Uz pomoć ove knjigemoći ćete da iskoristite sav potencijal svog mozga širenjem mentalnih sposobnosti i održavajući mentalnu kondiciju. Delo je zasnovano na najaktuelnijim i najnovijim saznanjima iz oblasti neurologije. Iz recenzija: „Kao neko ko naglasak stavlja i na trening mozga, a ne samo tela, smatram da Džim Kvik uliva ljudima mnogo životne snage. Bez granica će vas povesti do neverovatnih, potpuno neočekivanih iskustava.“ Novak Đoković „Džim zna kako da izvuče maksimum iz mene kao ljudskog bića.“ Vil Smit „Kad naučite da učite, sve je moguće, a Džim će vam to pokazati najbolje.“ Kvinsi Džons „Kvik vam pomaže da ovladate svojim mozgom i da ne uzmaknete u bici protiv rasute pažnje i negativnih razmišljanja.“ Džerard Batler „Čitavog sam života radio s filmskim superherojima i znam da je Džimova sposobnost da vam i učenje i život uzdigne na viši nivo jedna od velikih supermoći na svetu.“ Džim Đanopulos, predsednik korporacije Paramount Pictures

Vrhovnici su se iznenada pojavili iznad grada – intelektualno, tehnološki i vojno nadmoćni spram ljudske rase. Pošto im namere nisu zle, postavili su vrlo malo zahteva: da se Zemlja ujedini, da se iskoreni siromaštvo i da se okončaju svi ratovi. Čovečanstvo je, uz neznatan otpor, pristalo na to i tako je otpočelo zlatno doba. Ali po koju cenu? Širenjem sveopšteg mira, čovek je prestao da teži ka kreativnom ostvarenju i velika slabost zaposela je ljudski rod. Onima koji se tome opiru postalo je jasno da Vrhovnici imaju neki svoj plan. I hoće li oni, dok se civilizacija primiče prelomnoj tački, dovesti do njenog kraja… ili početka? Kraj detinjstva je jedan od ključnih romana Artura Č. Klarka, pisca slavnog romana 2001: Odiseja u svemiru i mnogih drugih revolucionarnih dela naučne fantastike. Otkako je objavljeno 1951. godine, ovo uznemirujuće delo o prvom kontaktu koji nije pošao onako kako bi trebalo postalo je pravi klasik žanra.

’Ajduk je prvi nogometni klub na svitu koji je obiša sve kontinente. Igra je u stotine gradova, ali nidir ni u jednome gradu nije se dogodilo da je osta bez svoji drukeri. A kad Split, kad Dalmacija slavi svoga Ajduka i veseli se njegovim trijumfima osvojenim šampionatima i kupovima onda je to fešta nad feštama, spektakl nad spektaklima, teatar sa stotinu ijad protagonista kakvi se nikad i nidir na svitu ne more režirat. Sve ča se more micat, od sitnoga diteta do friško inkolpanoga starca, sve izajde na ulicu. Svak svakome čestita, raduje se, svak svakoga grli i jubi, piva se i plače od milinja, a zvona zvonidu, vapori fišćotadu, ferate zviždu, sirene zavijadu, maškule pucadu, rokete letidu, i sve ča u velikome gradu proizvodi zvukove, galamu, šušur sve se stavi u pokret. Pedeset ijad tonobili, kamioni, traktori, motori, sve trumbete, čarčajike, pirje, zvončići i i ramine stvoridu najveću buku od postanka svita do danas.

Nezahvalna umetnost ispravnosti Ovo nije knjiga o samopomoći – jer niste vi oni kojima je potrebna pomoć, već drugi ljudi. Bilo da nikada ne iskazuju zahvalnost kada je to preko potrebno, ili frustrirani naležu na sirenu u vozilu, ili pak ostavljaju jedan beskorisni listić toalet-papira na rolni, mnogi ljudi jednostavno ne poznaju pravila za život. Ono što je započeto kao šala u emisiji Vikli na kanalu ABC sada predstavlja knjigu koja je dovoljno snažna da može da promeni društvo (ili da ga, makar, učini manje iritantnim). Knjiga 488 pravila za život predstavlja pokušaj komičarke Kiti Flanagan da svet učini boljim mestom za život. Budući da donose protivotrov za svaku dosadnu sitnicu, ova pravila nisu napisana da bi se kršila. A autorka vam garantuje da ćete zahvaljujući njima biti bolje informisani, da ćete se bolje osećati i bolje izgledati; zapravo, bićete sveukupno bolji čovek. 488 pravila za život je knjiga za svakoga ko veruje da su dobri maniri i zdrav razum sinonimi za kvalitetan život. Vreme je da udahnemo malo pristojnosti u svet oko nas i učinimo ga vedrim i zdravim.

„Odiseja” se smatra najlepšim literarnim delom zapadne civilizacije, a njen autor, Homer, prvim i najvećim pesnikom svih vremena. Knjiga „Odiseja, misterija rešena” na jedinstven i potpuno nov način tumači Homerov ep. Po prvi put u literaturi, u ovoj knjizi se objašnjavaju događaji i pojave koje je Odisej doživeo i video, a što se do sada smatralo plodom bogate pesnikove mašte. Tako knjiga otkriva kako je Odisej sišao u Hadovo carstvo umrlih duša, šta su to Skila i Haribda, ko su sirene, kako ostrvo gospodara vetrova Eola lebdi, kako je čarobnica Kirka pretvorila Odisejeve mornare u svinje i drugo. Pored toga, ova knjiga otkriva i zabludu, dugu dve i po hiljade godina, još iz vremena prvih istoričara Herodota i Tukidada, da je Odisej lutao Mediteranskim morem i pruža brojne dokaze da je Homerov junak lutao Jadranom. Za sve one čitaoce koji poznaju antičku grčku književnost ova knjiga će biti velika novost i iznenađenje, a onima koji do sada nisu poznavali svet stare Grčke ova knjiga će dati najlepša znanja o prvoj evropskoj civilizaciji. U svakom slučaju, i jedni i drugi će uživati.

Iz recenzije: Izostavimo li iz pogleda na svijet idilične prizore „za pokazivanje“, one kojima smo svakodnevno zasuti na društvenim mrežama, život je, kako ga literarno preispituje Ksenija Kušec, jedna velika opća opasnost. Počinje to još u djetinjstvu, treniranjem strogoće osebujnih odgajateljica, pakosnih učitelja i nasilnički raspoložene djece u razredu i susjedstvu, a kasnije dolazi lančana reakcija socijalnih poraza, podlih bolesti, ljubavnih iskušenja i mnogih drugih lekcija opasnosti koje vrebaju na živućeg pojedinca. Pod tom zavijajućom sirenom sve je neizvjesno: i to hoće li kućni ljubimci preživjeti, i to hoće li nam netko zaplijeniti zidove i uspomene, i to hoće li nam itko doći na proslavu rođendana, i to hoće li slučajni susret u liftu završiti preljubom ili će „idiotski sretni“ muževi i žene toj općoj opasnosti naizgled odoljeti. Ksenija Kušec zna kako se život pretvara u priču, i kako se vješto ignorira granica između stvarnosti i književnosti. Jednako tako zna čitatelja navesti da se razgali, rastuži, iznenadi, upozna i prepozna – bez ikakve druge opasnosti osim one da se ovim pričama rado vraća kao bliskim i odnekud poznatim životnim postajama.

Petar je dečak koji se bori za opstanak na ulicama Londona s kraja 19. veka. Brutalan je to svet, a pred Petrom je izbor da očvrsne i opstane u njemu, ili da postane spasilac bića iz Nedođije, koja je možda opasnija od sveta iz kog on pokušava da pobegne! Nedođija je ostrvo stvorenja iz mašte koja pokušavaju da sačuvaju ono što im je najdragocenije od gusarskog kapetana i njegove posade. Sirene, vile, kentauri i druga fantastična bića, na čelu sa satirom Panom, svu nadu polažu u vođu kojeg će im vila Zvončica dovesti s drugog sveta, i učiniće sve da dečak Petar ispuni svoju sudbinu. Ali za njega je sve igra i zabava. Nedođija, međutim, krije svoje mračne tajne, a najveća od njih je Opikanoba – mesto obavijeno večnom maglom iz kog se niko živ nije vratio. Čuveni francuski autor Režis Loazel (U potrazi za Pticom Vremena, Veliki mrtvac) stvorio je kompleksnu i uzbudljivu pripovest o dečaku koji će postati Petar Pan iz Nedođije. U Petru Panu Loazel spaja dobro poznate likove iz priče Džejmsa Metjua Barija sa dikensonovskim Londonom, Džekom Trbosekom i događajima iz Vajtčepla 1888. godine, kao i mračnijim naličjem Nedođije koje ranije nismo imali prilike da vidimo. Ovo je priča prepuna tajni i gorčine, druga strana poznate bajke u kojoj se iza osmeha kriju ozbiljne opasnosti. Režis Loazel (1951) francuski je stripski umetnik, najpoznatiji po serijalu Potraga za Pticom Vremena, koji je pisao Serž Le Tandr. Prve radove objavio je u novinama 1970, a potom je sarađivao s raznim časopisima, među kojima su Pilot, Pif, Fluid glasijal, Metalirlan… Od aprila 1982. u časopisu Šarli mensuel počinje, s Le Tandrom, da objavljuje strip Potraga za Pticom Vremena. Taj strip ga je ustoličio kao jednog od najboljih crtača svoje generacije i doneo mu široku publiku. Krajem osamdesetih objavljuje naslov Troubles Festivals, a 1990. započinje sopstveni poduhvat, stripsku interpretaciju Barijevog Petra Pana. Godine 1998, posle 11 godina pauze, učestvuje u stvaranju nastavka priče o junacima iz Potrage za Pticom Vremena, ovog puta pre svega kao scenarista, zajedno s Le Tandrom, dok crteže poveravaju raznim crtačima. Kao scenarista radi i na još jednom značajnom serijalu, Veliki Mrtvac, koji je realizovan u periodu 2007–2019. Postoje i drugi naslovi u kojima tekst potpisuje on, dok crtež poverava drugim umetnicima (Pyrénée, Les Farfelingues, Fanfreluches pour une sirène). Takođe, pružila mu se prilika da ispuni želju iz detinjstva i sarađuje s Diznijevim studijima. Učestvovao je u radu na filmovima Mulan i Atlantida, izgubljeno carstvo. Za svoj rad je 2002. dobio gran pri na salonu u Angulemu.

Petar je dečak koji se bori za opstanak na ulicama Londona s kraja 19. veka. Brutalan je to svet, a pred Petrom je izbor da očvrsne i opstane u njemu, ili da postane spasilac bića iz Nedođije, koja je možda opasnija od sveta iz kog on pokušava da pobegne! Nedođija je ostrvo stvorenja iz mašte koja pokušavaju da sačuvaju ono što im je najdragocenije od gusarskog kapetana i njegove posade. Sirene, vile, kentauri i druga fantastična bića, na čelu sa satirom Panom, svu nadu polažu u vođu kojeg će im vila Zvončica dovesti s drugog sveta, i učiniće sve da dečak Petar ispuni svoju sudbinu. Ali za njega je sve igra i zabava. Nedođija, međutim, krije svoje mračne tajne, a najveća od njih je Opikanoba – mesto obavijeno večnom maglom iz kog se niko živ nije vratio. Čuveni francuski autor Režis Loazel (U potrazi za Pticom Vremena, Veliki mrtvac) stvorio je kompleksnu i uzbudljivu pripovest o dečaku koji će postati Petar Pan iz Nedođije. U Petru Panu Loazel spaja dobro poznate likove iz priče Džejmsa Metjua Barija sa dikensonovskim Londonom, Džekom Trbosekom i događajima iz Vajtčepla 1888. godine, kao i mračnijim naličjem Nedođije koje ranije nismo imali prilike da vidimo. Ovo je priča prepuna tajni i gorčine, druga strana poznate bajke u kojoj se iza osmeha kriju ozbiljne opasnosti. Režis Loazel (1951) francuski je stripski umetnik, najpoznatiji po serijalu Potraga za Pticom Vremena, koji je pisao Serž Le Tandr. Prve radove objavio je u novinama 1970, a potom je sarađivao s raznim časopisima, među kojima su Pilot, Pif, Fluid glasijal, Metalirlan… Od aprila 1982. u časopisu Šarli mensuel počinje, s Le Tandrom, da objavljuje strip Potraga za Pticom Vremena. Taj strip ga je ustoličio kao jednog od najboljih crtača svoje generacije i doneo mu široku publiku. Krajem osamdesetih objavljuje naslov Troubles Festivals, a 1990. započinje sopstveni poduhvat, stripsku interpretaciju Barijevog Petra Pana. Godine 1998, posle 11 godina pauze, učestvuje u stvaranju nastavka priče o junacima iz Potrage za Pticom Vremena, ovog puta pre svega kao scenarista, zajedno s Le Tandrom, dok crteže poveravaju raznim crtačima. Kao scenarista radi i na još jednom značajnom serijalu, Veliki Mrtvac, koji je realizovan u periodu 2007–2019. Postoje i drugi naslovi u kojima tekst potpisuje on, dok crtež poverava drugim umetnicima (Pyrénée, Les Farfelingues, Fanfreluches pour une sirène). Takođe, pružila mu se prilika da ispuni želju iz detinjstva i sarađuje s Diznijevim studijima. Učestvovao je u radu na filmovima Mulan i Atlantida, izgubljeno carstvo. Za svoj rad je 2002. dobio gran pri na salonu u Angulemu.

Odlomak: Dvadeseto je stoljeće svjedok povijesnih događaja koji su označili odlučujući obrat u političkoj i društvenoj situaciji čitavih naroda, snažno utječući i na sudbine pojedinih građana. Prije šezdesetak godina završio je rat koji je, od 1939. do 1945., čitav svijet upleo u tragičnu dramu razaranja i smrti. Sljedećih se je godina dogodilo širenje komunističke diktature na brojne narode srednje i istočne Europe te širenje marksističke ideologije na druge narode Europe, Afrike, Latinske Amerike i Azije. Osim toga, prijelaz u XXI. st., nažalost, zavijen je u crno širenjem terorizma u planetarnim razmjerima: rušenje nebodera Blizanaca u New Yorku bilo je najdojmljivije očitovanje toga. Kako u tim događajima ne vidjeti djelatnu prisutnost mysterium iniquitatis - otajstva bezakonja? Uz zlo, ipak, nije nedostajalo i dobra. Diktature koje su uspostavljene iza »željezne zavjese« nisu uspjele ugušiti želju za slobodom kod potlačenih naroda. U Poljskoj je, usprkos otporu režima, rođen i potvrđen sindikalni pokret poznat pod nazivom Solidarnošć. Bio je to znak buđenja koji je i drugdje izazvao odjeke, l dođe 1989., zabilježena u povijesti kao godina u kojoj je pao Berlinski zid, a kao posljedica dogodio se je i ubrzan pad komunističke diktature u onih europskih naroda nad kojima je desetljećima vladao...

Ovo je Vaša Mala crvena knjiga vudu ljubavne magije Probale ste sastanke na slepo, upoznavanje partnera preko interneta, razgovore u četiri oka i iščekivale pomoć neke više sile. Možda je došao trenutak da svoju potragu za vatrenom ljubavnom avanturom ili za trajnom ljubavnom vezom začinite sa malo vudu moći. Ističući ljubav i slobodu u prvi plan, strastvena duhovna praksa vudua ima puno toga da ponudi onima koji tragaju za ljubavlju. U knjizi Va-Va-Vudu, autorka Ketlin Šarlot pravi jedinstvenu i snažnu mešavinu vudu magije (ili uangara) i stručnog znanja jednog savetnika za ljubavne veze. Upoznaćete se sa nekoliko najkorisnijih duhova kada su u pitanju ljubav i sreća – Erzuli, Ogunom, La Sirene, Baronom i Legbom – i saznaćete kako da baratate njihovom energijom kako bi privukle ljubavnika, pronašle „onog pravog“, održale „žar“ veze ili kako bi se oporavile kada vam neko slomi srce. Pored praktičnih saveta u vezi komunikacije, samopoštovanja, intimnosti, seksa, raskida i opraštanja, knjiga Va-Va-Vudu sadrži i živopisan niz proverenih vudu magičnih čini i mudrosti, u koje između ostalog spadaju: * „ženska“ magija* ljubavni obredi * biljni afrodizijaci * vudu kupke za snove * paket-i i mojo-i * ljubavne lutke * hudu ljubavna ulja * magija otisaka * magija raskršća

Erik Van Lustbader - Pet knjiga Izdavač - Dečije novine, Gornji Milanovac. MIKO - Tvrd povez sa zaštitnim omotom, latinica, 539. strana, izdanje iz 1986.god. Neverovatna saga koju je Eric van Lustbader briljantno počeo bestselerom `Nindža` nastavlja se u knjizi `Miko`. Sve počinje onog trena kad cenjenog Sense-a ubija njegova omiljena učenica - jedina žena u starinskom Dojo-u usred planiskog pejzaža. Ubica je Miko, veštica - neopisivo lepa, beskrajno senzualna. SIRENE - Tvrd povez, zlatotisak, latinica, 649. strana, izdanje iz 1990.god. Uzbudljivi roman Erika Van Lustbadera, najviše je objavljivano delo ovog majstora erotsko-političkog žanra širom sveta. Vešto vodeći radnju, autor je uspeo da u jednoj knjizi ispriča, zapravo, tri romana u kojima se vešto prepliću stvarnost, mašta, prošlost i sadašnjost. Ninđa - Tvrd povez, zlatotisak, latinica, 431. strana, izdanje iz 1990.god. Oličenje ratničke tradicije Japana je u liku samuraja - plemenitog ratnika.Međutim ta tradicija ima i svoju tamniju stranu u kultu Ninđa - nemilosrdnih ubica specijalista za za tihe nevidljivai svirepa ubistva... Crno srce - Tvrd povez sa zaštitnim omotom, latinica, 506. strana, izdanje iz 1984.god. Nula - Tvrd pivez sa zaštitnim omotom, latinica, 611. strana, izdanje iz 1989.god. Dobro očuvane knjige.

Jednog mirnog popodneva, Artur Rou posećuje vašar na poljima Kembridžšira i osvaja kolač u igri na sreću. No to nipošto nije dan kao svaki drugi. Rat je i Britaniju ozbiljno ugrožava Nemačka, a pošto sirene za vazdušnu uzbunu prekidaju vašar, ubrzo postaje jasno i to da Rou nije tek običan čovek. Otpušten je s psihijatrijskog zatvorskog odeljenja pošto je iz milosrđa ubio svoju ženu i muči ga krivica zbog tog čina, a uz to sad, osvojivši naizgled bezazlenu nagradu, mora da beži od nacističkih špijuna i drugih mračnih sila koje žele da ga eliminišu. Započevši zlokobnu odiseju kroz London razoren bombama, Rou se upliće u klupko tajni koje sežu do najvećih dubina njegove zaboravljene prošlosti. On nema poverenja ni u koga, pa ni u sebe – jer Artur Rou, zapravo, ne zna tačno ko je. Grejam Grin, jedan od najznačajnijih i najslavljenijih pripovedača dvadesetog veka, pruža nam uzbudljiv špijunski triler smešten (i napisan) usred Drugog svetskog rata, služeći se sopstvenim iskustvima iz Londona tokom akcije Blic. Napetu priču vešto je prožeo specifičnim humorom, što njegov stil čini primamljivim i jedinstvenim, a ovaj roman uznosi van okvira špijunskog ili bilo kog drugog žanra. Po romanu Ministarstvo straha čuveni Fric Lang je 1944. snimio igrani film.

Ariel (1989) je zbirka kratkih priča Sergeja Dovlatova, napisanih u Americi, od 1980. do 1990. god. Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pisao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker. Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima. Po rečima Brodskog: „Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“.

Vilinsko kraljevstvo Voksli je u opasnosti. Nad njim se nadvila Mržnja koja želi da zavlada celim svetom. Nemoćna kraljica Vokslija, Kasandra, svoju tek rođenu bebu, vilu Piksi, šalje devojci neizmerne ljubavi, daleko, daleko u Beograd, nadajući se da će tu njena malena piksi biti bezbedna. Roman Pixie, autorke Mimi Vlaović je avanturističko-naučnofantastični-ljubavno-zabavni roman za mlade, koji nas uvodi u život beograđanke Singidunuminele koja je veoma posebna, ne samo po imenu, nego i po tome što je biće sa najviše ljubavi na svetu. Singidunuminela pokušava da uravnoteži svoj već komplikovan život: mlađa sestra je stalno izluđuje, bivši dečko – umetnik – moli je da se pomire, pokušava da izgradi karijeru scenariste, a sada i, beba koja joj se iznenada pojavljuje pred vratima stalno stvara pink jednoroge po njenom stanu! „Roman Pixie pogađa pravo u metu, jer su i njegova autorka i njegova ciljna grupa na istoj talasnoj dužini! Jezikom svoje generacije – nadarena petnaestogodišnjakinja, Mirjana Mimi Vlaović isplela je zabavnu ljubavnu priču s elementima fantazije, uz mnoštvo referenci na život savremene urbane mladeži u Srbiji i probleme s kojima se suočavaju momci i devojke rođeni devedestih godina prošlog veka...“ Stevan Gojkov, BRAVO „Pixie je naučno-fantastična avantura, putovanje sa vilama i sirenama kroz prizmu uvek aktuelne priče o ljubavi. Maštovito, dopadljivo, pravi devojački hit! “ Ivana Pataković, OK!

Detalji predmeta Stanje Polovno Tvrd povez - 385 strana- veliki format -ilustrovana PARRAGON 2000 Korice sa vidljivim znacima korišćenja- iskrzane po ćoškovima i ivicama Na predlistu je napisana posveta Na obodu je primetna manja crvena linija- verovatno od flomastera Unutrasnjost je dobro ocuvana Po knjizi nije pisano ni podvlaceno P Predstavljajući gotovo 60 priča - i tradicionalnih i novih - ova prelepo ilustrovana knjiga obradovaće mlade čitaoce svuda. Daleki zamkovi, začarane šume, maglovite planine i magične peščane plaže ugošćuju bogatstvo uzbudljivih i simpatičnih likova, uključujući divove, čarobnjake, zmajeve, pirate, medvede koji pevaju i odbegle igračke. Savršen poklon za poklon u bilo kom trenutku. Od dobro voljenih klasičnih priča do novih priča koje čitaoca upoznaju sa nevidljivim impovima, čokoladnim vojnicima i usamljenim sirenama, deca će ući u bogatu i raznovrsnu zemlju priča stvorenu da stimulišu maštu i drže ih očarani. Svaka priča, bilo da je to tradicionalna ili nova, ispričana je na zadivljujući način koji će osigurati da se čita ponovo i ponovo. Starija deca će imati jasan, podebljan tip idealan za prvo čitanje, a mlađa deca će se obradovati čitanju priča za njih. Savršena za čitanje u bilo koje doba, svaka priča je ujedno i odgovarajuće dužine za spavanje, a srećni završeci su zagarantovani! Ova zapanjujuća kompilacija sadrži gotovo 60 priča, a sve su ih u boji ilustrovali neki od najmaštovitijih umetnika današnjice, što ovu knjigu čini savršenim poklonom za svaku priliku.

Zašto često uništavamo ono što volimo najviše i zašto, kada smo očajnički zaljubljeni, beskrajno blokiramo zajednicu našim objektom ljubavi? Ovim pitanjima bavi se u novoj knjizi dr Renata Salecl, jedan od međunarodno najuticajnijih teorijskih psihoanalitičara, istražujući složene odnose između ljubavi i mržnje, nasilja i obožavanja, libidinoznih i destruktivnih nagona. Sadržaj: Uvod: Od večnosti do suprotstavljanja 1. "Mogu vas voleti samo ako od vas odustanem" Ostaci dana ili ljubav kao zabrana – Doba nevinosti ili etika romatnične ljubavi – Veliko Drugo u ljubavi – "Nikada neću pokleknuti da poželim nešto drugo" 2. Ljubav između želje i nagona Rapsodija ili ljubav kao narcisoidnost - Sedmi veo ili Zaljubljeni ego ideal - Ljubav i želja – Od želje do nagona – O muškim i ženskim genijima. 3. Tišina ženskog jouissancea Želja drugog, jouissance drugog – Kako sirene uživaju? - Homer i Kafka 4. Za ljubav nacije: Čaušeskuov Diznilend Identitet i institucija – Nostalgija za uspomenom – Država kao umetničko delo – Rumunski tržni centar 5. Voli mene, voli mog psa: Psihoanaliza i jaz između životinja i ljudi O psima i ljudima – Pavlov i Frojd – Jedenje ničega 6. Ne vidim zlo, ne izgovaram zlo: Govor mržnje i ljudska prava Nasilje reči – Veliko Drugo i bol žrtve – Ostatak - Nasilje kulturnih razlika – Postoje li različite univerzalnosti? 7. Rez u telo: Od klitoridektomije do bodi- arta Inicijacija i individualizacija – Nemoć autoriteta – Šta se nalazi iza zamišljenih simulakruma? Zaključak: „Ovo ništa ne govori"

Iz recenzije: ’’Once Upon A War’’ – tako bi zvonio ovaj roman na engleskom govornom području. No rat iz potencijalnog naslova nije onaj koji razara mecima, granatama i tenkovima, nego ruši svjetove daleko od kulisa bojišnice – one koje su vojnici ostavili za sobom kad su otišli. Upravo tako urušio se svijet Damira Žagarića, junaka ’’Đavolje simfonije’’, čiji je brat uzeo pušku kako bi umirio savjest braneći domovinu. Bez svog uzora i jedinog životnog oslonca, Damir ostaje na brisanom prostoru sazrijevanja, prepušten sam sebi u formativnim godinama koje bi bile teške i bez nevolja koje su njega zatekle: brige za brata koji se mjesecima ne javlja s ratišta, neslaganja s ocem izgubljenim u teretu krivnje i misterija davne majčine smrti koji se neočekivano raspetljava. A Pula s početka devedesetih između dvije sirene za uzbunu nudi rizične alate za bijeg od stvarnosti – alkohol, dop, tabletice za onaj osjećaj, garažni rock, motore i djevojke koje same posežu za preponama naglo odraslih mladića. Jer nema kontrole, jer je roditeljska generacija izgubljena u svijetu porušenih starih, a neuspostavljenih novih vrijednosti. Junak iz priče ’’Dezerter’’, kojeg bi valjalo zamisliti sretnim, „dezertirao“ je u roman ’’Đavolja simfonija’’ kako bi nam zrelim autorskim glasom Davora Mandića ispričao – a dijelom i u stripu iscrtao – priču o prisilnom sazrijevanju, o nedostajanjima koja jačaju emocionalni imunitet i o žilavosti generacije čiji je svijet gurnut u zaleđe kolektivnog.

Knjiga Francuska, Srbija i nastanak Kraljevine SHS autora Stanislava Sretenovića istražuje dinamične odnose između Francuske i novoformirane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od završetka Prvog svetskog rata do početka tridesetih godina XX veka. Autor analizira kako su posledice globalne ekonomske krize uticale na međunarodne odnose i posebno na veze između ove dve zemlje. Knjiga detaljno ispituje period između 1924. i 1929. godine, naglašavajući neizvesnost u odnosima dveju zemalja. Postavlja se pitanje da li je Francuska imala sposobnost i volju da bude prijatelj, zaštitnik i uzor državi Južnih Slovena i narodima koji su je činili. Autor takođe istražuje uticaj italijanske i nemačke konkurencije u diplomatiji i ekonomiji, kao i njihov efekat na kraljevsku vojsku i mornaricu, gde je francuski uticaj trebalo da bude najjači. Knjiga se bavi i realizacijom pomorskog programa i zajma namenjenog vojnoj opremi Kraljevine, koji su se sudarali sa ključnim interesima Francuske, kao što su očuvanje ravnoteže u Evropi i održavanje savezništva sa Italijom. U kulturnom smislu, francuska aktivnost morala je da uzme u obzir unutrašnju heterogenost Kraljevine, što je dovelo do reorganizacije francuskih konzularnih okruga i jačanja aktivnosti u bivšim austro-ugarskim regijama poput Vojvodine. Autor analizira kako su se Francuska i Kraljevina suočavale sa širenjem italijanskog i nemačkog uticaja, kao i blagim zahlađenjem odnosa sa Srbima. Knjiga završava razmatranjem simboličkih izraza francusko-jugoslovenskog prijateljstva, koje je dostiglo vrhunac 1929. godine, u trenutku uvođenja ličnog režima kralja Aleksandra.

Pisma ženama izbor je iz prepiske Sergeja Dovlatova, vođene između 1963. i 1989. godine. Knjiga sadrži intervjue i predavanja autora. Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dov-latove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pisao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker. Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima. Po rečima Brodskog: „Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“.

Obdanište za čudovištanca je tajno mesto koje skriva mnoga neobična stvorenja. Eva Ibotson vodi čitaoce na mesto prepuno mašte, ali pod jednim uslovom: obdanište mora ostati tajna! Jeste li se ikad zapitali šta rade sirene kad se ulepe naftom, ko pomaže džinovskim pticama kad im se zaglavi jaje i gde fantastična bića i morska čudovišta ostavljaju klince dok obavljaju razne misije širom sveta? Otkrićemo vam tajnu: svi oni odlaze na jedno daleko, tajanstveno ostrvo, kojeg nema na mapama, koje nema čak ni ime. Na njemu žive neobične sestre, koje svi zovu tetke, i brinu o raznim stvorenjima u nevolji, običnim i čudesnim, lepim i ružnim, njima jednako dragocenim. Međutim, posla je sve više, a njih su pritisle godine, pa moraju smesta da nađu pomoćnike. Dobro, ideja da kidnapuju troje dece nije bila baš najpametnija, ali se ničega drugog nisu setile. Fabio i Minet će se brzo uklopiti u ovo neobično obdanište za čudovištanca i sprijateljiti se s Herbertom, selkijem koji ne može da se odluči hoće li proživeti svoj vek kao čovek ili foka, zmajem bez krila koji živi na dnu jezera i povazdan filozofira i, naročito, s malim krakenom koga otac ostavlja u ovom neobičnom obdaništu dok plovi svetskim okeanima. Treće dete, Lambert, sve vreme pokušava da pobegne i konačno uspeva dovodeći u opasnost sve stanovnike ostrva. Da li će tetke, deca i neobična stvorenja s Ostva uspeti da se odbrane i sačuvaju svoju tajnu?

Marš usamljenih (1983) je zbornik kolumni Sergeja Dovlatova, objavljenih u njujorškom listu „Novi Amerikanac“. Veliki pisac kao novinar. Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pisao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker. Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remekdela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima. Po rečima Brodskog: „Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“.

Oluja, noć, vetar, kiša, vatra, munje, seks i smrt – tako počinje Istina o Mariji. „Kasnije, kad sam ponovo mislio na mračne sate te pasje vruće noći, shvatio sam da smo vodili ljubav u istom trenutku, Marija i ja, ali ne jedno s drugim“, piše narator, odavno i zauvek zaljubljen u hirovitu, svetski poznatu modnu kreatorku Mariju, u trećem delu „tetralogije“ koju je pisac napisao o toj junakinji (prethode mu Vođenje ljubavi i Bežanje, a sledi mu Gola). Iako se ta četiri romana delimično nadovezuju jedan na drugi, svaki je celina za sebe. Kako je u Žurnal de dimanš pisao čuveni Bernar Pivo, „osećamo da pisac voli kontraste, suprotnosti, protivrečnosti i da, kao i Marija, koja ne zatvara ništa: ni prozore ni fioke – bilo je to ubistveno, čak ni knjige, ni njih nije zatvarala – tako ni on ne zatvara svoje knjige“: kad prekine neku na jednom mestu u vremenu ili prostoru, ostavlja je otvorenu da iz neke niti izvučene iz nje isprede drugu. Pomenute olujne noći u Marijinom stanu preminuo je jedan čovek, njen povremeni ljubavnik, aristokrata i odgajivač rasnih konja. Ona zove u pomoć svog doskorašnjeg dragana, naratora priče, a on na osnovu činjenica i nagađanja rekonstruiše priču o Mariji i tom drugom čoveku. Srednji deo romana posvećen je dogodovštinama jednog njegovog rasnog konja na trkama u Tokiju. Scenu utovara tog konja u kargo avion na tokijskom aerodromu, po pljusku, kad konj beži mračnim aerodromskim pistama dok ga gonioci u automobilima sluđuju farovima i sirenama, kritičari ocenjuju kao ‘antologijsku’. Nije manje uzbudljiv ni požar na ostrvu Elbi koji će ponovo (da li i trajno?) zbližiti Mariju i njenog vernog obožavaoca…

O KNJIZI Hobi elektroničarima može biti zanimljivo da nauče nove veštine koje mogu koristiti u karijeri. Oni koji razumeju osnove elektronike mogu praviti sopstvena kola i projekte. Ipak pre nego što potrčite potrebno je naučiti da hodate. Počinje sa analognom elektronikom. Trebalo bi da se upoznate sa jednostavnim komponentama i kolima, i razumete njihove osnovne osobine i ponašanje, kao i probleme sa kojima bi mogli da se susrećete. Najbolji način da to uredite je preko eksperimenata. Sama teorija nije dovoljna. Knjiga nudi veliki broj praktičnih početničkih kola koje svako može sastaviti sa osnovnim iskustvom. U elektronici je počelo novo poglavlje sa širenjem primene mikrokontrolera. Mikrokontroleri sada izvode sve više zadataka koji su ranije bili rešavani korišćenjem diskretnih komponenata i konvencionalnih, standardnih integrisanih kola. Rad sa mikrokontrolerima je postajao sve lakši i lakši zahvaljujući platformama kao što su Bascom, Arduino, micro:bit. U knjizi su predstavljane brojne primene mikrokontrolera kojima se lako upravlja. Sada imamo slučaj elektronike sa manje lemljenja a više programiranja Deo 1 • Analogna elektronika Elektronika za početnike Operacioni pojačavači u praksi Opamp sa FET ulazima za široke opsege učestanosti LED-LDR ring oscilator Piko ampermetar LC oscilator sa podešavanjem uz pomoć potenciometra Merenje radijacije sa FET-om “zelena” solarna lampa Održavanje baterije Naponski pretvarač sa jednim tranzistorom Analogno trčeće LED svetlo Eksperimentalni Hall senzor Jednostavni Dip metar Širokopojasni prijemnik za varničar Ring oscilator LED višestruka bljeskalica Audion sa emiterskim sledilom Relaksacioni oscilatori sa NPN tranzistorima Merenje Gama zraka sa foto diodom Kratkotalasni regenerativni prijemnik Tranzistorski Dip metar DRM sa direktnim mikserom upotrebom cevi EF95/6AKS Modulator srednjih talasa EE večni treptač Kratkotalasni super regenerativni prijemnik Kratkotalasni pretvarač Deo 2 • Mikrokontroler Osnove Senzori Uputstvo za početnike za rad sa razvojnim okruženjem BBC micro:bit za elektroničare RF detektor uz pomoć Arduino Merenje otpornosti sa Arduino AM predajnik uz pomoć Arduino Bezbednosne nalepnice kao ključ

Detalji predmeta Stanje Polovno Ministarstvo straha Grejam Grin(autor) Ljerka Radović(prevod) Izdavač: Čarobna knjiga Naslov originala: The Ministry of fear / Graham Greene Jednog mirnog popodneva, Artur Rou posećuje vašar na poljima Kembridžšira i osvaja kolač u igri na sreću. No to nipošto nije dan kao svaki drugi. Rat je i Britaniju ozbiljno ugrožava Nemačka, a pošto sirene za vazdušnu uzbunu prekidaju vašar, ubrzo postaje jasno i to da Rou nije tek običan čovek. Otpušten je s psihijatrijskog zatvorskog odeljenja pošto je iz milosrđa ubio svoju ženu i muči ga krivica zbog tog čina, a uz to sad, osvojivši naizgled bezazlenu nagradu, mora da beži od nacističkih špijuna i drugih mračnih sila koje žele da ga eliminišu. Započevši zlokobnu odiseju kroz London razoren bombama, Rou se upliće u klupko tajni koje sežu do najvećih dubina njegove zaboravljene prošlosti. On nema poverenja ni u koga, pa ni u sebe – jer Artur Rou, zapravo, ne zna tačno ko je. Grejam Grin, jedan od najznačajnijih i najslavljenijih pripovedača dvadesetog veka, pruža nam uzbudljiv špijunski triler smešten (i napisan) usred Drugog svetskog rata, služeći se sopstvenim iskustvima iz Londona tokom akcije Blic. Napetu priču vešto je prožeo specifičnim humorom, što njegov stil čini primamljivim i jedinstvenim, a ovaj roman uznosi van okvira špijunskog ili bilo kog drugog žanra. Po romanu Ministarstvo straha čuveni Fric Lang je 1944. snimio igrani film. „Grejam Grin je posedovao mudrost, prefinjenost, samosvojnost, originalnost i transcendentnu saosećajnost s ljudima, što ga zauvek svrstava među svetske pisce.“ – Džon Le Kare „Vrhunski pripovedač s darom za izazivanje kontroverze.“ – Njujork tajms „Neprevaziđeni hroničar savesti i strepnji čoveka dvadesetog veka.“ – Vilijam Golding „Nijedan ozbiljan pisac [dvadesetog] veka nije zaokupio i oblikovao maštu javnosti kao Grejam Grin.“ – Tajm *2 --- 02.03. 02:12 prodavac je promenio načine slanja ---

Knjiga „Pogledi na Nas/Vas i na Drugoga” uglavnom je vezana za piščevu posetu Beogradu 1998. godine, budući da sadrži tekstove predavanja koje je održao u tri ugledne institucije i intervju koji je tom prilikom dao jednom novinaru. Osim toga u njoj je objavljen poduži Stojanovićev esej o čuvenom putopisu Rebeke Vest Crno jagnje i sivi soko, koji nije štampan na engleskom jeziku. Posebna zanimljivost ove knjige sastoji se u tome što Stojanović, koji se prvenstveno bavi istorijskim procesima dugog trajanja, razmišlja o smislu i oblicima aktuelne globalizacije, pa i o položaju Balkana i Srbije u tom kontekstu. On, naime, smatra da su mnoge krize u savremenom društvu neposredni ili posredni rezultati dvojake krize globalizacije ili mondijalizacije. Jedan oblik krize globalizacije manifestuje se širenjem potrošačke kulture, drugi putem revolucionarnih promena u komunikacijama, a oba su podstaknuta razvojem globalno moćnog kapitalizma, odnosno rastom multinacionalnih i transnacionalnih kompanija i banaka koje su ponekad silnije i od samih država. Međutim, osnovni problem je u tome što su SAD dominantan akter ovih promena koje vode svet ka “potrošačkoj i istoumnoj civilizaciji”. Potrošačka kultura je u znaku “potrošnje spektakla” i “spektakla potrošnje”; ona je, kako kaže Stojanović, “spektaklistična” i suprotstavljena starijoj evropskoj “dijalogičnoj” kulturi u smislu kulture razgovora, ispitivanja, razumnosti, razlike, dijalektike… U kontekstu spektaklistične kulture stvara se ne tzv. otvoreno, već “poluotvoreno-poluzatvoreno društvo” ili “society of political correctness”. Stojanović upozorava da američkoj “spektaklističnoj” kulturi treba prići selektivno, jer “svaka kultura koja hoće da bude i dinamična i specifična mora i da podražava – da usvaja – i da odbija tuđa iskustva”. S tim u vezi, osnovna vrednost knjige Rebeke Vest Crno jagnje i sivi soko sastoji se, prema Stojanoviću, u dijalogičnom pristupu balkanskoj civilizaciji, u implicitnoj predstavi jedne trodelne Evrope u kojoj postoji koegzistencija zapadne, srednje i istočne Evrope, to jest klasične, barokne i delom orijentalizovane vizantijske i pravoslavne kulture. Drugim rečima, Stojanović se zalaže za trojaku evropsku civilizaciju u kojoj bi participirali rimokatolici i Latini na zapadu i jugozapadu, Germani i protestanti na severu i u sredini Evrope, i Grci, Rumuni i Sloveni pravoslavci na istoku i jugoistoku. U jednoj takvoj evropskoj civilizaciji i balkansko pitanje bilo bi jednostavnije i bliže rešenju.