U životu Maje koju smo upoznali u istoimenom serijalu čuvenih slikovnica sve se menja. Ona se s bratom Mišom igra nekih nesvakidašnjih igara, koje testiraju zadate granice tela i osećanja. Njen otac je japi i uživalac kokaina, a prema njoj je nasilan. Maja ne zna kako će joj se okončati detinjstvo. Možda prvim zaljubljivanjem na kraju letnjeg raspusta? Maja s porodicom letuje na Jadranu. Nagoveštaj surovog kraja njenog detinjstva poklapa se sa nagoveštajem surovog kraja jedne zemlje, Jugoslavije, u kojoj se živelo baš kao u slikovnici. Maja ne samo da se hvata u koštac sa realnošću odraslih, nego je na svoj način nadilazi, pojavljuje se pred nama kao sirena, postaje nevidljiva, lebdi kao da nema težinu. Iako je zaslužila te supermoći, one je neće izvući iz brojnih iskušenja. Posle konačnog obračuna sa roditeljima, Maja dospeva u vaspitno-popravni dom. Pomaže drugim „štićenicama“ da pobegnu. Maja ne mora da beži, jer se izborila za svoju slobodu. „Ugričić se useljava u ružičasti svet crno-belih pojmova s namerom da ispriča surovu i komičnu priču o dečjoj zaveri protiv odraslih. Čak i dok opisuje kako Maja prolazi kroz zidove, duva lepak i ubija roditelje eksplozivom, pisac govori jezikom dečje slikovnice. Nevinost i košmar prepliću se kao kod Harmsa ili Bulgakova, a sve pod pokroviteljstvom pripovedača koji za sebe kaže da je ’zver nad zverima’, ’dosadna ali neizbežna beštija nad beštijama, koja ništa neće prećutati’. “ Vladislava Gordić Petković

Draž spisa "Nemilosrdni anđeo" je i u tome što nije naknadno ni preoblikovan ni dograđivan. Tako i nosi svežinu trenutka nastanka i obličje civilizacijskog sunovrata u kome nedužni građani preživljavaju noći od strave i užasa, teskobu od zavijanja sirena za vazdušnu uzbunu, strah od bombardovanja, bespomoćnost od rušenja i razaranja... Iz svakog retka dnevnika Miloša Jovanovića prisutna je spremnost i spretnost da sledi i svoje strahove ali i nevolje svih koji su postali krivi bez krivice. Prof. dr Ratko Božović Miloš Jovanović ovom knjigom pokazuje koliko su javnost i čovek, gotovo svaki čovek, pokazivali široku zainteresovanost ne samo za sebe, već i za društvo. Ta opšta i zajednička, odnosno, možda je bolje reći, nacionalna odgovornost, čini ovu knjigu aktuelnom, bliskom i potrebnom. Miloš Jevtić Miloš Jovanović nam snažno dočarava kako mu teško pada osećaj nemoći, bez ishoda, bespomoći, stanje kada ništa ne može da učini da promeni stanje, sputan a u stvari okovan sa svih stra- na, od svih u društvu, okružen silom zla, jednih na zemlji drugih na nebu. Prof. dr Srećko Đukić Postojanje jednog ovakvog dnevnika i njegovo čitanje danas višestruko je značajno, ne samo kao emotivno i misaono podsećanje na te strašne dane rata iz vazduha, već i kao opomena šta se može desiti s jednim narodom ako ne izvučemo pouke iz tih ratnih dana. I iz onoga što im je prethodilo. I onoga što je usledilo. Milan Tasić

Poučna bojanka, bojimo po brojevima je bojanka u kojoj se boji po ponuđenim brojevima i bojama. Korice bojanke su 300 g/m2 sa sjajnom plastifikacijom a listovi offset 100 g/m2. Dimenzija bojanke je 21 x 21 cm i sadrži 24 strane. Bojanka sadrži veoma zanimljive ilustracije okeanskog sveta, sirene, gusara, podmornice, broda, blaga... Zahvaljujući ovoj bojanki vaše dete će razvijati finu motoriku i naučiti pravilno da drži olovku, vežbati koncentraciju i istrajnost i razvijati logičko mišljenje i vežbati moć zapažanja.

Uspomene na nesrećnu savremenu istoriju Srbije, na 78 dana NATO bombardovanja. Ovo delo je izanredan istorijski dokument o nesrećnom periodu u našim životima, o bombardovanju Srbije, sada več davne 1999. godine. Iako je prošlo više od 15 godina, svi detalji ovih stravičnih događaja naviru u sećanja kada se čitaju rečenice ove knjige. Sve ono što je Ljubiša Rajić zapisivao u svom stanu u Beogradu, dok su se proori tresli i sirene zavijale, na žalost, ostalo je u sećanju mnogima od nas.

Knjiga Maksa Žakoba i Kloda Valansa “Ogledalo astrologije” ima dugu i zanimljivu sudbinu, kao uostalom i njeni autori. Prvo se pojavila 1919. godine pod naslovom “Tumači” i podnaslovom „Pokušaj psihološke klasifikacije prema planetarnom saglasju“ u izdanju Siren (Editions de la Sirène). Autor ove knjige bio je Konrad Morikan (Conrad Moricand), odnosno onaj koji se kasnije potpisivao kao Klod Valans. Za ovo izdanje predgovor je napisao niko drugi nego Maks Žakob, već tada Morikanov prijatelj. Žakob u ovom predgovoru piše da je „igra hipoteza, igra pesnika, a pisac ove knjige jeste pesnik“. Žakob takođe hvali ovaj „katalog tipova“, a astrologiju kao nauku karaktera. On nije samo bio pesnik, pisac, poznati pariski dendi i jedna od najzanimljivijih ličnosti zlatnog doba Monmartra i Monparnasa, već i ključna figura ovog kruga kada su u pitanju bile ezoterične nauke svih vrsta i nova iskustva, kao što su bili narkotici i droge. Žakob je dobro poznavao astrologiju, a prema nekim izvorima on je bio taj koji je otkrio talenat Konrada Morikana i nagovorio ga da počne da izučava ovu nauku. Maks Žakob, koliko god da je ostao u senci mnogih savremenika, bio je jedna od dragocenih figura prve polovine XX veka. Bio je okružen slikarima, pored Pikasa, čiji je prijatelj i omiljeni pesnik, bio je tu Matis, Brak, Modiljani, Difi, a i sam je slikao, od čega se izdržavao.

Detalji predmeta Stanje Polovno Spremite za spavanje, ušuškajte se i otkrijte svet čudesnih bajki uz Veliku riznicu priča za laku noć. Posetite podvodni svet Male sirene, istražite začarani zamak Lepotice i zveri i upoznajte dovitljivog Mačka u čizmama. Sa osam klasičnih priča autora kao što su braća Grim i Hans Kristijan Andersen, ova bogato ilustrovana zbirka brzo će postati omiljena u vašoj porodici. Uživajte u ovim bajkama pred spavanje ili kad god to vaša deca požele! Knjiga je u unutrašnjosti dobro očuvana, korice imaju sitne tragove korišćenja.

Džordž R. R. Martin je ostvario značajnu karijeru kao pisac naučne fantastike, horora, epske fantastike, kao scenarista i televizijski producent i kao urednik, priređivač i autor koncepta dugovečne serije priča i romana Divlje karte, na kojoj rade mnogi autori. Ono što je Džordž postigao u svakom od tih polja zadovoljilo bi mnoge profesionalce kao životno delo – i to životno delo vredno hvale. Ova retrospektiva je iscrpan vodič kroz jednu bogatu i raznovrsnu karijeru, i neizostavno štivo za sve ljubitelje naučne i epske fantastike i horora. U drugom tomu ove obimne retrospektive proslavljeni pisac nas vodi kroz svoje prve priče u žanru epske fantastike, kao i kroz fazu svog rada kojom je dominirao horor – ali često s primesama naučne fantastike, kao što su čuvena pripovetka Kraljevi peska o futurističkim kućnim ljubimcima koji se otimaju kontroli ili horor remek-delo Kruškasti čovek o istinski jezivom čoveku iz susedstva. Sve je to začinjeno Martinovim britkim zapažanjima o sumnjama, radostima i uspesima pisca koji pokušava da se profesionalno bavi svojom umetnošću. Izuzetno štivo ne samo za ljubitelje žanrovske književnosti već i za ljude željne da se oprobaju kao pisci. „Zašto volim epsku fantastiku? Verujem da fantastiku čitamo da bismo ponovo otkrili boje. Da okusimo jake začine i čujemo pesmu sirena. U fantastici ima nečeg drevnog i istinitog što se obraća nekom dubljem nivou u nama, onom detetu koje je sanjalo da će jednoga dana loviti u mračnim šumama, gostiti se pod bregovima, i pronaći ljubav koja će trajati zauvek negde južno od Oza i severno od zemlje Šangri La. Neka im njihov raj. Kad umrem, ja bih radije da odem u Srednju zemlju.“ Džordž R. R. Martin

Iz recenzije: Nadovezujući se na Plutarha, koji govori o čovjeku što je, očerupavši slavuja i našavši na njemu sasvim malo mesa, ustvrdio: “Ti si samo glas i ništa više”, slovenski filozof Mladen Dolar postavio si je zadatak da ukloni perje značenja koje prekriva glas, rastavi glas od tijela iz kojega, čini se, emanira, odupre se opčinjenosti zovom sirena i usredotoči “samo na glas i ništa više”. Glas nije bio važna filozofska tema sve do 1960-ih, kad su Derrida i Lacan, svaki zasebno, od njega napravili središnju teorijsku preokupaciju. U djelu Glas i ništa više Dolar ide dalje od Derridaove ideje “fonocentrizma” te – kao jedan od najistaknutijih pripadnika tzv. slovenske lakanovske škole – iznova oživljava i razvija Lacanovu tvrdnju kako je glas jedno od primarnih utjelovljenja onoga što je on nazvao objet petit a. Dolar tvrdi da povrh dvaju uobičajenih načina razumijevanja glasa, naime kao nositelja značenja (primjerice, u upotrebi govora zanima nas upravo značenje, ono je cilj, a glas možemo prečuti ili zanemariti kao uzgredan čimbenik) i kao izvora estetskog divljenja (primjerice u operi, u kojoj je fetišiziranje samoga glasa važnije od značenja), postoji i treća razina, na kojoj se glas smatra polugom mišljenja. Dolara ne zanimaju ni estetika ni prijenos značenja, nego iskustvo glasa koje vrlo duboko pogađa način na koji smo uopće subjekti. Ukratko: glas je u tijesnoj vezi sa samim pojmom prisutnosti, s načinom njezina razumijevanja. Meandrirajući filozofskim, teološkim, književnim i filmskim naracijama Dolar ne ostavlja neistraženim gotovo ni jedan aspekt pitanja o glasu. Njegov je stil istančan, pristup suvremen i lucidan, a uvidi neočekivani i izvedeni s pomnošću koja nikog ne ostavlja ravnodušnim. Zbog toga je ova studija u okviru svjetske humanistike jedinstvena i neusporediva.

Odiseja nije priča o lutanjima jednog muškarca, već priča o ljubavi mnogih žena. Kroz različite priče, u čijem su središtu ženski likovi, međusobno povezani često fatalnim susretom s jednim od najvećih grčkih junaka trojanskog rata, Odisejem, spisateljica Marilu Oliva ispreda poglavlja o čežnji, usamljenosti, neuzvraćenoj ljubavi, trpljenju, odanosti. Svojom “verzijom” priče, Kalipsa, Kirka, sirene, Penelopa i druge junakinje, preosmišljavaju jedno od najlepših dela svetske književnosti, podarivši mu jednu izrazito čulnu i zavodljivu stilsku dimenziju, ali pre svega ukazavši na pokretačku snagu tih istih junakinja, bez kojih Odisej ne bi ni bio to što jeste.

Knjiga Maksa Žakoba i Kloda Valansa Ogledalo astrologije ima dugu i zanimljivu sudbinu, kao uostalom i njeni autori. Prvo se pojavila 1919. godine pod naslovom Tumači i podnaslovom „Pokušaj psihološke klasifikacije prema planetarnom saglasju“ u izdanju Siren (Editions de la Sirène). Autor ove knjige bio je Konrad Morikan (Conrad Moricand), odnosno onaj koji se kasnije potpisivao kao Klod Valans. Za ovo izdanje predgovor je napisao niko drugi nego Maks Žakob, već tada Morikanov prijatelj. Žakob u ovom predgovoru piše da je „igra hipoteza, igra pesnika, a pisac ove knjige jeste pesnik“. Žakob takođe hvali ovaj „katalog tipova“, a astrologiju kao nauku karaktera. On nije samo bio pesnik, pisac, poznati pariski dendi i jedna od najzanimljivijih ličnosti zlatnog doba Monmartra i Monparnasa, već i ključna figura ovog kruga kada su u pitanju bile ezoterične nauke svih vrsta i nova iskustva, kao što su bili narkotici i droge. Žakob je dobro poznavao astrologiju, a prema nekim izvorima on je bio taj koji je otkrio talenat Konrada Morikana i nagovorio ga da počne da izučava ovu nauku. Maks Žakob, koliko god da je ostao u senci mnogih savremenika, bio je jedna od draocenih figura prve polovine XX veka. Bio je okružen slikarima, pored Pikasa, čiji je prijatelj i omiljeni pesnik, bio je tu Matis, Brak, Modiljani, Difi, a i sam je slikao, od čega se izdržavao. Pikaso je svakako najznačajnija ličnost u njegovom društvenom životu.

Dobro došli u svet Sejača straha prvom romanu serijala o Maksu Heleru. Drezden, četrdesete godine XX veka, Treći rajh je pred izdisajem. Danonoćno bombardovanje savezničkih snaga, izbeglice, glad… Gradom se pronose glasine o zastrašujućem ubici, koji je brutalno ubio mladu medicinsku sestru, dok su se čule sirene za uzbunu. Maks Heler, ophrvan brigama zbog sinova koji sun a frontu, mora voditi istragu, dok novi šef oficir SS-a demonstrira svoju okrutnost. Sve deluje beznadežno. Ali Heler nailazi na nove, opasne tragove i kreće u lov – lov u kojem se ne zna ko lovi, a ko je lovina.

SAMO DA ME GREH MINE Ko radi, taj i greši, a nema vrednijeg radnika među najamnicima od Dedpula! U jednoj od najranijih Dedpul-stolovina, svima dobro znani Lajavi Strelac primoran je da se suoči sa… pa, kako sam naslov kaže, MINULIM GRESIMA… Kada nezaustavljivi gorostas Gromada iz zatvora oslobodi Dedpulovog davnašnjeg dušmanina Crnog Toma Kasidija, naš nakaradni najamnik mora da udruži snage sa irskim ogrankom X-mena, „tata–ćera” dvojcem, Benšijem i Sirenom. No hoće li Vejd i dvoje riđih mutantskih drekavaca uspeti da izađu na kraj sa Crnim Tomom, Gromadom i… Dedpulovim sadističkim tvorcem, dr Kilebruom?

Živimo u doba slabljenja građanske svesti i političkih veza. Ništa nam ne uliva sigurnost da će moderna demokratska nacija u budućnosti biti sposobna da obezbedi društvenu povezanost, onako kao što je to mogla u prošlosti. Nema sumnje da su politička i ekonomska nezavisnost i suverenost svake nacije sabijene u uske granice prinuda skopčanih sa mondijalizacijom, širenjem ekonomskih razmena na celi svet i s vezama između političkih jedinica. Osim toga, unutrašnja evolucija demokratija, u kojima kolektivni život kao da se usredsredio na proizvodnju bogatstava i na njihovu raspodelu, teži da podrije političku ideju koja je ležala u korenu nastanka nacija.

Živimo u doba slabljenja građanske svesti i političkih veza. Ništa nam ne uliva sigurnost da će moderna demokratska nacija u budućnosti biti sposobna da obezbedi društvenu povezanost, onako kao što je to mogla u prošlosti. Nema sumnje da su politička i ekonomska nezavisnost i suverenost svake nacije sabijene u uske granice prinuda skopčanih sa mondijalizacijom, širenjem ekonomskih razmena na celi svet i s vezama između političkih jedinica. Osim toga, unutrašnja evolucija demokratija, u kojima kolektivni život kao da se usredsredio na proizvodnju bogatstava i na njihovu raspodelu,teži da podrije političku ideju koja je ležala u korenu nastanka nacija.

Vladavina takozvanog Napoleona III počinje zločinom, produžava se tiranijom, korupcijom, krađom, širenjem jezuitizma i zlikovačkim budalaštinama u spoljašnjoj politici, a završava se sedanskom katastrofom, novim Vaterloom. Sve to je nagnalo Viktora Igoa da izrazi protest u svojim Pesmama o tiraniji. “Kliknuti: Narode! Teraj tirane! Podiži ljude, tobom birane! Despotu ne daj da te zlostavi, Spasavaj Ustav, red vaspostavi, Zasviraj trubu opšte atake, Vezuj špijune, goni jatake, Hvataj lopove i licemere, Što zlatom tvojim pune ćemere; Ispravi jednom te prsi krive, Ne daj se više nogom gaziti; Isperi jednom te rane žive, Nek spadnu s tebe svi paraziti!

Razmišljajući o strasti sa kojom je u Španiji postavljeno i šireno učenje o bezgrešnom začeću, često sam pomišljao da u osnovi tog učenja mora da postoji neka tajna, koja je skrivenim putevima povezana sa tajnom naše nacionalne duše; da je to učenje možda simbol, veličanstven simbol, našeg sopstvenog života, u kome, posle dugog i napornog materinstva, ulazimo u starost sa devičanskim duhom; kao žena koja, privučena neodoljivim pozivom ka samostanskom i asketskom životu, a udata protiv svoje volje i iz dužnosti pretvorena u majku, dočekuje starost, konačno otkrivajući da je njen duh bio stran njenim delima, da je među plodovima njenog tela duša ostala sama, kao mistična ruža otvorena idealima devičanstva.

Razmišljajući o strasti sa kojom je u Španiji postavljeno i šireno učenje o bezgrešnom začeću, često sam pomišljao da u osnovi tog učenja mora da postoji neka tajna, koja je skrivenim putevima povezana sa tajnom naše nacionalne duše; da je to učenje možda simbol, veličanstven simbol, našeg sopstvenog života, u kome, posle dugog i napornog materinstva, ulazimo u starost sa devičanskim duhom; kao žena koja, privučena neodoljivim pozivom ka samostanskom i asketskom životu, a udata protiv svoje volje i iz dužnosti pretvorena u majku, dočekuje starost, konačno otkrivajući da je njen duh bio stran njenim delima, da je među plodovima njenog tela duša ostala sama, kao mistična ruža otvorena idealima devičanstva.

Drugi deo trilogije Čuvari . Kako bi proslavile uspon njihove nove kraljice, tri boginje Meseca stvorile su tri zvezde - jednu od vatre, jednu od leda i jednu od vode. Međutim, te tri zvezde su pale sa nebesa i tako su dovele sudbinu svih svetova u opasnost. Tri žene i tri muškarca sada moraju da pronađu njihove delove. Potraga za zvezdama će dovesti u vezu sirenu Aniku i odvažnog pustolova Sojera koji će biti uvučeni u vrtlog vatrene strasti dok zlo vreba iz prikrajka i vreme je da se prolije sirenina i krv pustolova zbog novostvorenog smrtonosnog i nepredvidivog oružja koje je u isti mah i ljudsko.

„Ovom knjigom autor svom (a time i svakom drugom) djetinjstvu vraća dubinu, bogatstvo i svu složenost života koji buja, ’uprkos svemu’. Da, u njegovom romanu negdje daleko grmi topovska kanonada, zavijaju sirene za uzbunu, čuju se puščani hici, pronose se vojničke uniforme i tegle se puške na ramenima, ali to ne sprečava jedno djetinjstvo da buja i ushićeno živi, tragajući za ostrvcima radosti i uživanja, povijajući se pod naletima božanskih tajni: odrastanja, drugarstva, ljubavi… ’Plave vode mutnoga Dunava’ – formula je na kojoj funkcioniše ova proza, koja pulsira snagom svoje životnosti, kako preciznosti i jezgrovitosti izraza, tako i slikovitosti prizora i uzbudljivosti asocijacija.” Mirko Demić

Samanta Šveblin veruje u dobru, zanimljivu, podsticajnu književnost, a užasava se dosadne. Pred čitaocem je izbor iz njene dve knjige priča, Ishodište nereda i Ptice u ustima, koje se “opasno približavaju utopiji savršene knjige”. Šveblin je postala najoriginalniji i najjači glas savremenog mladog pripovedaštva ne samo Argentine nego možda i čitave Latinske Amerike. Pripovetke Samante Šveblin prevedene su na petnaestak jezika i zanimanje za njeno delo, kako među đirokom publikom, tako u akademskim krugovima i dalje raste. U narativnom svetu Samante Šveblin, u svakoj priči o njemu, postoji uvek gotovo neprimetna pukotina kroz koju njeni protagonisti pokušavaju da uteknu u neku drugu, blagorodniju stvarnost koju ni mi, čitaoci, ni oni kao likovi, kao da ne poznajemo. Latentna napetost prati sve priče Samante Šveblin (“U stepi”, “Ptice u ustima”), čak i u anegdotama naizgled trivijalnog sadržaja (“Deda Mraz spava kod nas”,”Glave o asfalt”), otud stalni prizvuk horora (“Pod zemljom”, “Očajne žene”) ili apsurda (“Crne rupe”) koji od svakodnevnog sveta pravi začarani krug iz kojeg se retko kad ščepa prilika za izlazak. Sumnja se da je svako dno duplo (tako ekonomično saopšteno pričom “Moj brat Valter”). Nepogrešivo je prepoznatljiv opori, surovi i subliminalno nasilni svet njene proze (“Benavidesov teški kofer”, “Irman”, “Očajne žene”, “Ptice u ustima”, itd) koju su mnogi, zbog fantastičkih tragova i beketovski snažnog ukusa književnosti apsurda često dovodili u vezu sa Kafkom. Hiperbola (“Pod zemljom”), čudo “jedne premise” (“Konzerve”, “Čovek sirena”, “Crne rupe”) prati sveprisutni fini humor koji se kreće po širokom registru, od lake ironije do kaustičnog cinizma, smešten u sivoj zoni između opsene i vaumetnički trivijalnog postojanja. Svi tekstovi Samante Šveblin su više nego uzoriti: onako kako su to priče Rejmonda Karvera ili Gabrije Garsije Markesa. Dobro korišćenje sturog, direktnog jezika bez prideva stvara to osećanje dvostrukog dna, postojanja nečeg (pretećeg?) neizrečenog i neizrecivog, ali dubljeg i važnijeg, što prezire blagoglagoljivost i hod u mestu. Možda je sve to samo drugo ime za književnost o suštini stvari. Branko Anđić

Zajedno sa širenjem savremenog zapadnjačkog načina života po čitavoj planeti, širi se i metabolički sindrom - skup simptoma koji povećava rizik od razvoja srčanih oboljenja, moždanog udara, dijabetesa i drugih bolesti.Dobre vesti: metabolički sindrom može se staviti pod kontrolu dobro promišljenim programom fizičkih vežbi, prirodne ishrane, kontrole stresa i kvalitetnog sna. U ovoj jezgrovitoj i vedroj knjizi doktor Vidž prečišćava mnoštvo medicinskih istraživanja i pravi jednostavan i efikasan program za vitalnost i zdravlje. Izbegavajući pomodarstvo i jeftine trikove, pruža čitaocima praktične savete, studije slučajeva običnih ljudi i jasne odeljke u kojima uspeva da raskrinka uobičajene medicinske mitove. Ako se pridržavate dokazano efikasnih metoda doktora Vidža, možete da kontrolišete dijabetes, izbegnete metaboličke poremećaje povezane s njim, izgubite višak kilograma i živite zdravijim i srećnijim životom, puni energije.

Pa ovako je sve to bilo: Ne moram da se štipam. Da je ovo stvarnost podseća me pirkanje vetrića uz okean i žamor lagano obučenih ljudi, koji pričaju na meni nerazumljivim jezicima. Jarke boje najtoplijeg grada na Floridi oživele su slike sa razglednica. Do pre neki dan, okružen strahom, slušao sam sirene za uzbunu zbog vazdušnih napada NATO snaga na Srbiju, a danas sam već na sasvim drugom kraju sveta gde iz kafića dopire kubanska muzika. Nasmejani ljudi se bezbrižno šetkaju pored plaže - uživaju u čarima večnog leta. Previše je toga za moj mozak. Ne mogu da prihvatim sve nastale promene u ovako kratkom vremenskom periodu. Povlačim se u hlad palme, pred naletom vrelih sunčevih zraka, od kojih me nedovoljno brane kačket i tamne naočare. Kao noj zabijam glavu u vreli pesak bežeći u prošlost…

Iz recenzije : ’’Nakon dokumentarnog filma o riječkom rocku ’Ritam rock plemena’ Bernardina Modrića (ujedno i prvog riječkog dugometražnog filma) te box-seta ’Riječki novi val’, sa snimcima najvažnijih riječkih novovalnih bandova od 1978. do 1989. (a to je i prvi riječki box-set), svojevrsnu Ri rock trilogiju ovih dana zaključila je knjiga Velida Đekića ’91. Decibel’ u izdanju Meandar Medije Istodobno, to je prvi hrvatski rock vodič, jer je priča o gotovo pedeset godina riječkog rocka ispričana kroz 20 riječko-opatijskih toponima. U svakom poglavlju ispričana je i jedna ’podpriča’ o znamenitim riječkim bandovima. A njih, povijesno gledano, ima napretek, od Uragana, koji su bili prvi hrvatski rock band (osnovan 1960.) i Sirena, koje su bile prvi hrvatski ženski rock band, preko Parafa, prvog hrvatskog punk banda i Cacadou Looka, prvog all-girls banda koji je u bivšoj Jugoslaviji snimio album, do današnjih izvođača, koji po mnogo čemu obilježavaju hrvatsku rock scenu, a to su, prije svih, Let 3 i Urban & 4. Činjenica je da je riječka rock scena svojevrsni trademark grada i jedinstveno kulturno dobro, što je tijekom 50 godina uvijek bilo naglašavano, pa se Grad ni ovoga puta nije libio financijski poduprijeti ovu knjigu, kao što je bez problema ustupio gradske stanove zaslužnim rock pregaocima: Damiru Prodanoviću Prlji iz Leta 3 i Damiru Urbanu. Unikatan koncept rock vodiča sjedinio je mjesta za svirku, poput Dvorane mladosti, Circolla, kluba 48 u Opatiji i drugih s jedne strane, ali i onih mjesta koja su generirala rock kulturu, kao što je kavana hotela Continental, redakcija omladinskog magazina Val ili riječka žila kucavica – Korzo. Vrlo dobar esejistički stil Velida Đekića umnogome je pridonio da se knjiga čita u jednom dahu, bez obzira na to što su neka desetljeća zastupljenija i što poglavlja vremenski nisu povezana. Jednostavno, rock priče iz Rijeke na ovaj način nisu zanimljive samo sudionicima i pratiteljima te scene, nego i mnogo šire. Jer riječka rock scena uistinu je najvitalnija u ovim krajevima, neprestano se regenerira i oplođuje iznimnim postavama, koje potpisuju neke od najintrigantnijih albuma na hrvatskoj rock sceni. Stoga ova knjiga čak ima i udžbenički potencijal, kao prvo cjelovito ostvarenje o nekoj rock sceni u Hrvatskoj, od njezinih početaka do danas.’’ Bojan Mušćet

Knjiga "Viteštvo u srednjovjekovnoj Bosni" autora Emira O. Filipovića predstavlja detaljnu specijalističku studiju koja se bavi širenjem i afirmacijom viteške kulture u srednjovjekovnoj Bosni, smještajući je u širi europski kontekst. Autor posebnu pažnju posvećuje posrednicima viteštva iz Zapadne Europe u Bosnu, pri čemu ističe ulogu dalmatinskih komuna i Ugarsko-Hrvatskog Kraljevstva. Analizirajući obimne izvore, uključujući arhivske dokumente iz jedanaest različitih europskih arhiva, Filipović pruža uvid u različite aspekte viteštva u srednjovjekovnoj Bosni. Osvrće se na viteške titule i osobe koje su ih nosile, viteške ideale, životni standard, viteške igre i redove, ulogu vladara kao viteza, oružje i opremu bosanskih vitezova, kao i na simbole viteštva u heraldici i njihove tragove u onomastici. Bogato ilustrirana, ova knjiga predstavlja dragocjen doprinos proučavanju srednjovjekovne bosanske povijesti i viteštva, privlačeći zanimanje ne samo stručnjaka, već i šireg kruga čitatelja zainteresiranih za ovu tematiku.

Istorijski roman zasnovan na činjenicama. Pročitaćete ga kao uzbudljivu avanturu. Kao u priči pitko izlaže Cvajg istorijske i biografske okolnosti koje su uticale na formiranje Erazma kao osobe čija je životna težnja bila harmonična sinteza suprotnosti u ljudskom duhu, osobe koja ne odobrava drastične mere. Rat mu se činio nespojivim sa moralno mislećim čovečanstvom. Samo je jednu stvar na zemlji kao suprotnost razumu istinski mrzeo: fanatizam. Samostalnost u mišljenju smatrao je nečim što se samo po sebi razume. Ne boraveći stalno ni u jednoj zemlji i kao kod kuće u svima njima, prvi svesni kosmopolit i Evropejac, nije priznavao nadmoćnost jedne nacije nad drugom, i pošto je narode cenio jedino po njihovim najplemenitijim i najobrazovanijim duhovima, po njihovoj eliti, svi su mu izgledali dostojni ljubavi. Erazmo i njegove pristalice smatrali su napredak čovečanstva putem prosvećenosti mogućim i željno su iščekivali mogućnost da se pojedinac, kao i celo društvo, vaspita širenjem obrazovanosti.