Isporuka je besplatna za sve porudžbine u vrednosti preko 6.000 RSD. Za porudžbine u vrednosti manjoj od 6.000 RSD cena isporuke je 200 RSD. PDV je uračunat u cenu. Kurirska služba D-Express će vam poslati SMS kada preuzme artikal sa naše adrese. Od momenta prijema poruke možete očekivati isporuku u naredna 24h. Armani Exchange, podbrend brenda Armani, namenjen je mladim ljudima od 15 do 35 godina koji imaju svest o stilu, modi i ukusu. Sve Armani Exchange ženske i muške kolekcije aksesoara možete odabrati u N Fashion internet prodavnici. Armani Exchange Bag je ženska torba sa fotografije. Ova torba ima kvadratni oblik, sa blagim širenjem na dnu. Ima čvrst kroj, odnosno može da stoji stabilno u svom obliku. Crni okviri su obogaćeni crnom trakom sa prednje i sa zadnje strane. Ova traka odnosno ukrasni kaiš ima metalik znak brenda AX sa prednje strane. Nosi se u rukama pomoću kraćih ručki. Ostanite moderne uz Armani Exchange ženske torbe. Armani Exchange je odličan izbor kada mladi ljudi žele da iskuse dizajnersku odeću po prvi put i pronađu svoj stil uz pomoć poznatog italijanskog brenda. Moda je moćna, jer pruža priliku da iskažete svoju ličnost. Verujemo da sa Armani Exchange nema greške.

Bajke o vilama i princezama "Bajke o vilama i princezama" je dragocena riznica najlepših priča svih vremena, koja će te povesti u daleke svetove mašte i čarolije zajedno sa vilama i princezama. Kroz predivne ilustracije i uzbudljive priče, ova čarobna knjiga će te povesti na putovanje kroz magične snove. U ovoj knjizi te očekuju omiljene priče poput Snežane i sedam patuljaka, Petra Pana, Ivice i Marice, Vile Perke, Sedam gavranova, Pinokija, Božićne princeze, Pepeljuge, Guščarice, Zlatokose, Princeze i žabe, Snežane i Ružice, Uspavane lepotice, Male sirene i Aladina. Svaka od ovih priča donosi svoj jedinstveni svet sa nezaboravnim likovima i uzbudljivim avanturama. Namijenjena uzrastu od 0 do 5 godina, ova knjiga ima format od 225 x 200 mm i sadrži 252 strane. Tekst je napisan ćiriličnim pismom, što je čini pogodnom za čitanje i deci koja tek uče slova. Tvrdi povez čini knjigu izdržljivom i pogodnom za često prelistavanje i čitanje. "Bajke o vilama i princezama" će ti pružiti nezaboravno iskustvo i uvesti te u svetove bajki i mašte, gde ćeš uživati u čarima svake priče i zaroniti u svet maštovitih avantura. Bajke o vilama i princezama cena Cena knjige "Bajke o vilama i princezama" je 1580,00 dinara. Cena sa popustom je 1264.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava

Još jedna predivno opremljena knjiga iz ilustratorske radionice Toni Vulfa. U njoj su sakupljene bajke mnogih poznatih pisaca na kojima su odrastale generacije i generacije. Tu su braća Grim sa Tri praseta, Snežanom i sedam patuljaka, Ivicom i Maricom, Zlatnom guskom i drugim bajkama bez kojih ne može da se zamisli detinjstvo. Hans Kristijan Anderson nam daruje Malu sirenu, Ružno pače, Devojčicu sa šibicama, Snežnu kraljicu. Nad ovim bajkama vaše dete će proliti mnogo suza. Ali neka, bajke i jesu tu da bi u deci, pored mašte, razvijala saosećanje sa drugima i osećanje za pravednost i istinu. Engleske bajke su zastupljene čuvenim Guliverom, Čarobnim pasuljem, Frulašem iz Hamelna i drugim. Pored basni Gavran i lisica, Zec i kornjača. .. dete će naučiti ko je bio La Fonten i da li je Ezop zaista postojao. Tu je i nezaobilazni Pinokio i kratka biografija njegovog tvorca, Karla Kolodija. Bajke Mama Guske, Šarla Peroa, koje je napisao da bi zabavio svoju decu, uspavljivale su mnoge mame i tate, pa će sada i njihovu decu. Deo sa ruskim bajkama obuhvata one koje su napisali Ivan Andrejević Krilov i Aleksandar N. Afanasjev, a koje su poznate širom sveta: Kraljević i prosjak, Vasilisa prekrasna Šumska kći i druge. Istočnjačke bajke sakupljene u zbirku Hiljadu i jedna noć i decu i odrasle vode u jedan uzbudljiv i tajanstven svet, pun boja i mirisa. Njihovo poreklo je izmešano – imena su persijska, ali junaci arapski. Dešavaju se u Egiptu, Iranu, Iraku, Turskoj i Grčkoj. Aladinova čarobna lampa, Ali Baba i četrdeset razbojnika, Saidove pustolovine – pravo uživanje za decu sklonu avanturama. Dete će iz knjige saznati da su se bajke prvo prenosile usmeno, da su likovi i situacije često bili slični i da su zato bajke prelazile iz zemlje u zemlju i iz jednog jezika u drugi pa je ponekad teško utvrditi njihovo poreklo. Glavni likovi u bajkama su često životinje, a čudesni događaji su njihova glavna odlika. Pismo Ćirilica Povez tvrd (sunđer) Uzrast 3–5 Format 240 x 300 Broj strana 384

Akvamarin – zaštitnik od poraza i gubitaka Dužina kamena 2.5 cm Akvamarin je jedan od najpoznatijih, najcenjenijih i najlepših dragih kamena. Prema popularnosti može se svrstati u društvo rubina, smaragda i safira. Boja mu varira od blijedo plave, svijetle nebesko plave, morsko plave do plavo zelene, a njegov naziv se prevodi kao `morska voda` (aqua - voda, marine - more). Njegova vrednost određuje se upravo prema intenzitetu boje - što je plava boja intenzivnija, odnosno tamnija, to je ovaj kamen cenjeniji. Prema drevnim legendama ovaj kamen potiče iz morskih dubina, a predstavljao je blago morskih boginja i sirena. Njegova boja oduviek je asocirala na morsko prostranstvo pa se za njega govorilo da je u sebi zarobio lepotu mora. Još od davnina smatralo se da boja ovog atraktivnog kamena ima snagu kojom može smiriti morske oluje. Svojstva akvamarina Ovaj očaravajući dragulj smatra se simbolom hrabrosti, sreće, prijateljstva, pravde i komunikacije. Stabilizira energiju, jača vitalnost i pozitivno deluje na raspoloženje osobe koja ga nosi. Uspešno smiruje emocije, usklađuje duh i telo, jača intelektualne sposobnosti te pomaže kod učenja i pamćenja. Izoštrava um, jača intuiciju i sposobnost rasuđivanja pa može biti od velike pomoći prilikom donošenja brzih i značajnih odluka. Djeluje na logičko razmišljanje i zaključivanje, zbog čega se preporučuje njegovo nošenje tokom polaganja ispita i ugovaranja važnih poslova. Pomaže prevladati strah od govorništva te je kao takav izvrstan za nastavnike, predavače, razne vrste voditelja i ostale govornike. Na glasu je kao kamen koji jača ljubavne i porodične veze te povećava predanost i vernost. Potiče harmoniju u odnosima i smanjuje osjetljivost prilikom nesuglasica. Smatra se da ima snagu probuditi uspavane osjećaje u dugotrajnim ljubavnim vezama i braku. Akvamarin je izvrstan za meditaciju, jer smiruje um i mentalnu aktivnost te olakšava postizanje visokog stanja svesti. Odličan je saputnik na putovanjima brodom i avionom jer ublažava strah od vode i olakšava podnošenje dugih relacija tokom putovanja. Osim što očarava svojom fascinantnom lepotom, ovaj kamen nosi u sebi i mnogobrojne iscjeliteljske sposobnosti. Delovanje akvamarina na zdravlje -poboljšava vid -pomaže kod bolesti dišnih organa -regulira funkcije štitne žlezde -eliminira strahove i fobije -pozitivno djeluje kod živčanih bolesti -stimulira metabolizam -pomaže kod zubobolje -suzbija alergije -ublažava autoimune bolesti -pozitivno deluje na zdravlje kosti -pomaže kod bolesti jetre, slezene i bubrega -leči kožna oboljenja -čuva srce i krvne žile -pomaže kod čira na želucu -jača samopouzdanje, koncentraciju i memoriju -otklanja napetost i depresiju -poboljšava raspoloženje Verovanja vezana uz akvamarin Od davnina postoji verovanje da akvamarin s ugraviranom slikom Neptuna štiti od morske bolesti i osigurava pobedu u morskim bitkama. Zbog toga je cenjen kao najsnažnija amajlija među mornarima i morskim putnicima. U srednjem vijeku njime se ukrašavalo prstenje mladenaca, jer se vjerovalo da zrači čistoćom i ljubavlju te da osigurava sretan porodičan život. Zeleni akvamarin je na glasu kao snažan zaštitnik od poraza i gubitaka te je zbog toga bio omiljen talisman među kockarima. U prošlosti je povezivan i s proročanskim sposobnostima. Drevne priče govore o njegovoj sposobnosti promene boje u raznim prilikama. Smatralo se da menja boju u plavo zelenu pod uticajem vremenskih neprilika. Njegova boja vezala se i za raspoloženje osoba koje su ga nosile. Ovo se verovanje održalo kroz povijest pa se i danas zna da akvamarin zadržava svijetlo plavu boju ako je osoba koja ga nosi staložena i smirena. Ako je onaj ko ga nosi pod uticajem negativnih emocija kao što su tuga, ljutnja, zabrinutost, nemir, on se zamućuje i gubi bistru plavu boju. Preporuke za korištenje akvamarina Akvamarin se može nositi kao talisman u obliku nakita. Ukoliko se nosi kao nakit, potreban je oprez, jer je izrazito osetljiv na štetne spojeve sadržane u dezodoransima, parfemima, lakovima i bojama za kosu, kremama i ostalim kozmetičkim preparatima. Za probleme s očima i vidom može se staviti na oči i ostaviti da deluje. Preporučljivo je i ispiranje očiju u vodi u koju je bio uronjen kamen. Voda ovog kristala pomaže u lečenju mnogih kožnih problema poput akni, bubuljica, kožnih infekcija i alergija. Punjenje i čišćenje Akvamarin se puni uz gorski kristal i na suncu. Prilikom punjenja na suncu posebno je važno izbegavati direktne sunčeve zrake, jer usled njihovog djelovanja akvamarin gubi svoju lepu boju. Prazni se jednom nedeljno pod mlazom tople vode. Ako još uvek niste član, možete se učlaniti ovde: http://www.limundo.com/ref/zorica.randjelovic

Akvamarin – zaštitnik od poraza i gubitaka Dužina 47 cm Prečnik najveće perle 15mm, najmanje 5 mm Akvamarin je jedan od najpoznatijih, najcenjenijih i najlepših dragih kamena. Prema popularnosti može se svrstati u društvo rubina, smaragda i safira. Boja mu varira od blijedo plave, svijetle nebesko plave, morsko plave do plavo zelene, a njegov naziv se prevodi kao `morska voda` (aqua - voda, marine - more). Njegova vrednost određuje se upravo prema intenzitetu boje - što je plava boja intenzivnija, odnosno tamnija, to je ovaj kamen cenjeniji. Prema drevnim legendama ovaj kamen potiče iz morskih dubina, a predstavljao je blago morskih boginja i sirena. Njegova boja oduviek je asocirala na morsko prostranstvo pa se za njega govorilo da je u sebi zarobio lepotu mora. Još od davnina smatralo se da boja ovog atraktivnog kamena ima snagu kojom može smiriti morske oluje. Svojstva akvamarina Ovaj očaravajući dragulj smatra se simbolom hrabrosti, sreće, prijateljstva, pravde i komunikacije. Stabilizira energiju, jača vitalnost i pozitivno deluje na raspoloženje osobe koja ga nosi. Uspešno smiruje emocije, usklađuje duh i telo, jača intelektualne sposobnosti te pomaže kod učenja i pamćenja. Izoštrava um, jača intuiciju i sposobnost rasuđivanja pa može biti od velike pomoći prilikom donošenja brzih i značajnih odluka. Djeluje na logičko razmišljanje i zaključivanje, zbog čega se preporučuje njegovo nošenje tokom polaganja ispita i ugovaranja važnih poslova. Pomaže prevladati strah od govorništva te je kao takav izvrstan za nastavnike, predavače, razne vrste voditelja i ostale govornike. Na glasu je kao kamen koji jača ljubavne i porodične veze te povećava predanost i vernost. Potiče harmoniju u odnosima i smanjuje osjetljivost prilikom nesuglasica. Smatra se da ima snagu probuditi uspavane osjećaje u dugotrajnim ljubavnim vezama i braku. Akvamarin je izvrstan za meditaciju, jer smiruje um i mentalnu aktivnost te olakšava postizanje visokog stanja svesti. Odličan je saputnik na putovanjima brodom i avionom jer ublažava strah od vode i olakšava podnošenje dugih relacija tokom putovanja. Osim što očarava svojom fascinantnom lepotom, ovaj kamen nosi u sebi i mnogobrojne iscjeliteljske sposobnosti. Delovanje akvamarina na zdravlje -poboljšava vid -pomaže kod bolesti dišnih organa -regulira funkcije štitne žlezde -eliminira strahove i fobije -pozitivno djeluje kod živčanih bolesti -stimulira metabolizam -pomaže kod zubobolje -suzbija alergije -ublažava autoimune bolesti -pozitivno deluje na zdravlje kosti -pomaže kod bolesti jetre, slezene i bubrega -leči kožna oboljenja -čuva srce i krvne žile -pomaže kod čira na želucu -jača samopouzdanje, koncentraciju i memoriju -otklanja napetost i depresiju -poboljšava raspoloženje Verovanja vezana uz akvamarin Od davnina postoji verovanje da akvamarin s ugraviranom slikom Neptuna štiti od morske bolesti i osigurava pobedu u morskim bitkama. Zbog toga je cenjen kao najsnažnija amajlija među mornarima i morskim putnicima. U srednjem vijeku njime se ukrašavalo prstenje mladenaca, jer se vjerovalo da zrači čistoćom i ljubavlju te da osigurava sretan porodičan život. Zeleni akvamarin je na glasu kao snažan zaštitnik od poraza i gubitaka te je zbog toga bio omiljen talisman među kockarima. U prošlosti je povezivan i s proročanskim sposobnostima. Drevne priče govore o njegovoj sposobnosti promene boje u raznim prilikama. Smatralo se da menja boju u plavo zelenu pod uticajem vremenskih neprilika. Njegova boja vezala se i za raspoloženje osoba koje su ga nosile. Ovo se verovanje održalo kroz povijest pa se i danas zna da akvamarin zadržava svijetlo plavu boju ako je osoba koja ga nosi staložena i smirena. Ako je onaj ko ga nosi pod uticajem negativnih emocija kao što su tuga, ljutnja, zabrinutost, nemir, on se zamućuje i gubi bistru plavu boju. Preporuke za korištenje akvamarina Akvamarin se može nositi kao talisman u obliku nakita. Ukoliko se nosi kao nakit, potreban je oprez, jer je izrazito osetljiv na štetne spojeve sadržane u dezodoransima, parfemima, lakovima i bojama za kosu, kremama i ostalim kozmetičkim preparatima. Za probleme s očima i vidom može se staviti na oči i ostaviti da deluje. Preporučljivo je i ispiranje očiju u vodi u koju je bio uronjen kamen. Voda ovog kristala pomaže u lečenju mnogih kožnih problema poput akni, bubuljica, kožnih infekcija i alergija. Punjenje i čišćenje Akvamarin se puni uz gorski kristal i na suncu. Prilikom punjenja na suncu posebno je važno izbegavati direktne sunčeve zrake, jer usled njihovog djelovanja akvamarin gubi svoju lepu boju. Prazni se jednom nedeljno pod mlazom tople vode. Ako još uvek niste član, možete se učlaniti ovde: http://www.limundo.com/ref/zorica.randjelovic

Akvamarin – zaštitnik od poraza i gubitaka Dužina 47 cm Prečnik najveće perle 15mm, najmanje 5 mm Akvamarin je jedan od najpoznatijih, najcenjenijih i najlepših dragih kamena. Prema popularnosti može se svrstati u društvo rubina, smaragda i safira. Boja mu varira od blijedo plave, svijetle nebesko plave, morsko plave do plavo zelene, a njegov naziv se prevodi kao `morska voda` (aqua - voda, marine - more). Njegova vrednost određuje se upravo prema intenzitetu boje - što je plava boja intenzivnija, odnosno tamnija, to je ovaj kamen cenjeniji. Prema drevnim legendama ovaj kamen potiče iz morskih dubina, a predstavljao je blago morskih boginja i sirena. Njegova boja oduviek je asocirala na morsko prostranstvo pa se za njega govorilo da je u sebi zarobio lepotu mora. Još od davnina smatralo se da boja ovog atraktivnog kamena ima snagu kojom može smiriti morske oluje. Svojstva akvamarina Ovaj očaravajući dragulj smatra se simbolom hrabrosti, sreće, prijateljstva, pravde i komunikacije. Stabilizira energiju, jača vitalnost i pozitivno deluje na raspoloženje osobe koja ga nosi. Uspešno smiruje emocije, usklađuje duh i telo, jača intelektualne sposobnosti te pomaže kod učenja i pamćenja. Izoštrava um, jača intuiciju i sposobnost rasuđivanja pa može biti od velike pomoći prilikom donošenja brzih i značajnih odluka. Djeluje na logičko razmišljanje i zaključivanje, zbog čega se preporučuje njegovo nošenje tokom polaganja ispita i ugovaranja važnih poslova. Pomaže prevladati strah od govorništva te je kao takav izvrstan za nastavnike, predavače, razne vrste voditelja i ostale govornike. Na glasu je kao kamen koji jača ljubavne i porodične veze te povećava predanost i vernost. Potiče harmoniju u odnosima i smanjuje osjetljivost prilikom nesuglasica. Smatra se da ima snagu probuditi uspavane osjećaje u dugotrajnim ljubavnim vezama i braku. Akvamarin je izvrstan za meditaciju, jer smiruje um i mentalnu aktivnost te olakšava postizanje visokog stanja svesti. Odličan je saputnik na putovanjima brodom i avionom jer ublažava strah od vode i olakšava podnošenje dugih relacija tokom putovanja. Osim što očarava svojom fascinantnom lepotom, ovaj kamen nosi u sebi i mnogobrojne iscjeliteljske sposobnosti. Delovanje akvamarina na zdravlje -poboljšava vid -pomaže kod bolesti dišnih organa -regulira funkcije štitne žlezde -eliminira strahove i fobije -pozitivno djeluje kod živčanih bolesti -stimulira metabolizam -pomaže kod zubobolje -suzbija alergije -ublažava autoimune bolesti -pozitivno deluje na zdravlje kosti -pomaže kod bolesti jetre, slezene i bubrega -leči kožna oboljenja -čuva srce i krvne žile -pomaže kod čira na želucu -jača samopouzdanje, koncentraciju i memoriju -otklanja napetost i depresiju -poboljšava raspoloženje Verovanja vezana uz akvamarin Od davnina postoji verovanje da akvamarin s ugraviranom slikom Neptuna štiti od morske bolesti i osigurava pobedu u morskim bitkama. Zbog toga je cenjen kao najsnažnija amajlija među mornarima i morskim putnicima. U srednjem vijeku njime se ukrašavalo prstenje mladenaca, jer se vjerovalo da zrači čistoćom i ljubavlju te da osigurava sretan porodičan život. Zeleni akvamarin je na glasu kao snažan zaštitnik od poraza i gubitaka te je zbog toga bio omiljen talisman među kockarima. U prošlosti je povezivan i s proročanskim sposobnostima. Drevne priče govore o njegovoj sposobnosti promene boje u raznim prilikama. Smatralo se da menja boju u plavo zelenu pod uticajem vremenskih neprilika. Njegova boja vezala se i za raspoloženje osoba koje su ga nosile. Ovo se verovanje održalo kroz povijest pa se i danas zna da akvamarin zadržava svijetlo plavu boju ako je osoba koja ga nosi staložena i smirena. Ako je onaj ko ga nosi pod uticajem negativnih emocija kao što su tuga, ljutnja, zabrinutost, nemir, on se zamućuje i gubi bistru plavu boju. Preporuke za korištenje akvamarina Akvamarin se može nositi kao talisman u obliku nakita. Ukoliko se nosi kao nakit, potreban je oprez, jer je izrazito osetljiv na štetne spojeve sadržane u dezodoransima, parfemima, lakovima i bojama za kosu, kremama i ostalim kozmetičkim preparatima. Za probleme s očima i vidom može se staviti na oči i ostaviti da deluje. Preporučljivo je i ispiranje očiju u vodi u koju je bio uronjen kamen. Voda ovog kristala pomaže u lečenju mnogih kožnih problema poput akni, bubuljica, kožnih infekcija i alergija. Punjenje i čišćenje Akvamarin se puni uz gorski kristal i na suncu. Prilikom punjenja na suncu posebno je važno izbegavati direktne sunčeve zrake, jer usled njihovog djelovanja akvamarin gubi svoju lepu boju. Prazni se jednom nedeljno pod mlazom tople vode. Ako još uvek niste član, možete se učlaniti ovde: http://www.limundo.com/ref/djindjuvica1

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Bas celik - Djavo i njegov segrt - Usud - Zlatoruni ovan - Vezirov sin - Nemusti jezik - Vilina gora - Mudrica prosenica - Cardak ni na nebu ni na zemlji - Azdaja u carev sin - Zlatna deca - Mala vila - Ovcar i tri vile - Tri vile, stari slepac i Celavko - Car i carska buva - Kako se djavo pretvorio u mazgu - Gvozdeni prsten - Pastirce - Vodenjak - Mladic koji nije znao sta je strah - Bogata i siromasna sestra - Bajka o jablanu - Mudra carica - Bulbuk Cizar - Covekov vek - Zasto je nebo visoko - Mladic i njegov pobratim vampir - Braca i tikva - Cigance i zmija - Ciganin i djavo - Prsten na ruci Bajka je posebna književna vrsta, koja može biti narodna, usmena tvorevina ili autorska, umetnička. Naziv bajka dolazi od reči bajati - čarati, lečiti boljku tajanstvenim rečima.[1] U većini bajki između prirodnog i natprirodnog, stvarnog i izmišljenog nema pravih suprotnosti, odnosno prelaz iz različitih svetova za junaka je bezbolan i lako ostvarljiv. Likovi su ustaljeni, tipski. Prisutni su karatkteristični rodbinski odnosi, poput odnosa maćehe i pastorke ili nekoliko braće, pri čemu je najmlađi obično nosilac radnje. Među likovima se, osim porodičnih, pojavljuju i likovi koji su nosioci nekog društvenog statusa, poput kraljeva, prinčeva, princeza ili slugu. Nadprirodna dešavanja u bajkama igraju važnu ulogu. Junak bajke živi okružen čarolijama dobrih vila i zlih veštica, patuljaka ili džinova, zmajeva, aždaja i zahvalnih životinja. Glavni junak bajke je nosilac pozitivnih osobina i najčešće ruši neki tabu ili zabranu. Radnja bajke se zasniva na vraćanju ravnoteže koja je na početku bajke poremećena. U bajci se često prelaze velika prostranstva da bi se zadatak ostvario. Bajke najčešće imaju srećne završetke, jer pravda na kraju trijumfuje. Za razliku od mitova i legendi, bajka se ne prenosi kao verodostojna povest. Ona se kazuje kao izmišljena priča, u kojoj nema podataka o vremenu i mestu zbivanja. Tako ona obično počinje sa Bio jednom, Bio jednom jedan car. Junak bajke je bezimen, kao i zemlja u koju stupa. Otud se bajka lako prenosi sa pokolelja na pokolenje, od jednog naroda drugome, putujući, kao i njeni junaci preko sedam voda i sedam gora. Sistemsko zapisivanje i izdavanje bajki započinje u Evropi krajem XVII veka. Od tada su i neki pisci, ugledajući se na stil usmene bajke, počeli da pišu slične maštovite priče, namenjene prvenstveno deci. [2] Elementi bajke su utkani i u srednjovekovne viteške romane i u renesansne epove, kakav je Aristov `Besni Rolando`, jedna od italijanskih parodija starog francuskog junačkog speva `Ep o Rolandu`. Izloženost raznim čarolijama bajoslovnog sveta bila je izražena već u antičkom romanu, kakv je Apulejov `Zlatni magarac`. Tradiciji takvog romana kao što je `Etiopika` od Heliodora pripadaju i razne ljubavne povesti koje se završavaju venčanjem zaljubljenih posle niza čudesno savladanih prepreka. Primećeno je da se u tu shemu dobro uklapaju i rani srpski romani iz pera Milovana Vidakovića. U svetu su najslavnije bajke braće Grim, Šarla Peroa, Hansa Kristijana Andersena i Oskara Vajlda. Srpske narodne bajke je sakupio Vuk Stefanović Karadžić. Iako je bajka poseban žanr u većoj kategoriji narodnih priča, definicija koja označava delo kao bajku izvor je značajnog spora.[3] Sam izraz potiče od prevoda Madam Dolnojevog naziva Conte de fées, prvi put upotrebljenog u njenoj zbirci 1697.[4] Svakodnevni govor povezuje bajke sa pričama o zverima i drugim narodnim pričama. Naučnici se razlikuju u pogledu stepena do kojeg bi trebalo uzeti u obzir prisustvo vila i/ili sličnih mitskih bića (npr. vilenjaka, goblina, trolova, divova, ogromnih čudovišta ili sirena) kao diferencijator. Vladimir Prop je u svojoj Morfologiji narodne priče kritikovao uobičajeno pravljenje razlike između „bajki“ i „priča o životinjama“ na bazi toga što mnoge priče sadrže pored elemenata fantastike i životinje.[5] Uprkos toga, za odabir dela za svoju analizu, Prop je koristio sve ruske narodne priče klasifikovane kao folklorne, Arn–Tompson–Aterov indeks 300–749, - u sistemu katalogizacije koji je napravio takvu razliku - da bi se dobio jasan skup priča.[6] Njegova sopstvena analiza identifikovala je bajke po elementima zapleta, ali to je samo isto tako bilo kritikovano, jer se analiza ne može lako pozabaviti pričama koje ne uključuju traganje, a štaviše, isti elementi zapleta nalaze se i radovima koji nisu bajke...

Ilustracije Toni Vulf Izdavač: Mono i Menjana, Beograd Godina izdanja : 2009. Tvrde sunđeraste korice Ćirilica Broj strana: 382 str. Format 30 cm Još jedna predivno opremljena knjiga iz ilustratorske radionice Toni Vulfa. U njoj su sakupljene bajke mnogih poznatih pisaca na kojima su odrastale generacije i generacije. Tu su braća Grim sa Tri praseta, Snežanom i sedam patuljaka, Ivicom i Maricom, Zlatnom guskom i drugim bajkama bez kojih ne može da se zamisli detinjstvo. Hans Kristijan Anderson nam daruje Malu sirenu, Ružno pače, Devojčicu sa šibicama, Snežnu kraljicu. Nad ovim bajkama vaše dete će proliti mnogo suza. Ali neka, bajke i jesu tu da bi u deci, pored mašte, razvijala saosećanje sa drugima i osećanje za pravednost i istinu. Engleske bajke su zastupljene čuvenim Guliverom, Čarobnim pasuljem, Frulašem iz Hamelna i drugim. Pored basni Gavran i lisica, Zec i kornjača... dete će naučiti ko je bio La Fonten i da li je Ezop zaista postojao. Tu je i nezaobilazni Pinokio i kratka biografija njegovog tvorca, Karla Kolodija. Bajke Mama Guske, Šarla Peroa, koje je napisao da bi zabavio svoju decu, uspavljivale su mnoge mame i tate, pa će sada i njihovu decu. Deo sa ruskim bajkama obuhvata one koje su napisali Ivan Andrejević Krilov i Aleksandar N. Afanasjev, a koje su poznate širom sveta: Kraljević i prosjak, Vasilisa prekrasna Šumska kći i druge. Istočnjačke bajke sakupljene u zbirku Hiljadu i jedna noć i decu i odrasle vode u jedan uzbudljiv i tajanstven svet, pun boja i mirisa. Njihovo poreklo je izmešano – imena su persijska, ali junaci arapski. Dešavaju se u Egiptu, Iranu, Iraku, Turskoj i Grčkoj. Aladinova čarobna lampa, Ali Baba i četrdeset razbojnika, Saidove pustolovine – pravo uživanje za decu sklonu avanturama. Dete će iz knjige saznati da su se bajke prvo prenosile usmeno, da su likovi i situacije često bili slični i da su zato bajke prelazile iz zemlje u zemlju i iz jednog jezika u drugi pa je ponekad teško utvrditi njihovo poreklo. Glavni likovi u bajkama su često životinje, a čudesni događaji su njihova glavna odlika. unutra odlično očuvana taknut hrbat na ćoškovima/vidi slike/ GAR.2

H. K. Andersen Bajke 1 - 10 - KOMPLET U KUTIJI Andersenove Bajke 1 - 10 - KOMPLET - U KUTIJI -retko .. ZBIRKA ANDESRSENOVIH PRICA -1967 godina -TVRD POVEZ, ilustrovano. -stanje vrlo dobro ,sadrzaj je cist ,lep , jedino je kutija izlepljena salotejpom na ivicama ,ojacano je ,da bi se očuvala -VUK KARADZIC BEOGRAD 1 Jovica Budalica / H. K. Andersen ; [sa danskog prevela Vera Jugović ; ilustrirao Gustav Hjortlund] 2 Što stari uradi, uvijek je dobro / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund ; sa danskog prevela Vera Jugović] 3 Svinjar / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Andersen, Hans Christian 4 Slavuj, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 5 Palčica / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 6 Ružno pače, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 7 Princeza na zrnu graška, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 8 Carevo novo odelo, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 9 Veliki i mali Nikola/ H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 10 Ognjilo / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Hans Kristijan Andersen (dan. Hans Christian Andersen; Odense, 2. april 1805. — Kopenhagen, 4. avgust 1875) bio je danski književnik, poznat kao pisac bajki. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari.“ Andersenove bajke, od kojih je bar 3381 radova[1] prevedeno na više od 125 jezika,[2] su postale kulturno utkane u zapadnjačku kolektivnu svest, lako dostupne deci, ali predstavljanje lekcija vrline i otpornosti u suočavanju sa nesrećama za zrele čitaoce.[3] Neke od najpoznatijih bajki su Carevo novo odelo, Mala sirena, Slavuj, Snežna kraljica, Ružno pače, Palčica, i mnog druge. Njegove priče su inspirisale balete, pozorišne komade, animirane filmove, kao i akcione filmove.[4] Jedanan od Kopenhagenskih najširih i najprometnijih bulevara je nazvan „H. K. Andersenov bulevar”.[5] On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motive („Divlji labudi”), ali i stvarao originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti dete, jer je on sam umeo da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima.` — izjavio je Andersen. Kvalitet njegovih bajki je, između ostalog, u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio je nove motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kojeg se često mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti — „Olovni vojnik“, ... Rođen je 2. aprila 1805. godine u mestu Odense na ostrvu Funen u Danskoj. Otac mu je bio obućar, sanjalica koji je više voleo umetnost nego zanat, a majka — nepismena pralja. On je bio jedino dete. Andersenov otac, kao i Hans, smatrao je sebe rođakom plemstva (njegova baka po očevoj strani je rekla njegovom ocu da je njihova familija pripadala višoj društvenoj klasi,[6] ali istraživanja nisu potrvrdila tu tvrdnju).[6][7] Jedna istrajna spekulacija sugeriše da je Andersen bio nelegalni sin kralja Kristijana VIII, ali je ta ideja osporavana.[6] Školovao se neredovno. Sa četrnaest godina otišao je u Kopenhagen bez prebijene pare, u potrazi za poslom kao glumac. Tamo se nije proslavio, jer je bio loš glumac, plesač i pevač. Međutim, iako je bio čudan po izgledu i ponašanju, posedovao je jedinstveni šarm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatih porodica, pre svih porodice Kolin, naročito Jonasa Kolina, jednog od direktora Kraljevskog pozorišta u Kopenhagenu, koji je bio njegov mecena i mnogo mu pomogao.[8] Godine 1828. Andersen je završio gimnaziju[9] i upisao se na univerzitet. Njegovo prvo delo „Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“, objavljeno 1829, slabo je prihvaćeno, ali mu je omogućilo put u Nemačku i Italiju, koji je imao veliki značaj za njegov dalji rad. Prilikom posete Velikoj Britaniji bio je gost Čarlsa Dikensa kom se on nije dopao jer je bio feminiziran, sitničav, samoljubiv i hipohondrik. Zatim je počeo da piše romane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov sledeći roman „Improvizator“ je veoma dobro prihvaćen. Slede romani „O. T.“ i „Samo guslar“ koji su bili slabi. Od 1835. godine pa sve do smrti u malim svicima je pisao „Priče i zgode“, koje su vremenom postigle veliki uspeh. (u sobi ,ormaric ,mali ,beli ,desno ,prozor)

GT4 PRO Smart Watch GPS, NFC, ECG+PPG, BT Poziv Boja sata siva sa jos 1 dodatnom narukvicom. Aplikacija - RDFit Parametri sata: ➤1,6 inča HD Rezolucija ekrana 454*454; ➤Kapacitet baterije: 360mAh; ➤Glavni čip: RTL8762D ➤Monitor zdravlja: otkucaji srca, krvni pritisak, kiseonik, EKG ➤Vodootporan: IP68; ➤Bluetooth verzija: 5.0 ➤ Kompatibilni mobilni telefoni: Android 5.0 i noviji, IOS 9.0 i noviji Glavne funkcije: Bluetooth sat visoke definicije,prilagođena slika, slika za preuzimanje u pozadini aplikacije, dvodimenzionalni kod (preuzimanje, povezivanje dva u jedan), pronalaženje mobilnog telefona, kalendara, traga kretanja, ponovno pokretanje, guranje poruke, daljinsko fotografisanje, Alipai, praćenje sna, šećer u krvi, nadmorska visina, praćenje temperature, vremenska prognoza, krvni pritisak, glasovni asistent, moj dvodimenzionalni kod, podešavanja ključne definicije, kiseonik u krvi, disanje, biranje, brojanje koraka, tajmer Stil menija, fabrička podešavanja , podešavanja (ostrvo Lingdong, odvodnjavanje, režim uštede energije, zvuk alarma sirene, vreme isključenja ekrana, podizanje i uključenje zgloba, NFC, osvetljenost, definicija tastera, intenzitet vibracije, režim Ne ometaj, podešavanje lozinke, podešavanje jezika, vremena i datuma , povezivanje sa APP-om, fabričko resetovanje, restartovanje, isključivanje, približno), telefon (osoba za kontakt, evidencija poziva, tastatura za biranje, podešavanja poziva, hitni poziv), kalkulator, otkucaji srca Izbor jezika, informacije o satu, budilnik, sportski režim, Bluetooth muzika, Bluetooth poziv, štoperica, vreme van ekrana, intenzitet vibracije, podešavanja vremena i datuma, zaključavanje lozinkom. Merne metrike: Monitor otkucaja srca, Monitor kiseonika u krvi, Monitor spavanja, Monitor krvnog pritiska, Monitor šećera u krvi, Monitor telesne temperature, Monitor stresa. Praćena aktivnost Ostalo, Praćenje koraka, Praćenje udaljenosti, Praćenje kalorija, Praćenje aktivnosti. Povlačenje menija: Bluetooth prekidač, režim Ne uznemiravaj, podešavanje osvetljenosti, zaključavanje ekrana jednim tasterom, vremenska prognoza, isključenje, kod za plaćanje, Alipai, podešavanje konstantnog svetla, NFC, podešavanje, budilnik, prekidač za vibraciju, stil menija. Prevucite meni nagore: Nedavni zadaci. Desni slajd: podeljeni ekran (vreme, san, otkucaji srca, krvni pritisak, kiseonik u krvi, muzika, uobičajene aplikacije). Levi slajd: Dodajte male programe (otkucaje srca, krvni pritisak, praćenje sna, kiseonik u krvi, trening izdisaja, brojanje koraka, vreme, muzika i praćenje telesne temperature). Vreme punjenja: 3h Podsetnik za poruku: prikaz teksta Lista za pakovanje 1 x Sat 1 x USB bežični kabel za punjenje 1 x Korisnički priručnik -> Slanje, danas za sutra!                -> Kupac snosi troskove dostave! -> Pogledajte ceo nas asortiman, klikom na svi oglasi u gornjem desnom uglu ispod broja telefona! -> Predmet nema pisanu garanciju, jer ih i ja tako dobijam. -> Moguce licno preuzimanje kod mene na adresi. -> Za eventualnu štetu u transportu NE ODGOVARAM, paket ce biti maximalno zasticen, ukoliko dodje do ostecenja paketa zovete kurira i kurirsku sluzbu, ne MENE! -> Slanje je iskljucivo na vasu odgovornost! -> Predmete sa oglasa ne dajem na `PROBU`, `DA VIDIM DA LI ODGOVARA i sl.

GT4 PRO Smart Watch GPS, NFC, ECG+PPG, BT Poziv Boja sata siva sa jos 1 dodatnom narukvicom. Aplikacija - RDFit Parametri sata: ➤1,6 inča HD Rezolucija ekrana 454*454; ➤Kapacitet baterije: 360mAh; ➤Glavni čip: RTL8762D ➤Monitor zdravlja: otkucaji srca, krvni pritisak, kiseonik, EKG ➤Vodootporan: IP68; ➤Bluetooth verzija: 5.0 ➤ Kompatibilni mobilni telefoni: Android 5.0 i noviji, IOS 9.0 i noviji Glavne funkcije: Bluetooth sat visoke definicije,prilagođena slika, slika za preuzimanje u pozadini aplikacije, dvodimenzionalni kod (preuzimanje, povezivanje dva u jedan), pronalaženje mobilnog telefona, kalendara, traga kretanja, ponovno pokretanje, guranje poruke, daljinsko fotografisanje, Alipai, praćenje sna, šećer u krvi, nadmorska visina, praćenje temperature, vremenska prognoza, krvni pritisak, glasovni asistent, moj dvodimenzionalni kod, podešavanja ključne definicije, kiseonik u krvi, disanje, biranje, brojanje koraka, tajmer Stil menija, fabrička podešavanja , podešavanja (ostrvo Lingdong, odvodnjavanje, režim uštede energije, zvuk alarma sirene, vreme isključenja ekrana, podizanje i uključenje zgloba, NFC, osvetljenost, definicija tastera, intenzitet vibracije, režim Ne ometaj, podešavanje lozinke, podešavanje jezika, vremena i datuma , povezivanje sa APP-om, fabričko resetovanje, restartovanje, isključivanje, približno), telefon (osoba za kontakt, evidencija poziva, tastatura za biranje, podešavanja poziva, hitni poziv), kalkulator, otkucaji srca Izbor jezika, informacije o satu, budilnik, sportski režim, Bluetooth muzika, Bluetooth poziv, štoperica, vreme van ekrana, intenzitet vibracije, podešavanja vremena i datuma, zaključavanje lozinkom. Merne metrike: Monitor otkucaja srca, Monitor kiseonika u krvi, Monitor spavanja, Monitor krvnog pritiska, Monitor šećera u krvi, Monitor telesne temperature, Monitor stresa. Praćena aktivnost Ostalo, Praćenje koraka, Praćenje udaljenosti, Praćenje kalorija, Praćenje aktivnosti. Povlačenje menija: Bluetooth prekidač, režim Ne uznemiravaj, podešavanje osvetljenosti, zaključavanje ekrana jednim tasterom, vremenska prognoza, isključenje, kod za plaćanje, Alipai, podešavanje konstantnog svetla, NFC, podešavanje, budilnik, prekidač za vibraciju, stil menija. Prevucite meni nagore: Nedavni zadaci. Desni slajd: podeljeni ekran (vreme, san, otkucaji srca, krvni pritisak, kiseonik u krvi, muzika, uobičajene aplikacije). Levi slajd: Dodajte male programe (otkucaje srca, krvni pritisak, praćenje sna, kiseonik u krvi, trening izdisaja, brojanje koraka, vreme, muzika i praćenje telesne temperature). Vodootporna klasa: IP68 Vreme punjenja: 3h Podsetnik za poruku: prikaz teksta FAQ P: Kako se sat povezuje sa aplikacijom? O: U priručniku se nalazi QR kod. Za Mobilni telefon treba da preuzme APP, da mobilni telefon ima uključenu funkciju pozicioniranja i Bluetooth i uparite sat u Aplikaciji. P: Da li sat ima informacijski podsetnik upozorenja na poziv? O: Nakon što je sat povezan s mobilnom aplikacijom, sat ima informacijski podsetnik, podsetnik za poziv. Pakovanje: 1 x Sat 1 x USB kabel za punjenje 1 x Korisnički priručnik - Slanje, danas za sutra! - Kupac snosi troskove dostave! - Pogledajte ceo nas asortiman, klikom na svi oglasi u gornjem desnom uglu ispod broja telefona! -> Predmet nema pisanu garanciju, i ja ih dobijam tako.. -> Predmet/e je pozeljno preuzeti licno. -> Za eventualnu štetu u transportu NE ODGOVARAM, paket ce biti maximalno zasticen, ukoliko dodje do ostecenja paketa zovete kurira i kurirsku sluzbu, ne MENE! -> Slanje je iskljucivo na vasu odgovornost!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bajka je posebna književna vrsta, koja može biti narodna, usmena tvorevina ili autorska, umetnička. Naziv bajka dolazi od reči bajati - čarati, lečiti boljku tajanstvenim rečima.[1] U većini bajki između prirodnog i natprirodnog, stvarnog i izmišljenog nema pravih suprotnosti, odnosno prelaz iz različitih svetova za junaka je bezbolan i lako ostvarljiv. Likovi su ustaljeni, tipski. Prisutni su karatkteristični rodbinski odnosi, poput odnosa maćehe i pastorke ili nekoliko braće, pri čemu je najmlađi obično nosilac radnje. Među likovima se, osim porodičnih, pojavljuju i likovi koji su nosioci nekog društvenog statusa, poput kraljeva, prinčeva, princeza ili slugu. Nadprirodna dešavanja u bajkama igraju važnu ulogu. Junak bajke živi okružen čarolijama dobrih vila i zlih veštica, patuljaka ili džinova, zmajeva, aždaja i zahvalnih životinja. Glavni junak bajke je nosilac pozitivnih osobina i najčešće ruši neki tabu ili zabranu. Radnja bajke se zasniva na vraćanju ravnoteže koja je na početku bajke poremećena. U bajci se često prelaze velika prostranstva da bi se zadatak ostvario. Bajke najčešće imaju srećne završetke, jer pravda na kraju trijumfuje. Za razliku od mitova i legendi, bajka se ne prenosi kao verodostojna povest. Ona se kazuje kao izmišljena priča, u kojoj nema podataka o vremenu i mestu zbivanja. Tako ona obično počinje sa Bio jednom, Bio jednom jedan car. Junak bajke je bezimen, kao i zemlja u koju stupa. Otud se bajka lako prenosi sa pokolelja na pokolenje, od jednog naroda drugome, putujući, kao i njeni junaci preko sedam voda i sedam gora. Sistemsko zapisivanje i izdavanje bajki započinje u Evropi krajem XVII veka. Od tada su i neki pisci, ugledajući se na stil usmene bajke, počeli da pišu slične maštovite priče, namenjene prvenstveno deci. [2] Elementi bajke su utkani i u srednjovekovne viteške romane i u renesansne epove, kakav je Aristov `Besni Rolando`, jedna od italijanskih parodija starog francuskog junačkog speva `Ep o Rolandu`. Izloženost raznim čarolijama bajoslovnog sveta bila je izražena već u antičkom romanu, kakv je Apulejov `Zlatni magarac`. Tradiciji takvog romana kao što je `Etiopika` od Heliodora pripadaju i razne ljubavne povesti koje se završavaju venčanjem zaljubljenih posle niza čudesno savladanih prepreka. Primećeno je da se u tu shemu dobro uklapaju i rani srpski romani iz pera Milovana Vidakovića. U svetu su najslavnije bajke braće Grim, Šarla Peroa, Hansa Kristijana Andersena i Oskara Vajlda. Srpske narodne bajke je sakupio Vuk Stefanović Karadžić. Iako je bajka poseban žanr u većoj kategoriji narodnih priča, definicija koja označava delo kao bajku izvor je značajnog spora.[3] Sam izraz potiče od prevoda Madam Dolnojevog naziva Conte de fées, prvi put upotrebljenog u njenoj zbirci 1697.[4] Svakodnevni govor povezuje bajke sa pričama o zverima i drugim narodnim pričama. Naučnici se razlikuju u pogledu stepena do kojeg bi trebalo uzeti u obzir prisustvo vila i/ili sličnih mitskih bića (npr. vilenjaka, goblina, trolova, divova, ogromnih čudovišta ili sirena) kao diferencijator. Vladimir Prop je u svojoj Morfologiji narodne priče kritikovao uobičajeno pravljenje razlike između „bajki“ i „priča o životinjama“ na bazi toga što mnoge priče sadrže pored elemenata fantastike i životinje.[5] Uprkos toga, za odabir dela za svoju analizu, Prop je koristio sve ruske narodne priče klasifikovane kao folklorne, Arn–Tompson–Aterov indeks 300–749, - u sistemu katalogizacije koji je napravio takvu razliku - da bi se dobio jasan skup priča.[6] Njegova sopstvena analiza identifikovala je bajke po elementima zapleta, ali to je samo isto tako bilo kritikovano, jer se analiza ne može lako pozabaviti pričama koje ne uključuju traganje, a štaviše, isti elementi zapleta nalaze se i radovima koji nisu bajke.[7] Da su me pitali, šta je bajka? Trebalo bi da odgovorim, pročitajte Undine: to je bajka ... od svih bajki koje znam, mislim da je Undine najlepša. — Džordž Makdonald, The Fantastic Imagination Kao što Stit Tompson ističe, čini se da su životinje koje govore i prisustvo magije uobičajenije u bajci nego same vile.[8] Međutim, puko prisustvo životinja koje govore ne čini priču bajkom, posebno kada je životinja očigledno maska na ljudskom licu, kao u basnama.[9] U svom eseju „O bajkovitim pričama”, Dž. R. R. Tolkin se složio sa isključenjem „vila” iz definicije, definišući bajke kao priče o avanturama čoveka u Vilinskoj zemlji, zemlji vila, prinčeva i princeza iz bajki, patuljaka, vilenjaka, i ne samo drugih magičnih vrste, već i mnoga druga čuda.[10] Međutim, isti esej isključuje priče koje se često smatraju bajkama, navodeći kao primer Majmunovo srce, koje je Endru Lang uvrstio u Jorgovansku knjigu vila.[9] Steven Svon Džouns je identifikovao prisustvo magije kao osobinu po kojoj se bajke mogu razlikovati od drugih vrsta narodnih priča.[11] Dejvidson i Čodri identifikuju „transformaciju“ kao ključnu karakteristiku žanra.[12] Sa psihološkog gledišta, Žan Širijak je u ovim narativima zagovarao neophodnost fantastičnog.[13] U pogledu estetskih vrednosti, Italo Kalvino je naveo bajku kao najbolji primer „brzine” u književnosti, zbog ekonomičnosti i jezgrovitosti priča.[14] Istorija žanra A picture by Gustave Doré showing Mother Goose, an old woman, reading written (literary) fairy tales to children Slika Gistava Dore za ilustrovanu bajku Majka Guska Koreni žanra potiču od različitih usmenih priča koje su deo nasleđa evropske kulture. Žanr su prvi obeležili renesansni pisci, poput Điovanija Frančeska Straparole i Đimbatiste Basila, a stabilizovan je kroz dela kasnijih kolekcionara, poput Šarla Pera i braće Grim.[15] U ovoj evoluciji, ime je nastalo kada su précieuses počeli da sa pisanjem književnih priča; Madam Dolnoj je izmislila izraz Kont de fe, ili bajka, krajem 17. veka.[16] Pre definisanja žanra fantazije, mnoga dela koja bi se sada klasifikovala kao fantazija nazvana su „bajke“, uključujući Tolkinovog Hobita, Životinjsku farmu Džordža Orvela i Čudesnog čarobnjaka iz Oza L. Franka Bauma.[17] Zaista, Tolkinova „O bajkovitim pričama” uključuje rasprave o izgradnji sveta i smatra se vitalnim delom kritike fantazije. Iako se fantazija, a posebno podžanr fantazijske bajke, u velikoj meri oslanja na motive fantazije iz bajke,[18] ovi žanrovi se sada smatraju različitim.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Bajka je posebna književna vrsta, koja može biti narodna, usmena tvorevina ili autorska, umetnička. Naziv bajka dolazi od reči bajati - čarati, lečiti boljku tajanstvenim rečima.[1] U većini bajki između prirodnog i natprirodnog, stvarnog i izmišljenog nema pravih suprotnosti, odnosno prelaz iz različitih svetova za junaka je bezbolan i lako ostvarljiv. Likovi su ustaljeni, tipski. Prisutni su karatkteristični rodbinski odnosi, poput odnosa maćehe i pastorke ili nekoliko braće, pri čemu je najmlađi obično nosilac radnje. Među likovima se, osim porodičnih, pojavljuju i likovi koji su nosioci nekog društvenog statusa, poput kraljeva, prinčeva, princeza ili slugu. Nadprirodna dešavanja u bajkama igraju važnu ulogu. Junak bajke živi okružen čarolijama dobrih vila i zlih veštica, patuljaka ili džinova, zmajeva, aždaja i zahvalnih životinja. Glavni junak bajke je nosilac pozitivnih osobina i najčešće ruši neki tabu ili zabranu. Radnja bajke se zasniva na vraćanju ravnoteže koja je na početku bajke poremećena. U bajci se često prelaze velika prostranstva da bi se zadatak ostvario. Bajke najčešće imaju srećne završetke, jer pravda na kraju trijumfuje. Za razliku od mitova i legendi, bajka se ne prenosi kao verodostojna povest. Ona se kazuje kao izmišljena priča, u kojoj nema podataka o vremenu i mestu zbivanja. Tako ona obično počinje sa Bio jednom, Bio jednom jedan car. Junak bajke je bezimen, kao i zemlja u koju stupa. Otud se bajka lako prenosi sa pokolelja na pokolenje, od jednog naroda drugome, putujući, kao i njeni junaci preko sedam voda i sedam gora. Sistemsko zapisivanje i izdavanje bajki započinje u Evropi krajem XVII veka. Od tada su i neki pisci, ugledajući se na stil usmene bajke, počeli da pišu slične maštovite priče, namenjene prvenstveno deci. [2] Elementi bajke su utkani i u srednjovekovne viteške romane i u renesansne epove, kakav je Aristov `Besni Rolando`, jedna od italijanskih parodija starog francuskog junačkog speva `Ep o Rolandu`. Izloženost raznim čarolijama bajoslovnog sveta bila je izražena već u antičkom romanu, kakv je Apulejov `Zlatni magarac`. Tradiciji takvog romana kao što je `Etiopika` od Heliodora pripadaju i razne ljubavne povesti koje se završavaju venčanjem zaljubljenih posle niza čudesno savladanih prepreka. Primećeno je da se u tu shemu dobro uklapaju i rani srpski romani iz pera Milovana Vidakovića. U svetu su najslavnije bajke braće Grim, Šarla Peroa, Hansa Kristijana Andersena i Oskara Vajlda. Srpske narodne bajke je sakupio Vuk Stefanović Karadžić. Iako je bajka poseban žanr u većoj kategoriji narodnih priča, definicija koja označava delo kao bajku izvor je značajnog spora.[3] Sam izraz potiče od prevoda Madam Dolnojevog naziva Conte de fées, prvi put upotrebljenog u njenoj zbirci 1697.[4] Svakodnevni govor povezuje bajke sa pričama o zverima i drugim narodnim pričama. Naučnici se razlikuju u pogledu stepena do kojeg bi trebalo uzeti u obzir prisustvo vila i/ili sličnih mitskih bića (npr. vilenjaka, goblina, trolova, divova, ogromnih čudovišta ili sirena) kao diferencijator. Vladimir Prop je u svojoj Morfologiji narodne priče kritikovao uobičajeno pravljenje razlike između „bajki“ i „priča o životinjama“ na bazi toga što mnoge priče sadrže pored elemenata fantastike i životinje.[5] Uprkos toga, za odabir dela za svoju analizu, Prop je koristio sve ruske narodne priče klasifikovane kao folklorne, Arn–Tompson–Aterov indeks 300–749, - u sistemu katalogizacije koji je napravio takvu razliku - da bi se dobio jasan skup priča.[6] Njegova sopstvena analiza identifikovala je bajke po elementima zapleta, ali to je samo isto tako bilo kritikovano, jer se analiza ne može lako pozabaviti pričama koje ne uključuju traganje, a štaviše, isti elementi zapleta nalaze se i radovima koji nisu bajke.[7] Da su me pitali, šta je bajka? Trebalo bi da odgovorim, pročitajte Undine: to je bajka ... od svih bajki koje znam, mislim da je Undine najlepša. — Džordž Makdonald, The Fantastic Imagination Kao što Stit Tompson ističe, čini se da su životinje koje govore i prisustvo magije uobičajenije u bajci nego same vile.[8] Međutim, puko prisustvo životinja koje govore ne čini priču bajkom, posebno kada je životinja očigledno maska na ljudskom licu, kao u basnama.[9] U svom eseju „O bajkovitim pričama”, Dž. R. R. Tolkin se složio sa isključenjem „vila” iz definicije, definišući bajke kao priče o avanturama čoveka u Vilinskoj zemlji, zemlji vila, prinčeva i princeza iz bajki, patuljaka, vilenjaka, i ne samo drugih magičnih vrste, već i mnoga druga čuda.[10] Međutim, isti esej isključuje priče koje se često smatraju bajkama, navodeći kao primer Majmunovo srce, koje je Endru Lang uvrstio u Jorgovansku knjigu vila.[9] Steven Svon Džouns je identifikovao prisustvo magije kao osobinu po kojoj se bajke mogu razlikovati od drugih vrsta narodnih priča.[11] Dejvidson i Čodri identifikuju „transformaciju“ kao ključnu karakteristiku žanra.[12] Sa psihološkog gledišta, Žan Širijak je u ovim narativima zagovarao neophodnost fantastičnog.[13] U pogledu estetskih vrednosti, Italo Kalvino je naveo bajku kao najbolji primer „brzine” u književnosti, zbog ekonomičnosti i jezgrovitosti priča.[14] Istorija žanra A picture by Gustave Doré showing Mother Goose, an old woman, reading written (literary) fairy tales to children Slika Gistava Dore za ilustrovanu bajku Majka Guska Koreni žanra potiču od različitih usmenih priča koje su deo nasleđa evropske kulture. Žanr su prvi obeležili renesansni pisci, poput Điovanija Frančeska Straparole i Đimbatiste Basila, a stabilizovan je kroz dela kasnijih kolekcionara, poput Šarla Pera i braće Grim.[15] U ovoj evoluciji, ime je nastalo kada su précieuses počeli da sa pisanjem književnih priča; Madam Dolnoj je izmislila izraz Kont de fe, ili bajka, krajem 17. veka.[16] Pre definisanja žanra fantazije, mnoga dela koja bi se sada klasifikovala kao fantazija nazvana su „bajke“, uključujući Tolkinovog Hobita, Životinjsku farmu Džordža Orvela i Čudesnog čarobnjaka iz Oza L. Franka Bauma.[17] Zaista, Tolkinova „O bajkovitim pričama” uključuje rasprave o izgradnji sveta i smatra se vitalnim delom kritike fantazije. Iako se fantazija, a posebno podžanr fantazijske bajke, u velikoj meri oslanja na motive fantazije iz bajke,[18] ovi žanrovi se sada smatraju različitim.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! BAJKE NARODA SVETA narodne bajke Narodna knjiga, 1977. 168 strana, tvrd povez. Bajka je posebna književna vrsta, koja može biti narodna, usmena tvorevina ili autorska, umetnička. Naziv bajka dolazi od reči bajati - čarati, lečiti boljku tajanstvenim rečima.[1] U većini bajki između prirodnog i natprirodnog, stvarnog i izmišljenog nema pravih suprotnosti, odnosno prelaz iz različitih svetova za junaka je bezbolan i lako ostvarljiv. Likovi su ustaljeni, tipski. Prisutni su karatkteristični rodbinski odnosi, poput odnosa maćehe i pastorke ili nekoliko braće, pri čemu je najmlađi obično nosilac radnje. Među likovima se, osim porodičnih, pojavljuju i likovi koji su nosioci nekog društvenog statusa, poput kraljeva, prinčeva, princeza ili slugu. Nadprirodna dešavanja u bajkama igraju važnu ulogu. Junak bajke živi okružen čarolijama dobrih vila i zlih veštica, patuljaka ili džinova, zmajeva, aždaja i zahvalnih životinja. Glavni junak bajke je nosilac pozitivnih osobina i najčešće ruši neki tabu ili zabranu. Radnja bajke se zasniva na vraćanju ravnoteže koja je na početku bajke poremećena. U bajci se često prelaze velika prostranstva da bi se zadatak ostvario. Bajke najčešće imaju srećne završetke, jer pravda na kraju trijumfuje. Za razliku od mitova i legendi, bajka se ne prenosi kao verodostojna povest. Ona se kazuje kao izmišljena priča, u kojoj nema podataka o vremenu i mestu zbivanja. Tako ona obično počinje sa Bio jednom, Bio jednom jedan car. Junak bajke je bezimen, kao i zemlja u koju stupa. Otud se bajka lako prenosi sa pokolelja na pokolenje, od jednog naroda drugome, putujući, kao i njeni junaci preko sedam voda i sedam gora. Sistemsko zapisivanje i izdavanje bajki započinje u Evropi krajem XVII veka. Od tada su i neki pisci, ugledajući se na stil usmene bajke, počeli da pišu slične maštovite priče, namenjene prvenstveno deci. [2] Elementi bajke su utkani i u srednjovekovne viteške romane i u renesansne epove, kakav je Aristov `Besni Rolando`, jedna od italijanskih parodija starog francuskog junačkog speva `Ep o Rolandu`. Izloženost raznim čarolijama bajoslovnog sveta bila je izražena već u antičkom romanu, kakv je Apulejov `Zlatni magarac`. Tradiciji takvog romana kao što je `Etiopika` od Heliodora pripadaju i razne ljubavne povesti koje se završavaju venčanjem zaljubljenih posle niza čudesno savladanih prepreka. Primećeno je da se u tu shemu dobro uklapaju i rani srpski romani iz pera Milovana Vidakovića. U svetu su najslavnije bajke braće Grim, Šarla Peroa, Hansa Kristijana Andersena i Oskara Vajlda. Srpske narodne bajke je sakupio Vuk Stefanović Karadžić. Iako je bajka poseban žanr u većoj kategoriji narodnih priča, definicija koja označava delo kao bajku izvor je značajnog spora.[3] Sam izraz potiče od prevoda Madam Dolnojevog naziva Conte de fées, prvi put upotrebljenog u njenoj zbirci 1697.[4] Svakodnevni govor povezuje bajke sa pričama o zverima i drugim narodnim pričama. Naučnici se razlikuju u pogledu stepena do kojeg bi trebalo uzeti u obzir prisustvo vila i/ili sličnih mitskih bića (npr. vilenjaka, goblina, trolova, divova, ogromnih čudovišta ili sirena) kao diferencijator. Vladimir Prop je u svojoj Morfologiji narodne priče kritikovao uobičajeno pravljenje razlike između „bajki“ i „priča o životinjama“ na bazi toga što mnoge priče sadrže pored elemenata fantastike i životinje.[5] Uprkos toga, za odabir dela za svoju analizu, Prop je koristio sve ruske narodne priče klasifikovane kao folklorne, Arn–Tompson–Aterov indeks 300–749, - u sistemu katalogizacije koji je napravio takvu razliku - da bi se dobio jasan skup priča.[6] Njegova sopstvena analiza identifikovala je bajke po elementima zapleta, ali to je samo isto tako bilo kritikovano, jer se analiza ne može lako pozabaviti pričama koje ne uključuju traganje, a štaviše, isti elementi zapleta nalaze se i radovima koji nisu bajke.[7] Da su me pitali, šta je bajka? Trebalo bi da odgovorim, pročitajte Undine: to je bajka ... od svih bajki koje znam, mislim da je Undine najlepša. — Džordž Makdonald, The Fantastic Imagination Kao što Stit Tompson ističe, čini se da su životinje koje govore i prisustvo magije uobičajenije u bajci nego same vile.[8] Međutim, puko prisustvo životinja koje govore ne čini priču bajkom, posebno kada je životinja očigledno maska na ljudskom licu, kao u basnama.[9] U svom eseju „O bajkovitim pričama”, Dž. R. R. Tolkin se složio sa isključenjem „vila” iz definicije, definišući bajke kao priče o avanturama čoveka u Vilinskoj zemlji, zemlji vila, prinčeva i princeza iz bajki, patuljaka, vilenjaka, i ne samo drugih magičnih vrste, već i mnoga druga čuda.[10] Međutim, isti esej isključuje priče koje se često smatraju bajkama, navodeći kao primer Majmunovo srce, koje je Endru Lang uvrstio u Jorgovansku knjigu vila.[9] Steven Svon Džouns je identifikovao prisustvo magije kao osobinu po kojoj se bajke mogu razlikovati od drugih vrsta narodnih priča.[11] Dejvidson i Čodri identifikuju „transformaciju“ kao ključnu karakteristiku žanra.[12] Sa psihološkog gledišta, Žan Širijak je u ovim narativima zagovarao neophodnost fantastičnog.[13] U pogledu estetskih vrednosti, Italo Kalvino je naveo bajku kao najbolji primer „brzine” u književnosti, zbog ekonomičnosti i jezgrovitosti priča.[14] Istorija žanra A picture by Gustave Doré showing Mother Goose, an old woman, reading written (literary) fairy tales to children Slika Gistava Dore za ilustrovanu bajku Majka Guska Koreni žanra potiču od različitih usmenih priča koje su deo nasleđa evropske kulture. Žanr su prvi obeležili renesansni pisci, poput Điovanija Frančeska Straparole i Đimbatiste Basila, a stabilizovan je kroz dela kasnijih kolekcionara, poput Šarla Pera i braće Grim.[15] U ovoj evoluciji, ime je nastalo kada su précieuses počeli da sa pisanjem književnih priča; Madam Dolnoj je izmislila izraz Kont de fe, ili bajka, krajem 17. veka.[16] Pre definisanja žanra fantazije, mnoga dela koja bi se sada klasifikovala kao fantazija nazvana su „bajke“, uključujući Tolkinovog Hobita, Životinjsku farmu Džordža Orvela i Čudesnog čarobnjaka iz Oza L. Franka Bauma.[17] Zaista, Tolkinova „O bajkovitim pričama” uključuje rasprave o izgradnji sveta i smatra se vitalnim delom kritike fantazije. Iako se fantazija, a posebno podžanr fantazijske bajke, u velikoj meri oslanja na motive fantazije iz bajke,[18] ovi žanrovi se sada smatraju različitim. Maje, Asteci