Vešto vodeći radnju, Lustbader uspeo je da u jednoj knjizi ispriča u stvari, tri romana u kojima se vešto prepliću stvarnost, mašta, prošlost i sadašnjost! Ovaj roman se odigrava pred filmskim kamerama, iza njih i u svetu rok muzike. Svaka priča, puna neočekivanih obrta, govori o strahotama savremenog sveta, kriminalu, drogi, terorizmu, bespoštednim ubistvima. Jedna hrabra žena uhvaćena u kovitlac svega toga uspeva da se izbori za svoju ljubav i svoje mesto u društvu. Dejna Vitni, slavna glumica, često mešajući fikciju i stvarnost, doživljava vrhunac uspeha kada za ulogu u filmu “Hiter Duel” dobija oskara. Dejna iznenada odlučuje da sve ostavi i krene na put čak do Napulja, gde je, po legendi, sirenu Partenopu izbacilo more u koje se bacila, očajna što nije uspela da svojom pesmom zavede Odiseja. Iako u ovom delu odstupa od svojih uobičajenih tema, Lustbader i u njemu ostaje dosledan sebi, nenadmašan u građenju zapleta, poznavanju materije o kojoj piše i naravno sjajnim opisima ljubavnih scena.

Knjiga koja će pomeriti vaše shvatanje muzike! Ako ste muzički fanatik, imate izgrađen muzički ukus i definisan stav po pitanju muzike, poznajete žanrove, izvođače i znate mnoštvo trivija o njihovim životima i karijerama, volite i umete da slušate muziku – onda je ovo knjiga za vas! Vrhunska poslastica za muzičke znalce i sladokusce iz pera Simora Stajna, teškaša muzičke industrije, lovca na talente koji je pomogao usponu velikog broja zvezda od Smitsa i Hedsa, preko Madone do Sila i Ajs Tija! „Simor ima zlatno uvo. Taj čovek je u svoj rad uneo enciklopedijsko znanje o muzici i boemsku radost življenja uspevajući da pronađe nove talente tamo gde ih niko drugi ne bi tražio.“ Kej Di Leng „Iako svetski poznat diskograf, Simor Stajn je živeo luđe od većine muzičara sa kojima je sarađivao. Hvala bogu što je poživeo da nam ispriča svoju bogatu životnu priču!“ Kris Franc i Tina Vejmut „Simor Stajn mi je, vezano za rep muziku, jednom rekao: ’Ne kapiram do kraja to što radiš, ali shvatam koliko je važno.’ Tada sam shvatio da pametni ljudi razumeju neke stvari čak i kada nisu do kraja upoznati sa njima. To ’nešto’ što je on osetio poguralo je moju karijeru.“ Ajs Ti „Cilj mi je bio da Smitsi potpišu za Sire Records. Želeli smo da se svrstamo među naše idole, ali smo i više od toga želeli da sarađujemo sa Simorom Stajnom. Slušao sam o svemu što je on uradio za muziku i želeo sam da i mi budemo deo tog nasleđa.“ Džoni Mar, Smits

Godina izdanja: 2001 Autor: Domaći Jezik: Srpski Izdavač:JRJ,Zemun 2001. Format:30,5cm. Hrabri krojac. Princeza na zrnu graska. Kraljevic zabac. Mala sirena. Devojcica sa sibicama. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Iz recenzija: „Simor ima zlatno uvo. Taj čovek je u svoj rad uneo enciklopedijsko znanje o muzici i boemsku radost življenja uspevajući da pronađe nove talente tamo gde ih niko drugi ne bi tražio.“ Kej Di Leng „Iako svetski poznat diskograf, Simor Stajn je živeo luđe od većine muzičara sa kojima je sarađivao. Hvala bogu što je poživeo da nam ispriča svoju bogatu životnu priču!“ Kris Franc i Tina Vejmut „Simor Stajn mi je, vezano za rep muziku, jednom rekao: ’Ne kapiram do kraja to što radiš, ali shvatam koliko je važno.’ Tada sam shvatio da pametni ljudi razumeju neke stvari čak i kada nisu do kraja upoznati sa njima. To ’nešto’ što je on osetio poguralo je moju karijeru.“ Ajs Ti „Cilj mi je bio da Smitsi potpišu za Sire Records. Želeli smo da se svrstamo među naše idole, ali smo i više od toga želeli da sarađujemo sa Simorom Stajnom. Slušao sam o svemu što je on uradio za muziku i želeo sam da i mi budemo deo tog nasleđa.“ Džoni Mar, Smits

GRANICA IZMEĐU PRETERANOG I NEDOVOLJNOG OPREZA PRELAZI SE SAMO JEDNOM. Uzbudljiv roman strave i užasa koji prati grupu junakinja na ivici smrti, od sjajnog autora „Njujork tajmsovog” bestselera The Southern Book Club’s Guide to Slaying Vampires. U filmovima strave i užasa, finalna devojka je ona koja živa dočeka odjavnu špicu. Ona koja je uzvratila, pobedila ubicu i osvetila svoje prijatelje. Ona koja, iako ranjena, izlazi kao pobednica. Ali šta se dešava s njom kad se zvuk sirena izgubi u daljini i publika nastavi sa svojim životom? Linet Tarkington je prava finalna devojka koja je preživela pokolj pre dvadeset dve godine i to je odredilo svaki dan njenog života nakon toga. I nije jedina. Duže od decenije sastajala se s još pet stvarnih finalnih devojaka i njihovom psihoterapeutkinjom u grupi za podršku onima koje su preživele nezamislivo, i sad se bore da, delić po delić, obnove svoje živote. Sve dok jedna od njih ne propusti sastanak i dok se Linetina najgora mora ne ostvari – neko je saznao za grupu i rešen je da im, deo po deo, ponovo rasturi živote. Ali te finalne devojke sad imaju jedna drugu i koliko god da su im šanse male, koliko god da je noć mračna, koliko god da je nož oštar, one nikad, apsolutno nikad, neće odustati. „Majstor strave daje svoj jedinstveni osvrt na standarde slešer horora.” - Usa Today

Ubice se skoro uvek vraćaju. Uzbudljiv roman strave i užasa koji prati grupu junakinja na ivici smrti. Granica između preteranog i nedovoljnog opreza prelazi se samo jednom. U filmovima strave i užasa, finalna devojka je ona koja živa dočeka odjavnu špicu. Ona koja je uzvratila, pobedila ubicu i osvetila svoje prijatelje. Ona koja, iako ranjena, izlazi kao pobednica. Ali šta se dešava s njom kad se zvuk sirena izgubi u daljini i publika nastavi sa svojim životom? Linet Tarkington je prava finalna devojka koja je preživela pokolj pre dvadeset dve godine i to je odredilo svaki dan njenog života nakon toga. I nije jedina. Duže od decenije sastajala se s još pet stvarnih finalnih devojaka i njihovom psihoterapeutkinjom u grupi za podršku onima koje su preživele nezamislivo, i sad se bore da, delić po delić, obnove svoje živote. Sve dok jedna od njih ne propusti sastanak i dok se Linetina najgora mora ne ostvari – neko je saznao za grupu i rešen je da im, deo po deo, ponovo rasturi živote. Ali te finalne devojke sad imaju jedna drugu i koliko god da su im šanse male, koliko god da je noć mračna, koliko god da je nož oštar, one nikad, apsolutno nikad, neće odustati. Majstor strave daje svoj jedinstveni osvrt na standarde slešer horora. Usa Today

Odiseja nije priča o lutanjima jednog muškarca, već priča o ljubavi mnogih žena. Kroz različite priče, u čijem su središtu ženski likovi, međusobno povezani često fatalnim susretom s jednim od najvećih grčkih junaka trojanskog rata, Odisejem, spisateljica Marilu Oliva ispreda poglavlja o čežnji, usamljenosti, neuzvraćenoj ljubavi, trpljenju, odanosti. Svojom “verzijom” priče, Kalipsa, Kirka, sirene, Penelopa i druge junakinje, preosmišljavaju jedno od najlepših dela svetske književnosti, podarivši mu jednu izrazito čulnu i zavodljivu stilsku dimenziju, ali pre svega ukazavši na pokretačku snagu tih istih junakinja, bez kojih Odisej ne bi ni bio to što jeste.

SAMO DA ME GREH MINE Ko radi, taj i greši, a nema vrednijeg radnika među najamnicima od Dedpula! U jednoj od najranijih Dedpul-stolovina, svima dobro znani Lajavi Strelac primoran je da se suoči sa… pa, kako sam naslov kaže, MINULIM GRESIMA… Kada nezaustavljivi gorostas Gromada iz zatvora oslobodi Dedpulovog davnašnjeg dušmanina Crnog Toma Kasidija, naš nakaradni najamnik mora da udruži snage sa irskim ogrankom X-mena, „tata–ćera” dvojcem, Benšijem i Sirenom. No hoće li Vejd i dvoje riđih mutantskih drekavaca uspeti da izađu na kraj sa Crnim Tomom, Gromadom i… Dedpulovim sadističkim tvorcem, dr Kilebruom?

Živimo u doba slabljenja građanske svesti i političkih veza. Ništa nam ne uliva sigurnost da će moderna demokratska nacija u budućnosti biti sposobna da obezbedi društvenu povezanost, onako kao što je to mogla u prošlosti. Nema sumnje da su politička i ekonomska nezavisnost i suverenost svake nacije sabijene u uske granice prinuda skopčanih sa mondijalizacijom, širenjem ekonomskih razmena na celi svet i s vezama između političkih jedinica. Osim toga, unutrašnja evolucija demokratija, u kojima kolektivni život kao da se usredsredio na proizvodnju bogatstava i na njihovu raspodelu, teži da podrije političku ideju koja je ležala u korenu nastanka nacija.

Živimo u doba slabljenja građanske svesti i političkih veza. Ništa nam ne uliva sigurnost da će moderna demokratska nacija u budućnosti biti sposobna da obezbedi društvenu povezanost, onako kao što je to mogla u prošlosti. Nema sumnje da su politička i ekonomska nezavisnost i suverenost svake nacije sabijene u uske granice prinuda skopčanih sa mondijalizacijom, širenjem ekonomskih razmena na celi svet i s vezama između političkih jedinica. Osim toga, unutrašnja evolucija demokratija, u kojima kolektivni život kao da se usredsredio na proizvodnju bogatstava i na njihovu raspodelu,teži da podrije političku ideju koja je ležala u korenu nastanka nacija.

Razmišljajući o strasti sa kojom je u Španiji postavljeno i šireno učenje o bezgrešnom začeću, često sam pomišljao da u osnovi tog učenja mora da postoji neka tajna, koja je skrivenim putevima povezana sa tajnom naše nacionalne duše; da je to učenje možda simbol, veličanstven simbol, našeg sopstvenog života, u kome, posle dugog i napornog materinstva, ulazimo u starost sa devičanskim duhom; kao žena koja, privučena neodoljivim pozivom ka samostanskom i asketskom životu, a udata protiv svoje volje i iz dužnosti pretvorena u majku, dočekuje starost, konačno otkrivajući da je njen duh bio stran njenim delima, da je među plodovima njenog tela duša ostala sama, kao mistična ruža otvorena idealima devičanstva.

Razmišljajući o strasti sa kojom je u Španiji postavljeno i šireno učenje o bezgrešnom začeću, često sam pomišljao da u osnovi tog učenja mora da postoji neka tajna, koja je skrivenim putevima povezana sa tajnom naše nacionalne duše; da je to učenje možda simbol, veličanstven simbol, našeg sopstvenog života, u kome, posle dugog i napornog materinstva, ulazimo u starost sa devičanskim duhom; kao žena koja, privučena neodoljivim pozivom ka samostanskom i asketskom životu, a udata protiv svoje volje i iz dužnosti pretvorena u majku, dočekuje starost, konačno otkrivajući da je njen duh bio stran njenim delima, da je među plodovima njenog tela duša ostala sama, kao mistična ruža otvorena idealima devičanstva.

Nezahvalna umetnost ispravnosti Ovo nije knjiga o samopomoći – jer niste vi oni kojima je potrebna pomoć, već drugi ljudi. Bilo da nikada ne iskazuju zahvalnost kada je to preko potrebno, ili frustrirani naležu na sirenu u vozilu, ili pak ostavljaju jedan beskorisni listić toalet-papira na rolni, mnogi ljudi jednostavno ne poznaju pravila za život. Ono što je započeto kao šala u emisiji Vikli na kanalu ABC sada predstavlja knjigu koja je dovoljno snažna da može da promeni društvo (ili da ga, makar, učini manje iritantnim). Knjiga 488 pravila za život predstavlja pokušaj komičarke Kiti Flanagan da svet učini boljim mestom za život. Budući da donose protivotrov za svaku dosadnu sitnicu, ova pravila nisu napisana da bi se kršila. A autorka vam garantuje da ćete zahvaljujući njima biti bolje informisani, da ćete se bolje osećati i bolje izgledati; zapravo, bićete sveukupno bolji čovek. 488 pravila za život je knjiga za svakoga ko veruje da su dobri maniri i zdrav razum sinonimi za kvalitetan život. Vreme je da udahnemo malo pristojnosti u svet oko nas i učinimo ga vedrim i zdravim.

Zašto često uništavamo ono što volimo najviše i zašto, kada smo očajnički zaljubljeni, beskrajno blokiramo zajednicu našim objektom ljubavi? Ovim pitanjima bavi se u novoj knjizi dr Renata Salecl, jedan od međunarodno najuticajnijih teorijskih psihoanalitičara, istražujući složene odnose između ljubavi i mržnje, nasilja i obožavanja, libidinoznih i destruktivnih nagona. Sadržaj: Uvod: Od večnosti do suprotstavljanja 1. "Mogu vas voleti samo ako od vas odustanem" Ostaci dana ili ljubav kao zabrana – Doba nevinosti ili etika romatnične ljubavi – Veliko Drugo u ljubavi – "Nikada neću pokleknuti da poželim nešto drugo" 2. Ljubav između želje i nagona Rapsodija ili ljubav kao narcisoidnost - Sedmi veo ili Zaljubljeni ego ideal - Ljubav i želja – Od želje do nagona – O muškim i ženskim genijima. 3. Tišina ženskog jouissancea Želja drugog, jouissance drugog – Kako sirene uživaju? - Homer i Kafka 4. Za ljubav nacije: Čaušeskuov Diznilend Identitet i institucija – Nostalgija za uspomenom – Država kao umetničko delo – Rumunski tržni centar 5. Voli mene, voli mog psa: Psihoanaliza i jaz između životinja i ljudi O psima i ljudima – Pavlov i Frojd – Jedenje ničega 6. Ne vidim zlo, ne izgovaram zlo: Govor mržnje i ljudska prava Nasilje reči – Veliko Drugo i bol žrtve – Ostatak - Nasilje kulturnih razlika – Postoje li različite univerzalnosti? 7. Rez u telo: Od klitoridektomije do bodi- arta Inicijacija i individualizacija – Nemoć autoriteta – Šta se nalazi iza zamišljenih simulakruma? Zaključak: „Ovo ništa ne govori"

„Znam da pišeš o meni. Znam da nameravaš da kažeš kako sam sve u svojoj glavi unapred smislio“, kaže Gabo, a ja pažljivo slušam jer, zahvaljujući noći i vev klikou, njegove reči, prvi put posle mnogo vremena, na trenutak nose neočekivan trag veoma intimnih, snažnih osećanja. „Pa, moram nešto da ti kažem“, dodaje, „silno grešiš.“ (Podiže čašu i pije.) Glas mu potom postaje još promukliji i dublji: „Nisam znao, kunem ti se, koliko daleko mogu ovo da doguram. Jednostavno sam ustajao svakog jutra, ne znajući šta će sa mnom biti, i gurao. Još malo. Uvek samo još malo, ne znajući hoću li nekuda stići ili neću. Ništa nisam znao.“ Ustaje s čašom u ruci, i čudi me sjaj u njegovim očima. „Sećaš li se Makombera?“, pita me. „Hemingvejeve priče?“ „Da, to je najbolja priča koju je ikada napisao. Stvarno moćna priča. Sećaš se, Makomber je pošao da ubije lava. Ili bufala. Izlazi tresući se od straha i nalazi ga. Tresući se od straha, podiže pušku i nišani. Tresući se od straha, ubija ga. I znaš šta? Ja sam Makomber. Bolje rečeno, svi smo mi Makomber. Svi moramo da ulovimo lava. Neki od nas smo uspeli u tome. Ali smo se pritom tresli od straha.“ Ćuti. U daljini, u pariskoj noći, čujemo sirenu policijskog automobila. Možda i jeste u pravu: iz straha se rađaju hrabri; iz poraza, pobeda; iz nedaće, sreća. Sećam se mladića kojeg sam upoznao onog dana u jednom kafiću u Bogoti, pre mnogo godina. Tek sad shvatam koliko mu je hrabrosti trebalo da nepozvan priđe stolu, isto kao što je Makomber išao afričkim stazama s puškom u ruci. Mladić nije imao druge. Bio je izgubljeni slučaj koji je odlučio da to ne bude, Makomber koji je čvrsto rešio da ubije svog lava. Sad ga je ubio. Kralj u Stokholmu daće mu trofej. „Svakoga dana celog svog života budio sam se usran od straha. Ranije zbog onoga što bi moglo da mi se desi. Sada zbog onoga što mi se desilo.“ Obojicu nas iznenađuje sanjiv glas devojke, one glupe koja nije glupa, one što izgleda glupo, a nije. „Nego“, pita, pokušavajući da priguši zevanje, „ko vam je taj Makomber? Znam li ga ja?“

Odlomak: Znam da pišeš o meni. Znam da nameravaš da kažeš kako sam sve u svojoj glavi unapred smislio“, kaže Gabo, a ja pažljivo slušam jer, zahvaljujući noći i vev klikou, njegove reči, prvi put posle mnogo vremena, na trenutak nose neočekivan trag veoma intimnih, snažnih osećanja. „Pa, moram nešto da ti kažem“, dodaje, „silno grešiš.“ (Podiže čašu i pije.) Glas mu potom postaje još promukliji i dublji: „Nisam znao, kunem ti se, koliko daleko mogu ovo da doguram. Jednostavno sam ustajao svakog jutra, ne znajući šta će sa mnom biti, i gurao. Još malo. Uvek samo još malo, ne znajući hoću li nekuda stići ili neću. Ništa nisam znao.“ Ustaje s čašom u ruci, i čudi me sjaj u njegovim očima. „Sećaš li se Makombera?“, pita me. „Hemingvejeve priče?“ „Da, to je najbolja priča koju je ikada napisao. Stvarno moćna priča. Sećaš se, Makomber je pošao da ubije lava. Ili bufala. Izlazi tresući se od straha i nalazi ga. Tresući se od straha, podiže pušku i nišani. Tresući se od straha, ubija ga. I znaš šta? Ja sam Makomber. Bolje rečeno, svi smo mi Makomber. Svi moramo da ulovimo lava. Neki od nas smo uspeli u tome. Ali smo se pritom tresli od straha.“ Ćuti. U daljini, u pariskoj noći, čujemo sirenu policijskog automobila. Možda i jeste u pravu: iz straha se rađaju hrabri; iz poraza, pobeda; iz nedaće, sreća. Sećam se mladića kojeg sam upoznao onog dana u jednom kafiću u Bogoti, pre mnogo godina. Tek sad shvatam koliko mu je hrabrosti trebalo da nepozvan priđe stolu, isto kao što je Makomber išao afričkim stazama s puškom u ruci. Mladić nije imao druge. Bio je izgubljeni slučaj koji je odlučio da to ne bude, Makomber koji je čvrsto rešio da ubije svog lava. Sad ga je ubio. Kralj u Stokholmu daće mu trofej. „Svakoga dana celog svog života budio sam se usran od straha. Ranije zbog onoga što bi moglo da mi se desi. Sada zbog onoga što mi se desilo.“ Obojicu nas iznenađuje sanjiv glas devojke, one glupe koja nije glupa, one što izgleda glupo, a nije. „Nego“, pita, pokušavajući da priguši zevanje, „ko vam je taj Makomber? Znam li ga ja?