Jovan Jovanović Zmaj - Mala riznica pesama korice kao na slici, ima posvetu, unutra ocuvana y+

Knjige Za Decu RIZNICA PESAMA jovan jovanović zmaj Knjiga sadrži 89 pesama -Mali brata -U novom kaputu -Stara baka -Laza -Mati peva detetu -Mali JovaJoja i guska … 94 str., tvrd povez, format: 23cm x 17 cm Redovna cena : 1000 ,00 RSD Sa popustom : 600,00 RSD

BEOGRAD,1961.GOD knjiga ima posvetu i dobro je očuvana

Riznica pesama za decu Jovan Jovanović Zmaj Beograd Book Marso 1986g..-159 str. Ilustrovano. Knjiga solidno ocuvana,potpis,manja ostecenja,selotejpom ojacano na dva mesta u knjizi. vr265

Riznica pesama za decu - Jovan Jovanović Zmaj na dnu korice uz knjizni blok, kao na slici,podkorica gde je bila posveta zalepljena,kao na slici, unutra odlicna senj2+

PESME PRIGODNE I SATIRIČNE Zmaj Jovan Jovanović PROSVETA DRŽAVNO IZDAVAČKO PREDUZEĆE SRBIJE BEOGRAD 1945. BROŠ.POVEZ, 48 STR, 12x17cm ODLIČNO OČUVAN PRIMERAK, NEPROSEČENE STRANICE

Jovan Jovanović Zmaj Đulići Đulići uveociTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaPosveta predhodnom vlasniku na prvom pred listuO autoruЈован Јовановић Змај (Нови Сад, 6. децембар 1833 — Сремска Каменица, 14. јун 1904) био је српски песник, драмски писац, преводилац и лекар. Сматра се за једног од највећих лиричара српског романтизма.[1] По занимању је био лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Његове најзначајније збирке песама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“, прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу.Јован Јовановић Змај је изабран за првог потпредседника Српске књижевне задруге и израдио је њену ознаку (амблем).[2]БиографијаЈован Јовановић Змај је рођен у Новом Саду 6. децембра (24. новембра по јулијанском календару) 1833. године у угледној племићкој породици.[3] По једној верзији, песников прадеда био је Цинцарин, а од 1753. године живи и послује у Новом Саду; био је бакалин, крчмар, џелебџија, трговац храном и бродовласник. По другом, поузданијем извору, друга особа (истог имена и презимена) је прадеда Коста Јовановић "трговац из Македоније" примљен је 15. јануара 1767. године за грађанина Новог Сада.[3] Деда Јован познат као "Кишјанош" је био мање вичан економији, али иако се бавио чиновничким пословима, тражио је 1791. године и почекао, да би стекао је племићку титулу.[4] Отац Змајев био је „благородни господин Павле от Јоаннович”, сенатор, па градоначелник Новог Сада, а мајка Марија кћи Павла Гаванског била је из Србобрана.[5]Мали Јова је рођен и прве године живота провео у новосадској чувеној улици "Златна греда". Њихов породични дом био је инспиративно место; као стециште новосадске елите и културних радника. Основну школу је похађао у Новом Саду, а гимназију у Новом Саду, Халашу и Пожуну. Из гимназијских дана су његови први песнички покушаји; "Пролећно јутро" је спевао 1849. године.[6] После завршене гимназије уписао је, по очевој жељи, студије права у Пешти, а студирао још и у Прагу и Бечу. Али био је наклоњен природним наукама, и то ће касније превладати као животно опредељење, од када је изучио медицину. За његово књижевно и политичко образовање од посебног значаја је боравак у Бечу, где је упознао Бранка Радичевића, који је био његов највећи песнички узор. Такође у Бечу упознао се и са Светозаром Милетићем и Ђуром Јакшићем. За време гимназијског школовања и потом студија, упознао је у оригиналу прво мађарску, а затим и немачку књижевност. Бавио се тада много превођењем на српски језик, песама Петефија, Цуцорија, Гараија, Ђулаија. Издао је 1857. године књигу "Толдију" од Арањија, затим 1860. године "Витеза Јована" од Петефија, те деценију касније 1870. године, Арањијеву "Толдијину старост".[7] Био је наклоњен мађарским песницима, а и Мађари су га јавно и искрено поштовали. Тако су мађарски пријатељи у Будимпешти, окупљени у "Кишфалудијевом друштву"[8] (чији је он био члан)[6], у дворани Мађарске учене академије, 17/29. маја 1889. године, са богатим културним садржајима, обележили 40. годишњи Змајев "песнички рад".[9] Али због те своје не само младићке "слабости" према "српским душманима", он је међу Србима (либералима), подругљиво (као и деда му, али са више права) називан "Киш Јанош".Урош Предић - Јован Јовановић Змај, Галерија Матице српскеПосле прекида студија - не завршених[10] студија права, Змај се 1860. вратио у Нови Сад, и као један од најближих Милетићевих сарадника постао службеник - подбележник у новосадском магистрату. Писао је поезију са много успеха у новосадској "Даници". Ту се упознао са својом будућом супругом Еуфрозином - Розином. коју је "прекрстио" Ружом, - постала Ружица Личанин. Ружини родитељи су били Павле Личанин, син новосадског трговца Михаила, и Паулина, ћерка Павла от Дука.[11] Свадба је била уприличена о Св. Сави 1862. године.[12] Љубав и срећан породичан живот надахнули су Змаја да напише циклус (збирку) песама Ђулићи (од турске речи Gül, што значи ружа).Споменик Јовану Јовановићу Змају у Новом Саду у Змај Јовиној улициИпак, служба у магистрату није му одговарала, па ју је напустио и посветио се књижевном раду. Тада је покренуо књижевни часопис Јавор и преузео од Ђорђа Рајковића, сатирични лист Комарац. Године 1863. преселио се у Пешту, где је радио у Матици српској и као надзорник Текелијанума. Прихватио се надзорништва "Текелијанума", да би могао да заврши медицину у Пешти. Године 1864. покренуо је сатирични лист Змај (игра речима, пошто је 3. мај по јулијанском календару био дан одржавања Мајске скупштине 1848), чији ће назив постати саставни део његовог имена. Поред овог, Змај је имао још 398 псеудонима, од којих су многи били ликови из његових дела, али и имена часописа које је објављивао.[13]Године 1870. Змај је завршио студије медицине, вратио се у Нови Сад, где је започео своју лекарску праксу. На позив Панчеваца, преселио се у Панчево где је радио као општински лекар и покренуо хумористички лист Жижу. Наводно је више живео од писања (хонорара) него од лечења. Овде га је убрзо задесила породична трагедија, умрла су му деца, а потом и жена Ружа. Из ове породичне трагедије произишао је низ елегичних песама објављене под заједничким називом Ђулићи увеоци. Очајан и "гоњен" вратио се Змај у завичај; после неуспелог ангажмана у Карловцима, почиње једногодишњу лекарску праксу у Футогу. Али ту умире једина кћерка Смиљка. Пут га даље води преко Каменице и Београда, до Беча. У Каменицу се доселио 1875. године, и ту дочекује избијање херцеговачког устанка. Био је срески лекар за Каменицу, Лединце и Раковац. У Београду је два пута радио као лекар; први пут је и приватни лекар и драматург Народног позоришта. Покреће у Новом Саду часопис "Илустровану ратну хронику", у којој је публиковати грађу тог српског устанка. У Бечу је радио десет година као приватни лекар и уређивао хумористички лист "Стармали". У Загребу се бавио од 1898. године, уз пут својим дечијим листом "Невеном", а отишао је тамо (како је сам говорио) са мисијом да поради на зближавању Срба и Хрвата. Бавио се он политиком и неколико пута би биран у Вршцу, за посланика српског црквено-народног сабора у Карловцима. Током живота се пуно селио, радећи као лекар међу Србима, и није се могао скућити, све док није од српске Народне скупштине у Београду, добио "народно признање" - пензију од 4.000 динара. Он је до тада био општински лекар у српској престоници, а у исто време се осетио "немоћан да више јури квартовима београдским". Купио је тада малу кућу звану "Змајевац" у Сремској Каменици.ОспоравањаСпомен плоча на згради турске амбасаде у Београду, на углу Крунске и Кнеза МилошаЗграда амбасаде Турске у Београду је на месту где је раније била Змајева кућаЈовановић је за живота био и слављен и хваљен у свом народу. Српски академици су га примили у своје редова за "правог члана" 1896. године.[14] Али због неких својих поступака, доживљавао је и оспоравања. На пример, замерано му је због превода „Харфе Сиона”, богослужбене збирке песама назаренске заједнице, за коју се у то време сматрало да је секта која је нанела велику штету православљу и српској цркви.[15] Пријатељ песник Лаза Костић, тада на супротним политичким позицијама, га је неочекивано оспорио луцидним опаскама, током свог предавања 1899. године, на јубиларном скупу посвећеном Змају, од стране Књижевног одељења Матице српске у Новом Саду. Јова и његова тројица браће Ђура, Мита и Корнел били су познати по склоности пићу, као уосталом и Светозар Милетић и многи други тадашњи "народњаци" - пежоративно називани "нередњаци". Калуђер историчар Иларион Руварац је записао да је: Змај некад презирао новац, зато је у тартањ страћио оних 100 ланаца, што му их је отац оставио, којих да је сачувао, не би данас морао бити радикал, но данас га не презире. Руварац је погрешио само утолико, да се радило од мајчином миразу - капиталу Гаванских у Србобрану (175 ланаца) и породичној кући у Новом Саду. Јовановићи, синови на челу са оцем Павлом су лагодним животом рано потрошили наслеђену имовину. Др Јовановић је 25 година био лекар, мењајући често намештење. Али нема сумње да је песник шкодио лекару; он је био исувише цењен као песник да би му се веровало као лекару. Један лични Змајев пријатељ и сам лекар је написао оно што су многи упућени знали: Змају није било у природи да буде лекар. Није умео ни у лакшим случајевима да постави дијагнозе, показивао се врло често неодређен, и у прописима неодлучан. Био је добар човек, наклоњен пацијенту, али са друге стране није му се много веровало те је био мало тражен. Честити лекар није знао ни да наплати свој учинак[10]Вратио се 1902. године из Загреба, у свој дом у Каменици, и мада је био стар и болестан није испуштао перо до свог краја. Преминуо је 14. јуна (1. јуна по јулијанском календару) 1904. у Сремској Каменици, где је и сахрањен.9/2

RIZNICA PESAMA ZA DECU AUTOR: JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ IZDAVAČ: NARODNA KNJIGA - ALFA, BEOGRAD GODINA IZDANJA: 1979. TVRDE KORICE PISMO: ĆIRILICA ILUSTROVANO FORMAT 29 CM STANJE KNJIGE DOBRO 3 TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZOMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA K163G

odlična

ima posveta knjiga kao nova

odlična

Matica Srpska 1975., knjige 1,2,4. Solidno očuvane.

Knjiga `Pesme lirske i lirsko-epske`, izdavača Gece Kona, tvrdi povez, platno, zlatotisak, 19x14cm, 408 strana,vrlo dobro stanje...

Jovan Jovanović-Zmaj - Čika-Jova - Vedri dani, Prosveta, Beograd 1946 godine Mek povez. U dobrom stnaju. Ivice korica malo iskrzane. 123 strane H/PD/2V

Jovan Jovanović Zmaj - Đulići i đulići uveoci , izdanje Dečje novine / Permanent-Press . Stranice odvojene od poveza, sve stranice prisutne. 263 str. : ilustr. ; 32 cm. - Ćirilica / Tvrd povez DRUGO IZDANJE Likovno obogaćenje MERSAD BERBER

Srbija,2007,Jovan Jovanovic Zmaj,sa graverom,cisto

Autor: Domaći Žanr: Lirska poezija Autor:: Jovan Jovanović Zmaj Žanrovi:: Domaći pisci, Klasična književnost, Poezija Izdavač:: Delfi knjižare Godina izdanja:: 1. septembar 2021. Broj strana: 199 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 13x20 cm Čuješ, lane, čuješ li ga, ’De priželjkuje, Misli da ga niko ne zna, Niko ne čuje. Makar da ga boli ljubav, On je neguje Oh, kako je ljubav divna I kad tuguje! Đulići i Đulići uveoci su lirska biografija jednog od najvećih pesnika srpskog romantizma. Zbirka Đulići je pesnikov „razgovor sa srcem“. U njoj slavi ljubav prema srećnom porodičnom životu i supruzi Ruži, otud simboličan naziv zbirke (đul je ruža). Kada ga je zadesila porodična tragedija – umrla su mu deca, a potom i žena – napisao je niz elegičnih pesama objavljenih pod nazivom Đulići uveoci. Ovo su dve najbolje zbirke pesama Jovana Jovanovića Zmaja, večiti spomen koji će svedočiti o veličini njegove boli, koji će čitati mnoga pokolenja. Trp biv fri

Satirične i političke pesme Autor: Jovan Jovanović Zmaj Izdavač: Prosveta, Beograd Godina izdanja: 1949. Tvrde korice Pismo Ćirilica Broj strana: 283 str. Stanje knjige odlično 5- TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZOMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA K22.19 STST

Jovan Jovanović Zmaj - Političke i satirične pesme, ćirilica Prosveta-Izdavačko preduzeće Srbije 1949. Tvrde korice Format: 14,5x19,5 cm 284 strana Stara knjiga kompletna. Korice delimično oštećene i iskrzane, na naslovnoj korici sa unutrašnje strane i prvom praznom listu ima neznatnog pisanja, svi ostali listovi su izuzetno očuvani.

Description Pesmarica za sva vremena

m3 Izbor najlepših pesama za decu iz pera Jovana Jovanovića Zmaja, pesama koje nas očaravaju svojom neposrednošću, toplinom i jednostavnošću i vraćaju nas u magične i bezbrižne dane odrastanja. Pesme čika Jove Zmaja predstavljaju pravo blago naše književnosti koje se prenosi sa generacije na generaciju i ostaje neizostavni deo detinjstva svakog čoveka. ilustrovao Dobrosav Bo Živković alnari 2007