Politikin Zabavnik 2908 Nastaviće se... {kriminalistički strip} [Dušan Božić] ----- Vejn Šelton: 32. element V deo [Žan van Ham, Kristijan Denaje] Garfild, Hogar, Čudesni svet Gerija Larsona Porodica Garašanin (na 4 strane) ... i bi život (na 3 strane) Kiruna, grad koji menja adresu Gde se kriju kiklopi, sirene i zmajevi? (na 4 strane) Život piše drame: Kobni rečni brzaci Bludni sin markiz De Sad (na dve strane) Beograd - Međunarodni dan stripa Put oko sveta: Šri Lanka(na 3 strane) Zabavnikov ZOO: Jež (na dve strane) 5 tajanstvenih pojava(na 3 strane) Za čitanje i uživanje: Nešto o srpskom navionalnom karakteru - Milutin Garašanin ... Ocena: 5-. Vidi slike. Težina: 180 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Ariel (1989) je zbirka kratkih priča Sergeja Dovlatova, napisanih u Americi, od 1980. do 1990. god. Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pisao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker. Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima. Po rečima Brodskog: „Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“.

Detalji predmeta Stanje Polovno Tvrd povez - 385 strana- veliki format -ilustrovana PARRAGON 2000 Korice sa vidljivim znacima korišćenja- iskrzane po ćoškovima i ivicama Na predlistu je napisana posveta Na obodu je primetna manja crvena linija- verovatno od flomastera Unutrasnjost je dobro ocuvana Po knjizi nije pisano ni podvlaceno P Predstavljajući gotovo 60 priča - i tradicionalnih i novih - ova prelepo ilustrovana knjiga obradovaće mlade čitaoce svuda. Daleki zamkovi, začarane šume, maglovite planine i magične peščane plaže ugošćuju bogatstvo uzbudljivih i simpatičnih likova, uključujući divove, čarobnjake, zmajeve, pirate, medvede koji pevaju i odbegle igračke. Savršen poklon za poklon u bilo kom trenutku. Od dobro voljenih klasičnih priča do novih priča koje čitaoca upoznaju sa nevidljivim impovima, čokoladnim vojnicima i usamljenim sirenama, deca će ući u bogatu i raznovrsnu zemlju priča stvorenu da stimulišu maštu i drže ih očarani. Svaka priča, bilo da je to tradicionalna ili nova, ispričana je na zadivljujući način koji će osigurati da se čita ponovo i ponovo. Starija deca će imati jasan, podebljan tip idealan za prvo čitanje, a mlađa deca će se obradovati čitanju priča za njih. Savršena za čitanje u bilo koje doba, svaka priča je ujedno i odgovarajuće dužine za spavanje, a srećni završeci su zagarantovani! Ova zapanjujuća kompilacija sadrži gotovo 60 priča, a sve su ih u boji ilustrovali neki od najmaštovitijih umetnika današnjice, što ovu knjigu čini savršenim poklonom za svaku priliku.

MINISTARSTVO STRAHA - Graham Grin Bratstvo jedinstvo 1968 Tvrd povez 256 str Jednog mirnog popodneva, Artur Rou posećuje vašar na poljima Kembridžšira i osvaja kolač u igri na sreću. No to nipošto nije dan kao svaki drugi. Rat je i Britaniju ozbiljno ugrožava Nemačka, a pošto sirene za vazdušnu uzbunu prekidaju vašar, ubrzo postaje jasno i to da Rou nije tek običan čovek. Otpušten je s psihijatrijskog zatvorskog odeljenja pošto je iz milosrđa ubio svoju ženu i muči ga krivica zbog tog čina, a uz to sad, osvojivši naizgled bezazlenu nagradu, mora da beži od nacističkih špijuna i drugih mračnih sila koje žele da ga eliminišu. Započevši zlokobnu odiseju kroz London razoren bombama, Rou se upliće u klupko tajni koje sežu do najvećih dubina njegove zaboravljene prošlosti. On nema poverenja ni u koga, pa ni u sebe – jer Artur Rou, zapravo, ne zna tačno ko je. Grejam Grin, jedan od najznačajnijih i najslavljenijih pripovedača dvadesetog veka, pruža nam uzbudljiv špijunski triler smešten (i napisan) usred Drugog svetskog rata, služeći se sopstvenim iskustvima iz Londona tokom akcije Blic. Napetu priču vešto je prožeo specifičnim humorom, što njegov stil čini primamljivim i jedinstvenim, a ovaj roman uznosi van okvira špijunskog ili bilo kog drugog žanra. Po romanu Ministarstvo straha čuveni Fric Lang je 1944. snimio igrani film. L.1.O.4.P.1

Pisma ženama izbor je iz prepiske Sergeja Dovlatova, vođene između 1963. i 1989. godine. Knjiga sadrži intervjue i predavanja autora. Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dov-latove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pisao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker. Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima. Po rečima Brodskog: „Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“.

Veljko Petrović - Varljivo proleće/Pomerene savesti/Bunja i drugi iz Ravangrada 32 pripovetke SADRŽAJ `Varljivo proleće`, deset pripovedaka Prolecni pogreb Evo kako je bilo Perica je nesrecan (Iz prvih utisaka jednog sumornog usamljenog coveka) Jesenje secanje Tata se igra Teca Milka Naš ucitelj cetvrtog razreda Pileta Igracke Maturantski sastanak “Bunja i drugi iz Ravangrada“, predratna pricanja, dvanaest pripovedaka Crucis amore Putic Peter Bunja (Povest coveka bez korena) Jovance Potisnuti Fedor (Prirodopisna crta iz Vojvodine) Mikoševiceve sirene Aurel Ðurkovic Stekliš u Ravangradu On je ne voli Sefer Ljuc Služba „Pomerene savesti“, deset pripovedaka Janos i Macko Pokvareno pismo Sacuvano pismo Vuk Marijo, gde si? Pobeda ružne Mati i kci Muzjak Sirota nasa Mumica Lov Izdavač: Matica srpska, Novi Sad Godina: 1954 Broj strana: 511 Tvrdi povez Biblioteka: Veljko Petrović Sabrana dela Ocena: 3+. Vidi slike. Skladište: 1210 Težina: 450 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Oluja, noć, vetar, kiša, vatra, munje, seks i smrt – tako počinje Istina o Mariji. „Kasnije, kad sam ponovo mislio na mračne sate te pasje vruće noći, shvatio sam da smo vodili ljubav u istom trenutku, Marija i ja, ali ne jedno s drugim“, piše narator, odavno i zauvek zaljubljen u hirovitu, svetski poznatu modnu kreatorku Mariju, u trećem delu „tetralogije“ koju je pisac napisao o toj junakinji (prethode mu Vođenje ljubavi i Bežanje, a sledi mu Gola). Iako se ta četiri romana delimično nadovezuju jedan na drugi, svaki je celina za sebe. Kako je u Žurnal de dimanš pisao čuveni Bernar Pivo, „osećamo da pisac voli kontraste, suprotnosti, protivrečnosti i da, kao i Marija, koja ne zatvara ništa: ni prozore ni fioke – bilo je to ubistveno, čak ni knjige, ni njih nije zatvarala – tako ni on ne zatvara svoje knjige“: kad prekine neku na jednom mestu u vremenu ili prostoru, ostavlja je otvorenu da iz neke niti izvučene iz nje isprede drugu. Pomenute olujne noći u Marijinom stanu preminuo je jedan čovek, njen povremeni ljubavnik, aristokrata i odgajivač rasnih konja. Ona zove u pomoć svog doskorašnjeg dragana, naratora priče, a on na osnovu činjenica i nagađanja rekonstruiše priču o Mariji i tom drugom čoveku. Srednji deo romana posvećen je dogodovštinama jednog njegovog rasnog konja na trkama u Tokiju. Scenu utovara tog konja u kargo avion na tokijskom aerodromu, po pljusku, kad konj beži mračnim aerodromskim pistama dok ga gonioci u automobilima sluđuju farovima i sirenama, kritičari ocenjuju kao ‘antologijsku’. Nije manje uzbudljiv ni požar na ostrvu Elbi koji će ponovo (da li i trajno?) zbližiti Mariju i njenog vernog obožavaoca…

Grgino dvorište - Jakov Jurišić `Dok djeca rastu, ona otkrivaju svijet i sve ih neopisivo zanima. Žele sve vidjeti, saznati i pronaći svoje mjesto u svijetu koji je pun tajni i koji im svakog dana postaje sve veći i neobičniji. Takav je i dječak Grga, glavni junak ove knjige. Grga živi u jednom mjestu pored Save. Njega zanima i grad, kojeg smatra čudom neviđenim jer u njemu postoje liftovi, tramvaji i avioni kojima je i sam letio, ali njegovo selo je za njega carstvo. Osim njegovih životinja ljubimaca, ondje se nalazi i njegova rijeka Sava, čamac i brodovi koji svaki dan prolaze i pozdravljaju ga sirenama. U svom mjestu ima događaje koje mu može pružiti samo velika i moćna rijeka Sava. U prvoj priči Grga s ocem spašava tri srne sa zaleđene Save, a ostale priče prate što se sve događa u životu malog hrabrog dječaka. On se ne boji izvoditi svakakve vratolomije na svom konju, bježati u posjetu sestri koja živi preko Save, ni uputiti se sam na more udaljeno stotinama kilometara, ali osjeća strah od svoje simpatije Aide i njezinog oca, kao i od tete Jelene koja ga je poljupcima gnjavila na putu do škole...` Izdavač: Oslobođenje, Sarajevo Godina: 1988 Broj strana: ? Meki povez Biblioteka: Ilustrovao: Danica Rusjan Ocena: 4+(5-). Vidi slike. Skladište: TR/1 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Nijedna zbirka ne može biti sasvim objektivna. Ipak, nastojao sam da u izbor pre svega uđu Dazaijeve najpoznatije pripovetke, one koje se prvo spomenu uz njegovo ime, kao što su Melose, trči!, Sećanja ili Sto pogleda na planinu Fuđi. Tome je pridodat poseban osvrt na kod nas dosad neprimećenu stranu njegovog pisanja koja teži fantaziji, alegoriji, romansi, poput Kore bambusa, Samuraja i sirene, ili Romaneske. Fantazijsko prati autobiografsko u Dazaijevom stvaralaštvu još od najranijih dana. Pripovetke stoga nisu deljene tematski, već hronološki, od najranije do najkasnije. Čitalac će, međutim, moći da uoči neraskidivu vezu između nekih (poput Romaneske i Starog Hajdelberga), ili „cikluse” koje vezuje sličnost u materijalu ili metodu; npr. „autobiografski” (Sećanja, Braća, Lepotani i cigarete…), zasnovan na starijem predanju (Melose, trči!, O časnom siromaštvu…), skice (Konj bez galopa, Proleće…), i slično. Ipak, ove podele su daleko od neprikosnovenih. Fantazija uvek vreba na obodu svakodnevnog života (Sto pogleda na planinu Fuđi); svakodnevna Dazaijeva ogorčenja progovaraju i u fantaziji (Romaneska). Povrh svega, individualno čitalačko iskustvo nadmašuje u jasnoći svaku udžbeničku podelu. Kao što i sam Dazai kaže u predgovoru, lepotu ne osećamo po tuđem uputstvu, nego sami, iznenada nabasamo na nju. Tvoja je sloboda da li ćeš u ovoj zbirci naći lepotu ili ne. Sveto pravo čitaoca. Mateja Matić Osamu Dazai (Šuđi Cušima) jedan je od najznačajnijih japanskih pripovedača i romansijera XX veka. Rodio se 1909, a u ponoć 13. juna 1948, teško bolestan od tuberkuloze, napisao je testament i bacio se u reku, zajedno s Tomie Jamazaki, s kojom se slučajno upoznao u kafani. Njihova beživotna tela pronađena su 19. juna, na piščev 39. rođendan. Pre toga je dvaput pokušao da izvrši samoubistvo udvoje. Potiče iz stare aristokratske porodice i kao student ušao je u komunistički pokret, u koji se brzo razočarao. Postao je narkoman, izdao je drugove i predao se policiji. Osećaj krivice počinjenih grehova postaće jedna od bitnih tema njegove književnosti. Njegova prva knjiga priča Pozne godine (1936), iz koje se ističe pripovetka „Sećanje“, nominovana je za uglednu nagradu Akutagave, posle čega je stekao ugled vesnika novog senzibiliteta. Sledi roman Učenica (1939), pa nekoliko kraćih novela: Novi Hamlet, Melose trči!, Cugaru (1940–44), i na kraju Dazajieva dva poslednja, ali najbolja dela: Sunce na zalasku (1947) i Nečovek (1948).

Odlično očuvana , ima kao posvetu 338 strrana 400 grama Roman Kao da se ništa nije dogodilo govori o razlicitim vrstama ljubavi i o izneverenosti, a u okvire te price smešten je citav istorijski roman, možda bismo mogli reci i saga porodice Sreznjevski. Pripovedanje se zasniva na stalnim ukrštanjima dva fabularna toka ciji su vremenski okviri razliciti i koje karakterišu slicnosti dogadaja i sudbina likova. Govoreci o preplitanju razlicitih sudbina u pripovedackom postupku, prepoznaje se i izvestan pavicevski manir ocudavanja teksta, tj. uvodenje misterioznosti i tajnovitosti u tekst: Po blagom osmehu koji je ostao na njenom licu, Sofija je neopozivo znala da je te noci kada se preselila na drugi svet, Nevena Blanuša sanjala Sergeja. Jedan tok vremenski odreden je dvadesetim godinama 20. veka, tj. u vezi je sa propašcu Carske Rusije. Taj istorijski dogadaj odreduje sudbinu Sofijinog dede Sergeja Mihailovica Sreznjevskog i Sofijine bake Galine Vasiljevne, a kasnije i sudbine Mihaila Sreznjevskog - Sofijinog oca i Nevene Blanuše - Mihajlove dadilje, dok je drugi tok vremenski sveden na nekoliko poslednjih decenija 20. veka, s tim što su narocito osvetljene poslednje godine 20. veka i tada aktuelni dramaticni istorijski i politicki dogadaji u Srbiji. Glavni junaci tog toka price su Sofija, Stojan i Ivana. Spoljašnji prostor unutar koga se realizuju glavni fabularni tokovi je Beograd pocetkom i Beograd krajem 20. veka. Kada se pripoveda o aktuelnim društveno-politickim dogadajima ton pripovedanja pomeren je ka ironijskom. Mnogobrojne licne nesrece ispricane u romanu tek su nagoveštaj dogadaja koji su uslovili opštu propast. Licne i kolektivne nesrece dešavaju se istovremeno, a price o tim nesrecama naizmenicno se smenjuju. Pripovedac nas suocava sa istovremenim postojanjem malih i velikih laži. Na samom pocetku romana uvedeno je niz momenata koji nam iznova oživljavaju slike koje nismo ni uspeli da zaboravimo: kolone izbeglica, samoživost i tortura režima, zloupotreba medija. Sa naturalistickim slikama onoga što se dešava u pozadini, dok u Kninskoj krajini, u Bosni i ostalim delovima bivše Jugoslavije traje rat pripovedac nas suocava uvodenjem kratkih rezova i inserata koje emituje televizija i plasira ih citaocima onako kako on tu celu situaciju i doživljava: emotivno, potresno, ljudski. Otuda se ovaj roman izdvaja od mnoštva romana slicne tematike koji nisu uspeli da prevazidu hronicarsko beleženje loših životnih trenutaka u okviru loših društvenih trenutaka. Izvesno je da autorka ovog romana poseduje smisao za detalj i koristeci se najcešce ironijom i groteskom, kako je vec napomenuto, cini sliku ubedljivom i funkcionalnom. Pripovedac pokazuje kako stagnaciju društva prati i stagnacija morala i ekspanzija neukusa. Olicenje takvog stanja stvari su emisije koje prezentuju i propagiraju turbo-folk. Pripovedac takve manifestacije karakteriše kao monstruoznu kombinaciju krvi i šljokica, u njoj vidi groteskni spoj smrti i divlje veselosti. U Spletkarenju sa sopstvenom dušom pripovedac kaže da u zlehudim zemljama politika i društveno uredenje u ogromnoj meri odreduju individualnu sudbinu. Taj iskaz vredi i kada razmišljamo i o najnovijem romanu Marije Jovanovic. Ipak, mehanizam dejstva onoga što uslovljava coveka i njegove slobode je, kako se pokazalo u konkretnoj prici u ovom romanu, izuzetno komplikovan i ne može se objasniti drugim recima osim onim koje je, naslucujuci osecanja izmedu Sofije i Stojana, jednom prilikom Nevena izrekla: Ne valja se. Roman se završava u duhu pozorišne tehnike. Sofija u stvarnost iskoracuje iz pozorišta, cuju se zvuci sirene za vazdušnu opasnost. Takav kraj romana je svojevrsna scena u sceni, pa ostavlja utisak da je citav roman predstava koju bi po nekim žanrovskim odlikama lako mogli svrstati u tragediju.

Detalji predmeta Stanje Polovno atlas zur schiffsmaschinen kunde brodske mašine i uređaji tags BRODSKE POMOĆNE MAŠINE I UREĐAJI 1. Navesti značaj i nabrojati brodske pomoćne mašine i uređaje 2. Nabrojati pumpe na brodu 3. Navesti podjelu brodskih pumpi po konstruktivnoj izvedbi i vrsti fluida za prebacivanje 4. Objasniti princip rada stapne pumpe 5. Nabrojati vrste klipnih pumpi u upotrebi na brodu 6. Objasniti pogon,održavanje i otklanjanje neispravnosti kod klipnih pumpi 7. Objasniti princip rada centrifugalne pumpe 8. Navesti podjelu centrifugalnih pumpi 9. Objasniti djelovanje aksijalne sile na rad centrifugalne pumpe 10. Opisati nastanak i način otklanjanja kavitacije kod centrifugalne pumpe 11. Objasniti uticaj zakrivljenosti lopatica na rad centrifugalne pumpe 12. Nabrojati glavne djelove centrifugalne pumpe 13. Objasniti pogon, održavanje i moguće neispravnosti centrifugalne pumpe 14. Objasniti princip rada zupčaste pumpe 15. Navesti konstruktivne izvedbe i primjenu zupčaste pumpe na brodu 16. Navesti kapacitet, stepene korisnog dejstva i snagu zupčaste pumpe 17. Nabrojati sastavne djelove zupčaste pumpe 18. Objasniti pogon,održavanje i moguće neispravnosti zupčaste pumpe 19. Objasniti princip rada vijčane pumpe 20. Navesti konstruktivne izvedbe i primjenu vijčane pumpe na brodu 21. Navesti kapacitet, stepene korisnog dejstva i snagu vijčane pumpe 22. Nabrojati sastavne djelove vijčane pumpe 23. Objasniti pogon, održavanje i moguće neispravnosti vijčane pumpe 24. Objasniti princip rada strujne pumpe 25. Navesti konstruktivne izvedbe i primjenu strujne pumpe na brodu 26. Nabrojati vrste strujnih pumpi i upotreba na brodu 27. Objasniti princip rada krilne pumpe 28. Objasniti princip rada propelerske pumpe 29. Objasniti princip rada membranske pumpe 30. Objasniti princip rada i podjelu ventilatora 31. Navesti konstruktivne izvedbe ventilatora 32. Nabrojati sastavne djelove ventilatora 33. Objasniti pogon, održavanje i moguće neispravnosti ventilatora 34. Navesti podjelu i primjenu kompresora vazduha na brodu 35. Objasniti princip rada klipnih kompresora (PV, TS dijagrame rada, snagu) 36. Opisati podmazivanje i hlađenje kompresora 37. Objasniti princip rada rotacionih kompresora 38. Objasniti princip rada turbo kompresora 39. Nabrojati sastavne djelove kompresora 40. Objasniti pogon, održavanje i moguće neispravnosti kompresora zraka 41. Objasniti princip rada vazdušne klipne pumpe 42. Nabrojati uređaje za prenos zapovjedi 43. Objasniti svrhu upotrebe doglasne cijevi, mašinskog telegrafa, telefonskog razglasa, sirene 44. Nabrojati cjevovode na brodu 45. Navesti materjale od kojih je izrađen pojedini cjevovod i njegovi sastavni elementi 46. Objasniti cjevovod sistema goriva dizel motora 47. Objasniti cjevovod sistema teškog goriva 48. Objasniti cjevovod sistema turbinskog postrojenja 49. Objasniti cjevovod sistema hidrauličnog ulja za pogon i upravljanje 50. Objasniti cjevovod sistema pneumatike 51. Objasniti cjevovod sistema pare 52. Objasniti cjevovod sistema protivpožarne zaštite 53. Navesti vrste filtera i njihovu upotrebu na brodu 54. Nabrojati separatore u upotrebi na brodu 55. Nabrojati sastavne djelove separatora 56. Objasniti automatski rad, pogon i održavanje separatora 57. Objasniti uređaj za sanitarne, fekalne otpadne vode (sewage plant) 58. Objasniti uređaj za spaljivanje smeća (incinerator) 59. Objasniti princip rada separatora kaljuže 60. Nabrojati sastavne djelove separatora kaljuže i uređaja za mjerenje dozvoljene količine ulja u ispumpanoj vodi 61. Objasniti funkciju kormilo uređaja 62. Navesti vrste kormilo uređaja 63. Nabrojati sastavne djelove kormilo uređaja 64. Navesti podjelu kormilo uređaja prema vrsti pogona 65. Objasniti princip rada mehaničkog kormilo uređaja 66. Objasniti princip rada parnog kormilo uređaja 67. Objasniti princip rada hidrauličnog kormilo uređaja 68. Objasniti princip rada električnog kormilo uređaja 69. Objasniti princip rada telemotora (mehaničkog, hidrauličnog i električnog) 70. Objasniti povratnu vezu kormilo uređaja 71. Navesti načine kormilarenja 72. Navesti vrste hidrauličnih pumpi u upotrebi kod kormilo uređaja 73. Objasniti teorijske osnove rada rashladnog uređaja 74. Nabrojati rashladna sredstva kod rashladnih uređaja 75. Navesti vrste kompresora u upotrebi kod rashladnog uređaja 76. Nabrojati sastavne djelove rashladnog sistema 77. Objasniti funkciju i sastavne djelove rashladne komore 78. Objasniti održavanje rashladnog sistema (vakumiranje, punjenje, ispitivanje gubitaka, sušenje i td.) 79. Navesti vrstu komora za rashladu hrane na brodu i prevoz pokvarljivog tereta 80. Objasniti funkciju i sastavne djelove teretnog vitla 81. Objasniti funkciju i sastavne djelove dizalica na brodu 82. Objasniti funkciju sohe čamaca za spasavanje 83. Objasniti princip rada sidrenog i priteznog vitla 84. Navesti vrstu ventilacije na brodu 85. Navesti princip grijanja, hlađenja kao i vrste rashladnih uređaja u upotrebi 86. Navesti teorijske osnove rada evaporatora (vakumski, utilizacioni) 87. Navesti vrste destilacionih uređaja s obzirom na tip glavne pogonske mašine 88. Nabrojati sastavne djelove evaporatora i priključne armature 89. Objasniti princip rada izmjenjivača topline evaporatora (isparivač, kondenzator) 90. Objasniti održavanje, ispitivanje gubitka vakuma, automatski rad evaporatora. istorija brodova pomorstva brodogradnje

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Nors, Dorthe, 1970- = Норс, Дорте, 1970- Наслов Mini je potreban prostor za vežbu / Dorte Nors ; preveo s danskog Radoš Kosović Јединствени наслов Minna mangler et øvelokale. srpski jezik Врста грађе роман URL медијског објекта одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски Година 2019 Издавање и производња Beograd : Štrik, 2019 (Beograd : Caligraph) Физички опис 105 str. ; 20 cm Други аутори - особа Kosović, Radoš, 1984- = Косовић, Радош, 1984- Збирка ǂEdicija ǂNaš svet / Štrik ISBN 978-86-89597-24-0 (broš.) Напомене Prevod dela: Minna mangler et øvelokale / Dorthe Nors Tiraž 1.000 Str. 97-104: Sonata za čitanje ili Odiseja u 28 pevanja / Brana Miladinov Beleška o prevodiocu: str. 105 Na koricama autorkina slika i beleška o njoj Citati u tekstu: str. 95-96. УДК 821.113.4-31 COBISS.SR-ID 277422348 Mini je potreban prostor za vežbu Dorte Nors(autor) Radoš Kosović(prevod) Izdavač: Štrik Publishing House Naslov originala: Minna mangler et ovelokale / Dorthe Nors Mina je kompozitorka. Minu je ostavio Lars, preko SMS-a. Mina čita Fejsbuk, tamo se njene prijateljice hvale divnim životom. Minina neurotična sestra joj je za petama. Mini je potrebno mesto gde će nesmetano komponovati; komšijese bune zbog buke. Mini je potrebno utešno mesto. Mini je Lars obećao to mesto. Mini je sada uteha jedino Bergman. Mina zamalo da postane sirena svoje odiseje. Zauvek. > U ovom, po formi neobičnom romanu, autorka romana Retrovizor, rame, žmigavac i zbirke priča Posle udarca, Dorte Nors, još jednom na duhovit i u suštini potresan način govori o usamljenosti i potrazi za ljubavlju i bliskošću u savremenom svetu, u kojem je, bučnom poput košnice, teško čuti glas jedne žene. Dorte Nors je, kao i njena junakinja Mina, „pomalo avangardna” – više pobunjenica protiv prosečnog i prigušujućeg nego pretenciozni kušač strpljenja i automatizovanog reagovanja publike. Brana Miladinov Koliko često možemo da kažemo da smo pronašli knjigu jedinstvenu po svemu? Pa ipak, sad je imamo: jedinstvenu i po formi i po efektu. Gardijan Originalna, britka i nežna analiza jedne samoće. Arbetarbladet Prikaži manje Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Danska književnost Ostali naslovi iz oblasti: Romani 2019; Broširani povez; latinica; 21 cm; 106 str.; 978-86-89597-24-0; Prikaz 19.03.20 Vreme Neposlušne senke DORTE NORS, RETROVIZOR, RAME, ŽMIGAVAC (2018); POSLE UDARCA (2019); MINI JE POTREBAN PROSTOR ZA VEŽBU (2019), Iz nordijskih zemalja dolazi nam sve više džeza, serija i filmova, romana i filozofskih tekstova, savremena opera takođe (o uređenosti društava ni da ne govorimo), a da pritom ne znamo šta je bolje i uzbudljivije od čega. Ipak, koliko god sve to bilo dobro, ne dolazi nam samo od sebe, pa tekst o danskoj spisateljici Dorte Nors počinjemo nečim što se obično nalazi u drugom ili trećem planu; naime, ko nam to i na koji način dovodi nordijske pisce? U ovom slučaju, reč je o maloj ali, već sada je jasno, izuzetnoj izdavačkoj kući "Štrik", te o mladom ali, već sada je jasno, sjajnom prevodiocu Radošu Kosoviću. Sve i da je Kosović potpisao "samo" prevod Moje borbe Karla Uvea Knausgora, neprocenjivo bi zadužio ovu kulturu, ali tih nekoliko hiljada (briljantno prevedenih) stranica tek je deo njegovog prevodilačkog opusa koji raste neuporedivom brzinom, ništa, u međuvremenu, ne gubeći na kvalitetu. Naprotiv. Što više prevodi, Kosović je sve bolji. (Svojevremeno se Petar Vujičić, veliki prevodilac sa slovenskih jezika, naročito poljskog, fotografisao pored naslaganih knjiga što ih je za života preveo i ta ga je gomila natrkriljavala, ali, dodajmo, Petar Vujičić nije bio visok čovek. Radoš Kosović jeste. Jedva Kosović da je prevalio trećinu biološkog i petinu prevodilačkog života, a knjige mu sežu, verovatno, već do pasa.) Hronološki, prva knjiga Dorte Nors zbirka je priča Posle udarca (objavljena 2008. godine). Na osamdesetak stranica stalo je petnaest kratkih priča u kojima tišina probija bubne opne, a ono neizrečeno tare se o hrapave reči kao njihova neposlušna senka. U majstoriji Zimska bašta momak koji upravo izlazi iz detinjstva suočava se sa razvodom roditelja. Ne događa se ništa dramatično, živi najpre s majkom, ali kada ona pronađe dečka, nekako se ispostavi da majku više zanima taj muškarac nego on, njen sin. Zato prelazi kod oca koji, tipično, ne ume da spravi ni jaje na oko, ali sve to razvija se dosta dobro, otac i sin počinju da se upoznaju, otac se naglašeno trudi, sve dok, sazrevajući, sin ne sklopi širu sliku. Ni tada se ne dogodi ništa dramatično, osim što se, kada pročitamo poslednju rečenicu priče koja zaprema jedva tri stranice, osetimo kao da smo primilu udarac u pleksus. U priči Pače najmanje je važno samo pače ("takvi pačići skoro uvek umru na kraju") jer tu je otac kojeg pripovedačica obožava, premda je pitanje da li on to obožavanje zaslužuje, a tu je i mama koja zaslužuje svu pažnju, ali je, iz razloga neobjašnjivih, ne dobija, iako je vole i tata i mala pripovedačica. I sve to na nepune tri stranice. U priči Posle udarca Norsova je, na pet i po stranica, sažela ono što će kasnije razvijati u svojim romanima: Anelise je samosvojna žena koja se neće lako, ili makar ne bez dobrih razloga, prepustiti očekivanim odnosima s muškarcima. Ona voli muškarce, vole i oni nju, ali nije spremna da zbog muškaraca, makar se jedan od njih zvao Karl Erik, odustane od svojih samoća. Ući će Anelise i u dvosmilene igre, ali neće da se preda onome što se od nje kao žene očekuje, već će nastaviti da se pita, nastaviće da misli: "Znala je mnogo takvih muškaraca. Mnogi muškarci koji su poput varana iz zoološkog vrta mogli da povećaju lice raširivši veštačke kožaste lepeze na vratu, izdignu se na tanke nožne prste i zatrepere. Znala je da svaka žena na svetu pre ili kasnije naleti na takvog muškarca. To se mora prihvatiti. Ali ona nije bila sposobna da ih zavoli iako nije bilo nikakve osnove za to". Zapravo jeste. Ima razloga što ona "takve muškarce" nalik varanima nije mogla da zavoli. Nisu oni, ti varani, shvatali da su naše samoće važne koliko i to s kim te samoće delimo, a o tome u ovoj sjajnoj zbirci svedoči svaka priča, bilo da je pripoveda žena, bilo da govori muškarac. Mini je potreban prostor za vežbu kratki je roman iz 2013. godine, pisan u formi pesme slobodnog stiha. Svaka rečenica, naime, istovremeno je novi red. Uz to, uglavnom je reč o prostim i prostoproširenim rečenicama, tako da nema ni vremena ni mesta za gubljenje. Takav postupak, za razliku od uobičajenog niza rečenica koje idu jedna za drugom, omogućuje da se subjekt ponavlja iz rečenice u rečenicu, te desetak rečenica zaredom započne subjektom Mina, potom nekoliko počinje sa Lars, pa kreću rafali koji počinju imenicom cipela, ili rečju optičar, da bi se krug vratio na Minu, Mininu sestru Elizabet ili dosadnu penzionerku Gunvoru Kramer. Mina je četrdesetogodišnjakinja koju je upravo napustio Lars i ona sad pokušava da se pribere, ali joj slabo ide. Ne samo što se ispostavlja da je Lars nije voleo, nego Mina s iznenađenjem primećuje koliko je bliža i dalja okolina, dakle, sve ono čemu nije pridavala prevelik značaj dok je bila s Larsom, neobično guši. S druge strane, kada uspe da se izbori za relativan mir, nije u stanju taj mir da ispuni dovoljno kvalitetnim sadržajem. Zato je Mini potrebna nekakva promena, ali gde god da se makne, ne uspeva da strese sa sebe teret okoline: neurotična sestra uspeva da je pozove telefonom obično u najgorem mogućem trenutku, a kada se Mina ipak javi – jer sestra je nepodnošljivo uporna – ova nezaustavljivo agresivno izgovara banalnosti i gluposti. Budući da je reč o svedenim rečenicama, bez ikakvih usputnih objašnjenja ili dociranja, tempo pripovedanja je žestok i gotovo da ne jenjava. Dorte Nors je veoma duhovita spisateljica, a njen humor uglavnom je usmeren ka pripovedačici koja ne propušta priliku da samu sebe pecne, a kad se naljuti, onda ume da ošine i sa strane. Atmosfera romana je gusta i, na trenutke, neprijatna jer Mina nikako ne uspeva da preskoči sopstvenu senku. Čini se, međutim, da tumačenja koja insistiraju na tome da Dorte Nors opisuje usamljene žene, ipak ne pogađaju srž. Mina voli samoću, njoj je samoća potrebna, a usamljenost je nešto drugo. Mina je, zapravo, nepokolebljiva. Jeste ona nesigurna u mnogo čemu, dopušta ona da je sestra i poznanici, na neki način, maltretiraju, i nikako ne spada u ljude koji reaguju odmah i instinktivno, ali takva kakva je, možda pomalo spora, ponešto smotana, Mina, zapravo, ne želi da sklapa kompromise sa svetom. Najzad, svemu uprkos, ona se ne zatvara u sebe, nego nešto radi, pokušava, kreće se, a doze samosažaljenja uzima u minimalnim količinama. Možda joj se ta nepokolebljivost, na kraju, i isplati. Retrovizor, rame, žmigavac (2016) složenije je konstrukcije od Mine, ima više likova i zapleti su dublji, jedino što je četrdesettrogodišnja Sonja nalik nešto starijoj i nešto utučenijoj Mini. Zatičemo Sonju na časovima vožnje uklještenu između brbljive i glasne instruktorke Jite i sopstvenih nesigurnosti. Osim što nije u stanju da nauči da menja brzine, Sonji je ogroman problem što je, s vremena na vreme, hvataju vrtoglavice koje, prirodno, ne sme da prijavi ako uopšte želi da nauči da vozi. Tu je i Sonjina maserka Elen, žena koja se, za razliku od Sonje, vodi instinktima, te je vazda spremna da udeli životni savet. Kada Sonja, hoteći da izađe iz kruga u kojem se, poput hrčka u bubnju, vrti prilično nemoćno, pristane da s Elen i njenim društvom ode na izlet u prirodu, iskoristiće prvu priliku da šmugne na kafu i osami se (neće uspeti, dodajmo, jer će, kako biva, da naleti na daveže). Viđa se Sonja i sa prijateljicom Moli koja je, opet za razliku od nje, odlučna i nimalo se ne kloni muškaraca, naprotiv, konzumira ih kad god stigne. Veoma nategnut odnos sa sestrom i roditeljima – prevoditeljka švedskih krimi-romana, Sonja se, naprosto, ne uklapa

Detalji predmeta Stanje Polovno Cena knjige bitno smanjena povez : mek broj strana :55 stanje oštećene prednje korice inače knjiga u odličnom stanju Nije to samo zadovoljstvo. Više je kao vizija. Nisam znala da je telo takva fabrika vizija. Kathy Acker Poezija koja ocrtava kiber mapu tela (i) sveta u drugoj zbirci Natalije Marković nastavak je postfeminističkih plesova u literaturi. Iako na "našoj" književnoj i teorijskoj sceni prevladavaju paradigme metafizičkih, nacionalnih, autističnih, balkanskih, lirskih, ksenofobičnih, velikopesničkih struja... zasvetlucaju i poetske prakse sasvim drugačijeg naboja, vrlo aktuelne. Čini se da dominantna scena nije ni postmodernu razumela, proučila i spoznala odgovarajućom pojmovnom aparaturom (još gore, o postmoderni se ponekad i previše priča, prilično nakaradno, u okvirima sasvim arhaičnih koncepata), a još lošije stvar stoji sa recentnijim fenomenima, kao što su kiber-diskursi (kiber-pank, kiber-feminizam, teorija kiborga Done Haravej...), avant-pop itd. Dakle, u zemlji koja je zatvorena, u diskursu koji je vrlo tradicionalan, gde se paradoksalno pričaju "savremene" pričice uklopljene i smešno ušuškane u krajnje tradicionalističke književne paradigme, uspevaju nekako i neke egzotične biljke, vrlo subverzivne i otvorene=otrovne. Kiberlaboratorija je zbirka koja burno, oštro, teorijski utemeljeno, i formalno i sadržinski obznanjuje svoje vankanonske pozicije (misli se na domaće dominantne književne kanone): "Nije mi žao što sam propustila TV emisiju/ pravoslavnih mučitelja." "Sećam se: kako sam odrastala zubi su mi postajali/ sve oštriji,/ tako da mi moje koleginice spisateljice zavide na/ oštrini/ mučne osetljivosti, skandalozne erotičnosti/ pokretljivog jezika." To je onaj kristevski semiotički poredak, jezik koji je zazoran, odbačen, abjektan, jezik ljage i rituala. Možda i zbog vlastitog iskustva stjuardese pesnikinja snažno pomera granice i geomape teksta. U pesmama ove zbirke gradovi su čest motiv, ali to su fluidni urbani prostori, često nerazlučeni, kao u majčinskom poretku pre uređenog simboličkog poretka. Sokovi, tekućine, organsko i pagansko, grudi a ne jezik. Konačno, umesto metafizike – metabolizam; jedna bezobrazna, dekonstruktivna, virusna, eksperimentalna, erotična, parodična intervencija u poeziji! Kodirana teorijama feminizama, avant-popa, kiberpanka, ruskog formalizma, stripskim i filmskim praksama, riot grrrl pokretima i muzikom, putovanjima, autopoetikama, post-ljudskim identifikacijama i jezičkim istraživanjima, poezija Natalije Marković opčinjava novom hemijom u kiber imaginarijumu. Zbirka Kiberlaboratorija diseminirana je sa 46 pesama, bez diferenciranja na manje celine i podnaslove ona zavodi u bačenost u tekst bez stroge strukture, u pesnički ringišpil "divlje ženskosti". Multijezični kolaž organskog, mašinskog, mitološkog i zaumnog čini otvoren prostor za eksperimente sa formom. Ova pesnička laboratorija pravi opite sa modernim jezikom reklama, popularne kulture, zatim naučnim i teorijskim jezikom, a opet igrivo sa azbukama vilenjaka ("Srce u Moskvi je zamrlo i teško uspeva da dovede/ u red anarhistička slova azbuke./ Sanskrit je poludeo i neće da se preseli/ u hladnije krajeve, a kinesko pismo spava/ u velikim frižiderima novog diskonta"). Jezik pesnikinje nije svakodnevni, ona konstruiše nova značenja, pravila i pisanja, produkuje hibridni jezik kubofuturističkog, kiberfeminističkog i mitskog. Ta svesnost urušavanja ustaljene gramatike i načina pisanja čarobna je u razmišljanjima o "novim lingvističkim naseljavanjima". Otvorenost stiha, preplitanja narativnih i nenarativnih tela pesme, rekompozicioniranje velikih, malih slova i interpunkcije gradira formu koja diše ("Hirurzi poznate klinike/ ne shvataju da je pisanje/ ustvari bežanje na rolerima,/ surfovanje po okeanskim semantikama,/ probno letenje velikog balona iznad Južne Amerike"). Svestan vlastite subverzivnosti i bunta protiv ustaljenih kodiranja i nametnutih gramatika, pesnikinjin ton je oštar, iako ironično uvijen u stereotipne odredbe ženskosti. Tako je ona, kao nomadična identifikacija i vrlo prerušljiva subjekatska pozicija, i dalje veštica, naoružana šminkom i svim nametnutim joj idealima ženskosti, ali kritička i vrlo opasna u toj ulozi. "Zaspala na rečniku veštica br. 333/ napravila je opasan eksperiment/ sa svojim magičnim puderom/ izbrisala je sva pisma, prav. pravila i jezike." Nema rime, ali u diskursu parodiranja, diskursu "kao da", pesnikinja se rimuje sa uvreženim rekvizitima koji joj pripadaju kao ženi, s tim što je taj poetry make up iznenađujuće raz-obličujući. "Rimuješ se sa centrima visokog stila./ Torbice, četkice, maramice, ulošci./ To su tvoji pravci stvaranja/ ovog vikenda koji je pred tobom./ Svi pričaju da si urbana gerila, a to je veoma/ izazovno." Pozivajući se upravo na agresivnije i buntovnije diskurse (riot grrrl pokreta, nekih kiberfeminizama), pesnikinja subvertuje mizogine poretke, ali na nemilitantan način. Čak vrlo podmuklo i zavodljivo. Borba i bes – da, ali oružje – skriveno. Neće da kaže gde. A sve vreme napada. Kontraudarcima. Pesničke identifikacije su višeznačne, fluidne i parodičke. Subjekt se preoblači, maskira, preuzima uloge, lako menja geografske, polne, socijalne... pozicije: "Tetovirana Natalija je tatarska kneginja", "ona je pripadnica terorističke organizacije,/ sa pasošem posebnih destinacija", njezin identitet je sav u tom praskavom menjanju slajdova. "Ja nosim uniformu i tada sam neko drugi./ Možda sam ugledna članica senata novih medija/ ili nežna biohemičarka industrijske laboratorije./ Svejedno ja sam jedna anatomski zgodna mačka/ sa knjigom Emme Goldman", "možda sam naučnica sa veštačkim pršljenovima/ ruska mističarka koja priprema indijsku sarmu sa/ prijateljima", "nosim crne cipele jer volim da glumim r’n’r star/ koja je ostala zatvorena u pećini vremena", "ja postajem black singer,/ čarobnica bodljikavog metabolizma". Nijedna pozicija zapravo nije pozicija, zato se lako preskače u sve uloge koje su konstruisane, sva pozicioniranost smešta se u te relacije. Zato subjekt nije čvrst ni homogen, njega ni nema. Možda je ovo, a možda i ono. Zavisi kako više volite da se opečete. Navučete na privlačni i opasni (kao pevanje morske sirene) bodljikavi metabolizam. Iako kiber diskursi upućuju na Mrežu, iz Mreže se mora izaći, postupnim strategijama. U najširem smislu Mreža nije samo internet, već i značenjska Mreža koja sve konstituiše. Na tragu teoretičarke Rosi Brajdoti strategije služenja tehnologijom, kao i politike parodiranja, najdelotvornije su za postupne pomake društvenih oblika konsenzusa. "Feministkinje koje i dalje funkcioniraju u društvu kao ženski subjekti u ovim postmetafizičkim danima opadanja rodnih dihotomija djeluju ’kao da’ je Žena i dalje njihova lokacija. No, čineći tako, ponašaju se prema ženskosti kao prema opciji, sklopu dostupnih poza, sklopu kostima bogatih poviješću i društvenim odnosima moći, ali ne više fiksiranih ni prisilnih. U isti mah utvrđuju i dekonstruiraju Ženu kao označiteljsku praksu".1 Kiberlaboratorija je prostor koji preuzima i preoblači sve maske i kostime ženskosti, ali ova nežna biohemičarka samo izgleda krhko i nežno. U pitanju je opasna žena (hrabra žena, ali i o prepredena, prava mačka, sa bodežom – olovkom – u ruci; Jasna Manjulov), oslobođena žena, besna, privlačna i subverzivna, svesna moći da produkuje tela (teksta), da je ulaskom u Mrežu spremna da baca čini i stvara novo. Spaljuje se i prerađuje staro, kreiraju se kockice novog, umire Mreža baš onako kako najviše voli: "Ispod velikog oktopoda Matrixa/ univerzalni oblici sa ženskim oblinama slažu lego/ kockice".

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Илић, Никола П., 1926-2019 = Ilić, Nikola P., 1926-2019 Наслов Немачка бомбардовања Лесковца и околине : 1941-1944 / Никола П. Илић Врста грађе књига Језик српски Година 2000 Издавање и производња Лесковац : Наша реч, 2000 (Лесковац : Цицеро) Физички опис 91 стр. ; 21 цм Збирка Библиотека ǂНаше речиǂ ISBN (Брош.) Напомене Регистар личних имена Предметне одреднице Бомбардовање – Лесковац – 1941-1944 УДК 94(497.11)"1941/1944" LESKOVAC Od Leskovca do Brestovca spustilo se trista lovca. Trista lovca bombardera Od Leskovca ni bandera… Leskovac je u svojoj istoriji bombardovan nekoliko puta. Prvi put je to bilo 8. aprila 1941. godine, kada su ga u invaziji Sila osovine na Jugoslaviju bombardovali Nemci. U Operaciji odmazde za izzvršen puč 28. marta 1941. godine, Nemci su preduzeli niz avio-napada na gradove Srbije. Najpre su bombardovali glavni grad Beograd, 6. aprila, i istog dana Kraljevo i Kruševac, da bi 8. aprila bombardovali Leskovac i Niš. Bombardovanju Leskovca prethodilo je nemačko mitraljiranje grada iz aviona 6. aprila u popodnevnim satima. Dva meseršmita doletela su iz pravca Grdelice i, zauzevši borbenu poziciju, počeli da mitraljiraju grad od železničke stanice, gde se nalazilo mnogo ljudi i vojnika koji su čekali voz, prema centru, ali i prema periferiji, gde se nalazila protivavionska odbrana. Pod mitraljeskom vatrom iz vazduha ljudi su u paničnom strahu počeli da beže, napuštajući zaprege sa kolima na ulici, tražeći spas u bilo kakvom zaklonu. Meseršmiti nisu odustajali od svog samrtnog pohoda, ali su, srećom, bili neprecizni: kod Železničke stanice ranili su četiri civila, a poginuo je jedino Dobrivoje Nikolić iz Razgojnskog Čifluka. Avioni su još malo kružili nad gradom, a onda se udaljili u pravcu Bugarske. Tek tada, iznenađena i zbunjena, počela je da dejstvuje protivvazdušna odbrana grada, ali bez bilo kakvog uspeha. Posle ovog nagoveštaja, mnogi Leskovčani su se povukli u okolna brda, plašeći se novih napada nemačke avijacije. Uglavnom su pobegli na Rudarsku čuku, Hisar, u okolna sela. Ipak, u gradu je i dalje bilo previše ljudi. Najviše je bilo vojnika Jugoslovenske vojske koja je bila potpuno dezorganizovana. Mnogi su uglavnom čekali bilo kakvu vezu da se prevezu do svojih gradova ili sela. Bilo ih je najviše oko železničke stanice, ali i po gradskim kafanama, gde su prekraćivali vreme uglavnom do sledećeg voza. Grad je branilo nekoliko protivavionskih baterija, a najače je bilo uporište kod ogromnih brestova na mestu Ančiki blizu sela Bratmilovca. Tu je bio stacioniran i čuven i moćan protivavionski mitraljez Švarcloze koji je Srpska vojska dobavila kao ratni plen u ranijim ratnim pohodima.. Dva dana posle mitraljiranja grada, u utorak, 8. aprila, fabričke sirene su oko 10 sati najavile vazdušnu opasnost. Mnogi su odmah potražili sklonište ili pokušali da pobegnu iz grada, ali je bilo onih koji su ignorisali upozorenje i nastavili da sede po kafanama ili su ostali na svojim radnim mestima. Vrlo brzo posle najave iz pravca Bugarske pojavilo se nekoliko eskadrila nemačkih bombardera u pratnji lovaca. Bilo ih je po svedočenju očevidaca četrdesetak – meseršmita, dornijea i štuka. Protivavionska odbrana je sada blagovremeno delovala, ali i ovog puta bez uspeha. Švarcloze se nije oglašavao da ne bi otkrio svoj položaj, budući da je zbog siline dejstva imao veoma snažan i karakterističan zvuk tokom paljbe. Započelo je prvo bombardovanje grada Leskovca u njegovoj istoriji. Smrtonosni tovari bombi izručivani su na grad u talasima, čineći haos u njemu. Ljudi su kroz dim od eksplozija uspaničeno bežali na sve strane. Mnogi su popadali mrtvi ili ranjeni od gelera koji su se zabijali u zidove kuća i meso. Na početku, najviše je stradao deo oko Železničke stanice i Žitne pijace (današnji Masarikov trg), a potom su neki delovi grada potpuno uništeni. Štuke – lovačko-borbeni avioni ili obrušavajući bombarderi, kako su ih zvali, u naletima su izručivale bombe na grad a onda se u vertikalnom letu naviše okretale i ponovo zauzimale položaj za napad. Bombardovanjnje nije dugo trajalo, Bombarderi su se povukli, a grad je, makar njegov centarlni deo, ostao u ruševinama. Slika razorenog grada je bila strašna. Ranjenih i mrtvih je bilo na sve strane. Pored razrušenih kuća zjapile su krateri od eksplodiranih bombi koji su se punili vodom. Kod livnice „Sava“ bomba je pogodila zaštitni rov u kome je stradalo najviše ljudi. Od privrednih objekata pogođen je i mlin Dušana Sojiljkovića u sadašnjoj Mlinskoj ulici. Na Žitnoj pijaci pogođena je „Lakošnička kafana“ u kojoj je stradao veći broj vojnika. Bombardovanje nije trajalo dugo. Kada su izručili svoje smrtonosne tovare, nemački avioni su se povukli prema Bugarskoj bez ikakvih gubitaka. Kada se sve stišalo pristupilo se prikupljanju i prebrojavanju mrtvih i ranjenih. Ranjenici su odmah transportovani do leskovačke bolnice, a mrtvi, koji nisu odmah identifikovani, prikupljeni su na jedno mesto i porodice su ih obilazile ne bi li pronašle svoje postradale. Bilo je onih koji nisu identifikovani, jer su bili iz drugih mesta, ali i onih koje porodice nisu nikada pronašle, a koji su verovatno ostali zatrpani u kraterima ili pod ruševinama. Procene o ukupnom broju postradalih su veoma različite. Neke posleratne idu i do ukupno 500 mrtvih, ali su one, po svemu sudeći, preterane. Postoji popis žrtava nemačkog bombardovanja Leskovca koji imenom i prezimenom navodi 41 žrtvu. Svakako, bilo ih je i više, ali ne mnogo, međutim ne i manje od tog broja, iako neki noviji „istraživači“ pominju samo 11 stradalih, ali to su već neozbiljni i površni pristupi ovom u leskovačkoj istoriji do tada nezabeleženom stradanju. U bombardovanju je uništen veliki broj porodičnih kuća, ali i prodavnica i zanatskih radnji. U opštem rasulu nakon bombardovanja bilo je pojava pljački i odnošenja roba iz prodavnica. Zbog ovog i bombardovanja Niša, britanska avijacija je kasnije u dva navrata bombardovala aerodrom kod Sofije sa kojeg su nemački bombarderi poletali. CRNI LAZA NIJE DEJSTVOVAO Protivavionska odbrana Leskovca 8. aprila 1941. godine imala je u svom sastavu mitraljez Švarcloze koji su popularno zvali Crni Laza, zato što je njegovo nemačko ime upućivalo na tu igru rečima. To je bio veoma moćan mitraljez sa vodenim hlađenjem cevi i velikom ubojnom moći. Mogao je da uspešno dejstvuje do 5000 metara a zrno mu je bilo veoma ubojito. Prilikom dejstva proizvodio je veoma specifičan zvuk koji je imao posebno psihološko dejstvo na neprijatelja, ali je, isto tako, tim zvukom mogao da otkrije svoj položaj. Zbog toga prilikom odbrane od bombardovanja Leskovca nije dejstvovao, što je bila velika greška. STRADAO I INDUSTRIJALAC U centru Leskovca, kod crkve Odžaklije pogođena je bombom kuća industrijalca Tihomira Ilića, suvlasnika Fabrike kudeljnih i pamučnih artikala u sastavu koncerna Koste Ilića i sinova (kasnije Zele Veljković). Tihomir i njegov sin Mihajlo su smrtno ranjeni, kćerka Danica je ranjena u grudi, a žena Zora u nogu i leđa. JEDNO NEMAČKO – TRI SAVEZNIČKA BOMBARDOVANjA LESKOVCA U toku Drugog svetskog rata Leskovac i njegova bliža okolina bombardovani su četiri puta, posle prvog, nemačkog bombardovanja, usledila su u tri „saveznička“. Prvo je bilo savezničko bombardovanje Bunibrodskih livada 4. maja 1944. godine kada su saveznički avioni, najverovatnije ciljajući otvorenu železničku prugu koja je bila neposredno pored livada na to područje bacili oko pedeset bombi. Tada je stradalo nekoliko pastira i veliki broj stoke. Drugo savezničko bombardovanje je bilo 28. avusta 1944. godine, kada su u okviru plana presecanja povlačenja Grupe armija E iz Grčke, bacila nekoliko bombi od Hisara prema Sinkovcu, bez nekog pravog efekta. Tek posle je Koča Popović tražio „Hitno i ozbiljno bombardovanje Leskovca“, o čemu postoji originalni radiogram. Saveznici su tek nakon toga bombardovali grad. To bombardovanje se sada najviše pominje i ono, iako je zaista bilo zastrašujuće i pogubno po grad u svakom pogledu, sada služi pojedinim „istraživačima“ za promociju određenih ideoloških pozicija ili ličnih ambicija, što, takođe, ima krajnje negativne posledice.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Хајдук, Владимир Наслов Испитивање улоге pH земљишта у епизоотиологији црвеног ветра свиња на територији општине Шид / Владимир Хајдук Врста грађе књига Језик српски Година 2006 Издавање и производња Нови Сад : ИГТ, 2006 (Нови Сад : Верзал) Физички опис 141 стр. : илустр. ; 24 cm Други аутори - особа Хајдук, Леона ISBN 86-83263-18-5 (брош.) 978-86-83263-18-9 Напомене Ауторове слике Тираж 200 Стр. 7-8: Предговор / Леона Хајдук Биографија: стр. 136 Библиографија: стр. 124-129 Библиографија [Владимира Хајдука]: стр. 137-139. Предметне одреднице Свиње – Црвени ветар (болест) – Киселост земљишта – Шид Шид УДК 636.4.09:616.9]:631.415(497.113) crveni vetar, kiselost zemljišta, svinje, svinjogojstvo, svinjarstvo, čuvanje gajenje svinja Епизоотиологија С Википедије, слободне енциклопедије Епизоотиологија је наука која проучава узроке настајања, ширења, кретања и престајања, заразних болести код животиња, као и методе и начине њиховог сузбијања и искорењивања. Појам је насто од француске речи épizootique = ендемичан код животиња, који је настао од грчких речи, epi — на ζῳότης — животињска природа и logiа — наука.[1] Садржај 1 Епизоотиологија као наука 2 Историјат 3 Појмови 4 Задаци епизоотиологије 5 Врсте инфекција 6 Фактори који утичу на појаву инфекције 6.1 Извор заразе 6.2 Путеви преношења инфекције 6.3 Врата инфекције 6.4 Количина и вируленција микоорганизама 6.5 Пријемљивост организма 7 Подела заразних болести према начину ширења инфекције 8 Општа начела сузбијање искорењавања и спречавања појаве зараза 9 Извори 10 Литература 11 Спољашње везе Епизоотиологија као наука Као научна дисциплина епизоотиологија се може поделити на: Општу епизоотологију - која истражује опште законе развоја и нестајања заразних болести; доктрину имунитета и заразних болести; изучавање општих и посебних мера лечења животиња.[1] Посебну епизоотологију - која проучавање карактеристике узрочника, патогенезу, дистрибуцију, патолошко-анатомски промене, методе дијагностике и диференцијалне дијагностике, лечења, економских губитака и развој мера превенције и искорењивања. Да би се решила бројне проблеме епизоотологија користи у свом раду основна знања из области ветеринарске генетике и имунологије.[2] Историјат Епизоотологија ка наука нагло је почела да се развија после 1920. године. Научници су од прве половине 20. века све више почели да детаљано проучавају читав низ мало познатих или потпуно непознатих заразних болести, и разматрају бројна питања дијагностике и имунитета, патогенезе, и превенције одређених инфекција код многим домаћих животиња, птица и пчела. Појмови Ензоотија - је стална појава неке заразне болести на одређеном подручју, која нема тенденцију ширења (локална зараза). Епизоотија - је учестала појава заразне болести на неком подручју са тенденцијом ширења (земаљска зараза). Карактерише се појавом болести код великог броја животиња и одликује брзим ширењем болести. Анзоотија - је ширење епизоотије у више држава и на више континената (светска зараза). Зоонозе - су болест које човек добија од болесних или наизглед здравих животиња. Задаци епизоотиологије Поред бављења научноистраживачким радом и школовањем кадрова епизоотиологија се бави и: Профиласком заразних болести Откривањем (изоловањем) заразних болести Сузбијањем заразних болести Искорењавањем заразних болести. Два основна начина контроле и искорењивање заразних болести које је поставила епизоотологија постали су; имунопрофилакса и уништавање оболелих животиња и нешкодљиво уклањање лешева. Врсте инфекција Инфекција може бити различитог порекла и врсте, а деле се: Према месту где се налази узрочник инфекције се деле на ендогене и егзогене инфекције. Према броју и врсти микрорганизама на просте и сложене инфекције. Према локализацији инфекције на опште и локалне. Према дејству инфекције на; Латентне (скривена) – када симптоми болести нису довољно изражени, а микроорганизам је присутан. Реинфекције (поновна инфекција) када после оздрављења исти микрорганизам поново изазове исту болест. Суперинфекција – када нови микроорганизам измени ток инфекције у своју корист. Фактори који утичу на појаву инфекције За настанак инфекције и појаву заразна болсет потребно су пет фактора, а то су: 1. Извор заразе, 2. Путеви преношења заразе, 3. Врста инфекције,[3] 4. Количина и вирулентност микроорганизама, 5. Пријемљивост организма. Извор заразе Извор заразе је место где се налазе локализовани узрочници, пре настајања заразе. Према локализацији извор заразе може бити: примарни, интермедијарни и секундарни. Примарни извор инфекције Као примарни извор инфекције сматрају се животиње у стању инкубације, оздрављења и реконвалесценције. Анимални производи од оболелих животиња и клицоноша (када се оне налазе у стадијуму инкубације или реконвалесценције), дивље животиње, инсекти. Интермедијарни извор заразе У ове изворе спадају болесне животиње које заразу шире излучевинама, преко уста, носа, мокраће, суза, столице или из оболелих места на кожи. Секундарни извор инфекције Секундарни извор инфекције могу бити предмети који се употребљавају у поступку са болесним животињама, вода, ваздух, земљиште, транспортна средства и објекти у којима се чувају животиње.[4] Путеви преношења инфекције Средства и путеви којима се патогени микроорганизми преносе са извора заразе до макроорганизма могу бити контактом и то директним (угриз, додир, припуст) и индиректним (предмети, људи, животиње). Зараза се може пренети путем птица, воде, ваздуха, земље итд. Вектори су преносиоци узрочника заразних болести (нпр инсекти), који заразу преносе механичким и биолошким путем. Врата инфекције Улазна врата или место кроз које продиру микроорганизми у макроорганизам, могу бити слузокожа респирсторног, урогениталног, дигестивног система, плацента и коњуктива. Та места претходно морају бити оштећена. Количина и вируленција микоорганизама За настанак инфекције веома је важна количина (број) и вируленција микоорганизама који би требло да савладају отпорност организма. Пријемљивост организма Да би настала инфекција заразним болестима, поред извор заразе, путеви преношења, патогености и вируленције микроорганизама веома је значајно стање макроорганизама тј. да ли су они пријемљив за неку врсту микрорганизма. На пријемљивост у макроорганизму утичу: Стање организма – гладовање,[5] измореност Старост – млађе животиње лакше оболевају од старијих Раса – неке расе су остељивије од других Пол – неке болести настају код женских, а неке код мушких грла. Подела заразних болести према начину ширења инфекције Према начину ширења инфекције заразне болести се дела на; ланчасте, таласасте и експлозивне. Ланчасте Таласасте Експлозивне Општа начела сузбијање искорењавања и спречавања појаве зараза У сузбијању заразних болести користе се разноврсни методи у зависности одврсте заразне болести, начина држања и других фактора.[6] Редослед поступака Ред поступака је следећи: Прво - постављање тачне дијагнозе. Друго - након постављања дијагнозе предузима се читав низ мера које имају за задатакда спрече даље ширење заразе. Мере Мере за сузбијање искорењавања и спречавања појаве зараза састоје се у следећем: строго изоловање (дворишта, фарми), забрана транспорта, изложби, сајмова, пијачне продаје, спровођење ветеринарско санитарне мере у зараженом подручју (дезинфекција, нешкодљиво уклањање угинулих и оболелих животиња). Искорењивање заразе је крајњи циљ свих наведених мера и поступака. Да је зараза престала, сматра се ако се код пријемљивих животиња код којих није вршена превентивна имунопрофилакса, у дужем периоду није појавио ниједан случај заразне болести. Извори Ivan Zaharij, Opća epizootiologija, Poljoprivredni nakladni zavod, 1960. Paul-Pierre Pastoret, Handbook of Vertebrate Immunology, Academic Press, 1998. Sonja Radojičić: Bruceloza – epizootiološki i dijagnostički izazov. Vet. glasnik 59 (1 - 2) 79 - 87 (2005) ORLIC D.,M. LALIC, M. KAPETANOV.LJ. SUVAJDŽIC: (2002/a) - Zdravstvena problematika u karantinima i prometu živine i divljaci u A.P. Vojvodini.VI Jugoslavenski epizootiološki dani, Zbornik referata i kratkih sadržaja, 58 - 59 PALIC T., R. RESANOVIC, J. NIKOLOVSKI, D. ORLIC: ( 1998/b) - Uticaj ishrane na imuni odgovor i zdravstveno stanje živine. 2 Jugoslovenski simpozijum , Nauka u živinarstvu, 1-2, 329- 334 Paukovic, C. Radovanovic, M. Epizootiologija i preventiva atipicne kuge peradi u Jugoslaviji [1981] Veterinarski glasnik ISSN : 0350-2457 Литература Полферов Я. Я. Эпизоотия // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907. Ганнушкин М. С. Общая эпизоотология. 4-е изд. М., 1961. Лукашев И. И. Частная эпизоотология. М., 1961. Бакулов И. А., Таршис М. Г. География болезней животных зарубежных стран. М., 1971. Эпизоотология / Под ред. Р. Ф. Сосова. 2-е изд. М., 1974. Бакулов И. А. и др. Словарь эпизоотологических терминов / И. А. Бакулов, В. А. Ведерников, Ф. М. Орлов, Г. Г. Юрков. — М.: Россельхозиздат, 1975. — 104 с. Таршис М. Г. Популярно об эпизоотологии. — М.: Колос, 1982. — 192 с. Сунцов, В. В.; Сунцова, Н. И. (2006). Чума: Происхождение и эволюция эпизоотической системы (экологические, географические и социальные аспекты). Отв. ред. С. А. Шилова; Российская акад. наук, Институт проблем экологии и эволюции им. А. Н. Северцова РАН. — М. Т-во науч. изд. КМК. ISBN 978-5-87317-312-9. Тинкер И. С. Эпизоотология чумы на сусликах. — Ростов-на-Дону, 1940. Спољашње везе Настава: епизоотиологија Категорије: ЕпидемиологијаВетеринарска медицина

Detalji predmeta Stanje Polovno Arhivske grobnice Rajko Lukač(autor) Izdavač: Stubovi kulture Intigrantna potraga za arhivama nestalim u burnim događajima balkanske istorije. Jedno je arhiva CK KPJ sklonjena 1948. u manastiru u Bosni, drugo je jasenovačka arhiva odneta iz Jasenovca za vreme ratova devedesetih. Pripovedajući o nestanku arhiva, Lukač govori o događajima u kojima još više nestaju ljudi. Ostali naslovi iz oblasti: Romani 2002; Broširani povez; ćirilica; 150 str.; rasprodato Tražite polovan / korišćen primerak? Imate ovu knjigu i želite da je prodate? Biografija Intervju Rajko Lukač Rajko-Lukac RAJKO LUKAČ rođen je 1952. godine u Međeđi kod Bosanske Dubice. Školovao se u Međeđi, Starom Petrovom Selu i Bosanskoj Dubici. Posle prve godine na Filozofskom fakultetu u Zadru, studije nastavio na Filološkom fakultetu u Beogradu i diplomirao na grupi za srpskohrvatski jezik i jugoslovenske književnosti. Od 1971. živi u Beogradu, gde se profesurom bavio nekoliko meseci, a najduže – deceniju i po – bio novinar, potom saradnik u marketingu, urednik i voditelj književne tribine, savetnik za književnost u jednom fondu, te saradnik i urednik u nekoliko izdavačkih kuća. U protekloj deceniji, uz čitanje i pisanje, posvetio se sadnji voćaka, verujući da više šansi imaju da ga nadžive njegove smokve, bademi, leske, kesteni, breskve i orah nego knjige.Knjige poezije: Plavuša i putnik (1977), Spiralno stepenište (1982), Knjiga paljenica (1986), Odlivci i siluete (1987), Koji kunu dane i noći (1990), Uholaže (1994), Japija za život (1994), Relikvijar (1994), Bištanje pred lapot (1995), Jona iz fioke (1997), Ples dvojnika (stare i nove, 2004), Trpeza (sto izabranih pjesama, 2008), Zapisi iz podzemnog prolaza (2010), Hor ara (2015), U traganju za izgubljenim čitaocima (2016), Zajednički epitaf (2017) i za decu Mačja pređa (2008), Hvalisavko u kopačkama od sedam milja (2009), Pajaci na pijaci (2016) i Kratka duga (2017), te izbor poezije u prevodu na makedonskom jeziku Tanc so sirenite (2016).Romani: Čipkarska škola (1988), Ljetne sante (1995), Božji ugodnici (1998), Arhivske grobnice (2002), Hroničar (2005), Zvono nad međama (2015), za mlade Najgori nadimak na svijetu (2011), Uhvati vjetar (2012) i za decu Strašnije od najstrašnijeg (2016).Knjige priča: Mojin kralj (1996), Šetalište hromih (2001), Samrtni zagrljaj (2006) i Pisac na usijanom limenom krovu biblioteke (2017).Drama Fajront na Gvozdu (2011).Drugi program Radio-Beograda emitovao mu je radio-drame Svečana autopsija u Matici Srpskoj i Mojin kralj, a Dečji program dvadeset kratkih priča.Priredio Antologiju pripovedaka srpskih književnica (2002) i preveo sa makedonskog jezika antologiju makedonskih mladih pesnika Lirski dodekameron (2016) i pesničku knjigu Marte Markoske Crne rupe u nama (2017) . ARHIVE I ŽIVOT: RAJKO LUKAČ Mera našeg pamćenja Hteo sam da pokažem po koju cenu i kako nam je dozvoljeno da plivamo u protekle tri decenije, a i kolika je u tome naša krivica "Antologija pripovedaka srpskih književnica", objavljena u izdanju "Cepter buk vorld ", i roman "Arhivske grobnice" koji su nedavno objavili "Stubovi kulture" pokazali su različita interesovanja književnika Rajka Lukača. Roman "Arhivske grobnice" govore o nestanku arhiva i dokumenata na našem tlu, u burnim vremenima druge polovine prošlog veka, a u simboličnoj ravni podsećaju da nestankom arhiva nestaju i svedočanstva o postojanju, i životu jednog naroda. "Antologijom pripovedaka srpskih književnica" Lukač je, međutim, otvorio jednu temu koja je, da li zbog specifičnog balkanskog mentaliteta ili ne, tek tu i tamo uspešno razrađena. Jer, onim što stvaraju pisci žene u našoj literaturi bavi se malo književnih kritičara, a tek kolega pisaca, muškaraca.... - Šta su arhivske grobnice? Mera našeg pamćenja, mera pamćenja našeg postojanja, mera našeg nestajanja? – Možda je moj roman baš mera pamćenja, ali ja ga doživljavam jednostavnije: bez obzira što se meša u istorijske tokove naciona, on je vrlo tiha i lična knjiga. To jeste, kako i naslov nagoveštava, priča o sudbini dva istorijska arhiva: jednog iz CK KPJ, a drugog iz Spomen-područja logora Jasenovac, koji su prema novinskim napisima sakriveni u pećinama na planini Kozari, u blizini manastira Moštanice. Ali, između ta dva događaja odigrava se imaginarna biografija jedne kontroverzne ličnosti koja je modelirana parafeljtonističkim postupkom i trebalo bi da reprezentuje lik bosanskog intelektualca i promene (profesionalne, ideološke, kulturološke) na koje je hteo ili morao da pristane u poslednje tri decenije prošlog veka. To je priča o mojoj generaciji, koja je bila prisiljena da se bori za svoj identitet između autoritativnih roditelja i još autoritativnijeg društva. Mi smo školovani da budemo u službi jednog sistema, to jest na usluzi svojim roditeljima i njihovom poimanju društvenih odnosa, a kad se ta kula od karata srušila proglašeni smo za krivce. Hteo sam da pokažem po koju cenu i kako nam je dozvoljavano da plivamo u protekle tri decenije, a i kolika je u tome naša krivica. Tako sam, čini mi se, na fonu krupnih događaja nestanka dva istorijska arhiva, ispričao jednu ličnu, generacijsku priču. Znam da u njoj ima oporih tonova koji mogu zasmetati nekim ustaljenim shvatanjima, recimo, poslednje decenije naše istorije, ali dužnost pisca i jeste da bude drugačiji. Realni događaji - Mnogi će se prepoznati, a mnogi pročitati i svoje ime u dokumentima koje ste uklopili u roman. U tom smislu, Vaša je knjiga i knjiga osude? – Osuda je prejaka reč. Pisac samo razotkriva pojave u društvu i odnos svojih junaka prema njima. Pisac ima roditeljski stav prema junacima, on porađa i pozitivne i negativne protagoniste radnje u svom delu, i mora da pokaže razumevanje i prema njihovim vrlinama i prema njihovim manama. Oni su, koliko god ih čitalac doživljavao kao realna bića (do čega je stalo svakom piscu, pa i kad je u pitanju bajka ili SF-priča), plod mašte, i tu ne može ništa da izmeni ni činjenica ako smo za uzor imali neki konkretan prototip, stvarne događaje ili nečiju realnu biografiju. U "Arhivskim grobnicama" opisivao sam (u većini) realne događaje, ali sami likovi, bez obzira koliko nekome zvučali prepoznatljivo, ne pripadaju istoriji naše svakodnevice, već isključivo mojoj literaturi, oni postoje samo na nekoliko stranica knjige i nigde više. Govorim ovo, bez obzira što je to poznato hiljadamagodina, jer su neke moje knjige doživele zlonamerna tumačenja u sredini koju sam odabrao, da tako kažem, za scenografiju svoje proze, što je dovelo do raznih prepoznavanja, neprijatnih telefonskih razgovora i najgrubljih pretnji. To su gluposti, ali i inspiracija da se ponovo, i ponovo zagledam u svet iz kojeg potičem. Zbog tog mešanja u njihove živote, kako žele da mi imputiraju, neki me žestoko osuđuju, ali ja ne mogu da osuđujem nikoga nizašta, a pogotovo ono do čega mi je, kao piscu, najviše stalo, pa tako ni njihove postupke, kakvi god oni bili, već činim sve kako bih, u granici svog dara, stvarao nove literarne činjenice. - Koje su glavne osobine proze koju u srpskoj literaturi pišu žene? Da li je pogrešan utisak da je Vaša antologija prećutana? – Odnos prema "Antologiji pripovedaka srpskih književnica" ne može se razlikovati od ukupnog odnosa prema njihovoj literaturi. Uprkos činjenici da je danas, u vreme našeg romansijerskog buma, svaku treću knjigu proze napisala žena, u našoj javnosti još ima predrasuda na kojima se zasniva apriorna prednost onoga što pišu muški autori. Kao i u muškoj produkciji, i kod njih ima vožnje po sporednim kolosecima (neukost, amaterizam, svet ljubića, sentimentalizam i sl.), ali ima i dela neprolaznih vrednosti, samo kad bi to naša takozvana javnost htela na vreme da potvrdi i tim novim odnosom ohrabri niz talentovanih spisateljica. Ovako su one ostavljene same sebi, ali sam siguran da, bez obzira na kritiku, vreme radi za njih i da je budućnost naše (i svetske) proze u njihovim rukama. I u prvoj polovini prošlog veka, kad je obrazovanje žene kod nas podrazumevalo tek poziv učiteljice, dobili smo nekoliko značajnih književnica, a danas su one ravnopravne na svim poljima obrazovanja i šta će pružiti u književnosti odrediće njihov talenat. Otud svoju antologiju, kao i nagradu "Žensko pero" (gde sam član žirija), doživljavam kao mali gest ohrabrenja, kao most na putu konačne ravnopravnosti bar na prostoru literature. Inovatori, ne saputnice - Tvrdite da je ta proza, iako kvalitetna, kod nas zapostavljena u korist one koju pišu muškarci. Da li u našoj literaturi vlada patrijarhat? – Ne bi se moglo reći da su srpske književnice bile inovatori proznog izraza, ali se sve one ne mogu ni svesti na puke saputnice. U njihovim knjigama zastupljena su gotovo sva preovlađujuća književna iskustva i "izmi" dvadesetog veka, od takozvane klasične realističke do složenih (post)modernističkih priča. Ja sam svojim izborom želeo samo da (do)kažem staru istinu, kako činjenica da je pisac žena ili muškarac nema nikakvu književnu vrednost po sebi, još manje relevantno-estetsku, ali da su polni kriterijumi ipak prisutni u društvu, te se samo skromne mogućnosti i neizbežna sentimentalnost paušalno pripisuju ženama. Niz njihovih dela prevazilaze oveštalo shvatanje po kojem se žensko pisanje priznaje tek kao simpatično saputništvo i da je podela u tom ključu bivala po formi pežorativna a po sadržaju banalna, čak vulgarna. Najvažnijim mi se, pak, čini to da su one otvorile neke nove teme u našoj literaturi, ili stare ali na nov način, i da se sve hrabrije nose sa sudbinom pisca. Anđelka Cvijić

Detalji predmeta Stanje Polovno AutorHorvat, Rudolf, povjesničar NakladnikSlavonski Brod : Hrvatski institut za povijest, Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje, [2000?] Materijalni opis321 str. ; 24 cm Nakladnički nizBibliotheca Croatica: Slavonica, Sirmiensia et Baranyensia. Rukopisi ; knj. 1 NapomenaStr. 11-13: Predgovor / Mira Kolar-Dimitrijević, Zlata Živaković-Kerže. Ime autora preuzeto s [5] str. Bibliografija: str. 320-321. Predmetna odrednicaSrijem - naselja - povijest - 18/20. st. Srijem - stanovništvo - povijest - 18/20. st. Srijem - povijest - 18/20. st. Klasifikacijska oznaka94(497.5) Povijest Hrvatske 314(497.5) Demografija... u Hrvatskoj AnotacijaOvo djelo poznatog povjesničara Rudolfa Horvata pronađeno je nedavno u rukopisu i prvi put se objavljuje. U njemu je obradio sva mjesta u Srijemskoj županiji, i to abecednim redom, a prema nazivima mjesta 1931. godine kada je i objavljen popis stanovništva, što je Horvatu važna točka za zaključivanje o promjenama koje su zadesile Srijem. Svrha rada je pokazati pravo Hrvata na Srijem kroz prikaz nacionalnog sastava srijemskog stanovništva do 1931. god. S obzirom na današnja saznanja o Srijemu, koja su veća nego u Horvatovo vrijeme, nadopune teksta za grad Županju, nadopune bilježaka, kazalo imena i mjesta napisale su Mira Kolar-Dimitrijević i Zlata Živaković-Kerže. Jezikhrvatski Standardni brojISBN 953-6659-04-2 GrađaKnjigaknjiga Аутор - особа Horvat, Rudolf, 1873-1947 = Хорват, Рудолф, 1873-1947 Наслов Srijem : naselja i stanovništvo / [rukopis Rudolfa Horvata ; predgovor, nadopune teksta za grad Županju, nadopunu bilježaka, kazalo imena i mjesta napisale Mira Kolar-Dimitrijević, Zlata Živaković-Kerže] Врста грађе књига Језик хрватски Година 2000 Издавање и производња Slavonski Brod : Hrvatski institut za povijest, Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje, 2000 ([s. l.] : Impress) Физички опис 321 str., [14] str. s tablama : ilustr. ; 24 cm Други аутори - особа Kolar-Dimitrijević, Mira, 1933- = Колар-Димитријевић, Мира, 1933- Živaković Kerže, Zlata = Живаковић Керже, Злата Збирка Bibliotheca Croatica - Slavonica, Sirmiensia et Baranyensia. Rukopisi ; knj. 1 ISBN 953-6659-04-2 (broš.) Напомене Podatak o autoru preuzet sa str. 5 Tiraž 1000 Predgovor: str. 11-14 Kazalo mjesta: str. 299-304 ; Kazalo imena: str. 305-319 Bibliografija: str. 320-321. Предметне одреднице Насеља – Срем Становништво – Срем Срем УДК 314(497.113+497.12 Srem) 911.37(497.113+497.12 Srem) Srijem (srp. Срем) je zemljopisno područje u Hrvatskoj i Srbiji, odnosno autonomnoj pokrajini Vojvodini. Sadržaj 1 Naziv 2 Zemljopis 3 Stanovništvo 4 Povijest 4.1 Stari vijek 4.2 Srednji vijek 4.3 Novi vijek 4.4 1918.-1941. 4.5 1945.-1991. 5 Gospodarstvo 6 Literatura 7 Izvori 8 Unutarnje poveznice 9 Vanjske poveznice Naziv Srijem je dobio ime po antičkom rimskom gradu Syrmium (današnja Srijemska Mitrovica). U literaturi ga se nalazi i pod nazivima: lat. Syrmia, nje. Syrmien, mađ. Szerém, srp. Срем (čit. Srem). Zemljopis Srijem je smješten između rijeka Save i Dunava, istočno od Slavonije od Vukovara pa sve do Zemuna, gdje Sava utječe u Dunav. Kao zapadnu granicu mnogi pogrešno uzimaju Bosut, koji se simbolično javlja na srijemskom povijesnom grbu, ili čak rijeku Vuku (te time još istočnije pomiču granicu između Slavonije i Srijema). Zemljopisno i povijesno, sa izuzetkom nekoliko rubnih naselja, zapadna granica Srijema se proteže granicom Vukovarsko-srijemske županije.[1] Graniči s Bačkom na sjeveru, Banatom na istoku, Mačvom na jugu te BiH (Semberija) na jugozapadu i Slavonijom na zapadu. Zapadni dio Srijema nalazi se u Hrvatskoj, istočni u Srbiji (tj. Vojvodini). Hrvatski dio Srijema čini veći dio Vukovarsko-srijemske županije sa sjedištem u Vukovaru. Najveći dio Srijema je u autonomnoj pokrajini Vojvodini i upravno pripada Srijemskom okrugu. Manji, najistočni dio upravno pripada Gradu Beogradu (gradske općine Surčin, Zemun i Novi Beograd). Površina Srijema iznosi 6.866 km2, od toga je 2.445 km2 u Hrvatskoj, a 3.942 km2 u Srbiji.[2] Gradovi u Srijemu su: Vukovar, Vinkovci, Županja, Ilok, Otok, Šid, Srijemska Mitrovica, Inđija, Ruma, Irig, Zemun, Novi Beograd, Srijemski Karlovci, Beočin, Stari i Novi Slankamen, Stara i Nova Pazova te dijelovi Novoga Sada (Petrovaradin, Srijemska Kamenica). Stanovništvo Srijem danas ima oko milijun stanovnika. Većinu stanovništva u ovoj regiji čine Srbi, ponajviše zbog širenja srbijanskih velegradova Beograda i Novog Sada i njihovih aglomeracija na Srijem, odnosno njihovim gutanjem srijemskih gradova koji su postali dijelom ili kao predgrađa tih velegradova te se u progutana naselja slijeva stanovništvo iz Beograda (pr. Novi Beograd, Zemun, Surčin) i Novog Sada (Petrovaradin, Srijemska Kamenica). Prema popisu iz 2002. godine, u srpskom dijelu Srijema je živjelo 790.697 osoba, od čega su 668.745 ili 84,85% Srbi. Prema popisu iz 2001. godine, u hrvatskom dijelu Srijema je živjelo 204.768 stanovnika sljedećeg nacionalnog sastava: 160.277 Hrvati (78,27%) 31.644 Srbi (15,45%) 2.047 Mađari (1%) 1.796 Rusini (0,88%) 1.338 Slovaci (0,65%) 1.138 Bošnjaci (0,56%) 3.152 ostali (1,54%) 2.553 neizjašnjeni (1,25%) 823 nepoznatih (0,4%) Od većih gradova u Srijemu se nalaze ovi gradovi: U užoj Srbiji: Novi Beograd - 217.180 Zemun - 146.172 Surčin - 14.209 Dobanovci - 8.114 U Vojvodini: Srijemska Mitrovica - 39.041 stanovnika Ruma - 32.125 stanovnika Inđija - 26.244 stanovnika Stara Pazova - 18.628 Šid - 16.301 Petrovaradin (dijelom Novog Sada) - 13.917 Srijemska Kamenica (dijelom Novog Sada) - 11.140 Srijemski Karlovci - 8.839 U Hrvatskoj: Vinkovci - 35.912 stanovnika Vukovar - 31.670 stanovnika Županja - 16.383 stanovnika Ilok - 8.351 stanovnika Otok - 7.755 stanovnika Povijest Stari vijek Iliri su ostavili u Srijemu tragove svoje kulture, a navlastito Rimljani: iz Iloka, rimskoga Cucciuma, potječu njihovi natpisi i glava Dioskura, iz Sotina, rimskoga Cornacuma, tzv. Liberijeva ara, u Mitrovici, rimskom Sirmiumu, i danas postoje, otkopani, čitavi kompleksi ostataka rimskoga graditeljstva, iz Zemuna, rimskoga Taurunuma, potječu reljefi Herkula, Libera i Libere, brončani kipić Merkura, itd. U prvom stoljeću nove ere, Srijem osvaja Rimsko Carstvo, a Sirmij postaje važan trgovački centar regije, koji će joj i dati ime. Postaje prijestolnica rimske provincije Panonije, a u doba tetrarhije i jedna od dvije sekundarne prijestolnice rimske imperije, koji će i dati brojne Cezare. Diobom carstva na Zapadno i Istočno 395. godine, Srijem kao dio Panonije postaje dio Zapadnorimskog carstva. Srednji vijek Stoljećima Slaveni upadaju i naseljavaju regiju, a u 7. stoljeću Avari postaju vladari Srijema. Bugarski vladar koji je doveo Bugare na Balkan Kuver je u ime Avarskoga kaganata upravljao Srijemom, sve do 680. godine kada se iselio sa svojim pristalicama. Timočani, slavensko pleme iz rijeke Timoka, bježe pod širenjem vlasti Bugarskog kaganata i naseljavaju Srijem. U prvoj polovici 9. stoljeća se priključuju hrvatskoj državici vladara Ljudevita Posavskoga. Franačka osvaja Srijem zajedno sa Panonijom, i po slavenskom imenu Fruzi Fruška gora dobiva ime. 827. godine godine bugarski vladar Omurtag osvaja veći dio Srijema. Zabilježeno je da se u srednjovjekovnom hrvatskom kraljevstvu nalazio i Srijem: u darovnici kneza Trpimira splitskoj nadbiskupiji iz 852. navodi se da se područje hrvatske države "sve do obala Dunava i skroz po cijeloj državi Hrvata" [3]. I prema mnogim drugim navodima Srijem je već u ranom srednjem vijeku bio u sustavu hrvatske države a njime je upravljao ban Srijema, jedan od sedam banova u hrvatskom kraljevstvu. Život u graničnom srijemskom području koje je kroz dugu povijest bio razdjelnica i spoj vjera i civilizacija, za Hrvate je značio stalnu ugroženost identiteta i životnog opstanka.[4] Bizantinci su nakon propasti Simeonova carstva u 10. stoljeću povratili Srijem, no makedonski car Samuilo ubrzo vraća vlast nad Srijemom i postavlja Sermona da njime upravlja. Poslije propasti Samuilove države 1018. godine Sermon odbija priznati bizantsku vlast, pa ga bizantski namjesnik iz Beograda Konstantin Diogen uništava i upravlja Srijemom kao počasni vojvoda do svoje smrti 1028. godine. Romejsko carstvo stvara zasebnu Temu Srijem, koje uključuje i Mačvu, tako da se i s one strane Dunava širi srijemsko ime. Tijekom 12. stoljeća Ugarska kraljevina osvaja Srijem. Očito, hrvatska je kultura u Srijemu, prije turske okupacije, sudeći i prema ovim oskudnim primjerima, bila vrlo raznolika i razgranata. Cvat su joj omogućavali moćni hrvatski velmože iz Srijema. (Novija povjesnica, doduše, tvrdi, da neki od njih nisu ni postojali, primjerice, Kres, Kupiša i Rak, pobjednici u ratu s Mongolima, te da je darovnica kralja Bele toj trojici srijemske braće - puka krivotvorina. Olako proglašavanje velikoga broja starih listina krivotvorinama nedvojbeno proturječi činjenici da su se Hrvati uspjeli stoljećima održati na svome tlu i izgraditi na njemu vlastitu kulturu). Jedan od najmoćnijih srijemskih velmoža bio je Nikola Iločki, graditelj iločkih utvrda i unutar njih dvora, kojemu ni traga nema, kandidat za hrvatsko-ugarskoga kralja, hrvatski ban, a od 1471. do smrti 1477. i okrunjeni kralj Bosne, vladajući, doduše, samo njezinim sjeveroistočnim dijelom. Hrvatski su velmože u Srijemu nastavili ono što su već Rimljani bili započeli: isušivali su močvare, gradili ceste, podizali palače i sakralne građevine, sadili vinograde. (Srijemska su vina, uzgred, bila nadaleko poznata i za turske vladavine, jer su muhamedanci trgovali s »nevjernicima« i vinom, pa poljski renesansni pjesnik Jan Kochanowski spominje u svojim stihovima, kao znak bogatstva, i podrum sa srijemskim vinima). Srijem je zato, do turske okupacije, bio, kao i Slavonija, »cvatuća pokrajina«, kako veli dr. Josip Buturac, s razvijenom i bogatom kulturom. Novi vijek U razdoblju turske vladavine, od 1526. do kraja 17. stoljeća, Srijem je opustio, a nakon izgona Turaka, habsburška je monarhija šakom i kapom dijelila ili pak prodav