- Smart kamera kompaktnih dimenzija, - Kamera se putem Wi-Fi konekcije povezuje sa aplikacijom na Vašem pametnom telefonu, - Pruža 355° ugao vidljivosti pomoću rotacije, - Kamera detektuje i/ili prati pokret ljudskog tela (u zavisnosti od podešavanja) i na osnovu toga šalje notifikacije, - Moguće je odabiranje površine za detekciju (odabiranje samo određenog dela slike za detekciju), - Poseduje detekciju zvuka i na osnovu toga šalje notifikacije (svi ovi režimi su podesivi po rasporedu koji korisnik određuje), - Kamera uključuje sirenu ako detektuje pokret ili zvukove (ova opcija se može isključiti), - Noćni režim u boji, takođe ima i IR, - Moguće je okretanje slike na telefonu ukoliko kamera se montira obrnuto (npr. na plafon), - Poseduje dvosmernu audio komunikaciju - šta pričate u telefon čuje se na kameri i obrnuto, - Podržava memorijske kartice do 128 GB, - Aplikaciju za android telefone možete preuzeti klikom na ovaj link: Tuya Android, - Aplikaciju za iOS telefone možete preuzeti klikom na ovaj link: Tuya iOS, - Tip: IP Wi-Fi, - Kućište: DOM, - Napajanje: 12V DC (adapter u sklopu), - Struja: 1 A, - Senzor slike: 1.30` 4.0MP SC2336, - Procesor: XM530, - Rezolucija: 4.0 MP, - Kadrova u sekundi: 25 fps, - Video Bit Rate: 2000 Kbps, - Kompresija: H.265X, - Video izlaz: Nema, - Šum signala: veće ili jednako 55 dB, - IR diode: IR LED 6 kom. + bela LED 6 kom., - IR domet: 50 m, - IR aktivacija: Automatska, - Minimalno osvetljenje: 0 Lux sa IR diodama, - Optika: Fiksna, - Fokus: 3.6 mm, - Horizontalni ugao vidljivosti: 110° (355° sa rotacijom), - IP zaštita: IP65, - Materijal kućišta: Plastika, - Montaža: Bežična, žična, - Masa: 800 g, - Vlažnost vazduha: maks. 95%, - Radna temperature: -10°C ~ +50°C, - Dimenzije: 110x170x200 mm, - Računarska mreža: Da, 1 x RJ45 10/100 Mb, - Protokoli: TCP/IP, ICMP, HTTP, HTTPS, FTP, DHCP, DNS, DDNS, RTP, RTSP, RTCP, NTP, SMTP, - Wi-Fi: Da, 2.4 GHz, - Upravljanje sa udaljene lokacije: Da, - PTZ kontrola (rotiranje): Da, - Dvosmerna audio komunikacija: Da, - Podrška SD memorijske kartice: Da, microSD do 128 GB.

Луис Буњуел: МОЈ ПОСЛЕДЊИ УЗДАХ Издавач: ИНСТИТУТ ЗА ФИЛМ, Београд, 1983.год. Меки повез, 230 страна, илустровано, латиница. Очуваност видљива на фотографијама. ИЗУЗЕТНО РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ. `Луис Буњуел Портолес (шп. Luis Buñuel Portolés, 22. фебруар 1900 — 29. јул 1983) био је, по рођењу, шпански редитељ и филмски стваралац, који је стварао углавном у Мексику и Француској, али такође и у његовој родној земљи Шпанији, као и у Сједињеним Државама. Кад је Буњуел умро у својој 83. години, његова посмртница у Њујорк Тајмсу назвала га је „иконокластом, моралистом, и револуционаром који је био лидер авангарде надреализма у својој младости и доминантан међународни филмиски режисер пола века касније”. Његов први филм, Андалузијски пас, напраљен у доба немог филма, критичар Роџер Иберт је назвао „најпознатијим филмом икад направљеним”, а за његов последњи филм, Тај мрачни предмет жеља, напраљен 48 годна касније, награђен је наградама Најбољи режисер које додељују Национални одбор за рецензију филмова и Национално друштво филмских критичара. Писац Октавио Паз је назвао Буњуелов рад „браком филмске слике са поетском сликом, који ствара нову реалност ... скандалозну и субверзивну”. Често асоциран са надреалистичким покретом 1920-их, Буњуел је креирао филмове од 1920-их до 1970-их. Његов рад обухвата два континента, три језика и низ жанрова, укључујући авангардни филм, документарни филм, мелодраме, сатире, мјузикле, еротику, комедије, романсе, историјске драме, фантазију, криминалистички филм, авантуристички филм, и вестерн. Упркос овој разноликости, редитељ Џон Хјустон је веровао да је, без обзира на жанр, Буњуелов филм толико карактеристичан да се одмах препознаје, или, како је Ингмар Бергман то рекао, „Буњуел је скоро увек правио Буњуелове филмове”. Шест Буњуелових филмова је увршетно у критички избор Sight & Sound 2012. године најбољих 250 филмова свих времена. Петнаест његових филмова је укључено у They Shoot Pictures, Don`t They? списак са 1.000 највећих филмова свих времена, по чему се он рангира на другом месту, једино иза Жан-Лик Годара, са шеснаест филмова, и он је рангиран на тринаесто место њиховог списка најбољих 250 режисера. Биографија Буњуел је рођен у Каланди, Теруел, у шпанској области Арагон. Родитељи су му били Леонардо Буњуел и Марија Портолес, а његова два брата звали су се Алфонсо и Леонардо, док су његове четири сестре биле Алисија, Кончита, Маргарита и Марија. Имао је строго језуитско образовање, после чега се уписао на Универзитет у Мадриду. Док је струдирао на мадридском универзитету постао је веома близак пријатељ са сликарем Салвадором Далијем и песником Федериком Гарсијом Лорком, као и другим значајним шпанским уметницима који су живели у то време по студентским домовима. Буњуел је најпре студирао природне науке и агрономију, затим инжињеринг на универзитету, да би се касније пребацио на филозофију. Након смрти његовог оца, 1923, Буњуел је осетио велику потребу да напусти земљу и, у 1925, он се сели у Париз, где се запошљава као секретар у организацији под називом “Међународно удружење за интелектуалну сарадњу”. Касније налази посао у Француској као помоћник редитеља Жан Епстина (Jean Epstein) на снимању “Мопрата” (Mauprat) и Марија Налпаса (Mario Nalpas) у филму “Тропска сирена” (La Sirène des Tropiques), да би после тога, заједно са Салвадором Далијем написао сценарио и затим снимио 16-минутни кратки филм “Андалузијски пас” (Un chien andalou), 1929. године. Овај филм, који се састоји од серије шокантних, па понекад чак и стравичних сцена фројдовске природе (као што је споро сечење очне јабучице једне жене помоћу оштрице бријача), био је примљен са ентузијазмом од стране француских надреалиста онога времена, а и касније је настављено редовно са његовим приказивањем унутар филмске заједнице, све до данашњих дана. Буњуел је наставио у истом маниру са својим следећим филмом “Златно доба” (“L`Âge d`Or”), делимично заснованом на Маркиз де Садовим “120 дана Содоме”. Овај филм је започет као његова нова сарадња са Далијем, али је постао Буњуелов самостални пројекат захваљујући њиховом међусобном разлазу, који се десио пре почетка снимања филма. Током овог филма он је максимално исказао своје непознавање филмске технике, снимајући углавном све у једној секвенци и користећи скоро сваки метар филма који је снимио. Филм “Златно доба” требало је да представља његов напад на католицизам и, према томе, створио је чак још и већи скандал од “Андалузијског пса”. Десничарска штампа критиковала је овај филм навелико и полиција је ставила забрану на његово приказивање која је трајала педесет година. После “Златног доба” Буњуел се враћа у Шпанију где снима филм под називом “Земља без хлеба” (“Las Hurdes: Tierra Sin Pan”, 1933), документарни филм о животу сељака. Било је то у време када је Франциско Франко полако освајао власт у Шпанији. Године 1936, започео је Шпански грађански рат. Времена су се брзо мењала и Буњуел је увидео да некоме са његовим политичким и уметничким сензибилитетом више није место у фашистичкој Шпанији. Филмографија Режисер Андалуски пас (Un chien andalou, 1929) Златно доба (L`Âge d`or, 1930) Земља без хлеба (Las Hurdes, 1933) (¿Quién me quiere a mí?, 1936) (¡Centinela, alerta!, 1937) Велики касино (Gran Casino, 1947) (El Gran Calavera, 1949) Заборављени (Los Olvidados, 1950) Сузана (Susana, 1951) (La Hija del engaño, 1951) Успон у небо (Subida al cielo, 1952) (Una Mujer sin amor, 1952) Животиња (El Bruto, 1953) Он (El, 1953) (La Ilusión viaja en tranvía, 1954) Оркански висови (Abismos de pasión, 1954) Робинзон Крусо (Robinson Crusoe, 1954) Злочиначки живот Арчибалда де ла Круза (Ensayo de un crimen, 1955) (El Río y la muerte, 1955) То се зове зора (Cela s`appelle l`aurore, 1956) Смрт у том врту (La Mort en ce jardin, 1956) Назарен (Nazarín, 1959) Грозница расте у Ел Пау (La Fièvre monte à El Pao, 1959) Девојка (The Young One, 1960) Виридијана (Viridiana, 1961) Анђео уништења (El Ángel exterminador, 1962) Дневник једне собарице (Le Journal d`une femme de chambre, 1964) Симеон пустињак (Simón del desierto, 1965) Лепотица дана (Belle de jour, 1967) Млечни пут (La Voie lactée, 1969) Тристана (Tristana, 1970) Дискретни шарм буржоазије (Charme discret de la bourgeoisie, 1972) Фантом слободе (Le Fantôme de la liberté, 1974) Тај мрачни предмет жеља (Cet obscur objet du désir, 1977)`

Police Simulator Patrol Officers XBOX Series X - XBOX One Odlično očuvana originalna igra sa knjižicom Optimizovana za XBOX One X konzole I XBOX Series S konzole 4K ULTRA HD * HDR * XBOX ONE X ENHANCED Radi na XBOX One, One S, One X, Series S, Series X Igra je na engleskom jeziku Dobrodošli u Brajton! Pridružite se redovima policije ovog fiktivnog američkog grada i iskusite svakodnevni život policajca. Počnite sa prekršajima u vezi sa parkiranjem i napredujte ka preuzimanju većih odgovornosti. Budite deo zajednice u Brajtonu, upoznajte svoj kraj i ispunite svakodnevne dužnosti policajca dok se borite protiv kriminala tokom svoje smene. Uvek budite čvrsti, ali pošteni: poštujte zakon i steknite više iskustva da biste otključali više naselja, okruga i dužnosti! POLICIJSKI SIMULATOR: PATROLNI SLUŽBENICI uključuje dinamičan saobraćajni sistem koji organski stvara saobraćajne tokove i saobraćajne nesreće, kao i vanredne situacije koje se nasumično pojavljuju tokom vaših smena. Budite spremni da odgovorite u trenutku! Uđite u otvoreni svet Brajtona, gde možete da birate kojim kvartovima ćete patrolirati i čuvati ih. Patrolirajte tri jedinstvena okruga, od kojih svaki ima nekoliko naselja. Svaki od njih ima poseban štih: od visokih zgrada u centru grada do istorijskih zgrada Brikstona. Sistem intuicije vam omogućava da uhvatite važne tragove prilikom ispitivanja svedoka i može vam pomoći da odmah rešite situacije – zato vodite računa da uvek obraćate pažnju na sve što se govori i radi. Vaše dužnosti su vaša odgovornost! Napredovanje i otključavanje novih okruga takođe dodaje nove dužnosti. Počnite sa izdavanjem karata, ali budite spremni da se nosite sa nesrećama koje se mogu dogoditi pred vašim očima! Mnogo različitih dužnosti čeka da se susreću u ovom živom gradu koji diše. Zaustavite poslove sa drogom u lokalnom parku, jurite raspršivače grafita koji nezakonito označavaju zidove, zaustavite prebrzu vožnju automobila uz vašu policijsku sirenu, pa čak i postavite barijere na putu i čunjeve oko saobraćajnih nesreća. Budite spremni na sve – od manjih incidenata kao što je automobil koji blokira autobusku stanicu do potrebe da privedete osumnjičene i odvedete ih u ćelije za pritvor. Vaše dužnosti su vaša odgovornost! POLICIJSKI SIMULATOR: PATROLNI OFICERI nudi režim simulacije za veterane koji traže najautentičnije iskustvo, kao i povremeni režim za igrače koji žele opušteniju patrolu ulicama Brajtona. • Saobraćajni sistem koji organski stvara saobraćajne gužve, nesreće, prebrzu vožnju i druge saobraćajne prekršaje kao što je prolazak na crveno svetlo i još mnogo toga. • Tri okruga, od kojih svaki ima nekoliko naselja sa svojim jedinstvenim stilom. • Širok spektar dužnosti: od saobraćajnih nesreća, prekršaja parkiranja i hitnih poziva do otkrivanja dilera droge i raspršivača grafita. • Smestite uhapšene osumnjičene u zadnji deo vašeg patrolnog automobila i sami ih dostavite u ćelije pritvora. • Napredak u otključavanju okruga, automobila i novih režima (Standard i Open Patrol). • Casual i Simulation režimi igre • Sistem intuicije • Režimi za jednog i više igrača XB1 igra XBOX Series X

Detalji predmeta Stanje Polovno Za platformu Xbox X i S Žanr Simulacija Police Simulator Patrol Officers XBOX Series X - XBOX One Odlično očuvana originalna igra sa knjižicom Optimizovana za XBOX One X konzole I XBOX Series S konzole 4K ULTRA HD * HDR * XBOX ONE X ENHANCED Radi na XBOX One, One S, One X, Series S, Series X Igra je na engleskom jeziku Dobrodošli u Brajton! Pridružite se redovima policije ovog fiktivnog američkog grada i iskusite svakodnevni život policajca. Počnite sa prekršajima u vezi sa parkiranjem i napredujte ka preuzimanju većih odgovornosti. Budite deo zajednice u Brajtonu, upoznajte svoj kraj i ispunite svakodnevne dužnosti policajca dok se borite protiv kriminala tokom svoje smene. Uvek budite čvrsti, ali pošteni: poštujte zakon i steknite više iskustva da biste otključali više naselja, okruga i dužnosti! POLICIJSKI SIMULATOR: PATROLNI SLUŽBENICI uključuje dinamičan saobraćajni sistem koji organski stvara saobraćajne tokove i saobraćajne nesreće, kao i vanredne situacije koje se nasumično pojavljuju tokom vaših smena. Budite spremni da odgovorite u trenutku! Uđite u otvoreni svet Brajtona, gde možete da birate kojim kvartovima ćete patrolirati i čuvati ih. Patrolirajte tri jedinstvena okruga, od kojih svaki ima nekoliko naselja. Svaki od njih ima poseban štih: od visokih zgrada u centru grada do istorijskih zgrada Brikstona. Sistem intuicije vam omogućava da uhvatite važne tragove prilikom ispitivanja svedoka i može vam pomoći da odmah rešite situacije – zato vodite računa da uvek obraćate pažnju na sve što se govori i radi. Vaše dužnosti su vaša odgovornost! Napredovanje i otključavanje novih okruga takođe dodaje nove dužnosti. Počnite sa izdavanjem karata, ali budite spremni da se nosite sa nesrećama koje se mogu dogoditi pred vašim očima! Mnogo različitih dužnosti čeka da se susreću u ovom živom gradu koji diše. Zaustavite poslove sa drogom u lokalnom parku, jurite raspršivače grafita koji nezakonito označavaju zidove, zaustavite prebrzu vožnju automobila uz vašu policijsku sirenu, pa čak i postavite barijere na putu i čunjeve oko saobraćajnih nesreća. Budite spremni na sve – od manjih incidenata kao što je automobil koji blokira autobusku stanicu do potrebe da privedete osumnjičene i odvedete ih u ćelije za pritvor. Vaše dužnosti su vaša odgovornost! POLICIJSKI SIMULATOR: PATROLNI OFICERI nudi režim simulacije za veterane koji traže najautentičnije iskustvo, kao i povremeni režim za igrače koji žele opušteniju patrolu ulicama Brajtona. • Saobraćajni sistem koji organski stvara saobraćajne gužve, nesreće, prebrzu vožnju i druge saobraćajne prekršaje kao što je prolazak na crveno svetlo i još mnogo toga. • Tri okruga, od kojih svaki ima nekoliko naselja sa svojim jedinstvenim stilom. • Širok spektar dužnosti: od saobraćajnih nesreća, prekršaja parkiranja i hitnih poziva do otkrivanja dilera droge i raspršivača grafita. • Smestite uhapšene osumnjičene u zadnji deo vašeg patrolnog automobila i sami ih dostavite u ćelije pritvora. • Napredak u otključavanju okruga, automobila i novih režima (Standard i Open Patrol). • Casual i Simulation režimi igre • Sistem intuicije • Režimi za jednog i više igrača XB1 igra XBOX Series X

AI prepoznavanje lica i pokreta: Zahvaljujući moćnom procesoru opremljenom NPU-om, Camera Hub G3 je sposoban da prepozna lica i pokrete koji se mogu koristiti u obaveštenjima i kućnoj automatizaciji. Ugrađeno Zigbee 3.0 čvorište: Povežite do 128 Akara senzora i kontrolera i uživajte u kućnoj automatizaciji, daljinskom upravljanju i podršci za ekosisteme trećih strana. Lokalna infracrvena kontrola: G3 ima ugrađeni IR kontroler koji može učiniti vaše postojeće infracrvene uređaje pametnim i podržava lokalne automatizacije. Čak i ako se uređaj ne nalazi u bazi podataka G3 infracrvenih kodova, možete ga programirati pomoću postojećeg daljinskog upravljača. Štaviše, sve IR automatizacije su lokalne i radiće čak i ako nema internet veze. Sveobuhvatna kompatibilnost: Podržava HomeKit Secure Video, Amazon Aleka i Google Home (uključujući strimovanje na pametne ekrane) i čini da kompatibilni dečiji uređaji podržavaju HomeKit, Aleka, Google Assistant i još mnogo toga. Ugao gledanja od 360° preko pomeranja i naginjanja*: širokougaono sočivo od 110° u kombinaciji sa motorima za pomeranje i nagib obezbeđuje ugao rotacije do 340°, podržava automatsko krstarenje i praćenje lica i kućnih ljubimaca. Rezolucija 2K 1296p**: Camera Hub G3 uključuje senzor visoke rezolucije 2304 k 1296 piksela koji rezultira boljim kvalitetom slike sa više detalja. Dual-Band 2,4 / 5 GHz Vi-Fi: Nema više brige o kompatibilnosti tipa mreže: Camera Hub G3 podržava obe najpopularnije Vi-Fi frekvencije i koristi ih za povezivanje vaših Akara dečijih uređaja na mrežu. Tip-C port sa video izlazom: Camera Hub G3 koristi najsavremeniji i univerzalni konektor koji podržava video izlaz visoke definicije niske latencije preko UVC protokola. ● Fokusirajte se na privatnost: Vaša privatnost će biti zaštićena hardverskim zatvaračem koji se lako može razlikovati po slatkom pospanom licu. Štaviše, kamera može automatski zaustaviti snimanje u slučaju da prepozna nekog od članova vaše porodice. ● IR noćni vid sa nevidljivim LED diodama: Zahvaljujući infracrvenim LED diodama za noćni vid od 940 nm, G3 Camera Hub nema dosadan sjaj koji bi mogao poremetiti vaš san tokom noći. ● Vijak sa navojem od 1/4 inča: G3 se može postaviti skoro svuda zahvaljujući svom 1/4" zavrtnju sa navojem, koji podržava bezbroj dodataka drugih proizvođača kao što su postolja, tronošci i nosači. ● Video poziv jednim dugmetom: Dugo pritisnite dugme kamere da biste pritisnuli obaveštenje o video poruci koje se može koristiti u hitnim slučajevima. *Ova funkcija može biti nedostupna ili delimično dostupna u integracijama trećih strana kao što je HomeKit Secure Video. **U režimu HomeKit Secure Video, kamera snima u Full HD 1080p zbog trenutnih ograničenja HomeKit tehnologije. Automatizacije: 1. Automatska kontrola svetla, TV, AC i drugih uređaja kao i obezbeđenje 24/7 Camera Hub G3 će povezati sve vaše Akara senzore, kontrolere i IR uređaje kako bi ih kontrolisao putem automatizacije pametne kuće. U isto vreme, čuvaće vašeobezbeđenje uključivanjem sirene i obaveštavanjem vas u slučaju da nepoznata osoba stigne u vaš dom ili se neki od vaših senzora aktivira dok ste napolju. Svi ovi incidenti će biti snimljeni u vašu lokalnu memoriju ili skladište u oblaku. (Camera Hub G3 + Akara kontroleri + Akara senzori + IR uređaji) 2. Prepoznavanje lica i gestova u automatizacijama Kada dođete kući, kamera će prepoznati vaše lice, isključiti alarm, podesiti AC prema vašim željama, zaustaviti krstarenje i prebaciti se na režim prepoznavanja pokreta, tako da ćete moći da pokrenete scene koristeći bilo koji od unapred konfigurisanih pokreta . (Camera Hub G3) 3. Napredni vremenski okvir događaja i obaveštenja Konfigurišite položaje vaših Akara senzora u aplikaciji Akara Home, tako da kada ste daleko od kuće, G3 će se okrenuti senzoru koji je aktiviran kako bi snimio sve događaje i obavestio vas. Štaviše, svi ovi događaji se mogu automatski označiti na vremenskoj liniji videa. (Camera Hub G3 + Akara senzori) Specifikacije: Naziv proizvoda: Camera Hub G3 Bela boja Model: CH-H03 Bežični protokoli: Zigbee 3.0 IEEE 802.15.4, Vi-Fi IEEE 802.11 b/g/n/a/ac 2.4/5 GHz Dimenzije: 123,4×85,1×67,8 mm (4,86×3,35×2,67 in.) Šta je u kutiji: čvorište kamere G3 × 1, uputstvo za upotrebu × 1, adapter za napajanje × 1, kabl za napajanje × 1 Portovi: USB-C Lokalno skladištenje: microSD kartica (nije uključena). KLASA 4 ili novija je podržana, do 128 GB prostora za skladištenje. Video rezolucija: 2K 2304×1296p Ugao gledanja: 110° Ugao pomeranja/nagiba: Horizontalno 340°, vertikalno 45° (30° nagore, 15° nadole)

Artur Klark Kraj detinjstva Meki povez Edicija Kentaur Vrhovnici su se iznenada pojavili iznad grada – intelektualno, tehnološki i vojno nadmoćni spram ljudske rase. Pošto im namere nisu zle, postavili su vrlo malo zahteva: da se Zemlja ujedini, da se iskoreni siromaštvo i da se okončaju svi ratovi. Čovečanstvo je, uz neznatan otpor, pristalo na to i tako je otpočelo zlatno doba. Ali po koju cenu? Širenjem sveopšteg mira, čovek je prestao da teži ka kreativnom ostvarenju i velika slabost zaposela je ljudski rod. Onima koji se tome opiru postalo je jasno da Vrhovnici imaju neki svoj plan. I hoće li oni, dok se civilizacija primiče prelomnoj tački, dovesti do njenog kraja... ili početka? Kraj detinjstva je jedan od ključnih romana Artura Č. Klarka, pisca slavnog romana 2001: Odiseja u svemiru i mnogih drugih revolucionarnih dela naučne fantastike. Otkako je objavljeno 1951. godine, ovo uznemirujuće delo o prvom kontaktu koji nije pošao onako kako bi trebalo postalo je pravi klasik žanra. „Prvoklasna demonstracija moći.“ – Njujork tajms „Zastrašujuće logično i uverljivo, nosi mračno proročanstvo... Klark je majstor.“ – Los Anđeles tajms Ser Artur Čarls Klark (engl. Sir Arthur Charles Clarke; Majnhed, 16. decembar 1917 — Kolombo, 19. mart 2008) je bio britanski pisac i pronalazač. Uz Ajzaka Asimova smatra se najpoznatijim piscem naučne fantastike, ali za razliku od njega Klark se čvrsto drži nauke i njenih realnih dometa i hipoteza. Glavne teme njegovih romana i priča su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama. Rođen je u Majnhedu u Samersetu u Engleskoj. Posle srednje škole, pošto nije imao para da plati univerzitetsko obrazovanje, zaposlio se kao revizor u jednom ministarstvu. Tokom Drugog svetskog rata služio je u RAF-u kao specijalista za radare i učestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navođenje pilota sa zemlje. Njegova jedina ne-naučno-fantastična knjiga Glide Path bazirana je na tom radu. Posle rata završio je Kraljevski Koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948. Oženio se Amerikankom Merilin Mejfild u junu 1953. ali su se već u decembru iste godine razveli. Kako je sam kasnije rekao `To je bio ključni dokaz da ja nisam za brak. Ali mislim da svaki čovek to mora da proba barem jednom u životu`. Njegov najveći doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji. U njegovu čast, Međunarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu (42.000 km) Klarkovom orbitom. Godine 1951, napisao je kratku priču Stražar (engl. The Sentinel) koju je poslao na jedno BiBiSi-jevo takmičenje. Priča je odbijena na tom takmičenju i komisija ju je ocenila veoma lošom. Međutim, 1964. će ta priča postati glavna inspiracija za delo i film koje je napisao zajedno sa Stenlijem Kjubrikom - 2001: Odiseja u svemiru (premijerno prikazan 1968). Iako se na koricama knjige ne nalazi Kjubrikovo ime a na špici filma pod reditelj ne stoji i Klarkovo, sam Klark je često govorio da bi na knjizi moralo da stoji: `Napisali Artur Klark i Stenli Kjubrik“ a na filmu „Režirali Stenli Kjubrik i Artur Klark“. Od 1956. godine živi u Kolombu u Šri Lanki. 1988. konstantovano je da boluje od post poli sindroma i od tada je vezan za invalidska kolica. Britanska kraljica Elizabeta II ga je 1998. godine proglasila vitezom. Preminuo je 19. marta 2008.[1] Pogledi O religiji Tema religioznosti i duhovnosti se pojavljuje u mnogim spisima Artura Klarka. Govorio je: „Svaki put do znanja je put do Boga – ili Stvarnosti, koja god reč vam je draža“.[2] O sebi je govorio da je „fasciniran konceptom Boga“. J. B. S. Haldane je, nešto pre svoje smrti, naglasio Klarku u privatnom pismu da bi Klark trebalo da dobije nagradu iz teologije jer je tek jedan od nekolicine koji su napisali nešto novo u tom polju, i u nastavku je čak napisao da bi Klark predstavljao pretnju, da njegovi spisi nisu sadržali više kontradiktornih teoloških stanovišta.[3] Kada je stupio u britansko Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo, Klark je insistirao da na (vojnim identifikacijskim) pločicama ipak bude obeležen kao panteista, a ne kao što je uobičajeno – Engleska crkva.[4] U eseju „Kredo“ iz 1991. je napisao za sebe da je logički pozitivista još od desete godine.[3] Za šrilančanske novine „Ostrvo“ je 2000. izjavio „Ne verujem u Boga niti u zagrobni život`[5] i izjasnio se kao ateista.[6] Bio je počasni laureat humanista na Međunarodnoj akademiji za humanizam.[7] Takođe se izjašnjavao kao „kripto-budista“, insistirajući na tome da budizam nije religija.[8] U ranijem životu je pokazao malo interesovanja za religiju, npr, nekoliko meseci nakon venčanja je otkrio da mu je supruga prezviterijanac. Čuvena Klarkova rečenica, koja se često citira je „Jedna od najvećih tragedija čovečanstva je što je religija kidnapovala moral“.[8] Takođe su citirane njegove reči u vezi sa religijom 2004. u časopisu „Popularna nauka“ „Najzlokobniji i najuporniji od svih umnih virusa. Treba da ga se otarasimo što pre.`[9] U trodnevnim „dijalozima o čoveku i njegovom svetu“ sa Alanom Votsom je naveo da je bio pristrasan u borbi protiv religije i da nije mogao da oprosti religijama nesposobnost da vremenom spreče zverstva i ratove.[10] U osvrtu na dijalog, u kom je još jasnije naglasio „čovečanstvo“, u pretposlednjoj epizodi emisije „Misteriozni svet“ imena „Čudna nebesa“, rekao je: „Ponekad pomislim da je univerzum zapravo mašina napravljena da neprestano iznenađuje astronome“. Pri kraju te iste epizode, u poslednjem segmentu, u kom se govorilo o Vitlejemskoj zvezdi, Klark je naveo da je njegova najomiljenija teorija[11] da bi to mogao biti pulsar. S obzirom na to da su pulzari otkriveni u vremenskom intervalu između pisanja kratke priče „Zvezda“ 1995. i pravljenja „Misterioznog sveta“ 1980. i s obzirom na najnovije otkriće pulsara PSR B1913+16, Klark je rekao „Kako romantično, ako i sada možemo da čujemo umirući glas zvezde koji je najavio hrišćansku eru.`[11] Klark je ostavio pisane instrukcije za sahranu, koje glase: „Apsolutno nijedan religijski ritual bilo koje vrste koji se odnosi na bilo koju religijsku veru ne sme da ima veze sa mojom sahranom“.[12] O paranormalnim fenomenima Klark je ranije u svojoj karijeri bio opčinjen paranormalnim i naveo je da je to bila inspiracija za njegov roman „Kraj detinjstva“. Citirajući gomilu obećavajućih tvrdnji o paranormalnom koje su kasnije opovrgnute, Klark je opisao kako je njegova ranija otvorenost prema paranormalnom prerasla u „gotovo apsolutni skepticizam“ do njegove biografije iz 1992. godine.[4] Tokom intervjua, i 1993. i 2004 – 2005, govorio je da ne veruje u reinkarnaciju, jer ne postoji mehanizam koji bi to omogućio, mada je često i navodio .`Uvek parafraziram Dž. B. S. Haldana: Univerzum nije samo čudniji više nego što zamišljamo, čudniji je više nego što možemo da zamislimo.`.[13][14] Nazvao je ideju o reinkarnaciji fascinantnom, ali je preferirao konačnost u postojanju.[15] Klark je veoma poznat i po tv serijama koje su se bavile istraživanjem paranormalnih fenomena –Artur Klarkov misteriozni svet- (1980), -Artur Klarkov misteriozni univerzum- (1985) i -Artur Klarkov svet čudesnih moći- (1994) – što je rezultiralo parodijom u jednoj od epizoda serije `The Goodies`, u kojoj je Klarkov šou otkazan nakon tvrdnje da Klark - ne postoji. Bibliografija Prelude to Space (1951) Pesak Marsa (The Sands of Mars) (1951) Ostrva na nebu (Islands in the Sky) (1952) Ka spuštanju noći (Against the Fall of Night) (1953) Kraj detinjstva (Childhood`s End) (1953) Expedition to Earth (1953), zbirka pripovedaka Svetlost zemaljska (Earthlight) (1955) Reach for Tomorrow (1956), zbirka pripovedaka Grad i zvezde (The City and the Stars) (1956) Tales from the White Hart (1957), zbirka pripovedaka Duboko poniranje (The Deep Range) (1957) S druge strane neba (The Other Side of the Sky) (1958), zbirka pripovedaka Pad mesečeve prašine (A Fall of Moondust) (1961) Tales of Ten Worlds (1962), zbirka pripovedaka Ostrvo delfina (Dolphin Island) (1963) Glide Path (1963) - njegova jedina ne-naučno-fantastiča knjiga The Nine Billion Names of God (1967), zbirka pripovedaka 2001: Odiseja u svemiru (2001: A Space Odyssey) (1968), sa Stelnijem Kjubrikom The Lion of Comarre & Against the Fall of Night (1968) Of Time and Stars (1972), zbirka pripovedaka Sunčani vetar (The Wind from the Sun) (1972), zbirka pripovedaka Sastanak sa Ramom (Rendezvous with Rama) (1973) The Best of Arthur C. Clarke (1973), zbirka pripovedaka Matica Zemlja (Imperial Earth) (1975) Rajski vodoskoci (The Fountains of Paradise) (1979) 2010: Druga odiseja (2010: Odyssey Two) (1982) Stražar (The Sentinel) (1983), zbirka pripovedaka Svet zagonetnih sila (World of strange powers) (1984), po istoimenoj TV seriji Pesme daleke zemlje (The Songs of Distant Earth) (1986) 2061: Treća odiseja (2061: Odyssey Three) (1988) Susret sa meduzom (A Meeting With Medusa) (1988) Kolevka (Cradle) (1988), sa Džentrijem Lijem (engl. Gentry Lee) Rama II (Rama II) (1989), sa Džentrijem Lijem S one strane spuštanja noći (Beyond the Fall of Night) (1990), sa Gregorijem Benfordom (engl. Gregory Benford) Tales From Planet Earth (1990), zbirka pripovedaka Duh sa Grand Benksa (The Ghost from the Grand Banks) (1990) More Than One Universe (1991), zbirka pripovedaka Vrt Rame (The Garden of Rama) (1991), sa Džentri Lijem Otkriveni Rama (Rama Revealed) (1993), sa Džentri Lijem Božji čekić (The Hammer of God) (1993) The Snows of Olympus - A Garden on Mars (1994), album slika sa komentarima Apokalipsa Amerike (Richter 10) (1996), sa Majkom Makvejom (engl. Mike McQuay) 3001: Konačna odiseja (3001: The Final Odyssey) (1997) Okidač (The Trigger) (1999) Svetlost drugih dana (The Light of Other Days) (2000), sa Stivenom Baksterom (engl. Stephen Baxter) Oko vremena (Time`s Eye) (2004), sa Stivenom Baksterom (prvi deo trilogije Vremenska odiseja) Oluja sa Sunca (Sunstorm) (2005), sa Stivenom Baksterom (drugi deo trilogije Vremenska odiseja) Prvorođeni (Firstborn) (2007), sa Stivenom Baksterom (treći deo trilogije Vremenska odiseja) Poslednja teorema (The last Theorem) (2008), sa Frederikom Polom

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Kentaur Vrhovnici su se iznenada pojavili iznad grada – intelektualno, tehnološki i vojno nadmoćni spram ljudske rase. Pošto im namere nisu zle, postavili su vrlo malo zahteva: da se Zemlja ujedini, da se iskoreni siromaštvo i da se okončaju svi ratovi. Čovečanstvo je, uz neznatan otpor, pristalo na to i tako je otpočelo zlatno doba. Ali po koju cenu? Širenjem sveopšteg mira, čovek je prestao da teži ka kreativnom ostvarenju i velika slabost zaposela je ljudski rod. Onima koji se tome opiru postalo je jasno da Vrhovnici imaju neki svoj plan. I hoće li oni, dok se civilizacija primiče prelomnoj tački, dovesti do njenog kraja... ili početka? Kraj detinjstva je jedan od ključnih romana Artura Č. Klarka, pisca slavnog romana 2001: Odiseja u svemiru i mnogih drugih revolucionarnih dela naučne fantastike. Otkako je objavljeno 1951. godine, ovo uznemirujuće delo o prvom kontaktu koji nije pošao onako kako bi trebalo postalo je pravi klasik žanra. „Prvoklasna demonstracija moći.“ – Njujork tajms „Zastrašujuće logično i uverljivo, nosi mračno proročanstvo... Klark je majstor.“ – Los Anđeles tajms Ser Artur Čarls Klark (engl. Sir Arthur Charles Clarke; Majnhed, 16. decembar 1917 — Kolombo, 19. mart 2008) je bio britanski pisac i pronalazač. Uz Ajzaka Asimova smatra se najpoznatijim piscem naučne fantastike, ali za razliku od njega Klark se čvrsto drži nauke i njenih realnih dometa i hipoteza. Glavne teme njegovih romana i priča su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama. Rođen je u Majnhedu u Samersetu u Engleskoj. Posle srednje škole, pošto nije imao para da plati univerzitetsko obrazovanje, zaposlio se kao revizor u jednom ministarstvu. Tokom Drugog svetskog rata služio je u RAF-u kao specijalista za radare i učestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navođenje pilota sa zemlje. Njegova jedina ne-naučno-fantastična knjiga Glide Path bazirana je na tom radu. Posle rata završio je Kraljevski Koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948. Oženio se Amerikankom Merilin Mejfild u junu 1953. ali su se već u decembru iste godine razveli. Kako je sam kasnije rekao `To je bio ključni dokaz da ja nisam za brak. Ali mislim da svaki čovek to mora da proba barem jednom u životu`. Njegov najveći doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji. U njegovu čast, Međunarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu (42.000 km) Klarkovom orbitom. Godine 1951, napisao je kratku priču Stražar (engl. The Sentinel) koju je poslao na jedno BiBiSi-jevo takmičenje. Priča je odbijena na tom takmičenju i komisija ju je ocenila veoma lošom. Međutim, 1964. će ta priča postati glavna inspiracija za delo i film koje je napisao zajedno sa Stenlijem Kjubrikom - 2001: Odiseja u svemiru (premijerno prikazan 1968). Iako se na koricama knjige ne nalazi Kjubrikovo ime a na špici filma pod reditelj ne stoji i Klarkovo, sam Klark je često govorio da bi na knjizi moralo da stoji: `Napisali Artur Klark i Stenli Kjubrik“ a na filmu „Režirali Stenli Kjubrik i Artur Klark“. Od 1956. godine živi u Kolombu u Šri Lanki. 1988. konstantovano je da boluje od post poli sindroma i od tada je vezan za invalidska kolica. Britanska kraljica Elizabeta II ga je 1998. godine proglasila vitezom. Preminuo je 19. marta 2008.[1] Pogledi O religiji Tema religioznosti i duhovnosti se pojavljuje u mnogim spisima Artura Klarka. Govorio je: „Svaki put do znanja je put do Boga – ili Stvarnosti, koja god reč vam je draža“.[2] O sebi je govorio da je „fasciniran konceptom Boga“. J. B. S. Haldane je, nešto pre svoje smrti, naglasio Klarku u privatnom pismu da bi Klark trebalo da dobije nagradu iz teologije jer je tek jedan od nekolicine koji su napisali nešto novo u tom polju, i u nastavku je čak napisao da bi Klark predstavljao pretnju, da njegovi spisi nisu sadržali više kontradiktornih teoloških stanovišta.[3] Kada je stupio u britansko Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo, Klark je insistirao da na (vojnim identifikacijskim) pločicama ipak bude obeležen kao panteista, a ne kao što je uobičajeno – Engleska crkva.[4] U eseju „Kredo“ iz 1991. je napisao za sebe da je logički pozitivista još od desete godine.[3] Za šrilančanske novine „Ostrvo“ je 2000. izjavio „Ne verujem u Boga niti u zagrobni život`[5] i izjasnio se kao ateista.[6] Bio je počasni laureat humanista na Međunarodnoj akademiji za humanizam.[7] Takođe se izjašnjavao kao „kripto-budista“, insistirajući na tome da budizam nije religija.[8] U ranijem životu je pokazao malo interesovanja za religiju, npr, nekoliko meseci nakon venčanja je otkrio da mu je supruga prezviterijanac. Čuvena Klarkova rečenica, koja se često citira je „Jedna od najvećih tragedija čovečanstva je što je religija kidnapovala moral“.[8] Takođe su citirane njegove reči u vezi sa religijom 2004. u časopisu „Popularna nauka“ „Najzlokobniji i najuporniji od svih umnih virusa. Treba da ga se otarasimo što pre.`[9] U trodnevnim „dijalozima o čoveku i njegovom svetu“ sa Alanom Votsom je naveo da je bio pristrasan u borbi protiv religije i da nije mogao da oprosti religijama nesposobnost da vremenom spreče zverstva i ratove.[10] U osvrtu na dijalog, u kom je još jasnije naglasio „čovečanstvo“, u pretposlednjoj epizodi emisije „Misteriozni svet“ imena „Čudna nebesa“, rekao je: „Ponekad pomislim da je univerzum zapravo mašina napravljena da neprestano iznenađuje astronome“. Pri kraju te iste epizode, u poslednjem segmentu, u kom se govorilo o Vitlejemskoj zvezdi, Klark je naveo da je njegova najomiljenija teorija[11] da bi to mogao biti pulsar. S obzirom na to da su pulzari otkriveni u vremenskom intervalu između pisanja kratke priče „Zvezda“ 1995. i pravljenja „Misterioznog sveta“ 1980. i s obzirom na najnovije otkriće pulsara PSR B1913+16, Klark je rekao „Kako romantično, ako i sada možemo da čujemo umirući glas zvezde koji je najavio hrišćansku eru.`[11] Klark je ostavio pisane instrukcije za sahranu, koje glase: „Apsolutno nijedan religijski ritual bilo koje vrste koji se odnosi na bilo koju religijsku veru ne sme da ima veze sa mojom sahranom“.[12] O paranormalnim fenomenima Klark je ranije u svojoj karijeri bio opčinjen paranormalnim i naveo je da je to bila inspiracija za njegov roman „Kraj detinjstva“. Citirajući gomilu obećavajućih tvrdnji o paranormalnom koje su kasnije opovrgnute, Klark je opisao kako je njegova ranija otvorenost prema paranormalnom prerasla u „gotovo apsolutni skepticizam“ do njegove biografije iz 1992. godine.[4] Tokom intervjua, i 1993. i 2004 – 2005, govorio je da ne veruje u reinkarnaciju, jer ne postoji mehanizam koji bi to omogućio, mada je često i navodio .`Uvek parafraziram Dž. B. S. Haldana: Univerzum nije samo čudniji više nego što zamišljamo, čudniji je više nego što možemo da zamislimo.`.[13][14] Nazvao je ideju o reinkarnaciji fascinantnom, ali je preferirao konačnost u postojanju.[15] Klark je veoma poznat i po tv serijama koje su se bavile istraživanjem paranormalnih fenomena –Artur Klarkov misteriozni svet- (1980), -Artur Klarkov misteriozni univerzum- (1985) i -Artur Klarkov svet čudesnih moći- (1994) – što je rezultiralo parodijom u jednoj od epizoda serije `The Goodies`, u kojoj je Klarkov šou otkazan nakon tvrdnje da Klark - ne postoji. Bibliografija Prelude to Space (1951) Pesak Marsa (The Sands of Mars) (1951) Ostrva na nebu (Islands in the Sky) (1952) Ka spuštanju noći (Against the Fall of Night) (1953) Kraj detinjstva (Childhood`s End) (1953) Expedition to Earth (1953), zbirka pripovedaka Svetlost zemaljska (Earthlight) (1955) Reach for Tomorrow (1956), zbirka pripovedaka Grad i zvezde (The City and the Stars) (1956) Tales from the White Hart (1957), zbirka pripovedaka Duboko poniranje (The Deep Range) (1957) S druge strane neba (The Other Side of the Sky) (1958), zbirka pripovedaka Pad mesečeve prašine (A Fall of Moondust) (1961) Tales of Ten Worlds (1962), zbirka pripovedaka Ostrvo delfina (Dolphin Island) (1963) Glide Path (1963) - njegova jedina ne-naučno-fantastiča knjiga The Nine Billion Names of God (1967), zbirka pripovedaka 2001: Odiseja u svemiru (2001: A Space Odyssey) (1968), sa Stelnijem Kjubrikom The Lion of Comarre & Against the Fall of Night (1968) Of Time and Stars (1972), zbirka pripovedaka Sunčani vetar (The Wind from the Sun) (1972), zbirka pripovedaka Sastanak sa Ramom (Rendezvous with Rama) (1973) The Best of Arthur C. Clarke (1973), zbirka pripovedaka Matica Zemlja (Imperial Earth) (1975) Rajski vodoskoci (The Fountains of Paradise) (1979) 2010: Druga odiseja (2010: Odyssey Two) (1982) Stražar (The Sentinel) (1983), zbirka pripovedaka Svet zagonetnih sila (World of strange powers) (1984), po istoimenoj TV seriji Pesme daleke zemlje (The Songs of Distant Earth) (1986) 2061: Treća odiseja (2061: Odyssey Three) (1988) Susret sa meduzom (A Meeting With Medusa) (1988) Kolevka (Cradle) (1988), sa Džentrijem Lijem (engl. Gentry Lee) Rama II (Rama II) (1989), sa Džentrijem Lijem S one strane spuštanja noći (Beyond the Fall of Night) (1990), sa Gregorijem Benfordom (engl. Gregory Benford) Tales From Planet Earth (1990), zbirka pripovedaka Duh sa Grand Benksa (The Ghost from the Grand Banks) (1990) More Than One Universe (1991), zbirka pripovedaka Vrt Rame (The Garden of Rama) (1991), sa Džentri Lijem Otkriveni Rama (Rama Revealed) (1993), sa Džentri Lijem Božji čekić (The Hammer of God) (1993) The Snows of Olympus - A Garden on Mars (1994), album slika sa komentarima Apokalipsa Amerike (Richter 10) (1996), sa Majkom Makvejom (engl. Mike McQuay) 3001: Konačna odiseja (3001: The Final Odyssey) (1997) Okidač (The Trigger) (1999) Svetlost drugih dana (The Light of Other Days) (2000), sa Stivenom Baksterom (engl. Stephen Baxter) Oko vremena (Time`s Eye) (2004), sa Stivenom Baksterom (prvi deo trilogije Vremenska odiseja) Oluja sa Sunca (Sunstorm) (2005), sa Stivenom Baksterom (drugi deo trilogije Vremenska odiseja) Prvorođeni (Firstborn) (2007), sa Stivenom Baksterom (treći deo trilogije Vremenska odiseja) Poslednja teorema (The last Theorem) (2008), sa Frederikom Polom