Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Gustav Hjortlud Ognjilo / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Hans Kristijan Andersen (dan. Hans Christian Andersen; Odense, 2. april 1805. — Kopenhagen, 4. avgust 1875) bio je danski književnik, poznat kao pisac bajki. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari.“ Andersenove bajke, od kojih je bar 3381 radova[1] prevedeno na više od 125 jezika,[2] su postale kulturno utkane u zapadnjačku kolektivnu svest, lako dostupne deci, ali predstavljanje lekcija vrline i otpornosti u suočavanju sa nesrećama za zrele čitaoce.[3] Neke od najpoznatijih bajki su Carevo novo odelo, Mala sirena, Slavuj, Snežna kraljica, Ružno pače, Palčica, i mnog druge. Njegove priče su inspirisale balete, pozorišne komade, animirane filmove, kao i akcione filmove.[4] Jedanan od Kopenhagenskih najširih i najprometnijih bulevara je nazvan „H. K. Andersenov bulevar”.[5] On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motive („Divlji labudi”), ali i stvarao originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti dete, jer je on sam umeo da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima.` — izjavio je Andersen. Kvalitet njegovih bajki je, između ostalog, u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio je nove motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kojeg se često mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti — „Olovni vojnik“, ... Rođen je 2. aprila 1805. godine u mestu Odense na ostrvu Funen u Danskoj. Otac mu je bio obućar, sanjalica koji je više voleo umetnost nego zanat, a majka — nepismena pralja. On je bio jedino dete. Andersenov otac, kao i Hans, smatrao je sebe rođakom plemstva (njegova baka po očevoj strani je rekla njegovom ocu da je njihova familija pripadala višoj društvenoj klasi,[6] ali istraživanja nisu potrvrdila tu tvrdnju).[6][7] Jedna istrajna spekulacija sugeriše da je Andersen bio nelegalni sin kralja Kristijana VIII, ali je ta ideja osporavana.[6] Školovao se neredovno. Sa četrnaest godina otišao je u Kopenhagen bez prebijene pare, u potrazi za poslom kao glumac. Tamo se nije proslavio, jer je bio loš glumac, plesač i pevač. Međutim, iako je bio čudan po izgledu i ponašanju, posedovao je jedinstveni šarm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatih porodica, pre svih porodice Kolin, naročito Jonasa Kolina, jednog od direktora Kraljevskog pozorišta u Kopenhagenu, koji je bio njegov mecena i mnogo mu pomogao.[8] Godine 1828. Andersen je završio gimnaziju[9] i upisao se na univerzitet. Njegovo prvo delo „Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“, objavljeno 1829, slabo je prihvaćeno, ali mu je omogućilo put u Nemačku i Italiju, koji je imao veliki značaj za njegov dalji rad. Prilikom posete Velikoj Britaniji bio je gost Čarlsa Dikensa kom se on nije dopao jer je bio feminiziran, sitničav, samoljubiv i hipohondrik. Zatim je počeo da piše romane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov sledeći roman „Improvizator“ je veoma dobro prihvaćen. Slede romani „O. T.“ i „Samo guslar“ koji su bili slabi. Od 1835. godine pa sve do smrti u malim svicima je pisao „Priče i zgode“, koje su vremenom postigle veliki uspeh. Godine 1823. Andersen je doživeo oštru kritiku Švedske enciklopedije, koja ga je optuživala da je previše „cmizdrav“, a da su njegove bajke pod velikim uticajem narodnih bajki i Hofmana. Međutim, Andesen je pre romantik i iako se u njegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki, one su pročišćene (nema surovosti — kopanje očiju i sl.) i proširene su opisima — npr. „Mala sirena“. N. A. Dobroljubov je o Andersenovim bajkama rekao sledeće: „Andersenove bajke imaju prekrasnu osobinu koja nedostaje drugim dečjim književnicima. U njima ono što postoji u stvarnosti dobija izvanredni poetički karakter, a ipak ne plaše dečju maštu svakakvim baucima i tamnim silama. Andersen oživljava obične stvari i stavlja u pokret obične nežive predmete. Kod njega se olovni vojnik tuži na svoju samoću, cveće se odaje veselom plesu, lan doživljava svakodnevne preobraze dok prelazi u niti, platno, rublje, papir. Nema ni priča u kojima se javljaju natprirodne više sile, i te bez sumnje idu u najslabije priče. No, zato su divne one priče u kojima nema uopšte ničeg fantastičnog. Takve su npr. „Carevo novo odelo“, „Devojčica sa šibicama“, „Princeza na zrnu graška“, „Saputnik“ i dr.“ Privatni život Andersen, dete siromašnih roditelja, morao je celi život da se bori protiv strogih klasnih razlika danskog društva toga doba. U svojim bajkama Andesen se često identifikuje sa osobama, nesretnim i odbačenim od društva. Jaki autobiografski elementi provejavaju kroz njegove tužne priče. Iako je već bio međunarodno priznat i prihvaćen pisac, Andersen se je osećao kao osoba odbačena od društva.[10] Nije se nikad ženio, ali je njegov interes za žene bio vidljiv. Paustovski, u svom predgovoru ruskom prevodu Andersenovih bajki, piše da je Andersenova velika i nikad uzvraćena ljubav bila Jeni Lind (šved. Jenny Lind), švedska operska pevačica koja je volela Andersenove bajke, ali ne i Andersena.[11] Po Paustovskom, Andersen nije bio muškarac privlačne spoljašnjosti kojom bi privukao ineres žena toga doba. Neke od njegovih bajki nose žigove ove neuzvraćene ljubavi („Slavuj”, na primer).[12] Na svojim putovanjima kroz Evropu je čest posetilac javnih kuća. Pisalo se mnogo o njegovoj mogućoj homoseksualnosti ali na bazi tumačenja teksta njegovih dnevnika i pisama, te dnevnika i pisama ljudi sa kojima je bio u dodiru. Kako En Klara Bom i Anja Arenstrup iz Centra H. K. Andersen na Univerzitetu u Južnoj Danskoj navode, „tačno je da postoje ambivalentni (i veoma traumatični) elementi u Andersenovom ljubavnom životu koji se tiču seksualne sfere, ali je pogrešno opisati ga kao homoseksualca i tvrditi da je imao seksualne odnose sa muškarcima, pošto nije. To bi bilo protivno njegovom moralu i religioznim idejama”.[13] Ipak, nakon njegove smrti, od 1893. godine počinje otvorena diskusija o Andersenovoj seksualnosti. Neke studije, među kojima je i ona štampana u godišnjaku Magnusa Hirschfelda 1901, govore da je on bio biseksualac, da je voleo i muškarce i žene, da su njegove veze najčešće bili ljubavni trouglovi, ali da je najverovatnije do kraja života ostao nevin.[14] Ova teorija se može potvrditi proučavanjem nekih od njegovih bajki. Na primer, postoji mogućnost da se u bajci „Mala sirena“ i romanu „O. T.“ govori o njegovoj ljubavi prema Edvardu Kolinsu, o kojem će kasnije biti reči.[15] Karijera Papirni dimničar koji je napravio Andersen Rani rad Veoma rana Andersonova bajka, „Lojna sveća” (dan. Tællelyset) otkrivena je u danskom arhivu u oktobru 2012. Priča koja je napisana tokom 1820-ih je o sveći koja se nije osećala cenjenom. Ona je napisana dok je Andersen još uvek bio u školi i posvećena je dobrotvoru u čijem porodičnom posedu je ostala dok se nije pojavila među drugim porodičnim papirima u lokalnom arhivu.[16] Godine 1829, Andersen je imao dosta uspeha sa kratkom pričom „Šetnja od Holmenovog kanala do istočne tačke ostrva Amager 1828 i 1829 godine” (dan. Fodrejse fra Holmens Kanal til Østpynten af Amager i aarene 1828 og 1829). Njen protagonista se sreće sa likovima u opsegu od Svetog Petra do mačke koja govori. Andersen je sledio taj uspeh sa pozorišnim komadom, Ljubav na tornju crkve Svetog Nikole, i kratkim tomom poema. Mada je bio relativno malo uspešan u pisanju i objavljivanju neposredno nakon toga, godine 1833. je dobio malu putnu potporu od kralja, čime mu je omogućeno da se zaputi na prvo od mnogih putovanja kroz Evropu. U kantonu Jura, u blizini Le Lokla u Švajcarskoj, Andersen je napisao priču „Agneta i Merman”. Jedno veče provedeno u italijanskom pomorskom selu Sestri Levante iste godine je inspirisalo priču „Zaliv bajki”.[17] Oktobra 1834. on je doputovao u Rim. Andersenova putovanja po Italiji su izražena u njegovoj prvoj noveli, fiktivnoj autobiografiji sa naslovom Improvizator (dan. Improvisatoren), koja je objavljena 1835. i naišla na dobar prijem.[18][19] Bajke i poezija Andersenovi inicijalni pokušaji pisanja bajki bile su revizije priča koje je čuo kao dete. Inicijalno njegove bajke nisu bile dobro prihvaćene, delom usled poteškoća pri njihovom prevođenju. Godine 1835, Andersen je objavio prva dva nastavka svojih Bajki (dan. Eventyr; lit. „fantastične priče”). Još priča, kojima je kompletiran prvi tom, je objavljeno 1837. godine. Kolekcija se sastojala od devet priča, uključujući priče „Kutija za kresivo”, „Princeza na zrnu graška”, „Palčica”, „Mala Sirena” i „Carevo novo odelo”. Kvalitet tih priča nije bio odmah prepoznat, i one su loše prodavane. U to vreme, Andersen je imao više uspeha sa svoja dva romana, O. T. (1836) i Samo violinista (1837);[20] poslednji rad je razmatrao mladi Seren Kirkegor. Znatan deo njegovog rada je inspirisala Biblija, jer je tokom njegovog detinjstva hrišćanstvo bilo veoma važno u danskoj kulturi.[21] Andersenova slika iz 1836, rad Kristijana Albrehta Jensena Nakon posete Švedskoj 1837. godine, Andersen je bio inspirisan skandinavizmom i posvetio se pisanju poeme koja bi izražavala srodnost Šveđana, Danaca i Norvežana.[22] U julu 1839, tokom posete ostrvu Fin, Andersen je napisao tekst svoje poeme Jeg er en Skandinav („Ja sam Skandinavljanin”)[22] da bi ovekovečio „lepotu nordijskog duha, način na koji se tri sestrinjske nacije postepeno zbližavaju” kao deo skandinavske nacionalna himna.[22] Kompozitor Oto Lindblad je napisao muziku za tu poemu, i kompozicija je objavljena januara 1840. Njena popularnost je dostigla vrhunac 1845, nakon čega je retko izvođena.[22] Andersen se vratio žanru bajki 1838. godine sa još jednom kolekcijom, Bajke za decu, nova kolekcija, prva knjižica (dan. Eventyr, fortalte for Børn. Ny Samling), koja se sastojala od priča „Bela rada”, „Olovni vojnik”, i „Divlji labudovi”. Godine 1845. je bila veoma uspešna za Andersena usled objavljivanja četiri prevoda njegovih bajki. „Mala sirena” se pojavila u periodičnom časopisu Bentley`s Miscellany, čemu je sledio drugi tom, Predivne priče za decu. Dva druga toma koji su naišli na entuzijastičan prijem su bili Knjiga danskih priča i Danske bajke i legende. Pregled koji se pojavio u londonskom časopisu The Athenæum (februar 1846) je izjavio za Predivne priče, „Ovo je knjiga puna života i mašte; knjiga za dede isto koliko i za unuke, čija ni jedna reč neće biti preskočena pri čitanju.”[3] Bruno Betelhajm (engl. Bruno Bettelheim), dečiji psihijatar i, za života, profesor čikaškog univerziteta, je imao strogu definiciju bajke po kojoj bajka mora biti puna vere u dobro, utešna i preobrazujuća za svoga heroja ili heroinu. Po njemu Andersenove bajke su namenjene više odraslima nego deci. Najbliža Betelhajmovoj definiciji bajke je Andersenova „Snežna kraljica” dok su „Devojčica sa šibicama” i „Mala sirena” anti-bajke, jer imaju tragičan završetak koji se nadopunjuje idejom smrti kao izbavljenjem od muka koje donosi život.[23] Nezadovoljni tragičnim završecima „Devojčice sa šibicama” i „Male sirene”, Tengren, danski ilustrator bajki, (dan. Gustaf Tenggren), je promenio završetak „Devojčice sa šibicama” tako da je devojčica na kraju zaspala u raskošnom krevetu umesto umrla od hladnoće a u Diznijevoj adaptaciji „Male sirene”, mala sirena se ne pretvara u duha nego postaje ljudsko biće.[24] Andersen je nastavio sa pisanjem i objavljivanjem bajki do 1872.[25] Putopisi Godine 1851, on je objavio veoma dobro prihvaćeni tom putopisnih skica U Švedskoj. Veliki zaljubljenik u putovanja, Andersen je objavio nekoliko drugih dugih putopisa: „Slike iz senke putovanja u Harc, Saksonsku Švajcarsku, itd. itd. u leto 1831”, „Pesnikov bazar”, „U Španiji” i „Poseta Portugalu 1866. godine”. (Zadnji opisuje njegovu posetu svojim portugalskim prijateljima Horheu i Hozeu O’Nil, koji su bili njegovi prijatelji tokom sredine 1820-ih, dok je živeo u Kopenhagenu.) U svojim putopisima, Andersen je uzimao u obzir neke od savremenih konvencija o pisanju putovanja, ali je uvek razvijao žanr koji odgovarao njegovim sopstvenim ciljevima. Svaki od njegovih putopisa kombinuje dokumentarno i opisno svedočanstvo prizora koje je video sa više filozofkim pasusima o temama poput autorstva, besmrtnosti, i o prirodi fikcije u izveštaju o književnom putovanju. Neki od njegovih putopisa, kao što je U Švedskoj, čak sadrže bajke. Tokom 1840-ih, Andersenova pažnja se vratila na pozorišne komade, ali nije imao većeg uspeha. On je imao više sreće sa objavljivanjem dela Slikovnica bez slika (1840). Druga serija bajki je počela 1838, a treća 1845. Andersen je sada bio proslavljen širom Evrope, mada je njegova rodna Danska još uvek pokazivala izvesnu rezervisanost prema njegovim delima. Između 1845. i 1864, H. C. Andersen je živeo u Kopenhagenu, na lokaciji 67 Nihavn (dan. Nyhavn), gde sada stoji memorijalna ploča.[26] Motivi Andersenove bajke su zasnovane na piščevoj mašti i njegovom životnom iskustvu. Sam piše da je „Većina onoga što je napisao odraz mene samog. Svaki lik je iz moga života. Znam ih i znao sam ih sve”.[27] Tako je Palčica i princeza iz bajke „Princeza na zrnu graška“ u stvari Henrieta, kći admirala Vulfa, a u priči „Zaručnici“ se javlja Riborga Voigtova, u koju je pisac dugo bio zaljubljen. Andersen je, osim tipičnih životinja koje su do tada bile likovi u bajkama, uveo i neke druge. Tako se javljaju bajke „Sretna porodica“ — puževi, „Klin čorba“ — miševi, „Rode“, „Ružno pače“ — labudovi i patke itd. On je uviđao sličnost pojedinih životinja sa ljudima i o njima je pisao baš onako kakve one jesu u stvarnosti. U svoje bajke je uveo i biljke, uvidevši i njihovu sličnost sa ljudima prema boji, cvetu, držanju i sl. Ovde treba spomenuti bajke „Cveće male Ide“, „Porodica iz susedstva“ i „Puž i ružin grm“ u kojima se javlja ružin grm. Andersen je oživljavao i mnoge predmete: igračke, figure, stare kuće, svakodnevne predmete, portrete, kipove, ormare, ogledala, posuđe itd. — „Olovni vojnik“, „Kresivo“, „Srećne kaljače“, „Crvene cipelice“, „Stara kuća“... Ovako se ostvaruje spona između fantazije i realnosti, bajke i života, poezije i priče, simbolike i realizma, i u ovom leži sva Andersenova veličina. Hans Kristijan Andersen je umro 4. avgusta 1875. godine. Thomas Vilhelm Pedersen (28. siječnja 1820. - 13. ožujka 1859.) bio je danski slikar i ilustrator koji je poznat po svojim ilustracijama za bajke Hansa Christiana Andersena. Bio je prvi umjetnik koji je ilustrirao Andersenova djela. Njegovi su crteži pretvoreni u drvene grafike i korišteni u danskim i njemačkim izdanjima. Lorenz Frølich (25. listopada 1820. - 25. listopada 1908.) bio je danski slikar, ilustrator, grafičar i grafičar. Frølich je rođen u Kopenhagenu u Danskoj. Otac mu je bio veletrgovac. Studirao je u Kopenhagenu kod Christoffera Wilhelma Eckersberga, u Dresdenu kod Eduarda Juliusa Bendemanna od 1843-1846 i u Parizu kod Thomasa Couturea od 1852-1853. Poslije je mnogo živio u Rimu i Parizu, gdje je stalno izlagao po salonima. Godine 1877. imenovan je profesorom na Kraljevskoj danskoj akademiji umjetnosti u Kopenhagenu. Njegove ilustracije, posebno dječjih knjiga, poznate su posvuda i važnije su od njegovih slika. Njegova kći Edma Frølich bila mu je najdraži model kad je bila beba i dijete za njegove francuske albume s Pierre-Jules Hetzelom.[2][3] Također je opskrbio originalne bakropise za Illustreret Danmarkshistorie za Folket (1853–1855) Adama Kristoffera Fabriciusa [da]; Die Götter des Nordens (1845.) i De tvende Kirketaarne (1844.) Adama Gottloba Oehlenschlägera te mnoga druga djela. Naslikao je ukras na Žalbenom sudu u Flensburgu, Schleswig-Holstein, te u nekim javnim zgradama svoje domovine.[4] Danska slikarica i umjetnica tapiserija Dagmar Olrik (1860.–1932.) i njezini pomoćnici proveli su 18 godina ukrašavajući sobu u gradskoj vijećnici u Kopenhagenu tapiserijama prema crtanim filmovima nordijske mitologije autora Frølicha...

„Ovom knjigom autor svom (a time i svakom drugom) djetinjstvu vraća dubinu, bogatstvo i svu složenost života koji buja, ’uprkos svemu’. Da, u njegovom romanu negdje daleko grmi topovska kanonada, zavijaju sirene za uzbunu, čuju se puščani hici, pronose se vojničke uniforme i tegle se puške na ramenima, ali to ne sprečava jedno djetinjstvo da buja i ushićeno živi, tragajući za ostrvcima radosti i uživanja, povijajući se pod naletima božanskih tajni: odrastanja, drugarstva, ljubavi… ’Plave vode mutnoga Dunava’ – formula je na kojoj funkcioniše ova proza, koja pulsira snagom svoje životnosti, kako preciznosti i jezgrovitosti izraza, tako i slikovitosti prizora i uzbudljivosti asocijacija.” Mirko Demić

BEZ GRANICA - Džim Kvik Usavršite svoj mozak, učite brže i otključajte pristup izuzetnom životu za koji ste sposobni.Uz pomoć ove knjigemoći ćete da iskoristite sav potencijal svog mozga širenjem mentalnih sposobnosti i održavajući mentalnu kondiciju. Delo je zasnovano na najaktuelnijim i najnovijim saznanjima iz oblasti neurologije. Džim Kvik, najbolji trener „moždanih mišića“ na svetu, napisao je uputstva za širenje mentalnih sposobnosti i održavanje kondicije mozga. Vaš mozak je superkompjuter, a vaše misli njegov program. Zato Kvikov trening mozga počinje razobličavanjem onoga što vas koči i guši i brisanjem granica onoga što mislite da je moguće. Naučićete kako da se pomerite od negativnih razmišljanja ka pozitivnim mogućnostima. ocuvana k21+

Samanta Šveblin veruje u dobru, zanimljivu, podsticajnu književnost, a užasava se dosadne. Pred čitaocem je izbor iz njene dve knjige priča, Ishodište nereda i Ptice u ustima, koje se “opasno približavaju utopiji savršene knjige”. Šveblin je postala najoriginalniji i najjači glas savremenog mladog pripovedaštva ne samo Argentine nego možda i čitave Latinske Amerike. Pripovetke Samante Šveblin prevedene su na petnaestak jezika i zanimanje za njeno delo, kako među đirokom publikom, tako u akademskim krugovima i dalje raste. U narativnom svetu Samante Šveblin, u svakoj priči o njemu, postoji uvek gotovo neprimetna pukotina kroz koju njeni protagonisti pokušavaju da uteknu u neku drugu, blagorodniju stvarnost koju ni mi, čitaoci, ni oni kao likovi, kao da ne poznajemo. Latentna napetost prati sve priče Samante Šveblin (“U stepi”, “Ptice u ustima”), čak i u anegdotama naizgled trivijalnog sadržaja (“Deda Mraz spava kod nas”,”Glave o asfalt”), otud stalni prizvuk horora (“Pod zemljom”, “Očajne žene”) ili apsurda (“Crne rupe”) koji od svakodnevnog sveta pravi začarani krug iz kojeg se retko kad ščepa prilika za izlazak. Sumnja se da je svako dno duplo (tako ekonomično saopšteno pričom “Moj brat Valter”). Nepogrešivo je prepoznatljiv opori, surovi i subliminalno nasilni svet njene proze (“Benavidesov teški kofer”, “Irman”, “Očajne žene”, “Ptice u ustima”, itd) koju su mnogi, zbog fantastičkih tragova i beketovski snažnog ukusa književnosti apsurda često dovodili u vezu sa Kafkom. Hiperbola (“Pod zemljom”), čudo “jedne premise” (“Konzerve”, “Čovek sirena”, “Crne rupe”) prati sveprisutni fini humor koji se kreće po širokom registru, od lake ironije do kaustičnog cinizma, smešten u sivoj zoni između opsene i vaumetnički trivijalnog postojanja. Svi tekstovi Samante Šveblin su više nego uzoriti: onako kako su to priče Rejmonda Karvera ili Gabrije Garsije Markesa. Dobro korišćenje sturog, direktnog jezika bez prideva stvara to osećanje dvostrukog dna, postojanja nečeg (pretećeg?) neizrečenog i neizrecivog, ali dubljeg i važnijeg, što prezire blagoglagoljivost i hod u mestu. Možda je sve to samo drugo ime za književnost o suštini stvari. Branko Anđić

U dobrom stanju Između neba i zemlјe / Antoan de Sent-Eksiperi, Žil Roa Preveo s francuskog Miša Đorđević Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1955 Beograd : Omladina, 1955 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Tvrdi povez sa omotom, 347 str. : slike autora ; 20 cm Biblioteka Plava knjiga ; 9 Sadržaj: Ratni pilot: roman / Antoan de Sent-Egziperi. Srećna dolina: roman / Žil Roa. Prevodi dela: Pilote de guerre / Antoine de Saint-Exupéry. Heureuse / Jules Roy Beleške o piscima: str. 347-[348]. Saint-Exupéry, Antoine de, 1900-1944 Roa, Žil, 1907- = Roy, Jules, 1907- ********* Ratni pilot je memoarsko delo francuskog autora Antoana de Sent Egziperija. Napisana 1942. godine, knjiga opisuje njegovu ulogu u Armee de l`Air (Francusko vazduhoplovstvo) kao pilota izviđačkog aviona tokom bitke za Francusku 1940. godine. Knjiga sažima višemesečne letove u jednu, zastrašujuću misiju iznad grada Arasa. Sent-Egziperi je raspoređen u Izviđačku grupu II/33 koja je letela na dvomotornom Blohu MB.170. Na početku rata bilo je samo pedeset izviđača, od kojih su dvadeset tri bila u njegovoj jedinici. U prvih nekoliko dana nemačke invazije na Francusku u maju 1940, sedamnaest posada II/33 je nesmotreno žrtvovano, piše on, „kao čaše vode prosute na šumski požar“. Sent Egziperi je preživeo francuski poraz, ali je odbio da se pridruži Kralјevskom vazduhoplovstvu zbog političkih razlika sa Šarlom de Golom, i krajem 1940. otišao je u Nјujork. Ostao je u Americi dve godine, a onda se u proleće 1943. ponovo pridružio svojoj staroj jedinici u Severnoj Africi. U julu 1944, `rizikujući život da bi dokazao odanost`, nije se vratio iz izviđačke misije nad Francuskom. ******** Srećna dolina: roman / Žil Roa. Rat. Bombarderske eskadrile, koje dolaze iz Engleske, lete iznad Francuske u noći. Za nekoliko sekundi, nebo ih je prepuno. Sirena se čuje pre i posle njih. A onda se vraćaju, ponovo prolazeći kroz prostranstvo neprijatelјskog sveta, pošto su izvršili svoj strašni zadatak. Ljudi u ovim mašinama, zaklјučani u ubilačkoj akciji. Oni poznaju muku i nadu, potčinjavanje i nedisciplinu, bol i stid, strah i slavu. Jedan od tih lјudi, Ševrije, član posade bombardera Halifaks B, obraća se nama.

ODISEJ,Posejdonova kletva grčka legenda u stripu *6806*02-2023 Den Džoli, Ron Rendal(autor) Izdavač: Pčelica Čačak 2019.g ISBN 978-86-6089-571-6 Tvrd povez,latinica,48.strana, masni papir, ilustracije u boji,format 24 x 17,5 cm,težina 340.grama stanje: nekorišteno - novo✔️ ODISEJ,Posejdonova kletva grčka legenda u stripu Po završetku desetogodišnjeg rata protiv Trojanaca, Odisej i njegovi ljudi se vraćaju kućama. To putovanje će se ispostaviti jednako opasno koliko i sam rat, s obzirom na to da će se susresti sa kiklopima, ljudožderima, izazovnim sirenama i gnevom boga mora Posejdona. Da li je Odiseju i njegovim mornarima suđeno da ih proguta more? Ili će Odisejeva odlučnost, snaga i hrabrost uspeti da ih vrate na Itaku?

Andersenove Bajke 2.,Naša Djeca-ilustrovao V.Kirin *4325*02-2022 Pačica, Snežna Kraljica: Bajka u 7.priča: -Kresalo, -Mala Morska Devica,... Izdanje: Naša Djeca - Zagreb 1962.g, ilustrovao Vladimir Kirin, Priredio : Vladislav Kušan Povez meki karton,ćirilica,32.strane,ilustracuje u boji-Vladimir Kirin,format : 26,5 x 20 cm, težina 180.grama stanje: očuvana-nema ispisivanja-čelo bespotrebno zalepljeno provinom takom Iz sadržaja: -Pačica, Snežna Kraljica: Bajka u 7.priča: 1-Čudesno Ogledalo, -2-Dečak i Devojčica, 3-U Bašti Čarobnice, -4-Knežević i Kneginja, -5-*Mala Razbojnica, -6-Laponka I Čuhonka, -7-Šta se dogodilo u Zamku Snežne Kraljice i kako se svršilo ., -KRESALO, -MALA MORSKA DEVICA, - * * * Hans Kristijan Andersen (dan. Hans Christian Andersen; Odense, 2. april 1805. — Kopenhagen, 4. avgust 1875) bio je danski književnik, poznat kao pisac bajki. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari.“ Andersenove bajke, od kojih je bar 3381 radova[1] prevedeno na više od 125 jezika,[2] su postale kulturno utkane u zapadnjačku kolektivnu svest, lako dostupne deci, ali predstavljanje lekcija vrline i otpornosti u suočavanju sa nesrećama za zrele čitaoce.[3] Neke od najpoznatijih bajki su Carevo novo odelo, Mala sirena, Slavuj, Snežna kraljica, Ružno pače, Palčica, i mnog druge. Njegove priče su inspirisale balete, pozorišne komade, animirane filmove, kao i akcione filmove.[4] Jedanan od Kopenhagenskih najširih i najprometnijih bulevara je nazvan „H. K. Andersenov bulevar”.[5] On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motive („Divlji labudi”), ali i stvarao originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti dete, jer je on sam umeo da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima.` — izjavio je Andersen. Kvalitet njegovih bajki je, između ostalog, u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio je nove motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kojeg se često mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti — „Olovni vojnik“, ..

Biblioteka Za zlatnu medalju ima za cilj da približi deci lepotu pisane reči uz pažljivo odabrana književna dela koja odolevaju izazovima vremena. Ediciju čine sabrana literarna ostvarenja, klasične, ali i savremene književnosti, koja su namenjena deci školskog uzrasta, te su idealan poklon prilikom nagrađivanja učenika u svim vrstama takmičenja. Roman Petar Pan govori o pustolovinama glavnog junaka koji ne želi da odraste. Razdragani dečak neprestano leprša od avanture do avanture i uživa u čarima detinjstva. Kada jedne večeri Petar Pan i vila Zvončica ulete u dom porodice Darling, životi mališana Vendi, Džona i Majkla zauvek će se promeniti. Ušunjajte se u čudesnu zemlju Nedođiju, u kojoj žive vile, sirene, gusari, Indijanci i grupa Izgubljenih dečaka, i prepustite se najmaštovitijem klasiku književnosti za decu. Hoće li Petar Pan ostati dosledan svojoj odluci da zauvek uživa u lepotama detinjstva?

Priredila: Dragica S. Ivanović Povez: tvrd Br. strana: 279 Format: 15,5x16 `Neobična je sudbina latinskog jezika, širio se sa širenjem imperije koja ga je stvorila, ali njena propast nije uzrokovala i njegov kraj; bio je službeni i verski jezik većeg dela civilizovane Evrope i mnogo vekova nakon propasti Rimskog carstva, da bi postupno, jačanjem nacinalnih jezika, gubio svoju apsolutnu vlast... ...Ako pođemo od samog naslova knjige koja je pred nama, ona ne predstaja neku novinu. Na sreću, i danas postoji više izbora sentenci pisanih latinskim jezikom... ...Ako čitaoci ove knjige budu uživali, bar delimično, čitajući je, koliko sam ja uživala radeći na njoj, onda je ona dosegla svoj cilj, no ukoliko ona nekoga, čemu ne mogu da se nadam, ali se ipak usuđujem da priželjkujem, podstakne na učenje latinskog jezika i učenje pojedinih sentenci naizust, onda će ovaj izbor u potpunosti opravdati svoje postojanje.` - iz uvodne napomene priređivača Dragice S. Ivanović.

protojerej-stavrofor Radomir Popovic Садржај књиге бави се ширењем хришћанства у раним временима Цркве Христове, односно у прва четири века. Важност ове књиге јесте и у томе што аутор поред нарације о самој христијанизацији на одређеном географском простору доноси и историјске изворе који се тичу тог новокрштеног народа. Затим су дата и житија светитеља који су били први и најранији проповедници Христовог Јеванђеља међу датим народима. Аутор – на почетку књиге – говори о христијанизацији Грузина, са посебним акцентом на житије Свете равноапостолне Нине. Друго поглавље је посвећено крштењу Јермена, са додатком историјских извора углавном везаним за најранији период (комуникација Авгара и Исуса Христа). Трећи део посвећен је христијанизацији Етиопије, затим следе посебна поглавља о крштењу Франака и Гота, са одломцима из историјских извора који прате ове народе. Шесто и седмо поглавље књиге тиче се христијанизације северозападне Европе (Велике Британије и Ирске), а последње говори о крштењу германских племена. Посебна пажња у последња два поглавља посвећена је мисионарима-светитељима који су проповедали Јеванђеље међу незнабошцима (Свети Патрик, Нинијан, Бригита, Брендан, Бонифације – познатији као апостол Германа). (100 стр., илустровано)

Wendy Salisbury - The Toyboy Diaries 2: The Daily Male Old Street Publishing, 2009 320 str. meki povez stanje: vrlo dobro THE DAILY MALE picks up where THE TOYBOY DIARIES left off. Wendy, now sixty, is embarking on yet another brick-wall relationship with a man young enough to be her son. Her friends despair of her, her ever-increasing brood of grandchildren demand more of her, her ailing antiques business worries her - is it time for her to hang up her lacy lingerie and seek stability with a more suitable suitor? Wendy vows to stay on the toyboy wagon and take love seriously for a change. But in this voyeuristic peek through her private diaries, we find her lost in another maze of men: the Turkish plasterer, the cranky architect, the Club Med manager, the army Captain… By day a devoted grandmother, by night a thrill-seeking siren, Wendy juggles mashed banana and nappies, Calvin Kleins and caviar. But can she ever satisfy her hunger for young lovers? Can an older man provide her with the passion that she needs? Fiction, Chick lit, 1906964025

60143) KRAJ DETINJSTVA , Artur Klark , Jugoslavija Beograd 1976 , Vrhovnici su se iznenada pojavili iznad grada – intelektualno, tehnološki i vojno nadmoćni spram ljudske rase. Pošto im namere nisu zle, postavili su vrlo malo zahteva: da se Zemlja ujedini, da se iskoreni siromaštvo i da se okončaju svi ratovi. Čovečanstvo je, uz neznatan otpor, pristalo na to i tako je otpočelo zlatno doba. Ali po koju cenu? Širenjem sveopšteg mira, čovek je prestao da teži ka kreativnom ostvarenju i velika slabost zaposela je ljudski rod. Onima koji se tome opiru postalo je jasno da Vrhovnici imaju neki svoj plan. I hoće li oni, dok se civilizacija primiče prelomnoj tački, dovesti do njenog kraja... ili početka? Kraj detinjstva je jedan od ključnih romana Artura Č. Klarka, pisca slavnog romana 2001: Odiseja u svemiru i mnogih drugih revolucionarnih dela naučne fantastike. Otkako je objavljeno 1951. godine, ovo uznemirujuće delo o prvom kontaktu koji nije pošao onako kako bi trebalo postalo je pravi klasik žanra. „Prvoklasna demonstracija moći.“ – Njujork tajms „Zastrašujuće logično i uverljivo, nosi mračno proročanstvo... Klark je majstor.“ – Los Anđeles tajms biblioteka Kentaur , naučna fantastika , mek povez, format 12 x 21 cm , 167 strana,

Autor - osoba Jolley, Dan = Džoli, Den Yeates, Thomas, 1955- = Jits, Tomas, 1955- Naslov Odisej : Posejdonova kletva : grčka legenda u stripu / [scenario] Den Džoli ; [crtež] Tomas Jits ; [prevodilac Nikola Tomašević] Jedinstveni naslov Odysseus: Escaping Poseidon`s Curse: A Greek Legend. srpski jezik Vrsta građe strip Ciljna grupa dečje, opšte Jezik srpski Godina 2020 Izdanje 4. izd. Izdavanje i proizvodnja Čačak : Pčelica izdavaštvo, 2020 (Čačak : Pčelica izdavaštvo) Fizički opis 48 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Tomašević, Nikola, 1983- = Tomašević, Nikola, 1983- Zbirka Strip mitologija / [Pčelica, Čačak] ISBN 978-86-6089-571-6 (karton) Napomene Izv. stv nasl.: Odysseus: Escaping Poseidon`s Curse: A Greek Legend Kor. nasl. Tiraž 1.000 Pojmovnik: str. 46 Knjige, filmovi i internet stranice sa sličnom tematikom: str. 47 O autorima: str. 48 Registar. Predmetne odrednice Grčka mitologija -- Stripovi za decu Po završetku desetogodišnjeg rata protiv Trojanaca, Odisej i njegovi ljudi se vraćaju kućama. To putovanje će se ispostaviti jednako opasno koliko i sam rat, s obzirom na to da će se susresti sa kiklopima, ljudožderima, izazovnim sirenama i gnevom boga mora Posejdona. Da li je Odiseju i njegovim mornarima suđeno da ih proguta more? Ili će Odisejeva odlučnost, snaga i hrabrost uspeti da ih vrate na Itaku? MG139 (N)

NOVA KNJIGA Godina izdanja: 2020 Broj strana: 320 Format: 21 cm Povez: Broširani Jednog mirnog popodneva, Artur Rou posećuje vašar na poljima Kembridžšira i osvaja kolač u igri na sreću. No to nipošto nije dan kao svaki drugi. Rat je i Britaniju ozbiljno ugrožava Nemačka, a pošto sirene za vazdušnu uzbunu prekidaju vašar, ubrzo postaje jasno i to da Rou nije tek običan čovek. Otpušten je s psihijatrijskog zatvorskog odeljenja pošto je iz milosrđa ubio svoju ženu i muči ga krivica zbog tog čina, a uz to sad, osvojivši naizgled bezazlenu nagradu, mora da beži od nacističkih špijuna i drugih mračnih sila koje žele da ga eliminišu. Započevši zlokobnu odiseju kroz London razoren bombama, Rou se upliće u klupko tajni koje sežu do najvećih dubina njegove zaboravljene prošlosti. On nema poverenja ni u koga, pa ni u sebe – jer Artur Rou, zapravo, ne zna tačno ko je. Grejam Grin, jedan od najznačajnijih i najslavljenijih pripovedača dvadesetog veka, pruža nam uzbudljiv špijunski triler smešten (i napisan) usred Drugog svetskog rata, služeći se sopstvenim iskustvima iz Londona tokom akcije Blic. Napetu priču vešto je prožeo specifičnim humorom, što njegov stil čini primamljivim i jedinstvenim, a ovaj roman uznosi van okvira špijunskog ili bilo kog drugog žanra. Po romanu Ministarstvo straha

Vilinsko kraljevstvo Voksli je u opasnosti. Nad njim se nadvila Mržnja koja želi da zavlada celim svetom. Nemoćna kraljica Vokslija, Kasandra, svoju tek rođenu bebu, vilu Piksi, šalje devojci neizmerne ljubavi, daleko, daleko u Beograd, nadajući se da će tu njena malena piksi biti bezbedna. Roman Pixie, autorke Mimi Vlaović je avanturističko-naučnofantastični-ljubavno-zabavni roman za mlade, koji nas uvodi u život beograđanke Singidunuminele koja je veoma posebna, ne samo po imenu, nego i po tome što je biće sa najviše ljubavi na svetu. Singidunuminela pokušava da uravnoteži svoj već komplikovan život: mlađa sestra je stalno izluđuje, bivši dečko – umetnik – moli je da se pomire, pokušava da izgradi karijeru scenariste, a sada i, beba koja joj se iznenada pojavljuje pred vratima stalno stvara pink jednoroge po njenom stanu! „Roman Pixie pogađa pravo u metu, jer su i njegova autorka i njegova ciljna grupa na istoj talasnoj dužini! Jezikom svoje generacije – nadarena petnaestogodišnjakinja, Mirjana Mimi Vlaović isplela je zabavnu ljubavnu priču s elementima fantazije, uz mnoštvo referenci na život savremene urbane mladeži u Srbiji i probleme s kojima se suočavaju momci i devojke rođeni devedestih godina prošlog veka...“ Stevan Gojkov, BRAVO „Pixie je naučno-fantastična avantura, putovanje sa vilama i sirenama kroz prizmu uvek aktuelne priče o ljubavi. Maštovito, dopadljivo, pravi devojački hit! “ Ivana Pataković, OK!

Topla i šarmantna priča o otvaranju jedne moderne knjižare u zemlji gde nema nijedne takve. Pripovest o mukama i pobedama Nadije Vasif, osnivačice i direktorke Divana u Kairu. Ulicama Kaira odjekuju pozivi na molitvu, vozači gnevno zasipaju jedni druge uvredama, sirene trube u postojanom fortisimu, ori se vika uličnih prodavaca, sa svakog trotoara trešte televizori i radio-aparati... U zaglušujućoj buci Nadija Vasif je 2002. godine, sa svojom sestrom Hind i prijateljicom Nihal, osnovala Divan, nepokolebljivo nezavisnu knjižaru. Tri mlade žene nisu posedovale nikakvo zvanično obrazovanje u vezi sa tim poslom, niti su imale šta da izgube. U to doba u Egiptu nije postojalo ništa nalik Divanu. Državna uprava zanemarivala je kulturu, a knjiga je predstavljala luksuz. Posle deset godina Divan je prerastao u uspešan knjižarski lanac na deset lokacija, sa sto pedeset zaposlenih i brojnim revnosnim obožavateljima. Iskreni, sveži i veoma duhoviti memoari Nadije Vasif kazuju priču o tom putovanju. Među njihovim šarolikim junacima nalaze se Divanovi redovni posetioci poput napornog doktora Midhata Samira, vozača sa ambicijom da postane izvršni direktor meditativne Nihal ćutljive ali smrtonosne Hind zahtevne diktatorke Nadije, i mnogo ljudi, pretežno muškaraca, koji su tvrdili da Divan nikad neće uspešno poslovati. Letopis jedne knjižarke u Kairu predstavlja portret zemlje koja srlja ka revoluciji, feministički poziv na ujedinjenje i inspirativni kratki kurs o rukovođenju firmom po zakonu entropije. Više od svega, on ukazuje da reč ima moć da nas okrene vlastitioj suštini.

ROBERT TAKARIČ REKLA JE DA U MOJOJ GLAVI ČUJE GITARE I BUBNJEVE Tvrdi povez Izdavač Bookland Роберт Такарич (1968) је истакнути српски писац за децу. Роберт Такарич живи у Зрењанину и у Сенти. Ради као професор и педагог драме. [1] Дела Романи Једно је лето, Љубице (2011) Рекла је да у мојој глави чује гитаре и бубњеве (2012) Дневник прве љубави (2013) Ударио ме пубертет у главу (2016) Девојчице су обично више (2017) Приче Идемо по Ољу у Зелену земљу на Зеленом мору (2003) Девојчице су јачи пол (2007) Девојчице узвраћају ударац (2008) Мењам пубертет за било шта! Повољно! (2009) Пола девојчица, пола птица певачица 100% добра девојчица (2009) Најбоље године (2009) Шест и по најгорих мувања од постанка света (2010) Татина принцеза (2014) Сестрице (2014) Недостајеш (2015) Наша школа је купила диносауруса (2016) Драме Недељом срчемо супу (2003) У потрази за коњском срећом (2003) Мона Лиза је била лепша (2004) Ауу, сестро, и ми се играмо позоришта (2007) Сликовнице Школица за змајеве (2011) Школица за виле (2011) Школица за витезове (2011) Школица за сирене (2011) Школица за пирате (2011) Школица за принцезе (2011) Школица за суперхероје (2013) Школица за диносаурусе (2013) Два пријатеља на фарми (2014) Два пријатеља & откриће Америке (2014) Два пријатеља & 7 светских чуда (2014) Два пријатеља у зоолошком врту (2014) Два пријатеља уче бонтон (2014) Два пријатеља и велики светски проналасци (2014) Два пријатеља на древним олимпијским играма (2014) Два пријатеља постају детективи (2014) Два пријатеља у потрази за Мона Лизом (2014) Популарна наука Траже се паметни детективи за откривање историје (2013) Траже се паметни детективи за откривање историје. 2, Средњи век (2015) Траже се паметни детективи за откривање историје Војводине (2015) Паметна књига о школском позоришту (2011) Награде Мали принц (2010) за најбољи дечји роман у Југославији за дело Мењам пубертет за било шта! Повољно! Невен (2014) за најбољу књигу из популарне науке за децу за дело Тражи се паметни детектив за откривање историје Доситејево перо за дело Шест и по најгорих мувања од постанка света

ROBERT TAKARIČ REKLA JE DA U MOJOJ GLAVI ČUJE GITARE I BUBNJEVE Tvrdi povez Izdavač Bookland Роберт Такарич (1968) је истакнути српски писац за децу. Роберт Такарич живи у Зрењанину и у Сенти. Ради као професор и педагог драме. [1] Дела Романи Једно је лето, Љубице (2011) Рекла је да у мојој глави чује гитаре и бубњеве (2012) Дневник прве љубави (2013) Ударио ме пубертет у главу (2016) Девојчице су обично више (2017) Приче Идемо по Ољу у Зелену земљу на Зеленом мору (2003) Девојчице су јачи пол (2007) Девојчице узвраћају ударац (2008) Мењам пубертет за било шта! Повољно! (2009) Пола девојчица, пола птица певачица 100% добра девојчица (2009) Најбоље године (2009) Шест и по најгорих мувања од постанка света (2010) Татина принцеза (2014) Сестрице (2014) Недостајеш (2015) Наша школа је купила диносауруса (2016) Драме Недељом срчемо супу (2003) У потрази за коњском срећом (2003) Мона Лиза је била лепша (2004) Ауу, сестро, и ми се играмо позоришта (2007) Сликовнице Школица за змајеве (2011) Школица за виле (2011) Школица за витезове (2011) Школица за сирене (2011) Школица за пирате (2011) Школица за принцезе (2011) Школица за суперхероје (2013) Школица за диносаурусе (2013) Два пријатеља на фарми (2014) Два пријатеља & откриће Америке (2014) Два пријатеља & 7 светских чуда (2014) Два пријатеља у зоолошком врту (2014) Два пријатеља уче бонтон (2014) Два пријатеља и велики светски проналасци (2014) Два пријатеља на древним олимпијским играма (2014) Два пријатеља постају детективи (2014) Два пријатеља у потрази за Мона Лизом (2014) Популарна наука Траже се паметни детективи за откривање историје (2013) Траже се паметни детективи за откривање историје. 2, Средњи век (2015) Траже се паметни детективи за откривање историје Војводине (2015) Паметна књига о школском позоришту (2011) Награде Мали принц (2010) за најбољи дечји роман у Југославији за дело Мењам пубертет за било шта! Повољно! Невен (2014) за најбољу књигу из популарне науке за децу за дело Тражи се паметни детектив за откривање историје Доситејево перо за дело Шест и по најгорих мувања од постанка света

U prihvatljivom / dobrom stanju: beleške hemijskom na poslednjem praznom listu Vjeran Katunarić: Lica kulture, Antibarbarus, Zagreb 2007., 473. str. 1. Uvod: zbrka oko značenja kulture (5–13), KULTURA I SUKOBI 2. Globalni obuhvati i lokalne utvrde: moć i nacionalizam u razvoju Jugoslavije i postjugoslavenskih država (17-31) 3. Kategorijalno ludilo (33-40) 4. „Pravi“ i ostali sunarodnjaci: politika identiteta u Hrvatskoj (41-55) 5. Apokaliptička sila: egzotične slike Amerike na Balkanu (57-71) 6. Od „bratskih naroda“ do „multikulturnog tržišta“: izazovi u europskoj matici i na periferiji (73-85) 7. Rat i mir u multietničkim gradovima u bivšoj Jugoslaviji: studija slučaja (87- 104) 8. Sirene i muze: kultura u sukobima i mirotvornim procesima u bivšoj Jugoslaviji (105-140) KULTURA I RAZVOJ (9. Tri lica kulture (143-168) 10. Od distinkcije prema srodnosti: model „nacionalne kulture“ Geerta Hofstedea (169-186) 11. Značenja kulture u europskoj matici i na periferiji (187-194) 12. Tranzicija i kultura u Hrvatskoj: od nacionalističkog populizma ka prosvjećenoj demokraciji? (195-217) 13. Kulturni put održivog razvitka (219-234) 14. Kultura, nacija, razvoj: stvaralački projekt i retorika reakcije (235-252) 15. Svijet kulturne politike – kulturna politika u svijetu (253-271) 16. Nove elite, nacionalni konsenzus i razvoj (273-295) 17. Sociokulturni kapital budućnosti: neoklasični i drugi pristupi (297-322) 18. Multikulturna Europa i obzorja dijaloga (323-344) 19. Vrijediti i koštati: sociokulturne pretpostavke tranzicije u novijim radovima hrvatskih ekonomista (345-361) 20. Granice, koterije i tržište bez granica: razmatranja o jednom sve prisutnijem klišeju (363-378) 21. Kolonizirana misao: periferija bez razvojne perspektive? (379-398) 22. Nova javna kultura kao cilj procesa decentralizacije (399-419) 23. Prema novoj javnoj kulturi (421- 441). Navedena dvadeset i tri poglavlja okupljena oko dviju velikih tema, već su dijelom prethodno objavljena u obliku izvornih znanstvenih radova u različitim svjetskim znanstvenim časopisima, u vremenu od 1996. godine do danas (što ne umanjuje njihovu aktualnost) s uvodnim, dosada neobjavljenim radom koji čitatelju objašnjava zbrku koja je nastala u nagomilavanju različitih značenja i pristupa kulturi

Nova, nekorišćena Mistička fabula XVI-XVII vek Mišel de Serto Izdavač: Službeni glasnik (2009 god.) Strana: 462. Povez: meki. Pismo: latinica. Format: 20 cm Prevod: Aleksandra Mančić Izdavač: Službeni glasnik Naslov originala: La Fable mystique / Michel de Certeau Životno delo višestranog istraživača bez premca: analiza hrišćanske mistike u XVI i XVII veku i, istovremeno, besprekorna demonstracija transdisciplinarne istoriografije. Sadržaj: Spisak skraćenica [5] Uvod [7] 1. Kvadratura mistike [10] Erotika Tela-Boga [10] Figure prelaska: mistika i psihoanaliza [14] Govoriti drugo: povesti odsustava [17] Štaje od fabule ostalo [21] 2. Istorijsko oblikovanje [24] Način postupanja [25] Preraspodela prostora. Odjeresi do „Pribežišta`[29] Ponižena tradicija [37] Prvi deo. Mesto da se čovek izgubi Prvo poglavlje. Manastir i trgovi: ludila u gomili [50] 1. Idi-°d Izazov [54] Zavođenje [56] Posledi-odstupanja[58] . 2. Smeh luđaka (VI vek) [61] • [62] * `Čovek [66] Telotn sto se g[68] [71] Poglavlje 2. Vrt: Zanosi i slasti Hijeronimusa Bosa [74] • jIzuzet raj [74] Iluzija o skrivenom [76] • Slika gleda j 1 * Amblemi/enigme[81] * 2. Enciklopedije kao tvorci 0 sustva [83] * Alhemija jedne estetike [8 * 7 znalenja [86] . Proizvođenje oblika: jedno u drugom [89] •3- Putevi ka nigdini [91] • UeratoM`jez * Narativna lutanja [97] • 4. Kaligrafije tela (1000] Drugi deo. Topika Poglavlje 3. Nova nauka [111] 1. Corpus mysticum ili telo koje nedostaje [111] 2. Pridev jedne tajne [131] 3. Imenica jedne nauke [143] Poglavlje 4. Načini govora [163] 1. Pretpostavke: pragmatika jezika [165] 2. „Mističke fraze“: Dijego od Isusa uvodi (u) Jovana od Krsta [187] Treći deo. Scena iskazivanja Poglavlje 5. Conversar [228] 1. „Dijalog4 [228] Iskazivanje [233] 2. Preduslov: volo (od Majstora Ekharta do Gospođe Gijon) [238] Poglavlje 6. Institucija govorenja [256] 1. Odakle govoriti? [256] 2. „Jau, predgovor za „Iskustvenu nauku44 (Ž.-Ž. Siren) [258] 3. Fikcija duše. Temelji „Boravišta44 (Tereza iz Avile) [270] Četvrti deo. Figure divljaka Poglavlje 7. Prosvećeni neznalica [294] 1. Dišeminiranje tekstova (1630-1690) [302] 2. Anđeo iz pustinje [325] 3. Legende o siromahu [338] Poglavlje 8. Akvitanski „Mali sveci44 [348] 1. „Nedostaci44 u Družbi (1606) [350] 2. Lov na „izvanredne pobožnosti44 (1615-1645) [364] 3. „Ona vrsta iluminata44 [377] Poglavlje 9. Nomad Labadi [395] 1. Duh u potrazi za me-stom [399] 2. Invencija prostranstva [422] Uvertira za poetiku tela [430] Nekoliko napomena u vezi s prevodom [437] Duga biografska beleška [439] Bibliografija [445] Istorija i mistika Misela de Sertoa (Aleksandra Mančić) [449]

Autor - osoba Vonnegut, Kurt, 1922-2007 = Vonegat, Kurt, 1922-2007 Naslov Zatvorska ptičica / Kurt Vonnegut ; s engleskoga preveo Omer Lakomica Vrsta građe roman Jezik hrvatski Godina 1981 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Znanje, 1981 Fizički opis 273 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Lakomica, Omer Zbirka Biblioteka moderne literature Hit. kolo 18 ; sv. 106 Napomene Prevod dela: Jailbird. Posveta na predlistu, uredno podvučene 3-4 rečenice na prvih nekoliko stranica, ostalo odlično očuvano. Jailbird nas vodi u polomljeni i komični, čisti Vonegatov svet velikih zločina i prekršaja u vladi – i u srcu. Ova zbrkana priča prati nespretnog birokrate Voltera F. Starbaka od Harvarda do Niksonove Bele kuće do zatvorske ustanove kao Votergejtovog najmanje poznatog saučesnika. Ali humor postaje mračan kada Vonegat svojim reflektorom osvetli hladna srca i proračunatu pohlepu moćnih, dajući oštrinu kao žilet nezaboravnom portretu moći i politike našeg vremena. Kurt Vonegat, rođen kao Kurt Vonegat Mlađi (1922, Indijanopolis – 2007, Njujork), američki je pisac poznat po satiričnim i crnohumornim romanima. U karijeri dugoj preko pedeset godina objavio je četrnaest romana, tri zbirke kratkih priča, pet drama i pet publicističkih dela. Pohađao je Univerzitet Kornel do januara 1943. kad je otišao u američku vojsku. U jeku Drugog svetskog rata Nemci su ga zarobili tokom Ardenske ofanzive. Interniran u Drezden, preživeo je savezničko bombardovanje u klanici u kojoj je bio zatvoren. Njegov proboj na američku i svetsku književnu scenu predstavlja šesti po redu, komercijalno najuspešniji roman Klanica pet (1969). „Drezdenski zločin, sumanuto skup i pažljivo isplaniran, pokazao se toliko besmislenim da je na kraju samo jedna osoba na zemlji imala neke koristi od toga. Ja sam ta osoba. Napisao sam ovu knjigu od koje sam zaradio toliko novca i stekao ime, kakvo god da je... Sve u svemu, dobio sam dva-tri dolara za svaku žrtvu. Odličan posao.“ Bibliografija Romani: Mehanički pijanino (1952) Sirene s Titana (1959) Majka noć (1962) Kolevka za macu (1963) Bog vas blagoslovio, gospodine Rouzvoter (1965) Klanica 5 (1969) Doručak šampiona (1973) Lakrdija (1976) Zatvorska ptičica (1979) Snajper Dik (1982) Galapagos (1985) Plavi drozd (1988) Hokus-pokus (1990) Vremetres (1996) Zbirke kratkih priča: Kanarinac u mačjem leglu (1961) Dobrodošli u majmunarnik (1968) Bogombova burmutica (1999) Knjige eseja: Vampeters, Fuma i Grenfelons (1974) Cvetna nedelja (1981) Sudbine gore od smrti (1990) Bog vas blagoslovio, dr Kevorkiane (2001) Čovek bez zemlje (2005) Drame: Srećan rođendan, Vanda Džun (1970) Između vremena i Timbuktua (1972) Odluči se (1993) MG125 (N)

Autor: Majkl Mur Povez: broširan Br. strana: 279 Format: 13x19,5 `Histerično smešno. Kada se Mur razljuti, još je duhovitiji. Senzacionalno.` - San Francisco Chronicle. Majki Mur - trn u peti korporativne Amerike, bič nad slivnikom političkog licemerja, koji drage volje proziva sve koje treba prozvati... Knjiga BELE GLUPERDE vam otkriva sve što morate znati o tome kako nas varaju »veliki i dobri« američki moćnici. Između ostalog objašnjava kako je »predsednik« Buš pokrao izbore uz skromnu pomoć svoga brata, bratanca, pivskih kolega svoga oca i potplaćenih sudija; kako bogati ostaju bogati, dok nas primoravaju da živimo u ekonomskom strahu; i kako su se političari kurvali zarad velikih poslova. Da ne pomi-njemo velika otkrića: koliko je Buš glup; da su muškarci zastarela vrsta; kao i novi predlog za značenje izraza »Samo za belce«! Urnebesno i obavezno štivo za svakoga, ko želi da zna šta je prevara, i kako »oni« uvek prođu nekažnjeni. BELE GLUPERDE je knjiga koja je objavljena bez cenzure samo zato, jer je javnost prvobitne izdavače prisilila da izdaju knjigu, za koju su se bojali da će se na njoj opeci. Na vama je da otkrijete zašto, t na kraju, toliko je smešna da će vas dovesti do suza. »Zajedljivo, vratolomno, neposredno... Genijalni populista; pamfletista za dvadesetprvi vek.« - Observer. Reč autora: `Knjigu Bele gluperde napisao sam u mesecima pre 11. septembra 2001. godine. Prvih 50.000 primeraka izašlo je iz štamparije 10. septembra uveče. Ne treba ni spominjati da te knjige nisu sutradan isporučene u knjižare širom zemlje, kao što je bilo planirano. Pitao sam izdavača, Regan Books (odeljak Harper Collinsa), možemo li izlazak knjige odložiti za nekoliko nedelja. Kao stanovnik Menhetna nisam bio raspoložen u tom trenutku da krenem na turneju sa potpisivanjem knjiga. Urednik u Harper Collinsu saglasio se sa mnom - i to baš u trenutku kada su u sedištu njegove firme odjeknule sirene za uzbunu zbog bombaškog napada. `Moram da pođem`, rekao mi je, `zgrada se evakuiše.` Poslednje reči su bile: `Javićemo vam se za nekoliko nedelja.` E sad, nije više bilo bombaških napada, a prošlo je tih nekoliko nedelja. Niko mi se nije javljao, pa sam nazvao ljude u Regan Books/Harper Collinsu i pitao ih kada će onih 50.000 primeraka moje knjige (tada u skladištu u Skrantonu u Pensilvaniji) biti u prodaji. Ono što su mi rekli nisam mogao da očekujem da ću ikada čuti u jednoj slobodnoj zemlji: predložili su mi da izbacim poglavlje pod naslovom `Dragi Džordže` i da promenim naslov poglavlja `Ubij Belčugu` (Majk, `Belčuga` sad nije glavni problem. `Belčuga` je uvek problem, odgovorio sam)...!`

Ruski disko - Vladimir Kaminer Iz 2005. Broš povez 165 str. Moja majka svetski putnik Prvih 6o godina svoga života moja majka je provela u Sovjetskom Savezu. Ni jedan jedini put nije prešla granicu svoje domovine, iako se njena najbolja prijateljica 1982. godine udala za Nijemca koji je bio stacioniran u Moskvi i s njim se preselila u Karl-Marks-Štat, odakle je više puta pozivala moju majku u goste. Partijski sekretar Instituta za mašinogradnju, u kom je majka radila, trebalo je da napiše mišljenje, pošto se bez njega nikud nije moglo mrdnuti, ali on to nikako nije htio da učini. Putovanje u inostranstvo je častan i odgovoran korak, govorio je mojoj majci. Vi se. međutim, niste pokazali na polju društveno-političkog rada, gospođo Kaminer. Iz toga zaključujem da još niste zreli za takvo jedno putovanje. Moja majka sazrela je za putovanje tek nakon raspada Sovjetskog Saveza, 1991. godine, kad je emigrirala u Njemačku. Brzo je otkrila jednu od najvećih sloboda demokratije, slobodu kretanja. Sada je svuda mogla da putuje. Ali, koliko daleko treba putovati i koliko veliki smije da bude svijet? Odgovor na to pitanje došao je takoreći automatski kad se majka upoznala s ponudom turističke agencije Roland, koja organizuje jeftina putovanja autobusom. Autobusom, doduše, ne možete stići baš do Amerike, Australije ili Indije, ali se makar možete vozati do mile volje. Imate utisak da ste na dugom putovanju, ali istovremeno ostajete nekako blizu kuće. Em je praktično, em je povoljno I zabavno. Iako se popularno ture s agencijom Roland često otkazuju zbog malog broja učesnika, majka je u međuvremenu već bila na dvadesetak putovanja i obišla mnoga mjesta. Od Španije na jugu do Danske na sjeveru. U Kopenhagenu je slikala morsku sirenu, kojoj je neko bap tada ponovo bio skinuo glavu. U Beču je dama koja je bila turistički vodič objasnila da se bečke kobasice tamo zovu frankfurtske, da se pristojna kafa može dobiti samo u restoranu ispred Gradske skupštine I da je Stapo skraćenica za policiju. U Parizu vozač autobusa nije mogao da ubode parking, pa su cijeli dan kružili oko Ajfelove kule. Na Volfgangovom jezeru moja majka je kupila prave Mocartove kugle, najokruglije čokoladne bombone na svijetu, koje od tada stalno dobijam za Božić. U Pragu se na Karlovom mostu zamalo nisu sudarili s autobusom drugog organizatora. U Amsterdamu je kraljica slavila rođendan, i mnogo tamnoputih građana je igralo od radosti na ulicama u trenutku kad je autobus agencije Roland stigao tamo s mojom majkom. U Veroni je posjetila spomenik Šekspirovoj Juliji, čija se lijeva dojka već sasvim smanjila i usijala od ruku mnogih turista. U London majka nije mogla ići, jer Engleska nije potpisnica Šengenskog sporazuma, a ona je tek u Kaleu primijetila da joj je za Englesku potrebna posebna viza. Zato je te noći slikala svaku drugu kuću u Kaleu. Sledećeg dana autobus se vraćao kući i moja majka se vratila njim – nazad u Berlin. Činjenica da se nije čak ni primakla Big Benu i Tauer Bridžu nije je mnogo uzbuđvala. U međuvremenu je postala iskusan putnik autobusom, za kojeg nije toliko bitan cilj, koliko put do njega.

"Esej, jer bаš je o eseju reč, Smiljke Isаković pokаdšto sаrkаstično аli uvek neumoljivo, gotovo po svemu, rаčunа s ostаtkom, i s onim konkretnim slušаocem koji ni Mocаrtа ne može dа čuje onаko kаko su gа slušаli, nаčuli i prepoznаvаli njegovi sаvremenici, а o novini još uvek kаzuje skeptično, unаpred iskošeno, nаdаhnuto, rečito, neodoljivo." dr Drаško Ređep Smiljkа Isаković – "Zubаti osmeh Mаksа Grаfа" "Reklа bih – nije lаko biti ne sаmo muzički, već i svаki drugi kritičаr. Nije tu u pitаnju lаkoćа donošenjа određenih zаključаkа, ocenа i procenа, već je reč o jednoj morаlnoj odgovornosti koju svаki kritičаr morа dа nosi u sebi. Smiljkа Isković svojoj knjizi Zubаti osmeh Mаksа Grаfа beleži čаk dа je biti muzički kritičаr veomа nezаhvаlno. I jeste. Ali rаzlog tome ne trebа trаžiti u prethodno pomenutom, već u činjenici dа već kаd uđete u koncertnu sаlu svi vаs gledаju u stilu "Evo je ovа“, kаo dа ste svetsko čudo, а umetnik posle koncertа pitа: Ko je od kritičаrа bio? E tu negde između "Evo je ovа“ i Ko je od kritičаrа bio? grаdi se i kаrijerа jednog umetnikа koji je nа sceni, а koji i ne može dа egzistirа аko nemа komentаrа o onome što umetnik rаdi, а to su kritike kritičаrа, tih hroničаrа izvođаštvа i muzičkih dogаđаjа u jednoj kulturnoj sredini. Pred nаmа je knjigа, zbirkа kritikа nаstаlih tokom čitаvog jednog nizа godinа kojimа se Smiljkа Isković bаvi kritikom, а kojom je počelа dа se bаvi, kаko je i sаmа nаpisаlа u Predgovoru zа ovu knjigu, iz inаtа, dа bi jednom mlаdom i nаdobudnom pesniku i drаmаtrugu pokаzаlа, dа mi muzičаri, nismo nepismeni, kаko je on tvrdio . Čitаjući ovu knjigu morаm reći dа sаm često pomislilа dа Smiljkini urednici morа dа su bili veomа hrаbri kаdа su je аngаžovаli dа zа njihove novine piše muzičke komentаre, ne zаto što Smiljkа ne poseduje profesionаlne kvаlitete zа tаko nešto, već nаprotiv, zаto što je veomа obrаzovаnа, britkа, što se ne brine previše, ili moždа uopšte, štа će neko drugi dа kаže i što je, pre svegа prаvdoljubivа i nije emotivnа, pod čim podrаzumevаm dа nemа svoje pulene kojimа, već po inerciji, piše sentimentаlne kritike. Ako se pitаte dа li je muzičаri vole, ne znаm štа bih vаm odgovorilа, аli sigurno znаm, dа su njene ocene koncertnih nаstupа tаčne, precizne, objektivne, poetične, i dа ukаzuju nа kritičаrа širokog obrаzovаnjа i interesovаnjа. Zаto kritikа Smiljke Isаković nije sаmo pukа kritikа, već krаtkа storijа o jednom trenutku, koji nije sаmo koncert, iаko je koncert povod zа nаstаnаk tekstа, već je to novinаrski kroki u kome se povod stаvljа u kontekst istorije, bilo sаvremene ili nekih prošlih vremenа, i u kontekst umetnosti u svаkom smislu, što posebno dаje pečаt kritikаmа Smiljke Isаković. Iаko prvi nаslov počinje sentencom Mаksа Grаfа kojа je i obojilа celu Smiljkinu knjigu (str. 11): Muzičkа kritikа se rodilа kаo borаc i sаmo tаko može opstаti u punoj snаzi. Bez duhа borbe, muzičkа kritikа je nаlik bezubom licu koje se smeši , reklа bih dа prаvi početаk leži u аutorkinom Predgovoru u kome kаže: (str. 9) Posvećujem ovu knjigu – hroniku svojim izuzetnim roditeljimа i bаki, koji su mi udаhnuli ljubаv premа pisаnoj reči, oplemenili moj život knjigаmа, nаučili me dа je reč ubojitijа od mаčа, kаo i njihovim kolegаmа, novinаrmа, u čijem sа društvu rаslа, i gde se i dаn – dаnаs osećаm svojom. Posvećujem je i svojoj drugoj polovini, mojim kolegаmа muzičаrimа, sа kojimа sаm delilа dobro i zlo u teškoj borbi zа umetnički integritet i opstаnаk. I svimа onimа koji su me dobronаmerno prаtili i podržаvаli nа ovom dugom i teškom putu nа obа kolosekа . Svi mi koji poznаjemo Smiljku Isаković ne sаmo kаo sjаjnog čembаlistu i kаo kritičаrа, nego kаo čovekа, drugа i prijаteljа, kаdа čitаmo njene kritike, čаk i dа ne znаmo dа ih je onа potpisаlа, u sаmom nаčinu govorenjа prepoznаćemo je. Interesаntno je dа, kаdа sаm prvi put pročitаlа ovu knjigu, а vrаćаlа sаm joj se u više nаvrаtа iz rаzličitih rаzlogа, shvаtilа sаm dа, što sаm već i znаlа, dа Smiljkа nije među onimа koji često menjаju mišljenjа. Nаprotiv. NJen energični stаv, koji je prepoznаtljiv i u kritikаmа, аli i u privаtnom životu, njeni nаzori o čoveku, životu, porodici, rаdu, umetnosti – sve to nerаskidivi je deo Smiljkinog umetničkog bićа u svаkom smislu, а potiče uprаvo iz citаtа koji sаm nаvelа, а koji je vezаn zа njenu porodicu. Kod Smiljke ćete odmаh znаti dа li vаs voli ili ne. Tаkođe, i dа li ste je oduševili kаo umetnik interpretаtor ili ne. Smiljkа piše veomа prisnim jezikom. Ponekаd imаte utisаk dа sve izvođаče o kojimа govori odlično poznаje iаko iz sаmog kontekstа kritike zаključujete dа to ipаk nije tаko. U čemu je stvаr? U tome dа Smiljkа u svojim kritikаmа demistifikuje umetnikа, i mi, koji često nа pojedine koncerte idemo sа velikim umetničkim strаhopoštovаnjem, pred sobom ne vidimo umetnikа, već čovekа u umetnosti, sа svim njegovim vrlinаmа i mаnаmа, koje nаm ne nаrušаvаju užitаk slušаnjа, već, nаprotiv, pojednostаvljuju misticizаm interpretаcije. Poneke od kritikа u sebi sаdrže i mаlа muzikološkа promišljаnjа, аli i ironične zаključke kritičаrа i to nа sopstveno vreme u kome i svi mi živimo. Veomа su interesаntne kritike u kojimа govori o čembаlu. Kаdа čitаte Smiljkinu knjigu, nemаte utisаk dа vreme prolаzi. Ili vаm ono prođe veomа brzo, jer strаnicа, zа strаnicom, družite se sа nаjvećim svetskim i domаćim umetnicimа, а među nаjintrigаntnijimа su one koje priprаdаju grupi pod nаzivom Zubаti osmeh. Međutim, trebа znаti dа kritičаri i sаmi nisu oduševljeni dа pišu loše kritike, а i umetnici ne vole dа se loše kritike pаmte, аli ovа knjigа je čuvаr i nekih od njih. Iz grupe Nostаlgijа izdvojilа bih tekst Imа nаde zа sve iz više rаzlogа: prvo zаto što je to tekst o koncertu učenikа muzičke škole Mokrаnjаc , а drugo zаto što je Smiljkа Isаković profesor u toj školi i interesаntno je pročitаti kаko jedаn profesor-kritičаr piše o svojim đаcimа. Ovа knjigа zаvršаvа se sа dvа predivnа tekstа Kаko je drvo postаlo muzikа i Štа je videlа Mаlа Sirenа nа lepom plаvom Dunаvu i reklа bih dа su ovi tekstovi prаvi primer kаko muzikа nа jedаn specifičаn nаčin može dа uđe u nаše uho, а dа mi togа i ne budemo svesni. Knjigа Smiljke Isаković Zubаti osmeh Mаksа Grаfа prаvа je riznicа informаcijа. To je i muzičkа slikа Beogrаdа, beogrаđаnа, koncertne publike, orgаnizаtorа muzičkog životа, izvođаčа, аli i slikа brojnih, reklа bih, neprаvdi, sа kojimа se аutorkа bаcа u koštаc, ne želeći dа kаo noj zаgnjuri glаvu u pesаk, već dа nа svetlost dаnа iznese sve ono što joj nа umetničkom srcu leži. Koliko joj je to dobrog donelo morаće sаmа dа izvаgа, аli sаm sigurnа dа je svojim kritikаmа pokretаlа kulturnu jаvnost dа počne dа misli nа drugаčiji, ne stereotipаn nаčin. U tome je i jeste posebаn kvаlitet Smiljkinih tekstovа, koje rаdo preporučujem vаšoj pаžnji." mr Aleksаndrа Pаlаdin Beogrаd, 28.02.2008.

Autor - osoba Vonnegut, Kurt, 1922-2007 = Vonegat, Kurt, 1922-2007 Naslov Klanica-pet ili Dečji krstaški rat / Kert Vonegat ; [preveo sa engleskog Branko Vučićević] Jedinstveni naslov Slaughterhouse-Five. srpski jezik Omotni naslov Klanica pet Hrptni naslov Klanica pet Ostali naslovi Klanica pet Dečji krstaški rat Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2001 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga-Alfa, 2001 (Beograd : Alfa) Fizički opis 198 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Vučićević, Branko, 1934-2016 = Vučićević, Branko, 1934-2016 Pavković, Vasa, 1953- = Pavković, Vasa, 1953- Zbirka Antologija svetske književnosti / [Narodna knjiga-Alfa, Beograd] ; ǂknj. ǂ16 (karton) Napomene Prevod dela: Slaughterhouse-Five / Kurt Vonnegut, Jr. Tiraž 1.000 Kor. i stvarni hrpt. nasl: Klanica pet `... superioran kritički roman koji se sa žestokim cinizmom obrušava na `američki san` i njegove slabosti... antologijske stranice posvećene, istovremeno, ljudskoj nemoći i apsurdnosti civilizacijskih tokova.` --> Beleška o piscu Str. [197]-198: Beleška o piscu / Vasa Pavković. Dečji krstaški rat Remek-delo antiratne književnosti Bili Pilgrim, „visok i slabunjav i uobličen kao boca koka-kole“, rođen je u Ilijumu (država Njujork) kao jedino dete tamošnjeg berberina. Pohađao je večernje časove u Ilijumskoj optičarskoj školi, ali je posle prvog semestra regrutovan za vojnu službu u Drugom svetskom ratu. Služio je kao pešadinac u Evropi, pa je zarobljen u Drezdenu tik pred završetak rata. Bili je doživeo i preživeo strahoviti drezdenski masakr u kojem su savezničke snage sravnile grad sa zemljom. U napadu je poginulo oko 135.000 ljudi, više nego u Hirošimi i Nagasakiju zajedno. Kada se vratio u Ilijum, završio je školu i postao optičar. Jeste imao blagi nervni slom, ali je terapija elektrošokovima bila uspešna, pa se srećno oženio bogatom naslednicom s kojom je imao dvoje dece. Toliko ga je sreća pratila da je čak preživeo i jednu avionsku nesreću. A onda je, ničim neizazvan, u jednom noćnom radio-programu ispričao kako su ga 1967. na dan venčanja njegove ćerke oteli vanzemaljci s planete Tralfamador, koji vreme doživljavaju drugačije od nas. Za njih ne postoji pre ili posle, sve im se dešava istovremeno. Zbog toga se i sam Bili „otkačio iz vremena“ i počeo da putuje čas u svoju prošlost, a čas u budućnost. Klanica pet, američki klasik, jedna je od najvećih svetskih antiratnih knjiga. Usredsređena na zloglasno bombardovanje Drezdena, odiseja Bilija Pilgrima kroz vreme odražava mitsko putovanje naših razbijenih života dok tražimo smisao u onome čega se najviše plašimo. Kurt Vonegat, rođen kao Kurt Vonegat Mlađi (1922, Indijanopolis – 2007, Njujork), američki je pisac poznat po satiričnim i crnohumornim romanima. U karijeri dugoj preko pedeset godina objavio je četrnaest romana, tri zbirke kratkih priča, pet drama i pet publicističkih dela. Pohađao je Univerzitet Kornel do januara 1943. kad je otišao u američku vojsku. U jeku Drugog svetskog rata Nemci su ga zarobili tokom Ardenske ofanzive. Interniran u Drezden, preživeo je savezničko bombardovanje u klanici u kojoj je bio zatvoren. Njegov proboj na američku i svetsku književnu scenu predstavlja šesti po redu, komercijalno najuspešniji roman Klanica pet (1969). „Drezdenski zločin, sumanuto skup i pažljivo isplaniran, pokazao se toliko besmislenim da je na kraju samo jedna osoba na zemlji imala neke koristi od toga. Ja sam ta osoba. Napisao sam ovu knjigu od koje sam zaradio toliko novca i stekao ime, kakvo god da je... Sve u svemu, dobio sam dva-tri dolara za svaku žrtvu. Odličan posao.“ Bibliografija Romani: Mehanički pijanino (1952) Sirene s Titana (1959) Majka noć (1962) Kolevka za macu (1963) Bog vas blagoslovio, gospodine Rouzvoter (1965) Klanica 5 (1969) Doručak šampiona (1973) Lakrdija (1976) Zatvorska ptičica (1979) Snajper Dik (1982) Galapagos (1985) Plavi drozd (1988) Hokus-pokus (1990) Vremetres (1996) Zbirke kratkih priča: Kanarinac u mačjem leglu (1961) Dobrodošli u majmunarnik (1968) Bogombova burmutica (1999) Knjige eseja: Vampeters, Fuma i Grenfelons (1974) Cvetna nedelja (1981) Sudbine gore od smrti (1990) Bog vas blagoslovio, dr Kevorkiane (2001) Čovek bez zemlje (2005) Drame: Srećan rođendan, Vanda Džun (1970) Između vremena i Timbuktua (1972) Odluči se (1993) MG76 (N)