Erik van Lustbader , 5 knjiga , izdanje Dečje novine . Ninđa Miko Sirene Crno srce Francuski poljubac Vrlo dobre

MOJ PRVI PAKETIĆ sa nalepnicama Autor: grupa autora Moj prvi paketić s nalepnicama sadrži 4 knjige i dodatne nalepnice.Devojčice će moći da se pridruže princezi Kali u proslavi rođendana sa prijateljicama ili da upoznaju sirenu Perlicu i njene drugare. Imaće priliku da pomognu vili Zvezdani u pripremi čarobne torte za takmičenje u pravljenju slatkiša koje se organizuje u Vilin-zemlji, ali i da učestvuju u nadmetanju za zlatni trofej na baletskom takmičenju sa balerinom Anom.Ove knjige sadrže brojne aktivnosti, igre, zagonetke, kao i kartončiće za pravljenje dodatnih igračaka s kojima dete može nastaviti igru i pošto ispuni stranice ovih knjiga. Devojčice će moći da naprave: ogledalce i raskošni nakit, kutiju za blago i slagalicu živopisnog morskog sveta, čarobni štapić i poruke za vrata dečje sobe, maske za maskenbal i ram za omiljenu fotografiju.Uz malo mašte dete će lako obogatiti svet princeza, vila, sirena i balerina nalepnicama i zabavnim kartončićima.Ove knjige nude devojčicama sate i sate uživanja! Oblast Knjige sa aktivnostima Pismo Ćirilica Povez Tvrd Godina 2016 Format 270x225 Broj strana 64 Izdavač: Vulkančić

Erik van Lustbader , 5 knjiga , izdanja Dečje novine . Ninđa Đian Šan Sirene Beli ninđa Vrlo dobre, unutra odlične Beli ninđa korice pohabane, nedostaje omotnica

Knjiga je kao nova. Kraljevstvo Božje i nacionalizam - Drago Bojić Izdavač: Mostart Jugoslavija Godina izdanja: 2018 Broj strana: 316 Format: 22 cm Povez: Broširani Ukoliko bih morao ukazati na jednu zajedničku nit koja se provlači kroz praktički sve – tematski iznimno široko postavljene – eseje, kritičke analize i javne nastupe Drage Bojića, bilo bi to upravo pregnantno inzistiranje na demobilizaciji društva. Na skidanju uniformi i odbacivanju oružja. Na gašenju borbenih strasti. Na isključivanju sirena za uzbunu. Na otkazivanju poslušnosti političkim i religijskim vojskovođama. Gotovo kompletan opus ovoga pisca, u svakom svom elementu, sadrži kao etičku konstantu jasan demobilizacijski zahtjev, artikuliran kroz nedvosmisleno upozorenje o pogubnosti poslijeratnog ratnog stanja i bespoštednu kritiku političkih, crkvenih i kulturnih elita čija je ambicija – u velikoj mjeri ostvarena – organizirati kompletno društvo po modelu vojne utvrde i opskrbiti ga mentalitetom kakav vlada u pograničnoj karauli. Ta upečatljiva intelektualna i moralna gesta toliko obilježava Bojićev javni rad da skoro može biti riječi o specifičnome autorskom pravcu, o nečemu poput – shvatimo li stvar u najširem smislu riječi – teologije razoružanja. Viktor Ivančić

DETALJNIJE Ovaj izbor čini preko dvadeset bajki. Pored najpoznatijih, u ovu knjigu uvrstili smo i one manje poznate. Knjiga je namenjena za decu uzrasta 7 i više godina. Uživajte družeći se sa malom sirenom, Palčicom, olovnim vojnikom, Kajom, Gerdom i snežnom kraljicom. Može se desiti da će vas neke od bajki začuditi, iznenaditi, a možda i uplašiti, jer su ovde date skoro neskraćene, bez ulepšavanja. Ne sumnjamo da ćete shvatiti zašto bezmalo svako dete na ovoj planeti zna za bar jednu od Andersenovih bajki i zašto one predstavljaju pravi biser svetske književnosti za decu. Evo bajki koje knjiga sadrži: Mala sirena, Pastirica i odžačar, Ptica feniks, Palčica, Zvono, Bratac i sestrica, Olovni vojnik, Anđeo, Divlji labudovi, Snežna kraljica, Slavuj, Ole Lukoje, Najlepša ruža na svetu, Devojčica sa šibicama, Kresivo, Carevo novo odelo, Mali Klaus i Veliki Klaus, Crvene cipelice, Rajski vrt, Lan, Jela, Ružno pače, Žabac, Bela rada i ševa, Princeza na zrnu graška, Košulja istinski srećnog čoveka, Svinjar, Petoro iz mahune graška. Oblast: Najlepše bajke i basne ISBN: 978-86-10-02040-3 Format: 155 x 215 mm br. str.: 232 povez: tvrd Pismo: ćirilica

Grupa autora Povez: tvrd Br. strana: 127 Format: 23,5x32 Kolor ilustracije, štampano na kvalitetnom papiru! `Bilo jednom` je čarobna formula koja je, umesto da nas prenese u prošlost, u stanju da prizove neku večnu, očaravajuću sadašnjost. Dva su elementa koja ostavljaju najjači utisak na dete koje sluša bajku: prvi, služeći se jednom filozofskom formulom, poziva na večno vraćanje istovetnog, odnosno na ponavljanje; drugi će jednostavno prizvati čarobnu misao, kadru da udahne životni sok imaginarnog u svakodnevni život. Uvek jednake same sebi, uvek drukčije, bajke su vremenske mašine koje stavljaju u pokret život pobuđujući ga novim odsjajima i bojama. Klasična bajka u isto vreme pomaže da se raste, zato što stalno nudi likove koji, zatekavši se u zbrci (bilo bi bolje reći `u konfliktnoj situaciji`), nastoje uvek da se izvuku na najbolji mogući način, verujući u same sebe i u uzajamnu pomoć i solidarnost. - Srećni princ - Čarobni svirač - Lepotica i zver - Zlatokosa i tri medveda - Đakomino i čarobni pasulj - Uspavana lepotica - Pepeljuga - Mačak u čizmama - Palčić - Palčica - Carevo novo ruho - Čuvar svinja - Mala sirena - Divlji labudovi - Carev slavuj - Olovni vojnik - Princeza na zrnu graška - Snežna kraljica - Jela - Zec i kornjača - Rikardin Čuperko

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Sejač straha - Frank Goldamer Izdavač: Čarobna knjiga Godina izdanja: 2022 Broj strana: 288 Format: 21 cm Povez: Broširani Prvi roman u serijalu o Maksu Heleru. Treći rajh je pred kolapsom. Velelepni grad Drezden je gotovo uništen. Glasine o užasavajućem ubici koji je pod zaštitom sirena za uzbunu iskasapio mladu medicinsku sestru kolaju gradom. Iskusni policajac Maks Heler mora da reši slučaj, a ubica ponovo udara… Grad je preplavljen izbeglicama, svi gladuju usled nestašice, a Heler, ophrvan brigom zbog sinova koji su i dalje na frontu, mora da vodi istragu bez ikakvih resursa, pod vođstvom novog šefa, okrutnog oficira SS-a. Sve deluje beznadežno. A onda, dok saveznici danonoćno bombarduju grad, Heler nailazi na nove, opasne tragove i kreće u složen i žestok lov u kom se ne zna je li lovina on ili monstrum poznat kao Sejač straha. Frank Goldamer, rođen 1975. godine, nemački je pisac. Počeo je da piše sa dvadeset godina i do danas je objavio više od dvadeset pet romana. Šire priznanje i popularnost dobio je prvim istorijskim krimi-romanom o Maksu Heleru, Sejač straha. Romani o Heleru redovno se nalaze na bestseler listama u Nemačkoj. Goldamer živi i radi u rod-nom Drezdenu.

Priča o Simonu Watsonu koji radi u knjižari i istinski je ljubitelj književnosti, naročito voli stare, polovne knjige. Međutim, kada jednog dana poštom primi knjigu nalik dnevniku njegov život će se u potpunosti promeniti. Simon Watson živi u staroj kući kojoj malo fali da se u potpunosti sruši. Njegovi roditelji su odavno mrtvi, a njegova mlađa sestra pridružila se cirkusu ugledajući se na njihovu majku. Naime, Simonova majka je radila u cirkusu glumeći morsku sirenu jer je mogla dugo da zadrži dah pod vodom. Dnevnik koji će uskoro primiti upravo govori o putujućoj cirkuskoj družini koji je na neki način čudno povezan sa ženskom lozom iz njegove porodice, cirkuzantama koje su glumile morske sirene. Ono što otkriva šokiraće ga - sve su se one do jedne udavile isti dan, 24. jula. Kada mu nakon šest godina sestra pokuca na vrata baš na taj dan, Simon će shvatiti da se tu možda radi o nekom prokletstvu i pokušaće da spasi svoju sestru. Da li će u tome uspeti?

Još jedna knjiga koja se bavi sve većim širenjem tzv. rusofobije. Gi Metan tu pojavu ispituje sa malo drugačijeg stanovišta. On smatra da koren rusofobije seže još u vreme vladavine Karla Velikog koji je osnovao zapadno carstvo 800. godine. Na taj način, Gi metan ispituje religijsko, geopolitičko i ideološko poreklo zapadne rusofobije i otkriva koji su to motivi za takvo antirustvo.

Naslov dela: DA LI KNJIŽEVNOST MISLI?: KNJIŽEVNOST KAO TEORIJA ZA ANTIMITSKO DOBA [Does Literature Think? Literature as Theory for an Antimythical Era] Autor: Statis Gurguris [Stathis Gourgouris] Izdavač: Fakultet za medije i komunikacije Edicija: Philoxenia Prevod s engleskog: Nada Harbaš Obim: 492 strane Format: 13 x 22 cm Povez: broširan Knjiga pokreće pitanje ima li književnost sposobnost da bez spoljnjeg tutorstva pojmovno artikuliše stanje sveta iz kojeg nastaje i kojem se alegorijski obraća. Autor insistira da projekat koji književnost razume kao teoriju nije, strogo govoreći, filozofski. Izumevanje književnosti kao apsolutne teoretske prakse, koje je tradicionalno prepoznato kao romantičarski poduhvat nezamisliv izvan prosvetiteljske problematike, nije ništa drugo do mitopoetska artikulacija antropocentrične, svetovne, društvene imaginacije koju prepoznajemo kao karakterističnu za ovaj istorijski period. U tom smislu, pitanje književnosti kao teorije za antimitsko doba prevazilazi polazišta drevnog spora između poezije i filozofije i ide do radikalnog značaja samog političkog – preciznije, do pitanja kako mi, u vlastitom društveno-istorijskom trenutku, razumevamo, procenjujemo i sprovodimo odnos političkog prema poietičkom. ************************************************* SADRŽAJ: Politika Fikcije: književna konstrukcija realnosti / 7 (razgovor sa Obradom Savićem) Da li književnost misli? / 59 PRVI DEO: OD ZAKONA DO MITA Prosvetiteljstvo i paranomija / 119 Koncept mitskog / 171 Potreba filozofije za Antigonom / 207 DRUGI DEO: POZORIŠNA PITANJA Gest sirena / 263 Sanjana stvarnost ruševine / 313 TREĆI DEO: IZMICANJE IMENA Istraživanje, esej, neuspeh / 353 Lucidna opijenost / 375 S onu stranu oštećenog života / 467 ***************************************************** fmk knjige, filozofija, teorija književnosti, mit, pol ven, antika, platon, književnost, politika, sanjana nacija, država

Stanje: dobro,unutrašnjost knjiga očuvana Izdato: Dečje Novine Korica: tvrda Pismo : latinica Francuski poljubac 1990 Crno srce 1986 Miko 1986 Sirene 1988 Nula 1989 Đian 1987 Šan 1988 Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! ----SZFFFFB------

Odiseja - Homer "Odiseja" je epski spektakl koji prati putovanje Odiseja, grčkog junaka, na njegovom putu kući nakon završetka Trojanskog rata. Homerova epska poema donosi jedno od najizrazitijih putovanja u svetskoj književnosti, ispunjeno raznim avanturama, izazovima, i susretima sa mitskim bićima. Na početku priče, Odisej i njegovi saborci kreću iz Troje ka njegovom rodnom ostrvu Itaci. Međutim, put ih vodi kroz niz opasnosti, iskušenja i neobičnih događaja koji se protežu kroz deset godina. Odisejevo putovanje je prepuno različitih iskustava, uključujući susrete s bogovima i ljudima, plovidbu morem, borbe s mitskim bićima poput ciklopa i sirena, kao i suočavanje s brojnim izazovima na kopnu i moru. Centralna tema "Odiseje" je putovanje ka kući i traganje za identitetom. Odisej se suočava s raznim preprekama koje testiraju njegovu hrabrost, snalažljivost, ali i njegovu povezanost sa svojim domom i porodicom. Kroz svoje avanture, Odisej prolazi kroz lični rast i sazrevanje, suočavajući se s unutrašnjim i spoljašnjim izazovima koji ga oblikuju kao heroja. Homerova "Odiseja" nije samo epska priča o avanturi, već i duboka studija ljudske prirode, hrabrosti, lojalnosti, i čežnje za domom. Kroz živopisne opise i bogatu mitologiju, Homer stvara jedinstvenu sliku antičkog sveta i ljudskih iskustava koja su i danas relevantna i inspirativna. "Odiseja" ostaje ne samo klasično delo epske književnosti, već i univerzalna priča o putovanju, hrabrosti i trajanju ljudskog duha. "Odiseja" je izrađena u tvrdom povezu, ima 536 strana, autor knjige je Homer. Težina je 0.9 kg. Odiseja cena Cena knjige "Odiseja" je 2640,00 dinara. Cena sa popustom je 2244.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava

Spremite za spavanje, ušuškajte se i otkrijte svet čudesnih bajki uz Veliku riznicu priča za laku noć . Posetite podvodni svet Male sirene , istražite začarani zamak Lepotice i zveri i upoznajte dovitljivog Mačka u čizmama . Sa osam klasičnih priča autora kao što su braća Grim i Hans Kristijan Andersen, ova bogato ilustrovana zbirka brzo će postati omiljena u vašoj porodici. Uživajte u ovim bajkama pred spavanje ili kad god to vaša deca požele! Format: 22x28.5 cm Broj strana: 194 strana, tvrd povez, pun kolor

Iz recenzije: Nadovezujući se na Plutarha, koji govori o čovjeku što je, očerupavši slavuja i našavši na njemu sasvim malo mesa, ustvrdio: “Ti si samo glas i ništa više”, slovenski filozof Mladen Dolar postavio si je zadatak da ukloni perje značenja koje prekriva glas, rastavi glas od tijela iz kojega, čini se, emanira, odupre se opčinjenosti zovom sirena i usredotoči “samo na glas i ništa više”. Glas nije bio važna filozofska tema sve do 1960-ih, kad su Derrida i Lacan, svaki zasebno, od njega napravili središnju teorijsku preokupaciju. U djelu Glas i ništa više Dolar ide dalje od Derridaove ideje “fonocentrizma” te – kao jedan od najistaknutijih pripadnika tzv. slovenske lakanovske škole – iznova oživljava i razvija Lacanovu tvrdnju kako je glas jedno od primarnih utjelovljenja onoga što je on nazvao objet petit a. Dolar tvrdi da povrh dvaju uobičajenih načina razumijevanja glasa, naime kao nositelja značenja (primjerice, u upotrebi govora zanima nas upravo značenje, ono je cilj, a glas možemo prečuti ili zanemariti kao uzgredan čimbenik) i kao izvora estetskog divljenja (primjerice u operi, u kojoj je fetišiziranje samoga glasa važnije od značenja), postoji i treća razina, na kojoj se glas smatra polugom mišljenja. Dolara ne zanimaju ni estetika ni prijenos značenja, nego iskustvo glasa koje vrlo duboko pogađa način na koji smo uopće subjekti. Ukratko: glas je u tijesnoj vezi sa samim pojmom prisutnosti, s načinom njezina razumijevanja. Meandrirajući filozofskim, teološkim, književnim i filmskim naracijama Dolar ne ostavlja neistraženim gotovo ni jedan aspekt pitanja o glasu. Njegov je stil istančan, pristup suvremen i lucidan, a uvidi neočekivani i izvedeni s pomnošću koja nikog ne ostavlja ravnodušnim. Zbog toga je ova studija u okviru svjetske humanistike jedinstvena i neusporediva.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Ogledalo astrologije - Klod Valans Izdavač: Umetničko društvo Gradac Godina izdanja: 2001 Broj strana: 142 Format: 18 cm Povez: Broširani Knjiga Maksa Žakoba i Kloda Valansa “Ogledalo astrologije” ima dugu i zanimljivu sudbinu, kao uostalom i njeni autori. Prvo se pojavila 1919. godine pod naslovom “Tumači” i podnaslovom „Pokušaj psihološke klasifikacije prema planetarnom saglasju“ u izdanju Siren (Editions de la Sirène). Autor ove knjige bio je Konrad Morikan (Conrad Moricand), odnosno onaj koji se kasnije potpisivao kao Klod Valans. Za ovo izdanje predgovor je napisao niko drugi nego Maks Žakob, već tada Morikanov prijatelj. Žakob u ovom predgovoru piše da je „igra hipoteza, igra pesnika, a pisac ove knjige jeste pesnik“. Žakob takođe hvali ovaj „katalog tipova“, a astrologiju kao nauku karaktera. On nije samo bio pesnik, pisac, poznati pariski dendi i jedna od najzanimljivijih ličnosti zlatnog doba Monmartra i Monparnasa, već i ključna figura ovog kruga kada su u pitanju bile ezoterične nauke svih vrsta i nova iskustva, kao što su bili narkotici i droge. Žakob je dobro poznavao astrologiju, a prema nekim izvorima on je bio taj koji je otkrio talenat Konrada Morikana i nagovorio ga da počne da izučava ovu nauku. Maks Žakob, koliko god da je ostao u senci mnogih savremenika, bio je jedna od dragocenih figura prve polovine XX veka. Bio je okružen slikarima, pored Pikasa, čiji je prijatelj i omiljeni pesnik, bio je tu Matis, Brak, Modiljani, Difi, a i sam je slikao, od čega se izdržavao.

Drugi deo trilogije Čuvari . Kako bi proslavile uspon njihove nove kraljice, tri boginje Meseca stvorile su tri zvezde - jednu od vatre, jednu od leda i jednu od vode. Međutim, te tri zvezde su pale sa nebesa i tako su dovele sudbinu svih svetova u opasnost. Tri žene i tri muškarca sada moraju da pronađu njihove delove. Potraga za zvezdama će dovesti u vezu sirenu Aniku i odvažnog pustolova Sojera koji će biti uvučeni u vrtlog vatrene strasti dok zlo vreba iz prikrajka i vreme je da se prolije sirenina i krv pustolova zbog novostvorenog smrtonosnog i nepredvidivog oružja koje je u isti mah i ljudsko.

Čarobna zbirka od 365 bajki za svaki dan u godini. Bajke o princezama i vilama, vitezovima i zamkovima, životinjama koje govore i vragolastim patuljcima otvoriće vrata u svet mašte i pomoći deci da srećnije i lepše odrastaju. Prožete su mudrošću sa ciljem da mališani izvuku pouke o dobroti, prijateljstvu, ljubavi, hrabrosti i nesebičnosti. Deca će uživati u najlepšim bajkama o Ivici i Marici, Olovnom vojniku, Maloj sireni, Snežnoj kraljici, Aladinu, ali i sasvim novim bajkama iz kojih će saznati zašto su zečevi beli, zašto Mesec ima tamne fleke, kako je crvendać dobio ime, da li su zvezde zalepljene po nebu, kako je čovek došao do vatre, zašto su miševi tako mali... Tvrd povez, sunđeraste korice, ćirilica. 229 strana.

Knjiga je kao nova. Dalj - Goran Dakić Izdavač: Imprimatur Godina izdanja: 2021 Broj strana: 175 Format: 20 cm Povez: Broširani „Ovom knjigom autor svom (a time i svakom drugom) djetinjstvu vraća dubinu, bogatstvo i svu složenost života koji buja, ’uprkos svemu’. Da, u njegovom romanu negdje daleko grmi topovska kanonada, zavijaju sirene za uzbunu, čuju se puščani hici, pronose se vojničke uniforme i tegle se puške na ramenima, ali to ne sprečava jedno djetinjstvo da buja i ushićeno živi, tragajući za ostrvcima radosti i uživanja, povijajući se pod naletima božanskih tajni: odrastanja, drugarstva, ljubavi… ’Plave vode mutnoga Dunava’ – formula je na kojoj funkcioniše ova proza, koja pulsira snagom svoje životnosti, kako preciznosti i jezgrovitosti izraza, tako i slikovitosti prizora i uzbudljivosti asocijacija.” Mirko Demić

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Zajednica građana - Dominik Šnaper Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Godina izdanja: 1996 Broj strana: 283 Format: 18 cm Povez: Broširani Živimo u doba slabljenja građanske svesti i političkih veza. Ništa nam ne uliva sigurnost da će moderna demokratska nacija u budućnosti biti sposobna da obezbedi društvenu povezanost, onako kao što je to mogla u prošlosti. Nema sumnje da su politička i ekonomska nezavisnost i suverenost svake nacije sabijene u uske granice prinuda skopčanih sa mondijalizacijom, širenjem ekonomskih razmena na celi svet i s vezama između političkih jedinica. Osim toga, unutrašnja evolucija demokratija, u kojima kolektivni život kao da se usredsredio na proizvodnju bogatstava i na njihovu raspodelu, teži da podrije političku ideju koja je ležala u korenu nastanka nacija.

Beograd,1966- tvrd povez u odličnm stanju - kao nove 1 Jovica Budalica / H. K. Andersen ; [sa danskog prevela Vera Jugović ; ilustrirao Gustav Hjortlund] Malkice rikna u donjem delu losija, sve ostalo uredno! 2 Što stari uradi, uvijek je dobro / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund ; sa danskog prevela Vera Jugović] 3 Svinjar / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Andersen, Hans Christian 4 Slavuj, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 5 Palčica / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Beograd : Vuk Karadžić, 1966 6 Ružno pače, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 7 Princeza na zrnu graška, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 8 Carevo novo odelo, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 9 Veliki i mali Nikola/ H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 10 Ognjilo / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Hans Kristijan Andersen (dan. Hans Christian Andersen; Odense, 2. april 1805. — Kopenhagen, 4. avgust 1875) bio je danski književnik, poznat kao pisac bajki. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari.“ Andersenove bajke, od kojih je bar 3381 radova[1] prevedeno na više od 125 jezika,[2] su postale kulturno utkane u zapadnjačku kolektivnu svest, lako dostupne deci, ali predstavljanje lekcija vrline i otpornosti u suočavanju sa nesrećama za zrele čitaoce.[3] Neke od najpoznatijih bajki su Carevo novo odelo, Mala sirena, Slavuj, Snežna kraljica, Ružno pače, Palčica, i mnog druge. Njegove priče su inspirisale balete, pozorišne komade, animirane filmove, kao i akcione filmove.[4] Jedanan od Kopenhagenskih najširih i najprometnijih bulevara je nazvan „H. K. Andersenov bulevar”.[5] On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motive („Divlji labudi”), ali i stvarao originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti dete, jer je on sam umeo da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima.` — izjavio je Andersen. Kvalitet njegovih bajki je, između ostalog, u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio je nove motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kojeg se često mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti — „Olovni vojnik“, ... Rođen je 2. aprila 1805. godine u mestu Odense na ostrvu Funen u Danskoj. Otac mu je bio obućar, sanjalica koji je više voleo umetnost nego zanat, a majka — nepismena pralja. On je bio jedino dete. Andersenov otac, kao i Hans, smatrao je sebe rođakom plemstva (njegova baka po očevoj strani je rekla njegovom ocu da je njihova familija pripadala višoj društvenoj klasi,[6] ali istraživanja nisu potrvrdila tu tvrdnju).[6][7] Jedna istrajna spekulacija sugeriše da je Andersen bio nelegalni sin kralja Kristijana VIII, ali je ta ideja osporavana.[6] Školovao se neredovno. Sa četrnaest godina otišao je u Kopenhagen bez prebijene pare, u potrazi za poslom kao glumac. Tamo se nije proslavio, jer je bio loš glumac, plesač i pevač. Međutim, iako je bio čudan po izgledu i ponašanju, posedovao je jedinstveni šarm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatih porodica, pre svih porodice Kolin, naročito Jonasa Kolina, jednog od direktora Kraljevskog pozorišta u Kopenhagenu, koji je bio njegov mecena i mnogo mu pomogao.[8] Godine 1828. Andersen je završio gimnaziju[9] i upisao se na univerzitet. Njegovo prvo delo „Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“, objavljeno 1829, slabo je prihvaćeno, ali mu je omogućilo put u Nemačku i Italiju, koji je imao veliki značaj za njegov dalji rad. Prilikom posete Velikoj Britaniji bio je gost Čarlsa Dikensa kom se on nije dopao jer je bio feminiziran, sitničav, samoljubiv i hipohondrik. Zatim je počeo da piše romane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov sledeći roman „Improvizator“ je veoma dobro prihvaćen. Slede romani „O. T.“ i „Samo guslar“ koji su bili slabi. Od 1835. godine pa sve do smrti u malim svicima je pisao „Priče i zgode“, koje su vremenom postigle veliki uspeh. Godine 1823. Andersen je doživeo oštru kritiku Švedske enciklopedije, koja ga je optuživala da je previše „cmizdrav“, a da su njegove bajke pod velikim uticajem narodnih bajki i Hofmana. Međutim, Andesen je pre romantik i iako se u njegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki, one su pročišćene (nema surovosti — kopanje očiju i sl.) i proširene su opisima — npr. „Mala sirena“. N. A. Dobroljubov je o Andersenovim bajkama rekao sledeće: „Andersenove bajke imaju prekrasnu osobinu koja nedostaje drugim dečjim književnicima. U njima ono što postoji u stvarnosti dobija izvanredni poetički karakter, a ipak ne plaše dečju maštu svakakvim baucima i tamnim silama. Andersen oživljava obične stvari i stavlja u pokret obične nežive predmete. Kod njega se olovni vojnik tuži na svoju samoću, cveće se odaje veselom plesu, lan doživljava svakodnevne preobraze dok prelazi u niti, platno, rublje, papir. Nema ni priča u kojima se javljaju natprirodne više sile, i te bez sumnje idu u najslabije priče. No, zato su divne one priče u kojima nema uopšte ničeg fantastičnog. Takve su npr. „Carevo novo odelo“, „Devojčica sa šibicama“, „Princeza na zrnu graška“, „Saputnik“ i dr.“ Privatni život Andersen, dete siromašnih roditelja, morao je celi život da se bori protiv strogih klasnih razlika danskog društva toga doba. U svojim bajkama Andesen se često identifikuje sa osobama, nesretnim i odbačenim od društva. Jaki autobiografski elementi provejavaju kroz njegove tužne priče. Iako je već bio međunarodno priznat i prihvaćen pisac, Andersen se je osećao kao osoba odbačena od društva.[10] Nije se nikad ženio, ali je njegov interes za žene bio vidljiv. Paustovski, u svom predgovoru ruskom prevodu Andersenovih bajki, piše da je Andersenova velika i nikad uzvraćena ljubav bila Jeni Lind (šved. Jenny Lind), švedska operska pevačica koja je volela Andersenove bajke, ali ne i Andersena.[11] Po Paustovskom, Andersen nije bio muškarac privlačne spoljašnjosti kojom bi privukao ineres žena toga doba. Neke od njegovih bajki nose žigove ove neuzvraćene ljubavi („Slavuj”, na primer).[12] Na svojim putovanjima kroz Evropu je čest posetilac javnih kuća. Pisalo se mnogo o njegovoj mogućoj homoseksualnosti ali na bazi tumačenja teksta njegovih dnevnika i pisama, te dnevnika i pisama ljudi sa kojima je bio u dodiru. Kako En Klara Bom i Anja Arenstrup iz Centra H. K. Andersen na Univerzitetu u Južnoj Danskoj navode, „tačno je da postoje ambivalentni (i veoma traumatični) elementi u Andersenovom ljubavnom životu koji se tiču seksualne sfere, ali je pogrešno opisati ga kao homoseksualca i tvrditi da je imao seksualne odnose sa muškarcima, pošto nije. To bi bilo protivno njegovom moralu i religioznim idejama”.[13] Ipak, nakon njegove smrti, od 1893. godine počinje otvorena diskusija o Andersenovoj seksualnosti. Neke studije, među kojima je i ona štampana u godišnjaku Magnusa Hirschfelda 1901, govore da je on bio biseksualac, da je voleo i muškarce i žene, da su njegove veze najčešće bili ljubavni trouglovi, ali da je najverovatnije do kraja života ostao nevin.[14] Ova teorija se može potvrditi proučavanjem nekih od njegovih bajki. Na primer, postoji mogućnost da se u bajci „Mala sirena“ i romanu „O. T.“ govori o njegovoj ljubavi prema Edvardu Kolinsu, o kojem će kasnije biti reči.[15] Karijera Papirni dimničar koji je napravio Andersen Rani rad Veoma rana Andersonova bajka, „Lojna sveća” (dan. Tællelyset) otkrivena je u danskom arhivu u oktobru 2012. Priča koja je napisana tokom 1820-ih je o sveći koja se nije osećala cenjenom. Ona je napisana dok je Andersen još uvek bio u školi i posvećena je dobrotvoru u čijem porodičnom posedu je ostala dok se nije pojavila među drugim porodičnim papirima u lokalnom arhivu.[16] Godine 1829, Andersen je imao dosta uspeha sa kratkom pričom „Šetnja od Holmenovog kanala do istočne tačke ostrva Amager 1828 i 1829 godine” (dan. Fodrejse fra Holmens Kanal til Østpynten af Amager i aarene 1828 og 1829). Njen protagonista se sreće sa likovima u opsegu od Svetog Petra do mačke koja govori. Andersen je sledio taj uspeh sa pozorišnim komadom, Ljubav na tornju crkve Svetog Nikole, i kratkim tomom poema. Mada je bio relativno malo uspešan u pisanju i objavljivanju neposredno nakon toga, godine 1833. je dobio malu putnu potporu od kralja, čime mu je omogućeno da se zaputi na prvo od mnogih putovanja kroz Evropu. U kantonu Jura, u blizini Le Lokla u Švajcarskoj, Andersen je napisao priču „Agneta i Merman”. Jedno veče provedeno u italijanskom pomorskom selu Sestri Levante iste godine je inspirisalo priču „Zaliv bajki”.[17] Oktobra 1834. on je doputovao u Rim. Andersenova putovanja po Italiji su izražena u njegovoj prvoj noveli, fiktivnoj autobiografiji sa naslovom Improvizator (dan. Improvisatoren), koja je objavljena 1835. i naišla na dobar prijem.[18][19] Bajke i poezija Andersenovi inicijalni pokušaji pisanja bajki bile su revizije priča koje je čuo kao dete. Inicijalno njegove bajke nisu bile dobro prihvaćene, delom usled poteškoća pri njihovom prevođenju. Godine 1835, Andersen je objavio prva dva nastavka svojih Bajki (dan. Eventyr; lit. „fantastične priče”). Još priča, kojima je kompletiran prvi tom, je objavljeno 1837. godine. Kolekcija se sastojala od devet priča, uključujući priče „Kutija za kresivo”, „Princeza na zrnu graška”, „Palčica”, „Mala Sirena” i „Carevo novo odelo”. Kvalitet tih priča nije bio odmah prepoznat, i one su loše prodavane. U to vreme, Andersen je imao više uspeha sa svoja dva romana, O. T. (1836) i Samo violinista (1837);[20] poslednji rad je razmatrao mladi Seren Kirkegor. Znatan deo njegovog rada je inspirisala Biblija, jer je tokom njegovog detinjstva hrišćanstvo bilo veoma važno u danskoj kulturi.[21] Andersenova slika iz 1836, rad Kristijana Albrehta Jensena Nakon posete Švedskoj 1837. godine, Andersen je bio inspirisan skandinavizmom i posvetio se pisanju poeme koja bi izražavala srodnost Šveđana, Danaca i Norvežana.[22] U julu 1839, tokom posete ostrvu Fin, Andersen je napisao tekst svoje poeme Jeg er en Skandinav („Ja sam Skandinavljanin”)[22] da bi ovekovečio „lepotu nordijskog duha, način na koji se tri sestrinjske nacije postepeno zbližavaju” kao deo skandinavske nacionalna himna.[22] Kompozitor Oto Lindblad je napisao muziku za tu poemu, i kompozicija je objavljena januara 1840. Njena popularnost je dostigla vrhunac 1845, nakon čega je retko izvođena.[22] Andersen se vratio žanru bajki 1838. godine sa još jednom kolekcijom, Bajke za decu, nova kolekcija, prva knjižica (dan. Eventyr, fortalte for Børn. Ny Samling), koja se sastojala od priča „Bela rada”, „Olovni vojnik”, i „Divlji labudovi”. Godine 1845. je bila veoma uspešna za Andersena usled objavljivanja četiri prevoda njegovih bajki. „Mala sirena” se pojavila u periodičnom časopisu Bentley`s Miscellany, čemu je sledio drugi tom, Predivne priče za decu. Dva druga toma koji su naišli na entuzijastičan prijem su bili Knjiga danskih priča i Danske bajke i legende. Pregled koji se pojavio u londonskom časopisu The Athenæum (februar 1846) je izjavio za Predivne priče, „Ovo je knjiga puna života i mašte; knjiga za dede isto koliko i za unuke, čija ni jedna reč neće biti preskočena pri čitanju.”[3] Bruno Betelhajm (engl. Bruno Bettelheim), dečiji psihijatar i, za života, profesor čikaškog univerziteta, je imao strogu definiciju bajke po kojoj bajka mora biti puna vere u dobro, utešna i preobrazujuća za svoga heroja ili heroinu. Po njemu Andersenove bajke su namenjene više odraslima nego deci. Najbliža Betelhajmovoj definiciji bajke je Andersenova „Snežna kraljica” dok su „Devojčica sa šibicama” i „Mala sirena” anti-bajke, jer imaju tragičan završetak koji se nadopunjuje idejom smrti kao izbavljenjem od muka koje donosi život.[23] Nezadovoljni tragičnim završecima „Devojčice sa šibicama” i „Male sirene”, Tengren, danski ilustrator bajki, (dan. Gustaf Tenggren), je promenio završetak „Devojčice sa šibicama” tako da je devojčica na kraju zaspala u raskošnom krevetu umesto umrla od hladnoće a u Diznijevoj adaptaciji „Male sirene”, mala sirena se ne pretvara u duha nego postaje ljudsko biće.[24] Andersen je nastavio sa pisanjem i objavljivanjem bajki do 1872.[25] Putopisi Godine 1851, on je objavio veoma dobro prihvaćeni tom putopisnih skica U Švedskoj. Veliki zaljubljenik u putovanja, Andersen je objavio nekoliko drugih dugih putopisa: „Slike iz senke putovanja u Harc, Saksonsku Švajcarsku, itd. itd. u leto 1831”, „Pesnikov bazar”, „U Španiji” i „Poseta Portugalu 1866. godine”. (Zadnji opisuje njegovu posetu svojim portugalskim prijateljima Horheu i Hozeu O’Nil, koji su bili njegovi prijatelji tokom sredine 1820-ih, dok je živeo u Kopenhagenu.) U svojim putopisima, Andersen je uzimao u obzir neke od savremenih konvencija o pisanju putovanja, ali je uvek razvijao žanr koji odgovarao njegovim sopstvenim ciljevima. Svaki od njegovih putopisa kombinuje dokumentarno i opisno svedočanstvo prizora koje je video sa više filozofkim pasusima o temama poput autorstva, besmrtnosti, i o prirodi fikcije u izveštaju o književnom putovanju. Neki od njegovih putopisa, kao što je U Švedskoj, čak sadrže bajke. Tokom 1840-ih, Andersenova pažnja se vratila na pozorišne komade, ali nije imao većeg uspeha. On je imao više sreće sa objavljivanjem dela Slikovnica bez slika (1840). Druga serija bajki je počela 1838, a treća 1845. Andersen je sada bio proslavljen širom Evrope, mada je njegova rodna Danska još uvek pokazivala izvesnu rezervisanost prema njegovim delima. Između 1845. i 1864, H. C. Andersen je živeo u Kopenhagenu, na lokaciji 67 Nihavn (dan. Nyhavn), gde sada stoji memorijalna ploča.[26] Motivi Andersenove bajke su zasnovane na piščevoj mašti i njegovom životnom iskustvu. Sam piše da je „Većina onoga što je napisao odraz mene samog. Svaki lik je iz moga života. Znam ih i znao sam ih sve”.[27] Tako je Palčica i princeza iz bajke „Princeza na zrnu graška“ u stvari Henrieta, kći admirala Vulfa, a u priči „Zaručnici“ se javlja Riborga Voigtova, u koju je pisac dugo bio zaljubljen. Andersen je, osim tipičnih životinja koje su do tada bile likovi u bajkama, uveo i neke druge. Tako se javljaju bajke „Sretna porodica“ — puževi, „Klin čorba“ — miševi, „Rode“, „Ružno pače“ — labudovi i patke itd. On je uviđao sličnost pojedinih životinja sa ljudima i o njima je pisao baš onako kakve one jesu u stvarnosti. U svoje bajke je uveo i biljke, uvidevši i njihovu sličnost sa ljudima prema boji, cvetu, držanju i sl. Ovde treba spomenuti bajke „Cveće male Ide“, „Porodica iz susedstva“ i „Puž i ružin grm“ u kojima se javlja ružin grm. Andersen je oživljavao i mnoge predmete: igračke, figure, stare kuće, svakodnevne predmete, portrete, kipove, ormare, ogledala, posuđe itd. — „Olovni vojnik“, „Kresivo“, „Srećne kaljače“, „Crvene cipelice“, „Stara kuća“... Ovako se ostvaruje spona između fantazije i realnosti, bajke i života, poezije i priče, simbolike i realizma, i u ovom leži sva Andersenova veličina. Hans Kristijan Andersen je umro 4. avgusta 1875. godine. Thomas Vilhelm Pedersen (28. siječnja 1820. - 13. ožujka 1859.) bio je danski slikar i ilustrator koji je poznat po svojim ilustracijama za bajke Hansa Christiana Andersena. Bio je prvi umjetnik koji je ilustrirao Andersenova djela. Njegovi su crteži pretvoreni u drvene grafike i korišteni u danskim i njemačkim izdanjima. Lorenz Frølich (25. listopada 1820. - 25. listopada 1908.) bio je danski slikar, ilustrator, grafičar i grafičar. Frølich je rođen u Kopenhagenu u Danskoj. Otac mu je bio veletrgovac. Studirao je u Kopenhagenu kod Christoffera Wilhelma Eckersberga, u Dresdenu kod Eduarda Juliusa Bendemanna od 1843-1846 i u Parizu kod Thomasa Couturea od 1852-1853. Poslije je mnogo živio u Rimu i Parizu, gdje je stalno izlagao po salonima. Godine 1877. imenovan je profesorom na Kraljevskoj danskoj akademiji umjetnosti u Kopenhagenu. Njegove ilustracije, posebno dječjih knjiga, poznate su posvuda i važnije su od njegovih slika. Njegova kći Edma Frølich bila mu je najdraži model kad je bila beba i dijete za njegove francuske albume s Pierre-Jules Hetzelom.[2][3] Također je opskrbio originalne bakropise za Illustreret Danmarkshistorie za Folket (1853–1855) Adama Kristoffera Fabriciusa [da]; Die Götter des Nordens (1845.) i De tvende Kirketaarne (1844.) Adama Gottloba Oehlenschlägera te mnoga druga djela. Naslikao je ukras na Žalbenom sudu u Flensburgu, Schleswig-Holstein, te u nekim javnim zgradama svoje domovine.[4] Danska slikarica i umjetnica tapiserija Dagmar Olrik (1860.–1932.) i njezini pomoćnici proveli su 18 godina ukrašavajući sobu u gradskoj vijećnici u Kopenhagenu tapiserijama prema crtanim filmovima nordijske mitologije autora Frølicha...

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Ptice u ustima - Samanta Šveblin Izdavač: Agora Godina izdanja: 2015 Broj strana: 153 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Samanta Šveblin veruje u dobru, zanimljivu, podsticajnu književnost, a užasava se dosadne. Pred čitaocem je izbor iz njene dve knjige priča, Ishodište nereda i Ptice u ustima, koje se “opasno približavaju utopiji savršene knjige”. Šveblin je postala najoriginalniji i najjači glas savremenog mladog pripovedaštva ne samo Argentine nego možda i čitave Latinske Amerike. Pripovetke Samante Šveblin prevedene su na petnaestak jezika i zanimanje za njeno delo, kako među đirokom publikom, tako u akademskim krugovima i dalje raste. U narativnom svetu Samante Šveblin, u svakoj priči o njemu, postoji uvek gotovo neprimetna pukotina kroz koju njeni protagonisti pokušavaju da uteknu u neku drugu, blagorodniju stvarnost koju ni mi, čitaoci, ni oni kao likovi, kao da ne poznajemo. Latentna napetost prati sve priče Samante Šveblin (“U stepi”, “Ptice u ustima”), čak i u anegdotama naizgled trivijalnog sadržaja (“Deda Mraz spava kod nas”,”Glave o asfalt”), otud stalni prizvuk horora (“Pod zemljom”, “Očajne žene”) ili apsurda (“Crne rupe”) koji od svakodnevnog sveta pravi začarani krug iz kojeg se retko kad ščepa prilika za izlazak. Sumnja se da je svako dno duplo (tako ekonomično saopšteno pričom “Moj brat Valter”). Nepogrešivo je prepoznatljiv opori, surovi i subliminalno nasilni svet njene proze (“Benavidesov teški kofer”, “Irman”, “Očajne žene”, “Ptice u ustima”, itd) koju su mnogi, zbog fantastičkih tragova i beketovski snažnog ukusa književnosti apsurda često dovodili u vezu sa Kafkom. Hiperbola (“Pod zemljom”), čudo “jedne premise” (“Konzerve”, “Čovek sirena”, “Crne rupe”) prati sveprisutni fini humor koji se kreće po širokom registru, od lake ironije do kaustičnog cinizma, smešten u sivoj zoni između opsene i vaumetnički trivijalnog postojanja. Svi tekstovi Samante Šveblin su više nego uzoriti: onako kako su to priče Rejmonda Karvera ili Gabrije Garsije Markesa. Dobro korišćenje sturog, direktnog jezika bez prideva stvara to osećanje dvostrukog dna, postojanja nečeg (pretećeg?) neizrečenog i neizrecivog, ali dubljeg i važnijeg, što prezire blagoglagoljivost i hod u mestu. Možda je sve to samo drugo ime za književnost o suštini stvari. Branko Anđić

Iz recenzije : ’’Nakon dokumentarnog filma o riječkom rocku ’Ritam rock plemena’ Bernardina Modrića (ujedno i prvog riječkog dugometražnog filma) te box-seta ’Riječki novi val’, sa snimcima najvažnijih riječkih novovalnih bandova od 1978. do 1989. (a to je i prvi riječki box-set), svojevrsnu Ri rock trilogiju ovih dana zaključila je knjiga Velida Đekića ’91. Decibel’ u izdanju Meandar Medije Istodobno, to je prvi hrvatski rock vodič, jer je priča o gotovo pedeset godina riječkog rocka ispričana kroz 20 riječko-opatijskih toponima. U svakom poglavlju ispričana je i jedna ’podpriča’ o znamenitim riječkim bandovima. A njih, povijesno gledano, ima napretek, od Uragana, koji su bili prvi hrvatski rock band (osnovan 1960.) i Sirena, koje su bile prvi hrvatski ženski rock band, preko Parafa, prvog hrvatskog punk banda i Cacadou Looka, prvog all-girls banda koji je u bivšoj Jugoslaviji snimio album, do današnjih izvođača, koji po mnogo čemu obilježavaju hrvatsku rock scenu, a to su, prije svih, Let 3 i Urban & 4. Činjenica je da je riječka rock scena svojevrsni trademark grada i jedinstveno kulturno dobro, što je tijekom 50 godina uvijek bilo naglašavano, pa se Grad ni ovoga puta nije libio financijski poduprijeti ovu knjigu, kao što je bez problema ustupio gradske stanove zaslužnim rock pregaocima: Damiru Prodanoviću Prlji iz Leta 3 i Damiru Urbanu. Unikatan koncept rock vodiča sjedinio je mjesta za svirku, poput Dvorane mladosti, Circolla, kluba 48 u Opatiji i drugih s jedne strane, ali i onih mjesta koja su generirala rock kulturu, kao što je kavana hotela Continental, redakcija omladinskog magazina Val ili riječka žila kucavica – Korzo. Vrlo dobar esejistički stil Velida Đekića umnogome je pridonio da se knjiga čita u jednom dahu, bez obzira na to što su neka desetljeća zastupljenija i što poglavlja vremenski nisu povezana. Jednostavno, rock priče iz Rijeke na ovaj način nisu zanimljive samo sudionicima i pratiteljima te scene, nego i mnogo šire. Jer riječka rock scena uistinu je najvitalnija u ovim krajevima, neprestano se regenerira i oplođuje iznimnim postavama, koje potpisuju neke od najintrigantnijih albuma na hrvatskoj rock sceni. Stoga ova knjiga čak ima i udžbenički potencijal, kao prvo cjelovito ostvarenje o nekoj rock sceni u Hrvatskoj, od njezinih početaka do danas.’’ Bojan Mušćet

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Španski idearijum – Budućnost Španije - Anhel Ganivet Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Godina izdanja: 2004 Broj strana: 274 Format: 18 cm Povez: Broširani Razmišljajući o strasti sa kojom je u Španiji postavljeno i šireno učenje o bezgrešnom začeću, često sam pomišljao da u osnovi tog učenja mora da postoji neka tajna, koja je skrivenim putevima povezana sa tajnom naše nacionalne duše; da je to učenje možda simbol, veličanstven simbol, našeg sopstvenog života, u kome, posle dugog i napornog materinstva, ulazimo u starost sa devičanskim duhom; kao žena koja, privučena neodoljivim pozivom ka samostanskom i asketskom životu, a udata protiv svoje volje i iz dužnosti pretvorena u majku, dočekuje starost, konačno otkrivajući da je njen duh bio stran njenim delima, da je među plodovima njenog tela duša ostala sama, kao mistična ruža otvorena idealima devičanstva.

„Odiseja” se smatra najlepšim literarnim delom zapadne civilizacije, a njen autor, Homer, prvim i najvećim pesnikom svih vremena. Knjiga „Odiseja, misterija rešena” na jedinstven i potpuno nov način tumači Homerov ep. Po prvi put u literaturi, u ovoj knjizi se objašnjavaju događaji i pojave koje je Odisej doživeo i video, a što se do sada smatralo plodom bogate pesnikove mašte. Tako knjiga otkriva kako je Odisej sišao u Hadovo carstvo umrlih duša, šta su to Skila i Haribda, ko su sirene, kako ostrvo gospodara vetrova Eola lebdi, kako je čarobnica Kirka pretvorila Odisejeve mornare u svinje i drugo. Pored toga, ova knjiga otkriva i zabludu, dugu dve i po hiljade godina, još iz vremena prvih istoričara Herodota i Tukidada, da je Odisej lutao Mediteranskim morem i pruža brojne dokaze da je Homerov junak lutao Jadranom. Za sve one čitaoce koji poznaju antičku grčku književnost ova knjiga će biti velika novost i iznenađenje, a onima koji do sada nisu poznavali svet stare Grčke ova knjiga će dati najlepša znanja o prvoj evropskoj civilizaciji. U svakom slučaju, i jedni i drugi će uživati.

Iz recenzije: Izostavimo li iz pogleda na svijet idilične prizore „za pokazivanje“, one kojima smo svakodnevno zasuti na društvenim mrežama, život je, kako ga literarno preispituje Ksenija Kušec, jedna velika opća opasnost. Počinje to još u djetinjstvu, treniranjem strogoće osebujnih odgajateljica, pakosnih učitelja i nasilnički raspoložene djece u razredu i susjedstvu, a kasnije dolazi lančana reakcija socijalnih poraza, podlih bolesti, ljubavnih iskušenja i mnogih drugih lekcija opasnosti koje vrebaju na živućeg pojedinca. Pod tom zavijajućom sirenom sve je neizvjesno: i to hoće li kućni ljubimci preživjeti, i to hoće li nam netko zaplijeniti zidove i uspomene, i to hoće li nam itko doći na proslavu rođendana, i to hoće li slučajni susret u liftu završiti preljubom ili će „idiotski sretni“ muževi i žene toj općoj opasnosti naizgled odoljeti. Ksenija Kušec zna kako se život pretvara u priču, i kako se vješto ignorira granica između stvarnosti i književnosti. Jednako tako zna čitatelja navesti da se razgali, rastuži, iznenadi, upozna i prepozna – bez ikakve druge opasnosti osim one da se ovim pričama rado vraća kao bliskim i odnekud poznatim životnim postajama.