_L001 spoljna sirena _____________________________________________________ http://www.kupindo.com/Clan/novicvrle/SpisakPredmeta http://www.limundo.com/Clan/novicvrle/SpisakAukcija _____________________________________________________ Dodatni spoljna bežična sirena sa duplim napajanjem za alarmni sistem: https://www.kupindo.com/Ostala-sigurnosna-oprema/43041717_-Alarm-kucni-bezicni-GSM-dojava-APP-kontrola NOVO ! Testirano i ispravno ! # Kupac dobija 1 (jednu) spoljnu bežičnu sirenu sa ugradjenom LioN baterijom i svojim napajanjem Zumirajte sve slike, pogledajte detalje! Pitajte šta Vas zanima! @@@ ovo je deo teksta isključivo radi bolje pretrage @@@ alarm, alarmna centrala, alarmni sistem, aplikacija za alarm, bežični alarm, SMS alarm, GSM alarm, alarm sa dojavom, nov alarm, sigurnosni sistem, kućni alarm, bežični alarmni sistem, security sistem, home security, android IOS APP control alarm, alarm system, infrared sensor, door sensor, аларм, алармна централа, алармни систем, апликација за аларм, бежични аларм, СМС аларм, ГСМ аларм, аларм са дојавом, нов аларм, сигурносни систем, кућни аларм, бежични алармни систем

- Jačina Zvuka: 120dB, - Napon: 220V AC, - Stepen Zaštite: IP44, - Temperaturni Opseg: -25 – 75°C.

Podešavanje jačine zvuka na 4 nivoa Podešavanje jačine zvuka na 3 nivoa za obaveštenje naoružavanja/razoružavanja Nivo zvuka 110 dB Svetlosni i višezvučni alarm: požar, hitna pomoc, upad, panik i drugo. Frekvencija 868.0 MHz–868.6 MHz 2-smerna komunikacija sa AES128 enkripcijom Domet komunikacije do 1600m na otvorenom Frequency Hopping Detekcija jačine signala Tamper Merenje temperature u opsegu –30 C to +70 C U kompletu sa 4 × CR123A baterijom Trajanje baterije do 3.5 godine Prikaz nivoa baterije Upozorenje za slabu bateriju Opciono napajanje: 12VDc Prekidač za aktiviranje Bazer 12 LED dioda LED indikator zelene boje Zaštita: IP65 Radna temperatura -25 C to +60 C Plastično kucište Dimenzije: 200 mm × 200 mm × 52.5 mm Masa 610 g CE sertifikacija

Podešavanje jačine zvuka na 4 nivoa Podešavanje jačine zvuka na 3 nivoa za obaveštenje naoružavanja/razoružavanja Nivo zvuka 110 dB Svetlosni i višezvučni alarm: požar, hitna pomoć, upad, panik i drugo. Frekvencija 868.0 MHz–868.6 MHz 2-smerna komunikacija sa AES128 enkripcijom Domet komunikacije do 1600m na otvorenom Frequency Hopping Detekcija jačine signala Tamper Merenje temperature u opsegu –30 °C to +70 °C U kompletu sa 4 × CR123A baterijom Trajanje baterije do 3.5 godine Prikaz nivoa baterije Upozorenje za slabu bateriju Opciono napajanje: 12VDc Prekidač za aktiviranje Bazer 12 LED dioda LED indikator zelene boje Zaštita: IP65 Radna temperatura -25 °C to +60 °C Plastično kućište Dimenzije: 200 mm × 200 mm × 52.5 mm Masa 610 g CE sertifikacija

Podešavanje jačine zvuka na 4 nivoa Podešavanje jačine zvuka na 3 nivoa za obaveštenje naoružavanja/razoružavanja Nivo zvuka 110 dB Svetlosni i višezvučni alarm: požar, hitna pomoć, upad, panik i drugo. Frekvencija 868.0 MHz–868.6 MHz 2-smerna komunikacija sa AES128 enkripcijom Domet komunikacije do 1600m na otvorenom Frequency Hopping Detekcija jačine signala Tamper Merenje temperature u opsegu –30 °C to +70 °C U kompletu sa 4 × CR123A baterijom Trajanje baterije do 3.5 godine Prikaz nivoa baterije Upozorenje za slabu bateriju Opciono napajanje: 12VDc Prekidač za aktiviranje Bazer 12 LED dioda LED indikator zelene boje Zaštita: IP65 Radna temperatura -25 °C to +60 °C Plastično kućište Dimenzije: 200 mm × 200 mm × 52.5 mm Masa 610 g CE sertifikacija

AJAX HomeSiren WH bežična unutrašnja alarmna sirena BELA. Prodaje se zasebno i kao takav ne predstavlja funkcionalnu celinu. Preko aplikacije pridodaje se AJAX Hub, AJAX Hub2, AJAX Hub2 Plus ili AJAX Hub Plus bežičnoj alarmnoj centrali. Ceo koncept ovog alarmnog sistema je zamišljen tako da vam za ugradnju nisu potrebni kablovi i bušenje rupa, vec je sve bežično i vrlo jednostavno za povezivanje. Napajanje čine četiri litijumske baterije CR123A koje se lako menjaju sa prednje strane. Životni vek ovih baterija je oko 5 godina. Ova AJAX StreetSiren bežična sirena može da se napaja i sa napajanjem od 12V ali u tom slučaju je potrebno izvaditi baterije i pri nestanku struje sirena nema back up bateriju. Nikako ne koristiti Litijumske baterije i DC napajanje u isto vreme. Za razliku od Paradox sistema, AJAX alarmne centrale su jednostavne za instalaciju u hobi varijanti. Bežična spoljašnja alarmna sirena komunicira sa centralom na 868 Mhz i ima AES-128 enkripciju kao i veliki domet. Konekcija sa centralom: Bežično-Wireless, Materijal: Plastika, Radna frekfencija: 868 MHz, Zaštita od čupanja: Anti tamper prekidač, Glasnoća sirene: 81 dB to 105 dB na 1 metar daljine, Napajanje sirene: 2 komada Litijumske baterije CR123A ili 12V DC, Interval zamene baterija: 5 godina u Standby režimu, Domet: do 2000 metara na otvorenom, Radna temperatura: od 0 do +50 C, Dimenzije: 75 mm × 75 mm × 27 mm.

AJAX HomeSiren BL bežična unutrašnja alarmna sirena CRNA. Prodaje se zasebno i kao takav ne predstavlja funkcionalnu celinu. Preko aplikacije pridodaje se AJAX Hub, AJAX Hub2, AJAX Hub2 Plus ili AJAX Hub Plus bežičnoj alarmnoj centrali. Ceo koncept ovog alarmnog sistema je zamišljen tako da vam za ugradnju nisu potrebni kablovi i bušenje rupa, vec je sve bežično i vrlo jednostavno za povezivanje. Napajanje čine četiri litijumske baterije CR123A koje se lako menjaju sa prednje strane. Životni vek ovih baterija je oko 5 godina. Ova AJAX StreetSiren bežična sirena može da se napaja i sa napajanjem od 12V ali u tom slučaju je potrebno izvaditi baterije i pri nestanku struje sirena nema back up bateriju. Nikako ne koristiti Litijumske baterije i DC napajanje u isto vreme. Za razliku od Paradox sistema, AJAX alarmne centrale su jednostavne za instalaciju u hobi varijanti. Bežična spoljašnja alarmna sirena komunicira sa centralom na 868 Mhz i ima AES-128 enkripciju kao i veliki domet. Konekcija sa centralom: Bežično-Wireless, Materijal: Plastika, Radna frekfencija: 868 MHz, Zaštita od čupanja: Anti tamper prekidač, Glasnoća sirene: 81 dB to 105 dB na 1 metar daljine, Napajanje sirene: 2 komada Litijumske baterije CR123A ili 12V DC, Interval zamene baterija: 5 godina u Standby režimu, Domet: do 2000 metara na otvorenom, Radna temperatura: od 0 do +50 C, Dimenzije: 75 mm × 75 mm × 27 mm.

bajke dizni diznijeve unutrašnjost odlično očuvana na pojedinim na uglovima trag korišćenja knjiga o džungli uspavana lepotica robin hud 101 dalmatinac lisica i pas u potrazi za nemom lepotica i zver petar pan mala sirena alisa u zemlji čuda pinokio petar pan bambi mačke iz visokog društva princeza i žabac lokaf

Nov Thomson alarmni sistem wireless internet komplet sa tombox centralom, wirelles infrared detektorom pokreta koji ne reaguju na kucne ljubimce, dva detektora koji se postavljaju na vrata i prozore, daljinski za sistem adapter, unutrasnja sirena 100db i spoljna sa narandzastim led svetlom i spoljnom sirenom, vodootpornom. uz dobijate kontoler za uticnicu, micro risiver modul.Za vise fotografija i info kontakt

Wireless smart ALARM WIFI Veoma kvalitetan i ozbiljan alarm koji vas dom, poslovni prostor, vikendicu, garazu, moze pretvoriti u pravu oazu mira. Cak sta vise mozete regulisati rad svetala, bojlera, grejnih tela. . . putem wifi uticnice (opciono). Novi model Tuya alarma na koji mozete povezati preko 100 Tuya senzora, kamera, detektora, sirena, uticnica itd. Napravite pametnu kucu po potrebi, tako sa sve bude na jednom mestu, alarm, protivpozarna zastita, wifi uticnice, pir senzori, internet kamere. . . Model sa ugradjenim GSM modulom i dojavom koji Vam omogucava da ubacite SIM karticu i dobijete poziv u slucaju provale, cak i ako u kuci nema struje. Moze raditi i bez sim kartice putem WIFI, i u tom slucaju cete dobiti SVA OBAVESTENJA u slucaju bilo kakve promene zadatih parametara, provale, pozara, pokreta itd, na svom mobilnum telefonu preko TUYA ili SMART LIFE aplikacije. Jednostavno ga aktivirajte i deaktivirajte uz pomoc TUYA (smartlife) aplikacije ili preko daljinskog upravljaca! Mozete podesiti da se automacki aktivira ili deaktivira u odredjeno vreme u toku dana i radne nedelje. Veoma jednostavno se povezuje sa pametnim telefonom i sa kucnom WiFi mrezom, a zatim jos jednostavnije dodajte zeljene smart uredjaje, senzore kamere i upravljajte njima preko popularne Tuya aplikacije. LED ekran ce Vam u svakom trenutku pokazati vreme, i sve informacije vezane za trenutno stanje alarmnog sistema Besprekorno radi sa Amazon Alexa, Google Smart home asistentima, kao i sa IFTTT platformom. Ima ugradjen mikrofon i zvucnik koji se mogu efikasno upotrebiti u urgentnim situacijama! Ukoliko je potrebno dopuniti ugradjenu bateriju, dobicete obavestenje preko aplikacije. Napaja se preko usb kabla 5v, kao i svaki mobilni telefon. U pakovanju dobijate: GSM WIFI TUYA Alarm Napajanje Senzor pokreta 2x daljinski 1x senzor za vrata i prozore 1x sirena za alarm Uputstvo

Nintendo Super Mario 64 AM/FM Flashlight radio with siren - Nintendo Item 16064 - radio iz 1998 godine - RETKO !!! Ispravan je i dobro ocuvan , jedina mana je to sto se malo teze pojacava i smanjuje zvuk , trebao bi da se otvori i malo pritegne potenciometar .

Model: CAM-IP6MP-EP10-QQ 6MP H.265 WiFi Camera, 3.5 Inch, ICSEE App 6pcs IR LED + 12pcs White LED Two Lens: 3.6mm + 3.6mm Lens, Alarm Siren RJ45, Onvif P2P, Smart Human Detection IP66, Two Way Audio, 2A Adapter, Support TF Card Smart IR&Color Night Vision, Pan 355°, Tilt 90°

Sigurnosna kamera sa dvostrukim sočivima postavlja nove standarde u video nadzoru. Sa inovativnom dual sočivima, AI detekcijom (veštačkom inteligencijom) ljudi i vodootpornom kućištem, ova kamera garantuje izvanredno precizno nadgledanje i bezbednost. Uvek u toku šta se dešava u svakom trenutku sa visokokvalitetnom sigurnosnom kamerom. Kamera za video nadzor dolazi sa dvostrukim sočivima – gornje sočivo širine 3.6mm i donje sočivo širine 6mm, što omogućava jasno praćenje svih dešavanja u vidokrugu. Dodatno, podržava dvosmernu audio komunikaciju, omogućavajući vam da komunicirate sa osobama u blizini kamere. Bilo da želimo nadgledati svoje dvorište ili poslovni prostor, ova kamera nam omogućava potpunu kontrolu. Vodootporna WiFi nadzorna kamera (IP66) izrađena od visokokvalitetne ABS plastike je otporna na vodu, sunce i prašinu. To znači da je pogodna za korištenje u različitim vremenskim uslovima i okolinama. Bez obzira da li je sunčano leto ili hladna zimska noć, ova kamera će pružiti pouzdanu zaštitu. Kamera za video nadzor sa 2 sociva 4k i 8 x zoom Karakteristike: Sa podrškom za detekciju ljudi putem veštačke inteligencije i alarmima koji ne isporučuju lažna upozorenja, možemo biti sigurni da ćemo biti obavešteni o prisustvu ljudi u svom vidokrugu. Osim toga, podržava različite načine povezivanja i čuvanja snimaka, pružajući nam sve što je potrebno za pouzdan video nadzor. Kamera sa PT funkcijom može se rotirati horizontalno za 270° i vertikalno za 90°. PTZ kamere omogućavaju horizontalnu i vertikalnu rotaciju. Rotacija horizontalno za 270° znači da kamera može da pokrije gotovo ceo horizont oko sebe, vršeći rotaciju gotovo u punom krugu. Rotacija vertikalno za 90° omogućava kameri posmatranje objekata prema gore i dole u određenom opsegu. Ovaj model video nadzora se može kontrolisati putem iCSEE aplikacije. Specifikacije: Dimenzije proizvoda: 22,5 x 12 x 8 cm Težina proizvoda: 900 grama Mrežni port za pristup Internetu: 2.4G ​​VIFI + RJ45 IR diode: IR LED 11kom. + 12kom. bela LED IR domet: 25m Kadrova u sekundi: 25 fps Kompresija: H.265X/H.264 Napajanje: 12V DC (adapter u sklopu) Procesor: XM650V200 Rezolucija: 3 MP + 3 MP Senzor slike: 1/2.8* SC2336 (2kom.) Struja: 2000 mA Šum signala: Manje ili jednako 55dB Tip: IP Wi-Fi Automatsko praćenje: Kada IP kamera detektuje kretanje objekta, automatski će se pomerati prateći objekat Podržava TF skladištenje i skladištenje u oblaku Dvosmerni govorni interfon Dvosmerno sinhrono snimanje i reprodukcija video zapisa Pametno upozorenje za detekciju Alarmno APP Push obaveštenjima i snimanjem alarma Paket Sadrži: 1 x WIFI PTZ Kamera za video nadzor 1 x DC 12V 2A Napajanje 1 x Uputstvo 1 x Vrećica sa montažnim delovima 1 x Montažna Baza

- Dve Wi-Fi kamere u jednom kućištu, - Jedna je fiksna, druga ima mogućnost rotacije za bolji pregled okoline koja se snima, - Putem aplikacije je moguć pregled preko mobilnog telefona (dual pregled), - Ima mogućnost dvosmerne audio komunikacije, - Ugrađena sirena za hitne slučajeve, - Pomoću priloženog nosača može se montirati na zid ili plafon, - Aplikaciju za android telefone možete preuzeti klikom na ovaj link: iCSee Android, - Aplikaciju za iOS telefone možete preuzeti klikom na ovaj link: iCSee iOS, - Aplikaciju za android telefone možete preuzeti klikom na ovaj link: XMEye Android, - Aplikaciju za iOS telefone možete preuzeti klikom na ovaj link: XMEye iOS, - Tip: IP Wi-Fi, - Kućište: DOM, - Napajanje: 12V DC (adapter u sklopu), - Struja: 2000 mA, - Senzor slike: 1/2.8` SC223AI (2 kom.), - Procesor: XM650V200, - Rezolucija: 2 MP + 2 MP, - Kadrova u sekundi: 25 fps, - Video Bit Rate: 2000 Kbps, - Kompresija: H.265X/ H.264, - Video izlaz: Nema, - Šum signala: Manje ili jednako 55 dB, - IR diode: IR LED 11 kom. + 12 kom. bela LED, - IR domet: 25 m, - IR aktivacija: Automatska, - Minimalno osvetljenje: 0 Lux sa IR diodama, - Optika: Fiksna, - Fokus: 3.6 mm + 6 mm dual sočivo, - Horizontalni ugao vidljivosti: 75° (355° sa rotiranjem), - IP zaštita: IP65, - Materijal kućišta: Plastika, - Montaža: Bežična, - Masa: 500 g, - Vlažnost vazduha: maks. 95%, - Radna temperature: -10°C ~ +50°C, - Dimenzije: 220(D) x 130(V) x 120(Š) mm, - Računarska mreža: 1 x RJ45, 10/100 Mb Ethernet, - Wi-Fi: Da, 2.4 GHz, - Protokoli: TCP/IP, HTTPS, FTP, DHCP, RTSP, Onvif, - Upravljanje sa udaljene lokacije: Da, - PTZ kontrola (rotiranje): Da, - Dvosmerna audio komunikacija: Da, - Podrška SD memorijske kartice: Da, microSD do 256 GB.

4u1 (analogna, HDCVI, AHD, TVI) 5MP Bullet Full Color kamera sa funkcijom aktivnog odvraćanja 5MP CMOS, progresivno skeniranje Efektivni broj piksela 2880(H)×1620(V) Frame rate / rezolucija 5M@25 fps, 4M@25 fps, 1080p@25 fps, 960H 3.6mm F1.0 fiksni objektiv, vidni ugao 89° horizontalno Opciono objektiv 2.8mm, vidni ugao 111° Osetljivost 0.001Lux/F1.0, 0Lux (IC ili belo svetlo uključ.) Bele LE diode dometa cca. 40m IC LE diode dometa 40m Plavi i crveni upozoravajući LED i zvučnik - funkcija aktivnog odvraćanja Plavo / crveni LED - podešavanje vremena (5s-60s) i frekfencije (high /med /low) Zvučnik/sirena 110dB - izbor zvuka/poruke (alarmni ton ili jedna od 4 govorne poruke), vremena (5s-60s) i jačine (high/med/low) Alarmni izlaz Ugrađen mikrofon WDR 120dB, Super Adapt, BLC, HLC, HLC-Pro, 3D DNR, elektronski defog OSD Izbor 3 moda rada iluminatora - pametni mod (IC+belo svetlo), IC mode, belo svetlo Izbor moda rada (CVI, AHD, TVI, analogni) putem UTC OSD kontrolera ili sa XVR uređaja Dimenzije 240.7mm ×?90.7mm Masa 480g IP67 sertifikovana Radna temperatura -40°C~+60°C Napajanje 12VDc ±30%/10.5W CE (EN55032:2015, EN61000-3-2:2014, EN61000-3-3:2013, EN55024:2010+A1:2015, EN55035:2017, EN50130-4:2011+A1:2014, EN62368-1:2014+A11:2017) Kamera Senzor slike 5MP CMOS Efektivni broj piksela 2880 (H) × 1620 (V) Sistem skeniranja Progresivni Ekspozicija PAL: 1/3 s–1/100000 s; NTSC: 1/4 s–1/100000 s Minimalni osvetljaj 0.001 [email protected] (Color, 30 IRE); 0.0001 [email protected] (B/W, 30 IRE); 0 lux (Iluminator uključen) Odnos signal/šum Veći od 65dB Domet IC iluminatora 40m Domet Belog svetla 40mm Kontrola IC uključ/isključ Auto/Ručno IC iluminatori 2 Tip CMOS-a Starlight Aktivno odvraćanje Plavo-crveno svetlo,Zvučnik/sirena Objektiv Tip objektiva Fiksni Montaža objektiva M12 Žižna daljina 3.6 mm (2.8 mm opciono) Max. otvor blende F1.0 Vidni ugao 3.6 mm: H: 89°; V: 47°; D: 104° (2.8 mm: H: 111°; V: 57°; D: 131°) Kontrola fokusa Fiksna Minimalna fokusna distanca 2.8 mm: 1.5 m (4.92 ft) / 3.6 mm: 2.2 m (7.22 ft) DORI distanca Detektovanje 2.8 mm 66.0 m (216.54 ft) / 3.6 mm 78.0 m (255.91 ft) Nadzor 2.8 mm 26.4 m ( 86.61 ft) / 3.6 mm 31.2 m ( 102.36 ft) Prepoznavanje 2.8 mm 13.2 m (43.31 ft) / 3.6 mm 15.6 m (51.18 ft) Identifikacija 2.8 mm 6.6 m (21.65 ft) / 3.6 mm 7.8 m (25.59 ft) Pan/Tilt/Rotacija Opseg Pan/Tilt/Rotacije Pan: 0° ~ 360° Tilt: 0° ~ 90° Rotacija: 0° ~ 360° Video Maksimalna rezolucija 5 Megapiksela Frame Rate CVI: PAL: 5M@25 fps; 4M@25 fps; 1080p@25 fps NTSC: 5M@25 fps; 4M@30 fps; 1080p@30 fps; AHD: PAL: 4M@25 fps; NTSC: 4M@30 fps; TVI: PAL: 4M@25 fps; NTSC: 4M@30 fps; CVBS: PAL: 960H; NTSC: 960H Video izlaz 4u1 Dan/Noć Auto (ICR)/Color/B/W OSD Meni BLC Mod BLC / HLC / WDR 120dB / HLC-Pro Kontrola pojačanja Auto/Ručno Uklanjanje šuma 3D NR Balans belog Auto / Područje WB Pamentni IC Sertifikacija Sertifikacije CE (EN55032:2015, EN61000-3-2:2014, EN61000-3-3:2013, EN55024:2010+A1:2015, EN55035:2017, EN50130-4:2011+A1:2014, EN62368-1:2014+A11:2017) FCC (CFR 47 FCC Part 15 subpartB, ANSI C63.4-2014) UL (UL62368-1+CAN/CSA C22.2 No.62368-1-14) Interfejs Alarm 1 Izlaz Audio interfejs Mikrofon Napajački deo Napajanje DC12V Potrošnja Maks. 10.5W (DC 12V, LED uključen) Okruženje Uslovi rada -40°C to +60°C (-40°F to +140°F) Uslovi skladištenja -40°C to +60°C (-40°F to +140°F) Stepen zaštite IP67 Otpornost na udarce / Konstrukcija Kućište Bullet Dimenzije 240.7 mm × ?90.7 mm Težina neto 0.48 kg (1.06 lb) Težina bruto 0.74 kg (1.63 lb)

Pre kupovine proverite da li Toki voki imam na stanju hvala.Pouzećem nešaljem. Nakon uplate na račun u banci šaljem paket Postexpresom.Napišite mi na koje podatke da šaljem. Baofeng UV-9R plus max snage 15wati.Domet do 10km.Baterija Litijumska 6000mah. Veliki izbor kanala 128 različitih kanala.Otporne su na vlagu. Poseduje FM RADIO, BATERIJSKU LAMPU I POLICIJSKU SIRENU ALARM. Može da se koristi kao RADIO ( mogućnost memorisanja preko 25 radio stanica ) Frekvencija rada i UHF/VHF. - VHF 136-174MHz. - UHF 400-520MHz - Radni napon 7.4V - Dimenzije 120x53x35mm Pakovanje sadrži: radio stanica antena baterija 6000mah klipser za nošenje punjač 220v slušalica upustvo

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Kod nekih rikne malo, unutrasnjost knjiga u super stanju. Ilustracije: Gustav Hjortlund 1 Jovica Budalica / H. K. Andersen ; [sa danskog prevela Vera Jugović ; ilustrirao Gustav Hjortlund] Malkice rikna u donjem delu losija, sve ostalo uredno! 2 Što stari uradi, uvijek je dobro / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund ; sa danskog prevela Vera Jugović] 3 Svinjar / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Andersen, Hans Christian 4 Slavuj, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 5 Palčica / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Beograd : Vuk Karadžić, 1966 6 Ružno pače, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 7 Princeza na zrnu graška, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 8 Carevo novo odelo, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 9 Veliki i mali Nikola/ H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 10 Ognjilo / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Hans Kristijan Andersen (dan. Hans Christian Andersen; Odense, 2. april 1805. — Kopenhagen, 4. avgust 1875) bio je danski književnik, poznat kao pisac bajki. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari.“ Andersenove bajke, od kojih je bar 3381 radova[1] prevedeno na više od 125 jezika,[2] su postale kulturno utkane u zapadnjačku kolektivnu svest, lako dostupne deci, ali predstavljanje lekcija vrline i otpornosti u suočavanju sa nesrećama za zrele čitaoce.[3] Neke od najpoznatijih bajki su Carevo novo odelo, Mala sirena, Slavuj, Snežna kraljica, Ružno pače, Palčica, i mnog druge. Njegove priče su inspirisale balete, pozorišne komade, animirane filmove, kao i akcione filmove.[4] Jedanan od Kopenhagenskih najširih i najprometnijih bulevara je nazvan „H. K. Andersenov bulevar”.[5] On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motive („Divlji labudi”), ali i stvarao originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti dete, jer je on sam umeo da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima.` — izjavio je Andersen. Kvalitet njegovih bajki je, između ostalog, u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio je nove motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kojeg se često mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti — „Olovni vojnik“, ... Rođen je 2. aprila 1805. godine u mestu Odense na ostrvu Funen u Danskoj. Otac mu je bio obućar, sanjalica koji je više voleo umetnost nego zanat, a majka — nepismena pralja. On je bio jedino dete. Andersenov otac, kao i Hans, smatrao je sebe rođakom plemstva (njegova baka po očevoj strani je rekla njegovom ocu da je njihova familija pripadala višoj društvenoj klasi,[6] ali istraživanja nisu potrvrdila tu tvrdnju).[6][7] Jedna istrajna spekulacija sugeriše da je Andersen bio nelegalni sin kralja Kristijana VIII, ali je ta ideja osporavana.[6] Školovao se neredovno. Sa četrnaest godina otišao je u Kopenhagen bez prebijene pare, u potrazi za poslom kao glumac. Tamo se nije proslavio, jer je bio loš glumac, plesač i pevač. Međutim, iako je bio čudan po izgledu i ponašanju, posedovao je jedinstveni šarm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatih porodica, pre svih porodice Kolin, naročito Jonasa Kolina, jednog od direktora Kraljevskog pozorišta u Kopenhagenu, koji je bio njegov mecena i mnogo mu pomogao.[8] Godine 1828. Andersen je završio gimnaziju[9] i upisao se na univerzitet. Njegovo prvo delo „Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“, objavljeno 1829, slabo je prihvaćeno, ali mu je omogućilo put u Nemačku i Italiju, koji je imao veliki značaj za njegov dalji rad. Prilikom posete Velikoj Britaniji bio je gost Čarlsa Dikensa kom se on nije dopao jer je bio feminiziran, sitničav, samoljubiv i hipohondrik. Zatim je počeo da piše romane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov sledeći roman „Improvizator“ je veoma dobro prihvaćen. Slede romani „O. T.“ i „Samo guslar“ koji su bili slabi. Od 1835. godine pa sve do smrti u malim svicima je pisao „Priče i zgode“, koje su vremenom postigle veliki uspeh. Godine 1823. Andersen je doživeo oštru kritiku Švedske enciklopedije, koja ga je optuživala da je previše „cmizdrav“, a da su njegove bajke pod velikim uticajem narodnih bajki i Hofmana. Međutim, Andesen je pre romantik i iako se u njegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki, one su pročišćene (nema surovosti — kopanje očiju i sl.) i proširene su opisima — npr. „Mala sirena“. N. A. Dobroljubov je o Andersenovim bajkama rekao sledeće: „Andersenove bajke imaju prekrasnu osobinu koja nedostaje drugim dečjim književnicima. U njima ono što postoji u stvarnosti dobija izvanredni poetički karakter, a ipak ne plaše dečju maštu svakakvim baucima i tamnim silama. Andersen oživljava obične stvari i stavlja u pokret obične nežive predmete. Kod njega se olovni vojnik tuži na svoju samoću, cveće se odaje veselom plesu, lan doživljava svakodnevne preobraze dok prelazi u niti, platno, rublje, papir. Nema ni priča u kojima se javljaju natprirodne više sile, i te bez sumnje idu u najslabije priče. No, zato su divne one priče u kojima nema uopšte ničeg fantastičnog. Takve su npr. „Carevo novo odelo“, „Devojčica sa šibicama“, „Princeza na zrnu graška“, „Saputnik“ i dr.“ Privatni život Andersen, dete siromašnih roditelja, morao je celi život da se bori protiv strogih klasnih razlika danskog društva toga doba. U svojim bajkama Andesen se često identifikuje sa osobama, nesretnim i odbačenim od društva. Jaki autobiografski elementi provejavaju kroz njegove tužne priče. Iako je već bio međunarodno priznat i prihvaćen pisac, Andersen se je osećao kao osoba odbačena od društva.[10] Nije se nikad ženio, ali je njegov interes za žene bio vidljiv. Paustovski, u svom predgovoru ruskom prevodu Andersenovih bajki, piše da je Andersenova velika i nikad uzvraćena ljubav bila Jeni Lind (šved. Jenny Lind), švedska operska pevačica koja je volela Andersenove bajke, ali ne i Andersena.[11] Po Paustovskom, Andersen nije bio muškarac privlačne spoljašnjosti kojom bi privukao ineres žena toga doba. Neke od njegovih bajki nose žigove ove neuzvraćene ljubavi („Slavuj”, na primer).[12] Na svojim putovanjima kroz Evropu je čest posetilac javnih kuća. Pisalo se mnogo o njegovoj mogućoj homoseksualnosti ali na bazi tumačenja teksta njegovih dnevnika i pisama, te dnevnika i pisama ljudi sa kojima je bio u dodiru. Kako En Klara Bom i Anja Arenstrup iz Centra H. K. Andersen na Univerzitetu u Južnoj Danskoj navode, „tačno je da postoje ambivalentni (i veoma traumatični) elementi u Andersenovom ljubavnom životu koji se tiču seksualne sfere, ali je pogrešno opisati ga kao homoseksualca i tvrditi da je imao seksualne odnose sa muškarcima, pošto nije. To bi bilo protivno njegovom moralu i religioznim idejama”.[13] Ipak, nakon njegove smrti, od 1893. godine počinje otvorena diskusija o Andersenovoj seksualnosti. Neke studije, među kojima je i ona štampana u godišnjaku Magnusa Hirschfelda 1901, govore da je on bio biseksualac, da je voleo i muškarce i žene, da su njegove veze najčešće bili ljubavni trouglovi, ali da je najverovatnije do kraja života ostao nevin.[14] Ova teorija se može potvrditi proučavanjem nekih od njegovih bajki. Na primer, postoji mogućnost da se u bajci „Mala sirena“ i romanu „O. T.“ govori o njegovoj ljubavi prema Edvardu Kolinsu, o kojem će kasnije biti reči.[15] Karijera Papirni dimničar koji je napravio Andersen Rani rad Veoma rana Andersonova bajka, „Lojna sveća” (dan. Tællelyset) otkrivena je u danskom arhivu u oktobru 2012. Priča koja je napisana tokom 1820-ih je o sveći koja se nije osećala cenjenom. Ona je napisana dok je Andersen još uvek bio u školi i posvećena je dobrotvoru u čijem porodičnom posedu je ostala dok se nije pojavila među drugim porodičnim papirima u lokalnom arhivu.[16] Godine 1829, Andersen je imao dosta uspeha sa kratkom pričom „Šetnja od Holmenovog kanala do istočne tačke ostrva Amager 1828 i 1829 godine” (dan. Fodrejse fra Holmens Kanal til Østpynten af Amager i aarene 1828 og 1829). Njen protagonista se sreće sa likovima u opsegu od Svetog Petra do mačke koja govori. Andersen je sledio taj uspeh sa pozorišnim komadom, Ljubav na tornju crkve Svetog Nikole, i kratkim tomom poema. Mada je bio relativno malo uspešan u pisanju i objavljivanju neposredno nakon toga, godine 1833. je dobio malu putnu potporu od kralja, čime mu je omogućeno da se zaputi na prvo od mnogih putovanja kroz Evropu. U kantonu Jura, u blizini Le Lokla u Švajcarskoj, Andersen je napisao priču „Agneta i Merman”. Jedno veče provedeno u italijanskom pomorskom selu Sestri Levante iste godine je inspirisalo priču „Zaliv bajki”.[17] Oktobra 1834. on je doputovao u Rim. Andersenova putovanja po Italiji su izražena u njegovoj prvoj noveli, fiktivnoj autobiografiji sa naslovom Improvizator (dan. Improvisatoren), koja je objavljena 1835. i naišla na dobar prijem.[18][19] Bajke i poezija Andersenovi inicijalni pokušaji pisanja bajki bile su revizije priča koje je čuo kao dete. Inicijalno njegove bajke nisu bile dobro prihvaćene, delom usled poteškoća pri njihovom prevođenju. Godine 1835, Andersen je objavio prva dva nastavka svojih Bajki (dan. Eventyr; lit. „fantastične priče”). Još priča, kojima je kompletiran prvi tom, je objavljeno 1837. godine. Kolekcija se sastojala od devet priča, uključujući priče „Kutija za kresivo”, „Princeza na zrnu graška”, „Palčica”, „Mala Sirena” i „Carevo novo odelo”. Kvalitet tih priča nije bio odmah prepoznat, i one su loše prodavane. U to vreme, Andersen je imao više uspeha sa svoja dva romana, O. T. (1836) i Samo violinista (1837);[20] poslednji rad je razmatrao mladi Seren Kirkegor. Znatan deo njegovog rada je inspirisala Biblija, jer je tokom njegovog detinjstva hrišćanstvo bilo veoma važno u danskoj kulturi.[21] Andersenova slika iz 1836, rad Kristijana Albrehta Jensena Nakon posete Švedskoj 1837. godine, Andersen je bio inspirisan skandinavizmom i posvetio se pisanju poeme koja bi izražavala srodnost Šveđana, Danaca i Norvežana.[22] U julu 1839, tokom posete ostrvu Fin, Andersen je napisao tekst svoje poeme Jeg er en Skandinav („Ja sam Skandinavljanin”)[22] da bi ovekovečio „lepotu nordijskog duha, način na koji se tri sestrinjske nacije postepeno zbližavaju” kao deo skandinavske nacionalna himna.[22] Kompozitor Oto Lindblad je napisao muziku za tu poemu, i kompozicija je objavljena januara 1840. Njena popularnost je dostigla vrhunac 1845, nakon čega je retko izvođena.[22] Andersen se vratio žanru bajki 1838. godine sa još jednom kolekcijom, Bajke za decu, nova kolekcija, prva knjižica (dan. Eventyr, fortalte for Børn. Ny Samling), koja se sastojala od priča „Bela rada”, „Olovni vojnik”, i „Divlji labudovi”. Godine 1845. je bila veoma uspešna za Andersena usled objavljivanja četiri prevoda njegovih bajki. „Mala sirena” se pojavila u periodičnom časopisu Bentley`s Miscellany, čemu je sledio drugi tom, Predivne priče za decu. Dva druga toma koji su naišli na entuzijastičan prijem su bili Knjiga danskih priča i Danske bajke i legende. Pregled koji se pojavio u londonskom časopisu The Athenæum (februar 1846) je izjavio za Predivne priče, „Ovo je knjiga puna života i mašte; knjiga za dede isto koliko i za unuke, čija ni jedna reč neće biti preskočena pri čitanju.”[3] Bruno Betelhajm (engl. Bruno Bettelheim), dečiji psihijatar i, za života, profesor čikaškog univerziteta, je imao strogu definiciju bajke po kojoj bajka mora biti puna vere u dobro, utešna i preobrazujuća za svoga heroja ili heroinu. Po njemu Andersenove bajke su namenjene više odraslima nego deci. Najbliža Betelhajmovoj definiciji bajke je Andersenova „Snežna kraljica” dok su „Devojčica sa šibicama” i „Mala sirena” anti-bajke, jer imaju tragičan završetak koji se nadopunjuje idejom smrti kao izbavljenjem od muka koje donosi život.[23] Nezadovoljni tragičnim završecima „Devojčice sa šibicama” i „Male sirene”, Tengren, danski ilustrator bajki, (dan. Gustaf Tenggren), je promenio završetak „Devojčice sa šibicama” tako da je devojčica na kraju zaspala u raskošnom krevetu umesto umrla od hladnoće a u Diznijevoj adaptaciji „Male sirene”, mala sirena se ne pretvara u duha nego postaje ljudsko biće.[24] Andersen je nastavio sa pisanjem i objavljivanjem bajki do 1872.[25] Putopisi Godine 1851, on je objavio veoma dobro prihvaćeni tom putopisnih skica U Švedskoj. Veliki zaljubljenik u putovanja, Andersen je objavio nekoliko drugih dugih putopisa: „Slike iz senke putovanja u Harc, Saksonsku Švajcarsku, itd. itd. u leto 1831”, „Pesnikov bazar”, „U Španiji” i „Poseta Portugalu 1866. godine”. (Zadnji opisuje njegovu posetu svojim portugalskim prijateljima Horheu i Hozeu O’Nil, koji su bili njegovi prijatelji tokom sredine 1820-ih, dok je živeo u Kopenhagenu.) U svojim putopisima, Andersen je uzimao u obzir neke od savremenih konvencija o pisanju putovanja, ali je uvek razvijao žanr koji odgovarao njegovim sopstvenim ciljevima. Svaki od njegovih putopisa kombinuje dokumentarno i opisno svedočanstvo prizora koje je video sa više filozofkim pasusima o temama poput autorstva, besmrtnosti, i o prirodi fikcije u izveštaju o književnom putovanju. Neki od njegovih putopisa, kao što je U Švedskoj, čak sadrže bajke. Tokom 1840-ih, Andersenova pažnja se vratila na pozorišne komade, ali nije imao većeg uspeha. On je imao više sreće sa objavljivanjem dela Slikovnica bez slika (1840). Druga serija bajki je počela 1838, a treća 1845. Andersen je sada bio proslavljen širom Evrope, mada je njegova rodna Danska još uvek pokazivala izvesnu rezervisanost prema njegovim delima. Između 1845. i 1864, H. C. Andersen je živeo u Kopenhagenu, na lokaciji 67 Nihavn (dan. Nyhavn), gde sada stoji memorijalna ploča.[26] Motivi Andersenove bajke su zasnovane na piščevoj mašti i njegovom životnom iskustvu. Sam piše da je „Većina onoga što je napisao odraz mene samog. Svaki lik je iz moga života. Znam ih i znao sam ih sve”.[27] Tako je Palčica i princeza iz bajke „Princeza na zrnu graška“ u stvari Henrieta, kći admirala Vulfa, a u priči „Zaručnici“ se javlja Riborga Voigtova, u koju je pisac dugo bio zaljubljen. Andersen je, osim tipičnih životinja koje su do tada bile likovi u bajkama, uveo i neke druge. Tako se javljaju bajke „Sretna porodica“ — puževi, „Klin čorba“ — miševi, „Rode“, „Ružno pače“ — labudovi i patke itd. On je uviđao sličnost pojedinih životinja sa ljudima i o njima je pisao baš onako kakve one jesu u stvarnosti. U svoje bajke je uveo i biljke, uvidevši i njihovu sličnost sa ljudima prema boji, cvetu, držanju i sl. Ovde treba spomenuti bajke „Cveće male Ide“, „Porodica iz susedstva“ i „Puž i ružin grm“ u kojima se javlja ružin grm. Andersen je oživljavao i mnoge predmete: igračke, figure, stare kuće, svakodnevne predmete, portrete, kipove, ormare, ogledala, posuđe itd. — „Olovni vojnik“, „Kresivo“, „Srećne kaljače“, „Crvene cipelice“, „Stara kuća“... Ovako se ostvaruje spona između fantazije i realnosti, bajke i života, poezije i priče, simbolike i realizma, i u ovom leži sva Andersenova veličina. Hans Kristijan Andersen je umro 4. avgusta 1875. godine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1 Jovica Budalica / H. K. Andersen ; [sa danskog prevela Vera Jugović ; ilustrirao Gustav Hjortlund] Malkice rikna u donjem delu losija, sve ostalo uredno! 2 Što stari uradi, uvijek je dobro / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund ; sa danskog prevela Vera Jugović] 3 Svinjar / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Andersen, Hans Christian 4 Slavuj, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 5 Palčica / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Beograd : Vuk Karadžić, 1966 6 Ružno pače, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 7 Princeza na zrnu graška, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 8 Carevo novo odelo, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 9 Veliki i mali Nikola/ H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 10 Ognjilo / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Hans Kristijan Andersen (dan. Hans Christian Andersen; Odense, 2. april 1805. — Kopenhagen, 4. avgust 1875) bio je danski književnik, poznat kao pisac bajki. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari.“ Andersenove bajke, od kojih je bar 3381 radova[1] prevedeno na više od 125 jezika,[2] su postale kulturno utkane u zapadnjačku kolektivnu svest, lako dostupne deci, ali predstavljanje lekcija vrline i otpornosti u suočavanju sa nesrećama za zrele čitaoce.[3] Neke od najpoznatijih bajki su Carevo novo odelo, Mala sirena, Slavuj, Snežna kraljica, Ružno pače, Palčica, i mnog druge. Njegove priče su inspirisale balete, pozorišne komade, animirane filmove, kao i akcione filmove.[4] Jedanan od Kopenhagenskih najširih i najprometnijih bulevara je nazvan „H. K. Andersenov bulevar”.[5] On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motive („Divlji labudi”), ali i stvarao originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti dete, jer je on sam umeo da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima.` — izjavio je Andersen. Kvalitet njegovih bajki je, između ostalog, u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio je nove motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kojeg se često mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti — „Olovni vojnik“, ... Rođen je 2. aprila 1805. godine u mestu Odense na ostrvu Funen u Danskoj. Otac mu je bio obućar, sanjalica koji je više voleo umetnost nego zanat, a majka — nepismena pralja. On je bio jedino dete. Andersenov otac, kao i Hans, smatrao je sebe rođakom plemstva (njegova baka po očevoj strani je rekla njegovom ocu da je njihova familija pripadala višoj društvenoj klasi,[6] ali istraživanja nisu potrvrdila tu tvrdnju).[6][7] Jedna istrajna spekulacija sugeriše da je Andersen bio nelegalni sin kralja Kristijana VIII, ali je ta ideja osporavana.[6] Školovao se neredovno. Sa četrnaest godina otišao je u Kopenhagen bez prebijene pare, u potrazi za poslom kao glumac. Tamo se nije proslavio, jer je bio loš glumac, plesač i pevač. Međutim, iako je bio čudan po izgledu i ponašanju, posedovao je jedinstveni šarm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatih porodica, pre svih porodice Kolin, naročito Jonasa Kolina, jednog od direktora Kraljevskog pozorišta u Kopenhagenu, koji je bio njegov mecena i mnogo mu pomogao.[8] Godine 1828. Andersen je završio gimnaziju[9] i upisao se na univerzitet. Njegovo prvo delo „Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“, objavljeno 1829, slabo je prihvaćeno, ali mu je omogućilo put u Nemačku i Italiju, koji je imao veliki značaj za njegov dalji rad. Prilikom posete Velikoj Britaniji bio je gost Čarlsa Dikensa kom se on nije dopao jer je bio feminiziran, sitničav, samoljubiv i hipohondrik. Zatim je počeo da piše romane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov sledeći roman „Improvizator“ je veoma dobro prihvaćen. Slede romani „O. T.“ i „Samo guslar“ koji su bili slabi. Od 1835. godine pa sve do smrti u malim svicima je pisao „Priče i zgode“, koje su vremenom postigle veliki uspeh. Godine 1823. Andersen je doživeo oštru kritiku Švedske enciklopedije, koja ga je optuživala da je previše „cmizdrav“, a da su njegove bajke pod velikim uticajem narodnih bajki i Hofmana. Međutim, Andesen je pre romantik i iako se u njegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki, one su pročišćene (nema surovosti — kopanje očiju i sl.) i proširene su opisima — npr. „Mala sirena“. N. A. Dobroljubov je o Andersenovim bajkama rekao sledeće: „Andersenove bajke imaju prekrasnu osobinu koja nedostaje drugim dečjim književnicima. U njima ono što postoji u stvarnosti dobija izvanredni poetički karakter, a ipak ne plaše dečju maštu svakakvim baucima i tamnim silama. Andersen oživljava obične stvari i stavlja u pokret obične nežive predmete. Kod njega se olovni vojnik tuži na svoju samoću, cveće se odaje veselom plesu, lan doživljava svakodnevne preobraze dok prelazi u niti, platno, rublje, papir. Nema ni priča u kojima se javljaju natprirodne više sile, i te bez sumnje idu u najslabije priče. No, zato su divne one priče u kojima nema uopšte ničeg fantastičnog. Takve su npr. „Carevo novo odelo“, „Devojčica sa šibicama“, „Princeza na zrnu graška“, „Saputnik“ i dr.“ Privatni život Andersen, dete siromašnih roditelja, morao je celi život da se bori protiv strogih klasnih razlika danskog društva toga doba. U svojim bajkama Andesen se često identifikuje sa osobama, nesretnim i odbačenim od društva. Jaki autobiografski elementi provejavaju kroz njegove tužne priče. Iako je već bio međunarodno priznat i prihvaćen pisac, Andersen se je osećao kao osoba odbačena od društva.[10] Nije se nikad ženio, ali je njegov interes za žene bio vidljiv. Paustovski, u svom predgovoru ruskom prevodu Andersenovih bajki, piše da je Andersenova velika i nikad uzvraćena ljubav bila Jeni Lind (šved. Jenny Lind), švedska operska pevačica koja je volela Andersenove bajke, ali ne i Andersena.[11] Po Paustovskom, Andersen nije bio muškarac privlačne spoljašnjosti kojom bi privukao ineres žena toga doba. Neke od njegovih bajki nose žigove ove neuzvraćene ljubavi („Slavuj”, na primer).[12] Na svojim putovanjima kroz Evropu je čest posetilac javnih kuća. Pisalo se mnogo o njegovoj mogućoj homoseksualnosti ali na bazi tumačenja teksta njegovih dnevnika i pisama, te dnevnika i pisama ljudi sa kojima je bio u dodiru. Kako En Klara Bom i Anja Arenstrup iz Centra H. K. Andersen na Univerzitetu u Južnoj Danskoj navode, „tačno je da postoje ambivalentni (i veoma traumatični) elementi u Andersenovom ljubavnom životu koji se tiču seksualne sfere, ali je pogrešno opisati ga kao homoseksualca i tvrditi da je imao seksualne odnose sa muškarcima, pošto nije. To bi bilo protivno njegovom moralu i religioznim idejama”.[13] Ipak, nakon njegove smrti, od 1893. godine počinje otvorena diskusija o Andersenovoj seksualnosti. Neke studije, među kojima je i ona štampana u godišnjaku Magnusa Hirschfelda 1901, govore da je on bio biseksualac, da je voleo i muškarce i žene, da su njegove veze najčešće bili ljubavni trouglovi, ali da je najverovatnije do kraja života ostao nevin.[14] Ova teorija se može potvrditi proučavanjem nekih od njegovih bajki. Na primer, postoji mogućnost da se u bajci „Mala sirena“ i romanu „O. T.“ govori o njegovoj ljubavi prema Edvardu Kolinsu, o kojem će kasnije biti reči.[15] Karijera Papirni dimničar koji je napravio Andersen Rani rad Veoma rana Andersonova bajka, „Lojna sveća” (dan. Tællelyset) otkrivena je u danskom arhivu u oktobru 2012. Priča koja je napisana tokom 1820-ih je o sveći koja se nije osećala cenjenom. Ona je napisana dok je Andersen još uvek bio u školi i posvećena je dobrotvoru u čijem porodičnom posedu je ostala dok se nije pojavila među drugim porodičnim papirima u lokalnom arhivu.[16] Godine 1829, Andersen je imao dosta uspeha sa kratkom pričom „Šetnja od Holmenovog kanala do istočne tačke ostrva Amager 1828 i 1829 godine” (dan. Fodrejse fra Holmens Kanal til Østpynten af Amager i aarene 1828 og 1829). Njen protagonista se sreće sa likovima u opsegu od Svetog Petra do mačke koja govori. Andersen je sledio taj uspeh sa pozorišnim komadom, Ljubav na tornju crkve Svetog Nikole, i kratkim tomom poema. Mada je bio relativno malo uspešan u pisanju i objavljivanju neposredno nakon toga, godine 1833. je dobio malu putnu potporu od kralja, čime mu je omogućeno da se zaputi na prvo od mnogih putovanja kroz Evropu. U kantonu Jura, u blizini Le Lokla u Švajcarskoj, Andersen je napisao priču „Agneta i Merman”. Jedno veče provedeno u italijanskom pomorskom selu Sestri Levante iste godine je inspirisalo priču „Zaliv bajki”.[17] Oktobra 1834. on je doputovao u Rim. Andersenova putovanja po Italiji su izražena u njegovoj prvoj noveli, fiktivnoj autobiografiji sa naslovom Improvizator (dan. Improvisatoren), koja je objavljena 1835. i naišla na dobar prijem.[18][19] Bajke i poezija Andersenovi inicijalni pokušaji pisanja bajki bile su revizije priča koje je čuo kao dete. Inicijalno njegove bajke nisu bile dobro prihvaćene, delom usled poteškoća pri njihovom prevođenju. Godine 1835, Andersen je objavio prva dva nastavka svojih Bajki (dan. Eventyr; lit. „fantastične priče”). Još priča, kojima je kompletiran prvi tom, je objavljeno 1837. godine. Kolekcija se sastojala od devet priča, uključujući priče „Kutija za kresivo”, „Princeza na zrnu graška”, „Palčica”, „Mala Sirena” i „Carevo novo odelo”. Kvalitet tih priča nije bio odmah prepoznat, i one su loše prodavane. U to vreme, Andersen je imao više uspeha sa svoja dva romana, O. T. (1836) i Samo violinista (1837);[20] poslednji rad je razmatrao mladi Seren Kirkegor. Znatan deo njegovog rada je inspirisala Biblija, jer je tokom njegovog detinjstva hrišćanstvo bilo veoma važno u danskoj kulturi.[21] Andersenova slika iz 1836, rad Kristijana Albrehta Jensena Nakon posete Švedskoj 1837. godine, Andersen je bio inspirisan skandinavizmom i posvetio se pisanju poeme koja bi izražavala srodnost Šveđana, Danaca i Norvežana.[22] U julu 1839, tokom posete ostrvu Fin, Andersen je napisao tekst svoje poeme Jeg er en Skandinav („Ja sam Skandinavljanin”)[22] da bi ovekovečio „lepotu nordijskog duha, način na koji se tri sestrinjske nacije postepeno zbližavaju” kao deo skandinavske nacionalna himna.[22] Kompozitor Oto Lindblad je napisao muziku za tu poemu, i kompozicija je objavljena januara 1840. Njena popularnost je dostigla vrhunac 1845, nakon čega je retko izvođena.[22] Andersen se vratio žanru bajki 1838. godine sa još jednom kolekcijom, Bajke za decu, nova kolekcija, prva knjižica (dan. Eventyr, fortalte for Børn. Ny Samling), koja se sastojala od priča „Bela rada”, „Olovni vojnik”, i „Divlji labudovi”. Godine 1845. je bila veoma uspešna za Andersena usled objavljivanja četiri prevoda njegovih bajki. „Mala sirena” se pojavila u periodičnom časopisu Bentley`s Miscellany, čemu je sledio drugi tom, Predivne priče za decu. Dva druga toma koji su naišli na entuzijastičan prijem su bili Knjiga danskih priča i Danske bajke i legende. Pregled koji se pojavio u londonskom časopisu The Athenæum (februar 1846) je izjavio za Predivne priče, „Ovo je knjiga puna života i mašte; knjiga za dede isto koliko i za unuke, čija ni jedna reč neće biti preskočena pri čitanju.”[3] Bruno Betelhajm (engl. Bruno Bettelheim), dečiji psihijatar i, za života, profesor čikaškog univerziteta, je imao strogu definiciju bajke po kojoj bajka mora biti puna vere u dobro, utešna i preobrazujuća za svoga heroja ili heroinu. Po njemu Andersenove bajke su namenjene više odraslima nego deci. Najbliža Betelhajmovoj definiciji bajke je Andersenova „Snežna kraljica” dok su „Devojčica sa šibicama” i „Mala sirena” anti-bajke, jer imaju tragičan završetak koji se nadopunjuje idejom smrti kao izbavljenjem od muka koje donosi život.[23] Nezadovoljni tragičnim završecima „Devojčice sa šibicama” i „Male sirene”, Tengren, danski ilustrator bajki, (dan. Gustaf Tenggren), je promenio završetak „Devojčice sa šibicama” tako da je devojčica na kraju zaspala u raskošnom krevetu umesto umrla od hladnoće a u Diznijevoj adaptaciji „Male sirene”, mala sirena se ne pretvara u duha nego postaje ljudsko biće.[24] Andersen je nastavio sa pisanjem i objavljivanjem bajki do 1872.[25] Putopisi Godine 1851, on je objavio veoma dobro prihvaćeni tom putopisnih skica U Švedskoj. Veliki zaljubljenik u putovanja, Andersen je objavio nekoliko drugih dugih putopisa: „Slike iz senke putovanja u Harc, Saksonsku Švajcarsku, itd. itd. u leto 1831”, „Pesnikov bazar”, „U Španiji” i „Poseta Portugalu 1866. godine”. (Zadnji opisuje njegovu posetu svojim portugalskim prijateljima Horheu i Hozeu O’Nil, koji su bili njegovi prijatelji tokom sredine 1820-ih, dok je živeo u Kopenhagenu.) U svojim putopisima, Andersen je uzimao u obzir neke od savremenih konvencija o pisanju putovanja, ali je uvek razvijao žanr koji odgovarao njegovim sopstvenim ciljevima. Svaki od njegovih putopisa kombinuje dokumentarno i opisno svedočanstvo prizora koje je video sa više filozofkim pasusima o temama poput autorstva, besmrtnosti, i o prirodi fikcije u izveštaju o književnom putovanju. Neki od njegovih putopisa, kao što je U Švedskoj, čak sadrže bajke. Tokom 1840-ih, Andersenova pažnja se vratila na pozorišne komade, ali nije imao većeg uspeha. On je imao više sreće sa objavljivanjem dela Slikovnica bez slika (1840). Druga serija bajki je počela 1838, a treća 1845. Andersen je sada bio proslavljen širom Evrope, mada je njegova rodna Danska još uvek pokazivala izvesnu rezervisanost prema njegovim delima. Između 1845. i 1864, H. C. Andersen je živeo u Kopenhagenu, na lokaciji 67 Nihavn (dan. Nyhavn), gde sada stoji memorijalna ploča.[26] Motivi Andersenove bajke su zasnovane na piščevoj mašti i njegovom životnom iskustvu. Sam piše da je „Većina onoga što je napisao odraz mene samog. Svaki lik je iz moga života. Znam ih i znao sam ih sve”.[27] Tako je Palčica i princeza iz bajke „Princeza na zrnu graška“ u stvari Henrieta, kći admirala Vulfa, a u priči „Zaručnici“ se javlja Riborga Voigtova, u koju je pisac dugo bio zaljubljen. Andersen je, osim tipičnih životinja koje su do tada bile likovi u bajkama, uveo i neke druge. Tako se javljaju bajke „Sretna porodica“ — puževi, „Klin čorba“ — miševi, „Rode“, „Ružno pače“ — labudovi i patke itd. On je uviđao sličnost pojedinih životinja sa ljudima i o njima je pisao baš onako kakve one jesu u stvarnosti. U svoje bajke je uveo i biljke, uvidevši i njihovu sličnost sa ljudima prema boji, cvetu, držanju i sl. Ovde treba spomenuti bajke „Cveće male Ide“, „Porodica iz susedstva“ i „Puž i ružin grm“ u kojima se javlja ružin grm. Andersen je oživljavao i mnoge predmete: igračke, figure, stare kuće, svakodnevne predmete, portrete, kipove, ormare, ogledala, posuđe itd. — „Olovni vojnik“, „Kresivo“, „Srećne kaljače“, „Crvene cipelice“, „Stara kuća“... Ovako se ostvaruje spona između fantazije i realnosti, bajke i života, poezije i priče, simbolike i realizma, i u ovom leži sva Andersenova veličina. Hans Kristijan Andersen je umro 4. avgusta 1875. godine. Thomas Vilhelm Pedersen (28. siječnja 1820. - 13. ožujka 1859.) bio je danski slikar i ilustrator koji je poznat po svojim ilustracijama za bajke Hansa Christiana Andersena. Bio je prvi umjetnik koji je ilustrirao Andersenova djela. Njegovi su crteži pretvoreni u drvene grafike i korišteni u danskim i njemačkim izdanjima. Lorenz Frølich (25. listopada 1820. - 25. listopada 1908.) bio je danski slikar, ilustrator, grafičar i grafičar. Frølich je rođen u Kopenhagenu u Danskoj. Otac mu je bio veletrgovac. Studirao je u Kopenhagenu kod Christoffera Wilhelma Eckersberga, u Dresdenu kod Eduarda Juliusa Bendemanna od 1843-1846 i u Parizu kod Thomasa Couturea od 1852-1853. Poslije je mnogo živio u Rimu i Parizu, gdje je stalno izlagao po salonima. Godine 1877. imenovan je profesorom na Kraljevskoj danskoj akademiji umjetnosti u Kopenhagenu. Njegove ilustracije, posebno dječjih knjiga, poznate su posvuda i važnije su od njegovih slika. Njegova kći Edma Frølich bila mu je najdraži model kad je bila beba i dijete za njegove francuske albume s Pierre-Jules Hetzelom.[2][3] Također je opskrbio originalne bakropise za Illustreret Danmarkshistorie za Folket (1853–1855) Adama Kristoffera Fabriciusa [da]; Die Götter des Nordens (1845.) i De tvende Kirketaarne (1844.) Adama Gottloba Oehlenschlägera te mnoga druga djela. Naslikao je ukras na Žalbenom sudu u Flensburgu, Schleswig-Holstein, te u nekim javnim zgradama svoje domovine.[4] Danska slikarica i umjetnica tapiserija Dagmar Olrik (1860.–1932.) i njezini pomoćnici proveli su 18 godina ukrašavajući sobu u gradskoj vijećnici u Kopenhagenu tapiserijama prema crtanim filmovima nordijske mitologije autora Frølicha...

GSM alarmni sistem sa automatskom dojavom preko ugrađenog GSM modula. Kompletan integrisani bezbednosni sistem za kuću, garažu, kancelariju, vikendice i drugi objekte koji zahtevaju zaštitu. Sva informacija na displeju. Podrška do 99 bežičnih zona! Dve žične zone. Možete da kontrolišete sistem alarma GSM koristeći telefon ili isporučeni daljinski upravljač. Informacija o provali odvija se putem dojave SMS i telefonskim pozivima na brojeve navedene od strane korisnika. Fleksibilna konfiguracija sistema na različite načine , svaka zona bezbednosti zasebno. U slučaju isključenja spoljašnjeg napajanja, uređaj ima svoju bateriju i nezavisnu memoriju. Moguće je povezati dodatne bežične senzore, kao što su senzor pokreta, vatre detektor, detektor gasa, senzor za razbijanje stakla. . . Alarmni sistem koristi multi-band GSM-modul, tako da ima dosta prednosti i korisnih funkcija. Kratak opis proizvoda GSM alarmni sistem. Sistem može da zove do 6 korisničkih brojeva i da šalje SMS domaćinu kada je alarm aktiviran. Pored toga , možete da kontrolišete sistem sa Vašeg mobilnog telefona bilo gde i bilo kada . Ovaj alarmni sistem se široko koristi za domacinstva , prodavnice, u bolnicama, školama , bibliotekama, bankama, finansijskim kancelarijama, fabrikama , magacinima , itd Integrisani GSM komunikator, pored kojeg ne postoji limit na daljinu u slučaju uzbune. Podrška GSM / CDMA mobilnih telefona. Može da se programira do 6 brojeva telefona: korisnik / policija / monitoring centr i td . Ako se uzbuna nastavlja , brojevi će biti birani redno. Daljinski upravljač omogučava aktiviranje/deaktiviranje , panik alarm Funkcija `crne kutije` audio snimanje u slučaju provale. Kontrolišite sistem sa mobilnog telefona bilo gde i bilo kada, samo treba da unesete PIN kod iz sigurnosnih razloga . Podržava sve vrste bežičnih / žičnih senzora (NC/NO kontakti ): kao što su PIR detektori , vratne (GAP) senzori, senzori dimnih gasova , panik dugmad, itd. 2 relejna izlaza na raspolaganju za priključak spoljnjih uređaja i žičnih senzora. Daljinsko podešavanje putem telefona Laka instalacija i upravljanje. Ugrađena baterija može da nastavi sa radom pri nestanku struje. Radi svuda gde ima GSM signal, pa je veoma pogodan za vikend kuće, garaže, brodove, i druge udaljene objekte gde nema 220v. Tehnički parametri Prosečna snaga : AC / DC adapter 1A Bežični prijem rastojanje : > = 100m Radna frekvencija : 315 ili 433 MHz, GSM 900 - 1800MHz Radni napon : DC12V , AC 220/110V Broj bežičnih zona 99 Radna temperatura / vlažnost -10 do + 40 / 90 % Sirena 110 dB Napon 12V / 1A napajanje ugrađeni mikrofon ugrađeni zvučnik glasovne dubliranje Komplet sadrži: 1 GSM glavni panel alarmnog sistema 1 bežični PIR detektora pokreta sa nosačem 1 bežični magnetni senzor za vrata/prozor 2 bežična daljinska upravljača 1 Sirenu visoke jačine 110db 1 AC-DC Adapter za napajanje 12V==1A 1 Uputstvo na engleskom

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U originalnoj kutiji. Bajka je posebna književna vrsta, koja može biti narodna, usmena tvorevina ili autorska, umetnička. Naziv bajka dolazi od reči bajati - čarati, lečiti boljku tajanstvenim rečima.[1] U većini bajki između prirodnog i natprirodnog, stvarnog i izmišljenog nema pravih suprotnosti, odnosno prelaz iz različitih svetova za junaka je bezbolan i lako ostvarljiv. Likovi su ustaljeni, tipski. Prisutni su karakteristični rodbinski odnosi, poput odnosa maćehe i pastorke ili nekoliko braće, pri čemu je najmlađi obično nosilac radnje. Među likovima se, osim porodičnih, pojavljuju i likovi koji su nosioci nekog društvenog statusa, poput kraljeva, prinčeva, princeza ili slugu. Natprirodna dešavanja u bajkama igraju važnu ulogu. Junak bajke živi okružen čarolijama dobrih vila i zlih veštica, patuljaka ili džinova, zmajeva, aždaja i zahvalnih životinja. Glavni junak bajke je nosilac pozitivnih osobina i najčešće ruši neki tabu ili zabranu. Radnja bajke se zasniva na vraćanju ravnoteže koja je na početku bajke poremećena. U bajci se često prelaze velika prostranstva da bi se zadatak ostvario. Bajke najčešće imaju srećne završetke, jer pravda na kraju trijumfuje. Za razliku od mitova i legendi, bajka se ne prenosi kao verodostojna povest. Ona se kazuje kao izmišljena priča, u kojoj nema podataka o vremenu i mestu zbivanja. Tako ona obično počinje sa Bio jednom, Bio jednom jedan car. Junak bajke je bezimen, kao i zemlja u koju stupa. Otud se bajka lako prenosi sa pokolenja na pokolenje, od jednog naroda drugome, putujući, kao i njeni junaci preko sedam voda i sedam gora. Sistemsko zapisivanje i izdavanje bajki započinje u Evropi krajem XVII veka. Od tada su i neki pisci, ugledajući se na stil usmene bajke, počeli da pišu slične maštovite priče, namenjene prvenstveno deci. [2] Elementi bajke su utkani i u srednjovekovne viteške romane i u renesansne epove, kakav je Aristov `Besni Rolando`, jedna od italijanskih parodija starog francuskog junačkog speva `Ep o Rolandu`. Izloženost raznim čarolijama bajoslovnog sveta bila je izražena već u antičkom romanu, kakv je Apulejov `Zlatni magarac`. Tradiciji takvog romana kao što je `Etiopika` od Heliodora pripadaju i razne ljubavne povesti koje se završavaju venčanjem zaljubljenih posle niza čudesno savladanih prepreka. Primećeno je da se u tu shemu dobro uklapaju i rani srpski romani iz pera Milovana Vidakovića. U svetu su najslavnije bajke braće Grim, Šarla Peroa, Hansa Kristijana Andersena i Oskara Vajlda. Srpske narodne bajke je sakupio Vuk Stefanović Karadžić.... - Andersen Hans Kristijan Andersen (dan. Hans Christian Andersen; Odense, 2. april 1805. — Kopenhagen, 4. avgust 1875) bio je danski književnik, poznat kao pisac bajki. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari.“ Andersenove bajke, od kojih je bar 3381 radova[1] prevedeno na više od 125 jezika,[2] su postale kulturno utkane u zapadnjačku kolektivnu svest, lako dostupne deci, ali predstavljanje lekcija vrline i otpornosti u suočavanju sa nesrećama za zrele čitaoce.[3] Neke od najpoznatijih bajki su Carevo novo odelo, Mala sirena, Slavuj, Snežna kraljica, Ružno pače, Palčica, i mnog druge. Njegove priče su inspirisale balete, pozorišne komade, animirane filmove, kao i akcione filmove.[4] Jedanan od Kopenhagenskih najširih i najprometnijih bulevara je nazvan „H. K. Andersenov bulevar”.[5] On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motive („Divlji labudi”), ali i stvarao originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti dete, jer je on sam umeo da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima.` — izjavio je Andersen. Kvalitet njegovih bajki je, između ostalog, u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio je nove motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kojeg se često mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti — „Olovni vojnik“, ... Rođen je 2. aprila 1805. godine u mestu Odense na ostrvu Funen u Danskoj. Otac mu je bio obućar, sanjalica koji je više voleo umetnost nego zanat, a majka — nepismena pralja. On je bio jedino dete. Andersenov otac, kao i Hans, smatrao je sebe rođakom plemstva (njegova baka po očevoj strani je rekla njegovom ocu da je njihova familija pripadala višoj društvenoj klasi,[6] ali istraživanja nisu potrvrdila tu tvrdnju).[6][7] Jedna istrajna spekulacija sugeriše da je Andersen bio nelegalni sin kralja Kristijana VIII, ali je ta ideja osporavana.[6] Školovao se neredovno. Sa četrnaest godina otišao je u Kopenhagen bez prebijene pare, u potrazi za poslom kao glumac. Tamo se nije proslavio, jer je bio loš glumac, plesač i pevač. Međutim, iako je bio čudan po izgledu i ponašanju, posedovao je jedinstveni šarm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatih porodica, pre svih porodice Kolin, naročito Jonasa Kolina, jednog od direktora Kraljevskog pozorišta u Kopenhagenu, koji je bio njegov mecena i mnogo mu pomogao.[8] Godine 1828. Andersen je završio gimnaziju[9] i upisao se na univerzitet. Njegovo prvo delo „Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“, objavljeno 1829, slabo je prihvaćeno, ali mu je omogućilo put u Nemačku i Italiju, koji je imao veliki značaj za njegov dalji rad. Prilikom posete Velikoj Britaniji bio je gost Čarlsa Dikensa kom se on nije dopao jer je bio feminiziran, sitničav, samoljubiv i hipohondrik. Zatim je počeo da piše romane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov sledeći roman „Improvizator“ je veoma dobro prihvaćen. Slede romani „O. T.“ i „Samo guslar“ koji su bili slabi. Od 1835. godine pa sve do smrti u malim svicima je pisao „Priče i zgode“, koje su vremenom postigle veliki uspeh. Godine 1823. Andersen je doživeo oštru kritiku Švedske enciklopedije, koja ga je optuživala da je previše „cmizdrav“, a da su njegove bajke pod velikim uticajem narodnih bajki i Hofmana. Međutim, Andesen je pre romantik i iako se u njegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki, one su pročišćene (nema surovosti — kopanje očiju i sl.) i proširene su opisima — npr. „Mala sirena“. N. A. Dobroljubov je o Andersenovim bajkama rekao sledeće: „Andersenove bajke imaju prekrasnu osobinu koja nedostaje drugim dečjim književnicima. U njima ono što postoji u stvarnosti dobija izvanredni poetički karakter, a ipak ne plaše dečju maštu svakakvim baucima i tamnim silama. Andersen oživljava obične stvari i stavlja u pokret obične nežive predmete. Kod njega se olovni vojnik tuži na svoju samoću, cveće se odaje veselom plesu, lan doživljava svakodnevne preobraze dok prelazi u niti, platno, rublje, papir. Nema ni priča u kojima se javljaju natprirodne više sile, i te bez sumnje idu u najslabije priče. No, zato su divne one priče u kojima nema uopšte ničeg fantastičnog. Takve su npr. „Carevo novo odelo“, „Devojčica sa šibicama“, „Princeza na zrnu graška“, „Saputnik“ i dr.“ Privatni život Andersen, dete siromašnih roditelja, morao je celi život da se bori protiv strogih klasnih razlika danskog društva toga doba. U svojim bajkama Andesen se često identifikuje sa osobama, nesretnim i odbačenim od društva. Jaki autobiografski elementi provejavaju kroz njegove tužne priče. Iako je već bio međunarodno priznat i prihvaćen pisac, Andersen se je osećao kao osoba odbačena od društva.[10] Nije se nikad ženio, ali je njegov interes za žene bio vidljiv. Paustovski, u svom predgovoru ruskom prevodu Andersenovih bajki, piše da je Andersenova velika i nikad uzvraćena ljubav bila Jeni Lind (šved. Jenny Lind), švedska operska pevačica koja je volela Andersenove bajke, ali ne i Andersena.[11] Po Paustovskom, Andersen nije bio muškarac privlačne spoljašnjosti kojom bi privukao ineres žena toga doba. Neke od njegovih bajki nose žigove ove neuzvraćene ljubavi („Slavuj”, na primer).[12] Na svojim putovanjima kroz Evropu je čest posetilac javnih kuća. Pisalo se mnogo o njegovoj mogućoj homoseksualnosti ali na bazi tumačenja teksta njegovih dnevnika i pisama, te dnevnika i pisama ljudi sa kojima je bio u dodiru. Kako En Klara Bom i Anja Arenstrup iz Centra H. K. Andersen na Univerzitetu u Južnoj Danskoj navode, „tačno je da postoje ambivalentni (i veoma traumatični) elementi u Andersenovom ljubavnom životu koji se tiču seksualne sfere, ali je pogrešno opisati ga kao homoseksualca i tvrditi da je imao seksualne odnose sa muškarcima, pošto nije. To bi bilo protivno njegovom moralu i religioznim idejama”.[13] Ipak, nakon njegove smrti, od 1893. godine počinje otvorena diskusija o Andersenovoj seksualnosti. Neke studije, među kojima je i ona štampana u godišnjaku Magnusa Hirschfelda 1901, govore da je on bio biseksualac, da je voleo i muškarce i žene, da su njegove veze najčešće bili ljubavni trouglovi, ali da je najverovatnije do kraja života ostao nevin.[14] Ova teorija se može potvrditi proučavanjem nekih od njegovih bajki. Na primer, postoji mogućnost da se u bajci „Mala sirena“ i romanu „O. T.“ govori o njegovoj ljubavi prema Edvardu Kolinsu, o kojem će kasnije biti reči.[15] Karijera Papirni dimničar koji je napravio Andersen Rani rad Veoma rana Andersonova bajka, „Lojna sveća” (dan. Tællelyset) otkrivena je u danskom arhivu u oktobru 2012. Priča koja je napisana tokom 1820-ih je o sveći koja se nije osećala cenjenom. Ona je napisana dok je Andersen još uvek bio u školi i posvećena je dobrotvoru u čijem porodičnom posedu je ostala dok se nije pojavila među drugim porodičnim papirima u lokalnom arhivu.[16] Godine 1829, Andersen je imao dosta uspeha sa kratkom pričom „Šetnja od Holmenovog kanala do istočne tačke ostrva Amager 1828 i 1829 godine” (dan. Fodrejse fra Holmens Kanal til Østpynten af Amager i aarene 1828 og 1829). Njen protagonista se sreće sa likovima u opsegu od Svetog Petra do mačke koja govori. Andersen je sledio taj uspeh sa pozorišnim komadom, Ljubav na tornju crkve Svetog Nikole, i kratkim tomom poema. Mada je bio relativno malo uspešan u pisanju i objavljivanju neposredno nakon toga, godine 1833. je dobio malu putnu potporu od kralja, čime mu je omogućeno da se zaputi na prvo od mnogih putovanja kroz Evropu. U kantonu Jura, u blizini Le Lokla u Švajcarskoj, Andersen je napisao priču „Agneta i Merman”. Jedno veče provedeno u italijanskom pomorskom selu Sestri Levante iste godine je inspirisalo priču „Zaliv bajki”.[17] Oktobra 1834. on je doputovao u Rim. Andersenova putovanja po Italiji su izražena u njegovoj prvoj noveli, fiktivnoj autobiografiji sa naslovom Improvizator (dan. Improvisatoren), koja je objavljena 1835. i naišla na dobar prijem.[18][19] Bajke i poezija Andersenovi inicijalni pokušaji pisanja bajki bile su revizije priča koje je čuo kao dete. Inicijalno njegove bajke nisu bile dobro prihvaćene, delom usled poteškoća pri njihovom prevođenju. Godine 1835, Andersen je objavio prva dva nastavka svojih Bajki (dan. Eventyr; lit. „fantastične priče”). Još priča, kojima je kompletiran prvi tom, je objavljeno 1837. godine. Kolekcija se sastojala od devet priča, uključujući priče „Kutija za kresivo”, „Princeza na zrnu graška”, „Palčica”, „Mala Sirena” i „Carevo novo odelo”. Kvalitet tih priča nije bio odmah prepoznat, i one su loše prodavane. U to vreme, Andersen je imao više uspeha sa svoja dva romana, O. T. (1836) i Samo violinista (1837);[20] poslednji rad je razmatrao mladi Seren Kirkegor. Znatan deo njegovog rada je inspirisala Biblija, jer je tokom njegovog detinjstva hrišćanstvo bilo veoma važno u danskoj kulturi.[21] Andersenova slika iz 1836, rad Kristijana Albrehta Jensena Nakon posete Švedskoj 1837. godine, Andersen je bio inspirisan skandinavizmom i posvetio se pisanju poeme koja bi izražavala srodnost Šveđana, Danaca i Norvežana.[22] U julu 1839, tokom posete ostrvu Fin, Andersen je napisao tekst svoje poeme Jeg er en Skandinav („Ja sam Skandinavljanin”)[22] da bi ovekovečio „lepotu nordijskog duha, način na koji se tri sestrinjske nacije postepeno zbližavaju” kao deo skandinavske nacionalna himna.[22] Kompozitor Oto Lindblad je napisao muziku za tu poemu, i kompozicija je objavljena januara 1840. Njena popularnost je dostigla vrhunac 1845, nakon čega je retko izvođena.[22] Andersen se vratio žanru bajki 1838. godine sa još jednom kolekcijom, Bajke za decu, nova kolekcija, prva knjižica (dan. Eventyr, fortalte for Børn. Ny Samling), koja se sastojala od priča „Bela rada”, „Olovni vojnik”, i „Divlji labudovi”. Godine 1845. je bila veoma uspešna za Andersena usled objavljivanja četiri prevoda njegovih bajki. „Mala sirena” se pojavila u periodičnom časopisu Bentley`s Miscellany, čemu je sledio drugi tom, Predivne priče za decu. Dva druga toma koji su naišli na entuzijastičan prijem su bili Knjiga danskih priča i Danske bajke i legende. Pregled koji se pojavio u londonskom časopisu The Athenæum (februar 1846) je izjavio za Predivne priče, „Ovo je knjiga puna života i mašte; knjiga za dede isto koliko i za unuke, čija ni jedna reč neće biti preskočena pri čitanju.”[3] Bruno Betelhajm (engl. Bruno Bettelheim), dečiji psihijatar i, za života, profesor čikaškog univerziteta, je imao strogu definiciju bajke po kojoj bajka mora biti puna vere u dobro, utešna i preobrazujuća za svoga heroja ili heroinu. Po njemu Andersenove bajke su namenjene više odraslima nego deci. Najbliža Betelhajmovoj definiciji bajke je Andersenova „Snežna kraljica” dok su „Devojčica sa šibicama” i „Mala sirena” anti-bajke, jer imaju tragičan završetak koji se nadopunjuje idejom smrti kao izbavljenjem od muka koje donosi život.[23] Nezadovoljni tragičnim završecima „Devojčice sa šibicama” i „Male sirene”, Tengren, danski ilustrator bajki, (dan. Gustaf Tenggren), je promenio završetak „Devojčice sa šibicama” tako da je devojčica na kraju zaspala u raskošnom krevetu umesto umrla od hladnoće a u Diznijevoj adaptaciji „Male sirene”, mala sirena se ne pretvara u duha nego postaje ljudsko biće.[24] Andersen je nastavio sa pisanjem i objavljivanjem bajki do 1872.[25] Putopisi Godine 1851, on je objavio veoma dobro prihvaćeni tom putopisnih skica U Švedskoj. Veliki zaljubljenik u putovanja, Andersen je objavio nekoliko drugih dugih putopisa: „Slike iz senke putovanja u Harc, Saksonsku Švajcarsku, itd. itd. u leto 1831”, „Pesnikov bazar”, „U Španiji” i „Poseta Portugalu 1866. godine”. (Zadnji opisuje njegovu posetu svojim portugalskim prijateljima Horheu i Hozeu O’Nil, koji su bili njegovi prijatelji tokom sredine 1820-ih, dok je živeo u Kopenhagenu.) U svojim putopisima, Andersen je uzimao u obzir neke od savremenih konvencija o pisanju putovanja, ali je uvek razvijao žanr koji odgovarao njegovim sopstvenim ciljevima. Svaki od njegovih putopisa kombinuje dokumentarno i opisno svedočanstvo prizora koje je video sa više filozofkim pasusima o temama poput autorstva, besmrtnosti, i o prirodi fikcije u izveštaju o književnom putovanju. Neki od njegovih putopisa, kao što je U Švedskoj, čak sadrže bajke. Tokom 1840-ih, Andersenova pažnja se vratila na pozorišne komade, ali nije imao većeg uspeha. On je imao više sreće sa objavljivanjem dela Slikovnica bez slika (1840). Druga serija bajki je počela 1838, a treća 1845. Andersen je sada bio proslavljen širom Evrope, mada je njegova rodna Danska još uvek pokazivala izvesnu rezervisanost prema njegovim delima. Između 1845. i 1864, H. C. Andersen je živeo u Kopenhagenu, na lokaciji 67 Nihavn (dan. Nyhavn), gde sada stoji memorijalna ploča.[26] Motivi Andersenove bajke su zasnovane na piščevoj mašti i njegovom životnom iskustvu. Sam piše da je „Većina onoga što je napisao odraz mene samog. Svaki lik je iz moga života. Znam ih i znao sam ih sve”.[27] Tako je Palčica i princeza iz bajke „Princeza na zrnu graška“ u stvari Henrieta, kći admirala Vulfa, a u priči „Zaručnici“ se javlja Riborga Voigtova, u koju je pisac dugo bio zaljubljen. Andersen je, osim tipičnih životinja koje su do tada bile likovi u bajkama, uveo i neke druge. Tako se javljaju bajke „Sretna porodica“ — puževi, „Klin čorba“ — miševi, „Rode“, „Ružno pače“ — labudovi i patke itd. On je uviđao sličnost pojedinih životinja sa ljudima i o njima je pisao baš onako kakve one jesu u stvarnosti. U svoje bajke je uveo i biljke, uvidevši i njihovu sličnost sa ljudima prema boji, cvetu, držanju i sl. Ovde treba spomenuti bajke „Cveće male Ide“, „Porodica iz susedstva“ i „Puž i ružin grm“ u kojima se javlja ružin grm. Andersen je oživljavao i mnoge predmete: igračke, figure, stare kuće, svakodnevne predmete, portrete, kipove, ormare, ogledala, posuđe itd. — „Olovni vojnik“, „Kresivo“, „Srećne kaljače“, „Crvene cipelice“, „Stara kuća“... Ovako se ostvaruje spona između fantazije i realnosti, bajke i života, poezije i priče, simbolike i realizma, i u ovom leži sva Andersenova veličina. Hans Kristijan Andersen je umro 4. avgusta 1875. godine. Thomas Vilhelm Pedersen (28. siječnja 1820. - 13. ožujka 1859.) bio je danski slikar i ilustrator koji je poznat po svojim ilustracijama za bajke Hansa Christiana Andersena. Bio je prvi umjetnik koji je ilustrirao Andersenova djela. Njegovi su crteži pretvoreni u drvene grafike i korišteni u danskim i njemačkim izdanjima. Lorenz Frølich (25. listopada 1820. - 25. listopada 1908.) bio je danski slikar, ilustrator, grafičar i grafičar. Frølich je rođen u Kopenhagenu u Danskoj. Otac mu je bio veletrgovac. Studirao je u Kopenhagenu kod Christoffera Wilhelma Eckersberga, u Dresdenu kod Eduarda Juliusa Bendemanna od 1843-1846 i u Parizu kod Thomasa Couturea od 1852-1853. Poslije je mnogo živio u Rimu i Parizu, gdje je stalno izlagao po salonima. Godine 1877. imenovan je profesorom na Kraljevskoj danskoj akademiji umjetnosti u Kopenhagenu. Njegove ilustracije, posebno dječjih knjiga, poznate su posvuda i važnije su od njegovih slika. Njegova kći Edma Frølich bila mu je najdraži model kad je bila beba i dijete za njegove francuske albume s Pierre-Jules Hetzelom.[2][3] Također je opskrbio originalne bakropise za Illustreret Danmarkshistorie za Folket (1853–1855) Adama Kristoffera Fabriciusa [da]; Die Götter des Nordens (1845.) i De tvende Kirketaarne (1844.) Adama Gottloba Oehlenschlägera te mnoga druga djela. Naslikao je ukras na Žalbenom sudu u Flensburgu, Schleswig-Holstein, te u nekim javnim zgradama svoje domovine.[4] Danska slikarica i umjetnica tapiserija Dagmar Olrik (1860.–1932.) i njezini pomoćnici proveli su 18 godina ukrašavajući sobu u gradskoj vijećnici u Kopenhagenu tapiserijama prema crtanim filmovima nordijske mitologije autora Frølicha... - Sarl Pero Šarl Pero (franc. Charles Perrault; 12. januar 1628 — 16. maj 1703.) smatra se začetnikom moderne evropske bajke. Po profesiji advokat, zajedno sa svojom braćom Pjerom i Klodom pokazivao je interesovanje za književnost svoga vremena. Živeo je u vreme klasicizma. Biografija Pero je najpre radio kao činovnik zadužen za kraljevska zdanja. Književni ugled počeo je da stiče oko 1660. godine jednostavnijom poezijom i ljubavnim pesmama, a proveo ostatak života u unapređivanju znanja o književnosti i umetnosti. Godine 1671. izabran je za člana Francuske akademije, koja se uskoro oštro podelila na tradicionaliste i moderniste. Pero je podržao modernije poglede jer, mislio je, kako god civilizacija napreduje, tako napreduje i književnost, te je zbog toga stara književnost neizbežno grublja i varvarskija od moderne. U svojoj pesmi „Doba Luja Velikog“ postavio je moderne pisce poput Molijera i Fransoa de Malerbea iznad klasičnih grčkih i rimskih pisaca. Sa svojim demokratskim uverenjima, Šarl Pero se sudario sa klasicističkom doktrinom Nikole Boaloa. U to vreme u književnosti su vladali antički motivi, tzv. visoka književnost i pravilan klasicistički stih. Pero je ustao protiv aristokratskog klasicizma, boreći se za uvođenje tema iz svakodnevnog života. Uzimajući inspiraciju iz naroda, ali i nadograđujući folklor svojim stvaralačkim duhom, Pero je na najbolji mogući način pokazao koliko su nezaobilazna iskustva narodne tradicije ako se koriste za stvaranje originalnih književnih dela. Godine 1696. bez potpisa je objavio svoju prvu priču pod nazivom „Uspavana lepotica“. Naredne godine objavio je svoju prvu knjigu pod naslovom „Priče i bajke iz starih vremena s poukom“. Pored „Uspavane lepotice“, tu se našlo još sedam bajki: „Crvenkapa“, „Mačak u čizmama“, „Pepeljuga“ i druge. Bajke Šarla Peroa su opšte prihvaćene kako kod dece, tako i kod odraslih, budući da zadovoljavaju nekoliko jednostavnih uslova: napisane su jednostavnim, razumljivim jezikom, sa uzbudljivim sadržajem i neskrivenom moralnom poukom. Peroove bajke ostavile su dubok trag u budućoj književnosti za decu. Njihov uticaj se oseća u književnom radu braće Grim, Andersena, Puškina i drugih. Petar Čajkovski je skladao muziku za balet na osnovu Peroove bajke „Uspavana lepotica”. Bio je član Francuske akademije, na poziciji 23, 1671-1703. Bajke Šarla Peroa Crvenkapica Trnova ružica Mačak u čizmama Vila Rike s čuperkom (Kraljević Čuperak) Palčić Frulaš iz Hamelina Plavobradi Doktor Sveznalić Pčelinja matica Četvorica snalažljive braće Šestorica prijatelja na putu oko sveta Magareća koža Grizelda Zvezdana kiša Federiko i Katalina Tri želje Zlatokosa Čudesni muzičar Bela mišica Kralj Mida Pepeljuga Roland Vuk i sedam jarića - Braca Grim Braća Grim (nem. Brüder Grimm) su Jakob i Vilhelm Grim, koji su slavni po objavljivanju zbirka nemačkih bajki, (nem. Kinder- und Hausmärchen) („Dečje i porodične priče“) (1812.), drugog sveska 1814. („1815“ na naslovnici), kao i mnogih drugih izdanja tokom života. Braća Grim su začetnici umetničke bajke kao i Šarl Pero. Veze sa srpskom književnošću Braća Grim su znali i srpski jezik i deo bajki su preuzeli sa srpskog jezika. Bili su i u vezi sa Vukom Stefanovićem Karadžićem. Bajke braće Grim Detaljnije: Bajke braće Grim Snežana i sedam patuljaka Pepeljuga Ivica i Marica Crvenkapa Hrabri krojač Toma palčić Ramplstilskin ili Cvilidreta Zlatna guska Zlatokosa Kralj žaba Ivica i Marica Stočiću, postavi se Bratac i sestrica Vila Perka Tri brata Trnova Ružica...

【Pogledajte svaki detalj u punoj visokoj rezoluciji】 Snimite sve što se dešava oko vaše kuće u oštroj rezoluciji od 1080p i noćnom vidu u boji reflektora. Veliki širokougaoni i stabilniji priključak. G-Homa sigurnosna kamera za spoljnu upotrebu je odobrena od strane FCC, CE i RoHS. 【Pametnija upozorenja i odgovori u realnom vremenu】Vidite, slušajte i razgovarajte sa posetiocima, oglasite reflektor sirene da biste upozorili sumnjivu osobu, putem aplikacije za telefon sa bilo kog mesta. Kućne sigurnosne kamere podržavaju porodično deljenje uređaja, više sigurnosti! 【Nadograđeno Smart AI Recognition】 G-Homa spoljna kamera AI detekcija pokreta može da kreira 3 prilagođene zone. Primajte obaveštenja o osobi, vozilu i kućnim ljubimcima do kojih vam je stalo, smanjite dosadne lažne alarme. Nudimo besplatne 30-dnevne AI funkcije, molimo vas da se pretplatite da biste održavali AI funkcije ako su vam potrebne. 【100% bez žice i vodootporan 】Jednostavno ga postavite i spremni ste, lako ga je instalirati bilo gde u vašem domu na otvorenom iu zatvorenom prostoru. Sigurnosna kamera sa IP65 rejtingom otpornosti na vremenske uslove, spreman za kišu, sjaj, sneg, a takođe je otporna i na ekstremnu toplotu i hladnoću. ✔ Korisna karakteristika i zadovoljstvo: Ne brinite da ćete propustiti nijedan važan trenutak, napredna video obaveštenja, besplatno 3-dnevno skladištenje u oblaku, punjiva baterija u dugom stanju pripravnosti, podrška za SD slot, slot za solarni panel. A3

Prenosni radio prijemnik sa hibridnim punjenjem Moze se dopuniti preko ugradenog solarnog panela ili rucice, te je idealan za putovanja, izlete i sl. Dopuna je moguca i putem prilozenog USB-C kabela (adapter se kupuje zasebno) Moze se slusati 3 talasne duzine (AM-FM-WB), a moguca je i reprodukcija MP3 formata sa prenosne memorije (USB/microSD) Takode se mogu povezati slusalice ili se putem BT veze moze povezati mobilni telefon, laptop i sl. Poseduje LED izvor svetlosti za osvetljavanje, kao i SOS alarmnu sirenu u slucaju potrebe U slucaju potrebe, moze posluziti za dopunu prenosnih uredaja kao sto su mobilni telefoni, tableti i sl. Tip Radio uredaj Napajanje Preko solarnog panela ili 5V DC / 2 A (USB-C kabel u sklopu, adapter se kupuje zasebno) ili putem ugradene rucice Snaga 5 W Talasna duzina AM / FM / WB Bluetooth Da (v5.0, 2.4 GHz, 10 m max.) Audio formati MP3 Prikljucci USB / microSD (FAT32, maks. 64 GB), 3.5 mm mono ulaz za slusalice, USB-C ulaz za punjenje Baterija Li-ion 2 x 18650, 3.7 V / 4000 mAh Dodatne funkcije LED lampa, SOS alarm, USB punjenje prenosnih uredaja, LED status punjenja i stanja Vreme rada ~40 h (radio) / ~30 h (MP3) / ~20 h (BT) / ~18 h (2 x LED) Vreme punjenja ~3 h (USB-C) Masa 400 g Dimenzije 160x80x66 mm (radio) / 68x23 mm (solarni panel)