Đurđevdan 2001. god. zatiče novinarku Galu u avionu, u noćnom, neprijatnom letu kroz nepogodu nad Alpima.Tu započinje i pozadinsko putovanje obeleženo šengenskom vizom, `Milosrdnim anđelom`, aždajom i kopljem, starinskim mapama i vozovima, vetruškama i dugmićima iz male, pozamanterijske radnje... Na tom putovanju, vreme je igračka koja se kotrlja po svojim pravilima, da bi se konačno zaustavila u danu Svetog Đorđa, daleke 1968. godine...I tek u gradu Male sirene, koji je prostorno odredište njenog puta, Gala će saznati zašto se uopšte obrela tu?!`Dugmar` na složen i moderan način pripoveda o pojedinačnoj ljudskoj sudbini i traganju za sopstvenim identitetom.

Dugmar : roman / Vesna Aleksić Beograd : `Dereta`, 2002. 194 str. ; 18 cm Biblioteka Savremena srpska književnost. kolo 4 ; knj. 3 Đurđevdan 2001. god. zatiče novinarku Galu u avionu, u noćnom, neprijatnom letu kroz nepogodu nad Alpima. Tu započinje i pozadinsko putovanje obeleženo šengenskom vizom, `Milosrdnim anđelom`, aždajom i kopljem, starinskim mapama i vozovima, vetruškama i dugmićima iz male, pozamanterijske radnje... Na tom putovanju, vreme je igračka koja se kotrlja po svojim pravilima, da bi se konačno zaustavila u danu Svetog Đorđa, daleke 1968. godine... I tek u gradu Male sirene, koji je prostorno odredište njenog puta, Gala će saznati zašto se uopšte obrela tu?! `Dugmar` na složen i moderan način pripoveda o pojedinačnoj ljudskoj sudbini i traganju za sopstvenim identitetom.

61842) REPUBLIKA LJUBAVI , Kerol Šilds , Laguna Beograd 2008 , ljubavni roman U nizu poglavlja koja se smenjuju hitro poput karata u rukama najveštijeg krupijea, upoznajemo dvoje ošamućenih veterana ljubavnih ratova. Fej je etnolog, mlada žena koju strast prema sirenama sprečava da se usredsredi na nekog određenog muškarca. A odmah na drugoj strani ulice živi Tom, popularni radio-voditelj koji se usredsređivao malo previše, pa se tako tri puta ženio i razvodio. Samo Kerol Šilds ume da da tako umešno opiše ovaj par koji se zaljubljuje toliko potpuno i predano kao bilo koji par iz viktorijanskih romana, zajedno sa svim savremenim nevoljama koje ih okružuju u ovoj dirljivoj i ironičnoj knjizi. „Roman koji toliko opčinjava da ćete poželeti samo da se negde sklupčate i ne ispuštate ga iz ruku sve do kraja.“ Sandi Tajms „Delo finog tkanja… Republika ljubavi je snažan i inovativan roman, bogat spoznajama.“ Gazet (Montreal) „Ovo je Kerol Šilds na vrhuncu svojih moći.“ Vankuver san mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 376 strana

Knjiga ima posvetu na predstrani, spolja ima manja oštećenja, sve u svemu lepo očuvana knjiga. Format: 13x20 cm Broj strana: 256 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2007. ISBN: 978-86-7436-782-7 Prevodilac: Branislava Radević-Stojiljković, Dejan Stojiljković Prvi zvanični nastavak Petra Pana Dž. M. Barija. Nešto nije u redu u Nedođiji. Iz nje cure snovi – neobično stvarni snovi o gusarima i sirenama, o ratničkim bojama i krokodilima. Za Vendi i Izgubljene Dečake to predstavlja jasan signal – Petru Panu je potrebna njihova pomoć, što znači da je vreme da učine ono nezamislivo: da ponovo odlete u Nedođiju. Ali, u Nedođiji se sve promenilo, a opasnosti na koje tamo nailaze daleko prevazilaze sve njihove snove... Petar Pan u grimizu je posebno odobrila Velika dečja bolnica u Ulici Ormond kao zvanični nastavak Petra Pana Dž. M. Barija. Ova knjiga nas, u pravom Barijevom iskričavom stilu, vraća njegovom nezaboravnom junaku, u zemlju gusara i vila, detinjstva i istraživanja. Ali nas, isto tako, vodi i napred – s novim likovima u koje ćemo se zaljubiti, u nove avanture od kojih srce lupa brže i ka novim pogibeljnim opasnostima koje treba savladati – sve to povezano u celinu čarobnom vilinskom prašinom. Povratak u Nedođiju je avantura koju nikada nećete zaboraviti.

MINISTARSTVO STRAHA - Graham Grin Bratstvo jedinstvo 1968 Tvrd povez 256 str Jednog mirnog popodneva, Artur Rou posećuje vašar na poljima Kembridžšira i osvaja kolač u igri na sreću. No to nipošto nije dan kao svaki drugi. Rat je i Britaniju ozbiljno ugrožava Nemačka, a pošto sirene za vazdušnu uzbunu prekidaju vašar, ubrzo postaje jasno i to da Rou nije tek običan čovek. Otpušten je s psihijatrijskog zatvorskog odeljenja pošto je iz milosrđa ubio svoju ženu i muči ga krivica zbog tog čina, a uz to sad, osvojivši naizgled bezazlenu nagradu, mora da beži od nacističkih špijuna i drugih mračnih sila koje žele da ga eliminišu. Započevši zlokobnu odiseju kroz London razoren bombama, Rou se upliće u klupko tajni koje sežu do najvećih dubina njegove zaboravljene prošlosti. On nema poverenja ni u koga, pa ni u sebe – jer Artur Rou, zapravo, ne zna tačno ko je. Grejam Grin, jedan od najznačajnijih i najslavljenijih pripovedača dvadesetog veka, pruža nam uzbudljiv špijunski triler smešten (i napisan) usred Drugog svetskog rata, služeći se sopstvenim iskustvima iz Londona tokom akcije Blic. Napetu priču vešto je prožeo specifičnim humorom, što njegov stil čini primamljivim i jedinstvenim, a ovaj roman uznosi van okvira špijunskog ili bilo kog drugog žanra. Po romanu Ministarstvo straha čuveni Fric Lang je 1944. snimio igrani film. L.1.O.4.P.1

Veljko Petrović - Varljivo proleće/Pomerene savesti/Bunja i drugi iz Ravangrada 32 pripovetke SADRŽAJ `Varljivo proleće`, deset pripovedaka Prolecni pogreb Evo kako je bilo Perica je nesrecan (Iz prvih utisaka jednog sumornog usamljenog coveka) Jesenje secanje Tata se igra Teca Milka Naš ucitelj cetvrtog razreda Pileta Igracke Maturantski sastanak “Bunja i drugi iz Ravangrada“, predratna pricanja, dvanaest pripovedaka Crucis amore Putic Peter Bunja (Povest coveka bez korena) Jovance Potisnuti Fedor (Prirodopisna crta iz Vojvodine) Mikoševiceve sirene Aurel Ðurkovic Stekliš u Ravangradu On je ne voli Sefer Ljuc Služba „Pomerene savesti“, deset pripovedaka Janos i Macko Pokvareno pismo Sacuvano pismo Vuk Marijo, gde si? Pobeda ružne Mati i kci Muzjak Sirota nasa Mumica Lov Izdavač: Matica srpska, Novi Sad Godina: 1954 Broj strana: 511 Tvrdi povez Biblioteka: Veljko Petrović Sabrana dela Ocena: 3+. Vidi slike. Skladište: 1210 Težina: 450 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

38115) KAO DA SE NIJE NIŠTA NIJE DOGODILO , Marija Jovanović , Beograd 2004 , Roman Kao da se ništa nije dogodilo govori o razlicitim vrstama ljubavi i o izneverenosti, a u okvire te price smešten je citav istorijski roman, možda bismo mogli reci i saga porodice Sreznjevski. Pripovedanje se zasniva na stalnim ukrštanjima dva fabularna toka ciji su vremenski okviri razliciti i koje karakterišu slicnosti dogadaja i sudbina likova. Govoreci o preplitanju razlicitih sudbina u pripovedackom postupku, prepoznaje se i izvestan pavicevski manir ocudavanja teksta, tj. uvodenje misterioznosti i tajnovitosti u tekst: Po blagom osmehu koji je ostao na njenom licu, Sofija je neopozivo znala da je te noci kada se preselila na drugi svet, Nevena Blanuša sanjala Sergeja. Jedan tok vremenski odreden je dvadesetim godinama 20. veka, tj. u vezi je sa propašcu Carske Rusije. Taj istorijski dogadaj odreduje sudbinu Sofijinog dede Sergeja Mihailovica Sreznjevskog i Sofijine bake Galine Vasiljevne, a kasnije i sudbine Mihaila Sreznjevskog - Sofijinog oca i Nevene Blanuše - Mihajlove dadilje, dok je drugi tok vremenski sveden na nekoliko poslednjih decenija 20. veka, s tim što su narocito osvetljene poslednje godine 20. veka i tada aktuelni dramaticni istorijski i politicki dogadaji u Srbiji. Glavni junaci tog toka price su Sofija, Stojan i Ivana. Spoljašnji prostor unutar koga se realizuju glavni fabularni tokovi je Beograd pocetkom i Beograd krajem 20. veka. Kada se pripoveda o aktuelnim društveno-politickim dogadajima ton pripovedanja pomeren je ka ironijskom. Mnogobrojne licne nesrece ispricane u romanu tek su nagoveštaj dogadaja koji su uslovili opštu propast. Licne i kolektivne nesrece dešavaju se istovremeno, a price o tim nesrecama naizmenicno se smenjuju. Pripovedac nas suocava sa istovremenim postojanjem malih i velikih laži. Na samom pocetku romana uvedeno je niz momenata koji nam iznova oživljavaju slike koje nismo ni uspeli da zaboravimo: kolone izbeglica, samoživost i tortura režima, zloupotreba medija. Sa naturalistickim slikama onoga što se dešava u pozadini, dok u Kninskoj krajini, u Bosni i ostalim delovima bivše Jugoslavije traje rat pripovedac nas suocava uvodenjem kratkih rezova i inserata koje emituje televizija i plasira ih citaocima onako kako on tu celu situaciju i doživljava: emotivno, potresno, ljudski. Otuda se ovaj roman izdvaja od mnoštva romana slicne tematike koji nisu uspeli da prevazidu hronicarsko beleženje loših životnih trenutaka u okviru loših društvenih trenutaka. Izvesno je da autorka ovog romana poseduje smisao za detalj i koristeci se najcešce ironijom i groteskom, kako je vec napomenuto, cini sliku ubedljivom i funkcionalnom. Pripovedac pokazuje kako stagnaciju društva prati i stagnacija morala i ekspanzija neukusa. Olicenje takvog stanja stvari su emisije koje prezentuju i propagiraju turbo-folk. Pripovedac takve manifestacije karakteriše kao monstruoznu kombinaciju krvi i šljokica, u njoj vidi groteskni spoj smrti i divlje veselosti. U Spletkarenju sa sopstvenom dušom pripovedac kaže da u zlehudim zemljama politika i društveno uredenje u ogromnoj meri odreduju individualnu sudbinu. Taj iskaz vredi i kada razmišljamo i o najnovijem romanu Marije Jovanovic. Ipak, mehanizam dejstva onoga što uslovljava coveka i njegove slobode je, kako se pokazalo u konkretnoj prici u ovom romanu, izuzetno komplikovan i ne može se objasniti drugim recima osim onim koje je, naslucujuci osecanja izmedu Sofije i Stojana, jednom prilikom Nevena izrekla: Ne valja se. Roman se završava u duhu pozorišne tehnike. Sofija u stvarnost iskoracuje iz pozorišta, cuju se zvuci sirene za vazdušnu opasnost. Takav kraj romana je svojevrsna scena u sceni, pa ostavlja utisak da je citav roman predstava koju bi po nekim žanrovskim odlikama lako mogli svrstati u tragediju. mek povez, format 13,5 x 20,5 cm , latinica,341 strana ,

Odlično očuvana , ima kao posvetu 338 strrana 400 grama Roman Kao da se ništa nije dogodilo govori o razlicitim vrstama ljubavi i o izneverenosti, a u okvire te price smešten je citav istorijski roman, možda bismo mogli reci i saga porodice Sreznjevski. Pripovedanje se zasniva na stalnim ukrštanjima dva fabularna toka ciji su vremenski okviri razliciti i koje karakterišu slicnosti dogadaja i sudbina likova. Govoreci o preplitanju razlicitih sudbina u pripovedackom postupku, prepoznaje se i izvestan pavicevski manir ocudavanja teksta, tj. uvodenje misterioznosti i tajnovitosti u tekst: Po blagom osmehu koji je ostao na njenom licu, Sofija je neopozivo znala da je te noci kada se preselila na drugi svet, Nevena Blanuša sanjala Sergeja. Jedan tok vremenski odreden je dvadesetim godinama 20. veka, tj. u vezi je sa propašcu Carske Rusije. Taj istorijski dogadaj odreduje sudbinu Sofijinog dede Sergeja Mihailovica Sreznjevskog i Sofijine bake Galine Vasiljevne, a kasnije i sudbine Mihaila Sreznjevskog - Sofijinog oca i Nevene Blanuše - Mihajlove dadilje, dok je drugi tok vremenski sveden na nekoliko poslednjih decenija 20. veka, s tim što su narocito osvetljene poslednje godine 20. veka i tada aktuelni dramaticni istorijski i politicki dogadaji u Srbiji. Glavni junaci tog toka price su Sofija, Stojan i Ivana. Spoljašnji prostor unutar koga se realizuju glavni fabularni tokovi je Beograd pocetkom i Beograd krajem 20. veka. Kada se pripoveda o aktuelnim društveno-politickim dogadajima ton pripovedanja pomeren je ka ironijskom. Mnogobrojne licne nesrece ispricane u romanu tek su nagoveštaj dogadaja koji su uslovili opštu propast. Licne i kolektivne nesrece dešavaju se istovremeno, a price o tim nesrecama naizmenicno se smenjuju. Pripovedac nas suocava sa istovremenim postojanjem malih i velikih laži. Na samom pocetku romana uvedeno je niz momenata koji nam iznova oživljavaju slike koje nismo ni uspeli da zaboravimo: kolone izbeglica, samoživost i tortura režima, zloupotreba medija. Sa naturalistickim slikama onoga što se dešava u pozadini, dok u Kninskoj krajini, u Bosni i ostalim delovima bivše Jugoslavije traje rat pripovedac nas suocava uvodenjem kratkih rezova i inserata koje emituje televizija i plasira ih citaocima onako kako on tu celu situaciju i doživljava: emotivno, potresno, ljudski. Otuda se ovaj roman izdvaja od mnoštva romana slicne tematike koji nisu uspeli da prevazidu hronicarsko beleženje loših životnih trenutaka u okviru loših društvenih trenutaka. Izvesno je da autorka ovog romana poseduje smisao za detalj i koristeci se najcešce ironijom i groteskom, kako je vec napomenuto, cini sliku ubedljivom i funkcionalnom. Pripovedac pokazuje kako stagnaciju društva prati i stagnacija morala i ekspanzija neukusa. Olicenje takvog stanja stvari su emisije koje prezentuju i propagiraju turbo-folk. Pripovedac takve manifestacije karakteriše kao monstruoznu kombinaciju krvi i šljokica, u njoj vidi groteskni spoj smrti i divlje veselosti. U Spletkarenju sa sopstvenom dušom pripovedac kaže da u zlehudim zemljama politika i društveno uredenje u ogromnoj meri odreduju individualnu sudbinu. Taj iskaz vredi i kada razmišljamo i o najnovijem romanu Marije Jovanovic. Ipak, mehanizam dejstva onoga što uslovljava coveka i njegove slobode je, kako se pokazalo u konkretnoj prici u ovom romanu, izuzetno komplikovan i ne može se objasniti drugim recima osim onim koje je, naslucujuci osecanja izmedu Sofije i Stojana, jednom prilikom Nevena izrekla: Ne valja se. Roman se završava u duhu pozorišne tehnike. Sofija u stvarnost iskoracuje iz pozorišta, cuju se zvuci sirene za vazdušnu opasnost. Takav kraj romana je svojevrsna scena u sceni, pa ostavlja utisak da je citav roman predstava koju bi po nekim žanrovskim odlikama lako mogli svrstati u tragediju.