Ministarstvo straha, Grejam Grin Žanrovi: Trileri, Filmovane knjige Pismo: Latinica Broj strana: 320 Povez: Mek sa klapnama Čarobna knjiga, Beograd, 2020. nova knjiga Jednog mirnog popodneva, Artur Rou posećuje vašar na poljima Kembridžšira i osvaja kolač u igri na sreću. No to nipošto nije dan kao svaki drugi. Rat je i Britaniju ozbiljno ugrožava Nemačka, a pošto sirene za vazdušnu uzbunu prekidaju vašar, ubrzo postaje jasno i to da Rou nije tek običan čovek. Otpušten je s psihijatrijskog zatvorskog odeljenja pošto je iz milosrđa ubio svoju ženu i muči ga krivica zbog tog čina, a uz to sad, osvojivši naizgled bezazlenu nagradu, mora da beži od nacističkih špijuna i drugih mračnih sila koje žele da ga eliminišu. Započevši zlokobnu odiseju kroz London razoren bombama, Rou se upliće u klupko tajni koje sežu do najvećih dubina njegove zaboravljene prošlosti. On nema poverenja ni u koga, pa ni u sebe – jer Artur Rou, zapravo, ne zna tačno ko je. Grejam Grin, jedan od najznačajnijih i najslavljenijih pripovedača dvadesetog veka, pruža nam uzbudljiv špijunski triler smešten (i napisan) usred Drugog svetskog rata, služeći se sopstvenim iskustvima iz Londona tokom akcije Blic. Napetu priču vešto je prožeo specifičnim humorom, što njegov stil čini primamljivim i jedinstvenim, a ovaj roman uznosi van okvira špijunskog ili bilo kog drugog žanra. Po romanu Ministarstvo straha čuveni Fric Lang je 1944. snimio igrani film.

Laguna 2015. Format: 13x20 cm Broj strana: 264 Pismo: Latinica Povez: Mek ISBN: 978-86-521-1667-6 NOVA Prava je strava u monstrumskoj školi, kao i u celom Salemu. Emitovanje filma Moj komšija zombi raskrinkalo je SDA-ovce koji beže da spasu živu glavu. Ali nekima je parola „Krijmo se dostojanstveno“ dosadila i razmišljaju da ostanu i bore se... Klodin, kojoj bekstvo SDA-ovaca kvari planove za krznenu proslavu šesnaestog rođendana smišlja način kako da izađe iz senke svojih šestoro braće i sestara i za promenu malo i ona bude u centru pažnje. Melodi istražuje nove mogućnosti svog glasa kome niko ne može odoleti, ali joj uživanje u novostečenoj veštini kvari saznanje da joj majka možda i nije prava mama. Frenki je slomljena jer misli da ju je Bret izdao i pokušava da nađe naponsku utehu na drugoj strani, kao i da povede mentolsku revoluciju kojom će SDA-ovci dobiti svoje mesto pod suncem. Kleo se nalazi u nimalo zlatnoj situaciji jer mora da dokaže da nije kriva za emitovanje filma. Lalu očekuje nimalo fantastoočnjast put u Transilvaniju kod bake i deke Jezivih, a Blu se pridružuje sirenama na Velikom koralnom grebenu... BORBA JOŠ NIJE ZAVRŠENA Avanture u Monstrumskoj školi nikad nisu bile toliko uzbudljive, opasnost nikad veća a moguća nagrada nikad primamljivija. Ali SDA-ovcima koji su ostali u Salemu neophodna je podrška onih koji su otišli...

Naslov: Zezopis od zverinjaka Autor: Miljenko Žuborski Izdavač: - nije navedeno Pismo: ćirilica Br. strana: 46 Format: 16 cm Povez: meki Knjiga je u celosti (korice, listovi, povez) veoma lepo očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju`. Zverinjak ili nastojanje da se prevaziđe vekovni jaz između zverske lepote i tuge dvonožaca O autoru možete da pročitate na Vikipediji: https://sr.wikipedia.org/wiki/Miljenko_%C5%BDuborski Miljenko Popović - Žuborski (Beograd, 1938 — Beograd, 19. mart 2020) bio je srpski književnik. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odseku za psihologiju. Radio je deset godina kao profesor psihologije u Hemijskoj školi u Beogradu. Bio je član je Udruženja književnika Srbije od 1966. godine, a pisanjem se bavio još od studentskih dana. Objavio je brojne knjige poezije i proze za koje je nebrojeno puta nagrađivan. Za prvu zbirku pesama „Knjiga žalbe“ koju je objavio 1970. godine dobio je Srebrnu sirenu u Budvi na Jugoslovenskom festivalu satire i humora. Ljuba Moljac je zasmejavao tekstovima koje je napisao Miljenko Žuborski. Poznat је po tome što je pisao za humorističko-satirični časopis „Jež“. Periodično je objavljivao tekstove u raznim listovima i časopisima. Od 2003. u dnevnim novinama Blic svake subote objavljivao je po 2 pesme i 10 aforizama. Pored pisanja bavio se i kabaretskim nastupima, komponovanjem muzike za svoje stihove, te bio autor i izvođač svojih pesama na raznim medijima.

MINISTARSTVO STRAHA - Graham Grin Bratstvo jedinstvo 1968 Tvrd povez 256 str Jednog mirnog popodneva, Artur Rou posećuje vašar na poljima Kembridžšira i osvaja kolač u igri na sreću. No to nipošto nije dan kao svaki drugi. Rat je i Britaniju ozbiljno ugrožava Nemačka, a pošto sirene za vazdušnu uzbunu prekidaju vašar, ubrzo postaje jasno i to da Rou nije tek običan čovek. Otpušten je s psihijatrijskog zatvorskog odeljenja pošto je iz milosrđa ubio svoju ženu i muči ga krivica zbog tog čina, a uz to sad, osvojivši naizgled bezazlenu nagradu, mora da beži od nacističkih špijuna i drugih mračnih sila koje žele da ga eliminišu. Započevši zlokobnu odiseju kroz London razoren bombama, Rou se upliće u klupko tajni koje sežu do najvećih dubina njegove zaboravljene prošlosti. On nema poverenja ni u koga, pa ni u sebe – jer Artur Rou, zapravo, ne zna tačno ko je. Grejam Grin, jedan od najznačajnijih i najslavljenijih pripovedača dvadesetog veka, pruža nam uzbudljiv špijunski triler smešten (i napisan) usred Drugog svetskog rata, služeći se sopstvenim iskustvima iz Londona tokom akcije Blic. Napetu priču vešto je prožeo specifičnim humorom, što njegov stil čini primamljivim i jedinstvenim, a ovaj roman uznosi van okvira špijunskog ili bilo kog drugog žanra. Po romanu Ministarstvo straha čuveni Fric Lang je 1944. snimio igrani film. L.1.O.4.P.1

O knjizi Vilinsko kraljevstvo Voksli je u opasnosti. Nad njim se nadvila Mržnja koja želi da zavlada celim svetom. Nemoćna kraljica Vokslija, Kasandra, svoju tek rođenu bebu, vilu Piksi, šalje devojci neizmerne ljubavi, daleko, daleko u Beograd, nadajući se da će tu njena malena piksi biti bezbedna. Roman Pixie, autorke Mimi Vlaović je avanturističko-naučnofantastični-ljubavno-zabavni roman za mlade, koji nas uvodi u život Beograđanke Singidunuminele koja je veoma posebna, ne samo po imenu, nego i po tome što je biće sa najviše ljubavi na svetu. Singidunuminela pokušava da uravnoteži svoj već komplikovan život: mlađa sestra je stalno izluđuje, bivši dečko – umetnik – moli je da se pomire, pokušava da izgradi karijeru scenariste, a sada i, beba koja joj se iznenada pojavljuje pred vratima stalno stvara pink jednoroge po njenom stanu! „Roman Pixie pogađa pravo u metu, jer su i njegova autorka i njegova ciljna grupa na istoj talasnoj dužini! Jezikom svoje generacije – nadarena petnaestogodišnjakinja, Mirjana Mimi Vlaović isplela je zabavnu ljubavnu priču s elementima fantazije, uz mnoštvo referenci na život savremene urbane mladeži u Srbiji i probleme s kojima se suočavaju momci i devojke rođeni devedestih godina prošlog veka...“ Stevan Gojkov, BRAVO „Pixie je naučno-fantastična avantura, putovanje sa vilama i sirenama kroz prizmu uvek aktuelne priče o ljubavi. Maštovito, dopadljivo, pravi devojački hit! “ Ivana Pataković, OK!

Kao novo. Bez posvete. Kora bambusa - Osamu Dazai Godina izdanja: 2022 Broj strana: 190 Povez: Mek Nijedna zbirka ne može biti sasvim objektivna. Ipak, nastojao sam da u izbor pre svega uđu Dazaijeve najpoznatije pripovetke, one koje se prvo spomenu uz njegovo ime, kao što su Melose, trči!, Sećanja ili Sto pogleda na planinu Fuđi. Tome je pridodat poseban osvrt na kod nas dosad neprimećenu stranu njegovog pisanja koja teži fantaziji, alegoriji, romansi, poput Kore bambusa, Samuraja i sirene, ili Romaneske. Fantazijsko prati autobiografsko u Dazaijevom stvaralaštvu još od najranijih dana. Pripovetke stoga nisu deljene tematski, već hronološki, od najranije do najkasnije. Čitalac će, međutim, moći da uoči neraskidivu vezu između nekih (poput Romaneske i Starog Hajdelberga), ili cikluse koje vezuje sličnost u materijalu ili metodu; npr. autobiografski (Sećanja, Braća, Lepotani i cigarete…), zasnovan na starijem predanju (Melose, trči!, O časnom siromaštvu…), skice (Konj bez galopa, Proleće…), i slično. Ipak, ove podele su daleko od neprikosnovenih. Fantazija uvek vreba na obodu svakodnevnog života (Sto pogleda na planinu Fuđi); svakodnevna Dazaijeva ogorčenja progovaraju i u fantaziji (Romaneska). Povrh svega, individualno čitalačko iskustvo nadmašuje u jasnoći svaku udžbeničku podelu. Kao što i sam Dazai kaže u predgovoru, lepotu ne osećamo po tuđem uputstvu, nego sami, iznenada nabasamo na nju. Tvoja je sloboda da li ćeš u ovoj zbirci naći lepotu ili ne. Sveto pravo čitaoca.

Žurila je Avenijom Pennsylvania, blok dalje od Bijele kuće, drhtureći na hladnom prosinačkom vjetru, kad je čula zastrašujući, prodorni vrisak zračne uzbune, a zatim zvuk bombardera nad glavom, spremnog istovariti svoj smrtonosni teret. Stala je, ukočila se, zahvaćena crvenom maglom užasa. Odjednom se opet našla u Sarajevu i mogla je čuti prodorni zvižduk padajućih bombi. Čvrsto je zatvorila oči, ali bilo je nemoguće isključiti sliku onoga što se oko nje događalo. Nebo je gorjelo dok su je zaglušivali zvukovi pucnjave automatskog oružja, urlici aviona i fijuk smrtonosnog šrapnela. Obližnje su se zgrade pretvarale u masu betona, cigli i prašine. Užasnuti ljudi trčali su u svim smjerovima, nastojeći pobjeći pred smrću. Iz velike je daljine začula muški glas kako govori: – Je li vam dobro? Polako, oprezno, otvorila je oči. Opet se nalazila u Aveniji Pennsylvania, na blijedom zimskom suncu, slušajući zamirući zvuk mlažnjaka i sirene vozila hitne pomoći koji su joj razbudili sjećanja. – Gospođice, je li vam dobro? Prisilila se na povratak u sadašnjost. – Da. Ja… dobro mi je, hvala vam. Zurio je u nju. – Čekajte malo! Vi ste Dana Evans. Ja sam vaš veliki obožavatelj. Svake vas večeri gledam na WTN-u i vidio sam sve vaše emisije iz Jugoslavije. – Njegov je glas bio pun entuzijazma. – Zasigurno je za vas bilo doista uzbudljivo, izvještavati o tom ratu, je li? – Da. – Grlo Dane Evans posve se osušilo. Uzbudljivo gledati kako ljude raznose na komadiće, vidjeti tijela novorođenčadi bačena u bunare, naplavljene ostatke ljudskih tijela kako plutaju crvenom rijekom.

Topla i šarmantna priča o otvaranju jedne moderne knjižare u zemlji gde nema nijedne takve. Pripovest o mukama i pobedama Nadije Vasif, osnivačice i direktorke Divana u Kairu. Ulicama Kaira odjekuju pozivi na molitvu, vozači gnevno zasipaju jedni druge uvredama, sirene trube u postojanom fortisimu, ori se vika uličnih prodavaca, sa svakog trotoara trešte televizori i radio-aparati... U zaglušujućoj buci Nadija Vasif je 2002. godine, sa svojom sestrom Hind i prijateljicom Nihal, osnovala Divan, nepokolebljivo nezavisnu knjižaru. Tri mlade žene nisu posedovale nikakvo zvanično obrazovanje u vezi sa tim poslom, niti su imale šta da izgube. U to doba u Egiptu nije postojalo ništa nalik Divanu. Državna uprava zanemarivala je kulturu, a knjiga je predstavljala luksuz. Posle deset godina Divan je prerastao u uspešan knjižarski lanac na deset lokacija, sa sto pedeset zaposlenih i brojnim revnosnim obožavateljima. Iskreni, sveži i veoma duhoviti memoari Nadije Vasif kazuju priču o tom putovanju. Među njihovim šarolikim junacima nalaze se Divanovi redovni posetioci poput napornog doktora Midhata Samira, vozača sa ambicijom da postane izvršni direktor meditativne Nihal ćutljive ali smrtonosne Hind zahtevne diktatorke Nadije, i mnogo ljudi, pretežno muškaraca, koji su tvrdili da Divan nikad neće uspešno poslovati. Letopis jedne knjižarke u Kairu predstavlja portret zemlje koja srlja ka revoluciji, feministički poziv na ujedinjenje i inspirativni kratki kurs o rukovođenju firmom po zakonu entropije. Više od svega, on ukazuje da reč ima moć da nas okrene vlastitioj suštini.

Veljko Petrović - Varljivo proleće/Pomerene savesti/Bunja i drugi iz Ravangrada 32 pripovetke SADRŽAJ `Varljivo proleće`, deset pripovedaka Prolecni pogreb Evo kako je bilo Perica je nesrecan (Iz prvih utisaka jednog sumornog usamljenog coveka) Jesenje secanje Tata se igra Teca Milka Naš ucitelj cetvrtog razreda Pileta Igracke Maturantski sastanak “Bunja i drugi iz Ravangrada“, predratna pricanja, dvanaest pripovedaka Crucis amore Putic Peter Bunja (Povest coveka bez korena) Jovance Potisnuti Fedor (Prirodopisna crta iz Vojvodine) Mikoševiceve sirene Aurel Ðurkovic Stekliš u Ravangradu On je ne voli Sefer Ljuc Služba „Pomerene savesti“, deset pripovedaka Janos i Macko Pokvareno pismo Sacuvano pismo Vuk Marijo, gde si? Pobeda ružne Mati i kci Muzjak Sirota nasa Mumica Lov Izdavač: Matica srpska, Novi Sad Godina: 1954 Broj strana: 511 Tvrdi povez Biblioteka: Veljko Petrović Sabrana dela Ocena: 3+. Vidi slike. Skladište: 1210 Težina: 450 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Vučko uvek nađe način - Monstrumska škola 3 - Lizi Harison Godina izdanja: 2015 Broj strana: 264 Povez: Mek KLODIN JE U BEKSTVU, SVI SU POBLESAVILIPrava je strava u monstrumskoj školi, kao i u celom Salemu. Emitovanje filma Moj komšija zombi raskrinkalo je SDA-ovce koji beže da spasu živu glavu. Ali nekima je parola „Krijmo se dostojanstveno“ dosadila i razmišljaju da ostanu i bore se...Klodin, kojoj bekstvo SDA-ovaca kvari planove za krznenu proslavu šesnaestog rođendana smišlja način kako da izađe iz senke svojih šestoro braće i sestara i za promenu malo i ona bude u centru pažnje. Melodi istražuje nove mogućnosti svog glasa kome niko ne može odoleti, ali joj uživanje u novostečenoj veštini kvari saznanje da joj majka možda i nije prava mama. Frenki je slomljena jer misli da ju je Bret izdao i pokušava da nađe naponsku utehu na drugoj strani, kao i da povede mentolsku revoluciju kojom će SDA-ovci dobiti svoje mesto pod suncem. Kleo se nalazi u nimalo zlatnoj situaciji jer mora da dokaže da nije kriva za emitovanje filma. Lalu očekuje nimalo fantastoočnjast put u Transilvaniju kod bake i deke Jezivih, a Blu se pridružuje sirenama na Velikom koralnom grebenu...BORBA JOŠ NIJE ZAVRŠENAAvanture u Monstrumskoj školi nikad nisu bile toliko uzbudljive, opasnost nikad veća a moguća nagrada nikad primamljivija. Ali SDA-ovcima koji su ostali u Salemu neophodna je podrška onih koji su otišli...

Monstrumska škola 3 Izdavač: Laguna, Beograd Prevod: Eli Gilić Povez: broširan Broj strana: 256 Odlično očuvana. KLODIN JE U BEKSTVU, SVI SU POBLESAVILI Prava je strava u monstrumskoj školi, kao i u celom Salemu. Emitovanje filma Moj komšija zombi raskrinkalo je SDA-ovce koji beže da spasu živu glavu. Ali nekima je parola „Krijmo se dostojanstveno“ dosadila i razmišljaju da ostanu i bore se... Klodin, kojoj bekstvo SDA-ovaca kvari planove za krznenu proslavu šesnaestog rođendana smišlja način kako da izađe iz senke svojih šestoro braće i sestara i za promenu malo i ona bude u centru pažnje. Melodi istražuje nove mogućnosti svog glasa kome niko ne može odoleti, ali joj uživanje u novostečenoj veštini kvari saznanje da joj majka možda i nije prava mama. Frenki je slomljena jer misli da ju je Bret izdao i pokušava da nađe naponsku utehu na drugoj strani, kao i da povede mentolsku revoluciju kojom će SDA-ovci dobiti svoje mesto pod suncem. Kleo se nalazi u nimalo zlatnoj situaciji jer mora da dokaže da nije kriva za emitovanje filma. Lalu očekuje nimalo fantastoočnjast put u Transilvaniju kod bake i deke Jezivih, a Blu se pridružuje sirenama na Velikom koralnom grebenu... BORBA JOŠ NIJE ZAVRŠENA Avanture u Monstrumskoj školi nikad nisu bile toliko uzbudljive, opasnost nikad veća a moguća nagrada nikad primamljivija. Ali SDA-ovcima koji su ostali u Salemu neophodna je podrška onih koji su otišli... (K-96)

Vučko uvek nađe način - Monstrumska škola 3 Lizi Harison Format: 13x20 cm Broj strana: 264 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 5. septembar 2015. KLODIN JE U BEKSTVU, SVI SU POBLESAVILI Prava je strava u monstrumskoj školi, kao i u celom Salemu. Emitovanje filma Moj komšija zombi raskrinkalo je SDA-ovce koji beže da spasu živu glavu. Ali nekima je parola „Krijmo se dostojanstveno“ dosadila i razmišljaju da ostanu i bore se... Klodin, kojoj bekstvo SDA-ovaca kvari planove za krznenu proslavu šesnaestog rođendana smišlja način kako da izađe iz senke svojih šestoro braće i sestara i za promenu malo i ona bude u centru pažnje. Melodi istražuje nove mogućnosti svog glasa kome niko ne može odoleti, ali joj uživanje u novostečenoj veštini kvari saznanje da joj majka možda i nije prava mama. Frenki je slomljena jer misli da ju je Bret izdao i pokušava da nađe naponsku utehu na drugoj strani, kao i da povede mentolsku revoluciju kojom će SDA-ovci dobiti svoje mesto pod suncem. Kleo se nalazi u nimalo zlatnoj situaciji jer mora da dokaže da nije kriva za emitovanje filma. Lalu očekuje nimalo fantastoočnjast put u Transilvaniju kod bake i deke Jezivih, a Blu se pridružuje sirenama na Velikom koralnom grebenu... BORBA JOŠ NIJE ZAVRŠENA Avanture u Monstrumskoj školi nikad nisu bile toliko uzbudljive, opasnost nikad veća a moguća nagrada nikad primamljivija. Ali SDA-ovcima koji su ostali u Salemu neophodna je podrška onih koji su otišli... stanje odlično, kao novo S.S.

Letopis jedne knjižarke u Kairu - Nadija Vasif lepo očuvana Topla i šarmantna priča o otvaranju jedne moderne knjižare u zemlji gde nema nijedne takve. Pripovest o mukama i pobedama Nadije Vasif, osnivačice i direktorke Divana u Kairu. Ulicama Kaira odjekuju pozivi na molitvu, vozači gnevno zasipaju jedni druge uvredama, sirene trube u postojanom fortisimu, ori se vika uličnih prodavaca, sa svakog trotoara trešte televizori i radio-aparati... U zaglušujućoj buci Nadija Vasif je 2002. godine, sa svojom sestrom Hind i prijateljicom Nihal, osnovala Divan, nepokolebljivo nezavisnu knjižaru. Tri mlade žene nisu posedovale nikakvo zvanično obrazovanje u vezi sa tim poslom, niti su imale šta da izgube. U to doba u Egiptu nije postojalo ništa nalik Divanu. Državna uprava zanemarivala je kulturu, a knjiga je predstavljala luksuz. Posle deset godina Divan je prerastao u uspešan knjižarski lanac na deset lokacija, sa sto pedeset zaposlenih i brojnim revnosnim obožavateljima. Iskreni, sveži i veoma duhoviti memoari Nadije Vasif kazuju priču o tom putovanju. Među njihovim šarolikim junacima nalaze se Divanovi redovni posetioci poput napornog doktora Midhata Samira, vozača sa ambicijom da postane izvršni direktor meditativne Nihal ćutljive ali smrtonosne Hind zahtevne diktatorke Nadije, i mnogo ljudi, pretežno muškaraca, koji su tvrdili da Divan nikad neće uspešno poslovati. Letopis jedne knjižarke u Kairu predstavlja portret zemlje koja srlja ka revoluciji, feministički poziv na ujedinjenje i inspirativni kratki kurs o rukovođenju firmom po zakonu entropije. Više od svega, on ukazuje da reč ima moć da nas okrene vlastitioj suštini.

Nekorišćena knjiga, kao nova, plitka ogrebotina na plastifikaciji koja se vidi kad se knjiga iskosi, 11cm. Eva Ibotson (1925-2010)- Obdanište za čudovištanca, sa engleskog prevela Jovana Kuzmanović, Odiseja Beograd, 2014, meki povez sa preklopom, 276 stranica, 326g. `Jeste li se ikad zapitali šta rade sirene kad se ulepe naftom, ko pomaže džinovskim pticama kad im se zaglavi jaje i gde fantastična bića i morska čudovišta ostavljaju klince dok obavljaju razne misije širom sveta? Otkrićemo vam tajnu: svi oni odlaze na jedno daleko, tajanstveno ostrvo, kojeg nema na mapama, koje nema čak ni ime. Na njemu žive neobične sestre, koje svi zovu tetke, i brinu o raznim stvorenjima u nevolji, običnim i čudesnim, lepim i ružnim, njima jednako dragocenim. Međutim, posla je sve više, a njih su pritisle godine, pa moraju smesta da nađu pomoćnike. Dobro, ideja da kidnapuju troje dece nije bila baš najpametnija, ali se ničega drugog nisu setile. Fabio i Minet će se brzo uklopiti u ovo neobično obdanište za čudovištanca i sprijateljiti se s Herbertom, selkijem koji ne može da se odluči hoće li proživeti svoj vek kao čovek ili foka, zmajem bez krila koji živi na dnu jezera i povazdan filozofira i, naročito, s malim krakenom koga otac ostavlja u ovom neobičnom obdaništu dok plovi svetskim okeanima. Treće dete, Lambert, sve vreme pokušava da pobegne i konačno uspeva dovodeći u opasnost sve stanovnike ostrva. Da li će tetke, deca i neobična stvorenja s Ostva uspeti da se odbrane i sačuvaju svoju tajnu?` (sa zadnjih korica) (Za uzrast od 8 do 12 godina)

Novo, nečitano, nema posvete. Nikola Tesla, pesnik nauke - Dejan Stojiljković Godina izdanja: 2023 Broj strana: 101 Povez: Tvrd Luksuzno bibliofilsko izdanje Ako se naučne formule mogu prepevati, da li je onda moguće obrnuto? Da li se poezija može prevesti u formule? U nauku? I ako je to moguće, kakav čovek je kadar to da učini? Po svoj prilici – izuzetan. Da li je Nikola Tesla bio takav čovek? Prometej koji je po cenu velike lične žrtve doneo čovečanstvu svetlo? I u bukvalnom i u figurativnom smislu. “Širenje civilizacije se može uporediti sa širenjem vatre. Prvo je to tiha iskra, a onda podrhtavajući plamen, a onda moćni požar koji postaje sve jači i brži”, rekao je jednom Tesla. Kroz kakvu je to šumu simbola prošao genije iz Smiljana i šta je tamo sreo i spoznao? Luksuzno bibliofilsko izdanje knjige Nikola Tesla: Pesnik nauke kroz 10 poglavlja pokušava da odgonetne zagonetnu ličnost velikog naučnika prateći njegov životni put od rodnog Smiljana do Njujorka. Saznajte od koga je Tesla nasledio talenat za pronalazaštvo, kakvi su bili njegovi prvi dani u Americi, zašto su ga smatrali osobenjakom, kako je pobedio Edisona u „Ratu struja“, zbog čega je dugo vremena važio za jednog od najpoželjnjih njujorških neženja, kakav je bio njegov odnos sa Markom Tvenom i Mihajlom Pupinom, zašto ga nisu primili u Srpsku kraljevsku akademiju, kakav je stav imao po pitanju religije i Boga, odakle njegova fascinacija viskijem za koji je smatrao da produžava život, zbog čega su njime i njegovim delom bili fascinirani Dejvid Bouvi i Kristofer Nolan…

Kao novo. Bez posvete. Marš usamljenih - Sergej Dovlatov Izdavač: LOM Godina izdanja: 2022 Broj strana: 206 Format: 20 cm Povez: Broširani Marš usamljenih (1983) je zbornik kolumni Sergeja Dovlatova, objavljenih u njujorškom listu „Novi Amerikanac“. Veliki pisac kao novinar. Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pisao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker. Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remekdela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima. Po rečima Brodskog: „Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Ariel - Sergej Dovlatov Izdavač: LOM Godina izdanja: 2021 Broj strana: 170 Format: 20 cm Povez: Broširani Ariel (1989) je zbirka kratkih priča Sergeja Dovlatova, napisanih u Americi, od 1980. do 1990. god. Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pisao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker. Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima. Po rečima Brodskog: „Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Pisma ženama - Sergej Dovlatov Izdavač: LOM Godina izdanja: 2022 Broj strana: 231 Format: 20 cm Povez: Broširani Pisma ženama izbor je iz prepiske Sergeja Dovlatova, vođene između 1963. i 1989. godine. Knjiga sadrži intervjue i predavanja autora. Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dov-latove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pisao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker. Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima. Po rečima Brodskog: „Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“.

Sergej Dovlatov ArielMeki povezAriel (1989) je zbirka kratkih priča Sergeja Dovlatova, napisanih u Americi, od 1980. do 1990. god.Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pisao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker.Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima. Po rečima Brodskog: „Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“.Dovlatov: delaKompromis (1981) • Zona (1982) • Puškinova brda (1983) • Naši (1983) Zanat (1985) • Kofer (1986) • Strankinja (1986) • Uloga (1988) • Ariel (1989)Solo na andervudu / Solo na IBM-u (1990) • Filijala (1990)Marš usamljenih (1983) • Prepiska (1992)

Sergej Dovlatov Ariel Meki povez Ariel (1989) je zbirka kratkih priča Sergeja Dovlatova, napisanih u Americi, od 1980. do 1990. god. Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pisao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker. Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima. Po rečima Brodskog: „Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“. Dovlatov: dela Kompromis (1981) • Zona (1982) • Puškinova brda (1983) • Naši (1983) Zanat (1985) • Kofer (1986) • Strankinja (1986) • Uloga (1988) • Ariel (1989) Solo na andervudu / Solo na IBM-u (1990) • Filijala (1990) Marš usamljenih (1983) • Prepiska (1992)

Novo, nečitano, nema posvete. Letopis jedne knjižarke u Kairu - Nadija Vasif Godina izdanja: 2022 Broj strana: 248 Povez: Mek Topla i šarmantna priča o otvaranju jedne moderne knjižare u zemlji gde nema nijedne takve.  Pripovest o mukama i pobedama Nadije Vasif, osnivačice i direktorke Divana u Kairu. Ulicama Kaira odjekuju pozivi na molitvu, vozači gnevno zasipaju jedni druge uvredama, sirene trube u postojanom fortisimu, ori se vika uličnih prodavaca, sa svakog trotoara trešte televizori i radio-aparati... U zaglušujućoj buci Nadija Vasif je 2002. godine, sa svojom sestrom Hind i prijateljicom Nihal, osnovala Divan, nepokolebljivo nezavisnu knjižaru. Tri mlade žene nisu posedovale nikakvo zvanično obrazovanje u vezi sa tim poslom, niti su imale šta da izgube. U to doba u Egiptu nije postojalo ništa nalik Divanu. Državna uprava zanemarivala je kulturu, a knjiga je predstavljala luksuz. Posle deset godina Divan je prerastao u uspešan knjižarski lanac na deset lokacija, sa sto pedeset zaposlenih i brojnim revnosnim obožavateljima. Iskreni, sveži i veoma duhoviti memoari Nadije Vasif kazuju priču o tom putovanju. Među njihovim šarolikim junacima nalaze se Divanovi redovni posetioci poput napornog doktora Midhata; Samira, vozača sa ambicijom da postane izvršni direktor; meditativne Nihal; ćutljive ali smrtonosne Hind; zahtevne diktatorke Nadije, i mnogo ljudi, pretežno muškaraca, koji su tvrdili da Divan nikad neće uspešno poslovati. Letopis jedne knjižarke u Kairu predstavlja portret zemlje koja srlja ka revoluciji, feministički poziv na ujedinjenje i inspirativni kratki kurs o rukovođenju firmom po zakonu entropije. Više od svega, on ukazuje da reč ima moć da nas okrene vlastitioj suštini. „Nadijinu priču treba da pročita svaki vlasnik firme koji je nekad u životu skočio bez sigurnosne mreže i svaki čitalac koji je među policama knjižare nekad pronašao utehu.“ – Ema Straub, autorka romana Ovde smo svi odrasli

Sergej Dovlatov Marš usamljenihIzdavač: LOMGodina izdanja: 2022Broj strana: 206Format: 20 cmPovez: BroširaniSERGEJ DOVLATOV 1941-1990Danas najpopularniji ruski pisac, kako u Rusiji, tako i širom sveta. Dovlatov je najveći stilista, najduhovitiji je i najviši od svih pisaca našeg doba (196 cm).Marš usamljenih (1983) je zbornik kolumni Sergeja Dovlatova, objavljenih u njujorškom listu „Novi Amerikanac“.Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pisao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker. Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remekdela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima. Po rečima Brodskog: „Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“.Dovlatov: delaKompromis (1981) • Zona (1982) • Puškinova brda (1983) • Naši (1983) Zanat (1985) • Kofer (1986) • Strankinja (1986) • Uloga (1988) • Ariel (1989) Solo na andervudu / Solo na IBM-u (1990) • Filijala (1990) • Pisma (1992)

Sergej Dovlatov Marš usamljenih Izdavač: LOM Godina izdanja: 2022 Broj strana: 206 Format: 20 cm Povez: Broširani SERGEJ DOVLATOV 1941-1990 Danas najpopularniji ruski pisac, kako u Rusiji, tako i širom sveta. Dovlatov je najveći stilista, najduhovitiji je i najviši od svih pisaca našeg doba (196 cm).Marš usamljenih (1983) je zbornik kolumni Sergeja Dovlatova, objavljenih u njujorškom listu „Novi Amerikanac“. Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pisao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker. Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remekdela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima. Po rečima Brodskog: „Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“.Dovlatov: delaKompromis (1981) • Zona (1982) • Puškinova brda (1983) • Naši (1983) Zanat (1985) • Kofer (1986) • Strankinja (1986) • Uloga (1988) • Ariel (1989) Solo na andervudu / Solo na IBM-u (1990) • Filijala (1990) • Pisma (1992)

Posveta i potpis autora! Autor - osoba Žuborski, Miljenko, 1938-2020 = Žuborski, Miljenko, 1938-2020 Naslov Zezopis od zverinjaka / Miljenko Žuborski Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina [b. g.] 1991 Izdavanje i proizvodnja [B. m.] : [b. i.], [b. g.] ([b. m.] : [b. i.]) Fizički opis 46 str. ; 16 cm (Broš.) Napomene Pravo ime autora: Miljenko Popović. Miljenko Popović – Žuborski (Beograd, 1938 – Beograd, 19. mart 2020) bio je srpski književnik. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odseku za psihologiju. Radio je deset godina kao profesor psihologije u Hemijskoj školi u Beogradu. Bio je član je Udruženja književnika Srbije od 1966. godine, a pisanjem se bavio još od studentskih dana. Objavio je brojne knjige poezije i proze za koje je nebrojeno puta nagrađivan. Za prvu zbirku pesama „Knjiga žalbe“ koju je objavio 1970. godine dobio je Srebrnu sirenu u Budvi na Jugoslovenskom festivalu satire i humora. Ljuba Moljac je zasmejavao tekstovima koje je napisao Miljenko Žuborski. Poznat je po tome što je pisao za humorističko-satirični časopis „Jež“. Danas periodično objavljuje tekstove u raznim listovima i časopisima. Od 2003. u dnevnim novinama Blic svake subote objavljivao je po 2 pesme i 10 aforizama. Pored pisanja bavio se i kabaretskim nastupima, komponovanjem muzike za svoje stihove, te bio autor i izvođač svojih pesama na raznim medijima. Dela Knjiga žalbe (1970) Ole, vole (1977) Cirkus zvani cirkus (1978) Ooo ruk srce (1981) Ugovor sa đavolom (1983) Devojka koja mrda ušima (1986) Zezopis od zverinjaka (1991) Svatovi (1995) Životopis (1996) Povest o caru pernatom (1996) Žubor (1996) Rečnik (2000) Spomenik od zaborava (2004) Na pogrešnoj strani motke (2006) Mastilo od kiše (2006) Na pogrešnoj strani motke (2008) Živa bića u kući od pića (2009) Živa bića u kući od pića (2009) Rastanak sa praznom flašom (2010) MG18 (L)

U dobrom stanju Bio sam duša lošeg društva : poezija i proza / Vladimir Visocki ; preveo s ruskog Andrij Lavrik Poèzija i proza. srp Jezik srpski Godina 1997 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 1997 (Novi Sad : MBM-plas) Ostali autori Lavrik, Andrij Novikov, Vladimir Krylov, A. E. Fizički opis 174 str. ; 18 cm Zbirka Biblioteka BIS ; knj. 45 Napomene Prevod dela: Poèzija i proza / Vladimir Vysockiî. Čitamo Visockog / Vl. Novikov: str. 154-167 Komentari / A. Krilov: str. 168-174. Vladimir Semjonovič Visocki (rus. Влади́мир Семёнович Высо́цкий; Moskva, 25. januar 1938 — Moskva, 25. jul 1980) je bio ruski pevač, pesnik, pozorišni i filmski glumac i pisac. Visocki se smatra jednim od najvećih ruskih umetnika svih vremena, koji je ostavio dubok i trajan trag u ruskoj kulturi. Iako ga je tokom života zvanična vlast bivšeg Sovjetskog Saveza uglavnom ignorisala, Visocki je dostigao veliku slavu i čak i danas ima značajan uticaj na mnoge ruske muzičare i glumce. Vladimir Visocki rođen je 1938. godine u Moskvi. Njegov profesionalni život odvijao se pre svega u Teatru na Taganki, sa kojim je imao više gostovanja po svetu. Beogradska publika ga se seća sa gostovanja na BITEF-u 1975. gde je igrao omiljenu ulogu Hamleta. Osim pozorišne karijere, V. Visocki se pojavno u više filmova n TV serija, od kojih je neke emitovala i JRT. Iako je, osim široke popularnosti filmskog i pozorišnog glumca bio još popularniji kao pesnik n pevač, za života nije video nijednu objavljenu zbirku svojih pesama. Popularnost je stekao čistim koncertima, na kojima je publika snimala magnetofonima njegove pesme. Ti snimci su posle umnožavani i šireni, slično fenomenu samizdatskih knjiga. Visockog je izdalo srce u tokom pozorišne predstave. Umro je 1988. godine u Moskvi. Poezija Visockog ni dan danas nije izgubila ništa od svoje upečatljivosti i snage. savremena ruska knjizevnost ruski pisci pesnici ... ruska poezija ... x2