Hedwig Courths Mahler Ljubavni čarTvrdi povez sa zaštitnim omotomХедвиг Курц-Малер (Небра, 18. фебруар 1867 − Тегернзе, 26. новембар 1950)[1] била је немачка књижевница. Читалачкој публици на просторима бивше СФРЈ била је позната по популарним љубавним романима.БиографијаХедвиг Курц-Малер, рођена је као Ернестина Малер у немачком граду Небра, 1867. године. Била је ванбрачно дете. Отац јој је умро 1866. године, пре њеног рођења. Њен очух није је желео, па ју је мајка дала на усвојење. Одрасла је у породици брачног пара Биркнер у Вајсенфелсу.[2] Прву приповетку написала је у шеснаестој години живота.[3] Била је удата за Фрица Курца (1888 — 1936), са којим има двоје деце.[1] До 1932. године живела је у Берлину, а затим се преселила у своју кућу у граду Тегернзе, у Баварској, где је живела до смрти.Књижевни радСвој дебитантски роман Светло и сенка објавила је 1904. године. Од тада, па све до смрти, Хедвиг Курц-Малер је, током богате књижевне каријере, написала 208 романа и новела. Својом прозом показала је способност креирања атмосфере и смисао за лако, неусиљено приповедање.[3] Компактну и хомогену прозу њених романа карактеришу готово идентични мотиви — љубав у неповољним животним околностима. Процењује се да је до њене смрти 1950. године продато око 80 милиона примерака њених дела.[2]Посматрано из данашње перспективе, ставови о мушко-женским односима које износи у својим романима изузетно су конзервативни. Међутим, и после више од пола века од њене смрти, проза ове немачке књижевницејош увек привлачи читалачку публику,[3] пре свега у кругу женских читалаца.[4] Њене књиге преведене су на више језика и доживеле су неколико издања.Према њеним романима и новелама снимљено је неколико филмова, од којих први, Дивља Урсула још давне 1917. године.[5]БиблиографијаРодна кућа Хедвиг Курц-Махлер у НебриУлаз у зграду у Берлину, у којој је од 1905. до 1914. године живела Хедвиг Курц-МахлерМеморијална табла на згради у БерлинуКућа Хедвиге Цоурс-Малера у Баварсој. Изграђена је 1900. године, а Курц-Малерова ју је купила 1933. и у њој живела до своје смрти 1950. године. Проглашена је за споменик културе.На српском, односно хрватском језику објављено је више њених романа:[а]Закупникова ћерка (Загреб: Типографија, 1922)Посвојче (Загреб, Хрватска тискара, 1944)Сунце Лахорија (Загреб, Народна књижара, 1944)Насљедница (Загреб, Матица хрватска, 1971)Лиана Рејнолд (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1973)Лијепа Лилиан (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1973)Дуго ишчекивање (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1975)Нељубљена жена (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1975)Просјачка принцеза (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1975)Сироче (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1975)Стаза среће (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1975)Заблуда (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1975)Нељубљена жена (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1977)Болна љубав (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1979)Црвене руже (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1979)Далек је пут до среће (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1979)Огрлица (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1979)Сви смо грешници (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1979)Тајна Доре Линд (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1979)Дорит у опасности (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1980)Моћ љубави (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1980)Одбачена кћерка (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1980)Гриселдис (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1981)Младеначки снови (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1981)Нахоче из Парадиза (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1981)Њезина тајна (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1981)Украдени пасош (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1981)Валови судбине (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1981)Дуго ишчекивање (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1981)Љубав плавокосе (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1984)Љубавни чар (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1984)Маријина тајна (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1984)Нандин бијег (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1984)Скривено благо љубави (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1984)Жути невени (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1984)Драма у Глазгову (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1986)Изгубљена опорука (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1986)Оточка принцеза (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1986)Прешућена љубав (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1986)Уцијена (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1986)Дјевојка из Калифорније (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1987)Кобно писмо (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1987)Лена (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1987)Насљедство роденбергових (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1987)Очев гријех (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1987)Притајена љубав (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1987)Продане дјевојке (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1987)Бритин пут у срећу (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1988)Чаробни прстен (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1988)Кћерка из првог брака (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1988)Не напуштај ме никад (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1988)И нама ће сванути срећа (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1990)Лисин пут у срећу (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1990)Мала краљица крзна (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1990)Ћерка из другог брака (Београд, Политика, 2006)Љубавне заблуде (Београд, Политика, 2006)Прогнаници (Београд, Политика, 2006)Тајна безимене жене (Београд, Политика, 2006)4/23

LIZIN PUT U SREĆU - H.K.Maler ****Par listova se odvojilo od knjižnog bloka**** Hoće li se otkriri kradljivac dragulja zbog kojih je otac Rudolfa Sehringa osuđen na smrt u izgnanstvu? Mogu li se izbeći priče sa tragičnim ishodom i protiv čovekove volje? Da li će neko osujetiti planove dva zaljubljena para da do kraja ostvare želje svog srca, ili će im pak jezero Starnberg potopiti sve snove? Izdavač: Narodna knjiga Pismo: Latinica Povez: Mek Broj strana: 205 Хедвиг Курц-Малер (Небра, 18. фебруар 1867 − Тегернзе, 26. новембар 1950)[1] била је немачка књижевница. Читалачкој публици на просторима бивше СФРЈ била је позната по популарним љубавним романима. Биографија Хедвиг Курц-Малер, рођена је као Ернестина Малер у немачком граду Небра, 1867. године. Била је ванбрачно дете. Отац јој је умро 1866. године, пре њеног рођења. Њен очух није је желео, па ју је мајка дала на усвојење. Одрасла је у породици брачног пара Биркнер у Вајсенфелсу.[2] Прву при­по­ве­тку­ напи­сала је­ у­ ше­снае­сто­ј го­ди­ни­ жи­во­та.[3] Била је удата за Фрица Курца (1888 — 1936), са којим има двоје деце.[1] До 1932. године живела је у Берлину, а затим се преселила у своју кућу у граду Тегернзе, у Баварској, где је живела до смрти. Књижевни рад Свој де­би­тантски­ ро­ман Све­тло­ и­ се­нка о­бјавила је­ 1904. го­ди­не­. Од тада, па све­ до­ смрти­, Хе­дви­г Ку­рц-Мале­р је, то­ко­м богате­ књи­же­вне­ кари­је­ре,­ напи­сала 208 ро­мана и­ но­ве­ла. Сво­јо­м про­з­о­м по­каз­ала је­ способност кре­и­рања атмо­сфе­ре­ и­ сми­сао з­а лако­, не­у­си­ље­но­ приповедање.[3] Ко­мпактну­ и­ хо­мо­ге­ну­ про­з­у­ њених романа каракте­ри­шу­ готово и­де­нти­чни­ мо­ти­ви­ — љу­бав у не­по­во­љни­м животним о­ко­лно­стима­. Процењује се да је до њене смрти 1950. године продато око 80 милиона примерака њених дела.[2] По­сматрано­ и­з­ данашње­ пе­рспе­кти­ве­, ставо­ви о­ му­шко­-же­нски­м о­дно­си­ма које износи у својим романима изузетно су конзервативни­. Ме­ђу­ти­м, и­ по­сле­ више од пола века о­д њене смрти­, про­з­а о­ве­ не­мачке­ књижевницејо­ш у­ве­к при­влачи­ чи­талачку­ пу­бли­ку,[3] пре свега у кругу женских читалаца.[4] Њене књиге преведене су на више језика и доживеле су неколико издања. Према њеним романима и новелама снимљено је неколико филмова, од којих први, Дивља Урсула још давне 1917. године.[5] Библиографија Родна кућа Хедвиг Курц-Махлер у Небри Улаз у зграду у Берлину, у којој је од 1905. до 1914. године живела Хедвиг Курц-Махлер Меморијална табла на згради у Берлину Кућа Хедвиге Цоурс-Малера у Баварсој. Изграђена је 1900. године, а Курц-Малерова ју је купила 1933. и у њој живела до своје смрти 1950. године. Проглашена је за споменик културе. На српском, односно хрватском језику објављено је више њених романа:[а] Закупникова ћерка (Загреб: Типографија, 1922) Посвојче (Загреб, Хрватска тискара, 1944) Сунце Лахорија (Загреб, Народна књижара, 1944) Насљедница (Загреб, Матица хрватска, 1971) Лиана Рејнолд (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1973) Лијепа Лилиан (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1973) Дуго ишчекивање (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1975) Нељубљена жена (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1975) Просјачка принцеза (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1975) Сироче (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1975) Стаза среће (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1975) Заблуда (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1975) Нељубљена жена (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1977) Болна љубав (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1979) Црвене руже (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1979) Далек је пут до среће (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1979) Огрлица (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1979) Сви смо грешници (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1979) Тајна Доре Линд (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1979) Дорит у опасности (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1980) Моћ љубави (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1980) Одбачена кћерка (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1980) Гриселдис (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1981) Младеначки снови (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1981) Нахоче из Парадиза (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1981) Њезина тајна (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1981) Украдени пасош (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1981) Валови судбине (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1981) Дуго ишчекивање (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1981) Љубав плавокосе (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1984) Љубавни чар (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1984) Маријина тајна (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1984) Нандин бијег (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1984) Скривено благо љубави (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1984) Жути невени (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1984) Драма у Глазгову (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1986) Изгубљена опорука (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1986) Оточка принцеза (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1986) Прешућена љубав (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1986) Уцијена (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1986) Дјевојка из Калифорније (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1987) Кобно писмо (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1987) Лена (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1987) Насљедство роденбергових (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1987) Очев гријех (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1987) Притајена љубав (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1987) Продане дјевојке (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1987) Бритин пут у срећу (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1988) Чаробни прстен (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1988) Кћерка из првог брака (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1988) Не напуштај ме никад (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1988) И нама ће сванути срећа (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1990) Лисин пут у срећу (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1990) Мала краљица крзна (Загреб, Накладни завод Матице хрватске, 1990) Ћерка из другог брака (Београд, Политика, 2006) Љубавне заблуде (Београд, Политика, 2006) Прогнаници (Београд, Политика, 2006) Тајна безимене жене (Београд, Политика, 2006) 12/2

Opis proizvoda • INSPIRATIVNI DETALJI: Otkrij svet avantura sa LEGO City Policijskom stanicom! Set sadrži zatvor sa funkcijom bekstva, dvorište za vežbanje kriminalaca i prostor za obuku pasa, pružajući satima maštovite igre • VOZILA I LIKOVI: Uz policijski auto, helikopter i kamion za smeće, ovaj set donosi i 5 minifigura, uključujući omiljene likove iz LEGO City Adventures serije, što doprinosi realističnosti i zabavi • INTERAKTIVNE INSTRUKCIJE: Sa štampanim i digitalnim uputstvima dostupnim preko besplatne LEGO aplikacije, deca mogu lako graditi uz pomoć intuitivnih alata za zumiranje i rotiranje, što čini proces gradnje jasnim i zabavnim • KONEKTIVNOST SETOVA: Putna ploča omogućava povezivanje sa drugim LEGO City setovima, proširujući igru i stvarajući celokupan grad pun akcije i avantura • KREATIVNA IGRA: LEGO City setovi su dizajnirani da podstiču kreativnost i razvoj veština, nudeći bogate funkcije i elemente koji inspirišu decu da stvaraju sopstvene priče i avanture LEGO City Policijska stanica je mesto gde se pravda i kreativnost susreću. Sa 3 nivoa punih akcije, deca mogu režirati svoje policijske potere, tajne misije i dramatične bekstva iz zatvora. Svaki kutak ovog detaljnog seta nudi novu priču za istraživanje, od obuke pasa do hvatanja lopova u akciji. Zahvaljujući raznovrsnim vozilima i likovima, mališani će se osećati kao pravi članovi LEGO City policijske jedinice. Helikopterom patroliraj nebom, a policijskim automobilom juri ulicama u poteri za kriminalcima. Kamion za smeće? To je savršena kamuflaža za lopove na tajnom zadatku! Interaktivne instrukcije čine gradnju jednostavnom i zabavnom, a LEGO aplikacija pomaže deci da postanu pravi majstori konstrukcije. Digitalni alati omogućavaju detaljan pregled svakog koraka, čineći svaki projekat dostižnim i uzbudljivim. Spoji ovaj set sa drugim LEGO City setovima i stvori svoj metropolis prepun avantura. Svaki novi set je nova zgrada, vozilo ili lik koji doprinosi rastućem gradu mašte. Započni gradnju danas i vidi gde će te LEGO City avantura odvesti!

U Five Nights at Freddi's: Securiti Breach, igrajte kao Gregori, dečak koji je preko noći zarobljen u Mega Pizzaplek-u Freddija Fazbeara. Uz pomoć samog Fredija, Gregori mora da otkrije tajne Picapleksa, sazna istinu i preživi do zore. Opis proizvoda Five Night's at Freddy's: Security Breach - Five Nights at Freddy's: Security Breach je najnoviji deo porodičnih horor igara koje vole milioni igrača iz celog sveta. U Five Nights at Freddi's: Securiti Breach, igrajte kao Gregori, dečak koji je preko noći zarobljen u Mega Pizzaplek-u Freddija Fazbeara. Uz pomoć samog Fredija, Gregori mora da otkrije tajne Picapleksa, sazna istinu i preživi do zore. Securiti Breach je najnoviji deo porodičnih horor igara koje vole milioni igrača iz celog sveta. Igraj kao Gregori, dečak zarobljen preko noći u Mega Pizzaplek-u Freddija Fazbeara. Uz pomoć samog Fredija Fazbeara, Gregori mora da preživi skoro nezaustavljiv lov na ponovo zamišljene Five Nights at Freddijeve likove - kao i nove, užasne pretnje. LOVCI I LOVLJENI - Kada se pokrenu noćni protokoli, animatronici u Mega Pizzaplek-u Freddija Fazbeara će nemilosrdno progoniti sve uljeze. Glamrok Čika, Roksan Vulf, Montgomeri Gator i čuvarka Pizzaplek-a, Vanesa, će predati svaki štand za picu sa šećernom pamukom ako moraju - nije mudro ostati na jednom mestu predugo. PRILAGODITE SE ZA PREŽIVLJAVANJE - Pristupi sigurnosnim kamerama zgrade kako bi istražio okolinu i planirao svoju rutu kroz opasnost. Odvrati neprijatelje tako što ćeš prevrnuti limenke sa bojama i igračke - samo se izmakni pre nego što neprijatelji budu privučeni na vašu lokaciju. Skoči u skrovišta i dozvoli opasnosti da prođe ili pokušaj da pobegneš goničima. Igraj na svoj način, ali budi spreman da se prilagodiš. ISTRAŽITE I OTKRIJTE - Mega Pizzaplek Freddija Fazbeara nudi razne atrakcije u kojima gosti mogu uživati - Monti Golf, Roki Racevai, Bonnie Bovl, kanalizacija i… kanalizacija? Pizzaplek je ogroman i nema nedostataka za otkrivanje. + prikaži više - prikaži manje Detalji SKU 38048 PEGI 12 Brend Maximum Games EAN 5016488140294 Izdanje Standard Datum Izlaska 11.07.2023 Žanr Horor, Survival Akcija Redovna cena Recenzije Napišite Vaše utiske o ovom proizvodu. Recenzija za:SWITCH Five Night's at Freddy's: Security Breach Your Rating Ocena 1 star 2 stars 3 stars 4 stars 5 stars Vaše ime E-mail adresa Kratak pregled Recenzija Prosledi Pitanja i odgovori Napiši pitanje Question Rules Poništi Prosledi

Waterdeep, Grad sjaja - najblistavija zvezda Forgotten Realms-a, i jazbina političke intrige i sumnjivih poslova koji se završavaju u mračnim uličicama. U ovoj igri, igrači su moćni gospodari, i bore za kontrolu nad ovim velikim gradom. Njegova blaga i resursi su zrele za uzimanje, a ono što ne može uzeti kroz prevaru i pregovore, mora se uzeti silom! Lords of Waterdeep je društvene igre strategije za 2 do 5 igrača, gde igrači preuzimaju ulogu jednog od maskiranih Gospodara Waterdeep-a, tajnih vladara grada. Kroz svoje agenate, možete regrutovati junake da za vas rade kvestove, zarađuju nagrade, a vi povećavate svoj uticaj nad gradom. Proširite grad kupovinom novih zgrada koji otvaraju nove akcije na tabli, podmetnite ili pomozite ostalim gospodarima grada, igrajući karte intrige kako bi polako sprovodili vaše pažljivo isplanirane planove u delo. Tokom igre, možete dobiti poene ili resurse kroz završavanje zadatka, izgradnju objekata, igranje karte intriga ili dobijanjem od ostalih igrača koje koriste objekte koje ste izgradili. Krajem 8. rundi igre, igrač koji je ostvario najviše poena pobeđuje igru. Društvena igra Lords of Waterdeep na boardgamegeek.com OPŠTE INFORMACIJE Trajanje partije 60-120 minuta Uzrast 12+ Broj igrača 2-5 Kompleksnost 2.46 / 5 Mehanike igre Contracts, Hidden Roles, Increase Value of Unchosen Resources, Ownership, Set Collection, Take That, Turn Order: Claim Action, Worker Placement Dizajner Peter Lee, Rodney Thompson Jezik izdanja Engleski Jezička zavisnost Bitan tekst na komponentama DEKLARACIJA Naziv proizvoda Društvena igra Lords of Waterdeep Uvoznik Pridemage Games Izdavač Wizards of the Coast Zemlja porekla Kina NAPIŠI RECENZIJU Ime: Recenzija: Note: HTML nije preveden! Ocena: Loše Dobro Unesite kod sa slike: NASTAVI

Waterdeep, Grad sjaja - najblistavija zvezda Forgotten Realms-a, i jazbina političke intrige i sumnjivih poslova koji se završavaju u mračnim uličicama. U ovoj igri, igrači su moćni gospodari, i bore za kontrolu nad ovim velikim gradom. Njegova blaga i resursi su zrele za uzimanje, a ono što ne može uzeti kroz prevaru i pregovore, mora se uzeti silom! Lords of Waterdeep je društvene igre strategije za 2 do 5 igrača, gde igrači preuzimaju ulogu jednog od maskiranih Gospodara Waterdeep-a, tajnih vladara grada. Kroz svoje agenate, možete regrutovati junake da za vas rade kvestove, zarađuju nagrade, a vi povećavate svoj uticaj nad gradom. Proširite grad kupovinom novih zgrada koji otvaraju nove akcije na tabli, podmetnite ili pomozite ostalim gospodarima grada, igrajući karte intrige kako bi polako sprovodili vaše pažljivo isplanirane planove u delo. Tokom igre, možete dobiti poene ili resurse kroz završavanje zadatka, izgradnju objekata, igranje karte intriga ili dobijanjem od ostalih igrača koje koriste objekte koje ste izgradili. Krajem 8. rundi igre, igrač koji je ostvario najviše poena pobeđuje igru. Društvena igra Lords of Waterdeep na boardgamegeek.com OPŠTE INFORMACIJE Trajanje partije 60-120 minuta Uzrast 12+ Broj igrača 2-5 Kompleksnost 2.46 / 5 Mehanike igre Contracts, Hidden Roles, Increase Value of Unchosen Resources, Ownership, Set Collection, Take That, Turn Order: Claim Action, Worker Placement Dizajner Peter Lee, Rodney Thompson Jezik izdanja Engleski Jezička zavisnost Bitan tekst na komponentama DEKLARACIJA Naziv proizvoda Društvena igra Lords of Waterdeep Uvoznik Pridemage Games Izdavač Wizards of the Coast Zemlja porekla Kina Aleksandar Kovač 08/02/2023 Jedna od prvih worker placement igara koje sam isprobao i mislim da je odlican uvod u takvu vrstu igara. Obavezno preporucujem igranje uz Skullport ekspanziju. NAPIŠI RECENZIJU Ime: Recenzija: Note: HTML nije preveden! Ocena: Loše Dobro Unesite kod sa slike: NASTAVI

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Vrsta Album GIDEON FALLS Tom 1: Crni Ambar (Black Barn) Tom 2: Prvorodni gresi (Original Sins) Tom 3: Stazama krsta (Stations of the Cross) Tom 4: Pentokulus (The Pentoculus) Tom 5: Izopačeni svetovi (Wicked Worlds) Tom 6: Kraj (The End) Izdavač: 300 čuda Godina izdavanja: 2021-2023 Serijal: Gideon Falls Scenario: Jeff Lemire Crtež: Andrea Sorrentino / Dave Stewart Originalni naslov: Gideon Falls Broj originalne edicije: 1-6 Jezik: Srpski Zemlja: SAD Tip izdanja: Američka delux izdanja Format: 170 x 260 mm Povez: Meki povez Boja: Kolor Autor bestselera New York Timesa autor Gideon Fallsa Jeff Lemire stvorio je jedinstvenu karijeru i kao pisac i umetnik hvaljenih književnih grafičkih romana poput Royal City, Okrug Esseks, The Underwater Velder, Sweet Tooth i Trillium, a takođe i kao jedan od najpopularnijih pisaca glavnih superherojskih stripova sa priznatim radnim naslovima kao što su Green Arrow, Animal Man, Justice League i Hawkeye za Marvel i DC Comics. Život povučenog mladića opsednutog zavere u gradskom smeću i ispranog katoličkog sveštenika koji stiže u gradić pun mračnih tajni isprepliću se oko misteriozne legende o Crnom ambaru ― nezemaljskoj zgradi za koju se tvrdi da se pojavila i u sadašnjici grada, i malom mestu kakav je bio u prošlosti, donoseći smrt i ludilo za sobom.

GIDEON FALLS Tom 1: Crni Ambar (Black Barn) Tom 2: Prvorodni gresi (Original Sins) Tom 3: Stazama krsta (Stations of the Cross) Tom 4: Pentokulus (The Pentoculus) Tom 5: Izopačeni svetovi (Wicked Worlds) Tom 6: Kraj (The End) Izdavač: 300 čuda Godina izdavanja: 2021-2023 Serijal: Gideon Falls Scenario: Jeff Lemire Crtež: Andrea Sorrentino / Dave Stewart Originalni naslov: Gideon Falls Broj originalne edicije: 1-6 Jezik: Srpski Zemlja: SAD Tip izdanja: Američka delux izdanja Format: 170 x 260 mm Povez: Meki povez Boja: Kolor Autor bestselera New York Timesa autor Gideon Fallsa Jeff Lemire stvorio je jedinstvenu karijeru i kao pisac i umetnik hvaljenih književnih grafičkih romana poput Royal City, Okrug Esseks, The Underwater Velder, Sweet Tooth i Trillium, a takođe i kao jedan od najpopularnijih pisaca glavnih superherojskih stripova sa priznatim radnim naslovima kao što su Green Arrow, Animal Man, Justice League i Hawkeye za Marvel i DC Comics. Život povučenog mladića opsednutog zavere u gradskom smeću i ispranog katoličkog sveštenika koji stiže u gradić pun mračnih tajni isprepliću se oko misteriozne legende o Crnom ambaru ― nezemaljskoj zgradi za koju se tvrdi da se pojavila i u sadašnjici grada, i malom mestu kakav je bio u prošlosti, donoseći smrt i ludilo za sobom.

LOV NA PETI OKTOBAR Milorad Komrakov - Godine koje su pojeli `dosovci` - KNJIGA JE RETKO U PRODAJI, JER JE ŠTAMPANA U MALOM TIRAŽU Rad Beograd, 2021. godine, 348 strana, ilustrovano, ćirilica. Knjiga je nova. Autor u ovoj knjizi postavlja pitanje da li je 5. oktobar zaboravljen i da li su oni koji su ga izveli, uz stranu pomoć, razočarani. Dvadesetogodišnjak, 5. oktobar, je sve manje prisutan u javnosti, a Ugovor sa narodom, koji su vođe DOS-a, potpisali, nije ispunjen. Komrakov činjenicama o kojima se, odavno, javno govori, dokazuje da 5.oktobar, naš jubilarac, nije bila nikakva „mirna demokratska revolucija“ već puč i prevrat koji su pomogli oni, vrbovani u Srbiji, i doušnici iz inostrantva. Džakovi deviza stizali su na adrese Otpora i onih koji su izdali Slobodana Miloševića. Autor otkriva nepoznate tajne o 5. oktobru, i pokazuje kako u udžbenicima istorije danas nema tih činjenica o kojima prosvetni radnici moraju da ćute. Da li je taj datum važan u istoriji Srbije, ili će ostati samo dobro zamišljena farsa koju je izveo prevareni narod!? O tome istoričari moraju, jednog dana, napisati punu istinu, dok još ima živih, važnih svedoka, koji mnogo znaju. `Jedan sam od mnogih kojima je događaj od pre dve decenije, uništio život. Svoj lični sud o 5. oktobru imam, i mislim da je on prepoznatljiv na stranicama ove knjige. Izgubio sam, tada, zdravlje posao i, nezasluženo, postao paradigma svega lošeg iz Miloševićevog vremena.To demantujem ovom knjigom. Da se ne zaboravi! U Beogradu, april 2020. Autor PETI OKTOBAR U RTS-U Milorad Komrakov Autorsko izdanje, Beograd 2010. godine, 360 strana, ilustrovano, ćirilica. Knjiga je nova. Milorad Komrakov je prvi lustrirani novinar posle Petog oktobra. Sa mesta glavnog urednika TV Beograd smenjen je upadom demonstranata u zgradu Televizije. Napisao je četiri knjige o dešavanjim pre, tokom i posle pada s vlasti Slobodana Miloševića. MOJ ŠESTI OKTOBAR Milorad Komrakov Autorsko izdanje, Beograd 2009. godine, 363 strane, ilustrovano, ćirilica. Knjiga je nova. Sećanja jednog od glavnih urednika RTS-a na petooktobarske događaje iz lične perspektive sopstvenog stradalništva. # 71

Ако је Црква, по учењу Отаца, болница, онда је исповедаоница хируршка сала, где се обављају најсложеније операције на души. А шта је душа? Душа је оно што боли кад је цело тело здраво. Ова је књига ту да вам помогне, да вам покаже путеве покајања и исповести, да га научи да нема греха који Бог неће опростити осим оног за који од Бога у Цркви Његовој нисмо тражили опроштај. Највећи савремени духовници о Светој Тајни Покајања. Садржај Уместо увода Архимандрит Рафаил (Карелин) ГРЕХ НАС ОДВАЈА ОД БОГА МИСТИЧНА СУШТИНА ГРЕХА, 5 ШТА НАС ВУЧЕ КА ГРЕХУ?, 7 ДЕМОНИЗАМ ГРЕХА – ТАЈНА ВЕЧНИХ МУКА, 9 Архимандрит Лазар Абашидзе ПОКАЈАЊЕ – УСКИ ПУТ КОЈИ ВОДИ У ЖИВОТ ВЕЧНИ ПОЗИВ НА ПОКАЈАЊЕ, 12 СВЕТА ТАЈНА ПОКАЈАЊА И ИСПОВЕСТИ, 15 О ПОКАЈНОМ ИСПРАВЉАЊУ СРЦА, 21 ШТА ЈЕ ТО ИСТИНСКО ПОКАЈАЊЕ?, 27 ДА БИСМО СЕ ПОКАЈАЛИ МОРАМО ЗНАТИ ЗА ШТА ТРЕБА ДА СЕ КАЈЕМО (Шта је то грех?), 31 Маловерје, 31 Сујеверје, 32 Богохулништво и заклињање Богом, 33 Занемаривање црквених богослужења, 33 Занемаривање молитве, 34 Духовна прелест (обмана), 35 Гордост и сујета, 35 Човекоугађање, 37 Напраситост и раздражљивост, 38 Осуђивање, 39 Чамотиња (униније), 41 Празнословље, 41 Лаж и лагање, 42 Крађа и пљачка, 42 Среброљубље, 43 Стомакоугађање, 44 Пијанство, 45 Убиство, самоубиство, абортус, 46 Блуд и прељуба, 49 ГДЕ И КАКО СЕ НАУЧИТИ СВЕТОМ ПОКАЈАЊУ?, 51 ПОКАЈАЊЕ И ИСПОВЕСТ ЈЕДИНИ СУ ПУТ КА СПАСЕЊУ Схиигуман Сава Псковско-Печерски ИСПОВЕСТ – ДВЕРИ ЗА НАШ ПОВРАТАК ЦРКВИ Припрема за исповест, 66 Основни и другостепени греси, 66 Скрушеност срца, 67 Исповест, 68 Причешћивање Светим Тајнама, 72 Плодови покајања, 73 Архимандрит Лазар Абашидзе САВЕТИ ОНОМЕ КО СЕ ПРИПРЕМА ЗА ИСПОВЕСТ, 75 КАКО ТРЕБА ПРИСТУПИТИ ИСПОВЕСТИ?, 80 Исповест треба да буде искрена и отворена, 81 Какве помисли треба исповедати и за које није потребна неодложна исповест?, 81 Сећање на раније телесне грехе је штетно, 83 Крајње је опасно остављати за касније исповест својих греха и одлагати своје исправљање, 84 Онај ко је згрешио не сме да се узнемирава ако духовник строгим речима буде видао његове ране, 84 О епитимији, 85 ИСПОВЕСТ ХРИШЋАНИНОВА, 87 КАКО СЕ ТРЕБА ИСПОВЕДАТИ?, 92 СВЕТА ТАЈНА ИСПОВЕСТИ – КЉУЧ ЗА ЦАРСТВО НЕБЕСКО Свештеник Михаил Немнонов СВЕТА ТАЈНА ИСПОВЕСТИ, 96 Морамо да исповедимо оно у чему смо згрешили, 97 Само осећања без речи нису покајање, 100 Грехови се могу запамтити и ако човек има лоше памћење, 101 Што је мање грубих грехова, тим дубља постаје исповест, 102 Најбоља припрема је да се сваког дана присећамо по мало, 102 Нередовна исповест не може бити потпуна, 103 Прво треба да кажемо оно о чему нам је најтеже да говоримо, 104 Пред Богом се кајемо за грехове, а не за врсте грехова, 105 Што мање сувишних речи – тим боље, 106 Расуђивања о греху су такође сувишна, 107 Ни за шта се не оправдавати, 107 Без реалних напора ништа неће бити делотворно, 109 Игуман Петар (Мешчеринов) О СВЕТОЈ ТАЈНИ ПОКАЈАЊА, 113 Протојереј Александар Степанов СВЕТА ТАЈНА ИСПОВЕСТИ, 128 ПУТЕВИ И СТРАНПУТИЦЕ КОЈИМА ИДЕ ДАНАШЊИ ЧОВЕК ОД ГРЕХА КА БОГУ Архимандрит Рафаил (Карелин) БОРБА СА ГРЕСИМА – ПОДВИГ ЗА ЧИСТОТУ ДУШЕ О покајању и исповести (одговори на питања), 144 Протојереј Максим Козлов ПОВРАТАК ЧОВЕКА БОГУ О Светој Тајни покајања, духовном очинству и Светом Причешћу (одговори на питања), 162 Свештеник Игор Фомин ГРЕХ КИДА ЉУБАВ ПРЕМА БОГУ, БЛИЖЊИМА И СЕБИ, 225 ПРАКТИЧНИ ПРИРУЧНИК ЗА ПОКАЈАЊЕ И ИСПОВЕСТ Свештеник Михаил Шпољански КАКО СЕ ПРИПРЕМИТИ ЗА ИСПОВЕСТ? Практични приручник за исповест православног хришћанина Увод, 234 Глава 1 – ГРЕХ, 236 Из речника, 236 Деловање греха, 240 Глава 2 – ИСПОВЕСТ, 243 Глава 3 – СВЕТА ТАЈНА ИСПОВЕСТИ,247 Прилог 1 ОПШТА ИСПОВЕСТ, 254 ГРЕСИ ПРОТИВ БОГА, 255 ГРЕСИ ПРОТИВ БЛИЖЊЕГ, 257 ГРЕСИ ПРОТИВ СЕБЕ САМОГА, 259 Прилог 2 ПРАВИЛА ХРИШЋАНИМА ЗА ЖИВОТ У ПОКАЈАЊУ, 269 ПРАВИЛА БЛАГОЧЕСТИВОГ ЖИВЉЕЊА, 272 Прилог 3 САВЕТИ ДУХОВНИКА ЗА СТИЦАЊЕ ПОКАЈНИЧКОГ ОСЕЋАЊА, 278 Прилог 4 ГРЕХ, 284 Епископ Александар (Милеант) СВЕТА ТАЈНА ПОКАЈАЊА – Лек за болесну душу Узроци унутрашње дезинтегрисаности, 287 Завиримо у себе, 288 Значај и снага Свете Тајне покајања, 290 ПОДСЕТНИК ЗА ИСПОВЕСТ, 293 Отац Питер Орфанакос ИСПОВЕСТ – ПУТ КА ЦАРСТВУ БОЖИЈЕМ, 298 Отац Милтон Ефтимиу МЛАДИ И ИСПОВЕСТ, 301 Митрополит Оропоски и Филиски Кипријан НЕ САМО ТРИ ПУТА ГОДИШЊЕ – О честом приступању Светој Тајни Исповести, 311 Отац Џејмс Кордарис ПРИПРЕМА ЗА ИСПОВЕСТ, 316 Отац Анастасије Бозикис О ЗНАЧАЈУ ИСПОВЕСТИ И ПРИПРЕМИ ЗА ЊУ, 321 Братство Св. Мученика Едварда (из Лондона) КАТИХЕТСКА ПОУКА О ИСПОВЕСТИ, 324 КРАТКИ САВЕТИ ЗА ПРАВИЛНУ ИСПОВЕСТ, 331 Отац Питер Орфанакос, отац Милтон Ефтимиу САМОПРЕИСПИТИВАЊЕ ПРЕД ИСПОВЕСТ, У СВЕТЛУ ДЕСЕТ ЗАПОВЕСТИ БОЖИЈИХ, 335 ВОДИЧ ЗА ИСПОВЕСТ – ПРАКТИЧНА ПИТАЊА ЗА ПРАВОСЛАВНЕ ХРИШЋАНЕ КОЈИ СЕ ПРИПРЕМАЈУ ЗА ИСПОВЕСТ, 342 Питања за Хришћанина у погледу односа са и према другим, 342 Питања за Хришћанина (Хришћанку) у погледу њега самог, 344 Питања за хришћанске брачнике, 346 Не запостављајте Свету Тајну Исповести, 347 Отац Димитрије Галкин ОБЈАШЊЕЊА УЗ СВЕТЕ ТАЈНЕ ИСПОВЕСТИ И СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА, 348 ИСПОВЕСТ (на основу радова оца Александра Јељчанинова), 355 ПРИПРЕМА ЗА ИСПОВЕСТ, 360 О епитимијама, 364 О времену вршења Св. Тајне Исповести, 365 Веза између Тајне Јелеосвећења и опроштаја грехова, 365 ПОМОЋ ОНИМА КОЈИ ПРИСТУПАЈУ СВЕТИМ ТАЈНАМА ПОКАЈАЊА И ПРИЧЕШЋА, 367 Како се припремати за исповест, 370 СВЕТА ТАЈНА ИСПОВЕСТИ, 371 Блуд и прељуба, 376 Највећи грех нашег времена, 381 Митрополит Сурошки Антоније Блум ЗНАЧАЈ ИСПОВЕСТИ ЗА ЗДРАВЉЕ ДУШЕ, 383 УМЕСТО УВОДА Архимандрит Рафаил (Карелин) ГРЕХ НАС ОДВАЈА ОД БОГА МИСТИЧНА СУШТИНА ГРЕХА Обично се грех схвата као погрешна радња, као одступање од етичке норме, као асиметрија између разума и осећања, као слабљење воље, као неправилно постављен циљ, као испољавање егоизма у друштвеном животу. Међутим, то је само спољашња опна греха, а метафизика и мистика греха се према њој односе као дубина мора према таласима, који колебају његову површину. Шта је грех? То је загонетна реалија нашег живота, невидљива ради- јација која га у потпуности прожима, то је несхватљива сила која преко седам хиљада година приморава нашу Земљу (духовно срце космоса) да се извија у грчевима бола. Историја човечанства у многоме подсећа на историју хроничне болести. Наши савременици, као и древни хуманисти покушавају да поједноставе овај проблем, да објасне грех као морално несавршенство човека, одступање од извесног моралног еталона, као дисонанс између разума и осећања, испољавање егоизма у друштвеном животу, а понекад као случајност и грешку - неправилно изабрано решење. Они узрок греха виде у недостацима васпитања, недовољном образовању, рђавим примерима и социјалној неправди и сматрају да је душа чиста од рођења и да се под утицајем спољашњих фактора подвргава корозији као метал и да постепено обраста слојем рђе. Хуманисти су тежили томе да морал поправе уз помоћ друштвених реформи, односно психологију преко социологије. Испоставило се да су сви овакви покушаји утопија. Ентузијазам борбе се завршавао разочарењем, насиља револуције нису рађала моралне јунаке, већ тиране и робље: за време револуција и перестројки видимо посебно моћне пројаве зла, као избацивање лаве из недара земље на површину. Савремени либерализам питање греха жели да реши на радикалан начин, тачније да уништи сам појам греха. Ради тога треба уништити појам морала, прогласити га за предрасуду и сујеверје и изложити свеопштем подсмеху. Филозофски системи, почевши од антике, покушавали су да докажу да је грех само недостатак добра. Савремени либерали-циници покушавају да убеде људе у то да је грех лажни појам смишљен како би се човек држао у страху, како би се везала и ограничила његова слобода, а он лишио животних радости. Укратко, грех је мрачна авет, коју треба да расеје и уништи светлост људског разума. Грех је страшило за децу и древно сујеверје које може да изазива само неурозе и фобије. Либерали желе да сведу морал на минимум, на пример, на праведну поделу чорбе из заједничког корита и да тако умире остатке људске савести. Међутим, ми грех осећамо као реалну силу. Свуда се срећемо с овом свеприсутном невидљивом појавом, а пре свега у својој души. Постоји дубина греха, на известан начин његова онтологија, скривена од очију - то је мржња према Богу. За време ратова и револуција, кад се руше темељи држава, као стубови зграда за време земљотреса, посебно јасно се помаља сатанизам греха и чини се да се сама површина земље претвара у паклено дно. Да ли се само недостатком добра могу објаснити садизам и истанчане муке којима су људи били подвргавани и кад је сама смрт изгледала као милост? Да ли се недостатком добра може објаснити бујица секса и разврата која се обрушила на нас с телевизијских екрана и страница часописа? Да ли се само као резултат неукости може објаснити апологија хомосексуализма? Чиме објаснити ову све већу привлачност нечистота? Чини се да је нови завојац у религији сатане култ самог разврата, слично као што је декаденција у уметности насађивала култ леша који се распада. Раније се патолошки секс сматрао срамном појавом, он је спадао у област судске медицине, а сад не само да га људи толеришу већ га рекламирају, као нове боје на палети људских осећања. Изгледа да ће се ускоро Содом подићи са дна Мртвог мора, да ће испливати из њега као тритон и постати престоница „елите”. Чиме се може објаснити истанчани садизам по тамницама и логорима у којима су невини људи подвргавани свим облицима малтретирања и мучења, у којима су сужњи рањавани и убијани с некаквим сатанским сладострашћем? Чиме објаснити бујицу пропаганде секса с његовом неискорењивом жељом за прљавштином ако то није ништа друго до култ леша који се распада? Да ли се све може објаснити само ненормалношћу? Међутим, ненормалност (аномалија) јесте неурачунљивост, а људи добро знају шта раде и на шта иду. Оно што припада тамној области психологије, нарочито сексуалне патологије, и што се раније сматрало злочином сад се приказује као сасвим уобичајена појава која богати наш живот различитим осећајима. Грех је окултна појава. Мистика греха се састоји у његовом богоборству. Грехје изазов упућен Богу у име своје умишљене слободе. То је жеља да се напакости Богу, да се уништи образ Божји у души. Грех је безобразан и бесмислен али је он привлачан управо због дрске бестидности. Зашто су толико тражене најразвратније књиге и слике? Управо зато што су сазвучне страстима и сликама, које се крију у области наше подсвести. Зашто је Фројдово учење - ова декаденција у науци и моралу - у Европи која је изгубила Бога прихваћено с таквом пажњом, па чак и с одушевљењем као ново научно откриће? Зато што је било сазвучно тајном гласу демонизоване подсвести, импулсу богоборства који гмиже кроз читаву историју човечанства. Грех је гнусан. О томе нам говори грижа савести. Ипак, тек ће се после смрти открити сав демонизам, гнусност и ужас греха. А Господ на земљу није донео мир с грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек поделити добро и зло. Привид ће се завршити и наступиће горко буђење. ШТА НАС ВУЧЕ КА ГРЕХУ? Кад би неки психолог преузео на себе да проучи карактер и понашање демона дошао би до закључка да има посла с душевним болесником који у себи садржи све познате психопатологије болести. Он би у њему нашао и манију величине, и параноидна стања, фобије, халуцинације итд. Чини се да је демон болесно биће које точи из себе „вирусе” душевних болести, то је извор из којег се у свет излива безумље и метафизичка тама. Шта човека вуче ка демону? Шта он тражи у греху? У свом животу свако од нас се више пута уверавао у то да у греху нема ни радости, ни среће као стања душе, већ постоји само доживљај душевне смрти пре телесне. Зашто грех мами човека? Грех је безумље, добровољно гашење свести, наказност, губитак себе, урањање у стање унутрашње таме, губитак благодати, отпадање од Бога, душевни хаос, осећај прљавштине која као вода сунђер, напаја душу и тело. Каква сила нас вуче ка греху, шта људи налазе у сатанистичким сектама, где окрутност и изопаченост попримају ритуални карактер и представљају једну од најтежих загонетки нашег бића? Чини нам се да објашњење греха можемо пронаћи само у томе што грех није изолована радња човека, већ услов за општење с демоном. Демон је пали анђео који је сачувао анђеоску моћ, само усмерену ка злу; сачувао је моћ своје природе; Наслов: Господе, очисти грехе моје: Практични приручник за покајање и исповест: 2. допуњено издање Издавач: Образ светачки Страна: 408 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 14 x 19,5 cm Година издања: 2011 ИСБН: 978-86-84595-38-8

Серија Православна вера је намењена читаоцу који није имао прилике да се шире упозна са црквеним учењем, са циљем да му пружи сажете податке и олакша разумевање вере и живота Православне Цркве. Прва књига, О учењу, има три дела, а то су: извори хришћанског учења, тумачење Символа вере и објашњење учења о Светој Тројици. Друга књига, О богослужењу, има пет делова: храм, богослужбене одежде и символи; свете тајне; дневни круг богослужења; црквена година са постовима и празницима; Света Литургија. Трећа књига, О Библији и историји Цркве, има део о садржају и тумачењу Библије, као и део о историји Цркве, са указивањем на главне богословске, литургијске и духовне токове кроз векове. Четврта књига, О духовности, говори о најважнијим чиниоцима хришћанског живота: молитви, посту, покајању, врлинама, сведочењу хришћана у свету и њиховом односу према Богу. САДРЖАЈ ЗГРАДА ХРАМА, 11 Свети Престо, 14 Знак Крста, 17 Место Предложења, 19 Иконе, 20 Одежде, 23 Хришћански символи, 29 СВЕТЕ ТАЈНЕ, 33 Крштење, 36 Миропомазање, 38 Обред уцрковљења, 40 Свето Причешће (Евхаристија), 40 Покајање и исповест, 45 Јелеосвећење, 47 Помазање болесних, 47 Брак, 49 Свештенство, 53 Епископи, 54 Свештеници, 55 Ђакони, 56 Опело, 58 Монаштво, 62 Монашки чинови, 63 Облици монаштва, 64 ДНЕВНИ ЦИКЛУС МОЛИТВЕ,67 Молитва, 69 Вечерње, 72 Јутрење, 75 Часови, Повечерје и Полуноћница, 76 ЦРКВЕНА ГОДИНА, 77 Црквена година, 79 Велики празници Цркве, 81 Припрема за Белики пост, 82 Велики пост, 84 Како се пости, 85 Великопосна богослужења, 87 Литургија пређеосвећених дарова, 89 Недеље Великог поста, 91 Лазарева субота и Цвети, 93 Страсна седмица, 97 Велики четвртак, 99 Велики петак, 102 Велика субота, 103 Васкрс: света Пасха, 109 Недеље после Васкрса, 113 Томина недеља: Антпасха, 113 Недеља мироносница, 114 Недења о раслабљеном, 115 Преполовљење Педесетнице, 115 Недеља Самарјанке, 116 Недеља слепог, 116 Вазнесење, 117 Педесетница (Духови): Силазак Светог Духа, 119 Рођење Христово, 123 Богојављење, 126 Сретење Господње, 132 Преображење, 135 Благовести, 139 Рођење Богородичино, 141 Ваведње Пресвете Богородице, 144 Успење Пресвете Богородице, 147 Воздвижење часног Крста, 149 Други празници, 152 СВЕТА ЛИТУРГИЈА, 155 Света Литургија, 157 Проскомидија, 161 Благословено Царство, 164 Велика јектенија, 166 Антифони, 167 Мали вход, 168 Посланица, 170 Јеванђење, 171 Усрдне молитве, 172 Предложење: велики вход, 174 Вера и љубав, 178 Евхаристијски канон: анафора, 180 Епиклеза, 186 Помињање, 188 Молитва Господња, 190 Причешћивање, 191 Захвалне молитве, 194 Благослов и отпуст, 196 Библиографија, 199 Наслов: Православна вера: основни приручник о Православној цркви, књига 2: О богослужењу Издавач: Каленић Страна: 192 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 11 x 23 cm Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-84183-32-5

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nensi Anderhil izvrši samoubistvo bez očiglednog razloga. Nedelju dana kasnije, njen sin -- petnaestogodišnji Mark -- nestaje. Dečakov ujak, romanopisac Timoti Anderhil, pretražuje svoj rodni grad Milhaven u potrazi za tragovima koji bi mogli da pomognu u razotkrivanju ove užasne dvojne misterije. Ubrzo saznaje da je u blizini pedofilski ubica na slobodi i da je neposredno pre Nensinog samoubistva, Mark postao opsednut napuštenom kućom u koju je zamišljao da bi se ubica mogao skloniti. Nije samo prazna zgrada, kuća šapuće od podruma do potkrovlja sa odjecima duge skrivene horor priče iz istinitog života, a Tim se plaši da je, istražujući njenu neopisivu istoriju, Mark naišao na njenu poslednju i najveću tajnu: sablasno izgubljenu devojku koja je možda nagovorila dečaka koji se može sugerisati u potrebi u njen misteriozni domen. Peter Francis Straub (/straʊb/; 2. ožujka 1943. – 4. rujna 2022.) [1] bio je američki romanopisac i pjesnik. Postigao je uspjeh s nekoliko romana strave i nadnaravne fantastike, među kojima su Julia (1975.), Priča o duhovima (1979.) i Talisman (1984.), potonji je napisao u suradnji sa Stephenom Kingom. Istraživao je žanr misterije trilogijom Plava ruža, koja se sastoji od Koko (1988), Misterija (1990) i Grla (1993). Spojio je nadnaravno s kriminalističkom fikcijom u Lost Boy, Lost Girl (2003.) i povezanom In the Night Room (2004.). Za Library of America uredio je svezak H. P. Lovecraft: Priče i antologiju American Fantastic Tales. Straub je dobio takva književna priznanja kao što su nagrada Bram Stoker, World Fantasy Award i International Horror Guild Award. Prema njegovoj osmrtnici u New York Timesu, Straub je `donio pjesnički senzibilitet u priče o duhovima, demonima i drugim stvarima koje se sudaraju u noći.` [2] Rani život i obrazovanje Straub je rođen u Milwaukeeju, Wisconsin, kao sin Gordona Anthonyja Strauba i Elvene (Nilsestuen) Straub.[3][4] U dobi od sedam godina Strauba je udario automobil i zadobio ozbiljne ozljede. Bio je u bolnici nekoliko mjeseci i koristio je invalidska kolica dok nije ponovno naučio hodati. Straub je rekao da ga je nesreća prerano učinila svjesnim vlastite smrtnosti.[5] Straub je halapljivo čitao od malih nogu, ali njegovi književni interesi nisu se svidjeli njegovim roditeljima; njegov se otac nadao da će izrasti u profesionalnog sportaša, dok je njegova majka željela da bude luteranski svećenik.[6] Pohađao je Milwaukee Country Day School uz stipendiju, i tijekom svog boravka tamo počeo je pisati.[6] U srednjoj školi je `otkrio Thomasa Wolfea i Jacka Kerouaca, svece zaštitnike ranjene i samosvjesne adolescencije, a također, blagoslovljeno, jazz glazbu, koja je govorila izvan svake granice: strast i oslobođenje u obliku govora na daleko strani verbalne granice.` [7] Straub je pohađao Sveučilište Wisconsin–Madison gdje je otkrio `različite radosti Henryja Jamesa, Williama Carlosa Williamsa i teksaškog blues-rokera Stevea Millera, sjajnog i veselog lika koji je živio preko puta.` [8] Stekao je zvanje diplomirao engleski jezik 1965. i magistrirao na Sveučilištu Columbia godinu dana kasnije. Kratko je predavao engleski na Milwaukee Country Dayu, gdje je `uživao u manjem, ali privremenom uspjehu kao Mr. Chips-cum-jalapenos, uglavnom zahvaljujući apsolutnoj slobodi koju mu je dala administracija i njegovoj ljubavi prema svojim studentima, koji su ga vjerno slijedili kao palio je šibice i vodio ih u špilje po imenu Lawrence, Forster, Brontë, Thackeray, itd., itd. U slobodno vrijeme, zaljubio se u poeziju, posebno u poeziju Johna Ashberyja, i pisao je imitacije tri godine kasnije, bojeći se da će se pretvoriti u bezduhovnog i kredom zamrljanog bednika, otišao je u Dublin, Irska, raditi na doktoratu, potajno (tajna čak i za njega) kako bi počeo ozbiljno pisati.

Opis proizvoda Sadržaj: • Sveti Serafim Sarovski o snazi molitve - 4 • Sveti Teofan Zatvoreiik o molitvi - 5 • Molitve jutarnje - 7 • Molitve pre spavalja - 21 • Pomenik - 34 • Molitveni uzdasi Gospodu - 39 • Molitveno pravilo pred sveto pričešće - 41 • Molitve posle svetog pričešća - 67 • Molitveno pravilo o Vaskrsu - 71 • Molitva pomoću brojanica - 74 • Kako se molimo pomoću brojanica - 74 • Kratko molitveno pravilo svetog Serafima Sarovsko - 81 • Bogorodičino pravilo - 87 • Molebni kanon preSveti Bogorodici - 91 • Kanon pokajanja Gospodu našem Isusu Hristu - 103 • Anđelu čuvaru - 113 • Molitve svetima • Molitve svetim Arhangelima za svaki dan u nedelji - 125 • Molitva prva Svetom Nikolaju - 129 • Molitva drug a Svetom Nikolaju - 131 • Molitva treća Svetom nikolaju - 131 • Molitva Svetom Savi - 133 • Molitva Svetom Vasiliju Ostroškom - 135 • Molitva Svetom Nikolaju Srpskom - 137 • Molitva Svetom V. Muč. I iscelitelju pantelejmonu - 139 • Molitva Svetomm besrebrenicima I čudotvorcima Kozmi I damjanu - 140 • Molitve Sveti Nektariju eginskom - 142 • Molitva Svetom Sisoju - zaštitniku dece - 144 • Molitva prepodobnoj paraskevi - 145 • Molitva Svetom Naumu - iscelitelju bolnih - 147 • Molitva Svetom kralju stevanu dečanskom - 151 • Molitva Svetom Georgiju - 153 • Molitve Sveti Vladike Nikolaja Srpskog • Molitva za umnoženje ljubavi - 154 • Molitva za mir u svetu među ljudima I narodima - 156 • Pokajna molitva - 159 • Molitva svenarodnog pokajanja - 161 • Molitva za spasenje od rasejanosti uma - 164 • Molitva - 165 • Molitva za bezbožnike - 166 • Molitva za starešine narodne - 169 • Molitve pri uzimanju bogojavljenske vodice - 171 • Molitve pre početka i po svršetku rada - 174 • Molitva pre rada druga - 174 • Molitva po svršetku rada - 175 • Molitva posle rada druga - 175 • Molitva za putnike - 175 • Molitva za prijatelje - 176 • Molitva za roditelje - 177 • Molitva za umnoženje ljubavi - 177 • Molitva pravoslavnih Hrišćana poslednjih vremena - 179 • Molitva za izmirenje onih što su u neprijateljstvu i svađi - 180 • Molitva u nedoumici - 181 • Molitva za međusobni mir - 181 • Molitve presvetoj bogorodici u tuzi - 181 • Pokajna molitva Svetog Jefrema Sirin - 183 • Suzna molitva Svetom Presvetoj Bogordici - 184 • Molitva za svog duhovnog Oca - 188 • Molitva u času kad se pristupa k svešteniku radi ispovedanja svojih grehova - 189 • Molitva za preminule učitelje i vaspitače - 189 • Molitva pre učenja - 190 • Molitva protiv hulnih pomisli - 191 • Molitva za izbavljenje od strasti pijanstva - 192 • Molitva za decu - 193 • Molitva žene u vreme trudnoće - 195 • Molitva za krštenje - 196 • Molitve za svetu tajnu braka - 196 • Molitva za srećnu udaju - 202 • Molitva za srećnu ženidbu - 203 • Molitva za dom uznemiravan zlim duhovima - 204 • Molitva časnom krstu - 205 • Molitva za zaštitu od nečiste sile - 205 • Molitva za spasenje od straha - 207 • Molitva za bolesnika - 209 • Molitva verujuće majke milostivom Gospodu za svesno pogubljenje ili umrla čeda u utrobi njenoj - 212 • Molitva za upokojenje - pravoslavnih vojnika - ubijenih na braniku vere i otačastva - 213 • Molitva za preminulu ženu - 216 • Molitva udovice za preminulog muža - 218 • Molitva za preminule roditelje - 220 • Molitva na grobu roditelja - 222 • Molitva za počivšu decu - 223 • Molitva za upokojene - 225 • Molitva pred pravljenje kuće ili kakve zgrade - 225 • Molitva pri useljavanju u novi dom - 226 • Molitva nad plodom po berbi (vršidbi) - 227 • Molitva pred kopanje bunara - 228 • Molitva radi blagoslova vina - 229 • Molitva pred sejanje useva - 231 • Molitva posle jela - 231

САДРЖАЈ СВ. СЕРАФИМ САРОВСКИ О СНАЗИ МОЛИТВЕ, 4 СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРЕИИК О МОЛИТВИ, 5 МОЛИТВЕ ЈУТАРЊЕ, 7 МОЛИТВЕ ПРЕ СПАВАЉА, 21 ПОМЕНИК, 34 МОЛИТВЕНИ УЗДАСИ ГОСПОДУ, 39 МОЛИТВЕНО ПРАВИЛО ПРЕД СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ, 41 МОЛИТВЕ ПОСЛЕ СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА, 67 МОЛИТВЕНО ПРАВИЛО О ВАСКРСУ, 71 МОЛИТВА ПОМОЋУ БРОЈАНИЦА, 74 КАКО СЕ МОЛИМО ПОМОЋУ БРОЈАНИЦА, 74 КРАТКО МОЛИТВЕНО ПРАВИЛО СВЕТОГ СЕРАФИМА САРОВСКО, 81 БОГОРОДИЧИНО ПРАВИЛО, 87 МОЛЕБНИ КАНОН ПРЕСВ. БОГОРОДИЦИ, 91 КАНОН ПОКАЈАЊА ГОСПОДУ НАШЕМ ИСУСУ ХРИСТУ, 103 АНЂЕЛУ ЧУВАРУ, 113 МОЛИТВЕ СВЕТИМА МОЛИТВЕ СВЕТИМ АРХАНГЕЛИМА ЗА СВАКИ ДАН У НЕДЕЉИ, 125 МОЛИТВА ПРВА СВЕТОМ НИКОЛАЈУ, 129 МОЛИТВА ДРУГ А СВЕТОМ НИКОЛАЈУ, 131 МОЛИТВА ТРЕЋА СВЕТОМ НИКОЛАЈУ, 131 МОЛИТВА СВЕТОМ САВИ, 133 МОЛИТВА СВ. ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ, 135 МОЛИТВА СВ. НИКОЛАЈУ СРБСКОМ, 137 МОЛИТВА СВ. В. МУЧ. И ИСЦЕЛИТЕЉУ ПАНТЕЛЕЈМОНУ, 139 МОЛИТВА СВЕТИМ БЕСРЕБРЕНИЦИМА И ЧУДОТВОРЦИМА КОЗМИ И ДАМЈАНУ, 140 МОЛИТВЕ СВ. НЕКТАРИЈУ ЕГИНСКОМ, 142 МОЛИТВА СВ. СИСОЈУ, ЗАШТИТНИКУ ДЕЦЕ, 144 МОЛИТВА ПРЕПОДОБНОЈ ПАРАСКЕВИ, 145 МОЛИТВА СВ. НАУМУ, ИСЦЕЛИТЕЉУ БОЛНИХ, 147 МОЛИТВА СВЕТОМ КРАЉУ СТЕВАНУ ДЕЧАНСКОМ, 151 МОЛИТВА СВ. ГЕОРГИЈУ, 153 МОЛИТВЕ СВ. ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА СРБСКОГ МОЛИТВА ЗА УМНОЖЕЊЕ ЉУБАВИ, 154 МОЛИТВА ЗА МИР У СВЕТУ МЕЂУ ЉУДИМА И НАРОДИМА, 156 ПОКАЈНА МОЛИТВА, 159 МОЛИТВА СВЕНАРОДНОГ ПОКАЈАЊА, 161 МОЛИТВА ЗА СПАСЕЊЕ ОД РАСЕЈАНОСТИ УМА, 164 МОЛИТВА, 165 МОЛИТВА ЗА БЕЗБОЖНИКЕ, 166 МОЛИТВА ЗА СТАРЕШИНЕ НАРОДНЕ, 169 МОЛИТВЕ ПРИ УЗИМАЊУ БОГОЈАВЉЕНСКЕ ВОДИЦЕ, 171 МОЛИТВЕ ПРЕ ПОЧЕТКА И ПО СВРШЕТКУ РАДА, 174 МОЛИТВА ПРЕ РАДА ДРУГА, 174 МОЛИТВА ПО СВРШЕТКУ РАДА, 175 МОЛИТВА ПОСЛЕ РАДА ДРУГА, 175 МОЛИТВА ЗА ПУТНИКЕ, 175 МОЛИТВА ЗА ПРИЈАТЕЉЕ, 176 МОЛИТВА ЗА РОДИТЕЉЕ, 177 МОЛИТВА ЗА УМНОЖЕЊЕ ЉУБАВИ, 177 МОЛИТВА ПРАВ. ХРИШЋАНА ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА, 179 МОЛИТВА ЗА ИЗМИРЕЊЕ ОНИХ ШТО СУ У НЕПРИЈАТЕЉСТВУ И СВАЂИ, 180 МОЛИТВА У НЕДОУМИЦИ, 181 МОЛИТВА ЗА МЕЂУСОБНИ МИР, 181 МОЛИТВЕ ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ У ТУЗИ, 181 ПОКАЈНА МОЛИТВА СВ ЈЕФРЕМА СИРИН, 183 СУЗНА МОЛИТВА СВ. ПРЕСВЕТОЈ БОГОРДИЦИ, 184 МОЛИТВА ЗА СВОГ ДУХОВНОГ ОЦА, 188 МОЛИТВА У ЧАСУ КАД СЕ ПРИСТУПА К СВЕШТЕНИКУ РАДИ ИСПОВЕДАЊА СВОЈИХ ГРЕХОВА, 189 МОЛИТВА ЗА ПРЕМИНУЛЕ УЧИТЕЉЕ И ВАСПИТАЧЕ, 189 МОЛИТВА ПРЕ УЧЕЊА, 190 МОЛИТВА ПРОТИВ ХУЛНИХ ПОМИСЛИ, 191 МОЛИТВА ЗА ИЗБАВЉЕЊЕ ОД СТРАСТИ ПИЈАНСТВА, 192 МОЛИТВА ЗА ДЕЦУ, 193 МОЛИТВА ЖЕНЕ У ВРЕМЕ ТРУДНОЋЕ, 195 МОЛИТВА ЗА КРШТЕЊЕ, 196 МОЛИТВЕ ЗА СВЕТУ ТАЈНУ БРАКА, 196 МОЛИТВА ЗА СРЕЋНУ УДАЈУ, 202 МОЛИТВА ЗА СРЕЋНУ ЖЕНИДБУ, 203 МОЛИТВА ЗА ДОМ УЗНЕМИРАВАН ЗЛИМ ДУХОВИМА, 204 МОЛИТВА ЧАСНОМ КРСТУ, 205 МОЛИТВА ЗА ЗАШТИТУ ОД НЕЧИСТЕ СИЛЕ, 205 МОЛИТВА ЗА СПАСЕЊЕ ОД СТРАХА, 207 МОЛИТВА ЗА БОЛЕСНИКА, 209 МОЛИТВА ВЕРУЈУЋЕ МАЈКЕ МИЛОСТИВОМ ГОСПОДУ ЗА СВЕСНО ПОГУБЉЕЊЕ ИЛИ УМРЛА ЧЕДА У УТРОБИ ЊЕНОЈ, 212 МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕЊЕ, ПРАВОСЛАВНИХ ВОЈНИКА, УБИЈЕНИХ НА БРАНИКУ ВЕРЕ И ОТАЧАСТВА, 213 МОЛИТВА ЗА ПРЕМИНУЛУ ЖЕНУ, 216 МОЛИТВА УДОВИЦЕ ЗА ПРЕМИНУЛОГ МУЖА, 218 МОЛИТВА ЗА ПРЕМИНУЛЕ РОДИТЕЉЕ, 220 МОЛИТВА НА ГРОБУ РОДИТЕЉА, 222 МОЛИТВА ЗА ПОЧИВШУ ДЕЦУ, 223 МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ, 225 МОЛИТВА ПРЕД ПРАВЉЕЊЕ КУЋЕ ИЛИ КАКВЕ ЗГРАДЕ, 225 МОЛИТВА ПРИ УСЕЉАВАЊУ У НОВИ ДОМ, 226 МОЛИТВА НАД ПЛОДОМ ПО БЕРБИ (ВРШИДБИ), 227 МОЛИТВА ПРЕД КОПАЊЕ БУНАРА, 228 МОЛИТВА РАДИ БЛАГОСЛОВА ВИНА, 229 МОЛИТВА ПРЕД СЕЈАЊЕ УСЕВА, 231 МОЛИТВА ПОСЛЕ ЈЕЛА, 231 Наслов: Православни молитвеник Издавач: Манастир Рукумија Страна у боји: 240 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15 x 21,5 cm Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-83801-34-3

Kao na slikama lepo očuvane unutra čiste Ivan Focht (Sarajevo, 7. 6. 1927 - Zagreb, 20. 10. 1992), jugoslavenski filozof i mikolog. Sadržaj 1 Biografija 2 Djela 2.1 Knjige 2.2 Izabrani članci 2.3 Prijevodi i predgovori 3 Reference Biografija[uredi | uredi kod] Ivan Focht je rođen 7. 6. 1927 u Sarajevu u židovskoj[1][2] porodici Josipa i Sare-Šarlote Foht.[3] Ivanov otac, majka i mlađi brat Vlatko su stradali za vrijeme Holokausta.[3] Tijekom Drugoga svjetskoga rata, 1944 godine, cijela porodica Foht je uhićena, pošto je u njihovoj kući otkriven materijal vojne prirode i tiskara mjesnoga komiteta Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Izbjegavši smrt, skokom sa drugog kata zatvora u zgradi Župskoga redarstva,[3] Ivan se pridružio Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije (NOVJ).[2] Nakon rata pohađao je i završio Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu u klasi Vladimira Filipovića. Nakon obrane doktorske teze vratio se u Sarajevo, gdje je predavao estetiku na odsjeku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Sarajevu i na Muzičkoj akademiji sve do odlaska u mirovinu. Potom se preselio u Zagreb, gdje je proveo ostatak života.[4][5] Ivan je bio filozof fenomenološke orijentacije, koji se već u ranim djelima odmicao od marksističkog i psihologističkog tumačenja umjetnosti. Glazba je u njegovim tekstovima imala ontološku prednost u odnosu na sve ostale umjetnosti. U glazbenoj umjetnosti, osobito onoj Bachovoj, Focht je pokušavao razotkriti bitnost pitagorejskog ostvarenja glazbe. Utemeljena brojem te na zakonima kosmosa što su ih ustanovili Pitagora i njegovi učenici, Bachova glazba prema tumaćenju Ivana Fochta nije puki odraz subjekta, niti odraz društvene zbilje, jednako tako ona nije izraz ljudskih osjećaja, nego tajna života ustrojena i ugođena prema kozmičkim zakonima.[4][5] Ivan Focht se pored estetike bavio i gljivarstvom, te je objavio nekoliko značajnih knjiga o gljivama. Također je bio jedan od prvih teoretičara znanstvene fantastike u nas, smatrajući kako je naše doba doba odumiranja filozofije, odnosno doba znanosti i znanstvene fantastike. Bio je dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.[4][5] Ivan Focht je preminuo u Zagrebu, 20. 10. 1992 godine. Sahranjen je na zagrebačkom groblju Mirogoju.[6] Djela[uredi | uredi kod] Knjige[uredi | uredi kod] Istina i biće umjetnosti, Sarajevo: Svjetlost, (1959) Mogućnost, nužnost, slučajnost, stvarnost / Hegelovo učenje o odumiranju umjetnosti, Sarajevo: Veselin Masleša, (1961) Moderna umetnost kao ontološki problem, Beograd: Institut društvenih nauka, (1965) Uvod u estetiku, Sarajevo: Zavod za izdavanje udžbenika, (1972) Tajna umjetnosti, Zagreb: Školska knjiga, (1976) Gljive Jugoslavije, Beograd: Nolit, (1979) Savremena estetika muzike: Petnaest teorijskih portreta, Beograd: Nolit, (1980) Ključ za gljive, Zagreb: Naprijed, (1986) Naši vrganji, Zagreb: Znanje, (1987) Izabrani članci[uredi | uredi kod] Marks o ljudskoj slobodi, Zora, 3, br. 9, 38-46, (1950) Shematiziranje podjele materijalizam-idealizam u obradi istorije filozofije, Pregled, 3, br. 10, (1953) Realizam-modernizam, Kulturni radnik, br. 10, 7-14, (1956) Neobičan položaj moderne muzike, Kulturni radnik, br. 1-2, 14-20, (1957) Pavle Stefanović, `Tragom tona`, Izraz, br. 7-8, 101-104, (1958) Apstraktno slikarstvo pod udarima, Izraz, br. 7-8, (1959) Najnoviji Lukačev estetički pokušaj, Izraz, 3, knj. 6, br. 11-12, 488-500, (1959) Tegobe teorije odraza, Izraz, 5, knj. 2, 149-165, (1961) Humanost umjetnosti, u: Branko Bošnjak i Rudi Supek (ur.), Humanizam i socijalizam, knj. 1, Zagreb: Naprijed, 217-234, (1963) Izgledi fenomenološke estetike muzike, Forum: časopis Razreda za suvremenu književnost Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, god. 3, knj. 6, br. 11, 679-712, (1964) Umjetnička tehnika i tehnifikacija umjetnosti, Praxis, 3, br. 2, 167-180, (1966) Granica Hartmannove estetike, Praxis, 4, br. 5-6, 749-754, (1967) Umjetnost i partijnost, Izraz, 9, br. 8-9, 815-822, (1967) O knjizi Dragutina Gostuškog `Vreme umetnosti`, Treći program Radio Beograda, br. 1, proljeće, 245-254, (1969) Estetički programi časopisa, Treći program Radio Beograda, br. 2, ljeto, 219-230, (1969) Teorijski autoportret, Treći program Radio Beograda, br. 4, zima, 324-332, (1970) Modalitet umjetnosti, Forum: časopis Razreda za suvremenu književnost Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, god. 10, knj. 22, br. 9, 338-346, (1971) Umjetnost kao objektivirani duh, Forum: časopis Razreda za suvremenu književnost Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, god. 10, knj. 22, br. 10-11, 552-558, (1971) Adornova podjela umjetnosti na `avangardnu` i `masovnu`, Kulturni radnik, br. 5, 83-89, (1972) La notion pythagoricienne de la musique: contribution a sa determination, International Review of the Aesthetics and Sociology of Music, god. 3, br. 2, 161-172, (1972) Korčulanske gljive sabrane u prosincu, Zbornik otoka Korčule, sv. 2, 229-240, (1972) Šta je muzika, Treći program Radio Beograda, br. 16, zima, 345-354, (1973) Ukus malograđanina, Treći program Radio Beograda, br. 17, proljeće, 259-266, (1973) `Forma` i forme, Treći program Radio Beograda, br. 18, ljeto, 325-366, (1973) Otvorenost za vrednote, Treći program Radio Beograda, br. 19, jesen, 59-70, (1973) Adornos gnoseologistische Einstellung zur Musik, International Review of the Aesthetics and Sociology of Music, god. 5, br. 2, 265-276, (1974) Andreas Liess: Der Weg nach Innen (Ortung ästhetischen Denkens heute), Verlag San Michele, Zürich 1973, pp. 134 (recenzija), International Review of the Aesthetics and Sociology of Music, 5, br. 2, 346-350, (1974) Amuzija hegelijanstva, Polja, 20, br. 186-187, 12-14, (1974) Slika čovjeka i kosmosa, Treći program Radio Beograda, br. 21, proljeće, 523-562, (1974) Granice ontologije umjetnosti u istraživanju književnog djela, Teka, br. 8, proljeće, 318-328, (1975) Geneza literature, Treći program Radio Beograda, br. 24, zima, 71-128, (1975) Filozofija prirode, Treći program Radio Beograda, br. 27, jesen, br. 27, 29-112, (1975) Put k ontologiji umjetnosti, u: Ante Marušić (ur.), Svijet umjetnosti: Marksističke interpretacije, Zagreb: Školska knjiga, 195-212, (1976) Esej kao protuteža filosofijskom sistemu, Delo, 22, br. 5, 30-39, (1976) Gljive dubrovačkog kraja, Dubrovnik, br. 6, 89-102, (1976) Muzika i simbolika brojeva, Polja, 23, br. 220-221, 3-6, (1977) Smrt i beskonačnost, Polja, 24, br. 236, 31-33, (1978) Filozofija muzike, u: Dobroslav Smiljanić (ur.), Filozofija umetnosti, Beograd: Kolarčev narodni univerzitet, 145-155, (1978) Filozofija izvan struke, Treći program Radio Beograda, br. 36, zima, 195-216, (1978) Savremeni estetičari muzike: Muzičari o muzici, Treći program Radio Beograda, br. 39, jesen, 451-481, (1978) Filozofski pogledi Franca Kafke: Jedan nacrt, Zbornik Trećeg programa Radio Zagreba, br. 3, 251-259, (1979) Metaestetika ili estetike marksizma, u: Sreten Petrović, Marksistička estetika: Kritika estetičkog uma, Beograd: BIGZ, 1-9, (1979) Problem identiteta muzičkog djela, Život umjetnosti, br. 29/30, 92-102, (1980) Jankelevičev muzičko-estetički agnosticizam, Polja, 26, br. 256-257, 197-200, (1980) Kriza ili kataklizma: Hegel i moderna umetnost, Politika, broj 10, (1980) Glazba i gljive padoše nam s neba, Zbornik Trećeg programa Radio Zagreba, br. 6, 195-201, (1981) Nesreća u sreći, Polja, 27, br. 264, 57-59, (1981) Estetika i moderna umjetnost, Polja, 29, br. 288, 70-72, (1983) Prijevodi i predgovori[uredi | uredi kod] Günther Anders: Kafka - za i protiv, preveo Ivan Focht, Sarajevo: Narodna prosvjeta, (1955) Benedetto Croce: Estetika kao nauka o izrazu i opća lingvistika, preveo Vinko Vitezica, predgovor Ivan Focht, Zagreb: Naprijed, (1960) György Lukacs: Prolegomena za marksističku estetiku: posebnost kao centralna kategorija estetike, preveo Milan Damjanović, uvodna studija Ivan Focht, Beograd: Nolit, (1960) Max Raphael: Teorija duhovnog stvaranja na osnovi marksizma, preveo Konstantin Petrović, predgovor Ivan Focht, Sarajevo: Veselin Masleša, (1960) Max Dessoir: Estetika i opća nauka o umjetnosti, preveo Ivan Focht, Sarajevo: Veselin Masleša, (1963) Theodor W. Adorno: Filozofija nove muzike, preveo i predgovor napisao Ivan Focht, Beograd: Nolit, (1968) Eduard Hanslick: O muzički lijepom, predgovor i prijevod Ivan Focht, Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod, (1977) Vladimir Jankélévitch: Muzika i neizrecivo, prevela Jelena Jelić, predgovor Ivan Focht, Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, (1987)

Kao na slikama Izdavač: Zavod za izdavanje udžbenika - Sarajevo 1972 Ivan Focht (Sarajevo, 7. 6. 1927 - Zagreb, 20. 10. 1992), jugoslavenski filozof i mikolog. Sadržaj 1 Biografija 2 Djela 2.1 Knjige 2.2 Izabrani članci 2.3 Prijevodi i predgovori 3 Reference Biografija[uredi | uredi kod] Ivan Focht je rođen 7. 6. 1927 u Sarajevu u židovskoj[1][2] porodici Josipa i Sare-Šarlote Foht.[3] Ivanov otac, majka i mlađi brat Vlatko su stradali za vrijeme Holokausta.[3] Tijekom Drugoga svjetskoga rata, 1944 godine, cijela porodica Foht je uhićena, pošto je u njihovoj kući otkriven materijal vojne prirode i tiskara mjesnoga komiteta Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Izbjegavši smrt, skokom sa drugog kata zatvora u zgradi Župskoga redarstva,[3] Ivan se pridružio Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije (NOVJ).[2] Nakon rata pohađao je i završio Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu u klasi Vladimira Filipovića. Nakon obrane doktorske teze vratio se u Sarajevo, gdje je predavao estetiku na odsjeku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Sarajevu i na Muzičkoj akademiji sve do odlaska u mirovinu. Potom se preselio u Zagreb, gdje je proveo ostatak života.[4][5] Ivan je bio filozof fenomenološke orijentacije, koji se već u ranim djelima odmicao od marksističkog i psihologističkog tumačenja umjetnosti. Glazba je u njegovim tekstovima imala ontološku prednost u odnosu na sve ostale umjetnosti. U glazbenoj umjetnosti, osobito onoj Bachovoj, Focht je pokušavao razotkriti bitnost pitagorejskog ostvarenja glazbe. Utemeljena brojem te na zakonima kosmosa što su ih ustanovili Pitagora i njegovi učenici, Bachova glazba prema tumaćenju Ivana Fochta nije puki odraz subjekta, niti odraz društvene zbilje, jednako tako ona nije izraz ljudskih osjećaja, nego tajna života ustrojena i ugođena prema kozmičkim zakonima.[4][5] Ivan Focht se pored estetike bavio i gljivarstvom, te je objavio nekoliko značajnih knjiga o gljivama. Također je bio jedan od prvih teoretičara znanstvene fantastike u nas, smatrajući kako je naše doba doba odumiranja filozofije, odnosno doba znanosti i znanstvene fantastike. Bio je dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.[4][5] Ivan Focht je preminuo u Zagrebu, 20. 10. 1992 godine. Sahranjen je na zagrebačkom groblju Mirogoju.[6] Djela[uredi | uredi kod] Knjige[uredi | uredi kod] Istina i biće umjetnosti, Sarajevo: Svjetlost, (1959) Mogućnost, nužnost, slučajnost, stvarnost / Hegelovo učenje o odumiranju umjetnosti, Sarajevo: Veselin Masleša, (1961) Moderna umetnost kao ontološki problem, Beograd: Institut društvenih nauka, (1965) Uvod u estetiku, Sarajevo: Zavod za izdavanje udžbenika, (1972) Tajna umjetnosti, Zagreb: Školska knjiga, (1976) Gljive Jugoslavije, Beograd: Nolit, (1979) Savremena estetika muzike: Petnaest teorijskih portreta, Beograd: Nolit, (1980) Ključ za gljive, Zagreb: Naprijed, (1986) Naši vrganji, Zagreb: Znanje, (1987) Izabrani članci[uredi | uredi kod] Marks o ljudskoj slobodi, Zora, 3, br. 9, 38-46, (1950) Shematiziranje podjele materijalizam-idealizam u obradi istorije filozofije, Pregled, 3, br. 10, (1953) Realizam-modernizam, Kulturni radnik, br. 10, 7-14, (1956) Neobičan položaj moderne muzike, Kulturni radnik, br. 1-2, 14-20, (1957) Pavle Stefanović, `Tragom tona`, Izraz, br. 7-8, 101-104, (1958) Apstraktno slikarstvo pod udarima, Izraz, br. 7-8, (1959) Najnoviji Lukačev estetički pokušaj, Izraz, 3, knj. 6, br. 11-12, 488-500, (1959) Tegobe teorije odraza, Izraz, 5, knj. 2, 149-165, (1961) Humanost umjetnosti, u: Branko Bošnjak i Rudi Supek (ur.), Humanizam i socijalizam, knj. 1, Zagreb: Naprijed, 217-234, (1963) Izgledi fenomenološke estetike muzike, Forum: časopis Razreda za suvremenu književnost Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, god. 3, knj. 6, br. 11, 679-712, (1964) Umjetnička tehnika i tehnifikacija umjetnosti, Praxis, 3, br. 2, 167-180, (1966) Granica Hartmannove estetike, Praxis, 4, br. 5-6, 749-754, (1967) Umjetnost i partijnost, Izraz, 9, br. 8-9, 815-822, (1967) O knjizi Dragutina Gostuškog `Vreme umetnosti`, Treći program Radio Beograda, br. 1, proljeće, 245-254, (1969) Estetički programi časopisa, Treći program Radio Beograda, br. 2, ljeto, 219-230, (1969) Teorijski autoportret, Treći program Radio Beograda, br. 4, zima, 324-332, (1970) Modalitet umjetnosti, Forum: časopis Razreda za suvremenu književnost Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, god. 10, knj. 22, br. 9, 338-346, (1971) Umjetnost kao objektivirani duh, Forum: časopis Razreda za suvremenu književnost Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, god. 10, knj. 22, br. 10-11, 552-558, (1971) Adornova podjela umjetnosti na `avangardnu` i `masovnu`, Kulturni radnik, br. 5, 83-89, (1972) La notion pythagoricienne de la musique: contribution a sa determination, International Review of the Aesthetics and Sociology of Music, god. 3, br. 2, 161-172, (1972) Korčulanske gljive sabrane u prosincu, Zbornik otoka Korčule, sv. 2, 229-240, (1972) Šta je muzika, Treći program Radio Beograda, br. 16, zima, 345-354, (1973) Ukus malograđanina, Treći program Radio Beograda, br. 17, proljeće, 259-266, (1973) `Forma` i forme, Treći program Radio Beograda, br. 18, ljeto, 325-366, (1973) Otvorenost za vrednote, Treći program Radio Beograda, br. 19, jesen, 59-70, (1973) Adornos gnoseologistische Einstellung zur Musik, International Review of the Aesthetics and Sociology of Music, god. 5, br. 2, 265-276, (1974) Andreas Liess: Der Weg nach Innen (Ortung ästhetischen Denkens heute), Verlag San Michele, Zürich 1973, pp. 134 (recenzija), International Review of the Aesthetics and Sociology of Music, 5, br. 2, 346-350, (1974) Amuzija hegelijanstva, Polja, 20, br. 186-187, 12-14, (1974) Slika čovjeka i kosmosa, Treći program Radio Beograda, br. 21, proljeće, 523-562, (1974) Granice ontologije umjetnosti u istraživanju književnog djela, Teka, br. 8, proljeće, 318-328, (1975) Geneza literature, Treći program Radio Beograda, br. 24, zima, 71-128, (1975) Filozofija prirode, Treći program Radio Beograda, br. 27, jesen, br. 27, 29-112, (1975) Put k ontologiji umjetnosti, u: Ante Marušić (ur.), Svijet umjetnosti: Marksističke interpretacije, Zagreb: Školska knjiga, 195-212, (1976) Esej kao protuteža filosofijskom sistemu, Delo, 22, br. 5, 30-39, (1976) Gljive dubrovačkog kraja, Dubrovnik, br. 6, 89-102, (1976) Muzika i simbolika brojeva, Polja, 23, br. 220-221, 3-6, (1977) Smrt i beskonačnost, Polja, 24, br. 236, 31-33, (1978) Filozofija muzike, u: Dobroslav Smiljanić (ur.), Filozofija umetnosti, Beograd: Kolarčev narodni univerzitet, 145-155, (1978) Filozofija izvan struke, Treći program Radio Beograda, br. 36, zima, 195-216, (1978) Savremeni estetičari muzike: Muzičari o muzici, Treći program Radio Beograda, br. 39, jesen, 451-481, (1978) Filozofski pogledi Franca Kafke: Jedan nacrt, Zbornik Trećeg programa Radio Zagreba, br. 3, 251-259, (1979) Metaestetika ili estetike marksizma, u: Sreten Petrović, Marksistička estetika: Kritika estetičkog uma, Beograd: BIGZ, 1-9, (1979) Problem identiteta muzičkog djela, Život umjetnosti, br. 29/30, 92-102, (1980) Jankelevičev muzičko-estetički agnosticizam, Polja, 26, br. 256-257, 197-200, (1980) Kriza ili kataklizma: Hegel i moderna umetnost, Politika, broj 10, (1980) Glazba i gljive padoše nam s neba, Zbornik Trećeg programa Radio Zagreba, br. 6, 195-201, (1981) Nesreća u sreći, Polja, 27, br. 264, 57-59, (1981) Estetika i moderna umjetnost, Polja, 29, br. 288, 70-72, (1983) Prijevodi i predgovori[uredi | uredi kod] Günther Anders: Kafka - za i protiv, preveo Ivan Focht, Sarajevo: Narodna prosvjeta, (1955) Benedetto Croce: Estetika kao nauka o izrazu i opća lingvistika, preveo Vinko Vitezica, predgovor Ivan Focht, Zagreb: Naprijed, (1960) György Lukacs: Prolegomena za marksističku estetiku: posebnost kao centralna kategorija estetike, preveo Milan Damjanović, uvodna studija Ivan Focht, Beograd: Nolit, (1960) Max Raphael: Teorija duhovnog stvaranja na osnovi marksizma, preveo Konstantin Petrović, predgovor Ivan Focht, Sarajevo: Veselin Masleša, (1960) Max Dessoir: Estetika i opća nauka o umjetnosti, preveo Ivan Focht, Sarajevo: Veselin Masleša, (1963) Theodor W. Adorno: Filozofija nove muzike, preveo i predgovor napisao Ivan Focht, Beograd: Nolit, (1968) Eduard Hanslick: O muzički lijepom, predgovor i prijevod Ivan Focht, Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod, (1977) Vladimir Jankélévitch: Muzika i neizrecivo, prevela Jelena Jelić, predgovor Ivan Focht, Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, (1987) Estetika max bense abraham mol hegel hartman ...

cena: prodato Manastir Rukumija 2009 , zbornik pravoslavnih molitvi potrebnih u svakodnevnom životu , tvrd povez, luksuzna oprema, kvalitetan papir, kompletna štampa u boji, mesingani okov uglova korica , 240 strana, ćirilica, format 15 x 21 cm. Autor: uredila i sabrala monahinja Anastasija Izdavač: Manastir Rukumija, Kostolac Godina izdanja: 2009. Stanje Veoma dobro. sadržaj sv. serafim sarovski o snazi molitve, 4 sveti teofan zatvoreiik o molitvi, 5 molitve jutarnje, 7 molitve pre spavalja, 21 pomenik, 34 molitveni uzdasi gospodu, 39 molitveno pravilo pred sveto pričešće, 41 molitve posle svetog pričešća, 67 molitveno pravilo o vaskrsu, 71 molitva pomoću brojanica, 74 kako se molimo pomoću brojanica, 74 kratko molitveno pravilo svetog serafima sarovsko, 81 bogorodičino pravilo, 87 molebni kanon presv. bogorodici, 91 kanon pokajanja gospodu našem isusu hristu, 103 anđelu čuvaru, 113 molitve svetima molitve svetim arhangelima za svaki dan u nedelji, 125 molitva prva svetom nikolaju, 129 molitva drug a svetom nikolaju, 131 molitva treća svetom nikolaju, 131 molitva svetom savi, 133 molitva sv. vasiliju ostroškom, 135 molitva sv. nikolaju srbskom, 137 molitva sv. v. muč. i iscelitelju pantelejmonu, 139 molitva svetim besrebrenicima i čudotvorcima kozmi i damjanu, 140 molitve sv. nektariju eginskom, 142 molitva sv. sisoju, zaštitniku dece, 144 molitva prepodobnoj paraskevi, 145 molitva sv. naumu, iscelitelju bolnih, 147 molitva svetom kralju stevanu dečanskom, 151 molitva sv. georgiju, 153 molitve sv. vladike nikolaja srbskog molitva za umnoženje ljubavi, 154 molitva za mir u svetu među ljudima i narodima, 156 pokajna molitva, 159 molitva svenarodnog pokajanja, 161 molitva za spasenje od rasejanosti uma, 164 molitva, 165 molitva za bezbožnike, 166 molitva za starešine narodne, 169 molitve pri uzimanju bogojavljenske vodice, 171 molitve pre početka i po svršetku rada, 174 molitva pre rada druga, 174 molitva po svršetku rada, 175 molitva posle rada druga, 175 molitva za putnike, 175 molitva za prijatelje, 176 molitva za roditelje, 177 molitva za umnoženje ljubavi, 177 molitva prav. hrišćana poslednjih vremena, 179 molitva za izmirenje onih što su u neprijateljstvu i svađi, 180 molitva u nedoumici, 181 molitva za međusobni mir, 181 molitve presvetoj bogorodici u tuzi, 181 pokajna molitva sv jefrema sirin, 183 suzna molitva sv. presvetoj bogordici, 184 molitva za svog duhovnog oca, 188 molitva u času kad se pristupa k svešteniku radi ispovedanja svojih grehova, 189 molitva za preminule učitelje i vaspitače, 189 molitva pre učenja, 190 molitva protiv hulnih pomisli, 191 molitva za izbavljenje od strasti pijanstva, 192 molitva za decu, 193 molitva žene u vreme trudnoće, 195 molitva za krštenje, 196 molitve za svetu tajnu braka, 196 molitva za srećnu udaju, 202 molitva za srećnu ženidbu, 203 molitva za dom uznemiravan zlim duhovima, 204 molitva časnom krstu, 205 molitva za zaštitu od nečiste sile, 205 molitva za spasenje od straha, 207 molitva za bolesnika, 209 molitva verujuće majke milostivom gospodu za svesno pogubljenje ili umrla čeda u utrobi njenoj, 212 molitva za upokojenje, pravoslavnih vojnika, ubijenih na braniku vere i otačastva, 213 molitva za preminulu ženu, 216 molitva udovice za preminulog muža, 218 molitva za preminule roditelje, 220 molitva na grobu roditelja, 222 molitva za počivšu decu, 223 molitva za upokojene, 225 molitva pred pravljenje kuće ili kakve zgrade, 225 molitva pri useljavanju u novi dom, 226 molitva nad plodom po berbi (vršidbi), 227 molitva pred kopanje bunara, 228 molitva radi blagoslova vina, 229 molitva pred sejanje useva, 231 molitva posle jela, 231 Budite u toku sa najnovijim objavama

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Za mnoge naše građene svijet gljiva je još uvijek samo čaroban i nedodirljiv dar prirode. Sad je pred nama knjiga Gosp. Hajrudina Rudija Hasnbegovića: GLJIVE šumsko bogatstvo Bosne i Hercegovine koji, kao istinski zaljubljenik prirode, govori o tom čarobnom svijetu na sebi svojstven način, kao čovjek koji je upoznao tajne ovog svijeta i koji želi da ih otkrije i ponovo doživi, ali sada i da podijeli sa drugim ljubiteljima prirode. Rječnik autora je neobičan - prisan, običan govor kojim razbija strah onih koji možda još uvijek vjeruju u nedodirljivost ovog svijeta živih organizama. Rudi hvali gljive ističući njihove brojne vrijednosti jednako za čovjeka i kao komponente prirodnih ekosistema, ali i opominje, s razlogom: ... u prirodi treba upoznati prvo otrovne gljive, a onda brati jestive da biste zaštitili svoj i tuđe živote Knjigu posvećuje svim zaštitarima i ljubiteljima prirode, šumarima, biolozima, planinarima i gljivarima. Dobro je što su ova iskustva zapisana jer će koristiti mnogim, a vjerujem i podstaći druge da istražuju ovaj svijet živih organizama. Kroz cijelu knjigu se provlači autorovo osobno iskustvo u pogledu poznavanja gljiva i njihove raznolike kulinarske upotrebne vrijednosti. Knjiga sadrži vodič branja, uzgoja i pripremanja gljiva Gljive su članovi velike grupe eukariotskih organizama koji obuhvataju mikroorganizme kao što su kvasci i plesni, kao i bolje poznate pečurke. Ti organizmi se klasifikuju kao carstvo, gljive, koje je zasebno od biljki, životinja, protista, i bakterija. Jedna od glavnih razlika je da gljivični ćelijski zidovi sadrže hitin, za razliku od ćelijskih zidova biljki i nekih protista, koji sadrže celulozu, i za razliku od ćelijskih zidova bakterija. Ova i niz drugih razlika pokazuju da su gljive zasebna grupa srodnih organizama, koja se naziva Eumycota (prave gljive ili Eumycetes), koji imaju zajedničkog pretka (monofiletska grupa). Ova gljivična grupa je različita od strukturno sličnih miksomiceta (sluzave plesni) i oomiceta (vodene plesni). Grana biologije posvećena izučavanju gljiva je poznata kao mikologija (od grčkog μύκης, mukēs, sa značenjem „gljiva“). Mikologija se često smatra granom botanike, mada je ona zasebno carstvo u biološkoj taksonomija. Genetičke studije su pokazale da su gljive srodnije sa životinjama, nego sa biljkama. Gljive po broju vrsta spadaju u najrasprostranjenije organizme na Zemlji, i predstavljaju posebno carstvo eukariota. Zajedničko za gljive i biljke su biljni hormoni, a zajedničko za gljive i životinje su hitinski ćelijski zid, pigment melanin i enzimi prisutni u mitohondrijama. Danas je poznato oko 100.000 vrsta gljiva, a pretpostavlja se da ih ima 15 puta više. Nauka o gljivama — mikologija (od grčkog μύκης - gljiva, λόγος - nauka) — prošla je dug razvojni put. Njenim rodonačelnikom smatra se grčki filozof Aristotel, koji je dao prve opise gljiva.[3][4] Gljive su rasprostranjene širom sveta, ali je uprkos toga većina njih neupadljiva zbog male veličine njihovih struktura, i njihovog skrivenog životnog stila u zemljištu, na mrtvoj materiji, i u simbiozi sa biljkama, životinjama, ili drugim gljivama. One postaju uočljive tokom zrenja, bilo kao pečurke ili buđ. Gljive imaju esencijalnu ulogu u dekompoziciji organske materije, kao i fundamentalne uloge u prehrambenom ciklusu i razmeni. One su dugo korištene kao direktan izvor hrane, kao što su pečurke i tartufi, kao kvasac u hlebu, i u fermentaciji raznih prehrambenih produkata, kao što je vino, pivo, i sos od soje. Od 1940-tih, gljive se koriste za produkciju antibiotika. Odnedavno razni enzimi proizvedeni gljivama nalaze industrijsku primenu i koriste se kao komponenta deterdženata. Gljive se takođe koriste kao biološki pesticidi za kontrolu korova, biljnih bolesti i insektnih štetočina. Mnoge vrste proizvode bioaktivna jedinjenja zvana mikotoksini, kao što su alkaloidi i poliketidi, koji su toksični za životinje i ljude. Plodonosne strukture nekih vrsta sadrže psihotropna jedinjenja i konzumiraju se rekreaciono ili u tradicionalnim duhovnim svečanostima. Gljive mogu da razlažu proivedene materijale i zgrade, i da postanu značajni patogeni za ljude i životinje. Gubitak useva usled gljivičnih bolesti (npr., Magnaporthe grisea) ili kvarenje hrane mogu da imaju veliki uticaj na ljudske zalihe hrane i lokalne ekonomije. Carstvo gljiva se sastoji od enormno različitih taksona sa raznolikim ekologijama, strategijama životnih ciklusa, i morfologijama u opsegu od jednoćelijskih vodenih Chytridiomycota do velikh pečurki. Međutim, malo je poznato o istinskoj bioraznolikosti carstva gljiva, koje se procenjuje na 1,5 miliona do 5 miliona vrsta, pri čemu je oko 5% njih formalno klasifikovano. Još od pionirskih taksonomskih radova naučnika Karl fon Line, Hristijan Henrih Person i Elijas Magnus Fris tokom 18. i 19. veka, gljive su bile klasifikovane na osnovu njihove morfologije (npr., karakteristika kao što su boja spora ili mikroskopskih svojstava) ili fiziologije. Napreci u molekularnoj genetici su omogućili inkorporaciju DNK analize u taksonomiju, koja povremeno dovodi u pitanje istorijska grupisanja bazirana na morfologiji i drugim svojstvima. Filogenetičke studije objavljene tokom zadnje dekade su pomogle u preobličavanju klasifikacija carstva gljiva, koje se deli u jedno potcarstvo, sedam fila, i deset potfila. Grupa svih gljiva prisutnih u datoj oblasti ili geografskom regionu je poznata pod nazivom mikobiota, e.g., „mikobiota Irske“

ROSENTHAL - Bela vaza za jedan cvet `Classic Rose` Dimenzije Visina: 10 cm Širina: 5,5 cm Prečnik dna: 5 cm Prečnik otvora: 2 cm Težina: 150 g Žig na dnu: Dve ukrštene ruže ispod krune CLASSIC ROSE COLLECTION ROSENTHAL GROUP GERMANY 1974. godine Rosenthal je re-brendirao svoje klasične modele kao što su “Moliere”, “Maria” i “Sanssouci” u pod-brend “Classic Rose” a u žigu se umesto “Rosenthal” pojavljuje “Rosenthal Group”. Ovaj žig je bio u upotrebi do 1984. godine. Prema obliku i borduri ruba mislim da je ovom modelu u osnovi bio model „Monbijou“. 1897. godine Philipp Rosenthal (Filip Rozental, 1855 – 1937) osnovao je kompanije „ Bauer, Rosenthal & Co. “ i „ Philipp Rosenthal & Co. AG” , koje su započele kao porodični posao. 1908. godine kupio je fabriku “ Porcelain manufacturer Thomas” u mestu Marktredwitz (Marktredvic), a 1917. i kompaniju “ Zeidler & Co.”. 1921. godine preuzeo je i “ Krister Porzellanmanufaktur” u mestu Wałbrzych (Valbžis). 1908. godine, kada je imao samo 25 godina, Philipp Rosenthal je već vodio fabriku sa 1.200 zaposlenih, o čijoj dobrobiti je posebno vodio računa. I pre bilo kakvih propisa za tu oblast, zaposleni u “ Rosenthal” -u su bili daleko najviše plaćeni u čitavoj industriji porcelana, imali su plaćeno odsustvo za praznike, izgrađen je poseban smeštaj za radnike po izuzetno povoljnim cenama, kompanija je finansirala jaslice za decu radnika i dodeljivala besplatno radnicima zemlju koju su mogli da koriste za bašte. U periodu nacionalsocijalizma, Philipp Rosenthal je morao, zbog svog jevrejskog porekla, da se povuče iz preduzeća 1934. godine. Upravni i Nadzorni odbor okrenuli su se protiv Rosenthala i koristili različite smicalice kako bi ga sprečili da koristi svoje akcije s pravom glasa. Nacistička partija iskoristila je svoj uticaj kako bi fabrika prodala akcije licima koja nisu bila naklonjena Rosenthalu. Međutim, nacistički režim nije direktno proganjao Rosenthala kako ne bi bilo ugroženo poslovanje sa stranim preduzećima. Na tajne načine, nacisti su pokušavali da pridobiju pojedine članove porodice. Smrt Philippa Rosenthala 1937. godine otvorila je put unucima i anti-semitskom Upravnom odboru. 1936. godine preduzeće je promenilo ime u `Rosenthal Porzellan AG. ” Kada je 1941. godine donet dekret kojim se zabranjuje upotreba jevrejskih imena u nazivima preduzeća, nacistička uprava izdejstvovala je direktno preko Josepha Goebbelsa (Jozef Gebels)da kompanija nastavi da koristi ime “ Rosenthal” . Posle rata, Philip, sina Philipp-a Rosenthala, vratio se iz izbeglištva i ušao u fabriku 1950. godine. On je imao pionirsku ulogu u prihvatanju modernog dizajna. 1960. godine otvoren je “ Rosenthal Studiohaus” u Nurembergu, iz kojeg su izlazili tada u svetu najprefinjenjenije dizajanirani predmeti. Ime fabrike preinačeno je u “ Rosenthal AG” 1969. godine. U saradnji sa industrijskim dizajnerima kao što su Raymond Loewy (Rejmond Loi), Tapio Wirkkala (Tapio Virkala), Elsa Fischer-Treyden (Elza Fišer-Trejden), Timo Sarpaneva, Verner Panton (Verner Penton) i Luigi Colani (Luiđi Kolani), ), stvorena je impresivnu serija proizvoda.. Walter Gropius dizajnirao je dve nove fabričke zgrade u skladu s preciznim, radniku okrenutim, minimalističkim principima koje je razvio kao jedan od tvoraca pokreta Bauhaus, kao i servis za čaj nazvan TAC, u čast „ The Architect’ s Collaborative group“ čiji je bio jedan od osnivača. 1997. godine 90% preduzeća je prešlo u posed britansko-irske “ Waterford Wedgwood Group” . “ Rosenthal” , koji je do tada bio lider na tržištu visoko-kvalitetnog porcelana i stakla u Nemačkoj, ulaskom u “ Waterford Wedgwood Group” postao je lider i na svetskom tržištu. 2000. godine kompanija je preuzela brend „ Hutschenreuther” (Hučenrojter)i „ Hutschenreuther-Werk B“ u Selbu (Zelb). U junu 2008. godine “ Waterford Wedgwood Group” dospela je u probleme s likvidnošću i želela je da se oslobodi paketa akcija u “ Rosenthal” -u, koji je u tom trenutku zapošljavao oko 1.100 radnika u čitavom svetu. Kompanija, suočena s nelikvidnošću zbog kolapsa “ Waterford Wedgwood“ -a, podnela je zahtev za stečaj 9. januara 2009. godine. U julu kompanija je prodata italijanskom proizvođaču opreme za domaćinstvo „ Sambonet - Paderno“ . Reosnovana je 1. avgusta 2009. godine pod imenom “ Rosenthal GmbH” , kao nezavisna kompanija unutar „ Sambonet-Paderno Group“ . „ Rosenthal Archive“ , zbirku oko 15.000 eksponata iz 130 godina duge tradicije kompanije, kupila je Oberfranken fondacija u avgustu 2009. godine i sada se nalazi u „ Porzellanikon” -u, državnom muzeju porcelana u mestu Hohenberg an der Eger (Hoenberg an der Erger). Zbirka obuhvata skoro sve dizajne proizvoda od nastanka kompanije do danas, kao i originalne dizajne umetnika kao što su Salvador Dalí , Andy Warhol (Endi Vorhol), Wilhelm Wagenfeld (Vilhelm Vagenfeld) i Walter Gropius koje su radili za “ Rosenthal”. (117/31-38/122-kp/1163)

Većina ljudi veruje da ima dušu, ali je malo ko u stanju da objasni šta je ona, osim što će reći da je to nešto lično i unutrašnje. Dušu svakodnevno srećemo u govoru: znamo za čiste, dobre i proste duše, za duševne i bezdušne ljude, za one koji su izgubili ili prodali dušu, prolazimo kraj zgrada koje je neko podigao „za dušu“ (zadužbine), pre se nego što se rastao s dušom, neki idu da podignu tužbu protiv onih za koje veruju da su naneli bol njihovoj duši, a drugi idu onima koji se profesionalno brinu o duši, trude se da spoznaju njene tajne i dubine, da očuvaju njeno zdravlje i otklone bolesti duše. Duša je sveprisutna, od crkvi i škola do sudnica i bolnica, a ipak je njene značenje teško odredljivo. Da li su posredi samo slikoviti jezički izrazi, metafore za lične osobine, ili reč „duša“ upućuje na nešto što je stvarno i esencijalno, na zasebnu dimenziju u čoveku ravnopravnu sa razumom, osećanjima ili svešću? Onoliko često koliko dušu srećemo u svakodnevnom govoru, toliko često je srećemo i u religijama, filozofiji i književnosti. Duša je bila prizma kroz koju se čovek i ljudski život posmatrao i objašnjavao. Sokratov poziv Atinjanima da se brinu za svoju dušu, i hrišćanska poruka o očuvanju i spasenju duše jesu osnova za sliku o čoveku u zapadnoj kulturi. Uprkos ogromnom značaju i prisutnosti pitanja duše, profesor Ule Martin Hejstad se upustio u kulturnu arheologiju duše, u pokušaj prikazivanja njenog poimanja i definisanja počev od antike pa do današnjih dana, u opisivanje njenog dejstva u delima važnih filozofa i književnika, u pokušaj da objasni njene neodredljive, nematerijalne i mistične strane i da odgovori na pitanja da li je ona i dalje neophodna dimenzija naše antropologije i samopoimanja. „Kulturna istorija duše“ se osvrće i na shvatanje duše u drugim kulturama, naročito u budizmu i u islamu, gde sudbina duše u ovom i budućem životu igra bitnu ulogu i gde je ona motivišući politički faktor. SADRŽAJ Uvodna reč …………………………………………………………………………………. 5 Predgovor …………………………………………………………………………………. 9 1. STADIJUMI DRAME O DUŠI ANTIKA …………………………………………………………………………………. 17 Majka svih duša – Homerove mitske seni ……………………………… 17 Izmišljanje i produbljivanje psyche …………………………………….. 34 Platonova psyche osvaja čoveka ………………………………………………. 42 Prvi psiholog – Aristotel ……………………………………………………. 52 Nega duše ulazi u modu – Plotin i pozna antika …………………. 63 2. SREDNjI VEK …………………………………………………………………….. 75 Grešna duša u hrišćanstvu – izbavljenje ili prokletstvo? .. 75 Avgustinova pokajnička anima ………………………………………………. 84 Ostavite svaku nadu! – Dante i srednjovekovna carstva mrtvih ……………………………….. 96 3. RENESANSA ……………………………………………………………………. 115 Sumnjanje mi je drago! – Skeptik Montenj …………………………….. 115 Dekartova misleća duša ……………………………………………………….. 132 4. PROSVEĆENA DUŠA …………………………………………………….. 143 Bog, priroda ili razum – u najboljem ili u najgorem svetu …. 143 Body & mind – novi pojmovni par i empirijska duša ………… 146 Duh u mašini i francuski materijalisti ………………………….. 154 Hjumova duša: svežanj utisaka ……………………………………………… 156 Zvezdano nebo iznad mene i duša u meni – Kant …………………. 164 Prevazilaženje duše – Hegel ……………………………………………….. 176 5. ROMANTIZAM ……………………………………………………………….. 187 Osećajna i ekspresivna duša romantizma …………………………… 187 Rusoova prirodna duša ………………………………………………………… 188 Geteova duša koja teži ………………………………………………………….. 194 Faust – opklada u dušu ………………………………………………………… 204 Kjerkegor između duše i psihe …………………………………………….. 227 6. DUŠA U NAUCI ………………………………………………………………. 253 Darvin i evolucija – prirodna duša ili bezdušna priroda? ……………………………. 253 Duša postaje psiha – i kreće na terapiju kod Frojda …………. 267 7. OBNOVA ……………………………………………………………………………. 283 Niče, filozof psihologije: jedna od najdostojanstvenijih hipoteza u filozofiji ………. 283 Na književnoj pozornici …………………………………………………….. 303 Dušin tok svesti – Uliks Džejmsa Džojsa ………………………………. 307 Skrivena duša – Kafka i Proces …………………………………………. 322 Duša kao jezik i slika – Vitgenštajn …………………………………. 340 8. DUŠA U DRUGIM KULTURAMA I U NAŠEM DOBU …. 357 Ekstremni cilj u budizmu – nestanak duše …………………………. 357 Odložena duša u islamu ………………………………………………………. 376 Kolektivna duša? Staranje o sebi i o drugima ………………….. 395 Hana Arent – pojedinac i grupa ………………………………………….. 396 ZAKLjUČNA REČ. LIČNI PALIMPSEST I IZVOR ENERGIJE ……………… 417 Bibliografija ………………………………………………………………………. 429 Indeks imena …………………………………………………………………………. 441 Čitaj dalje

Opis Proizvoda Većina ljudi veruje da ima dušu, ali je malo ko u stanju da objasni šta je ona, osim što će reći da je to nešto lično i unutrašnje. Dušu svakodnevno srećemo u govoru: znamo za čiste, dobre i proste duše, za duševne i bezdušne ljude, za one koji su izgubili ili prodali dušu, prolazimo kraj zgrada koje je neko podigao „za dušu“ (zadužbine), pre se nego što se rastao s dušom, neki idu da podignu tužbu protiv onih za koje veruju da su naneli bol njihovoj duši, a drugi idu onima koji se profesionalno brinu o duši, trude se da spoznaju njene tajne i dubine, da očuvaju njeno zdravlje i otklone bolesti duše. Duša je sveprisutna, od crkvi i škola do sudnica i bolnica, a ipak je njene značenje teško odredljivo. Da li su posredi samo slikoviti jezički izrazi, metafore za lične osobine, ili reč „duša“ upućuje na nešto što je stvarno i esencijalno, na zasebnu dimenziju u čoveku ravnopravnu sa razumom, osećanjima ili svešću? Onoliko često koliko dušu srećemo u svakodnevnom govoru, toliko često je srećemo i u religijama, filozofiji i književnosti. Duša je bila prizma kroz koju se čovek i ljudski život posmatrao i objašnjavao. Sokratov poziv Atinjanima da se brinu za svoju dušu, i hrišćanska poruka o očuvanju i spasenju duše jesu osnova za sliku o čoveku u zapadnoj kulturi. Uprkos ogromnom značaju i prisutnosti pitanja duše, profesor Ule Martin Hejstad se upustio u kulturnu arheologiju duše, u pokušaj prikazivanja njenog poimanja i definisanja počev od antike pa do današnjih dana, u opisivanje njenog dejstva u delima važnih filozofa i književnika, u pokušaj da objasni njene neodredljive, nematerijalne i mistične strane i da odgovori na pitanja da li je ona i dalje neophodna dimenzija naše antropologije i samopoimanja. „Kulturna istorija duše“ se osvrće i na shvatanje duše u drugim kulturama, naročito u budizmu i u islamu, gde sudbina duše u ovom i budućem životu igra bitnu ulogu i gde je ona motivišući politički faktor. SADRŽAJ Uvodna reč …………………………………………………………………………………. 5 Predgovor …………………………………………………………………………………. 9 1. STADIJUMI DRAME O DUŠI ANTIKA …………………………………………………………………………………. 17 Majka svih duša – Homerove mitske seni ……………………………… 17 Izmišljanje i produbljivanje psyche …………………………………….. 34 Platonova psyche osvaja čoveka ………………………………………………. 42 Prvi psiholog – Aristotel ……………………………………………………. 52 Nega duše ulazi u modu – Plotin i pozna antika …………………. 63 2. SREDNjI VEK …………………………………………………………………….. 75 Grešna duša u hrišćanstvu – izbavljenje ili prokletstvo? .. 75 Avgustinova pokajnička anima ………………………………………………. 84 Ostavite svaku nadu! – Dante i srednjovekovna carstva mrtvih ……………………………….. 96 3. RENESANSA ……………………………………………………………………. 115 Sumnjanje mi je drago! – Skeptik Montenj …………………………….. 115 Dekartova misleća duša ……………………………………………………….. 132 4. PROSVEĆENA DUŠA …………………………………………………….. 143 Bog, priroda ili razum – u najboljem ili u najgorem svetu …. 143 Body & mind – novi pojmovni par i empirijska duša ………… 146 Duh u mašini i francuski materijalisti ………………………….. 154 Hjumova duša: svežanj utisaka ……………………………………………… 156 Zvezdano nebo iznad mene i duša u meni – Kant …………………. 164 Prevazilaženje duše – Hegel ……………………………………………….. 176 5. ROMANTIZAM ……………………………………………………………….. 187 Osećajna i ekspresivna duša romantizma …………………………… 187 Rusoova prirodna duša ………………………………………………………… 188 Geteova duša koja teži ………………………………………………………….. 194 Faust – opklada u dušu ………………………………………………………… 204 Kjerkegor između duše i psihe …………………………………………….. 227 6. DUŠA U NAUCI ………………………………………………………………. 253 Darvin i evolucija – prirodna duša ili bezdušna priroda? ……………………………. 253 Duša postaje psiha – i kreće na terapiju kod Frojda …………. 267 7. OBNOVA ……………………………………………………………………………. 283 Niče, filozof psihologije: jedna od najdostojanstvenijih hipoteza u filozofiji ………. 283 Na književnoj pozornici …………………………………………………….. 303 Dušin tok svesti – Uliks Džejmsa Džojsa ………………………………. 307 Skrivena duša – Kafka i Proces …………………………………………. 322 Duša kao jezik i slika – Vitgenštajn …………………………………. 340 8. DUŠA U DRUGIM KULTURAMA I U NAŠEM DOBU …. 357 Ekstremni cilj u budizmu – nestanak duše …………………………. 357 Odložena duša u islamu ………………………………………………………. 376 Kolektivna duša? Staranje o sebi i o drugima ………………….. 395 Hana Arent – pojedinac i grupa ………………………………………….. 396 ZAKLjUČNA REČ. LIČNI PALIMPSEST I IZVOR ENERGIJE ……………… 417 Bibliografija ………………………………………………………………………. 429 Indeks imena …………………………………………………………………………. 441

Dva sela u severnom Banatu Beodra i Plevna,Branko Belić *6288*11-2022 Novo Miloševo: Dva sela u Severnom Banatu Beodra i Plevna Dva sela u Severnom Banatu Beodra i Plevna ( Karlovo, Dragutinovo ),danas Novo Miloševo od najstarijih vremena do 1918.g -prilozi za istorijsku monografiju Mr. arheologije Branko B. Belić, prof. autor ISBN 978-86-85315-30-5 izdavač: Istorijski arhiv Kikinda 2011.g Povez karton , Broj strana 397., Pismo:Ćirilica,Dimenzije: veći format 27.5 × 18 cm,težina 930.grama stanje: nekorišteno - novo✔️ Tačno na polovini puta između Kikinde i Novog Bečeja, po 20 kilometara na jednu i drugu stranu, prostire se pet kilometara dugo selo, koje je od 1946. u geografskim kartama ubeleženo kao Novo Miloševo. Sastavni delovi mesta su nekadašnja sela Beodra i Karlovo (Dragutinovo), koja su integrisana u jedinstveno naselje nakon Drugog svetskog rata. E sada, kada poželite da napravite priču o istorijskom razvoju jednog mesta, obično se nađete u velikom problem, jer podataka uglavnom nema. No, s obzirom na to da se ovom temom podrobno bavio istoričar Milivoj Bešlin, mi imamo problem sasvim druge vrste. Kako iz te silne građe odabrati tek fragmente burne ovdašnje prošlosti? Nema nam druge nego da pokušamo. Starije od dva sela, Beodra, prvi put se u pisanim izvorima pojavljuje 1331. godine, ali kao Boldija. Valja znati da je jula 1552. Banat pao pod osmansku vlast, pretvoren je u pašaluk sa sedištem u Temišvaru, a veliki broj preostalog stanovništva krenuo je ka Erdelju. Najverovatnije da su tada i Beodra i buduće Karlovo opusteli, ali ipak nastavili da pretrajavaju. Preokret nastao pobedama hrišćanskih snaga nad Osmanskim carstvom tokom Velikog bečkog rata (1683–1699), i posebno austro-osmanskog rata 1716–1718, vraća Banat u sastav Habzburške monarhije. U tom periodu Karlovo i Beodra bivaju naseljeni srpskim graničarima iz demilitarizovanih oblasti. Karlovčani su kao i ostali graničari u Banatu bili obavezni da u mirno vreme vrše službu u matičnom mestu, a u toku rata vojnu obavezu u zemlji i van nje. Uz Vranjevo i Kumane, Karlovo je sačinjavalo graničnu kompaniju u sastavu Banatske zemaljske milicije sa sedištem u Kikindi. U okviru ove milicije Karlovo je predstavljalo šanac, a njegovo stanovništvo živelo je poluvojničkim životom. Za razliku od Karlova, Beodra je pripadala provincijalnom, odnosno civilnom delu Banata, zbog čega su njeni stanovnici bili u nepovoljnijem položaju, pa ipak 1758. grade prvu seosku crkvu. Bila je to za onovremene prilike sasvim solidna građevina, čak raskošnija od one u većoj i bogatijoj Kikindi. Beodra je 1758. imala 42 kuće, a 1774. čak 232 porodična doma. U prvoj polovini 19. veka Beodra dobija arhitektonske spomenike po kojima će biti prepoznatljiva. Razvijeni spahijski posed Bogdana Karačonjija, koji u ovom periodu narasta na čak 9.000 jutara, nasleđuju rođaci Laslo i Lajoš Karačonji, koji aprila 1838. osvećuju temelje nove katoličke crkve, impozantnih razmera. Sredinom 19. veka, tačnije 1857, sada već vrlo bogati i uticajni plemići Karačonji podižu dvorac na obodu sela površine 2.500 metara kvadratnih, u čistom klasicističkom stilu. U ovom periodu Karlovo dobija svog najpoznatijeg i najprosvećenijeg građanina ‒ Teodora Pavlovića (1804‒1854). Rođen u kući čizmarskog zanatlije i dugogodišnjeg seoskog kneza Pavla Pavlovića, 14. februara 1804, osnovnu školu završio je u rodnom mestu, nakon čega ga je otac poslao na dalje školovanje. Nakon završene gimnazije, na poziv prijatelja Konstantina Pejčića odlazi u Požun, gde 1825. završava Pravni fakultet. Kao svršeni pravnik prelazi u Peštu, gde postaje blizak prijatelj Save Tekelije, koji ga je uzeo za ličnog sekretara, advokata i savetnika. Sa svega dvadeset jednom godinom bio je saradnik prestižnog Letopisa, da bi 1832. postao i njegov urednik. U teškom periodu za Maticu srpsku, nakon obnavljanja, postao je 1837. njen sekretar. Predanim radom znameniti Karlovčanin uspeo je da obnovi Matičin fond i napuni do tada praznu kasu, zbog čega se smatra obnoviteljem ove značajne institucije. Sticajem istorijskih prilika, vratio se u rodno Karlovo i umro 1854. u pedesetoj godini života. Početkom 20. veka oba sela ubrzano su se razvijala i uvećavala. S monumentalnim crkvama, dvorcima, vetrenjačama, suvačama, železničkim stanicama, poštama, telegrafom, školskim i prosvetnim objektima, mlinovima, bankama, ciglanom, velikim zgradama opštine, bibliotekama, brojnim zanatskim, trgovačkim i ugostiteljskim objektima, ova dva banatska mesta izrastaju u prave varošice. U ratnom periodu 1941‒1945. Dragutinovo i Beodra, kao i čitav Banat, žive pod nacističkom okupacijom. Među partizanskim borcima herojstvom se posebno isticao Miloš Popov, komesar Dragutinovačkog partizanskog odreda, koji je poginuo na samom kraju rata, aprila 1945. na Sremskom frontu. Po njemu je ujedinjeno selo dobilo ime – Novo Miloševo. Na sastavnici nekadašnjih sela Beodre i Dragutinova izgrađen je moderan centar novog naselja sa Zadružnim domom, karakterističnom građevinom i svedočanstvom o uprostoravanju nove ideologije. Narednih godina niču i monumentalne građevine mesne zajednice i omladinskog doma, fudbalski stadion s natkrivenim tribinama, moderne zgrade doma zdravlja i pošte, lovačkog doma, osnovne škole, doma penzionera, tržnog centra… Do sredine pedesetih godina Novo Miloševo, među prvim mestima u Vojvodini, završava elektrifikaciju, a deceniju kasnije dobija modernu vodovodnu mrežu. U to vreme ono je imalo gotovo 10.000 stanovnika. Danas ih je oko 6.000. Zašto je tako, dalo bi se pričati. I potrajalo bi, jošte kako. BOND OD MILOŠEVA: Duško Popov agent 007 Za Duška Popova, po kome je britanski obaveštajac i pisac Jan Fleming stvorio lik tajnog agenta Džejmsa Bonda, znamo svi. I mi smo o njemu onomad pisali. Al Miloševčanima je krivo što se retko uz njegovo ime pomene da je Duško izdanak stare, velike familije Popovih, koja je ovdašnja od kad je sveta i veka. Mati ga je bukvalno rodila na lađi koja je plovila Tisom od Novog Bečeja ka Beogradu. Pa je Duško ispao iz Titela. A zapravo je odavde da „većma ne mož biti“! Popovi su, naime, bili bogata porodica srpskih trgovaca, počev od Dušanovog dede Omera i oca Milorada, poreklom iz Dragutinova, današnjeg Novog Miloševa. I to nije sve. Familija Popov svakog leta okupi se na godišnjem susretu u Miloševu. Među gostima bude i Duškov sin Marko. Onako skupa, milina ih je videti.

Branislav Nušić KomedijeTvrdi povezIzdavač RadO autoruБранислав Нушић (Београд, 20. октобар 1864 — Београд, 19. јануар 1938) био је српски књижевник, писац романа, драма, прича и есеја, комедиограф, зачетник реторике у Србији и истакнути фотограф аматер. Такође је радио као новинар и дипломата.[3]Најзначајнији део његовог стваралаштва су позоришна дела, од којих су најпознатије комедије: Госпођа министарка, Народни посланик, Сумњиво лице, Ожалошћена породица и Покојник. Осим што је писао за позориште, радио је као драматург или управник у позориштима у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву.Бранислав Нушић је у својим делима овековечио свакодневицу српског друштва у XIX и XX веку, а његове социолошке анализе су актуелне и у XXI веку.БиографијаДетињство и школовањеСпомен-плоча на зиду Зграде Народне банке Србије у Улици краља Петра у Београду, на месту где се некада налазила родна кућа Бранислава НушићаБранислав Нушић је рођен 20. октобра (8. октобра по јулијанском календару) 1864. у Београду, недалеко од Саборне цркве (данашња улица Краља Петра I), у кући на чијем је месту данас Народна банка Србије, као Алкибијад Нуша (цинц. Alchiviadi al Nuşa) од оца Ђорђа (Георгијаса) Цинцарина, и мајке Љубице Српкиње. Његов отац је био угледни трговац житом, али је убрзо после Нушићевог рођења изгубио богатство. Породица се преселила у Смедерево, где је Нушић провео своје детињство и похађао основну школу и прве две године гимназије. Матурирао је у Београду.Још као гимназијалац завршног разреда постао је члан Ђачке дружине "Нада". Његов први књижевни рад представљале су песме, од којих су две објављене у "Надином" алманаху.[4] Своје песме касније је објављивао и у "Голубу" - листу за српску младеж 1879. године.[5] Када је напунио 18 година, законски је променио своје име у Бранислав Нушић. Још као млад постао је члан опозиционе Радикалне странке. Тада је први пут осетио снагу владајућег режима. Године 1883, у 19 години, написао је прву своју комедију Народни посланик која ће бити постављена на сцену тринаест година касније, 1896. године. Овај комад исмева политичку борбу, изборе, народне посланике и владину странку. Иако је добио повољну оцену рецензената, Милована Глишића и Лазе Лазаревића, и стављен на репертоар, управник Краљевског српског народног позоришта Милорад Шапчанин је у последњем тренутку упутио рукопис у министарство полиције с молбом за мишљење, јер треба да буде постављен на државну позорницу. Међутим, тамо ће због „бирократије“ остати годинама. Студије правних наука започео је у Грацу (где је провео годину дана)[6], а затим наставио у Београду, где је и дипломирао на Великој школи 1886. године.Бранислав Нушић (десно) као каплар у српско-бугарском рату 1886. годинеСа дванаест година Нушић бежи од куће, како би се придружио српској војсци у Српско-турском рату, али га градски пандур убрзо враћа кући. Касније је учествовао у кратком двонедељном Српско-бугарском рату 1885. године, као добровољац. Тада је као каплар 15. пука добио у Јагодини један вод добровољаца за обуку. У том воду је био и песник Војислав Илић,[7][8] са којим Нушић остаје нераздвојан пријатељ све до Илићеве смрти, 1894. године.[9] Бугарска је у овом рату добила уједињење, док је Србија добила ратног јунака, мајора Михаила Катанића, који је током борби на Нешковом вису опкољен очајнички бранио пуковску заставу. Тешко рањен и заробљен пребачен је на лечење у Софију по налогу самог бугарског кнеза Александра I Батенберга, који је посматрао битку. Прва књига коју је Нушић објавио биле су Приповетке једног каплара 1886 године, збирка кратких прича и цртица насталих на основу прича из рата.ЗатворПошто му је први рукопис био „ухапшен“, како је много година касније навео у својој аутобиографији, тада највероватније добија инспирацију за следећу своју комедију у којој се „позабавио полицијским чиновницима“. Комедију Сумњиво лице написао је 1887/88. године, која ће бити постављена на сцену 35 година касније 29. маја 1923. године. У овом делу исмева полицијски апарат, у коме владају корупција, ксенофобија и каријеризам, чији је главни задатак борба против оних што делују против династије, која се у тексту спомиње неколико пута, и то не на много пажљив и лојалан начин, а током овакве борбе обично страдају недужни.Сцена из представе Протекција Б. Нушића, Секција за Дунавску бановину (НП, Београд), Нови Сад, 1934, Позоришни музеј ВојводинеГодине 1887, у Београду су се догодиле две сахране. Прва сахрана је била старије жене и мајке пуковника Драгутина Франасовића, који је био љубимац краља Милана јер је отео револвер након пуцња од Јелене – Илке Марковић током неуспелог атентата у Саборној цркви 1882. године. Овој сахрани су поред родбине присуствовали краљ, високи официри и сви чланови Владе. Друга сахрана на гробљу, неколико дана касније, била је јунака Катанића, који је након пуштања из заробљеништва преминуо од последица рањавања. Овој сахрани присуствовала је цела престоница. Револтиран овим догађајем млади Нушић је написао политичко-сатиричну песму под насловом „Два раба” и поделио је на два дела. У првом делу описује прву сахрану којој су присуствовали „ките и мундири” као „и још неко, али то је тајна” (овде се мисли на краља). У другом делу песме Нушић је стиховао о сахрани храброг јунака. Песма је објављена у „Дневном листу“ и изазвала је велику пажњу код народа. Међутим, публикована песма силно је увредила и разбеснела краља Милана који је наредио да се Нушић ухапси и осуди. Нушић је до тада већ стекао репутацију младог човека „поганог језика и још поганијег пера.... те да ће му Пожаревац добро доћи да се мало расхлади“. Нушић је 1888. године осуђен на две, а помилован је на молбу свог оца, после годину дана проведених у Пожаревцу.[10]На робији је писао приче доцније окупљене у књигу Листићи и комедију Протекција. У овој комедији Нушић је у сатиричним алузијама далеко обазривији. У Протекцији, такође, исмева бирократију али има знатно блажи став. Министар је ту приказан као добродушан човек који је готов да сваком помогне, чак показује разумевање и широкогрудости према људима који су га оштро нападали у штампи. По изласку из затвора, одлази на пријем код краља Милана, након чега му министар иностраних дела додељује службу у дипломатији. Следећих десет година службује у конзулатима у Османском царству (Битољу, Скопљу, Солуну, Серезу и Приштини). Његов последњи написан комад Протекција биће постављен први пут на сцену Краљевског позоришта уочи поласка на службу у иностранству 1889. године.9/3

Branislav Nušić KomedijeTvrdi povezIzdavač RadO autoruБранислав Нушић (Београд, 20. октобар 1864 — Београд, 19. јануар 1938) био је српски књижевник, писац романа, драма, прича и есеја, комедиограф, зачетник реторике у Србији и истакнути фотограф аматер. Такође је радио као новинар и дипломата.[3]Најзначајнији део његовог стваралаштва су позоришна дела, од којих су најпознатије комедије: Госпођа министарка, Народни посланик, Сумњиво лице, Ожалошћена породица и Покојник. Осим што је писао за позориште, радио је као драматург или управник у позориштима у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву.Бранислав Нушић је у својим делима овековечио свакодневицу српског друштва у XIX и XX веку, а његове социолошке анализе су актуелне и у XXI веку.БиографијаДетињство и школовањеСпомен-плоча на зиду Зграде Народне банке Србије у Улици краља Петра у Београду, на месту где се некада налазила родна кућа Бранислава НушићаБранислав Нушић је рођен 20. октобра (8. октобра по јулијанском календару) 1864. у Београду, недалеко од Саборне цркве (данашња улица Краља Петра I), у кући на чијем је месту данас Народна банка Србије, као Алкибијад Нуша (цинц. Alchiviadi al Nuşa) од оца Ђорђа (Георгијаса) Цинцарина, и мајке Љубице Српкиње. Његов отац је био угледни трговац житом, али је убрзо после Нушићевог рођења изгубио богатство. Породица се преселила у Смедерево, где је Нушић провео своје детињство и похађао основну школу и прве две године гимназије. Матурирао је у Београду.Још као гимназијалац завршног разреда постао је члан Ђачке дружине "Нада". Његов први књижевни рад представљале су песме, од којих су две објављене у "Надином" алманаху.[4] Своје песме касније је објављивао и у "Голубу" - листу за српску младеж 1879. године.[5] Када је напунио 18 година, законски је променио своје име у Бранислав Нушић. Још као млад постао је члан опозиционе Радикалне странке. Тада је први пут осетио снагу владајућег режима. Године 1883, у 19 години, написао је прву своју комедију Народни посланик која ће бити постављена на сцену тринаест година касније, 1896. године. Овај комад исмева политичку борбу, изборе, народне посланике и владину странку. Иако је добио повољну оцену рецензената, Милована Глишића и Лазе Лазаревића, и стављен на репертоар, управник Краљевског српског народног позоришта Милорад Шапчанин је у последњем тренутку упутио рукопис у министарство полиције с молбом за мишљење, јер треба да буде постављен на државну позорницу. Међутим, тамо ће због „бирократије“ остати годинама. Студије правних наука започео је у Грацу (где је провео годину дана)[6], а затим наставио у Београду, где је и дипломирао на Великој школи 1886. године.Бранислав Нушић (десно) као каплар у српско-бугарском рату 1886. годинеСа дванаест година Нушић бежи од куће, како би се придружио српској војсци у Српско-турском рату, али га градски пандур убрзо враћа кући. Касније је учествовао у кратком двонедељном Српско-бугарском рату 1885. године, као добровољац. Тада је као каплар 15. пука добио у Јагодини један вод добровољаца за обуку. У том воду је био и песник Војислав Илић,[7][8] са којим Нушић остаје нераздвојан пријатељ све до Илићеве смрти, 1894. године.[9] Бугарска је у овом рату добила уједињење, док је Србија добила ратног јунака, мајора Михаила Катанића, који је током борби на Нешковом вису опкољен очајнички бранио пуковску заставу. Тешко рањен и заробљен пребачен је на лечење у Софију по налогу самог бугарског кнеза Александра I Батенберга, који је посматрао битку. Прва књига коју је Нушић објавио биле су Приповетке једног каплара 1886 године, збирка кратких прича и цртица насталих на основу прича из рата.ЗатворПошто му је први рукопис био „ухапшен“, како је много година касније навео у својој аутобиографији, тада највероватније добија инспирацију за следећу своју комедију у којој се „позабавио полицијским чиновницима“. Комедију Сумњиво лице написао је 1887/88. године, која ће бити постављена на сцену 35 година касније 29. маја 1923. године. У овом делу исмева полицијски апарат, у коме владају корупција, ксенофобија и каријеризам, чији је главни задатак борба против оних што делују против династије, која се у тексту спомиње неколико пута, и то не на много пажљив и лојалан начин, а током овакве борбе обично страдају недужни.Сцена из представе Протекција Б. Нушића, Секција за Дунавску бановину (НП, Београд), Нови Сад, 1934, Позоришни музеј ВојводинеГодине 1887, у Београду су се догодиле две сахране. Прва сахрана је била старије жене и мајке пуковника Драгутина Франасовића, који је био љубимац краља Милана јер је отео револвер након пуцња од Јелене – Илке Марковић током неуспелог атентата у Саборној цркви 1882. године. Овој сахрани су поред родбине присуствовали краљ, високи официри и сви чланови Владе. Друга сахрана на гробљу, неколико дана касније, била је јунака Катанића, који је након пуштања из заробљеништва преминуо од последица рањавања. Овој сахрани присуствовала је цела престоница. Револтиран овим догађајем млади Нушић је написао политичко-сатиричну песму под насловом „Два раба” и поделио је на два дела. У првом делу описује прву сахрану којој су присуствовали „ките и мундири” као „и још неко, али то је тајна” (овде се мисли на краља). У другом делу песме Нушић је стиховао о сахрани храброг јунака. Песма је објављена у „Дневном листу“ и изазвала је велику пажњу код народа. Међутим, публикована песма силно је увредила и разбеснела краља Милана који је наредио да се Нушић ухапси и осуди. Нушић је до тада већ стекао репутацију младог човека „поганог језика и још поганијег пера.... те да ће му Пожаревац добро доћи да се мало расхлади“. Нушић је 1888. године осуђен на две, а помилован је на молбу свог оца, после годину дана проведених у Пожаревцу.[10]На робији је писао приче доцније окупљене у књигу Листићи и комедију Протекција. У овој комедији Нушић је у сатиричним алузијама далеко обазривији. У Протекцији, такође, исмева бирократију али има знатно блажи став. Министар је ту приказан као добродушан човек који је готов да сваком помогне, чак показује разумевање и широкогрудости према људима који су га оштро нападали у штампи. По изласку из затвора, одлази на пријем код краља Милана, након чега му министар иностраних дела додељује службу у дипломатији. Следећих десет година службује у конзулатима у Османском царству (Битољу, Скопљу, Солуну, Серезу и Приштини). Његов последњи написан комад Протекција биће постављен први пут на сцену Краљевског позоришта уочи поласка на службу у иностранству 1889. године.9/3

Branislav Nušić KomedijeTvrdi povezIzdavač RadO autoruБранислав Нушић (Београд, 20. октобар 1864 — Београд, 19. јануар 1938) био је српски књижевник, писац романа, драма, прича и есеја, комедиограф, зачетник реторике у Србији и истакнути фотограф аматер. Такође је радио као новинар и дипломата.[3]Најзначајнији део његовог стваралаштва су позоришна дела, од којих су најпознатије комедије: Госпођа министарка, Народни посланик, Сумњиво лице, Ожалошћена породица и Покојник. Осим што је писао за позориште, радио је као драматург или управник у позориштима у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву.Бранислав Нушић је у својим делима овековечио свакодневицу српског друштва у XIX и XX веку, а његове социолошке анализе су актуелне и у XXI веку.БиографијаДетињство и школовањеСпомен-плоча на зиду Зграде Народне банке Србије у Улици краља Петра у Београду, на месту где се некада налазила родна кућа Бранислава НушићаБранислав Нушић је рођен 20. октобра (8. октобра по јулијанском календару) 1864. у Београду, недалеко од Саборне цркве (данашња улица Краља Петра I), у кући на чијем је месту данас Народна банка Србије, као Алкибијад Нуша (цинц. Alchiviadi al Nuşa) од оца Ђорђа (Георгијаса) Цинцарина, и мајке Љубице Српкиње. Његов отац је био угледни трговац житом, али је убрзо после Нушићевог рођења изгубио богатство. Породица се преселила у Смедерево, где је Нушић провео своје детињство и похађао основну школу и прве две године гимназије. Матурирао је у Београду.Још као гимназијалац завршног разреда постао је члан Ђачке дружине "Нада". Његов први књижевни рад представљале су песме, од којих су две објављене у "Надином" алманаху.[4] Своје песме касније је објављивао и у "Голубу" - листу за српску младеж 1879. године.[5] Када је напунио 18 година, законски је променио своје име у Бранислав Нушић. Још као млад постао је члан опозиционе Радикалне странке. Тада је први пут осетио снагу владајућег режима. Године 1883, у 19 години, написао је прву своју комедију Народни посланик која ће бити постављена на сцену тринаест година касније, 1896. године. Овај комад исмева политичку борбу, изборе, народне посланике и владину странку. Иако је добио повољну оцену рецензената, Милована Глишића и Лазе Лазаревића, и стављен на репертоар, управник Краљевског српског народног позоришта Милорад Шапчанин је у последњем тренутку упутио рукопис у министарство полиције с молбом за мишљење, јер треба да буде постављен на државну позорницу. Међутим, тамо ће због „бирократије“ остати годинама. Студије правних наука започео је у Грацу (где је провео годину дана)[6], а затим наставио у Београду, где је и дипломирао на Великој школи 1886. године.Бранислав Нушић (десно) као каплар у српско-бугарском рату 1886. годинеСа дванаест година Нушић бежи од куће, како би се придружио српској војсци у Српско-турском рату, али га градски пандур убрзо враћа кући. Касније је учествовао у кратком двонедељном Српско-бугарском рату 1885. године, као добровољац. Тада је као каплар 15. пука добио у Јагодини један вод добровољаца за обуку. У том воду је био и песник Војислав Илић,[7][8] са којим Нушић остаје нераздвојан пријатељ све до Илићеве смрти, 1894. године.[9] Бугарска је у овом рату добила уједињење, док је Србија добила ратног јунака, мајора Михаила Катанића, који је током борби на Нешковом вису опкољен очајнички бранио пуковску заставу. Тешко рањен и заробљен пребачен је на лечење у Софију по налогу самог бугарског кнеза Александра I Батенберга, који је посматрао битку. Прва књига коју је Нушић објавио биле су Приповетке једног каплара 1886 године, збирка кратких прича и цртица насталих на основу прича из рата.ЗатворПошто му је први рукопис био „ухапшен“, како је много година касније навео у својој аутобиографији, тада највероватније добија инспирацију за следећу своју комедију у којој се „позабавио полицијским чиновницима“. Комедију Сумњиво лице написао је 1887/88. године, која ће бити постављена на сцену 35 година касније 29. маја 1923. године. У овом делу исмева полицијски апарат, у коме владају корупција, ксенофобија и каријеризам, чији је главни задатак борба против оних што делују против династије, која се у тексту спомиње неколико пута, и то не на много пажљив и лојалан начин, а током овакве борбе обично страдају недужни.Сцена из представе Протекција Б. Нушића, Секција за Дунавску бановину (НП, Београд), Нови Сад, 1934, Позоришни музеј ВојводинеГодине 1887, у Београду су се догодиле две сахране. Прва сахрана је била старије жене и мајке пуковника Драгутина Франасовића, који је био љубимац краља Милана јер је отео револвер након пуцња од Јелене – Илке Марковић током неуспелог атентата у Саборној цркви 1882. године. Овој сахрани су поред родбине присуствовали краљ, високи официри и сви чланови Владе. Друга сахрана на гробљу, неколико дана касније, била је јунака Катанића, који је након пуштања из заробљеништва преминуо од последица рањавања. Овој сахрани присуствовала је цела престоница. Револтиран овим догађајем млади Нушић је написао политичко-сатиричну песму под насловом „Два раба” и поделио је на два дела. У првом делу описује прву сахрану којој су присуствовали „ките и мундири” као „и још неко, али то је тајна” (овде се мисли на краља). У другом делу песме Нушић је стиховао о сахрани храброг јунака. Песма је објављена у „Дневном листу“ и изазвала је велику пажњу код народа. Међутим, публикована песма силно је увредила и разбеснела краља Милана који је наредио да се Нушић ухапси и осуди. Нушић је до тада већ стекао репутацију младог човека „поганог језика и још поганијег пера.... те да ће му Пожаревац добро доћи да се мало расхлади“. Нушић је 1888. године осуђен на две, а помилован је на молбу свог оца, после годину дана проведених у Пожаревцу.[10]На робији је писао приче доцније окупљене у књигу Листићи и комедију Протекција. У овој комедији Нушић је у сатиричним алузијама далеко обазривији. У Протекцији, такође, исмева бирократију али има знатно блажи став. Министар је ту приказан као добродушан човек који је готов да сваком помогне, чак показује разумевање и широкогрудости према људима који су га оштро нападали у штампи. По изласку из затвора, одлази на пријем код краља Милана, након чега му министар иностраних дела додељује службу у дипломатији. Следећих десет година службује у конзулатима у Османском царству (Битољу, Скопљу, Солуну, Серезу и Приштини). Његов последњи написан комад Протекција биће постављен први пут на сцену Краљевског позоришта уочи поласка на службу у иностранству 1889. године.9/3