NAŠOJ DECI - Jovan Jovanović Zmaj - tvrd povez, ćirilica, Ilustrovao Sava Nikolić, Mlado Pokolenje, Beograd, 1959., 184 strane, korica blago oštećena, ostalo u odličnom stanju, 400

IZABRANE PESME - Jovan Jovanović Zmaj Dodatne informacije ISBN 86-17-05129-5 Godina izdanja 2000 Broj izdanja 1 Status izdanja Stranica 275 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

pesme pričalice jovan jovanović zmaj rad 1986 ispisana posveta sa obe strane predlista tvrd povez drugih nedostataka nema Informacije ** BESPLATNA ISPORUKA NA TERITORIJI CELE SRBIJE UZ PREDHODNU UPLATU NA TEKUĆI RAČUN ! !! (ne važi za postexpress /dexpress, slanje pošiljaka pouzećem , kao ni za slanje pošiljaka van teritorije Srbije) za sve knjige kupljene sa našeg naloga:

Jovan Jovanović Zmaj, Vesna Jeremenko tvrde korice, kolor, 56 strana `Jedna od deset knjiga prvog kola edicije „Dečji atlas srpskih velikana” u okviru koje je predstavljeno deset znamenitih srpskih velikana: Car Dušan, Sveti Sava, Ivo Andrić, Nadežda Petrović, Nikola Tesla, Vuk Karadžić, Desanka Maksimović, Paja Jovanović, Stevan Mokranjac, Jovan Jovanović Zmaj...` (Izdavač)

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Srpska književna zadruga - Beograd, 1991. god. Tvrd povez, 27 cm. 65 str. Dosetke i naivnosti iz dečijeg sveta izlazile su u časopisu “ Starmali” čiji je urednik bio Jovan Jovanović Zmaj. To su anegdote i duhovite i zanimljive kratke pričice o deci. Anegdote su vezane za Zmajev porodični život, tu su anegdote o njegovom bratu Miti o njegovoj deci itd.

Opis Povez knjige : tvrd Strana : 116 Format : 13x18 cm Pismo : ćirilica

Ako postoji pesnik u srpskoj književnosti koji je svima znan, makar po jednoj pesmi ili po nekolikim stihovima ponetim u sećanjima iz detinjstva ili iz školske klupe, to je svakako Jovan Jovanović Zmaj (1833-1904). Na pomen njegovog imena, ili čak samo nadimka u tom imenu, neizbežno se javlja asocijacija - pesnik. Bezmalo svi koji su pisali o Zmaju isticali su, na različite načine, kao jednu od bitnih značajki njegovog dela - prisustvo u svesti širokog kruga onih koji govore srpskim jezikom. Čitaj dalje

dobro stanje , 20 x 14 , 500 strana

JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ DELA II Pevanija u 4 knjige, ovo je druga, ne piše godina ni izdavač, listovi neobrezani. Meki povez, ćirilica, kreće od 425 strane do 1070, dobro očuvana, lična kolekcija.

pevanija Zmaja Jovana Jovanovića u 4 knjige Narodno delo Institut za nacionalni publicitet P.M. Petrovića u Beogradu, ne mogu da pronađem iz koje godine Ovo je knjiga četvrta i računa se od 1571 do 2058 strane, udžbenički format, tvrd povez. Korice kao na slici . Požutela Kompaktna, unutra odlična. Sadržaj: Dečje pesme, pesme omladini, Šaran, Vidosava Branković, prevodi, Aranji Pitajte!?!

Description Lepa reč – Jovan Jovanović Zmaj Izabrane pesme ilustrovano Riznica pesama za decu zmaj

Izdavač: Matica srpska - SKZ, Novi Sad - Beograd Godina izdanja: 1958. Broj strana: 383 Format: 20 cm Povez: Tvrdi sa omotom Stanje: Vrlo dobro

Biografija Jovan Jovanovica Zmaja Izdavac - Slavija, Beograd Godina - 1933. Djulici Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez ostecenja,sa podvlacenjima na poslednjoj stranici(sadrzaj),bez ispisane posvete,mek povez,format 19 cm,152 str. (34)

Opis Pesme, Jovan Jovanović Zmaj, tvrd povez Lektira za srednju školu

U dobrom stanju Autor - osoba Jovanović Zmaj, Jovan Pesme = Razlika tekstova : Zmajeve napomene / Zmaj Jovan Jovanović ; [Priredio Jaša M. Prodanović] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1937 Izdanje 1. izd. Izdavačko i knjižarsko preduzeće Geca Kon A. D., 1937 (Beograd : Štamparija Drag. Gregorića) Fizički opis 388 str. ; 18 cm. Drugi autori - osoba Prodanović, Jaša M. Zbirka Sabrana dela Zmaja Jovana Jovanovića ; Knjiga br. XVI

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; 425 strana;

Djulici djulici uveoci Jovan Jovanovic Zmaj

Jovan Jovanović Zmaj Đulići Đulići uveociTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaPosveta predhodnom vlasniku na prvom pred listuO autoruЈован Јовановић Змај (Нови Сад, 6. децембар 1833 — Сремска Каменица, 14. јун 1904) био је српски песник, драмски писац, преводилац и лекар. Сматра се за једног од највећих лиричара српског романтизма.[1] По занимању је био лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Његове најзначајније збирке песама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“, прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу.Јован Јовановић Змај је изабран за првог потпредседника Српске књижевне задруге и израдио је њену ознаку (амблем).[2]БиографијаЈован Јовановић Змај је рођен у Новом Саду 6. децембра (24. новембра по јулијанском календару) 1833. године у угледној племићкој породици.[3] По једној верзији, песников прадеда био је Цинцарин, а од 1753. године живи и послује у Новом Саду; био је бакалин, крчмар, џелебџија, трговац храном и бродовласник. По другом, поузданијем извору, друга особа (истог имена и презимена) је прадеда Коста Јовановић "трговац из Македоније" примљен је 15. јануара 1767. године за грађанина Новог Сада.[3] Деда Јован познат као "Кишјанош" је био мање вичан економији, али иако се бавио чиновничким пословима, тражио је 1791. године и почекао, да би стекао је племићку титулу.[4] Отац Змајев био је „благородни господин Павле от Јоаннович”, сенатор, па градоначелник Новог Сада, а мајка Марија кћи Павла Гаванског била је из Србобрана.[5]Мали Јова је рођен и прве године живота провео у новосадској чувеној улици "Златна греда". Њихов породични дом био је инспиративно место; као стециште новосадске елите и културних радника. Основну школу је похађао у Новом Саду, а гимназију у Новом Саду, Халашу и Пожуну. Из гимназијских дана су његови први песнички покушаји; "Пролећно јутро" је спевао 1849. године.[6] После завршене гимназије уписао је, по очевој жељи, студије права у Пешти, а студирао још и у Прагу и Бечу. Али био је наклоњен природним наукама, и то ће касније превладати као животно опредељење, од када је изучио медицину. За његово књижевно и политичко образовање од посебног значаја је боравак у Бечу, где је упознао Бранка Радичевића, који је био његов највећи песнички узор. Такође у Бечу упознао се и са Светозаром Милетићем и Ђуром Јакшићем. За време гимназијског школовања и потом студија, упознао је у оригиналу прво мађарску, а затим и немачку књижевност. Бавио се тада много превођењем на српски језик, песама Петефија, Цуцорија, Гараија, Ђулаија. Издао је 1857. године књигу "Толдију" од Арањија, затим 1860. године "Витеза Јована" од Петефија, те деценију касније 1870. године, Арањијеву "Толдијину старост".[7] Био је наклоњен мађарским песницима, а и Мађари су га јавно и искрено поштовали. Тако су мађарски пријатељи у Будимпешти, окупљени у "Кишфалудијевом друштву"[8] (чији је он био члан)[6], у дворани Мађарске учене академије, 17/29. маја 1889. године, са богатим културним садржајима, обележили 40. годишњи Змајев "песнички рад".[9] Али због те своје не само младићке "слабости" према "српским душманима", он је међу Србима (либералима), подругљиво (као и деда му, али са више права) називан "Киш Јанош".Урош Предић - Јован Јовановић Змај, Галерија Матице српскеПосле прекида студија - не завршених[10] студија права, Змај се 1860. вратио у Нови Сад, и као један од најближих Милетићевих сарадника постао службеник - подбележник у новосадском магистрату. Писао је поезију са много успеха у новосадској "Даници". Ту се упознао са својом будућом супругом Еуфрозином - Розином. коју је "прекрстио" Ружом, - постала Ружица Личанин. Ружини родитељи су били Павле Личанин, син новосадског трговца Михаила, и Паулина, ћерка Павла от Дука.[11] Свадба је била уприличена о Св. Сави 1862. године.[12] Љубав и срећан породичан живот надахнули су Змаја да напише циклус (збирку) песама Ђулићи (од турске речи Gül, што значи ружа).Споменик Јовану Јовановићу Змају у Новом Саду у Змај Јовиној улициИпак, служба у магистрату није му одговарала, па ју је напустио и посветио се књижевном раду. Тада је покренуо књижевни часопис Јавор и преузео од Ђорђа Рајковића, сатирични лист Комарац. Године 1863. преселио се у Пешту, где је радио у Матици српској и као надзорник Текелијанума. Прихватио се надзорништва "Текелијанума", да би могао да заврши медицину у Пешти. Године 1864. покренуо је сатирични лист Змај (игра речима, пошто је 3. мај по јулијанском календару био дан одржавања Мајске скупштине 1848), чији ће назив постати саставни део његовог имена. Поред овог, Змај је имао још 398 псеудонима, од којих су многи били ликови из његових дела, али и имена часописа које је објављивао.[13]Године 1870. Змај је завршио студије медицине, вратио се у Нови Сад, где је започео своју лекарску праксу. На позив Панчеваца, преселио се у Панчево где је радио као општински лекар и покренуо хумористички лист Жижу. Наводно је више живео од писања (хонорара) него од лечења. Овде га је убрзо задесила породична трагедија, умрла су му деца, а потом и жена Ружа. Из ове породичне трагедије произишао је низ елегичних песама објављене под заједничким називом Ђулићи увеоци. Очајан и "гоњен" вратио се Змај у завичај; после неуспелог ангажмана у Карловцима, почиње једногодишњу лекарску праксу у Футогу. Али ту умире једина кћерка Смиљка. Пут га даље води преко Каменице и Београда, до Беча. У Каменицу се доселио 1875. године, и ту дочекује избијање херцеговачког устанка. Био је срески лекар за Каменицу, Лединце и Раковац. У Београду је два пута радио као лекар; први пут је и приватни лекар и драматург Народног позоришта. Покреће у Новом Саду часопис "Илустровану ратну хронику", у којој је публиковати грађу тог српског устанка. У Бечу је радио десет година као приватни лекар и уређивао хумористички лист "Стармали". У Загребу се бавио од 1898. године, уз пут својим дечијим листом "Невеном", а отишао је тамо (како је сам говорио) са мисијом да поради на зближавању Срба и Хрвата. Бавио се он политиком и неколико пута би биран у Вршцу, за посланика српског црквено-народног сабора у Карловцима. Током живота се пуно селио, радећи као лекар међу Србима, и није се могао скућити, све док није од српске Народне скупштине у Београду, добио "народно признање" - пензију од 4.000 динара. Он је до тада био општински лекар у српској престоници, а у исто време се осетио "немоћан да више јури квартовима београдским". Купио је тада малу кућу звану "Змајевац" у Сремској Каменици.ОспоравањаСпомен плоча на згради турске амбасаде у Београду, на углу Крунске и Кнеза МилошаЗграда амбасаде Турске у Београду је на месту где је раније била Змајева кућаЈовановић је за живота био и слављен и хваљен у свом народу. Српски академици су га примили у своје редова за "правог члана" 1896. године.[14] Али због неких својих поступака, доживљавао је и оспоравања. На пример, замерано му је због превода „Харфе Сиона”, богослужбене збирке песама назаренске заједнице, за коју се у то време сматрало да је секта која је нанела велику штету православљу и српској цркви.[15] Пријатељ песник Лаза Костић, тада на супротним политичким позицијама, га је неочекивано оспорио луцидним опаскама, током свог предавања 1899. године, на јубиларном скупу посвећеном Змају, од стране Књижевног одељења Матице српске у Новом Саду. Јова и његова тројица браће Ђура, Мита и Корнел били су познати по склоности пићу, као уосталом и Светозар Милетић и многи други тадашњи "народњаци" - пежоративно називани "нередњаци". Калуђер историчар Иларион Руварац је записао да је: Змај некад презирао новац, зато је у тартањ страћио оних 100 ланаца, што му их је отац оставио, којих да је сачувао, не би данас морао бити радикал, но данас га не презире. Руварац је погрешио само утолико, да се радило од мајчином миразу - капиталу Гаванских у Србобрану (175 ланаца) и породичној кући у Новом Саду. Јовановићи, синови на челу са оцем Павлом су лагодним животом рано потрошили наслеђену имовину. Др Јовановић је 25 година био лекар, мењајући често намештење. Али нема сумње да је песник шкодио лекару; он је био исувише цењен као песник да би му се веровало као лекару. Један лични Змајев пријатељ и сам лекар је написао оно што су многи упућени знали: Змају није било у природи да буде лекар. Није умео ни у лакшим случајевима да постави дијагнозе, показивао се врло често неодређен, и у прописима неодлучан. Био је добар човек, наклоњен пацијенту, али са друге стране није му се много веровало те је био мало тражен. Честити лекар није знао ни да наплати свој учинак[10]Вратио се 1902. године из Загреба, у свој дом у Каменици, и мада је био стар и болестан није испуштао перо до свог краја. Преминуо је 14. јуна (1. јуна по јулијанском календару) 1904. у Сремској Каменици, где је и сахрањен.9/2

ALA JE DIVOTA - Jovan Jovanović Zmaj Beograd, 1995: Zlatna knjiga 24 str. 29 cm ilustrovano tvrd povez

Мила децо. Књ. 1 / Јован Јовановић Змај песме изабрала Стојанка Грозданов Давидовић Нови Београд : Verzal press, 2000. 254 стр. : илустр. ; 21 cm Библиотека Дечја књига Одабране песме чика Јове Змаја K. D. S. POL. 2 . 1.

Opis proizvoda Zmaj spada u red najplodnijih pesnika srpskog romantizma.U toku cele druge polovine XIX veka on je najobilniji srpski pesnik, urednik mnogih listova i časopisa i jedan od najistaknutijih nacionalnih radnika.Od svih srpskih pesnika, on je najdublje ušao u narod, bio najviše čitan i najviše voljen.Završio je medicinu i do kraja života radio je dva posla: bio je lekar i pesnik.Ostavio je poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti u srpskoj književnosti.

Zeleni mis predstavlja zbirku sakupljenih dosetki i naivnosti iz decijeg sveta koje je Zmaj Jova vredno sakupio i objavio u ovoj knjiz. Ciko , i ja sam napravila jednu zagonetku. -A kakvu to da cujem. -E, pa pogodite! Zagonetku treba pogoditi, a ne da vam ja kazem. Izdavac Srpska knjizevna zadruga Povez tvrd Strana 65 Godina 1991

Зеван и Смејанка : приче и разнолије из `Невена` / Јован Јовановић Змај изабрао и данашњој деци припремио Угљеша Крстић Београд : Библиотека града Београда : Вајат, 1995. 79 стр. : илустр. ; 25 cm Збирка Змајева златна књига ; св. 2 ISBN 86-7039-056-6 Илустрације у боји Ћирилица Тврде корице Шивен повез

Zmaj spada u red najplodnijih pesnika srpskog romantizma. U toku cele druge polovine XIX veka on je najobilniji srpski pesnik, urednik mnogih listova i časopisa i jedan od najistaknutijih nacionalnih radnika. Od svih srpskih pesnika, on je najdublje ušao u narod, bio najviše čitan i najviše voljen. Završio je medicinu i do kraja života radio je dva posla: bio je lekar i pesnik. Ostavio je poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti u srpskoj književnosti.

Opis Uživajte uz svoj omiljeni napitak ili poklonite ovu originalnu šolju kao idealan poklon za porodicu i prijatelje iz inostranstva. Beograd suvenir.