Autor: Camilla Lackberg Godina izdanja: 2017. Br. str.: 364 Povez: Mek Format: 155mm x 235mm Pismo: Latinica Sirena Životni san Christiana Thydella ostvario se. Njegov debitantski roman Sirena objavljen je uz izvrsne kritike. No, samozatajan i miran Christian doima se otuđenim i nesretnijim no ikad. Kada Erica Falck, spisateljica koja je i otkrila Christianov talent, sazna da mu stižu anonimna prijeteća pisma, počinje istraživati odakle stižu ta pisma. Ali i Christianovu misterioznu prošlost. U međuvremenu je nestao Magnus. Jedan od trojice Christianovih najbliskijih prijatelja, a u potragu za njim, živim ili mrtvim, uključila se policija. Kada se pokaže da jezive prijetnje upućene Christianu nisu samo slovo na papiru, Ericin muž, detektiv Patrik Hedström počne sumnjati u povezanost Christianova i Magnusova slučaja… Ali, žrtve prijetnji ne žele otkriti pozadinu svega i istraga se nađe u slijepoj ulici. Što ih motivira na šutnju – njihov strah ili krivnja? I kakva je to tajna zbog koje bi oni radije umrli nego doživjeli da bude razotkrivena? Sirena je možda i najbolji roman Camille Läckberg dosad. Knjiga od koje vas prolaze trnci i koja će vam se uvući pod kožu. Sirena je šesti roman Camille Läckberg iz serije psiholoških trilera smještenih u idilični ribarski gradić Fjällbacku. A detektiv Patrik Hedström i spisateljica Erica Falck, sada već kultni likovi skandinavskog psihološkog trilera, zajedno raspliću zamršenu mrežu međuljudskih odnosa, ljubavnih veza i obiteljskih tajni skrivanih godinama. Camilla Lackberg – jedna je od najčitanijih autorica na svijetu. Njezinih deset knjiga iz serije psiholoških trilera smještenih u priobalni švedski gradić Fjällbacku prodano je u više od 22 milijuna primjeraka i objavljeno u 60 zemalja. Ona je također uspješna poslovna žena i jedna od osnivačica investicijskog društva Invest In Her (Uloži u nju) koje se bavi ženskim poduzetništvom i borbom protiv rodne razlike u plaćama.

Fondan figurica sirena.

Fondan figura -Mala sirena visine 14cm.

Mirjana Ognjanović: „Sirena koja se smeši“ – Pet bajki o Venecijanskom getu Ilustrovao: Aleksandar Palavestra Jedne noći pre pola milenijuma, 29. marta 1516. godine, u Veneciji, prestonici Mletačke republike, bučno su zalupljena jedna velika vrata. I zaključana. Tako je jedan deo varoši u parohiji Svetog Đirolama, ukupno tridesetak kuća, pretvoren u životni prostor za hiljadu doseljenika, Jevreja prognanih s raznih strana sveta. Odluka Veća desetorice i dužda Leonarda Loredana obradovala je te putnike, već umorne od stalnih selidbi, i slavili su taj događaj iako je kapija ograđenog dela varoši tokom noći ostajala zamandaljena, a izlazak njegovim žiteljima strogo zabranjen. Istini za volju, taj deo inače veličanstvenog grada njima dat na korišćenje nije bio baš toliko lep. Venecijanci su ga zvali Đeto (od glagola gettare, što znači – baciti, ili getto, odnosno otisak koji nastaje tamo gde se topi metal), budući da se tu ranije nalazila topionica bakra. Prvi doseljenici, Aškenazi, reč „đeto“ izgovarali su tvrdo – geto. I tako je nastao prvi Geto. U isti mah stvoren je i simbol čije nas značenje upućuje na nesagledivu snagu simbola uopšte, i na – što je pomalo zastrašujuće – moć njihovog preobražaja. Podseća nas da, svesno ili nesvesno, ostavljamo za sobom te simbole, kao zagonetke, uspomene, ili čak rane, budućim naraštajima. Uvodna priča i pet bajki iz knjige Mirjane Ognjanović, koje je ilustrovao Aleksandar Palavestra, govore o nekoj vrsti putovanja ovog simbola, o fantastičnim zbivanjima koja su mogla (možda i jesu?) da se dese u Venecijanskom getu i izvan njega. Kroz te priče nižu se pitanja: koga je beogradski profesor-detektiv u noći Crvenog Meseca sreo u Veneciji, kakvu je amajliju za sobom ostavio čudesno obdareni rabin i kockar, kako je pesnikinja Sara Kopio uspela da premosti stoleća, zašto je Hugo Prat bio osuđen na lutanje, zbog koga se engleski putopisac, uveren da svojim rečima očarava druge, očaran vratio iz Venecije kući pešice? Naposletku, kako je jedan beogradski izdavač, pročitavši pismo koje je dobio iz Venecijanskog geta, shvatio da se bavi teškim ali uzvišenim poslom? Čitalac sam pronalazi odgovor, pa tako i pouku, koja je obavezni deo svake bajke. Izlazak ove knjige uvršten je u globalni program obeležavanja pet vekova od osnivanja Venecijanskog geta kao jedini događaj sa ovih prostora.

Mirjana Ognjanović: „Sirena koja se smeši“ – Pet bajki o Venecijanskom getu Ilustrovao: Aleksandar Palavestra Jedne noći pre pola milenijuma, 29. marta 1516. godine, u Veneciji, prestonici Mletačke republike, bučno su zalupljena jedna velika vrata. I zaključana. Tako je jedan deo varoši u parohiji Svetog Đirolama, ukupno tridesetak kuća, pretvoren u životni prostor za hiljadu doseljenika, Jevreja prognanih s raznih strana sveta. Odluka Veća desetorice i dužda Leonarda Loredana obradovala je te putnike, već umorne od stalnih selidbi, i slavili su taj događaj iako je kapija ograđenog dela varoši tokom noći ostajala zamandaljena, a izlazak njegovim žiteljima strogo zabranjen. Istini za volju, taj deo inače veličanstvenog grada njima dat na korišćenje nije bio baš toliko lep. Venecijanci su ga zvali Đeto (od glagola gettare, što znači – baciti, ili getto, odnosno otisak koji nastaje tamo gde se topi metal), budući da se tu ranije nalazila topionica bakra. Prvi doseljenici, Aškenazi, reč „đeto“ izgovarali su tvrdo – geto. I tako je nastao prvi Geto. U isti mah stvoren je i simbol čije nas značenje upućuje na nesagledivu snagu simbola uopšte, i na – što je pomalo zastrašujuće – moć njihovog preobražaja. Podseća nas da, svesno ili nesvesno, ostavljamo za sobom te simbole, kao zagonetke, uspomene, ili čak rane, budućim naraštajima. Uvodna priča i pet bajki iz knjige Mirjane Ognjanović, koje je ilustrovao Aleksandar Palavestra, govore o nekoj vrsti putovanja ovog simbola, o fantastičnim zbivanjima koja su mogla (možda i jesu?) da se dese u Venecijanskom getu i izvan njega. Kroz te priče nižu se pitanja: koga je beogradski profesor-detektiv u noći Crvenog Meseca sreo u Veneciji, kakvu je amajliju za sobom ostavio čudesno obdareni rabin i kockar, kako je pesnikinja Sara Kopio uspela da premosti stoleća, zašto je Hugo Prat bio osuđen na lutanje, zbog koga se engleski putopisac, uveren da svojim rečima očarava druge, očaran vratio iz Venecije kući pešice? Naposletku, kako je jedan beogradski izdavač, pročitavši pismo koje je dobio iz Venecijanskog geta, shvatio da se bavi teškim ali uzvišenim poslom? Čitalac sam pronalazi odgovor, pa tako i pouku, koja je obavezni deo svake bajke. Izlazak ove knjige uvršten je u globalni program obeležavanja pet vekova od osnivanja Venecijanskog geta kao jedini događaj sa ovih prostora.

Daska za plivanje - Mala Sirena 45cm

Naslov: Sirena koja se smeši - Pet bajki o Venecijanskom getu Autor: Mirjana Ognjanović Ilustracije: Aleksandar Palavestra Izdavač: Booka, Beograd Obim strana: 71 Format: 20 x 30,5 cm Povez: Tvrdi Tiraž: 1000 `Da li namerno ostavljamo simbole kao uspomenu, zagonetku, ili pouku budućim naraštajima? Zašto nikada ne znamo na vreme koji je najsudbonosniji trenutak našeg života? Koliko vrata treba da otvorimo da bismo nešto razumeli? Kada devojku bez oklevanja da zgrabimo? I koju priču da upamtimo?` Jedne noći pre pola milenijuma, 29. marta 1516. godine, u Veneciji, prestonici Mletačke republike, bučno su zalupljena jedna velika vrata. I zaključana. Tako je jedan deo varoši u parohiji Svetog Đirolama, ukupno tridesetak kuća, pretvoren u životni prostor za hiljadu doseljenika, Jevreja prognanih s raznih strana sveta. Odluka Veća desetorice i dužda Leonarda Loredana obradovala je te putnike, već umorne od stalnih selidbi, i slavili su taj događaj iako je kapija ograđenog dela varoši tokom noći ostajala zamandaljena, a izlazak njegovim žiteljima strogo zabranjen. Istini za volju, taj deo inače veličanstvenog grada njima dat na korišćenje nije bio baš toliko lep. Venecijanci su ga zvali Đeto (od glagola gettare, što znači – baciti, ili getto, odnosno otisak koji nastaje tamo gde se topi metal), budući da se tu ranije nalazila topionica bakra. Prvi doseljenici, Aškenazi, reč „đeto“ izgovarali su tvrdo – geto. I tako je nastao prvi Geto. U isti mah stvoren je i simbol čije nas značenje upućuje na nesagledivu snagu simbola uopšte, i na – što je pomalo zastrašujuće – moć njihovog preobražaja. Podseća nas da, svesno ili nesvesno, ostavljamo za sobom te simbole, kao zagonetke, uspomene, ili čak rane, budućim naraštajima. Uvodna priča i pet bajki iz knjige Mirjane Ognjanović, koje je ilustrovao Aleksandar Palavestra, govore o nekoj vrsti putovanja ovog simbola, o fantastičnim zbivanjima koja su mogla (možda i jesu?) da se dese u Venecijanskom getu i izvan njega. Kroz te priče nižu se pitanja: koga je beogradski profesor-detektiv u noći Crvenog Meseca sreo u Veneciji, kakvu je amajliju za sobom ostavio čudesno obdareni rabin i kockar, kako je pesnikinja Sara Kopio uspela da premosti stoleća, zašto je Hugo Prat bio osuđen na lutanje, zbog koga se engleski putopisac, uveren da svojim rečima očarava druge, očaran vratio iz Venecije kući pešice? Naposletku, kako je jedan beogradski izdavač, pročitavši pismo koje je dobio iz Venecijanskog geta, shvatio da se bavi teškim ali uzvišenim poslom? Čitalac sam pronalazi odgovor, pa tako i pouku, koja je obavezni deo svake bajke. Knjiga je jako lepo očuvana. Na uvodnoj strani postoji posveta autora. Knjigu šaljem kao preporučenu tiskovinu nakon uplate na tekući račun, a moguće je i lično preuzimanje u Novom Sadu na mojoj adresi.

Rep sirene od fondana i školjkice.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Sirene za uzbunu - Nikola Nikolić Godina izdanja: 2019 Broj strana: 232 Povez: Mek Riječ je o djelu koje opisuje period od prije dvije decenije, posljednju, burnu godinu prošloga vijeka, koju su obilježili bombardovanje, vanredno stanje i mnogi drugi lični i kolektivni potresi. Roman je napisan u prvom licu, u vidu naratorove rekonstrukcije perioda adolescencije, stasavanja u okrilju različitih, često sukobljenih istina – vršnjačke, nastavničke, roditeljske, medijske – sve pod pritiskom sirena koje danonoćno oglašavaju opasnost.Osvrt na novi Nikolićev roman dala je književnica i lingvistkinja Slavica Perović.„Glavni junak, ni dijete ni mladić, ostavlja za sobom dane nevinosti i sazrijeva kao plod na dobrom suncu, samo što njegovo sunce nije ni dobro ni blistavo, mada okruglo, više se čuje nego vidi, a pamti se kao prasak bombe, bljesak krstareće rakete ili udar projektila. Sazrijevanje se dešava po skraćenom postupku kako to biva u ratu ili stanju blizu rata, a ubrzavaju ga sveopšti strah, neizvjesnost i stanje duboke životne ugroženosti. U linearnoj naraciji u kojoj ima flešbekova, u jednom relativno kratkom periodu koji se obrađuje u romanu, data je priča o odrastanju, ljubavi, erotici i smrti, sve u auri straha od bombi. Nikola Nikolić se poduhvatio teškog zadatka da o osjetljivim temama crnogorskog društva piše i to je uradio na visokom spisateljskom i umjetničkom nivou i, nadasve, pošteno, što je često zlatni presjek za ocjenu pisca“, zapisala je ona.Književnik Vladimir Tabašević ističe kako „Nikola ispisuje jedan od prvih romana generacije koja je carstvo života i carstvo smrti saznavala u isti mah“.„Roman generacije koja je, krijući se od NATO bombi, po raznim skloništima i udžericama, osluškivala šta im to pubertetom zahvaćeni telo i duša imaju reći. Kad vršnjačka solidarnost osiromaši, a odrasli preurane s infantilnim prognozama mogućih epiloga rata – na sve strane čujemo sirene o koje se ne smemo oglušiti“, dodaje dobitnik NIN-ove nagrade.

Tvrd povez, Decje novine Gronji Milanovac 1990, jako lepo ocuvana knjiga. PD8

Podvodni svet sa sirenama kao zavesa slika ili haljina da kao haljina za plazu 185 x 130 cm, ima 2 rupice na koje je zalepljena bela flekica pa izgleda kao deo motiva ... ne stete ni lepoti ni funkcionalnosti ...

Bestseler po izboru novina Washington Post , Wall Street Journal i USA Today . Dirljiva priča o dve sestre, moru laži i potrazi za istinom. Priča o uništenom detinjstvu, izgubljenoj nevinosti, dugo skrivanim tajnama, lažima i izdajama. Džozi Bjanki je poginula pre mnogo godina u terorističkom napadu na voz. Tako je bar verovala njena sestra Kit, doktorka urgentne medicine u Santa Kruzu. Ipak, za svega nekoliko sekundi ceo Kitin svet se izvrnuo naglavačke. U vestima o požaru u noćnom klubu u Oklandu kamera je snimila ženu kako posrće kroz dim. Njena sličnost sa Džozi je neverovatna. Bez ikakve sumnje, to mora biti Džozi. Kit se suočava sa čitavom bujicom osećanja koje je godinama potiskivala – s tugom, patnjom i besom – a smiriće ih tek kad pronađe sestru. Kitin dolazak na Novi Zeland oživljava bolne uspomene. Priseća se dana provedenih na plaži sa Džozi, izgubljenog tinejdžera koji je postao deo njihove porodice i traume koja obe sestre progoni čitav život. Da bi obnovile odnos, sestre moraju da se suoče sa razornom istinom zbog koje mogu da izgube sve. „Predivan lirski stil Barbare O’Nil preliva se stranicama ovog romana. Bićete smesta uvučeni u potresnu porodičnu dramu dok se slojevi komplikovane prošlosti vešto raspliću iz stranice u stranicu. Ne propustite ovu maestralno ispričanu priču o sestrama i tajnama, ranama i iskupljenju, nadi i isceljenju.“ – Elle

Figura sirene je dužine 10cm.U cenu je uračunato sve prikazano na slici.

O knjizi: „Prelepo i potresno, veliki doprinos književnosti XXI veka.“ Toni Morison, dobitnica Nobelove nagrade za književnost Korali je kćer tajanstvenog Profesora Sardija, zlokobnog impresarija Muzeja nesvakidašnjih bića. Svake večeri ona nastupa u velikom akvarijumu kao devojka-sirena, jedna od „živih čudesa“ poput čoveka-vuka i stogodišnje kornjače. Jedne noći Korali nailazi na intrigantnog mladića koji fotografiše drveće na divljim obalama reke Hadson. Edi Koen je ruski imigrant koji se odmetnuo od svog oca i porekla kako bi se posvetio novom čudu tehnologije – fotografiji. Kada Edi fotografiše šokantne i tragične posledice velikog požara koji je zahvatio Njujork, uplešće se u misteriozni nestanak jedne devojke i raspaliti vatru u Koralinom srcu. Njihov susret u gradu laži, žudnje i preobražaja navešće ih na put koji će im otkriti magiju, strah i uzbuđenje ljubavi . Opčinjavajući i uzbudljiv Muzej nesvakidašnjih bića Alis Hofman je priča o naelektrisanoj i strastvenoj ljubavi dvoje potpuno različitih ljudi koji žive u Njujorku tokom turbulentnih prvih decenija dvadesetog veka. „Danas za mnoge romane kažemo da su ’sjajni’, ali ovaj to uistinu jeste: delom ljubavna, delom detektivska, delom istorijska priča, ali sva satkana od lepote.“ Džodi Piko, književnica „Raskošna, živopisna i upečatljiva priča... Jedinstveno čitalačko iskustvo.“ The Seattle Times

O knjizi: „Prelepo i potresno, veliki doprinos književnosti XXI veka.“ Toni Morison, dobitnica Nobelove nagrade za književnost Korali je kćer tajanstvenog Profesora Sardija, zlokobnog impresarija Muzeja nesvakidašnjih bića. Svake večeri ona nastupa u velikom akvarijumu kao devojka-sirena, jedna od „živih čudesa“ poput čoveka-vuka i stogodišnje kornjače. Jedne noći Korali nailazi na intrigantnog mladića koji fotografiše drveće na divljim obalama reke Hadson. Edi Koen je ruski imigrant koji se odmetnuo od svog oca i porekla kako bi se posvetio novom čudu tehnologije – fotografiji. Kada Edi fotografiše šokantne i tragične posledice velikog požara koji je zahvatio Njujork, uplešće se u misteriozni nestanak jedne devojke i raspaliti vatru u Koralinom srcu. Njihov susret u gradu laži, žudnje i preobražaja navešće ih na put koji će im otkriti magiju, strah i uzbuđenje ljubavi . Opčinjavajući i uzbudljiv Muzej nesvakidašnjih bića Alis Hofman je priča o naelektrisanoj i strastvenoj ljubavi dvoje potpuno različitih ljudi koji žive u Njujorku tokom turbulentnih prvih decenija dvadesetog veka. „Danas za mnoge romane kažemo da su ’sjajni’, ali ovaj to uistinu jeste: delom ljubavna, delom detektivska, delom istorijska priča, ali sva satkana od lepote.“ Džodi Piko, književnica „Raskošna, živopisna i upečatljiva priča... Jedinstveno čitalačko iskustvo.“ The Seattle Times

Autor: Grejdi Hendriks Žanr: Trileri Pismo: Latinica Broj strana: 312 Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2022. Granica između preteranog i nedovoljnog opreza prelazi se samo jednom. Uzbudljiv roman strave i užasa koji prati grupu junakinja na ivici smrti, od sjajnog autora „Njujork tajmsovog” bestselera The Southern Book Club’s Guide to Slaying Vampires. U filmovima strave i užasa, finalna devojka je ona koja živa dočeka odjavnu špicu. Ona koja je uzvratila, pobedila ubicu i osvetila svoje prijatelje. Ona koja, iako ranjena, izlazi kao pobednica. Ali šta se dešava s njom kad se zvuk sirena izgubi u daljini i publika nastavi sa svojim životom? Linet Tarkington je prava finalna devojka koja je preživela pokolj pre dvadeset dve godine i to je odredilo svaki dan njenog života nakon toga. I nije jedina. Duže od decenije sastajala se s još pet stvarnih finalnih devojaka i njihovom psihoterapeutkinjom u grupi za podršku onima koje su preživele nezamislivo, i sad se bore da, delić po delić, obnove svoje živote. Sve dok jedna od njih ne propusti sastanak i dok se Linetina najgora mora ne ostvari – neko je saznao za grupu i rešen je da im, deo po deo, ponovo rasturi živote. Ali te finalne devojke sad imaju jedna drugu i koliko god da su im šanse male, koliko god da je noć mračna, koliko god da je nož oštar, one nikad, apsolutno nikad, neće odustati. „Majstor strave daje svoj jedinstveni osvrt na standarde slešer horora.” - Usa Today B8

Format: 13x20 cm Broj strana: 480 strana Pismo: Latinica Povez: Mek Džordž R. R. Martin je ostvario značajnu karijeru kao pisac naučne fantastike, horora, epske fantastike, kao scenarista i televizijski producent i kao urednik, priređivač i autor koncepta dugovečne serije priča i romana Divlje karte, na kojoj rade mnogi autori. Ono što je Džordž postigao u svakom od tih polja zadovoljilo bi mnoge profesionalce kao životno delo – i to životno delo vredno hvale. Ova retrospektiva je iscrpan vodič kroz jednu bogatu i raznovrsnu karijeru, i neizostavno štivo za sve ljubitelje naučne i epske fantastike i horora. U drugom tomu ove obimne retrospektive proslavljeni pisac nas vodi kroz svoje prve priče u žanru epske fantastike, kao i kroz fazu svog rada kojom je dominirao horor – ali često s primesama naučne fantastike, kao što su čuvena pripovetka Kraljevi peska o futurističkim kućnim ljubimcima koji se otimaju kontroli ili horor remek-delo Kruškasti čovek o istinski jezivom čoveku iz susedstva. Sve je to začinjeno Martinovim britkim zapažanjima o sumnjama, radostima i uspesima pisca koji pokušava da se profesionalno bavi svojom umetnošću. Izuzetno štivo ne samo za ljubitelje žanrovske književnosti već i za ljude željne da se oprobaju kao pisci. „Zašto volim epsku fantastiku? Verujem da fantastiku čitamo da bismo ponovo otkrili boje. Da okusimo jake začine i čujemo pesmu sirena. U fantastici ima nečeg drevnog i istinitog što se obraća nekom dubljem nivou u nama, onom detetu koje je sanjalo da će jednoga dana loviti u mračnim šumama, gostiti se pod bregovima, i pronaći ljubav koja će trajati zauvek negde južno od Oza i severno od zemlje Šangri La. Neka im njihov raj. Kad umrem, ja bih radije da odem u Srednju zemlju.“ Džordž R. R. Martin a3

Gore Vidal - Myron Heinemann, 1975 243 str. tvrdi povez stanje: dobro, otpis iz biblioteke, Ex-library. Who pushed Myron Breckinridge through his television screen and onto the set of `Siren of Babylon`? Who is the mysterious Mr. Williams? And who is the mad cook Whittaker Kaiser, or Maude the mischievous hair bender? Who wants to stop history in its tracks so as to preserve permanently the world of Louis B. Mayer and Andy Hardy? And who wants to alter the male sex so as to save the world from overpopulation? Who and what is Myron? The answers are in Gore Vidal`s spectacular new novel, which celebrates the return of Myra Breckinridge - more passionate, more creative, more outrageous than ever. Fiction, 0434829625

Kurt Vonegat Hokus Pokus Meki povez Izdavač Dereta Kurt Vonegat 1922-2007. Ubraja se u probrane velikane američke književnosti, i bez njega bi i sam pojam američke književnosti bio znatno osiromašen. Objavio je romane: Mehanički pijanino (1952), Sirene s Titana (1959), Majka noć (1962), Kolevka za macu (1963), Bog vas blagoslovio, gospodine Rouzvoter (1965), Klanica Pet (1969), Doručak šampiona (1973), Lakrdija (1976), Zatvorska ptičica (1979), Snajper Dik (1982), Galapagos (1985), Plavi drozd (1988), Hokus-pokus (1990), Vremenski potres (1996); zbirke kratkih priča: Kanarinac u mačijem leglu (1961), Dobrodošli u majmunarnik (1968), Bogombova burmutica (1999); knjige eseja: Vampeters, Fuma i Grenfelons (1974), Cvetna nedelja (1981), Sudbine gore od smrti (1990), Bog vas blagoslovio, dr Kevorkiane (2001), Čovek bez zemlje (2005); drame: Srećan rođendan, Vanda Džun (1970), Između vremena i Timbuktua (1972), Odluči se (1993) i druge.

Kurt Vonegat Hokus PokusMeki povezIzdavač DeretaKurt Vonegat 1922-2007. Ubraja se u probrane velikane američke književnosti, i bez njega bi i sam pojam američke književnosti bio znatno osiromašen. Objavio je romane: Mehanički pijanino (1952), Sirene s Titana (1959), Majka noć (1962), Kolevka za macu (1963), Bog vas blagoslovio, gospodine Rouzvoter (1965), Klanica Pet (1969), Doručak šampiona (1973), Lakrdija (1976), Zatvorska ptičica (1979), Snajper Dik (1982), Galapagos (1985), Plavi drozd (1988), Hokus-pokus (1990), Vremenski potres (1996); zbirke kratkih priča: Kanarinac u mačijem leglu (1961), Dobrodošli u majmunarnik (1968), Bogombova burmutica (1999); knjige eseja: Vampeters, Fuma i Grenfelons (1974), Cvetna nedelja (1981), Sudbine gore od smrti (1990), Bog vas blagoslovio, dr Kevorkiane (2001), Čovek bez zemlje (2005); drame: Srećan rođendan, Vanda Džun (1970), Između vremena i Timbuktua (1972), Odluči se (1993) i druge.6/26

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! Miljenko Popović - Žuborski (Beograd, 1938 — Beograd, 19. mart 2020) bio je srpski književnik.[1] Biografija Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odseku za psihologiju. Radio je deset godina kao profesor psihologije u Hemijskoj školi[2] u Beogradu. Bio je član je Udruženja književnika Srbije[3] od 1966. godine, a pisanjem se bavio još od studentskih dana. Objavio je brojne knjige poezije i proze za koje je nebrojeno puta nagrađivan. Za prvu zbirku pesama „Knjiga žalbe“ koju je objavio 1970. godine dobio je Srebrnu sirenu u Budvi na Jugoslovenskom festivalu satire i humora. Ljuba Moljac je zasmejavao tekstovima koje je napisao Miljenko Žuborski. Poznat је po tome što je pisao za humorističko-satirični časopis „Jež“.[4] Periodično je objavljivao tekstove u raznim listovima i časopisima. Od 2003. u dnevnim novinama Blic svake subote objavljivao je po 2 pesme i 10 aforizama. Pored pisanja bavio se i kabaretskim nastupima, komponovanjem muzike za svoje stihove, te bio autor i izvođač svojih pesama na raznim medijima.

Naslov: Zezopis od zverinjaka Autor: Miljenko Žuborski Izdavač: - nije navedeno Pismo: ćirilica Br. strana: 46 Format: 16 cm Povez: meki Knjiga je u celosti (korice, listovi, povez) veoma lepo očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju`. Zverinjak ili nastojanje da se prevaziđe vekovni jaz između zverske lepote i tuge dvonožaca O autoru možete da pročitate na Vikipediji: https://sr.wikipedia.org/wiki/Miljenko_%C5%BDuborski Miljenko Popović - Žuborski (Beograd, 1938 — Beograd, 19. mart 2020) bio je srpski književnik. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odseku za psihologiju. Radio je deset godina kao profesor psihologije u Hemijskoj školi u Beogradu. Bio je član je Udruženja književnika Srbije od 1966. godine, a pisanjem se bavio još od studentskih dana. Objavio je brojne knjige poezije i proze za koje je nebrojeno puta nagrađivan. Za prvu zbirku pesama „Knjiga žalbe“ koju je objavio 1970. godine dobio je Srebrnu sirenu u Budvi na Jugoslovenskom festivalu satire i humora. Ljuba Moljac je zasmejavao tekstovima koje je napisao Miljenko Žuborski. Poznat је po tome što je pisao za humorističko-satirični časopis „Jež“. Periodično je objavljivao tekstove u raznim listovima i časopisima. Od 2003. u dnevnim novinama Blic svake subote objavljivao je po 2 pesme i 10 aforizama. Pored pisanja bavio se i kabaretskim nastupima, komponovanjem muzike za svoje stihove, te bio autor i izvođač svojih pesama na raznim medijima.

Sergej Dovlatov Marš usamljenihIzdavač: LOMGodina izdanja: 2022Broj strana: 206Format: 20 cmPovez: BroširaniSERGEJ DOVLATOV 1941-1990Danas najpopularniji ruski pisac, kako u Rusiji, tako i širom sveta. Dovlatov je najveći stilista, najduhovitiji je i najviši od svih pisaca našeg doba (196 cm).Marš usamljenih (1983) je zbornik kolumni Sergeja Dovlatova, objavljenih u njujorškom listu „Novi Amerikanac“.Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pisao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker. Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remekdela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima. Po rečima Brodskog: „Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“.Dovlatov: delaKompromis (1981) • Zona (1982) • Puškinova brda (1983) • Naši (1983) Zanat (1985) • Kofer (1986) • Strankinja (1986) • Uloga (1988) • Ariel (1989) Solo na andervudu / Solo na IBM-u (1990) • Filijala (1990) • Pisma (1992)

Sergej Dovlatov Marš usamljenih Izdavač: LOM Godina izdanja: 2022 Broj strana: 206 Format: 20 cm Povez: Broširani SERGEJ DOVLATOV 1941-1990 Danas najpopularniji ruski pisac, kako u Rusiji, tako i širom sveta. Dovlatov je najveći stilista, najduhovitiji je i najviši od svih pisaca našeg doba (196 cm).Marš usamljenih (1983) je zbornik kolumni Sergeja Dovlatova, objavljenih u njujorškom listu „Novi Amerikanac“. Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pisao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker. Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remekdela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima. Po rečima Brodskog: „Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“.Dovlatov: delaKompromis (1981) • Zona (1982) • Puškinova brda (1983) • Naši (1983) Zanat (1985) • Kofer (1986) • Strankinja (1986) • Uloga (1988) • Ariel (1989) Solo na andervudu / Solo na IBM-u (1990) • Filijala (1990) • Pisma (1992)

ROBERT GREJVS UPUTSTVA ORFIČKOM ISKUŠENIKU Predgovor - Moma Dimić Ilustracije - Bogdan Kršić Izbor i prevod - Raša Livada i David Albahari Izdavač - Centar za kulturu, Zagreb Godina - 1975 104 strana 23 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima posvetu na predlistu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: MOMA DIMIĆ - Poezija je magija Paljba u zoru Da se mrtvi ožive Maslinjak Konverzacioni komad Ostaci Ostajući nedorečen Lopov Sećajući se rata Hladna paučina Gde god mi bili U ime vrline Uputstva orfičkom iskušeniku Hale i kepeci Amerigova bajalica Povratak boginje Pesma Blodeuwedda Bela boginja Ibik na Samosu Stenovita zemlja Sirene pozdravljaju Krona Putnikova kletva Posle pogrešno pokazanog puta Molba u pozni oktobar Darijen Lice u ogledalu Laureat Za Huana o kratkodnevici Čitalac preko mog ramena U razbijenim slikama Smetnja Virus Ona njemu Akrobate Odlike prirode Zamak Sve je bilo tako uredno Blizanac sna Kao kada mistik Samoubica u šibljiku Oni slepi od rođenja Problemi roda Spavanje Astimelusa Unutar razuma Činjenica čina Brojeći otkucaje Tvoj lični način Priznaj, marpesa Ljubav bez nade Ona Vrata Na prvi pogled Simptomi ljubavi Ponavljanje Živice prošarane snegom Rubin i ametist Susret Kao sneg Umro bih za tebe Portret Usko more `U istoriji savremene literature, ćudljivom i istrajnom talentu Roberta Grejvsa, zapala je, između ostalog, usamljenička uloga nepokolebljivog, i časnog iskušenika, u očuvanju uvek novog i svežeg orfičkog majstorstva - ne samo onog svojstvenog klasicizmu ili romantizmu. Njegova poezija, mimo pomodnog intelektualizma i svekolikog modernog antipesništva, ostaje duboko verna iskonskim elementima pevanja: emociji, nadahnuću, Muzi. Bilo da peva o scenama iz rata, ljubavi ili pak smrti, Grejvs je suptilni lirik, nepogrešivo usredsreden na sve ono najbitnije i najbolnije što sačinjava magičnu vezu naših vremenitih (i bezvremenih) susreta, čari i milosti trajanja. Iznad svega, Grejvs je uzvišeni ljubavni pesnik, s bezgraničnim poverenjem u primarnost `ženskog principa` i nikad trnuću lepotu `bele boginje`, dostojne potpunog rituala Rođenja, Življenja i Smrti.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Robert Graves Grejvz Orfijskom Iskušeniku