Autor: Camilla Lackberg Godina izdanja: 2017. Br. str.: 364 Povez: Mek Format: 155mm x 235mm Pismo: Latinica Sirena Životni san Christiana Thydella ostvario se. Njegov debitantski roman Sirena objavljen je uz izvrsne kritike. No, samozatajan i miran Christian doima se otuđenim i nesretnijim no ikad. Kada Erica Falck, spisateljica koja je i otkrila Christianov talent, sazna da mu stižu anonimna prijeteća pisma, počinje istraživati odakle stižu ta pisma. Ali i Christianovu misterioznu prošlost. U međuvremenu je nestao Magnus. Jedan od trojice Christianovih najbliskijih prijatelja, a u potragu za njim, živim ili mrtvim, uključila se policija. Kada se pokaže da jezive prijetnje upućene Christianu nisu samo slovo na papiru, Ericin muž, detektiv Patrik Hedström počne sumnjati u povezanost Christianova i Magnusova slučaja… Ali, žrtve prijetnji ne žele otkriti pozadinu svega i istraga se nađe u slijepoj ulici. Što ih motivira na šutnju – njihov strah ili krivnja? I kakva je to tajna zbog koje bi oni radije umrli nego doživjeli da bude razotkrivena? Sirena je možda i najbolji roman Camille Läckberg dosad. Knjiga od koje vas prolaze trnci i koja će vam se uvući pod kožu. Sirena je šesti roman Camille Läckberg iz serije psiholoških trilera smještenih u idilični ribarski gradić Fjällbacku. A detektiv Patrik Hedström i spisateljica Erica Falck, sada već kultni likovi skandinavskog psihološkog trilera, zajedno raspliću zamršenu mrežu međuljudskih odnosa, ljubavnih veza i obiteljskih tajni skrivanih godinama. Camilla Lackberg – jedna je od najčitanijih autorica na svijetu. Njezinih deset knjiga iz serije psiholoških trilera smještenih u priobalni švedski gradić Fjällbacku prodano je u više od 22 milijuna primjeraka i objavljeno u 60 zemalja. Ona je također uspješna poslovna žena i jedna od osnivačica investicijskog društva Invest In Her (Uloži u nju) koje se bavi ženskim poduzetništvom i borbom protiv rodne razlike u plaćama.

Autor: Camilla Lackberg Godina izdanja: 2017. Br. str.: 364 Povez: Mek Format: 155mm x 240mm Pismo: Latinica Sirena – autor Camilla Lackberg »Sirena« je možda i najbolji roman Camille Läckberg dosad. Knjiga od koje vas prolaze trnci i koja će vam se uvući pod kožu. Životni san Christiana Thydella ostvario se: njegov debitantski roman »Sirena« objavljen je uz izvrsne kritike. No, samozatajan i miran Christian doima se otuđenim i nesretnijim no ikad. Kada Erica Falck, spisateljica koja je i otkrila Christianov talent, sazna da mu stižu anonimna prijeteća pisma, počinje istraživati odakle stižu ta pisma, ali i Christianovu misterioznu prošlost. U međuvremenu je nestao Magnus, jedan od trojice Christianovih najbliskijih prijatelja, a u potragu za njim, živim ili mrtvim, uključila se policija. Kada se pokaže da jezive prijetnje upućene Christianu nisu samo slovo na papiru, Ericin muž, detektiv Patrik Hedström počne sumnjati u povezanost Christianova i Magnusova slučaja… Ali, žrtve prijetnji ne žele otkriti pozadinu svega i istraga se nađe u slijepoj ulici. Što ih motivira na šutnju – njihov strah ili krivnja? I kakva je to tajna zbog koje bi oni radije umrli nego doživjeli da bude razotkrivena? »Sirena« je šesti roman Camille Läckberg iz serije psiholoških trilera smještenih u idilični ribarski gradić Fjällbacku, a detektiv Patrik Hedström i spisateljica Erica Falck, sada već kultni likovi skandinavskog psihološkog trilera, u njemu zajedno raspliću zamršenu mrežu međuljudskih odnosa, ljubavnih veza i obiteljskih tajni skrivanih godinama.

Mek povez, bez pisanja, necitana, ima trag na rubu kao da je citana iako nije, 5 VBZ Zagreb - Biblioteka Ambrozija 2017

Mirjana Ognjanović: „Sirena koja se smeši“ – Pet bajki o Venecijanskom getu Ilustrovao: Aleksandar Palavestra Jedne noći pre pola milenijuma, 29. marta 1516. godine, u Veneciji, prestonici Mletačke republike, bučno su zalupljena jedna velika vrata. I zaključana. Tako je jedan deo varoši u parohiji Svetog Đirolama, ukupno tridesetak kuća, pretvoren u životni prostor za hiljadu doseljenika, Jevreja prognanih s raznih strana sveta. Odluka Veća desetorice i dužda Leonarda Loredana obradovala je te putnike, već umorne od stalnih selidbi, i slavili su taj događaj iako je kapija ograđenog dela varoši tokom noći ostajala zamandaljena, a izlazak njegovim žiteljima strogo zabranjen. Istini za volju, taj deo inače veličanstvenog grada njima dat na korišćenje nije bio baš toliko lep. Venecijanci su ga zvali Đeto (od glagola gettare, što znači – baciti, ili getto, odnosno otisak koji nastaje tamo gde se topi metal), budući da se tu ranije nalazila topionica bakra. Prvi doseljenici, Aškenazi, reč „đeto“ izgovarali su tvrdo – geto. I tako je nastao prvi Geto. U isti mah stvoren je i simbol čije nas značenje upućuje na nesagledivu snagu simbola uopšte, i na – što je pomalo zastrašujuće – moć njihovog preobražaja. Podseća nas da, svesno ili nesvesno, ostavljamo za sobom te simbole, kao zagonetke, uspomene, ili čak rane, budućim naraštajima. Uvodna priča i pet bajki iz knjige Mirjane Ognjanović, koje je ilustrovao Aleksandar Palavestra, govore o nekoj vrsti putovanja ovog simbola, o fantastičnim zbivanjima koja su mogla (možda i jesu?) da se dese u Venecijanskom getu i izvan njega. Kroz te priče nižu se pitanja: koga je beogradski profesor-detektiv u noći Crvenog Meseca sreo u Veneciji, kakvu je amajliju za sobom ostavio čudesno obdareni rabin i kockar, kako je pesnikinja Sara Kopio uspela da premosti stoleća, zašto je Hugo Prat bio osuđen na lutanje, zbog koga se engleski putopisac, uveren da svojim rečima očarava druge, očaran vratio iz Venecije kući pešice? Naposletku, kako je jedan beogradski izdavač, pročitavši pismo koje je dobio iz Venecijanskog geta, shvatio da se bavi teškim ali uzvišenim poslom? Čitalac sam pronalazi odgovor, pa tako i pouku, koja je obavezni deo svake bajke. Izlazak ove knjige uvršten je u globalni program obeležavanja pet vekova od osnivanja Venecijanskog geta kao jedini događaj sa ovih prostora.

Mirjana Ognjanović: „Sirena koja se smeši“ – Pet bajki o Venecijanskom getu Ilustrovao: Aleksandar Palavestra Jedne noći pre pola milenijuma, 29. marta 1516. godine, u Veneciji, prestonici Mletačke republike, bučno su zalupljena jedna velika vrata. I zaključana. Tako je jedan deo varoši u parohiji Svetog Đirolama, ukupno tridesetak kuća, pretvoren u životni prostor za hiljadu doseljenika, Jevreja prognanih s raznih strana sveta. Odluka Veća desetorice i dužda Leonarda Loredana obradovala je te putnike, već umorne od stalnih selidbi, i slavili su taj događaj iako je kapija ograđenog dela varoši tokom noći ostajala zamandaljena, a izlazak njegovim žiteljima strogo zabranjen. Istini za volju, taj deo inače veličanstvenog grada njima dat na korišćenje nije bio baš toliko lep. Venecijanci su ga zvali Đeto (od glagola gettare, što znači – baciti, ili getto, odnosno otisak koji nastaje tamo gde se topi metal), budući da se tu ranije nalazila topionica bakra. Prvi doseljenici, Aškenazi, reč „đeto“ izgovarali su tvrdo – geto. I tako je nastao prvi Geto. U isti mah stvoren je i simbol čije nas značenje upućuje na nesagledivu snagu simbola uopšte, i na – što je pomalo zastrašujuće – moć njihovog preobražaja. Podseća nas da, svesno ili nesvesno, ostavljamo za sobom te simbole, kao zagonetke, uspomene, ili čak rane, budućim naraštajima. Uvodna priča i pet bajki iz knjige Mirjane Ognjanović, koje je ilustrovao Aleksandar Palavestra, govore o nekoj vrsti putovanja ovog simbola, o fantastičnim zbivanjima koja su mogla (možda i jesu?) da se dese u Venecijanskom getu i izvan njega. Kroz te priče nižu se pitanja: koga je beogradski profesor-detektiv u noći Crvenog Meseca sreo u Veneciji, kakvu je amajliju za sobom ostavio čudesno obdareni rabin i kockar, kako je pesnikinja Sara Kopio uspela da premosti stoleća, zašto je Hugo Prat bio osuđen na lutanje, zbog koga se engleski putopisac, uveren da svojim rečima očarava druge, očaran vratio iz Venecije kući pešice? Naposletku, kako je jedan beogradski izdavač, pročitavši pismo koje je dobio iz Venecijanskog geta, shvatio da se bavi teškim ali uzvišenim poslom? Čitalac sam pronalazi odgovor, pa tako i pouku, koja je obavezni deo svake bajke. Izlazak ove knjige uvršten je u globalni program obeležavanja pet vekova od osnivanja Venecijanskog geta kao jedini događaj sa ovih prostora.

Kao novo. Bez posvete. Sirena sa Crne Konče - Monik Rofi Godina izdanja: 2022 Broj strana: 232 Povez: Mek Nagrada Kosta za najbolji roman. „Izuzetno književno dostignuće.“ – Sunday Times „Veoma moderna priča.“ – Times Bezvremena priča o povratku, ljubavi, izlečenju i preživljavanju. Jednog aprila, blizu obale ostrva Crna Konča, Dejvid je pevušio u svom čamcu iščekujući da nešto zatrese njegove štapove za pecanje. Iznenada, u vodi stvorila neobična mlada žena, mitsko stvorenje, sirena po imenu Ajkaja. Nekada davno ljubomorne žene sa ostrva proklele su lepu devojku da večno živi u telu ribe. Iako ju je video na tren, nije je mogao zaboraviti. Danima se vraćao se na isto mesto dok je nije ponovo video. Jednog dana ulovili su je američki turisti. Dejvid će je spasti i sakriti u svom domu otkrivajući da se ona polako ponovo pretvara u ženu. On mora da zadobije njeno poverenje, a Ajkaja da nauči šta to znači biti čovek posle mnogo vekova usamljenosti. Dok se zaljubljuju jedno u drugo prolaze kroz brojne opasnosti ali i radosti. Ipak, nad njima neprekidno lebdi pitanje: da li će nekadašnja sirena uspeti da izbegne svoju kletvu? „Izvanredan, lepo napisan, zadivljujući, visceralni roman – pun mitske energije i nezaboravnih likova. Potpuno je originalan i različit od bilo čega što smo ikada čitali, a opet imamo utisak da u rukama držimo klasik nastao na vrhuncu piščeve stvaralačke moći. To je knjiga koja će vas odvesti do najdaljih dometa mašte – potpuno je ubedljiva.“ – Iz saopštenja žirija nagrade Kosta „Hrabar i očaravajući roman koji ne prestaje da iznenađuje. Moderan mit o pripadnosti i vezama koje ljudi stvaraju među sobom i sa svojom zemljom.“ – Megi O’Farel „Ona nije standarda sirena. A to nije ni ova priča.“ – Margaret Atvud „Originalno.“ – Daily Mail

Savršeno očuvana knjiga.

Naslov: Sirena koja se smeši - Pet bajki o Venecijanskom getu Autor: Mirjana Ognjanović Ilustracije: Aleksandar Palavestra Izdavač: Booka, Beograd Obim strana: 71 Format: 20 x 30,5 cm Povez: Tvrdi Tiraž: 1000 `Da li namerno ostavljamo simbole kao uspomenu, zagonetku, ili pouku budućim naraštajima? Zašto nikada ne znamo na vreme koji je najsudbonosniji trenutak našeg života? Koliko vrata treba da otvorimo da bismo nešto razumeli? Kada devojku bez oklevanja da zgrabimo? I koju priču da upamtimo?` Jedne noći pre pola milenijuma, 29. marta 1516. godine, u Veneciji, prestonici Mletačke republike, bučno su zalupljena jedna velika vrata. I zaključana. Tako je jedan deo varoši u parohiji Svetog Đirolama, ukupno tridesetak kuća, pretvoren u životni prostor za hiljadu doseljenika, Jevreja prognanih s raznih strana sveta. Odluka Veća desetorice i dužda Leonarda Loredana obradovala je te putnike, već umorne od stalnih selidbi, i slavili su taj događaj iako je kapija ograđenog dela varoši tokom noći ostajala zamandaljena, a izlazak njegovim žiteljima strogo zabranjen. Istini za volju, taj deo inače veličanstvenog grada njima dat na korišćenje nije bio baš toliko lep. Venecijanci su ga zvali Đeto (od glagola gettare, što znači – baciti, ili getto, odnosno otisak koji nastaje tamo gde se topi metal), budući da se tu ranije nalazila topionica bakra. Prvi doseljenici, Aškenazi, reč „đeto“ izgovarali su tvrdo – geto. I tako je nastao prvi Geto. U isti mah stvoren je i simbol čije nas značenje upućuje na nesagledivu snagu simbola uopšte, i na – što je pomalo zastrašujuće – moć njihovog preobražaja. Podseća nas da, svesno ili nesvesno, ostavljamo za sobom te simbole, kao zagonetke, uspomene, ili čak rane, budućim naraštajima. Uvodna priča i pet bajki iz knjige Mirjane Ognjanović, koje je ilustrovao Aleksandar Palavestra, govore o nekoj vrsti putovanja ovog simbola, o fantastičnim zbivanjima koja su mogla (možda i jesu?) da se dese u Venecijanskom getu i izvan njega. Kroz te priče nižu se pitanja: koga je beogradski profesor-detektiv u noći Crvenog Meseca sreo u Veneciji, kakvu je amajliju za sobom ostavio čudesno obdareni rabin i kockar, kako je pesnikinja Sara Kopio uspela da premosti stoleća, zašto je Hugo Prat bio osuđen na lutanje, zbog koga se engleski putopisac, uveren da svojim rečima očarava druge, očaran vratio iz Venecije kući pešice? Naposletku, kako je jedan beogradski izdavač, pročitavši pismo koje je dobio iz Venecijanskog geta, shvatio da se bavi teškim ali uzvišenim poslom? Čitalac sam pronalazi odgovor, pa tako i pouku, koja je obavezni deo svake bajke. Knjiga je jako lepo očuvana. Na uvodnoj strani postoji posveta autora. Knjigu šaljem kao preporučenu tiskovinu nakon uplate na tekući račun, a moguće je i lično preuzimanje u Novom Sadu na mojoj adresi.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Sirene za uzbunu - Nikola Nikolić Godina izdanja: 2019 Broj strana: 232 Povez: Mek Riječ je o djelu koje opisuje period od prije dvije decenije, posljednju, burnu godinu prošloga vijeka, koju su obilježili bombardovanje, vanredno stanje i mnogi drugi lični i kolektivni potresi. Roman je napisan u prvom licu, u vidu naratorove rekonstrukcije perioda adolescencije, stasavanja u okrilju različitih, često sukobljenih istina – vršnjačke, nastavničke, roditeljske, medijske – sve pod pritiskom sirena koje danonoćno oglašavaju opasnost.Osvrt na novi Nikolićev roman dala je književnica i lingvistkinja Slavica Perović.„Glavni junak, ni dijete ni mladić, ostavlja za sobom dane nevinosti i sazrijeva kao plod na dobrom suncu, samo što njegovo sunce nije ni dobro ni blistavo, mada okruglo, više se čuje nego vidi, a pamti se kao prasak bombe, bljesak krstareće rakete ili udar projektila. Sazrijevanje se dešava po skraćenom postupku kako to biva u ratu ili stanju blizu rata, a ubrzavaju ga sveopšti strah, neizvjesnost i stanje duboke životne ugroženosti. U linearnoj naraciji u kojoj ima flešbekova, u jednom relativno kratkom periodu koji se obrađuje u romanu, data je priča o odrastanju, ljubavi, erotici i smrti, sve u auri straha od bombi. Nikola Nikolić se poduhvatio teškog zadatka da o osjetljivim temama crnogorskog društva piše i to je uradio na visokom spisateljskom i umjetničkom nivou i, nadasve, pošteno, što je često zlatni presjek za ocjenu pisca“, zapisala je ona.Književnik Vladimir Tabašević ističe kako „Nikola ispisuje jedan od prvih romana generacije koja je carstvo života i carstvo smrti saznavala u isti mah“.„Roman generacije koja je, krijući se od NATO bombi, po raznim skloništima i udžericama, osluškivala šta im to pubertetom zahvaćeni telo i duša imaju reći. Kad vršnjačka solidarnost osiromaši, a odrasli preurane s infantilnim prognozama mogućih epiloga rata – na sve strane čujemo sirene o koje se ne smemo oglušiti“, dodaje dobitnik NIN-ove nagrade.

Knjiga o dzungli Alisa u zemlji cuda Petar pan Aladin i carobna lampa Crvenkapa Mala sirena Ruzno pace Lepotica i zver Snezana i sedam patuljaka T

Novo, nečitano, nema posvete. Kad smo verovale u sirene - Barbara O’Nil Godina izdanja: 2022 Broj strana: 344 Povez: Mek Bestseler po izboru novina Washington Post, Wall Street Journal i USA Today. Dirljiva priča o dve sestre, moru laži i potrazi za istinom. Priča o uništenom detinjstvu, izgubljenoj nevinosti, dugo skrivanim tajnama, obmanama i izdajama. Džozi Bjanki je poginula pre mnogo godina u terorističkom napadu na voz. Tako je bar verovala njena sestra Kit, doktorka urgentne medicine u Santa Kruzu. Ipak, za svega nekoliko sekundi ceo Kitin svet se izvrnuo naglavačke. U vestima o požaru u noćnom klubu u Oklandu kamera je snimila ženu kako posrće kroz dim. Njena sličnost sa Džozi je neverovatna. Bez ikakve sumnje, to mora biti Džozi. Kit se suočava sa čitavom bujicom osećanja koje je godinama potiskivala – s tugom, patnjom i besom – a smiriće ih tek kad pronađe sestru. Kitin dolazak na Novi Zeland oživljava bolne uspomene. Priseća se dana provedenih na plaži sa Džozi, izgubljenog tinejdžera koji je postao deo njihove porodice i traume koja obe sestre progoni čitav život. Da bi obnovile odnos, sestre moraju da se suoče sa razornom istinom zbog koje mogu da izgube sve. „Predivan lirski stil Barbare O’Nil preliva se stranicama ovog romana. Bićete smesta uvučeni u potresnu porodičnu dramu dok se slojevi komplikovane prošlosti vešto raspliću iz stranice u stranicu. Ne propustite ovu maestralno ispričanu priču o sestrama i tajnama, ranama i iskupljenju, nadi i isceljenju.“ – Elle

Novo, nečitano, nema posvete. Sirene – više od 100 pufnastih nalepnica - Više Autora Godina izdanja: 2022 Broj strana: 35 Povez: Mek Pregršt magičnih zadataka i kartonskih materijala za igru! Više od 100 pufnastih nalepnica Spremi se za uzbudljivu morsku pustolovinu! U ovoj knjizi ćeš naći mnogo zanimljivih zadataka, ali i različite materijale od kartona koji se lako istiskaju i koji će ti poslužiti za igru, ali i da ukrasiš svoju sobu. A tu je i  više od 100 pufnastih, svetlucavih nalepnica koje možeš da lepiš gde god poželiš.

Bestseler po izboru novina Washington Post , Wall Street Journal i USA Today . Dirljiva priča o dve sestre, moru laži i potrazi za istinom. Priča o uništenom detinjstvu, izgubljenoj nevinosti, dugo skrivanim tajnama, lažima i izdajama. Džozi Bjanki je poginula pre mnogo godina u terorističkom napadu na voz. Tako je bar verovala njena sestra Kit, doktorka urgentne medicine u Santa Kruzu. Ipak, za svega nekoliko sekundi ceo Kitin svet se izvrnuo naglavačke. U vestima o požaru u noćnom klubu u Oklandu kamera je snimila ženu kako posrće kroz dim. Njena sličnost sa Džozi je neverovatna. Bez ikakve sumnje, to mora biti Džozi. Kit se suočava sa čitavom bujicom osećanja koje je godinama potiskivala – s tugom, patnjom i besom – a smiriće ih tek kad pronađe sestru. Kitin dolazak na Novi Zeland oživljava bolne uspomene. Priseća se dana provedenih na plaži sa Džozi, izgubljenog tinejdžera koji je postao deo njihove porodice i traume koja obe sestre progoni čitav život. Da bi obnovile odnos, sestre moraju da se suoče sa razornom istinom zbog koje mogu da izgube sve. „Predivan lirski stil Barbare O’Nil preliva se stranicama ovog romana. Bićete smesta uvučeni u potresnu porodičnu dramu dok se slojevi komplikovane prošlosti vešto raspliću iz stranice u stranicu. Ne propustite ovu maestralno ispričanu priču o sestrama i tajnama, ranama i iskupljenju, nadi i isceljenju.“ – Elle

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Pesma sirene - Moj život u muzici - Simor Stajn Godina izdanja: 2020 Broj strana: 308 Povez: Mek Knjiga koja će pomeriti vaše shvatanje muzike! Ako ste muzički fanatik, imate izgrađen muzički ukus i definisan stav po pitanju muzike, poznajete žanrove, izvođače i znate mnoštvo trivija o njihovim životima i karijerama, volite i umete da slušate muziku – onda je ovo knjiga za vas! Vrhunska poslastica za muzičke znalce i sladokusce iz pera Simora Stajna, teškaša muzičke industrije, lovca na talente koji je pomogao usponu velikog broja zvezda od Smitsa i Hedsa, preko Madone do Sila i Ajs Tija!„Simor ima zlatno uvo. Taj čovek je u svoj rad uneo enciklopedijsko znanje o muzici i boemsku radost življenja uspevajući da pronađe nove talente tamo gde ih niko drugi ne bi tražio.“ Kej Di Leng„Iako svetski poznat diskograf, Simor Stajn je živeo luđe od većine muzičara sa kojima je sarađivao. Hvala bogu što je poživeo da nam ispriča svoju bogatu životnu priču!“ Kris Franc i Tina Vejmut„Simor Stajn mi je, vezano za rep muziku, jednom rekao: ’Ne kapiram do kraja to što radiš, ali shvatam koliko je važno.’ Tada sam shvatio da pametni ljudi razumeju neke stvari čak i kada nisu do kraja upoznati sa njima. To ’nešto’ što je on osetio poguralo je moju karijeru.“ Ajs Ti„Cilj mi je bio da Smitsi potpišu za Sire Records. Želeli smo da se svrstamo među naše idole, ali smo i više od toga želeli da sarađujemo sa Simorom Stajnom. Slušao sam o svemu što je on uradio za muziku i želeo sam da i mi budemo deo tog nasleđa.“ Džoni Mar, Smits

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Vreme sna – Terra Incognita - Jugoslav Ćosić Izdavač: Samizdat Godina izdanja: 2014 Broj strana: 126 Format: 20 cm Povez: Broširani „Kada sam, tokom NATO bombardovanja Jugoslavije, radio kao izveštač Radija Slobodna Evropa, često sam pomišljao na Australiju. Naročito noću, nakon uključivanja sirena za vazdušnu opasnost. To vreme, između sirena i nailaska aviona, budilo je u meni osećanje kosmičke usamljenosti i, gotovo po pravilu, sećanja na australijske prijatelje, putovanja po kontinentu, slike predela i beskrajnog prostranstva okruženog okeanima. Kao da se krstarećim raketama moja svest suprotstavljala krstarećim mislima u vezi s tom zemljom… Kao da ta zemlja postoji da bi brojnim emigrantima, posebno onima koji su u nju stigli iz zaraćenih zemalja, pružila utočište i nadu, da bi pokazala da svet može biti drugačiji. I vremenska zona u kojoj se nalazi izdvaja je, simbolički, od ostalog sveta. Australija ide ispred drugih. Sećam se da sam prvog januara nove 1998. godine, u jedan sat ujutru, otputovao iz Australije za Los Anđeles. U Ameriku sam stigao: 31. decembra 1997.“ Knjiga istaknutog i popularnog novinara Jugoslava Ćosića otkriva svet Australije u stilu naših najlepših putopisnih priča kakve su pisali Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Rastko Petrović, Moma Dimić… “Lica, staze, predeli”, propušteni kroz piščev doživljaj, osvajaju čitaoca koji i sam postaje putnik kroz ovu čarobnu zemlju. Ali, Ćosićevo oko nije jedino koje “gleda” i opisuje. On majstorski upreda sudbine nekoliko junaka u ovo prozno štivo, pa čitalac knjigu doživljava i kao zbirku pripovedaka, čiji je kvalitet ne samo u sugestivnim slikama i lucidnim zapažanjima nego i u ironiji i humoru kao izvanrednim obeležjima stila.

Звук сирена које су најављивале ваздушни напад чини се још одзвања у сећању становника наше домовине који су се надали новом дану, миру и бољем животу. Управо о тим данима бомбардовања Србије и Црне Горе и о реакцијама јавности и последицама пише Драган М. Живаљевић у Дневнику – 11 недеља предатора. „Дневник је књига која описује тај период бомбардовања. У првом делу описује поводе и разлоге зашто је дошло до бомбардовања. У средњем делу дане када је и шта бомбардовано са описом већих последица, и у трећем, последице које су настале услед бомбардовања. Мисли се на порушеност, убијање осиромашеним уранијумом и друге последице које су настале“, каже аутор, Драган М. Живаљевић.

Kao novo. Bez posvete. Ja sam modna kreatorka - Više Autora Godina izdanja: 2022 Broj strana: 60 Povez: Mek Knjiga sa zadacima i nalepnicama Zakorači u blistavi svet mode pun šarenih, neobičnih i jedinstvenih kreacija. U kutiji te čekaju tri knjige i više od 300 nalepnica koje ćeš koristiti da stvoriš zadivljujuće modne kombinacije svojim drugaricama princezama, balerinama i sirenama. Tri knjige sa zadacima i nalepnicama: • Balerine • Princeze • Sirene Više od 300 nalepnica.

Erik van Lustbader , 5 knjiga , izdanje Dečje novine . Ninđa Miko Sirene Crno srce Francuski poljubac Vrlo dobre

O knjizi: „Prelepo i potresno, veliki doprinos književnosti XXI veka.“ Toni Morison, dobitnica Nobelove nagrade za književnost Korali je kćer tajanstvenog Profesora Sardija, zlokobnog impresarija Muzeja nesvakidašnjih bića. Svake večeri ona nastupa u velikom akvarijumu kao devojka-sirena, jedna od „živih čudesa“ poput čoveka-vuka i stogodišnje kornjače. Jedne noći Korali nailazi na intrigantnog mladića koji fotografiše drveće na divljim obalama reke Hadson. Edi Koen je ruski imigrant koji se odmetnuo od svog oca i porekla kako bi se posvetio novom čudu tehnologije – fotografiji. Kada Edi fotografiše šokantne i tragične posledice velikog požara koji je zahvatio Njujork, uplešće se u misteriozni nestanak jedne devojke i raspaliti vatru u Koralinom srcu. Njihov susret u gradu laži, žudnje i preobražaja navešće ih na put koji će im otkriti magiju, strah i uzbuđenje ljubavi . Opčinjavajući i uzbudljiv Muzej nesvakidašnjih bića Alis Hofman je priča o naelektrisanoj i strastvenoj ljubavi dvoje potpuno različitih ljudi koji žive u Njujorku tokom turbulentnih prvih decenija dvadesetog veka. „Danas za mnoge romane kažemo da su ’sjajni’, ali ovaj to uistinu jeste: delom ljubavna, delom detektivska, delom istorijska priča, ali sva satkana od lepote.“ Džodi Piko, književnica „Raskošna, živopisna i upečatljiva priča... Jedinstveno čitalačko iskustvo.“ The Seattle Times

O knjizi: „Prelepo i potresno, veliki doprinos književnosti XXI veka.“ Toni Morison, dobitnica Nobelove nagrade za književnost Korali je kćer tajanstvenog Profesora Sardija, zlokobnog impresarija Muzeja nesvakidašnjih bića. Svake večeri ona nastupa u velikom akvarijumu kao devojka-sirena, jedna od „živih čudesa“ poput čoveka-vuka i stogodišnje kornjače. Jedne noći Korali nailazi na intrigantnog mladića koji fotografiše drveće na divljim obalama reke Hadson. Edi Koen je ruski imigrant koji se odmetnuo od svog oca i porekla kako bi se posvetio novom čudu tehnologije – fotografiji. Kada Edi fotografiše šokantne i tragične posledice velikog požara koji je zahvatio Njujork, uplešće se u misteriozni nestanak jedne devojke i raspaliti vatru u Koralinom srcu. Njihov susret u gradu laži, žudnje i preobražaja navešće ih na put koji će im otkriti magiju, strah i uzbuđenje ljubavi . Opčinjavajući i uzbudljiv Muzej nesvakidašnjih bića Alis Hofman je priča o naelektrisanoj i strastvenoj ljubavi dvoje potpuno različitih ljudi koji žive u Njujorku tokom turbulentnih prvih decenija dvadesetog veka. „Danas za mnoge romane kažemo da su ’sjajni’, ali ovaj to uistinu jeste: delom ljubavna, delom detektivska, delom istorijska priča, ali sva satkana od lepote.“ Džodi Piko, književnica „Raskošna, živopisna i upečatljiva priča... Jedinstveno čitalačko iskustvo.“ The Seattle Times

Zbirka priča Reja Bredberija. Izdavač PLUTONIJA Priče: R kao raketa — R Is for Rocket, 1962. Ona žena na travnjaku — That Woman on the Lawn, 1996. Ubica — The Murderer, 1953. Izgnanici — The Exiles, 1949. Mešalica za beton — The Concrete Mixer, 1949. Glasnik — The Emmisary, 1947. Sirena — The Fog Horn, 1951. Šest belih kamenova — Here There be Tygers, 1951. Lisica i šuma — The Fox in the Forest, 1950. Frulaš — The Piper, 1940. Pešak — The Pedestrian, 1951. Celo leto u jednom danu — All Summer in A Day, 1954. Kazna bez zločina — Punishment without Crime, 1950. Vetar — The Wind, 1943. Poslednji s planete Zemlje — Night Call, Collect, 1949. Vraćena budućnost — Tomorrow and Tomorrow, 1947. Dete iz druge dimenzije — Tomorrow’s Child, 1948. Sakupljač smeća — The Garbage Collector, 1953. Onaj koji čeka — The One Who Waits, 1949. Uređaj za letenje — The Flying Machine, 1953. Ustani, Lazare! — Lazarus Come forth!, 1944. Putnik — The Traveler, 1946. Dvojnik — Changeling, 1949. Zmaj — The Dragon, 1955. Vez — Embroidery, 1951. Velika kiša — The Long Rain, 1950. Nikakva određena noć niti jutro — No Particular Night or Morning, 1951. Posetilac — The Visitor, 1948. Grad — The City, 1950. Nulti čas — Zero Hour, 1947. Raketa — The Rocket, 1950. Ikar, Mongolfje, Rajt — Icarus Montgolfier Wright, 1956. Vatra i led — Frost and Fire, 1946. Savana — The Veldt, 1950. Potez je na drugom — The Other Foot, 1951. Autoput — The Highway, 1950. Čovek — The Man, 1949. Poslednja noć sveta — The Last Night of the World, 1951. Kaleidoskop — Kaleidoscope, 1949.

Autor: Grejdi Hendriks Žanr: Trileri Pismo: Latinica Broj strana: 312 Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2022. Granica između preteranog i nedovoljnog opreza prelazi se samo jednom. Uzbudljiv roman strave i užasa koji prati grupu junakinja na ivici smrti, od sjajnog autora „Njujork tajmsovog” bestselera The Southern Book Club’s Guide to Slaying Vampires. U filmovima strave i užasa, finalna devojka je ona koja živa dočeka odjavnu špicu. Ona koja je uzvratila, pobedila ubicu i osvetila svoje prijatelje. Ona koja, iako ranjena, izlazi kao pobednica. Ali šta se dešava s njom kad se zvuk sirena izgubi u daljini i publika nastavi sa svojim životom? Linet Tarkington je prava finalna devojka koja je preživela pokolj pre dvadeset dve godine i to je odredilo svaki dan njenog života nakon toga. I nije jedina. Duže od decenije sastajala se s još pet stvarnih finalnih devojaka i njihovom psihoterapeutkinjom u grupi za podršku onima koje su preživele nezamislivo, i sad se bore da, delić po delić, obnove svoje živote. Sve dok jedna od njih ne propusti sastanak i dok se Linetina najgora mora ne ostvari – neko je saznao za grupu i rešen je da im, deo po deo, ponovo rasturi živote. Ali te finalne devojke sad imaju jedna drugu i koliko god da su im šanse male, koliko god da je noć mračna, koliko god da je nož oštar, one nikad, apsolutno nikad, neće odustati. „Majstor strave daje svoj jedinstveni osvrt na standarde slešer horora.” - Usa Today B8

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Ogledalo astrologije - Klod Valans Izdavač: Umetničko društvo Gradac Godina izdanja: 2001 Broj strana: 142 Format: 18 cm Povez: Broširani Knjiga Maksa Žakoba i Kloda Valansa “Ogledalo astrologije” ima dugu i zanimljivu sudbinu, kao uostalom i njeni autori. Prvo se pojavila 1919. godine pod naslovom “Tumači” i podnaslovom „Pokušaj psihološke klasifikacije prema planetarnom saglasju“ u izdanju Siren (Editions de la Sirène). Autor ove knjige bio je Konrad Morikan (Conrad Moricand), odnosno onaj koji se kasnije potpisivao kao Klod Valans. Za ovo izdanje predgovor je napisao niko drugi nego Maks Žakob, već tada Morikanov prijatelj. Žakob u ovom predgovoru piše da je „igra hipoteza, igra pesnika, a pisac ove knjige jeste pesnik“. Žakob takođe hvali ovaj „katalog tipova“, a astrologiju kao nauku karaktera. On nije samo bio pesnik, pisac, poznati pariski dendi i jedna od najzanimljivijih ličnosti zlatnog doba Monmartra i Monparnasa, već i ključna figura ovog kruga kada su u pitanju bile ezoterične nauke svih vrsta i nova iskustva, kao što su bili narkotici i droge. Žakob je dobro poznavao astrologiju, a prema nekim izvorima on je bio taj koji je otkrio talenat Konrada Morikana i nagovorio ga da počne da izučava ovu nauku. Maks Žakob, koliko god da je ostao u senci mnogih savremenika, bio je jedna od dragocenih figura prve polovine XX veka. Bio je okružen slikarima, pored Pikasa, čiji je prijatelj i omiljeni pesnik, bio je tu Matis, Brak, Modiljani, Difi, a i sam je slikao, od čega se izdržavao.

Format: 13x20 cm Broj strana: 480 strana Pismo: Latinica Povez: Mek Džordž R. R. Martin je ostvario značajnu karijeru kao pisac naučne fantastike, horora, epske fantastike, kao scenarista i televizijski producent i kao urednik, priređivač i autor koncepta dugovečne serije priča i romana Divlje karte, na kojoj rade mnogi autori. Ono što je Džordž postigao u svakom od tih polja zadovoljilo bi mnoge profesionalce kao životno delo – i to životno delo vredno hvale. Ova retrospektiva je iscrpan vodič kroz jednu bogatu i raznovrsnu karijeru, i neizostavno štivo za sve ljubitelje naučne i epske fantastike i horora. U drugom tomu ove obimne retrospektive proslavljeni pisac nas vodi kroz svoje prve priče u žanru epske fantastike, kao i kroz fazu svog rada kojom je dominirao horor – ali često s primesama naučne fantastike, kao što su čuvena pripovetka Kraljevi peska o futurističkim kućnim ljubimcima koji se otimaju kontroli ili horor remek-delo Kruškasti čovek o istinski jezivom čoveku iz susedstva. Sve je to začinjeno Martinovim britkim zapažanjima o sumnjama, radostima i uspesima pisca koji pokušava da se profesionalno bavi svojom umetnošću. Izuzetno štivo ne samo za ljubitelje žanrovske književnosti već i za ljude željne da se oprobaju kao pisci. „Zašto volim epsku fantastiku? Verujem da fantastiku čitamo da bismo ponovo otkrili boje. Da okusimo jake začine i čujemo pesmu sirena. U fantastici ima nečeg drevnog i istinitog što se obraća nekom dubljem nivou u nama, onom detetu koje je sanjalo da će jednoga dana loviti u mračnim šumama, gostiti se pod bregovima, i pronaći ljubav koja će trajati zauvek negde južno od Oza i severno od zemlje Šangri La. Neka im njihov raj. Kad umrem, ja bih radije da odem u Srednju zemlju.“ Džordž R. R. Martin a3

Gore Vidal - Myron Heinemann, 1975 243 str. tvrdi povez stanje: dobro, otpis iz biblioteke, Ex-library. Who pushed Myron Breckinridge through his television screen and onto the set of `Siren of Babylon`? Who is the mysterious Mr. Williams? And who is the mad cook Whittaker Kaiser, or Maude the mischievous hair bender? Who wants to stop history in its tracks so as to preserve permanently the world of Louis B. Mayer and Andy Hardy? And who wants to alter the male sex so as to save the world from overpopulation? Who and what is Myron? The answers are in Gore Vidal`s spectacular new novel, which celebrates the return of Myra Breckinridge - more passionate, more creative, more outrageous than ever. Fiction, 0434829625