Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nensi Anderhil izvrši samoubistvo bez očiglednog razloga. Nedelju dana kasnije, njen sin -- petnaestogodišnji Mark -- nestaje. Dečakov ujak, romanopisac Timoti Anderhil, pretražuje svoj rodni grad Milhaven u potrazi za tragovima koji bi mogli da pomognu u razotkrivanju ove užasne dvojne misterije. Ubrzo saznaje da je u blizini pedofilski ubica na slobodi i da je neposredno pre Nensinog samoubistva, Mark postao opsednut napuštenom kućom u koju je zamišljao da bi se ubica mogao skloniti. Nije samo prazna zgrada, kuća šapuće od podruma do potkrovlja sa odjecima duge skrivene horor priče iz istinitog života, a Tim se plaši da je, istražujući njenu neopisivu istoriju, Mark naišao na njenu poslednju i najveću tajnu: sablasno izgubljenu devojku koja je možda nagovorila dečaka koji se može sugerisati u potrebi u njen misteriozni domen. Peter Francis Straub (/straʊb/; 2. ožujka 1943. – 4. rujna 2022.) [1] bio je američki romanopisac i pjesnik. Postigao je uspjeh s nekoliko romana strave i nadnaravne fantastike, među kojima su Julia (1975.), Priča o duhovima (1979.) i Talisman (1984.), potonji je napisao u suradnji sa Stephenom Kingom. Istraživao je žanr misterije trilogijom Plava ruža, koja se sastoji od Koko (1988), Misterija (1990) i Grla (1993). Spojio je nadnaravno s kriminalističkom fikcijom u Lost Boy, Lost Girl (2003.) i povezanom In the Night Room (2004.). Za Library of America uredio je svezak H. P. Lovecraft: Priče i antologiju American Fantastic Tales. Straub je dobio takva književna priznanja kao što su nagrada Bram Stoker, World Fantasy Award i International Horror Guild Award. Prema njegovoj osmrtnici u New York Timesu, Straub je `donio pjesnički senzibilitet u priče o duhovima, demonima i drugim stvarima koje se sudaraju u noći.` [2] Rani život i obrazovanje Straub je rođen u Milwaukeeju, Wisconsin, kao sin Gordona Anthonyja Strauba i Elvene (Nilsestuen) Straub.[3][4] U dobi od sedam godina Strauba je udario automobil i zadobio ozbiljne ozljede. Bio je u bolnici nekoliko mjeseci i koristio je invalidska kolica dok nije ponovno naučio hodati. Straub je rekao da ga je nesreća prerano učinila svjesnim vlastite smrtnosti.[5] Straub je halapljivo čitao od malih nogu, ali njegovi književni interesi nisu se svidjeli njegovim roditeljima; njegov se otac nadao da će izrasti u profesionalnog sportaša, dok je njegova majka željela da bude luteranski svećenik.[6] Pohađao je Milwaukee Country Day School uz stipendiju, i tijekom svog boravka tamo počeo je pisati.[6] U srednjoj školi je `otkrio Thomasa Wolfea i Jacka Kerouaca, svece zaštitnike ranjene i samosvjesne adolescencije, a također, blagoslovljeno, jazz glazbu, koja je govorila izvan svake granice: strast i oslobođenje u obliku govora na daleko strani verbalne granice.` [7] Straub je pohađao Sveučilište Wisconsin–Madison gdje je otkrio `različite radosti Henryja Jamesa, Williama Carlosa Williamsa i teksaškog blues-rokera Stevea Millera, sjajnog i veselog lika koji je živio preko puta.` [8] Stekao je zvanje diplomirao engleski jezik 1965. i magistrirao na Sveučilištu Columbia godinu dana kasnije. Kratko je predavao engleski na Milwaukee Country Dayu, gdje je `uživao u manjem, ali privremenom uspjehu kao Mr. Chips-cum-jalapenos, uglavnom zahvaljujući apsolutnoj slobodi koju mu je dala administracija i njegovoj ljubavi prema svojim studentima, koji su ga vjerno slijedili kao palio je šibice i vodio ih u špilje po imenu Lawrence, Forster, Brontë, Thackeray, itd., itd. U slobodno vrijeme, zaljubio se u poeziju, posebno u poeziju Johna Ashberyja, i pisao je imitacije tri godine kasnije, bojeći se da će se pretvoriti u bezduhovnog i kredom zamrljanog bednika, otišao je u Dublin, Irska, raditi na doktoratu, potajno (tajna čak i za njega) kako bi počeo ozbiljno pisati.

Laser Crveni Red Laser Disco Pointer 3 U 1 Model 303 Tehnicke Karakteristike:  Ime Lasera: Crveni Laser 303Boja Kucista Lasera: Crna Boja Snopa: Crveni Laserski SnopTalasna Duzina: 650 nmIzlazna Snaga: 1000 mWNapajanje: Baterija Punjiva 3.7 VDomet Lasera: 1 - 5 kmNapravljen Od Aluminijuma, Otporan Na Atmosferske UticajeDuzina Lasera: 16.5 cmSirina Lasera: 23 mmTezina Lasera: 90 - 100 gCrveni Laser 3 U 1: Disko Efekat - Zvezdano Nebo, Redovan Crveni Snop, Debeli Crveni Snop Opis Proizvoda:  303 model sa tasterom i dodatkom za zvezdano nebo.   Prenosni crveni laser sa podesivim fokusom moze da upali sibicu.  Ima mogucnost stelovanja fokusa (mozete povecavati i smanjivati velicinu tacke lasera)Mala velicina, visoka izlazna snaga, dug zivotni vek lasera.    Laser pogodan za pokazivanje zeljenog cilja, astronome, lovce, za igranje sa mackama i psima, ometanje utakmica, profesore, predavace, prezentacije (pointer) itd.  Crvena tacka se moze videti i tokom dana, snop svetlosti crvene boje je izrazito vidljiv nocu.  Savrseno bezbedan jer poseduje kljuc za zakljucavanje da ne mogu koristiti mala deca bez vaseg nadzora.   Paket Sadrzi:  Crveni Laser Pointer 303Kljuc Za LaserKoristi Jednu 18650 Bateriju Od 3.7V (Dodatnih 250 din) Za Jace Baterije DogovorPunjac Za 18650 Bateriju (Dodatnih 350 din)Dodatak Za Punjac Ako Nema Odgovarajuce Uticnice (Dodatnih 100 din)Laseri Dolaze U Kutiji (Dodatnih 100 Din) Napomena:    Komplet pakovanje 2100 Din (laser, kljuc, baterija, punjac, dodatak za punjac, kutija)Najeftinije pakovanje 1300 Din (laser, kljuc)Ovaj laser nije igracka i ne treba ga davati maloj deci!    Laser je veoma jak ne treba ga usmeravati prema ocima jer moze da osteti vid.    Svaka odgovornost za upotrebu je na vama.                                                                                                                                                              ❤️ Bicete zadovoljni 1️⃣0️⃣0️⃣% ❤️                                              < --- ⭐️ SVE NA JEDNOM MESTU ⭐️ --- > -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------                                                        ⚠️ PROCITATI PRE KUPOVINE ⚠️ ➡️ ➡️ Kupite vise stvari i objedinite postarinu, na vise kupljenih proizvoda moze blaga korekcija cene. ➡️ Prvo pitajte sve sto Vas zanima da bi izbegli bespotrebne nesporazume i negativne ocene ⚔️➡️ Ako proizvod treba slikati pre slanja ili dodatne slike javite - Reklamacije Ne Prihvatam ❗️ ❗️ ❗️➡️ ❌❗️ ❗️ ❗️ Proizvodi NEMAJU GARANCIJU ❗️ ❗️ ❗️❌➡️ Ako proizvod nije kod mene, moze se naruciti, ⌚️ vreme cekanja 3️⃣-4️⃣5️⃣ dana (sve zavisi odakle stize roba). ➡️ Ko ne moze da preuzme robu licno saljem kurirskim sluzbama Post Express, Bex, Aks. . .  ➡️ Uplatom na ziro racun unapred pre slanja postarina je jeftinija. ➡️ Ponude za menjazu proizvoda ili slicno ne radim ❗️ ❗️ ❗️➡️ ✔️➡️ Ako nesto treba samo javite i da nema u oglasima pokusacu da nabavim. ➡️ Roba koju prodajem moze biti za licnu upotrebu, preprodaju ili za dobar rodjendanski poklon.                                ⚠️ ☎️ Vladimir 0️⃣6️⃣1️⃣/1️⃣5️⃣3️⃣-5️⃣6️⃣4️⃣5️⃣ ☎️ ⚠️                                ⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️

Laser Crveni Red Laser Pointer 2 U 1 Model 301 Tehnicke Karakteristike:  Ime Lasera: Crveni Laser 301Boja Kucista Lasera: Crna Boja Snopa: Crveni Laserski SnopTalasna Duzina: 650 nmIzlazna Snaga: 1000 mWNapajanje: Baterija Punjiva 3.7 VDomet Lasera: 1 - 5 kmNapravljen Od Aluminijuma, Otporan Na Atmosferske UticajeDuzina Lasera: 15 cmSirina Lasera: 23 mmTezina Lasera: 80 - 90 gCrveni Laser 2 U 1: Redovan Crveni Snop, Debeli Crveni Snop Opis Proizvoda:    Prenosni crveni laser sa podesivim fokusom moze da upali sibicu.  Ima mogucnost stelovanja fokusa (mozete povecavati i smanjivati velicinu tacke lasera)Mala velicina, visoka izlazna snaga, dug zivotni vek lasera.    Laser pogodan za pokazivanje zeljenog cilja, astronome, lovce, za igranje sa mackama i psima, ometanje utakmica, profesore, predavace, prezentacije (pointer) itd.  Crvena tacka se moze videti i tokom dana, snop svetlosti crvene boje je izrazito vidljiv nocu.  Savrseno bezbedan jer poseduje kljuc za zakljucavanje da ne mogu koristiti mala deca bez vaseg nadzora.   Paket Sadrzi:  Crveni Laser Pointer 301Kljuc Za LaserKoristi Jednu 18650 Bateriju Od 3.7 V (Dodatnih 250 din) Za Jace Baterije DogovorPunjac Za 18650 Bateriju (Dodatnih 350 din)Dodatak Za Punjac Ako Nema Odgovarajuce Uticnice (Dodatnih 100 din)Laseri Dolaze U Kutiji (Dodatnih 100 Din) Napomena:   Komplet pakovanje 2000 Din (laser, kljuc, baterija, punjac, dodatak za punjac, kutija)Najeftinije pakovanje 1200 Din (laser, kljuc)Ovaj laser nije igracka i ne treba ga davati maloj deci!    Laser je veoma jak ne treba ga usmeravati prema ocima jer moze da osteti vid.    Svaka odgovornost za upotrebu je na vama.                                                                                                                                                              ❤️ Bicete zadovoljni 1️⃣0️⃣0️⃣% ❤️                                              < --- ⭐️ SVE NA JEDNOM MESTU ⭐️ --- > -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------                                                        ⚠️ PROCITATI PRE KUPOVINE ⚠️ ➡️ ➡️ Kupite vise stvari i objedinite postarinu, na vise kupljenih proizvoda moze blaga korekcija cene. ➡️ Prvo pitajte sve sto Vas zanima da bi izbegli bespotrebne nesporazume i negativne ocene ⚔️➡️ Ako proizvod treba slikati pre slanja ili dodatne slike javite - Reklamacije Ne Prihvatam ❗️ ❗️ ❗️➡️ ❌❗️ ❗️ ❗️ Proizvodi NEMAJU GARANCIJU ❗️ ❗️ ❗️❌➡️ Ako proizvod nije kod mene, moze se naruciti, ⌚️ vreme cekanja 3️⃣-4️⃣5️⃣ dana (sve zavisi odakle stize roba). ➡️ Ko ne moze da preuzme robu licno saljem kurirskim sluzbama Post Express, Bex, Aks. . .  ➡️ Uplatom na ziro racun unapred pre slanja postarina je jeftinija. ➡️ Ponude za menjazu proizvoda ili slicno ne radim ❗️ ❗️ ❗️➡️ ✔️➡️ Ako nesto treba samo javite i da nema u oglasima pokusacu da nabavim. ➡️ Roba koju prodajem moze biti za licnu upotrebu, preprodaju ili za dobar rodjendanski poklon.                                ⚠️ ☎️ Vladimir 0️⃣6️⃣1️⃣/1️⃣5️⃣3️⃣-5️⃣6️⃣4️⃣5️⃣ ☎️ ⚠️                                ⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️

Laser Zeleni Green Laser Pointer 2 U 1 Model 301 Tehnicke Karakteristike:  Ime Lasera: Zeleni Laser 301Boja Kucista Lasera: Crna Boja Snopa: Zeleni Laserski SnopTalasna Duzina: 532 nmIzlazna Snaga: 1000 mWNapajanje: Baterija Punjiva 3.7 VDomet Lasera: 5 - 10 kmNapravljen Od Aluminijuma, Otporan Na Atmosferske UticajeDuzina Lasera: 15 cmSirina Lasera: 23 mmTezina Lasera: 80 - 90 gZeleni Laser 2 U 1: Redovan Zeleni Snop, Debeli Zeleni Snop Opis Proizvoda:  Prenosni zeleni laser sa podesivim fokusom moze da upali sibicu.  Ima mogucnost stelovanja fokusa (mozete povecavati i smanjivati velicinu tacke lasera)Mala velicina, visoka izlazna snaga, dug zivotni vek lasera.    Laser pogodan za pokazivanje zeljenog cilja, astronome, lovce, za igranje sa mackama i psima, ometanje utakmica, profesore, predavace, prezentacije (pointer) itd.  Zelena tacka se moze videti i tokom dana, snop svetlosti zelene boje je izrazito vidljiv nocu.  Savrseno bezbedan jer poseduje kljuc za zakljucavanje da ne mogu koristiti mala deca bez vaseg nadzora.      Paket Sadrzi:  Zeleni Laser Pointer 301Kljuc Za LaserKoristi Jednu 18650 Bateriju Od 3.7 V (Dodatnih 250 din) Za Jace Baterije DogovorPunjac Za 18650 Bateriju (Dodatnih 350 din)Dodatak Za Punjac Ako Nema Odgovarajuce Uticnice (Dodatnih 100 din)Laseri Dolaze U Kutiji (Dodatnih 100 Din) Napomena:  Komplet pakovanje 2000 Din (laser, kljuc, baterija, punjac, dodatak za punjac, kutija)Najeftinije pakovanje 1200 Din (laser, kljuc)Ovaj laser nije igracka i ne treba ga davati maloj deci!    Laser je veoma jak ne treba ga usmeravati prema ocima jer moze da osteti vid.    Svaka odgovornost za upotrebu je na vama.                                                                                                                                                              ❤️ Bicete zadovoljni 1️⃣0️⃣0️⃣% ❤️                                              < --- ⭐️ SVE NA JEDNOM MESTU ⭐️ --- > -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------                                                        ⚠️ PROCITATI PRE KUPOVINE ⚠️ ➡️ ➡️ Kupite vise stvari i objedinite postarinu, na vise kupljenih proizvoda moze blaga korekcija cene. ➡️ Prvo pitajte sve sto Vas zanima da bi izbegli bespotrebne nesporazume i negativne ocene ⚔️➡️ Ako proizvod treba slikati pre slanja ili dodatne slike javite - Reklamacije Ne Prihvatam ❗️ ❗️ ❗️➡️ ❌❗️ ❗️ ❗️ Proizvodi NEMAJU GARANCIJU ❗️ ❗️ ❗️❌➡️ Ako proizvod nije kod mene, moze se naruciti, ⌚️ vreme cekanja 3️⃣-4️⃣5️⃣ dana (sve zavisi odakle stize roba). ➡️ Ko ne moze da preuzme robu licno saljem kurirskim sluzbama Post Express, Bex, Aks. . .  ➡️ Uplatom na ziro racun unapred pre slanja postarina je jeftinija. ➡️ Ponude za menjazu proizvoda ili slicno ne radim ❗️ ❗️ ❗️➡️ ✔️➡️ Ako nesto treba samo javite i da nema u oglasima pokusacu da nabavim. ➡️ Roba koju prodajem moze biti za licnu upotrebu, preprodaju ili za dobar rodjendanski poklon.                                ⚠️ ☎️ Vladimir 0️⃣6️⃣1️⃣/1️⃣5️⃣3️⃣-5️⃣6️⃣4️⃣5️⃣ ☎️ ⚠️                                ⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️

Laser Zeleni Green Laser Disco Pointer 3 U 1 Model 303 Tehnicke Karakteristike:  Ime Lasera: Zeleni Laser 303Boja Kucista Lasera: Crna, Zuta, Crvena, Plava Boja Snopa: Zeleni Laserski SnopTalasna Duzina: 532 nmIzlazna Snaga: 1000 mWNapajanje: Baterija Punjiva 3.7 VDomet Lasera: 5 - 10 kmNapravljen Od Aluminijuma, Otporan Na Atmosferske UticajeDuzina Lasera: 16.5 cmSirina Lasera: 23 mmTezina Lasera: 90 - 100 gZeleni Laser 3 U 1: Disko Efekat - Zvezdano Nebo, Redovan Zeleni Snop, Debeli Zeleni Snop Opis Proizvoda:  Najaci laser, model sa tasterom i dodatkom za zvezdano nebo.  Prenosni zeleni laser sa podesivim fokusom moze da upali sibicu.  Ima mogucnost stelovanja fokusa (mozete povecavati i smanjivati velicinu tacke lasera)Mala velicina, visoka izlazna snaga, dug zivotni vek lasera.    Laser pogodan za pokazivanje zeljenog cilja, astronome, lovce, za igranje sa mackama i psima, ometanje utakmica, profesore, predavace, prezentacije (pointer) itd.  Zelena tacka se moze videti i tokom dana, snop svetlosti zelene boje je izrazito vidljiv nocu.  Savrseno bezbedan jer poseduje kljuc za zakljucavanje da ne mogu koristiti mala deca bez vaseg nadzora.   Paket Sadrzi:  Zeleni Laser Pointer 303Kljuc Za LaserKoristi Jednu 18650 Bateriju Od 3.7 V (Dodatnih 250 din) Za Jace Baterije DogovorPunjac Za 18650 Bateriju (Dodatnih 350 din)Dodatak Za Punjac Ako Nema Odgovarajuce Uticnice (Dodatnih 100 din)Laseri Dolaze U Kutiji (Dodatnih 100 Din) Napomena: Komplet pakovanje 2000 Din (laser, kljuc, baterija, punjac, dodatak za punjac, kutija). Najeftinije pakovanje 1200 Din (laser, kljuc). U oglasu je cena za proizvod koji je kod mene.  Za druge boje koje nemam pre narucivanja proverim cenu i dostupnost proizvoda.  Ovaj laser nije igracka i ne treba ga davati maloj deci!    Laser je veoma jak ne treba ga usmeravati prema ocima jer moze da osteti vid.    Svaka odgovornost za upotrebu je na vama.                                                                                                                                                               ❤️ Bicete zadovoljni 1️⃣0️⃣0️⃣% ❤️                                              < --- ⭐️ SVE NA JEDNOM MESTU ⭐️ --- > -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------                                                        ⚠️ PROCITATI PRE KUPOVINE ⚠️ ➡️ ➡️ Kupite vise stvari i objedinite postarinu, na vise kupljenih proizvoda moze blaga korekcija cene. ➡️ Prvo pitajte sve sto Vas zanima da bi izbegli bespotrebne nesporazume i negativne ocene ⚔️➡️ Ako proizvod treba slikati pre slanja ili dodatne slike javite - Reklamacije Ne Prihvatam ❗️ ❗️ ❗️➡️ ❌❗️ ❗️ ❗️ Proizvodi NEMAJU GARANCIJU ❗️ ❗️ ❗️❌➡️ Ako proizvod nije kod mene, moze se naruciti, ⌚️ vreme cekanja 3️⃣-4️⃣5️⃣ dana (sve zavisi odakle stize roba). ➡️ Ko ne moze da preuzme robu licno saljem kurirskim sluzbama Post Express, Bex, Aks. . .  ➡️ Uplatom na ziro racun unapred pre slanja postarina je jeftinija. ➡️ Ponude za menjazu proizvoda ili slicno ne radim ❗️ ❗️ ❗️➡️ ✔️➡️ Ako nesto treba samo javite i da nema u oglasima pokusacu da nabavim. ➡️ Roba koju prodajem moze biti za licnu upotrebu, preprodaju ili za dobar rodjendanski poklon.                                ⚠️ ☎️ Vladimir 0️⃣6️⃣1️⃣/1️⃣5️⃣3️⃣-5️⃣6️⃣4️⃣5️⃣ ☎️ ⚠️                                ⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️

Laser Ljubicasti Purple Laser Disco Pointer 3 U 1 Model 303 Tehnicke Karakteristike:  Ime Lasera: Ljubicasti Laser 303Boja Kucista Lasera: Crna Boja Snopa: Ljubicasti Laserski SnopTalasna Duzina: 405 nmIzlazna Snaga: 1000 mWNapajanje: Baterija Punjiva 3.7 VDomet Lasera: 1 - 2 kmNapravljen Od Aluminijuma, Otporan Na Atmosferske UticajeDuzina Lasera: 16.5 cmSirina Lasera: 23 mmTezina Lasera: 90 - 100 gLjubicasti Laser 3 U 1: Disko Efekat - Zvezdano Nebo, Redovan Ljubicasti Snop, Debeli Ljubicasti Snop Opis Proizvoda:  303 model sa tasterom i dodatkom za zvezdano nebo.   Prenosni ljubicasti laser sa podesivim fokusom moze da upali sibicu.  Ima mogucnost stelovanja fokusa (mozete povecavati i smanjivati velicinu tacke lasera)Mala velicina, visoka izlazna snaga, dug zivotni vek lasera.    Laser pogodan za pokazivanje zeljenog cilja, astronome, lovce, za igranje sa mackama i psima, ometanje utakmica, profesore, predavace, prezentacije (pointer) itd.  Ljubicasta tacka se moze videti i tokom dana, snop svetlosti ljubicaste boje je izrazito vidljiv nocu.  Ljubicasti laser je slabije vidljiv od zelenog i crvenog lasera.   Savrseno bezbedan jer poseduje kljuc za zakljucavanje da ne mogu koristiti mala deca bez vaseg nadzora. Paket Sadrzi:  Ljubicasti Laser Pointer 303Kljuc Za LaserKoristi Jednu 18650 Bateriju Od 3.7V (Dodatnih 250 din) Za Jace Baterije DogovorPunjac Za 18650 Bateriju (Dodatnih 350 din)Dodatak Za Punjac Ako Nema Odgovarajuce Uticnice (Dodatnih 100 din)Laseri Dolaze U Kutiji (Dodatnih 100 Din) Napomena:   Komplet pakovanje 2100 Din (laser, kljuc, baterija, punjac, dodatak za punjac, kutija)Najeftinije pakovanje 1300 Din (laser, kljuc)Ovaj laser nije igracka i ne treba ga davati maloj deci!    Laser je veoma jak ne treba ga usmeravati prema ocima jer moze da osteti vid.    Svaka odgovornost za upotrebu je na vama.                                                                                                                                                            ❤️ Bicete zadovoljni 1️⃣0️⃣0️⃣% ❤️                                              < --- ⭐️ SVE NA JEDNOM MESTU ⭐️ --- > -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------                                                        ⚠️ PROCITATI PRE KUPOVINE ⚠️ ➡️ ➡️ Kupite vise stvari i objedinite postarinu, na vise kupljenih proizvoda moze blaga korekcija cene. ➡️ Prvo pitajte sve sto Vas zanima da bi izbegli bespotrebne nesporazume i negativne ocene ⚔️➡️ Ako proizvod treba slikati pre slanja ili dodatne slike javite - Reklamacije Ne Prihvatam ❗️ ❗️ ❗️➡️ ❌❗️ ❗️ ❗️ Proizvodi NEMAJU GARANCIJU ❗️ ❗️ ❗️❌➡️ Ako proizvod nije kod mene, moze se naruciti, ⌚️ vreme cekanja 3️⃣-4️⃣5️⃣ dana (sve zavisi odakle stize roba). ➡️ Ko ne moze da preuzme robu licno saljem kurirskim sluzbama Post Express, Bex, Aks. . .  ➡️ Uplatom na ziro racun unapred pre slanja postarina je jeftinija. ➡️ Ponude za menjazu proizvoda ili slicno ne radim ❗️ ❗️ ❗️➡️ ✔️➡️ Ako nesto treba samo javite i da nema u oglasima pokusacu da nabavim. ➡️ Roba koju prodajem moze biti za licnu upotrebu, preprodaju ili za dobar rodjendanski poklon.                                ⚠️ ☎️ Vladimir 0️⃣6️⃣1️⃣/1️⃣5️⃣3️⃣-5️⃣6️⃣4️⃣5️⃣ ☎️ ⚠️                                ⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️

Laser Ljubicasti Purple Laser Pointer 2 U 1 Model 301 Tehnicke Karakteristike:  Ime Lasera: Ljubicasti Laser 301Boja Kucista Lasera: Crna Boja Snopa: Ljubicasti Laserski SnopTalasna Duzina: 405 nmIzlazna Snaga: 1000 mWNapajanje: Baterija Punjiva 3.7 VDomet Lasera: 1 - 2 kmNapravljen Od Aluminijuma, Otporan Na Atmosferske UticajeDuzina Lasera: 15 cmSirina Laser: 23 mmTezina Lasera: 80 - 90 gLjubicasti Laser 2 U 1: Redovan Ljubicasti Snop, Debeli Ljubicasti Snop Opis Proizvoda:  Prenosni ljubicasti laser sa podesivim fokusom moze da upali sibicu.  Ima mogucnost stelovanja fokusa (mozete povecavati i smanjivati velicinu tacke lasera)Mala velicina, visoka izlazna snaga, dug zivotni vek lasera.    Laser pogodan za pokazivanje zeljenog cilja, astronome, lovce, za igranje sa mackama i psima, ometanje utakmica, profesore, predavace, prezentacije (pointer) itd.  Ljubicasta tacka se moze videti i tokom dana, snop svetlosti ljubicaste boje je izrazito vidljiv nocu.  Savrseno bezbedan jer poseduje kljuc za zakljucavanje da ne mogu koristiti mala deca bez vaseg nadzora.   Ljubicasti laser je slabije vidljiv od zelenog i crvenog lasera.   Savrseno bezbedan jer poseduje kljuc za zakljucavanje da ne mogu koristiti mala deca bez vaseg nadzora.   Paket Sadrzi:  Ljubicasti Laser Pointer 301Kljuc Za LaserKoristi Jednu 18650 Bateriju Od 3.7V (Dodatnih 250 din) Za Jace Baterije DogovorPunjac Za 18650 Bateriju (Dodatnih 350 din)Dodatak Za Punjac Ako Nema Odgovarajuce Uticnice (Dodatnih 100 din)Laseri Dolaze U Kutiji (Dodatnih 100 Din) Napomena:  Komplet pakovanje 2000 Din (laser, kljuc, baterija, punjac, dodatak za punjac, kutija)Najeftinije pakovanje 1200 Din (laser, kljuc)Ovaj laser nije igracka i ne treba ga davati maloj deci!    Laser je veoma jak ne treba ga usmeravati prema ocima jer moze da osteti vid.    Svaka odgovornost za upotrebu je na vama.                                                                                                                                                              ❤️ Bicete zadovoljni 1️⃣0️⃣0️⃣% ❤️                                              < --- ⭐️ SVE NA JEDNOM MESTU ⭐️ --- > -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------                                                        ⚠️ PROCITATI PRE KUPOVINE ⚠️ ➡️ ➡️ Kupite vise stvari i objedinite postarinu, na vise kupljenih proizvoda moze blaga korekcija cene. ➡️ Prvo pitajte sve sto Vas zanima da bi izbegli bespotrebne nesporazume i negativne ocene ⚔️➡️ Ako proizvod treba slikati pre slanja ili dodatne slike javite - Reklamacije Ne Prihvatam ❗️ ❗️ ❗️➡️ ❌❗️ ❗️ ❗️ Proizvodi NEMAJU GARANCIJU ❗️ ❗️ ❗️❌➡️ Ako proizvod nije kod mene, moze se naruciti, ⌚️ vreme cekanja 3️⃣-4️⃣5️⃣ dana (sve zavisi odakle stize roba). ➡️ Ko ne moze da preuzme robu licno saljem kurirskim sluzbama Post Express, Bex, Aks. . .  ➡️ Uplatom na ziro racun unapred pre slanja postarina je jeftinija. ➡️ Ponude za menjazu proizvoda ili slicno ne radim ❗️ ❗️ ❗️➡️ ✔️➡️ Ako nesto treba samo javite i da nema u oglasima pokusacu da nabavim. ➡️ Roba koju prodajem moze biti za licnu upotrebu, preprodaju ili za dobar rodjendanski poklon.                                ⚠️ ☎️ Vladimir 0️⃣6️⃣1️⃣/1️⃣5️⃣3️⃣-5️⃣6️⃣4️⃣5️⃣ ☎️ ⚠️                                ⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️⬆️

Lepo očuvano Semiotika i filozofija jezika Retko u ponudi Umberto Eko (ital. Umberto Eco; Alesandrija, Pijemont, 5. januar 1932 — 19. februar 2016)[5] bio je italijanski pisac, filozof, estetičar, semiolog, teoretičar književnosti, esejist i istoričar srednjeg veka. Poznat je po svojim romanima i esejističkim delima.[6] Eko je plodno pisao tokom svog života, sa svojim radovima obuhvatajući knjige za decu, prevode sa francuskog i engleskog, kao i novinsku rubriku „La Bustina di Minerva“ (Minervina šibica) objavljivanu da puta mesečno u časopisu L`Espresso počev od 1985. Njegov poslednji doprinos (kritička ocena romantičnih slika Frančeska Hajeza) se pojavio 27. januara 2016.[7][8] U vreme svoje smrti, bio je profesor emeritus na Univerzitetu u Bolonji, gde je predavao tokom većeg dela svog života.[9] U 21. veku, nastavio je da stiče priznanje za svoj esej iz 1995. godine „Ur-fašizam“, gde Eko navodi četrnaest opštih svojstava za koje veruje da čine fašističke ideologije. Rani život i obrazovanje[uredi | uredi izvor] Eko je rođen 5. januara 1932. u gradu Alesandrija, u Pijemontu u severnoj Italiji. Širenje italijanskog fašizma širom regiona uticalo je na njegovo detinjstvo. Sa deset godina dobio je Prvu pokrajinsku nagradu Ludi Juveniles nakon što je pozitivno reagovao na podsticaj mladog italijanskog fašiste koji je napisao „Da li treba da umremo za slavu Musolinija i za besmrtnu sudbinu Italije?“.[10] Njegov otac, Đulio, jedno od trinaestoro dece, bio je računovođa pre nego što ga je vlada mobilisala da učestvuje u tri rata.Tokom Drugog svetskog rata, Umberto i njegova majka, Đovana (Bizio), preselili su se u malo selo na padinama planine Pijemont.[11] Njegovo selo je oslobođeno 1945. godine, i nakon toga je bio izložen američkim stripovima, evropskom otporu i Holokaustu.[10] Eko je stekao salezijansko obrazovanje i upućivao se na red i njegovog osnivača u svojim radovima i intervjuima.[12] Pred kraj života Eko je verovao da je njegovo porodično ime skraćenica od ex caelis oblatus (od latinskog: dar s neba). Kao što je u to vreme bio običaj, ime je njegovom dedi (siročetu) dao zvaničnik u gradskoj skupštini. U jednom intervjuu iz 2011, Eko je objasnio da je prijatelj slučajno naišao na akronim na listi jezuitskih akronima u Vatikanskoj biblioteci, informišući ga o verovatnom poreklu imena.[13] Biografija[uredi | uredi izvor] Tokom 1960-ih bavio se estetikom i istakao se kao jedan od najznačajnijih predstavnika avangarde u italijanskoj kulturi. Pripadao je književnom pokretu Grupa 63. Bio je osnivač književnih časopisa Il Marcatre i Il Quindici. U svom istraživačkom radu bavio se proučavanjem sredstava masovnog informisanja u okviru semiologije i estetike primenom strukturalističkog metoda. Estetika televizijskog iskustva, estetske strukture direktnog prenošenja, sloboda događaja i determinacija, analiza poetskog jezika, otvorenost i teorija informacija, teme su kojima se bavio. Radio je pet godina kao urednik u redakciji za kulturu u Radiotelevisione Italiana (RAI) RAI od 1954. do 1959. godine.[14] Pomno je pratio i lucidno analizirao savremenu kulturu, komunikacije, univerzum informacija i informacionu estetiku. Pored opšte semiologije, bavio se semiologijom vizuelnih poruka, semiologijom arhitekture, epistemologijom strukturalnih modela i semiološkom granicom. U okviru hermeneutike i teorije književnosti bavio se semiologijom teksta, tumačenjem metafora, problemom krivotvorenja i falsifikata i granicama tumačenja. Od 1971. bio je redovni profesor estetike vizuelnih komunikacija i semiologije na Univerzitetima u Torinu, Milanu, Firenci, Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, Jejlu i gostujući profesor na mnogim fakultetima. Godine 1980. objavio je filozofsko-detektivski roman Ime ruže[14] koji je postao jedan od najčitanijih i najprevođenijih romana. Ekov drugi roman, Fukoovo klatno takođe je doživeo veliki uspeh. Bavio se pisanjem, živio u Milanu i Riminiju sa suprugom Renatom koja je istoričar umetnosti. Na Univerzitetu u Bolonji vodio program iz komunikologije. Pisao je kolumnu za L’Espresso nazvanu La bustina di Minerva (Minervina svaštara). Za roman Ime ruže dobio je Premio Strega 1981. godine.[15] U braku sa profesorkom nemačke umetnosti Renatom Ramž imao je sina i ćerku.[14][16] Kritička recepcija i nasleđe[uredi | uredi izvor] Kao akademik sa fokusom filozofiju, semiotiku i kulturu, Eko je podelio kritičare u pogledu toga da li njegovo teoretisanje treba posmatrati kao briljantan ili kao bespotreban projekat sujete opsednut sitnicama, dok je njegovo pisanje fikcije zapanjilo kritičare svojom istovremenom složenošću i popularnošću. U svom osvrtu na Ulogu čitaoca iz 1980. godine, filozof Rodžer Skruton, napadajući Ekove ezoterične tendencije, piše da, „[Eko traži] retoriku tehnikalnosti, sredstva za stvaranje toliko dima toliko dugo da će čitalac početi da krivi njegov sopstveni nedostatak percepcije, a ne nedostatak prosvetljenja autora, zbog činjenice da je on prestao da vidi.`[17] U svom pregledu Vere u krivotvorine i Umetnost i lepota u srednjem veku, istoričar umetnosti Nikola Peni, iz 1986. u međuvremenu, optužuje Eka za podmetanje, pišući „Sumnjam da je Eko možda prvo bio zaveden intelektualnim oprezom, ako ne i skromnošću, pravednim uzrokom `relevantnosti` (reč koja ide u prilog kada se pojavio raniji od ovih eseja) – uzrok koji srednjovekovci mogu biti skloni da prihvate sa posebno očajničkim odbacivanjem.`[18] Na drugom kraju spektra, Eko je hvaljen zbog svoje nestalnosti i enciklopedijskog znanja, što mu je omogućilo da nedokučive akademske predmete učini dostupnim i zanimljivim. U recenziji Imena ruže iz 1980. godine, književni kritičar i naučnik Frank Kermod naziva Teoriju semiotike, „snažnom, ali teškom raspravom“, smatrajući da je Ekov roman „neverovatno zanimljiva knjiga – veoma čudna stvar koja se može roditi iz strasti prema srednjem veku i semiotici, i veoma moderno zadovoljstvo.`[19] Žil Delez citira Ekovu knjigu Otvoreno delo iz 1962. godine sa odobravanjem u svom seminalnom tekstu Razlika i ponavljanje iz 1968, knjizi za koju se kaže da je iz nje poststrukturalistički filozof Žak Derida takođe crpeo inspiriciju.[20][21] U nekrologu filozofa i književnog kritičara Karlina Romana, za Eka se kaže da je „[postao], tokom vremena, kritička savest u centru italijanske humanističke kulture, ujedinjujući manje svetove kao niko pre njega“.[21] Nagrade i počasti[uredi | uredi izvor] Eko je dobio preko 30 počasnih doktorata na mnogim uglednim univerzitetima širom sveta.[14] Dela[uredi | uredi izvor] Teorijska dela[uredi | uredi izvor] Estetski problem u sv. Tome Akvinskog 1956. (Il problema estetico in San Tommaso) Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka 1959, (srp. izd.1994) Otvoreno djelo 1962, (Opera Aperta 1962, srp. izd.1965) Džojsove poetike, (srp. izd. 1965) Kultura, informacija, komunikacija 1968, (La struttura assente 1968, srp. izd. 1973) Napomene uz Ime ruže, 1983 (Postille al `Nome della rosa` 1983) Minervina svaštara, (La Bustine di Minerva 2000, antologija novinskih kolumni i komentara 1994) Kant i kljunar (Kant e l`omitorinco 1997, 1997) Spisi o moralu Kako se piše diplomski rad (srp. izd. 2000) Granice tumačenja 1995, (I limiti dell`interpretazione, srp. izd.2001) O književnosti, (Sulla letteratura, srp. izd. 2002) Minimalni dnevnik (Diario Minimo1963, Il secondo Diario Minimo 1990) Kazati gotovo istu stvar 2003, (Dire quasi la stessa cosa, srp. izd. 2011) Istorija lepote 2004, (srp. izd. 2008) Istorija ružnoće 2008. Beskrajni spiskovi, 2009.[22] Ispovesti mladog romanopisca 2013. Romani[uredi | uredi izvor] Ime ruže (Il nome della rosa, 1980) Fukoovo klatno (Il pendolo di Foucault, 1988) Ostrvo dana pređašnjeg (1994) (L`isola del giorno prima, 1994) Baudolino (Baudolino, 2000) Tajanstveni plamen kraljice Loane (La misteriosa fiamma della regina Loana (2004)) Praško groblje (Il cimitero di Praga, 2010) Nulti broj (Numero zero, 2015) Knjige za decu[uredi | uredi izvor] Bomba i general (La bomba e il generale, 1966, Rev. 1988) Tri kosmonauta (I tre cosmonauti, 1966) Gli gnomi di Gnu, 1992 Eko otvoreno delo umeće tumačenja hermeneutika carls moris dekonstrukcija metafora simbol ...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ajn Rand (engl. Ayn Rand, IPA: /ˈaɪn ˈrænd/;[1] rus. Айн Рэнд, пуно име rus. Алиса Зиновьевна Розенбаум; Sankt Peterburg, 2. februar 1905 — Njujork, 6. mart 1982) bila je rusko-američki filozof, romansijer, dramaturg i scenarista. Poznata je po veoma uticajnim romanima kroz koje je razvila i obradila filozofiju objektivizma. Nakon završenih studija istorije na Državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu, zbog nepovoljnih društveno-ekonomskih događaja u novonastalom Sovjetskom Savezu i građanskom ratu koji mu je prethodio, preselila se u Sjedinjene Države 1926. godine, gde je 1935. i 1936. radila kao filmski scenarista i pozorišni producent. Značajni književni uspeh stekla je romanom Veličanstveni izvor (engl. The Fountainhead) iz 1943, koji je posle mnogih odbijanja od strane izdavača usled zamerki na prevelikoj dozi individualnosti i intelektualnosti, godinu dana od štampanja postao najprodavanija knjiga u Americi i to zahvaljujući samo usmenom predanju. Ovaj uspeh doneo joj je međunarodnu slavu. Svoje najpoznatije delo, roman Pobunjeni Atlas (engl. Atlas Shrugged) objavila je 1957. Posle toga potpuno se posvetila pisanju dokumentarne i filozofske literature sa namerom ka dubljem razrađivanju i objašnjavanju filozofije objektivizma. Do svoje smrti 1982. objavljivala je svoje magazine i nekoliko knjiga kolekcija eseja. Rand je zagovarala razum kao jedino sredstvo sticanja saznanja, odbacujući veru i religiju. Podržavala je racionalni i etički egoizam, a odbacivala altruizam. U politici, upotrebu sile je osuđvala kao nemoralnom, i suprotstavila se kolektivizmu i etatizmu, kao i anarhizmu. Bila je zagovornik lese fer kapitalizma, kao sistema zasnovanog na priznavanju individualnih prava čoveka. U umetnosti, Rand je promovisala romantični realizam. Književna kritika je romane Ajn Rand primila sa pomešanim recenzijama, dok je njena filozofija uglavnom ignorisana ili odbacivana od strane akademije. Međutim, poslednjih decenija dolazi do značajnog povećanog interesovanja za filozofiju objektivizma. Objektivistički pokret, radi na širenju ideja kako u akademskim krugovima, tako i u široj javnosti. Rand je ostvarila veliki uticaj u libertarijanskom pokretu i među Američkim konzervativcima, ali i na brojne pojedince među kojima je i preduzetnik Džimi Vejls, saosnivač i predsednik Vikimedije, neprofitne korporacije koja rukovodi projektom Vikipedija. Detinjstvo i mladost Randova je rođena kao Alisa Zinovjevna Rozenbaum u preduzetničkoj porodici, koja je živela u Sankt Peterburgu. Bilja je najstarija od tri ćerke Zinovja Zaharoviča Rozenbauma i njegove žene Ane Borisovne. Zinovj Rozenbaum je bio uspešan farmaceut i preduzetnik, vlasnik zgrade u kojoj se nalazila njegova apoteka. Sa strašću prema slobodnoj umetnosti, Randova je kasnije izjavila da joj je školovanje bilo neizazovno i krenula je sa pisanjem scenarija sa osam godina, a romana sa deset. U gimnaziji najbolja drugarica joj je bila Olga, sestra književnika Vladimira Nabokova. Njih dve su se veoma interesovale za politiku i bile su aktivne u debatama koje su se odvijale u čuvenoj kući Nabokova. Dok je Olga Nabokova branila konsitutivnu monarhiju, Randova je zagovarala republikanske ideje. Imala je dvanaest godina za vreme Februarske revolucije iz 1917, tokom koje je podržavala Аleksandra Kerenskog. Oktobarska revolucija i vladavina Boljševika i Vladimira Lenjina poremetili su život porodice Rand. Posao njenog oca je konfiskovan od strane države, a njena porodica raseljena. Oni su izbegli na Krimsko poluostrvo, koje je na početku bilo pod kontrolom Bele garde tokom Ruskog građanskog rata. Kasnije je pisala da se tokom srednje škole izjasnila kao ateistkinja i da je cenila razum više nego druge ljudske vrline. Posle završetka srednje škole na Krimu sa 16 godina, Ajn se vratila sa porodicom u Petrograd (kako je Sant Petersburg bio preimenovan u to doba), gde su se našli u očajnom stanju, povremeno skoro gladujući. Posle Ruske Revolucije, univerziteti su postali dostupni i za žene, te je tako Rand bila u prvoj grupi žena koje su se upisale na Petrogradski Državni Univerzitet, gde je sa 16 godina otpočela studije na odeljenju socijalne pedagogije, diplomirajući istoriju. Na univerzitetu se upoznala sa delima Aristotela, čija će filozofija postati njen najveći uzor i Platona, u čijoj je filozofiji videla svoj najveći kontra-uzor. Treća figura čiju je filozofiju iscrpno studirala bio je Fridrih Niče. Pošto je čitala na francuskom, nemačkom i ruskom, Ajn Rand je uživala čitajući Dostojevskog, Viktora Huga, Edmona Rostana i Fridrika Šilera, koji su zauvek ostali njeni omiljeni pisci. Naslovna strana prvog objavljenog dela Ajn Rand - Monografija glumice Pola Negri od 2,500 reči, objavljene 1925. Malo pre nego što je diplomirala Rand je među mnogim drugim „buržoaskim“ studentima proterana sa Univeziteta. Posle žalbi grupe gostujućih stranih naučnika koji su predavali na Petrgovgradskom univerzitetu, mnogim proteranim studentima je bilo dozvoljeno da se vrate i završe svoje studije kako bi diplomirali, što je Rand i uradila u oktobru 1924. Ona je naknadno studirala godinu dana na Državnom fakultetu za umetnost u filmskoj industriji u Lenjingradu. Za jedan od svojih zadataka je napisala esej o poljskoj glumici Pola Negri, što je postalo njen prvi objavljeni rad. Dolazak u Sjedinjene Američke Države U jesen 1925, Rand je dobila vizu da poseti svoje rođake u Americi. Napustila je Sovjetski savez 17. januara, 1926, a u Njujork je stigla 19. februara, 1926. Kada je ugledala panoramu Menhetna, koju je do tada toliko puta gledala samo na filmskom platnu, u njenim očima su se pomešale suze i snežne pahulje i tada je isplakala „Suze sjaja“, kako ih je kasnije nazvala. Nameravala je da ostane u SAD i postane scenarista, pa je nekoliko meseci živela kod svojih rođaka u Čikagu. Jedan od njenih rođaka je bio vlasnik bioskopa u kojem je ona mogla da gleda gomilu filmova bez naplate. Nakon toga se preselila u prestonicu filmske industrije, Holivud u Kaliforniji. U početku je morala da preživljava i radila je sitne poslove kako bi isplatila osnovne životne troškove. Međutim, šansu da radi kao statista u filmu „Kralj kraljeva“ sa čuvenim rediteljem Sesilom B. Demilom iskoristila je da se zaposli i kao pomoćni scenarista. Takođe, na setu filma „Kralj kraljeva“ upoznala je i mladog perspektivnog glumca Frenk Oukonora (engl. Frank O`Connor), sa kojim se venčala 15. aprila, 1929. Zvanično je dobila prebivalište u SAD u julu 1929, a američki građanin je postala 3. marta, 1931. Kako je tokom tridesetih godina radila različite poslove kako bi mogla da finansira svoje pisanje, jedno vreme je radila i kao šef kostimografskog odeljenja u čuvenoj produkcijskoj kući „RKO Pictures“, jednom od 5 velikih studija iz Zlatnog doba Holivuda. Nekoliko puta je bezuspešno pokušavala da u SAD dovede i svoje roditelje i sestre, ali Sovjetske vlasti nisu želele da im izdaju potrebna dokumenta za emigraciju. Rana fikcija Ajn Rand Prvi uspeh kao pisac doživela je 1932. kada je Universal Studio otkupio njen scenario za film „Crveni pijun“ (engl. Red Pawn), ali taj flim nikada nije produciran. Posle ovoga napisala je scenario za dramu „Noć 16. januara“ (engl. Night of January 16th) koja se igrala 1934. u Holivudu, a zatim 1935. na Brodveju, gde je postala jedan od hitova. Inspiracija za dramu joj je bilo ubistvo švedskog inžinjera i preduzetnika Ivara Kreugera, koji je zbog držanja monopola nad proizvodnjom šibica između dva svetska rata, bio poznat kao Kralj šibica. Na svakom izvođenju ove drame, čija se radnja odigravala u sudnici, za „porotu“ su birani članovi publike. Porota bi saslušala izajve „svedoka“ i na osnovu porotine „presude“ glumci bi odigrali jedan od dva moguća završetka. Cilj joj je bio da dramatizuje konflikt između individualizma i konformizma, gde porotina odluka jasno otkriva koju stranu porotnici preferiraju. 1941. studio Paramount Pictures snimio je flm koji je bio zasnovan na ovoj drami. Rand nije učestvovala u njegovoj produkciji i bila je veoma kritična prema snimljenom filmu. 1934. je napisala roman i scenario „Ideal“ za koji nije mogla da nađe producenta. Scenario za predstavu „Ideal“ prvi put je objavljen posthumno 1984. kao deo publikacije „Rana Ajn Rand“, a u formi romana je prvi put objavljen 2015. U romanu „Ideal“ priča prati popularnu glumicu Gondu, za koju je Rand dobila inspiraciju od Grete Garbo i jednog razgovra u kojem je jedna obožavateljka izjavila da bi dala svoj život samo da se upozna sa svojom omiljenom glumicom. U romanu se Gonda pojavljuje na vratima svojih obožavatelja i očajno ih moli za pomoć. Na taj način radnja romana testira integritet onih ljudi koji izjavljuju da žive po idealima i da su spremni da urade sve za drugu osobu, odnosno šta se dešava kada je potrebno da se pređe sa reči na dela. Prvi objavljeni roman Ajn Rand je polu autobiografski roman „Mi živi“ (engl. We the living) iz 1936. Radnja se dešava u Sovjetskom Savezu i prati borbu između pojedinca i države. U predgovoru izdanja „Mi živi“ iz 1959. Rand će napisati da je taj roman nešto najbliže njenoj autobiografiji što će ikada napisati. Rekla je da roman nije autobiografija u bukvalnom, već samo u intelektualnom smislu. Radnja romana je izmišljena, ali pozadina nije. Početna prodaja nije dobro krenula i njen američki izdavač je zaustavio dalje štampanje, mada su evropska izdanja nastavila sa prodajom. Posle velikog uspeha njenih kasnijih romana, Rand je 1959. bila u mogućnosti da izda novo prerađeno izdanje, koje se od tada prodalo u preko tri miliona primeraka. Bez njenog znanja i odobrenja, u Italiji su 1942. po njenom romanu snimili dva filma, „Noi vivi“ i „Addio, Kira“. U Rimu su filmovi prolazili odlično na bioskopskim blagajnama, ali portret Inteligentne, seksualno nezavisne heroine filma koja se bori protiv stega države, bio je neprihvatljiv za fašističku vladu Italije. Ubrzo su ih proglasili antifašističkim, zabranili i povukli iz italijasnkih bioskopa. Stajali su zaboravljeni godinama, a onda ponovo otkriveni 1968. Filmovi su prerađeni i prečišćeni, spojeni u novu verziju, koju je Rand odobrila i koja je 1986. ponovo puštena pod nazivom „Mi živi“. Roman „Himna“ (engl. Anthem) napisala je tokom pauze u pisanju njneog sledećeg velikog romana „Veličanstveni izvor“. Objavljen je u Engleskoj 1938, jer Rand nije uspela da nađe izdavača u Americi, uz komentare da ona ne razume socijalizam. Radnja romana „Himna“ se odigrava u neodređenoj budućnosti, kada čovečanstvo živi novo mračno doba, doba gde su tehnološki napreci pažljivo kreirani i kada je koncept individualnosti izbrisan. U ovoj distopiji totalitarni kolektivizam je toliko napredovao da je čak i reč „Ja“ zaboravljena i zamenjena sa rečju „Mi“. Kao i sa romanom „Mi živi“, kasniji uspeh joj je omogućio da 1946. roman „Himna“ ponovo izda, ovog puta u SAD, i da ga proda u preko tri i po miliona kopija. Veličanstveni izvor i politički aktivizam Tokom 1940. Rand je postala politički aktivna. Zajedno sa svojim mužem radila je puno vreme na volonterskoj poziciji tokom predsedničke kampanje republikanskog kandidata Vendela Vilkia na izborima 1940. Na ovom poslu doživela je i svoja prva iskustva javnog nastupa, suočavajući se sa ponekad neprijateljskim pitanjima njujorških glasača kojima je prezentovala Vilkijev politički program, iskustvu u kojem je kako je kasnije govorila uživala. Ove aktivnosti su je dovele u kontakt sa ostalim intelektualcima koji su podržavali kapitalizam slobodnog tržišta. Postala je prijatelj sa novinarem Henrijem Hazlitom i njegovom ženom, a Hazlit ju je upoznao sa ekonomistom Austrijske škole Ludvigom fon Mizesom. Uprkos filozofskim neslaganjima koje je imala sa njima, Rand je tokom cele karijere snanžno podržavala njihov rad i nailazila na istovetnu dozu divljenja sa njihove strane. Jednom prilikom je Mizes Ajn Rand nazvao „najhrabrijim čovekom u Americi“, komplient koji je ona posebno cenila jer je rekao „čovek“ umesto „žena“. Rand je takođe uživala prijateljstvo sa libertarijanskom književnicom i novinarkom Izabel Paterson. Tokom njihovih druženja koja su trajala do duboko u noć, Patersonova je Ajn Rand učila o američkoj istoriji i vladi, dok je Rand njoj davala ideje za njenu jedinu filozofsku knjigu koja nije pisana kao fikcija, „Bog mašine“. Izabel Peterson je prepoznala etiku Ajn Rand kao jedinstven doprinos i tokom četrdesetih godina joj je pisala: „Čini se kao i da dalje ne znaš da su tvoje ideje nove... Tvoj koncept Ega je entitet, osoba, živo biće koje funkcioniše u konkretnoj stvarnosti“.[2] Svoj prvi veliki useh kao pisac Ajn Rand je ostvarila sa delom „Veličanstveni izvor“ (engl. The Fountainhead) iz 1943, romantičarskim i filozofskim romanom koji je pisala sedam godina. Priča prati beskompromisnog mladog arhitektu Hauarda Roarka (engl. Howard Roark) koji ne želi da svoju inovativnost uklapa ni u kakve konformističke šablone i njegovu borbu sa društvenim parazitima – sa onim ljudima koji pokušavaju da žive kroz druge, stavljajući tuđ život ispred svog. Ona je smatrala da je kroz lik Roarka prvi put uspela da oživi svoju viziju idealnog čoveka, heroja koji živi egoistične moralne ideale, naročito integritet i nezavisnost. Rand je profesiju arhitekte postavila za pozadinu romana jer je smatrala da je to polje koje spaja umetnost, tehnologiju i biznis, a za Roarkovu arhitekturu inspiraciju je pronašla u radu čuvenog arhitekte Frenk Lojd Vrajta (engl. Frank Lloyd Wright). Njene rukopise je odbilo da objavi dvanaest izdavača, sve do izdavačke kuće Bobs-Meril i to na insistiranje njihovog urednika Arčibalda Ogdena, koji je zapretio da će napustiti kompaniju ukoliko se ne odobri njeno izdavanje. Dok je završavala roman, doktori su joj prepisali Benzedrin, vrstu amfetamina, koji se tada koristio za borbu protiv iscrpljenosti i umora. To joj je pomoglo da radi prekovremeno i da ne prekorači rokove za završetak romana, ali kada je završila sa pisanjem bila je toliko iscrpljena da joj je doktor naredio dvonedeljni odmor. Dugoročno konzumiranje ovog amfetamina najverovatije je doprinelo njenim, kako su njeni kasniji saradnici opisivali, naglim promenama raspoloženja. „Veličanstveni izvor“ je postigao svetski uspeh i doneo je njegovoj autorki široku prepoznatljivost, slavu i finansijsku sigurnost. Rand je 1943. prodala autorska prava za filmsku verziju studiju Varner Bros i vratila se u Holivud kako bi napisala scenario. Po završetku pisanja ovog scenarija dobila je ponudu za posao od strane legendarnog producenta Hala Volisa (engl. Hal Wallis) koji ju je zaposlio kao scenaristu. Njen rad za Volisa izrodio je i scenarija za filmove „Ljubavna pisma“ (engl. Love letters) i „Došli ste zajedno“ (engl.You came along) koji su nominovani za Oskara. Ovaj posao dao joj je vremena da radi na drugim projektima, uključujući i plan da obradi svoju filozofiju izvan fikcijskih romana kroz knjigu „Moralne osove individualizma“. Iako ovu planiranu knjigu nikada nije završila, sažeta verzija je objavljena 1944. kao esej „Jedini put ka sutrašnjici“ (engl. The Only Path to Tomorrow) u magazinu Reader`s Digest. Dok je radila u Holivudu, Rand je nastavila sa svojim aktivizmom usmerenom ka slobodnom tržištu i protiv komunizma. Priključila se Filmskom savezu za zaštitu američkih ideala, holivudskoj antikomunističkoj grupi u čije je ime pisala članke. Tokom Druge crvene panike u Americi, izraz koji se odnosi na period koji je okvirno trajao od kraja četrdesetih do kraja pedesetih godina dvadesetog veka, i bio poznat po strahu od komunističkog uticaja na američke institucije i špijunaže od strane svojetskih agenata, svedočila je kao „prijateljski svedok“ ispred Komiteta za istraživanje antiameričke delatnosti. Njeno svedočenje se odnosilo na razliku između njenog nimalo prijatnog ličnog iskustva sa Sovjetskim Savezom i obojenog prikaza Sovjetskog Saveza u holivudskom filmu „Pesma Rusije“ iz 1944. Rand je tvrdila da taj film grubo pogrešno predstavlja uslove u Sovjetskom Savezu i da prikazuje tamošnji život mnogo lepšim i boljim nego što zaista jeste. Takođe je htela da kritikuje i slavni film iz 1946. „Najbolje godine naših života“ zbog negativne predstave poslovnog sveta, ali joj to nije dozvoljeno. Kada su je posle njenog saslušanja pitali šta misli o efektivnosti ove istrage, opisala je proces kao „beskorisan“. Posle nekoliko odlaganja, flmska verzija `Veličanstvenog izvora` izašla je 1949. Iako je korišćen scenario Ajn Rand uz minimalne izmene, njoj se film nimalo nije svideo i imala je prigovore na režiju, glumu i ostale elemente. Pobunjeni Atlas i objektivizam U godinama nakon objavljivanja „Veličanstvenog izvora“ Rand je dobijala mnogo pisama čitalaca, a neka su bila i od ljudi na koje je ova knjiga izvršila dubok uticaj. Rand se 1951. godine preselila iz Los Anđelesa u Njujork, gde je okupila grupu takvih obožavatelja. Ova grupa (iz šale nazvana „Kolektiv“) uključivala je budućeg predsednika Federalnih rezervi Alana Grinspana, mladog studenta psihologije Nejtana Blumentala (koji je kasnije promenio ime u Natanjel Branden), njegovu ženu Barbaru i Barbarinog rođaka Leonarda Pajkofa. U početku je grupa bila neformalni skup prijatelja koji se vikendima sastaju sa Rand u njenom stanu, kako bi diskutovali o filozofiji. Kasnije im je dozvoljavala da čitaju njene nacrte za novi roman „Pobunjeni Atlas“. Bliska veza između Ajn Rand i mlađeg Natajnela Brandena se, uz pristanak njihovih supružnika,1954. pretvorila u romantičnu aferu. „Pobunjeni Atlas“ je izašao 1957. kao remekdelo Ajn Rand. Ona je temu ovog romana opisala kao „ulogu uma u čovekovom postojanju i kao posledicu toga novu moralnu filozofiju: moralnost racionalnog ličnog interesa“. Roman promoviše ključne principe filozofije Objektivizma i izražava njen koncept ljudskih dostignuća. Radnja se odigrava u distopijskoj Americi u kojoj najkreativniji industrijalci, naučnici i umetnici na poteze države blagostanja odgovaraju štrajkom i povlačenjem u planine gde grade društvo nezavisne i slobodne ekonomije. Heroj romana i lider štrajka Džon Galt, opisuje štrajk, koji povlači umove pojedinaca koji najviše doprinose nacionalnom bogatstvu i dostignućima, kao „stopiranje motora sveta“. Sa ovakvim izmišljenim štrajkom, Rand je želela da ilustruje kako bi bez zalaganja racionalnih i produktivnih ljudi, ekonomija kolabirala, a društvo bi se raspalo. Roman sadrži elemente romanse, misterije i naučne fantastike, ali i obimno izlaganje filozofije Objektivizma u formi monologa koji izgovara Džon Galt. Uprkos mnogim negativnim kritikama,“Pobunjeni Atlas“ je postao međunarodni bestseler. U intervjuu Majku Valasu, Rand proglašava sebe „najkreativnijim živim misliocem“. Kada je završila roman, Rand je upala u tešku depresiju. „Pobunjeni Atlas“ je njeno poslednje završeno delo u domenu fikcije; prekretnica u njenom životu, označilo je kraj Randine karijere kao pisca i početak njene uloge popularnog filozofa. Kako bi promovisao filozofiju Ajn Rand, Natanjel Branden je 1958. osnovao Nathaniel Branden Lectures, koji je kasnije postao Nathaniel Branden Institute (NBI). Članovi „Kolektiva“ su držali predavanja ispred instituta i pisali članke za objektivističke žurnale koje je Rand uređivala. Kasnije su se neki od ovih članaka našli i u formi knjiga. Kritika, uključujući i neke bivše NBI studente i samog Brandena, opisivali su kulturu NBI kao intelektulni konformizam i prekomerno poštovanje prema Rand. Rand je iznosila svoja mišljenja na različite teme, od književnosti i muzike do seksulanosti i stilova brada i brkova, tako da su neki njeni sledbenici oponašali njene izbore, nosili odeću kakvu su nosili njeni junaci romana ili kupovali namšetaj kao njen. Ipak, neki od bivših NBI studenata veruju da je priča o ovakvim ponašanjima preuveličana i da su takve pojave bile ograničene među njenim najbližim sledbenicima u Njujorku. Sama Rand nije bila zadovoljna mnogim NBI studentima i govorila im je da moraju da se drže standarda, ponekad reagujući hladno ili ljutito na one koji se ne bi složili sa njenim stavovima.. Kasnije godine Rand je 60-ih i 70-ih razvijala i promovisala svoju filozofiju Objektivizma pišući publicistiku i držeći predavanja studentima na institucijama kao što su Jejl, Prinston, Kolumbija, Harvard, MIT. Od strane Luis i Klark Koledža 1963. godine je dobila počasni doktorat. Takođe, krenula je sa godišnjim predavanjima na čuvenom Ford Hal Forumu, posle kojih je odgovarala na pitanja publike. Tokom ovih predavanja i sesija pitanja i odgovora, ona je često zauzimala kontroverzne stavove o političkim i društvenim aktuelnostima. Ovo uključuje podržavanje prava na abortus, protivljenje ratu u Vijetnamu, podršku Izraelu u Jom Kipur ratu protiv koalicije Arapskih nacija koji je opisala kao “borbu civilizovanih ljudi protiv divljaka”, ili stav da su evropski kolonisti imali pravo da izgrade zemlju oduzetu od indijanaca. Takođe je javno podržavala nekoliko kandidata Republikanaca koji su bili u trci za predsednika SAD, a najsnažnije kandidata Beri Goldvotera 1964. godine, čiju je kandidaturu promovisala u nekoliko članaka u “Objektivističkim biltenima”. Grob Ajn Rand i njenog supruga Frenka Okonora, na groblju Kenziko u Valhali, Njujork Grob Ajn Rand i njenog supruga Frenka Okonora, na groblju Kenziko u Valhali, Njujork Natanijel Brenden je 1964. Godine otpočeo aferu sa mladom glumicom Patricijom Skot, sa kojom se kasnije i oženio. Natanijel i Barbara Brenden su ovu aferu krili od Rand. Kada je saznala za nju 1968. godine, iako je njena romansa sa Brendenom već bila okončana, prekinula je sve veze sa parom Brenden, što je dovelo do prestanka rada NBI. Rand je u članku u magazinu `Objektivist` odbacila Natanijela Brendena zbog njegove nečasnosti i “iracionalnog ponašanja u njegovom privatnom životu”. Brenden se kasnije u intervjuu izvinio “svakom studentu Objektivizma” za “održavanje mita o Ajn Rand” i zbog “doprinosa užasnoj atmosferi intelektualne represije koja preovlađuje u Objektivističkom pokretu”. U narednim godinama Rand se rastala sa još nekoliko svojih najbližih saradnika. Posle nekoliko decenija tokom kojih je bila strastveni pušač, 1974. je morala da se podvrgne operaciji raka pluća. Prestala je da piše svoje biltene 1976. i uprkos protivljenju na kraju pristala da joj dodele broj socijalnog osiguranja i da tako uđe u sistem državne zdravstvene zaštite. Tokom kasnih 70-ih su se njene aktivnosti u Objketivističkom pokretu smanjivale, a naročito posle smrti njenog muža 9. novembra 1979. Jedan od njenih poslednjih projekata je nezavršena televizijska adaptacija “Pobunjenog Atlasa”. Ajn Rand je umrla 6. marta 1982, kada joj je otkazalo srce u njenom domu u Njujorku. Sahranjena je pored svog supruga na groblju Kenziko u Valhali u državi Njujork. Na sahrani je prisustvovao veliki broj njenih poštovalaca, a pored njenog sanduka je bila postavljena dvometraška cvetna dekoracija u obliku simbola dolara. Po njenom testamentu, izabrala je Leondarda Pajkofa za svog naslednika. Filozofija Filozofiju je iznosila kroz svoja književna dela, pri čemu je naglašavala prava pojedinca, a smatrala da društvo kao zaseban entitet ne postoji. Fokus njenog rada je na pojedincu. Bila je protivnik svakog oblika kolektivizma u koje spadaju i fašizam, staljinizam, komunizam te socijalizam i socijalna država. Promovisala je racionalni etički egoizam suprotan od etike altruizma. Kako sama kaže: „Nisam zagovornica kapitalizma, već egoizma; ipak, ne zagovaram ni egoizam, već zdrav razum. Ako neko prepozna moć zdravog razuma i prihvati ga i slijedi, sve ostalo dolazi samo po sebi“. Svoju filozofiju opisivala je kao `filozofiju života na Zemlji`, i nazvala je `objektivizam` pošto je naziv egzistencijalizam već bio iskorišćen.[3] Smatrala je da je najveća vrednost čoveka da ostvari svoju ličnu sreću, i nazvala je sebičnost vrlinom.[3] Zastupala je slobodnu volju i lese fer ekonomski sistem.[3] Njena filozofija ostavila je veliki uticaj na libertarijanizam i američke konzervativce.

Večernje novosti, 2004. Klasično izdanje, osim potpisa bivšeg vlasnika na predlistu, praktično nekorišćena. Ime ruže (ital. Il nome della rosa) je prvi roman italijanskog književnika Umberta Eka, objavljen 1980. godine. Na prvi pogled, to je postmodernistički triler koji se bavi misterioznim ubistvima u jednoj italijanskoj opatiji, ali pored toga to je i naučnofantastična studija o srednjem veku i različitim tumačenjima Biblije. Godine 1986. roman je ekranizovan u film, sa Šonom Konerijem u glavnoj ulozi. Engleski franjevački monah, Vilijam od Baskervila, poznat po svojoj mudrosti i visprenosti stiže u opatiju, smeštenu negde u Alpima, u severnoj Italiji, koja je bila poprište jednog zločina. Sa sobom dovodi i Adsa od Melka, svog pomoćnika i benediktinskog iskušenika. Na prvi pogled, ubistvo zgodnog minijaturiste ima veze sa njegovim homoseksualnim vezama sa nekim monasima. Međutim, Vilijam shvata da je motiv za ubistvo nešto mnogo veće od sodomitskog greha i da opatija, večito skrivena u magli, krije mnoge tajne koje se tvrdoglavo čuvaju vekovima. Jedna od njih je i čuvena biblioteka, u koju imaju pristup samo tri osobe: bibliotekar, njegov pomoćnik i sam opat, kao duhovni otac svih monaha. Posao mu otežavaju i dve delegacije, papska i careva, koje treba da se sastanu u opatiji, gde će voditi raspravu o tome da li je Isus bio siromašan, te da li franjevci imaju pravo da se odriču svih ovozemaljskih dobara. Posredi je bilo mnogo važnije pitanje, koje se ticalo materijalnog bogatstva samog klera, koje bi bilo ugroženo preteranim odricanjima i okretanju skromnom životu. Carevi izaslanici brane teze franjevačkog reda i njihovo zalaganje za siromaštvo, dok papini ljudi, na čelu sa inkvizitorom, dominikancem Bernarom Gijem, tvrde da se Isus nikada nije odrekao svojih materijalnih dobara. U međuvremenu, ubistva u opatiji će biti vršena hronološkim redom, onako kako Jovanovo Otkrovenje predviđa dolazak Antihrista. Vilijam i Adso ulaze u trag jednoj staroj, jeretičkoj knjizi, koju ubica želi da zadrži što dalje od znatiželjnih monaha. Inkvizitor i njegovi ljudi hvataju pogrešne ljude, kojima pripisuju počinjene i nepočinjene prestupe i osuđuju ih na lomaču. Time se dokazuje da avinjonski papa Jovan XXII i njegovi biskupi imaju velike pretenzije da pored duhovne, preuzmu i svetovnu vlast, te tako potčine i ograniče cara Svetog rimskog carstva. Vilijam se uporno drži svojih hipoteza, pa na kraju, kada opatija nestaje u požaru, otkriva oštroumnog ubicu. Likovi Adso od Melka, pripovedač Vilijam od Baskervila Abone, opat Ubertino od Kazalea Severino, travar i lekar Malahija, bibliotekar Nikola od Morimonda, staklar Remigije od Varagine, ekonom Salvatore Bencije od Upsale Berengar od Arundela, pomoćnik bibliotekara Venancije, minijaturista Adelmo iz Otranta, minijaturista Horhe od Burgosa Alinardo, najstariji monah Ajmaro od Alesandrije, minijaturista Devojka iz sela Bertrando del Podžeto, kardinal Bernar Gi, ikvizitor Mihailo iz Čezene Đirolamo, franjevac Pačifiko iz Tivolija O naslovu Roman se završava latinskim heksametrom iz dela De Contemptu Mundi Bernara iz Morla: stat rosa pristina nomine, nomina nuda tenemus (od ruže negdašnje osta ime, imena tek gola imamo. Eko je ovim stihom odgovorio i na pitanje zašto je delo čiji je radni naslov bio Opatija zločina naslovio kao Ime ruže. Rekao je da ruža ima toliko simboličnih značenja da gotovo da više i nema nikakvo značenje. Kaže da se vodio izrekom nulla rosa est (ništa nije ruža) kojim se iskazuju iščezle i nepostojeće stvari.[1] Prijem Roman je postao veliki hit i preveden je na desetine svetskih jezika. Godine 1986. snimljen je film sa Šonom Konerijem u ulozi Vilijema od Baskervila, a godinama potom snimane su brojne video-igre sa motivima iz knjige. Kompanija Novosti je 2004. roman Ime ruže uvrstila u svoju ediciju najveći klasici 20. veka i izdala ga u rekordnom tiražu od 300.000 primeraka. Umberto Eko (ital. Umberto Eco; Alesandrija, Pijemont, 5. januar 1932 — 19. februar 2016)[5] bio je italijanski pisac, filozof, estetičar, semiolog, teoretičar književnosti, esejist i istoričar srednjeg veka. Poznat je po svojim romanima i esejističkim delima.[6] Eko je plodno pisao tokom svog života, sa svojim radovima obuhvatajući knjige za decu, prevode sa francuskog i engleskog, kao i novinsku rubriku „La Bustina di Minerva“ (Minervina šibica) objavljivanu da puta mesečno u časopisu L`Espresso počev od 1985. Njegov poslednji doprinos (kritička ocena romantičnih slika Frančeska Hajeza) se pojavio 27. januara 2016.[7][8] U vreme svoje smrti, bio je profesor emeritus na Univerzitetu u Bolonji, gde je predavao tokom većeg dela svog života.[9] U 21. veku, nastavio je da stiče priznanje za svoj esej iz 1995. godine „Ur-fašizam“, gde Eko navodi četrnaest opštih svojstava za koje veruje da čine fašističke ideologije. Rani život i obrazovanje Eko je rođen 5. januara 1932. u gradu Alesandrija, u Pijemontu u severnoj Italiji. Širenje italijanskog fašizma širom regiona uticalo je na njegovo detinjstvo. Sa deset godina dobio je Prvu pokrajinsku nagradu Ludi Juveniles nakon što je pozitivno reagovao na podsticaj mladog italijanskog fašiste koji je napisao „Da li treba da umremo za slavu Musolinija i za besmrtnu sudbinu Italije?“.[10] Njegov otac, Đulio, jedno od trinaestoro dece, bio je računovođa pre nego što ga je vlada mobilisala da učestvuje u tri rata.Tokom Drugog svetskog rata, Umberto i njegova majka, Đovana (Bizio), preselili su se u malo selo na padinama planine Pijemont.[11] Njegovo selo je oslobođeno 1945. godine, i nakon toga je bio izložen američkim stripovima, evropskom otporu i Holokaustu.[10] Eko je stekao salezijansko obrazovanje i upućivao se na red i njegovog osnivača u svojim radovima i intervjuima.[12] Pred kraj života Eko je verovao da je njegovo porodično ime skraćenica od ex caelis oblatus (od latinskog: dar s neba). Kao što je u to vreme bio običaj, ime je njegovom dedi (siročetu) dao zvaničnik u gradskoj skupštini. U jednom intervjuu iz 2011, Eko je objasnio da je prijatelj slučajno naišao na akronim na listi jezuitskih akronima u Vatikanskoj biblioteci, informišući ga o verovatnom poreklu imena.[13] Biografija Tokom 1960-ih bavio se estetikom i istakao se kao jedan od najznačajnijih predstavnika avangarde u italijanskoj kulturi. Pripadao je književnom pokretu Grupa 63. Bio je osnivač književnih časopisa Il Marcatre i Il Quindici. U svom istraživačkom radu bavio se proučavanjem sredstava masovnog informisanja u okviru semiologije i estetike primenom strukturalističkog metoda. Estetika televizijskog iskustva, estetske strukture direktnog prenošenja, sloboda događaja i determinacija, analiza poetskog jezika, otvorenost i teorija informacija, teme su kojima se bavio. Radio je pet godina kao urednik u redakciji za kulturu u Radiotelevisione Italiana (RAI) RAI od 1954. do 1959. godine.[14] Pomno je pratio i lucidno analizirao savremenu kulturu, komunikacije, univerzum informacija i informacionu estetiku. Pored opšte semiologije, bavio se semiologijom vizuelnih poruka, semiologijom arhitekture, epistemologijom strukturalnih modela i semiološkom granicom. U okviru hermeneutike i teorije književnosti bavio se semiologijom teksta, tumačenjem metafora, problemom krivotvorenja i falsifikata i granicama tumačenja. Od 1971. bio je redovni profesor estetike vizuelnih komunikacija i semiologije na Univerzitetima u Torinu, Milanu, Firenci, Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, Jejlu i gostujući profesor na mnogim fakultetima. Godine 1980. objavio je filozofsko-detektivski roman Ime ruže[14] koji je postao jedan od najčitanijih i najprevođenijih romana. Ekov drugi roman, Fukoovo klatno takođe je doživeo veliki uspeh. Bavio se pisanjem, živio u Milanu i Riminiju sa suprugom Renatom koja je istoričar umetnosti. Na Univerzitetu u Bolonji vodio program iz komunikologije. Pisao je kolumnu za L’Espresso nazvanu La bustina di Minerva (Minervina svaštara). Za roman Ime ruže dobio je Premio Strega 1981. godine.[15] U braku sa profesorkom nemačke umetnosti Renatom Ramž imao je sina i ćerku.[14][16] Kritička recepcija i nasleđe Kao akademik sa fokusom filozofiju, semiotiku i kulturu, Eko je podelio kritičare u pogledu toga da li njegovo teoretisanje treba posmatrati kao briljantan ili kao bespotreban projekat sujete opsednut sitnicama, dok je njegovo pisanje fikcije zapanjilo kritičare svojom istovremenom složenošću i popularnošću. U svom osvrtu na Ulogu čitaoca iz 1980. godine, filozof Rodžer Skruton, napadajući Ekove ezoterične tendencije, piše da, „[Eko traži] retoriku tehnikalnosti, sredstva za stvaranje toliko dima toliko dugo da će čitalac početi da krivi njegov sopstveni nedostatak percepcije, a ne nedostatak prosvetljenja autora, zbog činjenice da je on prestao da vidi.`[17] U svom pregledu Vere u krivotvorine i Umetnost i lepota u srednjem veku, istoričar umetnosti Nikola Peni, iz 1986. u međuvremenu, optužuje Eka za podmetanje, pišući „Sumnjam da je Eko možda prvo bio zaveden intelektualnim oprezom, ako ne i skromnošću, pravednim uzrokom `relevantnosti` (reč koja ide u prilog kada se pojavio raniji od ovih eseja) – uzrok koji srednjovekovci mogu biti skloni da prihvate sa posebno očajničkim odbacivanjem.`[18] Na drugom kraju spektra, Eko je hvaljen zbog svoje nestalnosti i enciklopedijskog znanja, što mu je omogućilo da nedokučive akademske predmete učini dostupnim i zanimljivim. U recenziji Imena ruže iz 1980. godine, književni kritičar i naučnik Frank Kermod naziva Teoriju semiotike, „snažnom, ali teškom raspravom“, smatrajući da je Ekov roman „neverovatno zanimljiva knjiga – veoma čudna stvar koja se može roditi iz strasti prema srednjem veku i semiotici, i veoma moderno zadovoljstvo.`[19] Žil Delez citira Ekovu knjigu Otvoreno delo iz 1962. godine sa odobravanjem u svom seminalnom tekstu Razlika i ponavljanje iz 1968, knjizi za koju se kaže da je iz nje poststrukturalistički filozof Žak Derida takođe crpeo inspiriciju.[20][21] U nekrologu filozofa i književnog kritičara Karlina Romana, za Eka se kaže da je „[postao], tokom vremena, kritička savest u centru italijanske humanističke kulture, ujedinjujući manje svetove kao niko pre njega“.[21] Nagrade i počasti Eko je dobio preko 30 počasnih doktorata na mnogim uglednim univerzitetima širom sveta.[14] Dela Teorijska dela Estetski problem u sv. Tome Akvinskog 1956. (Il problema estetico in San Tommaso) Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka 1959, (srp. izd.1994) Otvoreno djelo 1962, (Opera Aperta 1962, srp. izd.1965) Džojsove poetike, (srp. izd. 1965) Kultura, informacija, komunikacija 1968, (La struttura assente 1968, srp. izd. 1973) Napomene uz Ime ruže, 1983 (Postille al `Nome della rosa` 1983) Minervina svaštara, (La Bustine di Minerva 2000, antologija novinskih kolumni i komentara 1994) Kant i kljunar (Kant e l`omitorinco 1997, 1997) Spisi o moralu Kako se piše diplomski rad (srp. izd. 2000) Granice tumačenja 1995, (I limiti dell`interpretazione, srp. izd.2001) O književnosti, (Sulla letteratura, srp. izd. 2002) Minimalni dnevnik (Diario Minimo1963, Il secondo Diario Minimo 1990) Kazati gotovo istu stvar 2003, (Dire quasi la stessa cosa, srp. izd. 2011) Istorija lepote 2004, (srp. izd. 2008) Istorija ružnoće 2008. Beskrajni spiskovi, 2009.[22] Ispovesti mladog romanopisca 2013. Romani Ime ruže (Il nome della rosa, 1980) Fukoovo klatno (Il pendolo di Foucault, 1988) Ostrvo dana pređašnjeg (1994) (L`isola del giorno prima, 1994) Baudolino (Baudolino, 2000) Tajanstveni plamen kraljice Loane (La misteriosa fiamma della regina Loana (2004)) Praško groblje (Il cimitero di Praga, 2010) Nulti broj (Numero zero, 2015) Knjige za decu Bomba i general (La bomba e il generale, 1966, Rev. 1988) Tri kosmonauta (I tre cosmonauti, 1966) Gli gnomi di Gnu, 1992

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ime ruže (ital. Il nome della rosa) je prvi roman italijanskog književnika Umberta Eka, objavljen 1980. godine. Na prvi pogled, to je postmodernistički triler koji se bavi misterioznim ubistvima u jednoj italijanskoj opatiji, ali pored toga to je i naučnofantastična studija o srednjem veku i različitim tumačenjima Biblije. Godine 1986. roman je ekranizovan u film, sa Šonom Konerijem u glavnoj ulozi. Engleski franjevački monah, Vilijam od Baskervila, poznat po svojoj mudrosti i visprenosti stiže u opatiju, smeštenu negde u Alpima, u severnoj Italiji, koja je bila poprište jednog zločina. Sa sobom dovodi i Adsa od Melka, svog pomoćnika i benediktinskog iskušenika. Na prvi pogled, ubistvo zgodnog minijaturiste ima veze sa njegovim homoseksualnim vezama sa nekim monasima. Međutim, Vilijam shvata da je motiv za ubistvo nešto mnogo veće od sodomitskog greha i da opatija, večito skrivena u magli, krije mnoge tajne koje se tvrdoglavo čuvaju vekovima. Jedna od njih je i čuvena biblioteka, u koju imaju pristup samo tri osobe: bibliotekar, njegov pomoćnik i sam opat, kao duhovni otac svih monaha. Posao mu otežavaju i dve delegacije, papska i careva, koje treba da se sastanu u opatiji, gde će voditi raspravu o tome da li je Isus bio siromašan, te da li franjevci imaju pravo da se odriču svih ovozemaljskih dobara. Posredi je bilo mnogo važnije pitanje, koje se ticalo materijalnog bogatstva samog klera, koje bi bilo ugroženo preteranim odricanjima i okretanju skromnom životu. Carevi izaslanici brane teze franjevačkog reda i njihovo zalaganje za siromaštvo, dok papini ljudi, na čelu sa inkvizitorom, dominikancem Bernarom Gijem, tvrde da se Isus nikada nije odrekao svojih materijalnih dobara. U međuvremenu, ubistva u opatiji će biti vršena hronološkim redom, onako kako Jovanovo Otkrovenje predviđa dolazak Antihrista. Vilijam i Adso ulaze u trag jednoj staroj, jeretičkoj knjizi, koju ubica želi da zadrži što dalje od znatiželjnih monaha. Inkvizitor i njegovi ljudi hvataju pogrešne ljude, kojima pripisuju počinjene i nepočinjene prestupe i osuđuju ih na lomaču. Time se dokazuje da avinjonski papa Jovan XXII i njegovi biskupi imaju velike pretenzije da pored duhovne, preuzmu i svetovnu vlast, te tako potčine i ograniče cara Svetog rimskog carstva. Vilijam se uporno drži svojih hipoteza, pa na kraju, kada opatija nestaje u požaru, otkriva oštroumnog ubicu. Likovi Adso od Melka, pripovedač Vilijam od Baskervila Abone, opat Ubertino od Kazalea Severino, travar i lekar Malahija, bibliotekar Nikola od Morimonda, staklar Remigije od Varagine, ekonom Salvatore Bencije od Upsale Berengar od Arundela, pomoćnik bibliotekara Venancije, minijaturista Adelmo iz Otranta, minijaturista Horhe od Burgosa Alinardo, najstariji monah Ajmaro od Alesandrije, minijaturista Devojka iz sela Bertrando del Podžeto, kardinal Bernar Gi, ikvizitor Mihailo iz Čezene Đirolamo, franjevac Pačifiko iz Tivolija O naslovu Roman se završava latinskim heksametrom iz dela De Contemptu Mundi Bernara iz Morla: stat rosa pristina nomine, nomina nuda tenemus (od ruže negdašnje osta ime, imena tek gola imamo. Eko je ovim stihom odgovorio i na pitanje zašto je delo čiji je radni naslov bio Opatija zločina naslovio kao Ime ruže. Rekao je da ruža ima toliko simboličnih značenja da gotovo da više i nema nikakvo značenje. Kaže da se vodio izrekom nulla rosa est (ništa nije ruža) kojim se iskazuju iščezle i nepostojeće stvari.[1] Prijem Roman je postao veliki hit i preveden je na desetine svetskih jezika. Godine 1986. snimljen je film sa Šonom Konerijem u ulozi Vilijema od Baskervila, a godinama potom snimane su brojne video-igre sa motivima iz knjige. Kompanija Novosti je 2004. roman Ime ruže uvrstila u svoju ediciju najveći klasici 20. veka i izdala ga u rekordnom tiražu od 300.000 primeraka. Umberto Eko (ital. Umberto Eco; Alesandrija, Pijemont, 5. januar 1932 — 19. februar 2016)[5] bio je italijanski pisac, filozof, estetičar, semiolog, teoretičar književnosti, esejist i istoričar srednjeg veka. Poznat je po svojim romanima i esejističkim delima.[6] Eko je plodno pisao tokom svog života, sa svojim radovima obuhvatajući knjige za decu, prevode sa francuskog i engleskog, kao i novinsku rubriku „La Bustina di Minerva“ (Minervina šibica) objavljivanu da puta mesečno u časopisu L`Espresso počev od 1985. Njegov poslednji doprinos (kritička ocena romantičnih slika Frančeska Hajeza) se pojavio 27. januara 2016.[7][8] U vreme svoje smrti, bio je profesor emeritus na Univerzitetu u Bolonji, gde je predavao tokom većeg dela svog života.[9] U 21. veku, nastavio je da stiče priznanje za svoj esej iz 1995. godine „Ur-fašizam“, gde Eko navodi četrnaest opštih svojstava za koje veruje da čine fašističke ideologije. Rani život i obrazovanje Eko je rođen 5. januara 1932. u gradu Alesandrija, u Pijemontu u severnoj Italiji. Širenje italijanskog fašizma širom regiona uticalo je na njegovo detinjstvo. Sa deset godina dobio je Prvu pokrajinsku nagradu Ludi Juveniles nakon što je pozitivno reagovao na podsticaj mladog italijanskog fašiste koji je napisao „Da li treba da umremo za slavu Musolinija i za besmrtnu sudbinu Italije?“.[10] Njegov otac, Đulio, jedno od trinaestoro dece, bio je računovođa pre nego što ga je vlada mobilisala da učestvuje u tri rata.Tokom Drugog svetskog rata, Umberto i njegova majka, Đovana (Bizio), preselili su se u malo selo na padinama planine Pijemont.[11] Njegovo selo je oslobođeno 1945. godine, i nakon toga je bio izložen američkim stripovima, evropskom otporu i Holokaustu.[10] Eko je stekao salezijansko obrazovanje i upućivao se na red i njegovog osnivača u svojim radovima i intervjuima.[12] Pred kraj života Eko je verovao da je njegovo porodično ime skraćenica od ex caelis oblatus (od latinskog: dar s neba). Kao što je u to vreme bio običaj, ime je njegovom dedi (siročetu) dao zvaničnik u gradskoj skupštini. U jednom intervjuu iz 2011, Eko je objasnio da je prijatelj slučajno naišao na akronim na listi jezuitskih akronima u Vatikanskoj biblioteci, informišući ga o verovatnom poreklu imena.[13] Biografija Tokom 1960-ih bavio se estetikom i istakao se kao jedan od najznačajnijih predstavnika avangarde u italijanskoj kulturi. Pripadao je književnom pokretu Grupa 63. Bio je osnivač književnih časopisa Il Marcatre i Il Quindici. U svom istraživačkom radu bavio se proučavanjem sredstava masovnog informisanja u okviru semiologije i estetike primenom strukturalističkog metoda. Estetika televizijskog iskustva, estetske strukture direktnog prenošenja, sloboda događaja i determinacija, analiza poetskog jezika, otvorenost i teorija informacija, teme su kojima se bavio. Radio je pet godina kao urednik u redakciji za kulturu u Radiotelevisione Italiana (RAI) RAI od 1954. do 1959. godine.[14] Pomno je pratio i lucidno analizirao savremenu kulturu, komunikacije, univerzum informacija i informacionu estetiku. Pored opšte semiologije, bavio se semiologijom vizuelnih poruka, semiologijom arhitekture, epistemologijom strukturalnih modela i semiološkom granicom. U okviru hermeneutike i teorije književnosti bavio se semiologijom teksta, tumačenjem metafora, problemom krivotvorenja i falsifikata i granicama tumačenja. Od 1971. bio je redovni profesor estetike vizuelnih komunikacija i semiologije na Univerzitetima u Torinu, Milanu, Firenci, Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, Jejlu i gostujući profesor na mnogim fakultetima. Godine 1980. objavio je filozofsko-detektivski roman Ime ruže[14] koji je postao jedan od najčitanijih i najprevođenijih romana. Ekov drugi roman, Fukoovo klatno takođe je doživeo veliki uspeh. Bavio se pisanjem, živio u Milanu i Riminiju sa suprugom Renatom koja je istoričar umetnosti. Na Univerzitetu u Bolonji vodio program iz komunikologije. Pisao je kolumnu za L’Espresso nazvanu La bustina di Minerva (Minervina svaštara). Za roman Ime ruže dobio je Premio Strega 1981. godine.[15] U braku sa profesorkom nemačke umetnosti Renatom Ramž imao je sina i ćerku.[14][16] Kritička recepcija i nasleđe Kao akademik sa fokusom filozofiju, semiotiku i kulturu, Eko je podelio kritičare u pogledu toga da li njegovo teoretisanje treba posmatrati kao briljantan ili kao bespotreban projekat sujete opsednut sitnicama, dok je njegovo pisanje fikcije zapanjilo kritičare svojom istovremenom složenošću i popularnošću. U svom osvrtu na Ulogu čitaoca iz 1980. godine, filozof Rodžer Skruton, napadajući Ekove ezoterične tendencije, piše da, „[Eko traži] retoriku tehnikalnosti, sredstva za stvaranje toliko dima toliko dugo da će čitalac početi da krivi njegov sopstveni nedostatak percepcije, a ne nedostatak prosvetljenja autora, zbog činjenice da je on prestao da vidi.`[17] U svom pregledu Vere u krivotvorine i Umetnost i lepota u srednjem veku, istoričar umetnosti Nikola Peni, iz 1986. u međuvremenu, optužuje Eka za podmetanje, pišući „Sumnjam da je Eko možda prvo bio zaveden intelektualnim oprezom, ako ne i skromnošću, pravednim uzrokom `relevantnosti` (reč koja ide u prilog kada se pojavio raniji od ovih eseja) – uzrok koji srednjovekovci mogu biti skloni da prihvate sa posebno očajničkim odbacivanjem.`[18] Na drugom kraju spektra, Eko je hvaljen zbog svoje nestalnosti i enciklopedijskog znanja, što mu je omogućilo da nedokučive akademske predmete učini dostupnim i zanimljivim. U recenziji Imena ruže iz 1980. godine, književni kritičar i naučnik Frank Kermod naziva Teoriju semiotike, „snažnom, ali teškom raspravom“, smatrajući da je Ekov roman „neverovatno zanimljiva knjiga – veoma čudna stvar koja se može roditi iz strasti prema srednjem veku i semiotici, i veoma moderno zadovoljstvo.`[19] Žil Delez citira Ekovu knjigu Otvoreno delo iz 1962. godine sa odobravanjem u svom seminalnom tekstu Razlika i ponavljanje iz 1968, knjizi za koju se kaže da je iz nje poststrukturalistički filozof Žak Derida takođe crpeo inspiriciju.[20][21] U nekrologu filozofa i književnog kritičara Karlina Romana, za Eka se kaže da je „[postao], tokom vremena, kritička savest u centru italijanske humanističke kulture, ujedinjujući manje svetove kao niko pre njega“.[21] Nagrade i počasti Eko je dobio preko 30 počasnih doktorata na mnogim uglednim univerzitetima širom sveta.[14] Dela Teorijska dela Estetski problem u sv. Tome Akvinskog 1956. (Il problema estetico in San Tommaso) Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka 1959, (srp. izd.1994) Otvoreno djelo 1962, (Opera Aperta 1962, srp. izd.1965) Džojsove poetike, (srp. izd. 1965) Kultura, informacija, komunikacija 1968, (La struttura assente 1968, srp. izd. 1973) Napomene uz Ime ruže, 1983 (Postille al `Nome della rosa` 1983) Minervina svaštara, (La Bustine di Minerva 2000, antologija novinskih kolumni i komentara 1994) Kant i kljunar (Kant e l`omitorinco 1997, 1997) Spisi o moralu Kako se piše diplomski rad (srp. izd. 2000) Granice tumačenja 1995, (I limiti dell`interpretazione, srp. izd.2001) O književnosti, (Sulla letteratura, srp. izd. 2002) Minimalni dnevnik (Diario Minimo1963, Il secondo Diario Minimo 1990) Kazati gotovo istu stvar 2003, (Dire quasi la stessa cosa, srp. izd. 2011) Istorija lepote 2004, (srp. izd. 2008) Istorija ružnoće 2008. Beskrajni spiskovi, 2009.[22] Ispovesti mladog romanopisca 2013. Romani Ime ruže (Il nome della rosa, 1980) Fukoovo klatno (Il pendolo di Foucault, 1988) Ostrvo dana pređašnjeg (1994) (L`isola del giorno prima, 1994) Baudolino (Baudolino, 2000) Tajanstveni plamen kraljice Loane (La misteriosa fiamma della regina Loana (2004)) Praško groblje (Il cimitero di Praga, 2010) Nulti broj (Numero zero, 2015) Knjige za decu Bomba i general (La bomba e il generale, 1966, Rev. 1988) Tri kosmonauta (I tre cosmonauti, 1966) Gli gnomi di Gnu, 1992