Tačan podatak o uvozniku i zemlji porekla je naveden na deklaraciji proizvoda. Spoljna protivprovalna sirena sa baterijom. Poseduje dve piezo sirene trčeće diode kada je sistem aktiviran, kao i tamper switch koji u slučaju nasilnog skidanja sa zida aktivira alarm. Povezivanje sirene sa centralom je zično. Model: BPC Z-1 (SR-11) Radni napon: 12 V DC Potrosnja: 120 mA Glasnoca: 110 db Predvidenja baterija: 7.2V 750mAh Dimenzije: 300x210x55 mm Nema komentara za ovaj proizvod. Napišite komentar Vaše ime Vaš komentar Napomena: HTML nije podržan! Ocena Loše Dobro Nastavi

Tačan podatak o uvozniku i zemlji porekla je naveden na deklaraciji proizvoda. Bežična alarmna centrala sa 32 zone. Primenjiva u marketima, kancelarijama, kućama, fabrikama, magacinima… Bežične konekcije: alamni ulazi/izlazi 32/32, Sirena 4, Keyfob-a 8, Šifratora 4, Tagova 4, Particija 4. IVaas (Intruder Verification As A Service) – na 2 kanala IP kamere (Hikvision ili 3d party ONVIF). mogu da snimaju 7 sekundi pre i posle događaja. Audio izlaz 1.5W, centar za prijem alarma x 2. RF domet: 800m (na otvorenom), frekvencija 433MHz. LAN (10M/100M) mreža, mobilna mreža GPRS, WiFi (802.11b/g/n). Push notifikacije (ARC & Cloud), SMS notifikacije, audio notifikacije (telefonski poziv), mail. Protokol: SIA – Contact ID; EHome v5.0. Podržava gledanje video zapisa događaja putem mobilnog klijenta i e-pošte. Zvonce (doorbell) funkcija. Napajanje: 5 VDC, 2A. Baterija: 4520 mAh litijumska bekap baterija (do 12h autonomije). Materijal kućišta: PC+ABS. Radna temperature: –10 °C to 55 °C. Dimenzije: 155 × 155 × 35mm. Podržava standard EN 50131 Grade2. Nema komentara za ovaj proizvod. Napišite komentar Vaše ime Vaš komentar Napomena: HTML nije podržan! Ocena Loše Dobro Nastavi

Zbirka priča Reja Bredberija. Izdavač PLUTONIJA Priče: R kao raketa — R Is for Rocket, 1962. Ona žena na travnjaku — That Woman on the Lawn, 1996. Ubica — The Murderer, 1953. Izgnanici — The Exiles, 1949. Mešalica za beton — The Concrete Mixer, 1949. Glasnik — The Emmisary, 1947. Sirena — The Fog Horn, 1951. Šest belih kamenova — Here There be Tygers, 1951. Lisica i šuma — The Fox in the Forest, 1950. Frulaš — The Piper, 1940. Pešak — The Pedestrian, 1951. Celo leto u jednom danu — All Summer in A Day, 1954. Kazna bez zločina — Punishment without Crime, 1950. Vetar — The Wind, 1943. Poslednji s planete Zemlje — Night Call, Collect, 1949. Vraćena budućnost — Tomorrow and Tomorrow, 1947. Dete iz druge dimenzije — Tomorrow’s Child, 1948. Sakupljač smeća — The Garbage Collector, 1953. Onaj koji čeka — The One Who Waits, 1949. Uređaj za letenje — The Flying Machine, 1953. Ustani, Lazare! — Lazarus Come forth!, 1944. Putnik — The Traveler, 1946. Dvojnik — Changeling, 1949. Zmaj — The Dragon, 1955. Vez — Embroidery, 1951. Velika kiša — The Long Rain, 1950. Nikakva određena noć niti jutro — No Particular Night or Morning, 1951. Posetilac — The Visitor, 1948. Grad — The City, 1950. Nulti čas — Zero Hour, 1947. Raketa — The Rocket, 1950. Ikar, Mongolfje, Rajt — Icarus Montgolfier Wright, 1956. Vatra i led — Frost and Fire, 1946. Savana — The Veldt, 1950. Potez je na drugom — The Other Foot, 1951. Autoput — The Highway, 1950. Čovek — The Man, 1949. Poslednja noć sveta — The Last Night of the World, 1951. Kaleidoskop — Kaleidoscope, 1949.

Dve Wi-Fi kamere u jednom kućištu Jedna je fiksna, druga ima mogućnost rotacije za bolji pregled okoline koja se snima Putem aplikacije je moguć pregled preko mobilnog telefona (dual pregled) Ima mogućnost dvosmerne audio komunikacije Ugrađena sirena za hitne slučajeve Može se označiti koji deo slike želite da kamera detektuje (npr. da detektuje ukoliko ima pokreta na travnjaku, a ulicu da ne prati) Human tracking olakšava detekciju posetilaca Pomoću priloženog nosača može se montirati na zid ili plafon Aplikaciju za android telefone možete preuzeti klikom na ovaj link: iCSee Android Aplikaciju za iOS telefone možete preuzeti klikom na ovaj link: iCSee iOS Aplikaciju za android telefone možete preuzeti klikom na ovaj link: XMEye Android Aplikaciju za iOS telefone možete preuzeti klikom na ovaj link: XMEye iOS Tip IP Wi-Fi Kućište DOM Napajanje 12V DC (adapter u sklopu) Struja 2000 mA Senzor slike 1/2.8" SC2336 (2 kom.) Procesor XM650V200 Rezolucija 3 MP + 3 MP Kadrova u sekundi 25 fps Video Bit Rate 2000 Kbps Kompresija H.265X/ H.264 Video izlaz Nema Šum signala Manje ili jednako 55 dB IR diode IR LED 11 kom. + 12 kom. bela LED IR domet 25 m IR aktivacija Automatska Minimalno osvetljenje 0 Lux sa IR diodama Optika Fiksna Fokus 3.6 mm + 6 mm dual sočivo Horizontalni ugao vidljivosti 75° (355° sa rotiranjem) IP zaštita IP65 Materijal kućišta Plastika Montaža Bežična Masa 500 g Vlažnost vazduha maks. 95% Radna temperatura -10°C ~ +50°C Dimenzije 220(D) x 130(V) x 120(Š) mm Računarska mreža 1 x RJ45, 10/100 Mb Ethernet Wi-Fi Da, 2.4 GHz Protokoli TCP/IP, HTTPS, FTP, DHCP, RTSP, Onvif Upravljanje sa udaljene lokacije Da PTZ kontrola (rotiranje) Da Dvosmerna audio komunikacija Da Podrška SD memorijske kartice Da, microSD do 256 GB

Луис Буњуел: МОЈ ПОСЛЕДЊИ УЗДАХ Издавач: ИНСТИТУТ ЗА ФИЛМ, Београд, 1983.год. Меки повез, 230 страна, илустровано, латиница. Очуваност видљива на фотографијама. ИЗУЗЕТНО РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ. `Луис Буњуел Портолес (шп. Luis Buñuel Portolés, 22. фебруар 1900 — 29. јул 1983) био је, по рођењу, шпански редитељ и филмски стваралац, који је стварао углавном у Мексику и Француској, али такође и у његовој родној земљи Шпанији, као и у Сједињеним Државама. Кад је Буњуел умро у својој 83. години, његова посмртница у Њујорк Тајмсу назвала га је „иконокластом, моралистом, и револуционаром који је био лидер авангарде надреализма у својој младости и доминантан међународни филмиски режисер пола века касније”. Његов први филм, Андалузијски пас, напраљен у доба немог филма, критичар Роџер Иберт је назвао „најпознатијим филмом икад направљеним”, а за његов последњи филм, Тај мрачни предмет жеља, напраљен 48 годна касније, награђен је наградама Најбољи режисер које додељују Национални одбор за рецензију филмова и Национално друштво филмских критичара. Писац Октавио Паз је назвао Буњуелов рад „браком филмске слике са поетском сликом, који ствара нову реалност ... скандалозну и субверзивну”. Често асоциран са надреалистичким покретом 1920-их, Буњуел је креирао филмове од 1920-их до 1970-их. Његов рад обухвата два континента, три језика и низ жанрова, укључујући авангардни филм, документарни филм, мелодраме, сатире, мјузикле, еротику, комедије, романсе, историјске драме, фантазију, криминалистички филм, авантуристички филм, и вестерн. Упркос овој разноликости, редитељ Џон Хјустон је веровао да је, без обзира на жанр, Буњуелов филм толико карактеристичан да се одмах препознаје, или, како је Ингмар Бергман то рекао, „Буњуел је скоро увек правио Буњуелове филмове”. Шест Буњуелових филмова је увршетно у критички избор Sight & Sound 2012. године најбољих 250 филмова свих времена. Петнаест његових филмова је укључено у They Shoot Pictures, Don`t They? списак са 1.000 највећих филмова свих времена, по чему се он рангира на другом месту, једино иза Жан-Лик Годара, са шеснаест филмова, и он је рангиран на тринаесто место њиховог списка најбољих 250 режисера. Биографија Буњуел је рођен у Каланди, Теруел, у шпанској области Арагон. Родитељи су му били Леонардо Буњуел и Марија Портолес, а његова два брата звали су се Алфонсо и Леонардо, док су његове четири сестре биле Алисија, Кончита, Маргарита и Марија. Имао је строго језуитско образовање, после чега се уписао на Универзитет у Мадриду. Док је струдирао на мадридском универзитету постао је веома близак пријатељ са сликарем Салвадором Далијем и песником Федериком Гарсијом Лорком, као и другим значајним шпанским уметницима који су живели у то време по студентским домовима. Буњуел је најпре студирао природне науке и агрономију, затим инжињеринг на универзитету, да би се касније пребацио на филозофију. Након смрти његовог оца, 1923, Буњуел је осетио велику потребу да напусти земљу и, у 1925, он се сели у Париз, где се запошљава као секретар у организацији под називом “Међународно удружење за интелектуалну сарадњу”. Касније налази посао у Француској као помоћник редитеља Жан Епстина (Jean Epstein) на снимању “Мопрата” (Mauprat) и Марија Налпаса (Mario Nalpas) у филму “Тропска сирена” (La Sirène des Tropiques), да би после тога, заједно са Салвадором Далијем написао сценарио и затим снимио 16-минутни кратки филм “Андалузијски пас” (Un chien andalou), 1929. године. Овај филм, који се састоји од серије шокантних, па понекад чак и стравичних сцена фројдовске природе (као што је споро сечење очне јабучице једне жене помоћу оштрице бријача), био је примљен са ентузијазмом од стране француских надреалиста онога времена, а и касније је настављено редовно са његовим приказивањем унутар филмске заједнице, све до данашњих дана. Буњуел је наставио у истом маниру са својим следећим филмом “Златно доба” (“L`Âge d`Or”), делимично заснованом на Маркиз де Садовим “120 дана Содоме”. Овај филм је започет као његова нова сарадња са Далијем, али је постао Буњуелов самостални пројекат захваљујући њиховом међусобном разлазу, који се десио пре почетка снимања филма. Током овог филма он је максимално исказао своје непознавање филмске технике, снимајући углавном све у једној секвенци и користећи скоро сваки метар филма који је снимио. Филм “Златно доба” требало је да представља његов напад на католицизам и, према томе, створио је чак још и већи скандал од “Андалузијског пса”. Десничарска штампа критиковала је овај филм навелико и полиција је ставила забрану на његово приказивање која је трајала педесет година. После “Златног доба” Буњуел се враћа у Шпанију где снима филм под називом “Земља без хлеба” (“Las Hurdes: Tierra Sin Pan”, 1933), документарни филм о животу сељака. Било је то у време када је Франциско Франко полако освајао власт у Шпанији. Године 1936, започео је Шпански грађански рат. Времена су се брзо мењала и Буњуел је увидео да некоме са његовим политичким и уметничким сензибилитетом више није место у фашистичкој Шпанији. Филмографија Режисер Андалуски пас (Un chien andalou, 1929) Златно доба (L`Âge d`or, 1930) Земља без хлеба (Las Hurdes, 1933) (¿Quién me quiere a mí?, 1936) (¡Centinela, alerta!, 1937) Велики касино (Gran Casino, 1947) (El Gran Calavera, 1949) Заборављени (Los Olvidados, 1950) Сузана (Susana, 1951) (La Hija del engaño, 1951) Успон у небо (Subida al cielo, 1952) (Una Mujer sin amor, 1952) Животиња (El Bruto, 1953) Он (El, 1953) (La Ilusión viaja en tranvía, 1954) Оркански висови (Abismos de pasión, 1954) Робинзон Крусо (Robinson Crusoe, 1954) Злочиначки живот Арчибалда де ла Круза (Ensayo de un crimen, 1955) (El Río y la muerte, 1955) То се зове зора (Cela s`appelle l`aurore, 1956) Смрт у том врту (La Mort en ce jardin, 1956) Назарен (Nazarín, 1959) Грозница расте у Ел Пау (La Fièvre monte à El Pao, 1959) Девојка (The Young One, 1960) Виридијана (Viridiana, 1961) Анђео уништења (El Ángel exterminador, 1962) Дневник једне собарице (Le Journal d`une femme de chambre, 1964) Симеон пустињак (Simón del desierto, 1965) Лепотица дана (Belle de jour, 1967) Млечни пут (La Voie lactée, 1969) Тристана (Tristana, 1970) Дискретни шарм буржоазије (Charme discret de la bourgeoisie, 1972) Фантом слободе (Le Fantôme de la liberté, 1974) Тај мрачни предмет жеља (Cet obscur objet du désir, 1977)`