Priče koje su napisane tako da se mogu čitati poput bajke, jezikom razumljivim deci. U pričama autorka govori o deci koja lebde između sveta kompjutera i sveta mašte i snova. U tome im pomažu sirene, delfini koji govore, leteći automobili, prinčevi, princeze... Oni stvaraju most između savremenog i nekadašnjeg dečijeg sveta. Toplo, detinjasto, jedinstveno! Možda i odrasli u ovim pričama nađu dete u sebi.

KNJIGA JE NOVA, NECITANA LAGUNA, 2012 U životu Maje koju smo upoznali u istoimenom serijalu čuvenih slikovnica sve se menja. Ona se s bratom Mišom igra nekih nesvakidašnjih igara, koje testiraju zadate granice tela i osećanja. Njen otac je japi i uživalac kokaina, a prema njoj je nasilan. Maja ne zna kako će joj se okončati detinjstvo. Možda prvim zaljubljivanjem na kraju letnjeg raspusta? Maja s porodicom letuje na Jadranu. Nagoveštaj surovog kraja njenog detinjstva poklapa se sa nagoveštajem surovog kraja jedne zemlje, Jugoslavije, u kojoj se živelo baš kao u slikovnici. Maja ne samo da se hvata u koštac sa realnošću odraslih, nego je na svoj način nadilazi, pojavljuje se pred nama kao sirena, postaje nevidljiva, lebdi kao da nema težinu. Iako je zaslužila te supermoći, one je neće izvući iz brojnih iskušenja. Posle konačnog obračuna sa roditeljima, Maja dospeva u vaspitno-popravni dom. Pomaže drugim „štićenicama“ da pobegnu. Maja ne mora da beži, jer se izborila za svoju slobodu. „Ugričić se useljava u ružičasti svet crno-belih pojmova s namerom da ispriča surovu i komičnu priču o dečjoj zaveri protiv odraslih. Čak i dok opisuje kako Maja prolazi kroz zidove, duva lepak i ubija roditelje eksplozivom, pisac govori jezikom dečje slikovnice. Nevinost i košmar prepliću se kao kod Harmsa ili Bulgakova, a sve pod pokroviteljstvom pripovedača koji za sebe kaže da je ’zver nad zverima’, ’dosadna ali neizbežna beštija nad beštijama, koja ništa neće prećutati’. “ Vladislava Gordić Petković

2015.godina PČELICA STRIP MITOLOGIJA Po završetku desetogodišnjeg rata protiv Trojanaca, Odisej i njegovi ljudi se vraćaju kućama. To putovanje će se ispostaviti jednako opasno koliko i sam rat, s obzirom na to da će se susresti sa kiklopima, ljudožderima, izazovnim sirenama i gnevom boga mora Posejdona. Da li je Odiseju i njegovim mornarima suđeno da ih proguta more? Ili će Odisejeva odlučnost, snaga i hrabrost uspeti da ih vrate na Itaku? or.mo.so.

LEPO OČUVANA Izdavač: Nolit - Beograd, 1992. god. Tvrd povez, 20 cm. 422 str. Hans Kristijan Andersen (dan. Hans Christian Andersen; Odense, 2. april 1805. - Kopenhagen, 4. avgust 1875) bio je danski književnik, poznat kao pisac bajki. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari.“ Andersenove bajke, od kojih je bar 3381 radova prevedeno na više od 125 jezika, su postale kulturno utkane u zapadnjačku kolektivnu svest, lako dostupne deci, ali predstavljanje lekcija vrline i otpornosti u suočavanju sa nesrećama za zrele čitaoce. Neke od najpoznatijih bajki su Carevo novo odelo, Mala sirena, Slavuj, Snežna kraljica, Ružno pače, Palčica, i mnog druge. Njegove priče su inspirisale balete, pozorišne komade, animirane filmove, kao i akcione filmove. Jedanan od Kopenhagenskih najširih i najprometnijih bulevara je nazvan „H. K. Andersenov bulevar”. On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motive („Divlji labudi”), ali i stvarao originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti dete, jer je on sam umeo da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima.` - izjavio je Andersen. Kvalitet njegovih bajki je, između ostalog, u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio je nove motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kojeg se često mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti - „Olovni vojnik“...

Pčelica, Čačak, 2017. 48 strana, tvrd povez, udžbenički format. Veoma očuvan. Po završetku desetogodišnjeg rata protiv Trojanaca, Odisej i njegovi ljudi se vraćaju kućama. To putovanje će se ispostaviti jednako opasno koliko i sam rat, s obzirom na to da će se susresti sa kiklopima, ljudožderima, izazovnim sirenama i gnevom boga mora Posejdona. Da li je Odiseju i njegovim mornarima suđeno da ih proguta more? Ili će Odisejeva odlučnost, snaga i hrabrost uspeti da ih vrate na Itaku? s

Knjiga Maksa Žakoba i Kloda Valansa “Ogledalo astrologije” ima dugu i zanimljivu sudbinu, kao uostalom i njeni autori. Prvo se pojavila 1919. godine pod naslovom “Tumači” i podnaslovom „Pokušaj psihološke klasifikacije prema planetarnom saglasju“ u izdanju Siren (Editions de la Sirène). Autor ove knjige bio je Konrad Morikan (Conrad Moricand), odnosno onaj koji se kasnije potpisivao kao Klod Valans. Za ovo izdanje predgovor je napisao niko drugi nego Maks Žakob, već tada Morikanov prijatelj. Žakob u ovom predgovoru piše da je „igra hipoteza, igra pesnika, a pisac ove knjige jeste pesnik“. Žakob takođe hvali ovaj „katalog tipova“, a astrologiju kao nauku karaktera. On nije samo bio pesnik, pisac, poznati pariski dendi i jedna od najzanimljivijih ličnosti zlatnog doba Monmartra i Monparnasa, već i ključna figura ovog kruga kada su u pitanju bile ezoterične nauke svih vrsta i nova iskustva, kao što su bili narkotici i droge. Žakob je dobro poznavao astrologiju, a prema nekim izvorima on je bio taj koji je otkrio talenat Konrada Morikana i nagovorio ga da počne da izučava ovu nauku. Maks Žakob, koliko god da je ostao u senci mnogih savremenika, bio je jedna od dragocenih figura prve polovine XX veka. Bio je okružen slikarima, pored Pikasa, čiji je prijatelj i omiljeni pesnik, bio je tu Matis, Brak, Modiljani, Difi, a i sam je slikao, od čega se izdržavao.

KORACI časopis 4-6, 2021. Nekorišćen. In memoriam: Владимир Јагличић Владимир Јагличић: Историја болести Никола Живановић: Кроз поезију Владимира Јагличића МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ Радосав Стојановић: На трговима многим Берислав Благојевић: Све се зна, помисли писац Лидија Дедуш: Ја Барби, а ти Кен Нева Лукић: Мјесто радње: Загреб ‒ Београд Урош Папеш: Изађимо на сунце Жељко Младићевић: Дом Јангових КОРАК Јелена Ангеловски: Шаловање: швајцарски дневник ФЕНОМЕНИ Емилија Поповић, Ивана Николић: Мала Сирена у медијима Милен Алемпијевић: Муншајнери из старог комшилука МЕРИДИЈАНИ Далимилова хроника (превод са чешког Ивана Кочевски) Уц Раховски: Гдје остаде Ружевич? (превод са немачког Стеван Тонтић) Евгени Черепов: Фишеци (превод са бугарског Дијана Јеленков) Салћа Халас: Потоп (превод са пољског Милица Маркић) ОКУЛАР Милица С. Милошевић: Женски ликови и мит код Маргарет Атвуд и Хомера Aлександра Чебашек: Модели коментара у приповеци Мара милосница Иве Андрића Иван Штерлеман: Ка естетици сигнализма ТЕРАЗИЈЕ Александар Б. Лаковић: За суштом честицом (Саша Нишавић: Честица, изабране и нове песме, Фондација група Север: ИПЦ НС, Нови Сад, 2020) Јелена Марићевић Балаћ: Апотропејска арабеска (Емсура Хамзић: Скарабеј од жада, Агора, Зрењанин, Нови Сад, 2020) Жарко Миленковић: Она која носи бритву (Јелена Марићевић Балаћ: Без длаке на срцу, Еверест Медија, Библиотека „Сигнал”, Београд, 2020) Љубиша Радовановић: Вечита горчина проживљеног (Витомирка Требовац: Дани пуног месеца, Лом, Београд, 2020) Радмила Гикић Петровић: Рат, вечити извор балканских турбуленција (Михал Рамач: Ноћ на станици Kелети, Академска књига, Легат Светозара Петровића, Нови Сад, 2020) Гордана Влаховић: Допричавања о временима и местима (Небојша Лапчевић: Рукопис у теракоти, КОВ, Вршац, 2020) Маријана Јелисавчић: Ватра и ‒ свашта (Милош Михајловић: Књига одраза, Аутостоперски водич кроз фантастику, Београд, 2020) ПАЛЕТА Александра Димитријевић: Синоптичке карте Ане Мутавџић

Roman Petar Pan govori o pustolovinama glavnog junaka koji ne želi da odraste. Razdragani dečak neprestano leprša od avanture do avanture i uživa u čarima detinjstva. Kada jedne večeri Petar Pan i vila Zvončica ulete u dom porodice Darling, životi mališana Vendi, Džona i Majkla zauvek će se promeniti. Ušunjajte se u čudesnu zemlju Nedođiju, u kojoj žive vile, sirene, gusari, Indijanci i grupa Izgubljenih dečaka, i prepustite se najmaštovitijem klasiku književnosti za decu. Hoće li Petar Pan ostati dosledan svojoj odluci da zauvek uživa u lepotama detinjstva?

U romanu „Petar Pan" pripoveda se o nesvakidašnjoj sudbini razdraganog glavnog junaka, dečaka koji neprekidno leti i leprša od avanture do avanture. Opisan kao jedini dečak koji nikada ne želi da odraste, Petar Pan otvara vrata čudesne zemlje Nedođije, u kojoj žive vile, sirene, gusari, Indijanci i izgubljeni dečaci. Kada se Petar Pan i Zvončica jedne večeri ušunjaju u kuću porodice Darling, ništa više neće biti isto, a životi mališana Vendi, Džona i Majkla zauvek će se promeniti. Ediciju „Klasici svetske književnosti za decu" čine pažljivo odabrana književna ostvarenja najznačajnijih pisaca za decu. Premda je namenjena školarcima, čitalački užitak u njoj će pronaći i stariji čitaoci koji se rado vraćaju čitanju vrednih dela koja nikada ne zastarevaju. U romanu Petar Pan pripoveda se o nesvakidašnjoj sudbini razdraganog glavnog junaka, dečaka koji neprekidno leti i leprša od avanture do avanture. Opisan kao jedini dečak koji nikada ne želi da odraste, Petar Pan otvara vrata čudesne zemlje Nedođije, u kojoj žive vile, sirene, gusari, Indijanci i izgubljeni dečaci. Kada se Petar Pan i Zvončica jedne večeri ušunjaju u kuću porodice Darling, ništa više neće biti isto, a životi mališana Vendi, Džona i Majkla zauvek će se promeniti. Edicija Klasici svetske književnosti za decu čine pažljivo odabrana književna ostvarenja najznačajnijih pisaca za decu. Premda je namenjena školarcima, čitalački užitak u njoj će pronaći i stariji čitaoci koji se rado vraćaju čitanju vrednih dela koja nikada ne zastarevaju.

Knjiga Maksa Žakoba i Kloda Valansa Ogledalo astrologije ima dugu i zanimljivu sudbinu, kao uostalom i njeni autori. Prvo se pojavila 1919. godine pod naslovom Tumači i podnaslovom „Pokušaj psihološke klasifikacije prema planetarnom saglasju“ u izdanju Siren (Editions de la Sirène). Autor ove knjige bio je Konrad Morikan (Conrad Moricand), odnosno onaj koji se kasnije potpisivao kao Klod Valans. Za ovo izdanje predgovor je napisao niko drugi nego Maks Žakob, već tada Morikanov prijatelj. Žakob u ovom predgovoru piše da je „igra hipoteza, igra pesnika, a pisac ove knjige jeste pesnik“. Žakob takođe hvali ovaj „katalog tipova“, a astrologiju kao nauku karaktera. On nije samo bio pesnik, pisac, poznati pariski dendi i jedna od najzanimljivijih ličnosti zlatnog doba Monmartra i Monparnasa, već i ključna figura ovog kruga kada su u pitanju bile ezoterične nauke svih vrsta i nova iskustva, kao što su bili narkotici i droge. Žakob je dobro poznavao astrologiju, a prema nekim izvorima on je bio taj koji je otkrio talenat Konrada Morikana i nagovorio ga da počne da izučava ovu nauku. Maks Žakob, koliko god da je ostao u senci mnogih savremenika, bio je jedna od draocenih figura prve polovine XX veka. Bio je okružen slikarima, pored Pikasa, čiji je prijatelj i omiljeni pesnik, bio je tu Matis, Brak, Modiljani, Difi, a i sam je slikao, od čega se izdržavao. Pikaso je svakako najznačajnija ličnost u njegovom društvenom životu.

58736) ODISEJ posejdonova kletva grčki mit u stripu , Den Džoli , Tomas Jits , Pčelica Čačak 2015 , Po završetku desetogodišnjeg rata protiv Trojanaca, Odisej i njegovi ljudi se vraćaju kućama. To putovanje će se ispostaviti jednako opasno koliko i sam rat, s obzirom na to da će se susresti sa kiklopima, ljudožderima, izazovnim sirenama i gnevom boga mora Posejdona. Da li je Odiseju i njegovim mornarima suđeno da ih proguta more? Ili će Odisejeva odlučnost, snaga i hrabrost uspeti da ih vrate na Itaku? tvrd povez, format 17,5 x 24 cm , kolor , 48 strana , posveta na unutrašnjoj strani naslovne korice ,

PUKOTINE U ZAČARANOM KRUGU SVAKODNEVNOG SVETA Samanta Šveblin veruje u dobru, zanimljivu, podsticajnu književnost, a užasava se dosadne. Pred čitaocem je izbor iz njene dve knjige priča, Ishodište nereda i Ptice u ustima, koje se “opasno približavaju utopiji savršene knjige”. Šveblin je postala najoriginalniji i najjači glas savremenog mladog pripovedaštva ne samo Argentine nego možda i čitave Latinske Amerike. Pripovetke Samante Šveblin prevedene su na petnaestak jezika i zanimanje za njeno delo, kako među đirokom publikom, tako u akademskim krugovima i dalje raste. U narativnom svetu Samante Šveblin, u svakoj priči o njemu, postoji uvek gotovo neprimetna pukotina kroz koju njeni protagonisti pokušavaju da uteknu u neku drugu, blagorodniju stvarnost koju ni mi, čitaoci, ni oni kao likovi, kao da ne poznajemo. Latentna napetost prati sve priče Samante Šveblin (“U stepi”, “Ptice u ustima”), čak i u anegdotama naizgled trivijalnog sadržaja (“Deda Mraz spava kod nas”,”Glave o asfalt”), otud stalni prizvuk horora (“Pod zemljom”, “Očajne žene”) ili apsurda (“Crne rupe”) koji od svakodnevnog sveta pravi začarani krug iz kojeg se retko kad ščepa prilika za izlazak. Sumnja se da  je svako dno duplo (tako ekonomično saopšteno  pričom “Moj brat Valter”). Nepogrešivo je prepoznatljiv opori, surovi i subliminalno nasilni svet njene proze (“Benavidesov teški kofer”, “Irman”, “Očajne žene”, “Ptice u ustima”, itd)  koju su mnogi, zbog fantastičkih tragova i beketovski snažnog ukusa književnosti apsurda često dovodili u vezu sa Kafkom. Hiperbola (“Pod zemljom”), čudo “jedne premise” (“Konzerve”, “Čovek sirena”, “Crne rupe”) prati sveprisutni fini humor koji se kreće po širokom registru, od lake ironije do kaustičnog cinizma, smešten u sivoj zoni između opsene i vaumetnički trivijalnog postojanja. Svi tekstovi Samante Šveblin su više nego uzoriti: onako kako su to priče Rejmonda Karvera ili Gabrije Garsije Markesa. Dobro korišćenje sturog, direktnog jezika bez prideva stvara to osećanje dvostrukog dna,  postojanja nečeg (pretećeg?) neizrečenog i neizrecivog, ali dubljeg i važnijeg, što prezire blagoglagoljivost i hod u mestu. Možda je sve to samo drugo ime za književnost o suštini stvari. Branko Anđić Preveo sa španskog Branko Anđić

Dobro očuvana, 154 strane, izdanje Agora 2015, pripovetke Samanta Šveblin veruje u dobru, zanimljivu, podsticajnu književnost, a užasava se dosadne. Pred čitaocem je izbor iz njene dve knjige priča, Ishodište nereda i Ptice u ustima, koje se `opasno približavaju utopiji savršene knjige`. Šveblin je postala najoriginalniji i najjači glas savremenog mladog pripovedaštva ne samo Argentine nego možda i čitave Latinske Amerike. Pripovetke Samante Šveblin prevedene su na petnaestak jezika i zanimanje za njeno delo, kako među đirokom publikom, tako u akademskim krugovima i dalje raste. U narativnom svetu Samante Šveblin, u svakoj priči o njemu, postoji uvek gotovo neprimetna pukotina kroz koju njeni protagonisti pokušavaju da uteknu u neku drugu, blagorodniju stvarnost koju ni mi, čitaoci, ni oni kao likovi, kao da ne poznajemo. Latentna napetost prati sve priče Samante Šveblin (`U stepi`, `Ptice u ustima`), čak i u anegdotama naizgled trivijalnog sadržaja (`Deda Mraz spava kod nas`,`Glave o asfalt`), otud stalni prizvuk horora (`Pod zemljom`, `Očajne žene`) ili apsurda (`Crne rupe`) koji od svakodnevnog sveta pravi začarani krug iz kojeg se retko kad ščepa prilika za izlazak. Sumnja se da je svako dno duplo (tako ekonomično saopšteno pričom `Moj brat Valter`). Nepogrešivo je prepoznatljiv opori, surovi i subliminalno nasilni svet njene proze (`Benavidesov teški kofer`, `Irman`, `Očajne žene`, `Ptice u ustima`, itd) koju su mnogi, zbog fantastičkih tragova i beketovski snažnog ukusa književnosti apsurda često dovodili u vezu sa Kafkom. Hiperbola (`Pod zemljom`), čudo `jedne premise` (`Konzerve`, `Čovek sirena`, `Crne rupe`) prati sveprisutni fini humor koji se kreće po širokom registru, od lake ironije do kaustičnog cinizma, smešten u sivoj zoni između opsene i vaumetnički trivijalnog postojanja. Svi tekstovi Samante Šveblin su više nego uzoriti: onako kako su to priče Rejmonda Karvera ili Gabrije Garsije Markesa. Dobro korišćenje sturog, direktnog jezika bez prideva stvara to osećanje dvostrukog dna, postojanja nečeg (pretećeg?) neizrečenog i neizrecivog, ali dubljeg i važnijeg, što prezire blagoglagoljivost i hod u mestu. Možda je sve to samo drugo ime za književnost o suštini stvari. Branko Anđić

ODISEJ,Posejdonova kletva grčka legenda u stripu *6806*02-2023 Den Džoli, Ron Rendal(autor) Izdavač: Pčelica Čačak 2019.g ISBN 978-86-6089-571-6 Tvrd povez,latinica,48.strana, masni papir, ilustracije u boji,format 24 x 17,5 cm,težina 340.grama stanje: nekorišteno - novo✔️ ODISEJ,Posejdonova kletva grčka legenda u stripu Po završetku desetogodišnjeg rata protiv Trojanaca, Odisej i njegovi ljudi se vraćaju kućama. To putovanje će se ispostaviti jednako opasno koliko i sam rat, s obzirom na to da će se susresti sa kiklopima, ljudožderima, izazovnim sirenama i gnevom boga mora Posejdona. Da li je Odiseju i njegovim mornarima suđeno da ih proguta more? Ili će Odisejeva odlučnost, snaga i hrabrost uspeti da ih vrate na Itaku?

Pa ovako je sve to bilo: Ne moram da se štipam. Da je ovo stvarnost podseća me pirkanje vetrića uz okean i žamor lagano obučenih ljudi, koji pričaju na meni nerazumljivim jezicima. Jarke boje najtoplijeg grada na Floridi oživele su slike sa razglednica. Do pre neki dan, okružen strahom, slušao sam sirene za uzbunu zbog vazdušnih napada NATO snaga na Srbiju, a danas sam već na sasvim drugom kraju sveta gde iz kafića dopire kubanska muzika. Nasmejani ljudi se bezbrižno šetkaju pored plaže - uživaju u čarima večnog leta. Previše je toga za moj mozak. Ne mogu da prihvatim sve nastale promene u ovako kratkom vremenskom periodu. Povlačim se u hlad palme, pred naletom vrelih sunčevih zraka, od kojih me nedovoljno brane kačket i tamne naočare. Kao noj zabijam glavu u vreli pesak bežeći u prošlost…

Biblioteka Za zlatnu medalju ima za cilj da približi deci lepotu pisane reči uz pažljivo odabrana književna dela koja odolevaju izazovima vremena. Ediciju čine sabrana literarna ostvarenja, klasične, ali i savremene književnosti, koja su namenjena deci školskog uzrasta, te su idealan poklon prilikom nagrađivanja učenika u svim vrstama takmičenja. Roman Petar Pan govori o pustolovinama glavnog junaka koji ne želi da odraste. Razdragani dečak neprestano leprša od avanture do avanture i uživa u čarima detinjstva. Kada jedne večeri Petar Pan i vila Zvončica ulete u dom porodice Darling, životi mališana Vendi, Džona i Majkla zauvek će se promeniti. Ušunjajte se u čudesnu zemlju Nedođiju, u kojoj žive vile, sirene, gusari, Indijanci i grupa Izgubljenih dečaka, i prepustite se najmaštovitijem klasiku književnosti za decu. Hoće li Petar Pan ostati dosledan svojoj odluci da zauvek uživa u lepotama detinjstva?

Autor: Đorđe Pisarev Povez: broširan Pismo: latinica Format: 18 cm Br. strana: 240 Šta se dogodilo sa nama u proteklih dvadeset godina? I zašto ta produžena prošlost još traje, pokušava da objasni Đorđe Pisarev u svom najnovijem romanu “U srcu grada”. Stvarnost je potmuli zvuk sirene u magli i nikom više nije jasno gde su granice niti kako realnost zapravo izgleda. Ucrtati koordinate u mapu izgubljenog sveta je neminovnost koja ne daje uvek pozitivne rezultate. Ipak, kao da je razmišljao Pisarev kada je pisao roman, šta može da izgubi onaj koji je već izgubljen u stvarnosti koja ga okružuje. Dosledni maštar srpske proze Đorđe Pisarev ispisuje i učitava granice realnosti, koordinate izmaštanih svetova, pretpostavljenih vremena, dovodeći niz suprotnosti svakodnevnice i snova u neku vrstu pripovedačkog sklada. On još uvek ne odustaje da upiše putokaze i orijentire u haotičnoj stvarnosti, proširi prostore pripovedanja, a bezbojnim traktatima suprostavi uzbudljivu priču.

Priredila: Dragica S. Ivanović Povez: tvrd Br. strana: 279 Format: 15,5x16 `Neobična je sudbina latinskog jezika, širio se sa širenjem imperije koja ga je stvorila, ali njena propast nije uzrokovala i njegov kraj; bio je službeni i verski jezik većeg dela civilizovane Evrope i mnogo vekova nakon propasti Rimskog carstva, da bi postupno, jačanjem nacinalnih jezika, gubio svoju apsolutnu vlast... ...Ako pođemo od samog naslova knjige koja je pred nama, ona ne predstaja neku novinu. Na sreću, i danas postoji više izbora sentenci pisanih latinskim jezikom... ...Ako čitaoci ove knjige budu uživali, bar delimično, čitajući je, koliko sam ja uživala radeći na njoj, onda je ona dosegla svoj cilj, no ukoliko ona nekoga, čemu ne mogu da se nadam, ali se ipak usuđujem da priželjkujem, podstakne na učenje latinskog jezika i učenje pojedinih sentenci naizust, onda će ovaj izbor u potpunosti opravdati svoje postojanje.` - iz uvodne napomene priređivača Dragice S. Ivanović.

Pedagoški muzej,Beograd,2016.104 strane,ilustr.22x22cm behance.net/gallery/37540239/Svet-Bajki-Interaktivna-izlozba-za-decu ,,Nova izložba Pedagoškog muzeja u Beogradu `Jednom, jako davno, u dalekoj zemlji”, autorke Maje Nikolove, posvećena je deci i svima koji su mladi duhom. Izložba će omogućiti mališanima da istraže svet Crvenkape, Aladina, Male sirene, tri praseta, kao i mnogih drugih likova iz bajki, na potpuno nov način! Uz pomoć dubinske kamere - kinekta - deca će moći da udahnu život svojim omiljenim junacima upravljući njihovim siluetama svojim telima i pokretima. Ova izložba, osim što podstiče razvoj dečje mašte i rađanje novih ideja, predstavlja priliku da se deca upoznaju sa novim tehnologijama, kao i inicijativu da se istraži u kojoj meri je moguće upotrebiti interaktivni storytelling u edukativne svrhe. Pozivamo sve zainteresovane da svojim idejama doprinesu razvoju sličnih projekata, koji bi primenu mogli naći unutar raznih kulturnih ustanova, a pre svega u okviru obrazovnog sistema. 
Pedagoški muzej poziva mališane da na potpuno novi način upoznaju svet svojih omiljenih priča i junaka!``

Prvi zvanični nastavak Petra Pana Dž. M. Barija. Nešto nije u redu u Nedođiji. Iz nje cure snovi – neobično stvarni snovi o gusarima i sirenama, o ratničkim bojama i krokodilima. Za Vendi i Izgubljene Dečake to predstavlja jasan signal – Petru Panu je potrebna njihova pomoć, što znači da je vreme da učine ono nezamislivo: da ponovo odlete u Nedođiju. Ali, u Nedođiji se sve promenilo, a opasnosti na koje tamo nailaze daleko prevazilaze sve njihove snove... Petar Pan u grimizu je posebno odobrila Velika dečja bolnica u Ulici Ormond kao zvanični nastavak Petra Pana Dž. M. Barija. Ova knjiga nas, u pravom Barijevom iskričavom stilu, vraća njegovom nezaboravnom junaku, u zemlju gusara i vila, detinjstva i istraživanja. Ali nas, isto tako, vodi i napred – s novim likovima u koje ćemo se zaljubiti, u nove avanture od kojih srce lupa brže i ka novim pogibeljnim opasnostima koje treba savladati – sve to povezano u celinu čarobnom vilinskom prašinom. Povratak u Nedođiju je avantura koju nikada nećete zaboraviti. Format: 13x20 cm Broj strana: 256 Pismo: Latinica Povez: Mek

Ovo je Vaša Mala crvena knjiga vudu ljubavne magije Probale ste sastanke na slepo, upoznavanje partnera preko interneta, razgovore u četiri oka i iščekivale pomoć neke više sile. Možda je došao trenutak da svoju potragu za vatrenom ljubavnom avanturom ili za trajnom ljubavnom vezom začinite sa malo vudu moći. Ističući ljubav i slobodu u prvi plan, strastvena duhovna praksa vudua ima puno toga da ponudi onima koji tragaju za ljubavlju. U knjizi Va-Va-Vudu, autorka Ketlin Šarlot pravi jedinstvenu i snažnu mešavinu vudu magije (ili uangara) i stručnog znanja jednog savetnika za ljubavne veze. Upoznaćete se sa nekoliko najkorisnijih duhova kada su u pitanju ljubav i sreća – Erzuli, Ogunom, La Sirene, Baronom i Legbom – i saznaćete kako da baratate njihovom energijom kako bi privukle ljubavnika, pronašle „onog pravog“, održale „žar“ veze ili kako bi se oporavile kada vam neko slomi srce. Pored praktičnih saveta u vezi komunikacije, samopoštovanja, intimnosti, seksa, raskida i opraštanja, knjiga Va-Va-Vudu sadrži i živopisan niz proverenih vudu magičnih čini i mudrosti, u koje između ostalog spadaju: * „ženska“ magija* ljubavni obredi * biljni afrodizijaci * vudu kupke za snove * paket-i i mojo-i * ljubavne lutke * hudu ljubavna ulja * magija otisaka * magija raskršća

Autor - osoba Jolley, Dan = Džoli, Den Yeates, Thomas, 1955- = Jits, Tomas, 1955- Naslov Odisej : Posejdonova kletva : grčka legenda u stripu / [scenario] Den Džoli ; [crtež] Tomas Jits ; [prevodilac Nikola Tomašević] Jedinstveni naslov Odysseus: Escaping Poseidon`s Curse: A Greek Legend. srpski jezik Vrsta građe strip Ciljna grupa dečje, opšte Jezik srpski Godina 2020 Izdanje 4. izd. Izdavanje i proizvodnja Čačak : Pčelica izdavaštvo, 2020 (Čačak : Pčelica izdavaštvo) Fizički opis 48 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Tomašević, Nikola, 1983- = Tomašević, Nikola, 1983- Zbirka Strip mitologija / [Pčelica, Čačak] ISBN 978-86-6089-571-6 (karton) Napomene Izv. stv nasl.: Odysseus: Escaping Poseidon`s Curse: A Greek Legend Kor. nasl. Tiraž 1.000 Pojmovnik: str. 46 Knjige, filmovi i internet stranice sa sličnom tematikom: str. 47 O autorima: str. 48 Registar. Predmetne odrednice Grčka mitologija -- Stripovi za decu Po završetku desetogodišnjeg rata protiv Trojanaca, Odisej i njegovi ljudi se vraćaju kućama. To putovanje će se ispostaviti jednako opasno koliko i sam rat, s obzirom na to da će se susresti sa kiklopima, ljudožderima, izazovnim sirenama i gnevom boga mora Posejdona. Da li je Odiseju i njegovim mornarima suđeno da ih proguta more? Ili će Odisejeva odlučnost, snaga i hrabrost uspeti da ih vrate na Itaku? MG139 (N)

Autor: En Ternbul Povez: broširan Br. strana: 255 Format: 14,5x20 En Ternbul je odrastala u Kentu. Volela je knjige još kao dete i sa šest godina je počela da piše priče. Ona i njena sestra Linda provodile su sate izmišljajući igre. Pretvarale su se da su pirati, ili sirene, ili su se igrale Robina Huda. Izmišljale su države i pisale priče o njihovom stanovništvu. Ana je bila stidljivo dete koje nikada nije volelo školu, koja joj je, prema sopstvenim rečima, postala podnošljivija kada je ušla u tinejdžersko doba. Zaposlila se sa sedamnaest godina i prvi posao joj je bio u sindikatu prosvetara kao daktilografkinje. Zatim je jedanaest godina radila kao sekretarica advokatima. Pokušala je da završi studije i postane učiteljica, ali nije mogla da se nosi sa učionicom punom dece. Posvetila se majčinstvu, za koje kaže da je bio najbolji posao koji ju je najviše ispunjavao - volela je da bude kod kuće s decom i smatra da su njena deca imala velikog uticaja na njeno pisanje. Anina deca su sada odrasla, a ona danas živi u Vest Midlandsu sa suprugom. Napisala je brojne knjige za mlade i osvojila brojne nagrade. Anine prve dve knjige bile su objavljene sedamdesetih godina prošlog veka. Do danas je napisala preko 30 knjiga (slikovnica, novela i romana) i mnogo pripovedaka.

JAKA KAO SMRT JE LJUBAV - Majster Ekhart izbor iz dela Izdavač: SVETOVI Novi Sad, 1999. F: 12x17 cm O: 199 str Mek povez, ćirilica. Knjiga je u odličnom stanju samo je prva strana knjižnog bloka malo zacepljena u vrhu i ima pečat knjižare Plato. Majster Ekhart (1260-1327?), formalno dominikanac, obrazovao se u Strazburgu, Parizu, Kelnu, pod uticajem Alberta Velikog, klasičnog sholastičara i kao savremenik Tome Akvinskog i Dunsa Skota. Predavao u Parizu, gde je stekao magisterijum, tj. majstorsko dostojanstvo. Delovao je u Bremenu, potom rukovodio teološkom školom u Strazburgu. Držao je propovedi i po manastirima kao najugledniji teolog i najslavljeniji propovednik Nemačke. U sporu između Tome Akvinskog i Dunsa Skota, stavio se na stranu prvog, i ohrabrivao laike da uđu u augursku tajnu i tajnu spasenja. Njegove propovedi su zapisivane i širene, što je izazvalo zvaničnu Crkvu da mu se suprotstavi, a inkvizicija je progonila i spaljivala sve one koji su izražavali njegove stavove. Uprkos odstupanjima od tomizma, njegov red je nastojao da ga zaštiti i da posvedoči pravovernost, sve dok nije bila donesena neopoziva odluka. Odbio je optužbe inkvizitora, ali je morao pred papu u Avinjon. Ekhart se 1327. poslednji put pominje kao živ. Zastupao je učenje o večnosti ljudske duše. Ekhartova nadahnuta i skoro panteistička teologija jedna je od vršnih tačaka hrišćanski inspirisane mistike.

KLODIN JE U BEKSTVU, SVI SU POBLESAVILI Prava je strava u monstrumskoj školi, kao i u celom Salemu. Emitovanje filma Moj komšija zombi raskrinkalo je SDA-ovce koji beže da spasu živu glavu. Ali nekima je parola „Krijmo se dostojanstveno“ dosadila i razmišljaju da ostanu i bore se... Klodin, kojoj bekstvo SDA-ovaca kvari planove za krznenu proslavu šesnaestog rođendana smišlja način kako da izađe iz senke svojih šestoro braće i sestara i za promenu malo i ona bude u centru pažnje. Melodi istražuje nove mogućnosti svog glasa kome niko ne može odoleti, ali joj uživanje u novostečenoj veštini kvari saznanje da joj majka možda i nije prava mama. Frenki je slomljena jer misli da ju je Bret izdao i pokušava da nađe naponsku utehu na drugoj strani, kao i da povede mentolsku revoluciju kojom će SDA-ovci dobiti svoje mesto pod suncem. Kleo se nalazi u nimalo zlatnoj situaciji jer mora da dokaže da nije kriva za emitovanje filma. Lalu očekuje nimalo fantastoočnjast put u Transilvaniju kod bake i deke Jezivih, a Blu se pridružuje sirenama na Velikom koralnom grebenu... BORBA JOŠ NIJE ZAVRŠENA Avanture u Monstrumskoj školi nikad nisu bile toliko uzbudljive, opasnost nikad veća a moguća nagrada nikad primamljivija. Ali SDA-ovcima koji su ostali u Salemu neophodna je podrška onih koji su otišli... -Izdavac Laguna -Godina izdanja 2015 -Broj strana 264 -Povez brosiran -Format 20cm