`Čudovišta koja smo voleli`, jednog od naših najboljih filmskih kritičara Ranka Munitića, je multidisciplinarno istraživačko putovanje kroz analizu legendarnih ličnosti iz mitova, bajki, `horrora`, `science fictiona` i `heroic fantasy`. U drugoj knjizi predstavljeni su baron Minhauzen, Lepotica i Zver, dr Frankenštajn i njegovo čudovište, grbavac Kvazimodo, Pikova dama, Mala sirena, Stara crna kuća i oživela mumija, Ahab i Beli kit, kapetan Nemo i profesor Lidenbrok i Alisa u zemljama čuda. Povez: Mek Broj strana: 168 Format: 17 x 24

SIMOR STAJN GARET MARFI PESMA SIRENE - moj život u muzici Prevod - Slobodan Loka Nešović Izdavač - Mascom EC, Beograd Godina - 2020 308 strana 21 cm ISBN - 978-86-7806-395-4 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ćošak knjige ima trag kvašenja, ne oseća se na vlagu, tekst bez podvlačenja `Knjiga koja će pomeriti vaše shvatanje muzike! Ako ste muzički fanatik, imate izgrađen muzički ukus i definisan stav po pitanju muzike, poznajete žanrove, izvođače i znate mnoštvo trivija o njihovim životima i karijerama, volite i umete da slušate muziku – onda je ovo knjiga za vas! Vrhunska poslastica za muzičke znalce i sladokusce iz pera Simora Stajna, teškaša muzičke industrije, lovca na talente koji je pomogao usponu velikog broja zvezda od Smitsa i Hedsa, preko Madone do Sila i Ajs Tija! „Simor ima zlatno uvo. Taj čovek je u svoj rad uneo enciklopedijsko znanje o muzici i boemsku radost življenja uspevajući da pronađe nove talente tamo gde ih niko drugi ne bi tražio.“ (Kej Di Leng) „Iako svetski poznat diskograf, Simor Stajn je živeo luđe od većine muzičara sa kojima je sarađivao. Hvala bogu što je poživeo da nam ispriča svoju bogatu životnu priču!“ (Kris Franc i Tina Vejmut) „Simor Stajn mi je, vezano za rep muziku, jednom rekao: ’Ne kapiram do kraja to što radiš, ali shvatam koliko je važno.’ Tada sam shvatio da pametni ljudi razumeju neke stvari čak i kada nisu do kraja upoznati sa njima. To ’nešto’ što je on osetio poguralo je moju karijeru.“ (Ajs Ti) „Cilj mi je bio da Smitsi potpišu za Sire Records. Želeli smo da se svrstamo među naše idole, ali smo i više od toga želeli da sarađujemo sa Simorom Stajnom. Slušao sam o svemu što je on uradio za muziku i želeo sam da i mi budemo deo tog nasleđa.“ (Džoni Mar, Smits)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Seymour Stein Siren Song

Dobro došo Hriste - duhovna pesmarica Dobro doš`o Hriste - duhovna pesmarica Добро дош’о Христе – духовна песмарица Уредник: Миленко Мачак Издавач: Чувари, Београд Година издања: 2018. Обим: 301 страна Повез: тврди Духовна песмарица, која садржи осамнаест песама посвећених Божићу и Васкрсу, затим шеснаест песама Господу, као и шеснаест песама Богородици, тридесет шест песама светима, педесет четири родољубиве песме и осамдесет шест осталих духовних песама. Причају да постоји птица сирена која има тако сладак глас да свако ко је чује бива опијен и иде за њом по пустињи. Од сладости певања он заборавља и сам свој живот, пада и умире. Нешто слично се дешава са душом. Када у њу падне небеска сладост, од слатког звука Божијих речи она се сва устремљује за њима. Због осећања која се запечаћују у уму она заборавља свој телесни живот. Тело се лишава својих жеља, а душа се узноси из овог живота ка Богу. Свети Исак Сирин nova sa blagoslovom mit amfilohija tvrd povez (mala donja bela ladnica)

Pedagoški muzej,Beograd,2016.104 strane,ilustr.22x22cm behance.net/gallery/37540239/Svet-Bajki-Interaktivna-izlozba-za-decu ,,Nova izložba Pedagoškog muzeja u Beogradu `Jednom, jako davno, u dalekoj zemlji”, autorke Maje Nikolove, posvećena je deci i svima koji su mladi duhom. Izložba će omogućiti mališanima da istraže svet Crvenkape, Aladina, Male sirene, tri praseta, kao i mnogih drugih likova iz bajki, na potpuno nov način! Uz pomoć dubinske kamere - kinekta - deca će moći da udahnu život svojim omiljenim junacima upravljući njihovim siluetama svojim telima i pokretima. Ova izložba, osim što podstiče razvoj dečje mašte i rađanje novih ideja, predstavlja priliku da se deca upoznaju sa novim tehnologijama, kao i inicijativu da se istraži u kojoj meri je moguće upotrebiti interaktivni storytelling u edukativne svrhe. Pozivamo sve zainteresovane da svojim idejama doprinesu razvoju sličnih projekata, koji bi primenu mogli naći unutar raznih kulturnih ustanova, a pre svega u okviru obrazovnog sistema. 
Pedagoški muzej poziva mališane da na potpuno novi način upoznaju svet svojih omiljenih priča i junaka!``

JAKA KAO SMRT JE LJUBAV - Majster Ekhart izbor iz dela Izdavač: SVETOVI Novi Sad, 1999. F: 12x17 cm O: 199 str Mek povez, ćirilica. Knjiga je u odličnom stanju samo je prva strana knjižnog bloka malo zacepljena u vrhu i ima pečat knjižare Plato. Majster Ekhart (1260-1327?), formalno dominikanac, obrazovao se u Strazburgu, Parizu, Kelnu, pod uticajem Alberta Velikog, klasičnog sholastičara i kao savremenik Tome Akvinskog i Dunsa Skota. Predavao u Parizu, gde je stekao magisterijum, tj. majstorsko dostojanstvo. Delovao je u Bremenu, potom rukovodio teološkom školom u Strazburgu. Držao je propovedi i po manastirima kao najugledniji teolog i najslavljeniji propovednik Nemačke. U sporu između Tome Akvinskog i Dunsa Skota, stavio se na stranu prvog, i ohrabrivao laike da uđu u augursku tajnu i tajnu spasenja. Njegove propovedi su zapisivane i širene, što je izazvalo zvaničnu Crkvu da mu se suprotstavi, a inkvizicija je progonila i spaljivala sve one koji su izražavali njegove stavove. Uprkos odstupanjima od tomizma, njegov red je nastojao da ga zaštiti i da posvedoči pravovernost, sve dok nije bila donesena neopoziva odluka. Odbio je optužbe inkvizitora, ali je morao pred papu u Avinjon. Ekhart se 1327. poslednji put pominje kao živ. Zastupao je učenje o večnosti ljudske duše. Ekhartova nadahnuta i skoro panteistička teologija jedna je od vršnih tačaka hrišćanski inspirisane mistike.

PANKADŽ VIDŽ TURBOMETABOLIZAM Prevod - Nenad Trnavac Izdavač - Publik praktikum, Beograd Godina - 2019 228 strana 23 cm ISBN - 978-86-6035-620-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: DŽOEL FURMAN - Predgovor Uvod: Zašto turbometabolizam i šta ja imam od toga? Metabolički sindrom: osnovni uzrok hroničnih bolesti Holistički pristup tretmanu i lečenju gojaznosti i dijabetesa Osnove potrebne za početak Optimalna ishrana za optimalno zdravlje Voda: sastavni deo života Presudna uloga vežbanja Savladajte stres pre nego što on savlada vas Spavanje: osnovni sastojak zdravlja Borba s neprijateljima iz okruženja Superhrana i suplementi Recepti za turbometabolizam Zaključak Dodatak 1: Deset zapovesti doktora Vidža za optimalnu dobrobit Dodatak 2: Deset razloga zašto želim da dostignem turbometabolizam Dodatak 3: Program vežbi u tri nivoa Dodatak 4: Glikemijski indeks hrane Zahvalnosti O autoru `Zajedno sa širenjem savremenog zapadnjačkog načina života po čitavoj planeti, širi se i metabolički sindrom - skup simptoma koji povećava rizik od razvoja srčanih oboljenja, moždanog udara, dijabetesa i drugih bolesti. Dobre vesti: metabolički sindrom može se staviti pod kontrolu dobro promišljenim programom fizičkih vežbi, prirodne ishrane, kontrole stresa i kvalitetnog sna. U ovoj jezgrovitoj i vedroj knjizi doktor Vidž prečišćava mnoštvo medicinskih istraživanja i pravi jednostavan i efikasan program za vitalnost i zdravlje. Izbegavajući pomodarstvo i jeftine trikove, pruža čitaocima praktične savete, studije slučajeva običnih ljudi i jasne odeljke u kojima uspeva da raskrinka uobičajene medicinske mitove. Ako se pridržavate dokazano efikasnih metoda doktora Vidža, možete da kontrolišete dijabetes, izbegnete metaboličke poremećaje povezane s njim, izgubite višak kilograma i živite zdravijim i srećnijim životom, puni energije.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Pankaj Vij Turbo Metabolism

Lev Ljubimov Iskustva drevnih Rusa Tvrdi povez Izdanje na Ruskom jeziku Rusi (ruski русские, russkie), slavenski narod nastanjen uglavnom u Ruskoj Federaciji, gdje čini 80,2% (2002) ukupnoga stanovništva; oko 116,13 milijuna pripadnika. Oko 25 milijuna Rusa živi u bivšim sovjetskim republikama Ukrajini, Kazahstanu, Uzbekistanu, Bjelorusiji, baltičkim državama i dr. Veće zajednice ruskih iseljenika i njihovih potomaka postoje i u Zapadnoj Europi, SAD-u i Kanadi. Ime Rusi poznato je od IX. st. Drži se da potječe od naziva za jedno od istočnoslavenskih plemena koje je živjelo uz rijeku Ros. Ipak, srednjogrčki (οἱ ῥῶς) i arapski (Rūs) naziv za Romane te finski naziv za Švedsku (Ruotsi) upućuju na skandinavsko podrijetlo imena. Istočnoslavenska plemena nastanjivala su u drugoj polovici I. tisućljeća golemo područje između Kavkaza i Crnoga mora, oko bazena Volge i Dona, Ladoškoga jezera, Zapadne Dvine i Njemena. Okupljanje istočnoslavenskih plemena (Poljana, Volinjana, Drevljana, Dregoviča, Radmiča, Kriviča i dr.) vezano je uz stvaranje i širenje Kijevske Kneževine (IX. st.). Za vladavine kneza Vladimira Svjatoslaviča stara ruska plemena prešla su na kršćanstvo (988). Raspadom Kijevske Kneževine (XII. st.) i za mongolsko-tatarske vladavine (XIII–XV. st.) došlo je do formiranja triju posebnih naroda: Rusa (Velikorusa), Bjelorusa i Ukrajinaca (Malorusa). Značajnu ulogu u etnogenezi imalo je i osvojenje Sibira (XVI–XVII. st.), odnosno asimiliranje mnogih neslavenskih naroda. Iako se širenjem ruskog etnika i asimilacijom neslavenskih naroda u ruskoj kulturnoj sferi stječu utjecaji različitih kultura (germanske, osobito skandinavske, bizantske i tzv. orijentalne), slavensko-ruska baština očuvala se do najnovijega doba. Ona je vidljiva ponajprije u tradicijskoj kulturi: graditeljstvu, gradnji parnih kupelji (osobito na sjeveru), upotrebi drevnih prijevoznih sredstava (saonice, skije, krplje), hrani (šči, boršč, kiselj i dr.), piću (kvas, pivo), tekstilnim vještinama, drvorezbarstvu, lončarstvu, višeglasnoj glazbi i instrumentima (bandura, balalajka), epskim pjesmama (biline, dume), nošnji i dr. Slavenska je baština vidljiva i u cijelom nizu svadbenih, paradnih, pogrebnih, ljetnih (o Ivanju), novogodišnjih i dr. običaja, u seljačkim institucijama (npr. institucija razdiobe zemljišta

Lev Ljubimov Iskustva drevnih RusaTvrdi povezIzdanje na Ruskom jezikuRusi (ruski русские, russkie), slavenski narod nastanjen uglavnom u Ruskoj Federaciji, gdje čini 80,2% (2002) ukupnoga stanovništva; oko 116,13 milijuna pripadnika. Oko 25 milijuna Rusa živi u bivšim sovjetskim republikama Ukrajini, Kazahstanu, Uzbekistanu, Bjelorusiji, baltičkim državama i dr. Veće zajednice ruskih iseljenika i njihovih potomaka postoje i u Zapadnoj Europi, SAD-u i Kanadi.Ime Rusi poznato je od IX. st. Drži se da potječe od naziva za jedno od istočnoslavenskih plemena koje je živjelo uz rijeku Ros. Ipak, srednjogrčki (ο ἱ ῥῶς ) i arapski (Rūs) naziv za Romane te finski naziv za Švedsku (Ruotsi) upućuju na skandinavsko podrijetlo imena. Istočnoslavenska plemena nastanjivala su u drugoj polovici I. tisućljeća golemo područje između Kavkaza i Crnoga mora, oko bazena Volge i Dona, Ladoškoga jezera, Zapadne Dvine i Njemena. Okupljanje istočnoslavenskih plemena (Poljana, Volinjana, Drevljana, Dregoviča, Radmiča, Kriviča i dr. ) vezano je uz stvaranje i širenje Kijevske Kneževine (IX. st. ). Za vladavine kneza Vladimira Svjatoslaviča stara ruska plemena prešla su na kršćanstvo (988). Raspadom Kijevske Kneževine (XII. st. ) i za mongolsko-tatarske vladavine (XIII– XV. st. ) došlo je do formiranja triju posebnih naroda: Rusa (Velikorusa), Bjelorusa i Ukrajinaca (Malorusa). Značajnu ulogu u etnogenezi imalo je i osvojenje Sibira (XVI– XVII. st. ), odnosno asimiliranje mnogih neslavenskih naroda. Iako se širenjem ruskog etnika i asimilacijom neslavenskih naroda u ruskoj kulturnoj sferi stječu utjecaji različitih kultura (germanske, osobito skandinavske, bizantske i tzv. orijentalne), slavensko-ruska baština očuvala se do najnovijega doba. Ona je vidljiva ponajprije u tradicijskoj kulturi: graditeljstvu, gradnji parnih kupelji (osobito na sjeveru), upotrebi drevnih prijevoznih sredstava (saonice, skije, krplje), hrani (šči, boršč, kiselj i dr. ), piću (kvas, pivo), tekstilnim vještinama, drvorezbarstvu, lončarstvu, višeglasnoj glazbi i instrumentima (bandura, balalajka), epskim pjesmama (biline, dume), nošnji i dr. Slavenska je baština vidljiva i u cijelom nizu svadbenih, paradnih, pogrebnih, ljetnih (o Ivanju), novogodišnjih i dr. običaja, u seljačkim institucijama (npr. institucija razdiobe zemljišta1/2

POGLEDI NA NAS/VAS I NA DRUGOGA • Autor: Trajan Stojanović (Traian Stoianovich), profesor Univerziteta Ratgers u Nju Branzviku, SAD • Priredio: Vlastimir Đokić • Izdavač: Equilibrium, Beograd • Biblioteka Dijalozi, knj. 1, 1999. • Latinica; 94 str.; 15 x 22 cm; broširano KNJIGA JE NOVA! Posebna zanimljivost ove knjige sastoji se u tome što Stojanović, koji se prvenstveno bavi istorijskim procesima dugog trajanja, razmišlja o smislu i oblicima aktuelne globalizacije, pa i o položaju Balkana i Srbije u tom kontekstu. On, naime, smatra da su mnoge krize u savremenom društvu neposredni ili posredni rezultati dvojake krize globalizacije ili mondijalizacije. Jedan oblik krize globalizacije manifestuje se širenjem potrošačke kulture, drugi putem revolucionarnih promena u komunikacijama, a oba su podstaknuta razvojem globalno moćnog kapitalizma, odnosno rastom multinacionalnih i transnacionalnih kompanija i banaka koje su ponekad silnije i od samih država. Međutim, osnovni problem je u tome što su SAD dominantan akter ovih promena koje vode svet ka “potrošačkoj i istoumnoj civilizaciji”. Potrošačka kultura je u znaku “potrošnje spektakla” i “spektakla potrošnje”; ona je, kako kaže Stojanović, “spektaklistična” i suprotstavljena starijoj evropskoj “dijalogičnoj” kulturi u smislu kulture razgovora, ispitivanja, razumnosti, razlike, dijalektike... U kontekstu spektaklistične kulture stvara se ne tzv. otvoreno, već “poluotvoreno-poluzatvoreno društvo” ili “society of political correctness”. Stojanović upozorava da američkoj “spektaklističnoj” kulturi treba prići selektivno, jer “svaka kultura koja hoće da bude i dinamična i specifična mora i da podražava – da usvaja – i da odbija tuđa iskustva”. S tim u vezi, osnovna vrednost knjige Rebeke Vest Crno jagnje i sivi soko sastoji se, prema Stojanoviću, u dijalogičnom pristupu balkanskoj civilizaciji, u implicitnoj predstavi jedne trodelne Evrope u kojoj postoji koegzistencija zapadne, srednje i istočne Evrope, to jest klasične, barokne i delom orijentalizovane vizantijske i pravoslavne kulture. Drugim rečima, Stojanović se zalaže za trojaku evropsku civilizaciju u kojoj bi participirali rimokatolici i Latini na zapadu i jugozapadu, Germani i protestanti na severu i u sredini Evrope, i Grci, Rumuni i Sloveni pravoslavci na istoku i jugoistoku. U jednoj takvoj evropskoj civilizaciji i balkansko pitanje bilo bi jednostavnije i bliže rešenju.

Autor: Majkl Mur Povez: broširan Br. strana: 279 Format: 13x19,5 `Histerično smešno. Kada se Mur razljuti, još je duhovitiji. Senzacionalno.` - San Francisco Chronicle. Majki Mur - trn u peti korporativne Amerike, bič nad slivnikom političkog licemerja, koji drage volje proziva sve koje treba prozvati... Knjiga BELE GLUPERDE vam otkriva sve što morate znati o tome kako nas varaju »veliki i dobri« američki moćnici. Između ostalog objašnjava kako je »predsednik« Buš pokrao izbore uz skromnu pomoć svoga brata, bratanca, pivskih kolega svoga oca i potplaćenih sudija; kako bogati ostaju bogati, dok nas primoravaju da živimo u ekonomskom strahu; i kako su se političari kurvali zarad velikih poslova. Da ne pomi-njemo velika otkrića: koliko je Buš glup; da su muškarci zastarela vrsta; kao i novi predlog za značenje izraza »Samo za belce«! Urnebesno i obavezno štivo za svakoga, ko želi da zna šta je prevara, i kako »oni« uvek prođu nekažnjeni. BELE GLUPERDE je knjiga koja je objavljena bez cenzure samo zato, jer je javnost prvobitne izdavače prisilila da izdaju knjigu, za koju su se bojali da će se na njoj opeci. Na vama je da otkrijete zašto, t na kraju, toliko je smešna da će vas dovesti do suza. »Zajedljivo, vratolomno, neposredno... Genijalni populista; pamfletista za dvadesetprvi vek.« - Observer. Reč autora: `Knjigu Bele gluperde napisao sam u mesecima pre 11. septembra 2001. godine. Prvih 50.000 primeraka izašlo je iz štamparije 10. septembra uveče. Ne treba ni spominjati da te knjige nisu sutradan isporučene u knjižare širom zemlje, kao što je bilo planirano. Pitao sam izdavača, Regan Books (odeljak Harper Collinsa), možemo li izlazak knjige odložiti za nekoliko nedelja. Kao stanovnik Menhetna nisam bio raspoložen u tom trenutku da krenem na turneju sa potpisivanjem knjiga. Urednik u Harper Collinsu saglasio se sa mnom - i to baš u trenutku kada su u sedištu njegove firme odjeknule sirene za uzbunu zbog bombaškog napada. `Moram da pođem`, rekao mi je, `zgrada se evakuiše.` Poslednje reči su bile: `Javićemo vam se za nekoliko nedelja.` E sad, nije više bilo bombaških napada, a prošlo je tih nekoliko nedelja. Niko mi se nije javljao, pa sam nazvao ljude u Regan Books/Harper Collinsu i pitao ih kada će onih 50.000 primeraka moje knjige (tada u skladištu u Skrantonu u Pensilvaniji) biti u prodaji. Ono što su mi rekli nisam mogao da očekujem da ću ikada čuti u jednoj slobodnoj zemlji: predložili su mi da izbacim poglavlje pod naslovom `Dragi Džordže` i da promenim naslov poglavlja `Ubij Belčugu` (Majk, `Belčuga` sad nije glavni problem. `Belčuga` je uvek problem, odgovorio sam)...!`