Baš kao sirena autora Allie Larkin stranice sa spoljašnje strane malo požutele,, očuvana ocena 4 Ponekad novi početak znači povratak svojoj prošlosti. Katie Ellis odrekla se svega nakon razvoda, samo kako bi zadržala Barka, svog plašljivog i vjernog psa iz utočišta. Ne znajući kako da započne novi život, zajedno s Barkom vraća se na Floridu u grad u kojemu je odrasla sa svojom bakom Nan. U svojoj mladosti Nan je bila plivačica i plesačica odjevena poput sirene s grupom svojih starih prijateljica. S mnogima od njih Nan je izgubila kontakt. No Katie će joj pomoći da ih pronađe, kako bi u humanitarne svrhe ponovno izvele svoju predstavu. Katie se ponudi da im sašije kostime, a kako nastup dobiva svoj konačni oblik, ona shvaća da se mora suočiti sa svojim demonima iz prošlosti i pobijediti strahove kako bi pronašla novu nadu i novi početak…

Dobro očuvano Hrvatsko izdanje Mek povez 2020. 347 strana

lepo očuvana Hrvatsko izdanje Ponekad novi početak znači povratak svojoj prošlosti. Katie Ellis odrekla se svega nakon razvoda, samo kako bi zadržala Barka, svog plašljivog i vjernog psa iz utočišta. Ne znajući kako da započne novi život, zajedno s Barkom vraća se na Floridu u grad u kojemu je odrasla sa svojom bakom Nan. U svojoj mladosti Nan je bila plivačica i plesačica odjevena poput sirene s grupom svojih starih prijateljica. S mnogima od njih Nan je izgubila kontakt. No Katie će joj pomoći da ih pronađe, kako bi u humanitarne svrhe ponovno izvele svoju predstavu. Katie se ponudi da im sašije kostime, a kako nastup dobiva svoj konačni oblik, ona shvaća da se mora suočiti sa svojim demonima iz prošlosti i pobijediti strahove kako bi pronašla novu nadu i novi početak…

SIRENA i druge priče - Žil Lemetr - Tragom Homera Metaphysica, Beograd 2006. 95 strana; 17,5x24cm; tvrd povez; ilustrovano Nova knjiga Литерарни омаж Хомеровим делима Илијади и Одисеји. Стилско мајсторство и имагинација одликују овај ликовно-литерарни драгуљ. Не зна се шта је у њему лепше – да ли је то приповедање или слика? Писац обрађује три теме из Хомерових дела: Сирену, у коју се заљубљује Одисејев сапутник Еуфорион, Телемахову Женидбу, у којој се приповеда како је Одисејев син задобио невесту и Безазлену Јеленину Лукавост, у којој се приповеда како је лепа Јелена у Троји надмудрила Aндромаху, Хекторову жену.

SIRENE - Erik Van Lustbader Izdavač:(Dečje Novine Gornji Milanovac 1990 god) Tvrd povez Zaštitni omot 649 str `Sirene`, uzbudljivi roman Erika Van Lustbadera, najviše je objavljivano delo ovog majstora erotsko - političkog žanra širom sveta. Vešto vodeći radnju, autor je uspeo da u jednoj knjizi ispriča, zapravo, tri romana u kojima se vešto prepliću stvarnost, mašta, prošlost i sadašnjost. POL.1 SAJ.

ERIK VAN LUSTBADER SIRENE Tvrdi povez sa zaštitnim omotom „Sirene`, uzbudljivi roman Erika Van Lustbadera, najviše je objavljivano delo ovog majstora erotsko-političkog žanra širom sveta. Vešto vodeći radnju, autor je uspeo da u jednoj knjizi ispriča, zapravo, tri romana u kojima se vešto prepliću stvarnost, mašta, prošlost i sadašnjost. 5. Miko (1986) Neverovatna saga koju je Erik van Lustbader briljantno počeo bestselerom „Ninđa` nastavlja se u knjizi „Miko`. Sve počinje onog trena kad cenjenog Senseija ubija njegova omiljena učenica – jedina žena u starinskom Dojou usred planinskog pejzaža. Ubica je Miko, veštica – neopisivo lepa, beskrajno senzualna. Ona vlada nadljudskim moćima. Ubistvo omiljenog i poštovanog Sanseija je samo početak jedne smrtonosne misije čiji je krajni cilj – uništenje Nikole Lajnira...

`Sirene`, uzbudljivi roman Erika Van Lustbadera, najviše je objavljivano delo ovog majstora erotsko - političkog žanra širom sveta. Vešto vodeći radnju, autor je uspeo da u jednoj knjizi ispriča, zapravo, tri romana u kojima se vešto prepliću stvarnost, mašta, prošlost i sadašnjost. odlično očuvana exlibris

Erik Van Lustbader SireneTvrdi povez sa zaštitnim omotom„Sirene`, uzbudljivi roman Erika Van Lustbadera, najviše je objavljivano delo ovog majstora erotsko-političkog žanra širom sveta. Vešto vodeći radnju, autor je uspeo da u jednoj knjizi ispriča, zapravo, tri romana u kojima se vešto prepliću stvarnost, mašta, prošlost i sadašnjost.5. Miko (1986)Neverovatna saga koju je Erik van Lustbader briljantno počeo bestselerom „Ninđa` nastavlja se u knjizi „Miko`. Sve počinje onog trena kad cenjenog Senseija ubija njegova omiljena učenica – jedina žena u starinskom Dojou usred planinskog pejzaža. Ubica je Miko, veštica – neopisivo lepa, beskrajno senzualna. Ona vlada nadljudskim moćima. Ubistvo omiljenog i poštovanog Sanseija je samo početak jedne smrtonosne misije čiji je krajni cilj – uništenje Nikole Lajnira...5/16

Odlično očuvana. P6

Odlicna 69

NOLIT - 1982 - 64 STRANE, MEK POVEZ.

TVRD POVEZ , BUDUĆNOST NOVI SAD . 1 KNJIGA 302 STR 2 KNJIGA 323 STR.

Đavolji kolosek, Bojan Bosiljčić Izdavac : Laguna 2011, mek povez, 367 strana nova, nekorišćena knjiga Kada u odsudnom trenutku, gotovo istovremeno sa početkom prvih sukoba na tlu bivše Jugoslavije, ekspresnim vozom Matoš krene da provede vikend u Zagrebu, umesto harmonije i spokoja, pevač Borko pronalazi životnu ljubav sa kojom će jednom zauvek skrenuti sa „prvog levog koloseka“. Za Marijom i Borkom ostajaće pejzaži gradova u kojima su se voleli, u kojima su tražili i pronalazili jedno drugo, u doba kada su tonove već raštimovanih violina sve više smenjivali zvuci sirena i mitraljeza.

Vreme sna - Terra Incognita Jugoslav Ćosić(autor) Izdavač: Samizdat B92 Knjiga istaknutog i popularnog novinara Jugoslava Ćosića otkriva svet Australije u stilu naših najlepših putopisnih priča kakve su pisali Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Rastko Petrović, Moma Dimić... `Lica, staze, predeli`, propušteni kroz piščev doživljaj, osvajaju čitaoca koji i sam postaje putnik kroz ovu čarobnu zemlju. Ali, Ćosićevo oko nije jedino koje `gleda` i opisuje. On majstorski upreda sudbine nekoliko junaka u ovo prozno štivo, pa čitalac knjigu doživljava i kao zbirku pripovedaka, čiji je kvalitet ne samo u sugestivnim slikama i lucidnim zapažanjima nego i u ironiji i humoru kao izvanrednim obeležjima stila. (Ratomir Damjanović, p isac i publicista) „Kada sam, tokom NATO bombardovanja Jugoslavije, radio kao izveštač Radija Slobodna Evropa, često sam pomišljao na Australiju. Naročito noću, nakon uključivanja sirena za vazdušnu opasnost. To vreme, između sirena i nailaska aviona, budilo je u meni osećanje kosmičke usamljenosti i, gotovo po pravilu, sećanja na australijske prijatelje, putovanja po kontinentu, slike predela i beskrajnog prostranstva okruženog okeanima. Kao da se krstarećim raketama moja svest suprotstavljala krstarećim mislima u vezi s tom zemljom... Kao da ta zemlja postoji da bi brojnim emigrantima, posebno onima koji su u nju stigli iz zaraćenih zemalja, pružila utočište i nadu, da bi pokazala da svet može biti drugačiji. I vremenska zona u kojoj se nalazi izdvaja je, simbolički, od ostalog sveta. Australija ide ispred drugih. Sećam se da sam prvog januara nove 1998. godine, u jedan sat ujutru, otputovao iz Australije za Los Anđeles. U Ameriku sam stigao: 31. decembra 1997.“ *2

Autor: Jovana Bačić Povez: broširan Br. strana: 140 Format: 12x18,5 `Glavna junakinja ovog romana zaljubljuje se u muškarca koji joj je po svim pravilima - zabranjen. Nemoćna da se izbori protiv svojih osećanja, ona počinje da piše. Uskoro primećuje da se dešava nešto neobično: priče se ostvaruju. Dimenzije se prelamaju, mašta i stvarnost gube jasne obrise, otvaraju se kapije čarobnih svetova. U primorskom gradu upoznaje mističnu ženu koja joj otkriva da u njenim rečima postoji moćno magijsko dejstvo. A magične stvari mogu biti opasne; uvek postoji neka pogodba, neki zalog potreban da bi čarolija potrajala. Mala sirena mora zbog ljubavi da proda svoj glas, Pepeljuga da pobegne pre ponoci, a šta mora da učini moderna Penelopa, i koliko će joj u tome pomoći susret sa Vešticom, odlazak na tajanstveni pozorišni karneval i noć provedena sa voljenim muškarcem u staroj porodičnoj kući...saznaćete... Ovo je roman uz koji se pije crno vino, igraju opasni plesovi i ponovo zaljubljuje...roman tajnih strasti, vrcavog smeha i zabranjenih ljubavi.`

Dejan Bosiljčić Đavolji kolosekMeki povezIzdavač LagunaKada u odsudnom trenutku, gotovo istovremeno sa početkom prvih sukoba na tlu bivše Jugoslavije, ekspresnim vozom Matoš krene da provede vikend u Zagrebu, umesto harmonije i spokoja, pevač Borko pronalazi životnu ljubav sa kojom će jednom zauvek skrenuti sa „prvog levog koloseka“. Za Marijom i Borkom ostajaće pejzaži gradova u kojima su se voleli, u kojima su tražili i pronalazili jedno drugo, u doba kada su tonove već raštimovanih violina sve više smenjivali zvuci sirena i mitraljeza.Kako smo se našli na đavoljem koloseku i kako je on u pakleni vir povukao sve, pa i generacije rođene i stasale u jednoj lepoj zemlji, nesvesne da žive u jednoj neodrživoj istorijskoj tvorevini i na buretu baruta, uljuljkane u moćnoj propagandi i relativnom blagostanju, željne života, ljubavi, lepote, putovanja i lične sreće, o tome zapravo u jednom od svojih slojeva govori Bosiljčićev roman.Ljiljana ŠopBosiljčić je, bez ikakvih sumnji, objavio svoju najneophodniju, najbolniju i u isti mah najapartniju knjigu. Autentičnost pripovedanja Bojana Bosiljčića mnogo duguje i kolokvijalnoj frazi, lakoći razgovora, dosetkama mediteranskih noći...Draško Ređep2/26

Dejan Bosiljčić Đavolji kolosekMeki povezIzdavač LagunaKada u odsudnom trenutku, gotovo istovremeno sa početkom prvih sukoba na tlu bivše Jugoslavije, ekspresnim vozom Matoš krene da provede vikend u Zagrebu, umesto harmonije i spokoja, pevač Borko pronalazi životnu ljubav sa kojom će jednom zauvek skrenuti sa „prvog levog koloseka“. Za Marijom i Borkom ostajaće pejzaži gradova u kojima su se voleli, u kojima su tražili i pronalazili jedno drugo, u doba kada su tonove već raštimovanih violina sve više smenjivali zvuci sirena i mitraljeza.Kako smo se našli na đavoljem koloseku i kako je on u pakleni vir povukao sve, pa i generacije rođene i stasale u jednoj lepoj zemlji, nesvesne da žive u jednoj neodrživoj istorijskoj tvorevini i na buretu baruta, uljuljkane u moćnoj propagandi i relativnom blagostanju, željne života, ljubavi, lepote, putovanja i lične sreće, o tome zapravo u jednom od svojih slojeva govori Bosiljčićev roman.Ljiljana ŠopBosiljčić je, bez ikakvih sumnji, objavio svoju najneophodniju, najbolniju i u isti mah najapartniju knjigu. Autentičnost pripovedanja Bojana Bosiljčića mnogo duguje i kolokvijalnoj frazi, lakoći razgovora, dosetkama mediteranskih noći...Draško Ređep2/26

Đurđevdan 2001. god. zatiče novinarku Galu u avionu, u noćnom, neprijatnom letu kroz nepogodu nad Alpima. Tu započinje i pozadinsko putovanje obeleženo šengenskom vizom, `Milosrdnim anđelom`, aždajom i kopljem, starinskim mapama i vozovima, vetruškama i dugmićima iz male, pozamanterijske radnje... Na tom putovanju, vreme je igračka koja se kotrlja po svojim pravilima, da bi se konačno zaustavila u danu Svetog Đorđa, daleke 1968. godine... I tek u gradu Male sirene, koji je prostorno odredište njenog puta, Gala će saznati zašto se uopšte obrela tu?! `Dugmar` na složen i moderan način pripoveda o pojedinačnoj ljudskoj sudbini i traganju za sopstvenim identitetom. Povez knjige : mek Strana : 194 Format knjige : 18 cm Pismo : latinica

Autor: Đorđe Pisarev Povez: broširan Pismo: latinica Format: 18 cm Br. strana: 240 Šta se dogodilo sa nama u proteklih dvadeset godina? I zašto ta produžena prošlost još traje, pokušava da objasni Đorđe Pisarev u svom najnovijem romanu “U srcu grada”. Stvarnost je potmuli zvuk sirene u magli i nikom više nije jasno gde su granice niti kako realnost zapravo izgleda. Ucrtati koordinate u mapu izgubljenog sveta je neminovnost koja ne daje uvek pozitivne rezultate. Ipak, kao da je razmišljao Pisarev kada je pisao roman, šta može da izgubi onaj koji je već izgubljen u stvarnosti koja ga okružuje. Dosledni maštar srpske proze Đorđe Pisarev ispisuje i učitava granice realnosti, koordinate izmaštanih svetova, pretpostavljenih vremena, dovodeći niz suprotnosti svakodnevnice i snova u neku vrstu pripovedačkog sklada. On još uvek ne odustaje da upiše putokaze i orijentire u haotičnoj stvarnosti, proširi prostore pripovedanja, a bezbojnim traktatima suprostavi uzbudljivu priču.

61842) REPUBLIKA LJUBAVI , Kerol Šilds , Laguna Beograd 2008 , ljubavni roman U nizu poglavlja koja se smenjuju hitro poput karata u rukama najveštijeg krupijea, upoznajemo dvoje ošamućenih veterana ljubavnih ratova. Fej je etnolog, mlada žena koju strast prema sirenama sprečava da se usredsredi na nekog određenog muškarca. A odmah na drugoj strani ulice živi Tom, popularni radio-voditelj koji se usredsređivao malo previše, pa se tako tri puta ženio i razvodio. Samo Kerol Šilds ume da da tako umešno opiše ovaj par koji se zaljubljuje toliko potpuno i predano kao bilo koji par iz viktorijanskih romana, zajedno sa svim savremenim nevoljama koje ih okružuju u ovoj dirljivoj i ironičnoj knjizi. „Roman koji toliko opčinjava da ćete poželeti samo da se negde sklupčate i ne ispuštate ga iz ruku sve do kraja.“ Sandi Tajms „Delo finog tkanja… Republika ljubavi je snažan i inovativan roman, bogat spoznajama.“ Gazet (Montreal) „Ovo je Kerol Šilds na vrhuncu svojih moći.“ Vankuver san mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 376 strana

ANTOLOGIJA POEZIJE RUSKOG BEOGRADA Izbor, prevod, predgovor i beleške - Ostoja Đurić Izdavač - Zepter Book World, Beograd Godina - 2002 XIV + 204 + 176 strana 21 cm ISBN - 86-7494-023-4 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Poezija ruskog Beograda NIKOLAJ JAKOVLEVIČ AGNIVCEV Hod po mukama Nije za štampu Rusijo, ćuti Moskva Beleška o autoru LIDIJA ALEKSEJEVNA DEVELJ (Kao što školjka čuva šum) (Volim ko gušterica vreli kamen) (Od gejzira tvojih u meni ni kapi nije) (Ko je iz predaka u meni ostao više) (Sve, u šta smo verovali, sumnjali) (Kupina, komarci) Mojoj jeli (Crni Dante na ogoljenoj ulici) (Slažu se dima pepeljaste bove) (Poslednji put celiva vetar gorski) (Sav život je prošao kao u staničnoj sali) (Opraštajući se s radošću zemnom) Beleška o autoru ANDREJ VLADIMIROVIČ BALAŠOV U tuđini Na groblju ?! Za izabrane Beleška o autoru JURIJ BORISOVIČ BEK-SOFIJEV (Moj predak, nomadski Turkmen) (Mislima čergarskim nošen, karavan pegla) Godine i kamenovi (Bio sam loš otac, loš suprug) (Sred sirena automobila) (Teško nam je pri pometenoj svesti) Beleška o autoru NONA SERGEJEVNA BELAVINA (Poezija! Plodovi dobra i zla) (Kako bih htela dotaći) (Moja je zemlja uvek štedra bila) (U svakoj sreći kaplja je boli) (Zašto se bojiš reči) (Ja sam svom dušom verovala) Beleška o autoru VALENTINA VASILJEVNA BERNIKOVA Sretala sam Vas Igoru Severjaninu Glicinije Trpanj Prošlo Beleška o autoru SERGEJ SERGEJEVIČ BEHTEJEV Rusija Molitva Sveta noć - Badnji Dan Kraj ruske biline Žena Beleška o autoru VLADIMIR LjVOVIČ GALJSKI Zoji (On svom gazdi beše čudno sličan) (Od cvetnjaka do verande koraka je pet) Salijeri 1939 godina Akrobatkinja (Ti si u mome sećanju ostao) (Usana tvojih rumeni zreli med) Beleška o autoru ILIJA NIKOLAJEVIČ GOLENIŠČEV KUTUZOV Circeja (Popustila je jara i Laterana) (Ne govori o strašnom, o zavičajnom) (Uzvišene, odabrane skromnosti) Koloseum (O, kako je beskrajan svet i kako je okrutno moje sužanjstvo) (Sećam se carskog leta) (u mojim poslednjim tatarskim) Beleška o autoru IGOR SERGEJEVIČ GREBENŠČIKOV Balet Pirej Beleška o autoru NINA KONSTANTINOVNA GRINEVIČ (U drevnoj knjizi, prekrivenoj prahom) (Ovde mi je veselije nekako postalo) (Umesto stakala, listovi kartona) (Beše veselo i živo Mi smo seli) Beleška o autoru ALEKSEJ PETROVIČ DURAKOV (Teške misli o rastanku) (Ti mi dušu da pratiš ne stižeš) (Ja sam ushićen proleća čudom) Maštarije Komesar Beleška o autoru ANATOLIJ ALEKSANDROVIČ JEVREJINOV Noć u Moskvi Nežnost reči (Predosećanje šapuće neću živeti dugo) Beleška o autoru MIHAIL NIKOLAJEVIČ ZALESKI Noć očarava Mladost (Mene uzbuđuju iluzije) (Ako postoji istinska volja) Dipi Beleška o autoru ALEKSANDRA VASILJEVNA ZOMER Fed up (O, zašto se zanositi obmanom) Predosećanje Beleška o autoru JEVGENIJ MIHAJLOVIČ KISKEVIČ Polje kraj Beograda Epitaf sebi (Ko zavoli jednom, taj ne prestaje da voli) Letnji pljusak Skica za portret Nature morte Osmerac Pismar Zvezdani grad Beleška o autoru ALEKSANDAR NIKOLAJEVIČ NEJMIROK Upravljač (Neka se na mene kroz prolaznost i dim) Pesniku (Bežim od potere umišljene) (Živeti tako živeti trošeći dane) 1942. Sitan sneg Februar Beleška o autoru JURIJ VIKTOROVIČ OFROSIMOV Pamtim i verujem Osmi novembar 1920. (Iza predela nebeske međe) (I ponovo ti prilazim, smeran) (Jednoga dana, kroz mnogo leta) Beleška o autoru KLAVDIJA PROKOFJEVNA PESTROVO (Kako je lepo ležati jutrom) Mlad mesec Mome mužu Beleška o autoru IGNAT ILIČ POBEGAJLO Kamen na kamen Zemaljske staze Književna slava Približno Strah od rastanka Ne treba Beleška o autoru MIHAIL ALEKSANDROVIČ POGODIN (Neka se zanose mekušci bedni) (Nadolaze uzreli godovi) godovi) Beleška o autoru PAVLE (PAVLO) SERGEJEVIČ POLJAKOV Veni, vidi, vale (Lišće pada) Majka Stanje nepromenjeno Nejaki plamičak Beleška o autoru GRIGORIJ GRIGORJEVIČ SAHNOVSKI Proletnje veče Znamenja Princ - prosjak Proletnja kiša (Svest mi šapuće: `Leći ću`) Beleška o autoru ALEKSANDRA ANATOLIJEVNA SERDJUKOVA Prepuštam se Čarobni orač Zavičajno Oblak Zaklinjanje Na rastanku Senka Kamile Juče Reč Beleška o autoru JEKATERINA LEONIDOVNA TAUBER (Tvoj cekin, Rusijo stara) (U raselinama bazaltnim bokori menta) (Ni ramena, ni usne, ni ruke moje (Tako je padao sneg u Rusiji) (Kad je prohladna noćna magla) (Sve je nepostojano na svetu) (Ljubav je rasla, kao drvo, godinama) 1950. godina (Rođena sam za prvoga snega) (Crni povez skupi) Beograd Kafe u Zemunu (Ja te nikad susretala nisam) (Skupe staračke suze) Beleška o autoru KONSTANTIN KONSTANTINOVIČ HALAFOV (O, taj pozni čas noćni) (Počinjem verovati košmarnim snima) (Dođe do susreta među ljudima) (Teško se izmučila duša) Beleška o autoru ALEKSEJ VLADIMIROVIČ EJSNER Plač Rusije-Jaroslavne Trojka Nedelja (Dolazi jesen Lišće žuti) Beleška o autoru `Knjiga je izbor iz ruskog zagraničnog pesništva ca prostora Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Jugoslavija). Ona je najbolje iz dela 27 pesnika stasalih u jugoslovenskom izbeglištvu. Sklopljena je iz ruske i srpske polovine. Desnu ispunjavaju pesme na ruskom a levu njihov srpski prepev. Ispred srpskog dela je esej o poetici ruskog beogradskog kruga, a iza svakog pesnika i njegova biografija. Na kraju ruskog dela je bibliografski pregled zbirki onih autora koji su ili živeli ili štampali u Jugoslaviji. Tako su se u istom povezu našle dve antologije - na dva jezika.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

38115) KAO DA SE NIJE NIŠTA NIJE DOGODILO , Marija Jovanović , Beograd 2004 , Roman Kao da se ništa nije dogodilo govori o razlicitim vrstama ljubavi i o izneverenosti, a u okvire te price smešten je citav istorijski roman, možda bismo mogli reci i saga porodice Sreznjevski. Pripovedanje se zasniva na stalnim ukrštanjima dva fabularna toka ciji su vremenski okviri razliciti i koje karakterišu slicnosti dogadaja i sudbina likova. Govoreci o preplitanju razlicitih sudbina u pripovedackom postupku, prepoznaje se i izvestan pavicevski manir ocudavanja teksta, tj. uvodenje misterioznosti i tajnovitosti u tekst: Po blagom osmehu koji je ostao na njenom licu, Sofija je neopozivo znala da je te noci kada se preselila na drugi svet, Nevena Blanuša sanjala Sergeja. Jedan tok vremenski odreden je dvadesetim godinama 20. veka, tj. u vezi je sa propašcu Carske Rusije. Taj istorijski dogadaj odreduje sudbinu Sofijinog dede Sergeja Mihailovica Sreznjevskog i Sofijine bake Galine Vasiljevne, a kasnije i sudbine Mihaila Sreznjevskog - Sofijinog oca i Nevene Blanuše - Mihajlove dadilje, dok je drugi tok vremenski sveden na nekoliko poslednjih decenija 20. veka, s tim što su narocito osvetljene poslednje godine 20. veka i tada aktuelni dramaticni istorijski i politicki dogadaji u Srbiji. Glavni junaci tog toka price su Sofija, Stojan i Ivana. Spoljašnji prostor unutar koga se realizuju glavni fabularni tokovi je Beograd pocetkom i Beograd krajem 20. veka. Kada se pripoveda o aktuelnim društveno-politickim dogadajima ton pripovedanja pomeren je ka ironijskom. Mnogobrojne licne nesrece ispricane u romanu tek su nagoveštaj dogadaja koji su uslovili opštu propast. Licne i kolektivne nesrece dešavaju se istovremeno, a price o tim nesrecama naizmenicno se smenjuju. Pripovedac nas suocava sa istovremenim postojanjem malih i velikih laži. Na samom pocetku romana uvedeno je niz momenata koji nam iznova oživljavaju slike koje nismo ni uspeli da zaboravimo: kolone izbeglica, samoživost i tortura režima, zloupotreba medija. Sa naturalistickim slikama onoga što se dešava u pozadini, dok u Kninskoj krajini, u Bosni i ostalim delovima bivše Jugoslavije traje rat pripovedac nas suocava uvodenjem kratkih rezova i inserata koje emituje televizija i plasira ih citaocima onako kako on tu celu situaciju i doživljava: emotivno, potresno, ljudski. Otuda se ovaj roman izdvaja od mnoštva romana slicne tematike koji nisu uspeli da prevazidu hronicarsko beleženje loših životnih trenutaka u okviru loših društvenih trenutaka. Izvesno je da autorka ovog romana poseduje smisao za detalj i koristeci se najcešce ironijom i groteskom, kako je vec napomenuto, cini sliku ubedljivom i funkcionalnom. Pripovedac pokazuje kako stagnaciju društva prati i stagnacija morala i ekspanzija neukusa. Olicenje takvog stanja stvari su emisije koje prezentuju i propagiraju turbo-folk. Pripovedac takve manifestacije karakteriše kao monstruoznu kombinaciju krvi i šljokica, u njoj vidi groteskni spoj smrti i divlje veselosti. U Spletkarenju sa sopstvenom dušom pripovedac kaže da u zlehudim zemljama politika i društveno uredenje u ogromnoj meri odreduju individualnu sudbinu. Taj iskaz vredi i kada razmišljamo i o najnovijem romanu Marije Jovanovic. Ipak, mehanizam dejstva onoga što uslovljava coveka i njegove slobode je, kako se pokazalo u konkretnoj prici u ovom romanu, izuzetno komplikovan i ne može se objasniti drugim recima osim onim koje je, naslucujuci osecanja izmedu Sofije i Stojana, jednom prilikom Nevena izrekla: Ne valja se. Roman se završava u duhu pozorišne tehnike. Sofija u stvarnost iskoracuje iz pozorišta, cuju se zvuci sirene za vazdušnu opasnost. Takav kraj romana je svojevrsna scena u sceni, pa ostavlja utisak da je citav roman predstava koju bi po nekim žanrovskim odlikama lako mogli svrstati u tragediju. mek povez, format 13,5 x 20,5 cm , latinica,341 strana ,

Vitomil Zupan KlementTvrdi povez sa zaštitnim omotomAutor - osoba Zupan, Vitomil, 1914-1987 = Zupan, Vitomil, 1914-1987Naslov Klement / Vitomil Zupan ; [prevela Pavica Hromin]Jedinstveni naslov Klement. hrvatski jezikVrsta građe romanJezik hrvatskiGodina 1985Izdavanje i proizvodnja [Ljubljana] : Delo ; Zagreb : Globus, 1985Fizički opis 294 str. ; 21 cmDrugi autori - osoba Hromin, Pavica = Hromin, PavicaZbirka Svjetski pisci / [Globus, Zagreb]Izabrana djela Vitomila Zupana(Karton s omotom)Napomene Prevod dela: KlementAutorova slika na omotnom listu.Glavna tema ovog romana može se ocrtati vrlo kratko: bezobziran zločin kao put do uspjeha. Klementa udara život, nitko za njega ne mari jer je samo obični Klement, ali upravo zato on udara po drugima. Ključ njegova djelovanja je u spoznaji da nema sretnih i nesretnih, dobrih i zlih – postoje samo silnici i slabi. Tim dvjema odrednicama, razmišlja Klement, treba dodati i pamet, koju treba „ispeći u đavolskoj kuhinji“ da bi se čovjek oslobodio predrasuda. Klementov obračun sa svijetom je totalan i on je u tome morao ostati neumoljivo dosljedan i onda kada bi njegovo samotarstvo negdje htjelo ili moglo naći domaći ambijent.U romanu se neprestano izmjenjuju esejističke i romaneskne tehnike; tu se isprepliće dramatična jeza s lirskom prozom, osjećajnost sa cinizmom, a ovaj opet s grižnjom savjesti, esejistički diskurs s gotovo kolportažnim fabuliranjem, socijalna kritika s ironiziranjem samoga sebe, nihilizam s moraliziranjem. Roman Klement pruža čudesno putovanje kroz prostranstvo riječi i njihovo promjenljivo značenje – poetske odnose među njima.lako je i ovaj Županov roman dugo čekao da bude objavljen (napisan je prije rata, a tiskala ga je Cankarjeva založba 1974) to se u njegovoj strukturi ne osjeća. On je i u vrijeme svog izlaženja nov i nesumnjiv doprinos novome u suvremenoj slovenskoj književnosti.Miljeko JergovićVITOMIL ZUPAN: PČELE I LJUDIU prijevodu na hrvatski „Levitan” je izašao 1983, godinu dana nakon slovenske premijere. Izdavač je bio Globus, tada OOUR („osnovna organizacija udruženog rada”) ljubljanskome Delu. Prevoditeljica Rada Vikić, urednica Livia Kroflin, recenzenti Ivan Cesar i Predrag Matvejević, naklada 10.000 kopija… Roman koji i nije bio roman, memoari s blago fikcionaliziranim protagonistom, pripovijedali su od početka do kraja, na najizravniji način do tada, o jugoslavenskim kaznionicama i o tretmanu političkih zatvorenika u Titovoj komunističkoj državi, i to u ono najosjetljivije i najbrutalnije, rano poslijeratno vrijeme.„Levitan” je, također, bio jedna od kultnih knjiga punkerske i novovalne mladeži, kojoj je imponirala Zupanova ludo hrabra oporba sistemu, piščev antikomunizam. Valja objasniti da je u ono vrijeme sadržaj tog pojma bio ponešto drukčiji nego danas, i obuhvaćao je sve ono što bi skandaliziralo Partiju, bilo izgovaranjem zabranjenih istina, bilo širenjem prostora slobode i pomicanjem horizonata prema Zapadu, ali i prema istoku. Antikomunistički su bili Azra i Pankrti, Mladina, Tribuna i Katedra, Student, Književna reč, Danilo Kiš i Karlo Štajner… Budući nacionalisti još uvijek su slatko hrkali po centralnim komitetima, Franjo Tuđman se, kako čitamo u njegovim dnevnicima iz tog vremena, lomio između oduševljenja ustašijom koja je klala Srbe („Mentalitet, koji se toliko puta, zapravo neprestano, očitovao u srpsko-hrvatskim odnosima – na koji se s hrvatske strane odgovorilo na odgovarajući način jedino u nesretno doba NDH.” U nadnevku za 18. listopada 1979.) i oduševljenja Gustavom Husakom i praksom marksizma-lenjinizma, kao što su i u drugim dijelovima Jugoslavije budući nacionalisti i očevi nacija još uvijek zadovoljno hrkali nakon nedjeljnog ručka, i ne samo da nisu pomišljali na antikomunizam, nego bi se grozili te neodgojene, pijane i drogirane mladeži, čak i ako bi načuli nešto o njezinim aktivnostima. A Zupana sasvim sigurno nisu čitali.Vitomil Zupan šest je godina proveo u tamnici. Prethodno je bio ilegalac Osvobodilne fronte, internirac u fašističkim logorima, partizan. A još prije, u predratna vremena, mornar na britanskim brodovima, fizički radnik, profesionalni boksač i učitelj skijanja po bosanskim planinama. Problematičan i nasilan tip, seksualni sadist, sklon skandalima raznih vrsta, koji će važniji dio života provesti eksperimentirajući na vlastitoj sudbini i provjeravajući koliko se živ čovjek može inatiti s moćnicima i što sve u svom inaćenju može istrpiti. Studirao je, a nakon rata i diplomirao građevinu, ali nikada ništa nije gradio. Bio je svestrano obrazovan, znao je jezike, učio arapski, zanimao se za filozofiju i kojekakva ezoterična učenja, pabirčio je različita znanja i umijeća, u zatvoru se obučavao za profesionalnog provalnika, i bio je pravi pisac. Prije rata, sklon eksperimentima u pripovijedanju, desetljećima ispred svoga vremena. U ratu i malo zatim, pristaša plakativnog i propagandog pisanja, osviještenog socrealizma. Ali knjige su mu često objavljivane i po dvadesetak-trideset godina nakon što bi ih završavao, tako da nisu mogle izvršiti utjecaj na druge pisce ili čitatelje. Recimo, roman „Klement”, na slovenskom je tiskan 1974, skoro četrdeset godina nakon što je napisan, i djelovao je živo, svježe i divlje, kao da je upravo izniknuo.Nakon što sam 1983. pročitao „Levitana”, sjeo sam u vlak i otputovao u Ljubljanu. Bio sam sedamnaestogodišnjak, namjeren da upoznam pisca. I kao za nevolju, ugledao sam ga dok sam s dvojicom prijatelja sjedio ispred Figovca. Prošao je i lagano se uspravno vozeći se na poni biciklu, ali ja se nisam usudio… Tako da samo mogu reći kako sam Vitomila Zupana vidio uživo, i ništa više.Kasnije će, krajem osamdesetih, pa u devedesetima i sve do danas, izlaziti tomovi i tomovi zatvorske literature i disidentskih svjedočenja, dobrih i loših romana, iz kojih ćemo, često u nekom svečanom tonu, kao da pribivamo misi, saznavati o mučeništvima pisaca, intelektualaca ili običnih ljudi, radnika i činovnika, koji bi zaglavili po komunističkim zatvorima i logorima. Sentimentalni prema vlastitim patnjama i proćerdanim godinama života, solženjicinovski fanatici svjedočenja, katkad krivotvoritelji i maštari, mudraci naknadne pameti, pisali su kako su znali i umjeli, ali bi sasvim rijetko njihovo pisanje bilo važno ili vrijedno izvan i mimo vlastitoga strašnog povoda.„Levitan” je bio nešto drugo, neusporedivo. Nimalo Zupan nema sentimenta prema sebi i svom stradanju. On je satir, a ne mučenik, i više je seksa u njegovu romanu, nego što je zatvorskoga zlostavljanja. Osim toga, nije on nevinašce, niti sebe tako predstavlja. U zatvoru je završio jer se napio i tako pijan nekome iz slovenskoga političkog vrha dojavio da je Tito, kako je izvijestio švicarski radio, upravo podnio ostavku. Godina je bila 1948, malo nakon Rezolucije Informbiroa. Ujutro je pred nosom ugledao četiri revolverske cijevi, mamuran.Optužnici je još štošta pridodano: od navođenja na samoubojstvo jedne mlade žene, preko pokušaja ubojstva, izazivanja nereda i nasilja. I sve je, uglavnom, bilo izmišljeno, ali ništa nije bilo sasvim bez osnova i uporišta u stvarnosti. Jakob Levitan, alijas Zupan, zabavlja se tako što istražitelju nadugo prepričava svoje doživljaje i koješta nadodaje svojoj krivnji, sve ne bi li ga skandalizirao.Zupan pripovijeda, esejizira, niže anegdote, ali izbjegava kronologiju svojih zatvorskih godina. To je dosadno, to ne treba. On, recimo, priča što je u zatvoru pročitao. Zabilježi neki lijep citat: „Pčele su kao ljudi. Dugotrajna nesreća i očaj pomute im pamet i iskvare karakter.” Pasaži o stjenicama, i o razlici između stjenica i ostale gamadi, ušiju ili buha, o bliskosti i sličnosti stjenica i ljudi, pripadaju najljepšim, zanosnim prozno-esejističkim stranicama južnoslavenskih književnosti, koje će i najciničniji, iskusan čitatelj poželjeti da prepiše u neku svoju bilježničicu.Ali ni to nije ono što čovjeka u Zupanovom tekstu najsnažnije obuzme. Taj pisac piše tako da se u njegov tekst zanesete tako da se pomalo pretvorite u onu djevojku, koju je Levitan iz čista zadovoljstva zlostavljao, pa se ona ubila. Pripovjedač je lud, ali je njegovo ludilo slatko, što me je pred ovo čitanje, tridesetak godina kasnije, pomalo i brinulo, jer nisam bio siguran koliko će ono što je sasvim pomračilo pamet jednome sedamnaestogodišnjaku i u koječemu ga u životu odredilo i svrnulo na krive i teže životne putove, djelovati na jednoga uveliko poraženog četrdesetšestogodišnjaka. Uslijedio je ushit: sve ono što je prije tridesetak godina bilo dobro u Zupanovom romanu, danas je bolje, dublje i – što je najneobičnije – intenzivnije. Umjesto da se s protokom vremena i pretvaranjem aktualne teme u više ne tako blisku prošlost izgubi intenzitet, da se izgubi napon teksta, Levitan je snažniji nego što je bio. Moguća snaga je u čitateljevoj biološkoj zrelosti, ali nije samo u tome. Depatetizirajući svoju sudbinu, Zupan je pustio priči da teče mimo romaneskne strukture i fabule, da se račva i dijeli, da raste kao roman-delta, kao delta Mississippija, u knjigu čija je moć iznad svakoga ideološkoga i vjerskoga partikulariteta. Antikomunizam Vitomila Zupana, kojem nas je, djecu sretnoga doba, učio u vrijeme izlaska „Levitana”, bio je činjenica čovjekova karaktera, temperamenta i zvanja. Bio je pisac po nuždi, jer je pisac morao biti, a kakav bi to bio pisac da je dopustio da mu drug Edvard Kardelj – primjerice, prekroji um i odredi vjeru. Antikomunizam kojem je svoje zaprepaštene i erotizirane čitatelje učio Zupan, bio je antikomunizam slobode. Upravo one slobode koje se biskup Srakić najviše boji i koja je po njegovu pastvu opasnija od svake kuge. Pa i kuge komunizma.Vitomil Zupan umro je od posljedica zatvorske tuberkuloze, sredinom svibnja, prije tačno dvadeset pet godina. Osim proze, pisao je pjesme i dramske tekstove. Po Zupanovom „Menuetu za gitaru” i po zajedničkom scenariju Živojin Pavlović snimio je film „Nasvidenje v naslednji vojni” ili „Doviđenja u sledećem ratu”. Bilo je to 1980, film je prikazan u Cannesu, a zahvaljujući i Pavloviću, nastupajuće desetljeće pripalo je Zupanu i njegovoj potpunoj političkoj rehabilitaciji. Stvar je bila olakšana time što se u Partiji, prilično pogrešno, na Zupanov slučaj gledalo kao na ispad jednoga ekshibicionista i ludaka, ali bezopasnog po sistem. Sloboda, zna to i naš biskup, nije bezopasna. Ovako je Jakob Levitan govorio o Isusu: „Nisam religiozan, ali taj mi je čovjek bio – kad sam sazreo i razmislio o stvarima – bez obzira na to je li uistinu živio ili nije – nekako bratski blizak. Da nisam bio razuzdan čovjek, huligan i svadljivac – volio bih biti kao on. Srednje me mogućnosti nisu zanimale.”3/24