Sirena od Yuga za cenu od 600 din

Sirena za Zastavu 101

Mercedes sirena jakog yvuka i kvaliteta. Cena po komadu.

Sirena od Punta 1 kom. 2 za 850 din.

SIRENA U ISPRAVNOM STANJU SKINUTA SA SUBARU VIVIO 95 GODISTE...

SIRENA U ISPRAVNOM STANJU SKINUTA SA DACIJE SOLENZE 2005 GODISTE...

Сирена и друге приче Литерарни омаж Хомеровим делима Илијади и Одисеји. Стилско мајсторство и имагинација одликују овај ликовно-литерарни драгуљ. Не зна се шта је у њему лепше – да ли је то приповедање или слика? Писац обрађује три теме из Хомерових дела: Сирену, у коју се заљубљује Одисејев сапутник Еуфорион, Телемахову Женидбу, у којој се приповеда како је Одисејев син задобио невесту и Безазлену Јеленину Лукавост, у којој се приповеда како је лепа Јелена у Троји надмудрила Aндромаху, Хекторову жену. - Жил Леметр

СИРЕНА И УСПОМЕНЕ ЂУЗЕПЕ ТОМАЗИ ДИ ЛАМПЕДУЗА ПРОСВЕТА Б е о г р а д 1 9 9 9 Сјајан превод са италијанског ВЈЕРА БАКОТИЋ - МИЈУШКОВИЋ ......................................................... Брош Ћирилица 1 О 1 сттраница НЕКОРИШЋЕНО DSP2O

Knjiga je kao nova, Laguna, 2022 Autor: Monik Rofi Žanrovi: Nagrađene knjige, Ljubavni, Fantastika Pismo: Latinica Broj strana: 232 Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 15. mart 2022. Nagrada Kosta za najbolji roman. „Izuzetno književno dostignuće.“ – Sunday Times „Veoma moderna priča.“ – Times Bezvremena priča o povratku, ljubavi, izlečenju i preživljavanju. Jednog aprila, blizu obale ostrva Crna Konča, Dejvid je pevušio u svom čamcu iščekujući da nešto zatrese njegove štapove za pecanje. Iznenada, u vodi stvorila neobična mlada žena, mitsko stvorenje, sirena po imenu Ajkaja. Nekada davno ljubomorne žene sa ostrva proklele su lepu devojku da večno živi u telu ribe. Iako ju je video na tren, nije je mogao zaboraviti. Danima se vraćao se na isto mesto dok je nije ponovo video. Jednog dana ulovili su je američki turisti. Dejvid će je spasti i sakriti u svom domu otkrivajući da se ona polako ponovo pretvara u ženu. On mora da zadobije njeno poverenje, a Ajkaja da nauči šta to znači biti čovek posle mnogo vekova usamljenosti. Dok se zaljubljuju jedno u drugo prolaze kroz brojne opasnosti ali i radosti. Ipak, nad njima neprekidno lebdi pitanje: da li će nekadašnja sirena uspeti da izbegne svoju kletvu? „Izvanredan, lepo napisan, zadivljujući, visceralni roman – pun mitske energije i nezaboravnih likova. Potpuno je originalan i različit od bilo čega što smo ikada čitali, a opet imamo utisak da u rukama držimo klasik nastao na vrhuncu piščeve stvaralačke moći. To je knjiga koja će vas odvesti do najdaljih dometa mašte – potpuno je ubedljiva.“ – Iz saopštenja žirija nagrade Kosta „Hrabar i očaravajući roman koji ne prestaje da iznenađuje. Moderan mit o pripadnosti i vezama koje ljudi stvaraju među sobom i sa svojom zemljom.“ – Megi O’Farel „Ona nije standarda sirena. A to nije ni ova priča.“ – Margaret Atvud „Originalno.“ – Daily Mail

Tvrdi povez Pol-III BB.

Auto sirena za alarm 12 V,ispravna

Skinuto sa Clio 4 2015 god. Ispravno Pre kupovine nas kontaktirajte kako bismo proverili raspoloživost artikla. Pogledajte i ostale moje delove: https://www.kupindo.com/Clan/marinasabo/SpisakPredmeta https://www.kupindo.com/Clan/andrekdenes/SpisakPredmeta

Novo novo

Novo novo

Vešto vodeći radnju, Lustbader uspeo je da u jednoj knjizi ispriča u stvari, tri romana u kojima se vešto prepliću stvarnost, mašta, prošlost i sadašnjost! Ovaj roman se odigrava pred filmskim kamerama, iza njih i u svetu rok muzike. Svaka priča, puna neočekivanih obrta, govori o strahotama savremenog sveta, kriminalu, drogi, terorizmu, bespoštednim ubistvima. Jedna hrabra žena uhvaćena u kovitlac svega toga uspeva da se izbori za svoju ljubav i svoje mesto u društvu. Dejna Vitni, slavna glumica, često mešajući fikciju i stvarnost, doživljava vrhunac uspeha kada za ulogu u filmu “Hiter Duel” dobija oskara.

skinuto ispravno

FLERT KABLI VOLANA KOJI IDE NA VRETENO VOLANA I PRENOSNIK JE ZA AERBEG I SIRENU SKINUT SA DACIJE SOLENZE 2005 GODISTE I U ISPRAVNOM JE STANJU...

Potpuno nova knjiga, bez posvete. Autor: Frank Goldamer Žanr: Istorijski romani Pismo: Latinica Broj strana: 288 Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2022. Prvi roman u serijalu o Maksu Heleru. Treći rajh je pred kolapsom. Velelepni grad Drezden je gotovo uništen. Glasine o užasavajućem ubici koji je pod zaštitom sirena za uzbunu iskasapio mladu medicinsku sestru kolaju gradom. Iskusni policajac Maks Heler mora da reši slučaj, a ubica ponovo udara... Grad je preplavljen izbeglicama, svi gladuju usled nestašice, a Heler, ophrvan brigom zbog sinova koji su i dalje na frontu, mora da vodi istragu bez ikakvih resursa, pod vođstvom novog šefa, okrutnog oficira SS-a. Sve deluje beznadežno. A onda, dok saveznici danonoćno bombarduju grad, Heler nailazi na nove, opasne tragove i kreće u složen i žestok lov u kom se ne zna je li lovina on ili monstrum poznat kao Sejač straha. „Napet, dramatičan i savršeno napisan triler.“ – Morgenpost „Goldamer prepliće krimi-zaplet sa dramatičnom istorijskom pozadinom i tako stvara uzbudljivu priču koja je znatno više od običnog trilera.“ – Oberhessische Presse „Uzbudljiv triler čije je centralno pitanje koja je vrednost ljudskog života kada se svet oko vas ruši.“ – Westdeutsche Allgemeine Zeitung

Priredila: Dragica S. Ivanović Povez: tvrd Br. strana: 279 Format: 15,5x16 `Neobična je sudbina latinskog jezika, širio se sa širenjem imperije koja ga je stvorila, ali njena propast nije uzrokovala i njegov kraj; bio je službeni i verski jezik većeg dela civilizovane Evrope i mnogo vekova nakon propasti Rimskog carstva, da bi postupno, jačanjem nacinalnih jezika, gubio svoju apsolutnu vlast... ...Ako pođemo od samog naslova knjige koja je pred nama, ona ne predstaja neku novinu. Na sreću, i danas postoji više izbora sentenci pisanih latinskim jezikom... ...Ako čitaoci ove knjige budu uživali, bar delimično, čitajući je, koliko sam ja uživala radeći na njoj, onda je ona dosegla svoj cilj, no ukoliko ona nekoga, čemu ne mogu da se nadam, ali se ipak usuđujem da priželjkujem, podstakne na učenje latinskog jezika i učenje pojedinih sentenci naizust, onda će ovaj izbor u potpunosti opravdati svoje postojanje.` - iz uvodne napomene priređivača Dragice S. Ivanović.

Autor - osoba Jolley, Dan = Džoli, Den Yeates, Thomas, 1955- = Jits, Tomas, 1955- Naslov Odisej : Posejdonova kletva : grčka legenda u stripu / [scenario] Den Džoli ; [crtež] Tomas Jits ; [prevodilac Nikola Tomašević] Jedinstveni naslov Odysseus: Escaping Poseidon`s Curse: A Greek Legend. srpski jezik Vrsta građe strip Ciljna grupa dečje, opšte Jezik srpski Godina 2020 Izdanje 4. izd. Izdavanje i proizvodnja Čačak : Pčelica izdavaštvo, 2020 (Čačak : Pčelica izdavaštvo) Fizički opis 48 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Tomašević, Nikola, 1983- = Tomašević, Nikola, 1983- Zbirka Strip mitologija / [Pčelica, Čačak] ISBN 978-86-6089-571-6 (karton) Napomene Izv. stv nasl.: Odysseus: Escaping Poseidon`s Curse: A Greek Legend Kor. nasl. Tiraž 1.000 Pojmovnik: str. 46 Knjige, filmovi i internet stranice sa sličnom tematikom: str. 47 O autorima: str. 48 Registar. Predmetne odrednice Grčka mitologija -- Stripovi za decu Po završetku desetogodišnjeg rata protiv Trojanaca, Odisej i njegovi ljudi se vraćaju kućama. To putovanje će se ispostaviti jednako opasno koliko i sam rat, s obzirom na to da će se susresti sa kiklopima, ljudožderima, izazovnim sirenama i gnevom boga mora Posejdona. Da li je Odiseju i njegovim mornarima suđeno da ih proguta more? Ili će Odisejeva odlučnost, snaga i hrabrost uspeti da ih vrate na Itaku? MG139 (N)

tvrd povez - udžbenički format, 255 strana, izdavač: Geca Kon - Beograd, sitna oštećenja korica i knjiga je uredna i dobro očuvana Etiopija, zvanično Savezna Demokratska Republika Etiopija, država je u istočnoj Africi[3] u regionu poznatom kao Rog Afrike. Ova velika afrička zemlja ima populaciju od više od 100 miliona stanovnika i po tome je 12. zemlja na svetu i druga u Africi posle Nigerije . Nema izlaza na more, a graniči na severu sa Eritrejom, na zapadu sa Sudanom i Južnim Sudanom, na jugu sa Kenijom i na istoku sa Somalijom i Džibutijem.[4] Istorija Glavni članak: Istorija Etiopije Istorija Etiopije je po mnogo čemu jedinstvena među afričkim zemljama. Sa izuzetkom kratkog razdoblja uoči Drugog svetskog rata 1936—1941. kada je bila pod italijanskom okupacijom, zemlja nikada nije bila evropska kolonija. Praistorija Homo sapiens idaltu hominidna lobanja. Postoji široko zastupljeno mišljenje da je Etiopija mesto nastanka anatomski modernog čoveka, Homo sapiens, tokom Srednjeg paleolita pre oko 200.000 godina. Najranije poznate kosti modernog čoveka su nađene u jugozapadnoj Etiopiji i nazivaju se Omo ostaci.[5] Dodatno, ostaci kostura Homo sapiens idaltu su nađeni na lokaciji u Srednji Avaš u Etiopiji. Datirani na pre oko 160.000 godina, oni predstavljaju predstavnika jedne izumrle podvrste Homo sapiens, ili neposrednog prethodnika anatomski modernih ljudi.[6] Po tvrdnjama lingvista, prva populacija koja je koristila Afroazijski jezik je došla u ovaj region nakon Neolitske ere iz doline Nila,[7] ili Bliskog istoka.[8] Drugi naučnici smatraju da se Afroazijska familija razvila in situ u oblasti Afričkog roga, i da je naknadno došlo do migracije u Etiopski region.[9] Antika Prva zabeležena zemlja na području Etiopije bilo je kraljevstvo Aksum, koje se u prvom veku nove ere razvilo u pomorsku i trgovačku silu na Crvenom moru. Zemlja je primila monofizitsko hrišćanstvo u četvrtom veku, a vrhunac snage dosegnulo je u šestom veku kada je kontrolisalo i južni deo Arapskog poluostrva. Sa širenjem Islama od sedmog veka, važnost Aksuma se smanjila, a arapsko osvajanje crvenomorske obale je odseklo državu od trgovačkih puteva. Ipak, zemlja nije osvojena i uključena u arapsko-islamsku sferu uticaja kao Egipat i Sudan na severu.[10] Srednji vek U 14. i 15. veku etiopska država je uspela da održi premoć nad muslimanskim sultanatima koji su nastali uz njenu južnu granicu, ali nakon nekoliko poraza u početku 16. veka njen opstanak je doveden u pitanje.[11] Tada je Portugal uputio vojnu pomoć Etiopiji i nakon početnih neuspeha 1543. pobeđen je muslimanski vojskovođa Ahmad Gran. Sa portugalskim vojnicima stigli su i misionari pa je Etiopija u kratkom razdoblju na početku 17. veka bila katolička zemlja. Ipak, 1632. učvršćena je tradicionalna monofizitska doktrina, a svi kontakti sa Evropljanima su prekinuti. U području južne Etiopije opustošene ratovima sa muslimanima počeo je tokom 16. veka počeo je da se u sve većem broju doseljava stočarski narod Oromo čije su pripadnike etiopski starosedeoci smatrali varvarima, delom i zbog njihovih animističkih verovanja. U 18. i prvoj polovini 19. veka dolazi do slabljenja centralne države u korist regionalnih vladara među kojima se ističu i plemići naroda Oromo koji su se postupno uključili u amharski hrišćanski kulturni krug. Anton Emmerich Zischka von Trochnov bio je austrijski novinar i jedan od najuspješnijih pisaca publicistike u 20. stoljeću. Rođen 14. rujna 1904., a umro 31. svibnja 1997.) Pisao je i pod pseudonimima Rupert Donkan, Thomas Daring, Darius Plecha i Antal Sorba. Njegovih 40-ak knjiga koje su uglavnom pokrivale nefiktivne ekonomske i tehničke teme prevedene su na 18 jezika. Život Višejezična Zischka radila je za Neue Freien Presse od 1924. do 1929. i od 1930. u Parizu kao dopisnica za različite europske i američke novine. Njegov veliki uspjeh kao novinara omogućio mu je npr. kupiti i koristiti privatni zrakoplov, što mu je omogućilo međunarodno izvještavanje. Njegove tekstove o katastrofi poplave u Kini 1931. objavile su gotovo sve europske novine. Zischka je radio kao slobodni autor od uspjeha svoje prve knjige Le Monde en Folie 1933. i ostao je sa svojom suprugom Nizozemkom od 1935. do svoje smrti 1997. na vlastitoj kući u San Vicenteu, Mallorca. Dijelovi Zischkine privatne arhive sada se nalaze u Deutsches Museum Münchenu. [1] Opisivanje putovanja i iskustva u industriji Početkom 1930-ih, Zischka izvještava o stranim zemljama i globalnim industrijama (Zischka je radio pod krinkom u belgijskim rudnicima ugljena i rumunjskim naftnim poljima) promiče poznavanje i autentičnost. Našao je široku publiku u nacističkoj Njemačkoj, ali iu inozemstvu. Rast i uspjeh izdavačke kuće Goldmann iz Leipziga uglavnom se temeljio na uspjehu Zischkinih bestselera koji se razlikuju od, na primjer, de:Karl Aloys Schenzinger, fiktivnijeg bestselera o sirovinama napisanog za vrijeme Trećeg Reicha. Zischka je ostala u Španjolskoj (i nepokolebljivo se držala nefikcije) te je također naišla na međunarodne pohvale. Zischka je konačno pronašao (nakon uzaludnih pokušaja) sponzora unutar nacističke elite, Fritza Todta. Potonji je uveo Wissenschaft bricht Monopole (1936.) kao udžbenik u srednjim školama i učinio Zischku poznatim imenom unutar režima. Knjiga je prevedena na 18 jezika i prodana diljem svijeta.[2] Služeći propagandnim naporima Trećeg Reicha Slično kao u `Ölkriegu`, Zischka je pozadinu rata i oružanih sukoba objasnio kao jednostavne borbe za zemlju i sirovine. Zischka je predstavio njemačke tehničke razvoje kao što su fluidizacija ugljena ili Haberov proces koji mogu jamčiti mir. Suprotstavio je pohlepni kapitalizam britanskih ili američkih monopola njemačkom urednom radu, organskom `Volksgemeinschaftu` spremnom dijeliti svoju tehnologiju. Protiv anglosaksonske demokratske javnosti, društva kojim dominiraju masovni mediji i stranačka politika, Zischka je stavio svoj (vrlo njemački) ideal organske sinteze, zajedničkog Gemeinschafta temeljenog na širokom masovnom pokretu predvođenom tehnokratima koji odlučuju o kriterijima učinkovitosti. Zischka je služio široko rasprostranjenim njemačkim vjerodajnicama.[3] Zischka je izbjegavao otvoreni antisemitizam i otvoreni šovinizam, što mu je omogućilo da nacrta miroljubivu i `modernu` sliku Trećeg Reicha, služeći upravo predratnim propagandnim ciljevima potonjeg. To je također olakšalo Zischkin poslijeratni stav nepolitičkog, miroljubivog tehnokrata. Međutim, Zischka se pridružio NSDAP-u 1940. i bio je član Deutsche Arbeitsfronta. Također je obučavao i podučavao snage Legije Condor te dostavljao dosjee o španjolskoj političkoj situaciji vlastima nacističke vlade. Utjecaj na javnu raspravu u Trećem Reichu Zischkine publikacije pojačale su javnu raspravu o mjerenjima za povećanje energetske autarkije i dovele do izgradnje (protiv volje njemačke petrokemijske industrije) nekoliko postrojenja za fluidizaciju ugljena u Njemačkoj.[4] U stvarnom životu, te elektrane nisu služile za globalni mir, već su davale benzin za Wehrmacht Blitzkriegs. Ponovno pokretanje i daljnji uspjeh nakon 1945 Saveznička naredba za repatrijaciju dovela je do Zischkine internacije nakon 1945. Zischka se uspio vratiti pisanju s Bertelsmannom (prvo je koristio pseudonim) i ponovno je uspostavio legalno uporište u Španjolskoj 1948. Slijedili su daljnji bestseleri, Zischka je postao poznat iu javnosti predavanja u Njemačkoj. Glavne teme ostale su mu energija i industrija, ali je pisao i o ulozi dolara u globalnoj ekonomiji. Potonju temu Zischka je predstavio kao kontroverzu između komentiranog anglosaksonskog profiterstva i ratnog huškanja protiv mirovne sile (ne više njemačkog) nego europskog podrijetla.[5] Zischka kao izvor ideja za kritičare globalizacije Zischkin uspjeh nije bio samo zahvaljujući izvrsnom stilu pisanja, osobnoj predanosti i ambiciji te dobro istraženim činjenicama. Bio je izvrstan u odabiru tema od nadolazećeg širokog interesa (kao što je opskrba energijom) i opisivanju istih provokativnom i zanimljivom prozom. Njegove novinarske metode našle su različite nasljednike, od Güntera Wallraffa do Petera Scholl-Latoura. Njegove točke i argumenti još uvijek se mogu pronaći i aktivni su u različitim dijelovima njemačkog političkog spektra i debate.[6] Kao primjer, Zischkina paradigma odolarski imperijalizam i rat oko nafte mogu se naći kod današnjih njemačkih autora publicistike različitog podrijetla: [7] F. William Engdahl, novinar vezan uz Büso i autor knjige `Mit der Ölwaffe zur Weltmacht` (`Naftno oružje koje vodi do globalne moći`) Hans Kronberger, bivši član Europskog parlamenta za austrijsku desničarsku stranku FPÖparty, autor knjige `Blut für Öl` (Krv za naftu), predgovora knjige koju je napisao SPD-Solar Guru Hermann Scheer Franz Alt, bivši član CDU-a, predvodnik Mirovnog pokreta i autor knjige `Krieg um Öl oder Frieden durch die Sonne` (`Rat oko nafte ili solarni mir`) Sličnost sa Zischkom je postava navodne (židovske) američke plutokracije pohlepne za naftom i ratnohuškačke globalizacije protiv buduće miroljubive europske tehnokracije. Umjesto Zischkine strasti za fluidizacijom ugljena, današnji autori promiču prelazak na opskrbu solarnom energijom i vodikovu ekonomiju kao tehnokratski deus-ex-machina koji vodi globalnom miru.[8]