Informacije SKU 9788652121700 Kategorije DEČJE KNJIGE, SAJAM 2023 Težina 0.18 kg Proizvođač Laguna Povez knjige tvrd Pismo ćirilica Godina izdanja 2016 Izdavač LAGUNA Jezik Srpski Tagovi Knjiga Knjizara za decu Dečije knjige Dečje knjige Nova knjiga Laguna Online knjižara Zmajeva riznica Jovan Jovanović Zmaj Knjige za decu laguna knjige

KOMPLETNA KNJIGA GODINA IZDANJA - 1933 IZDAVAČ - IZDAVAČKA KNJIŽARNICA GECE KONA BROJ STRANICA - 414 Skladište - 7

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jovan Jovanović Zmaj (Novi Sad, 6. decembar 1833 — Sremska Kamenica, 14. jun 1904) bio je srpski pesnik, dramski pisac, prevodilac i lekar. Smatra se za jednog od najvećih liričara srpskog romantizma.[1] Po zanimanju je bio lekar, a tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa. Njegove najznačajnije zbirke pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“, prva o srećnom porodičnom životu, a druga o bolu za najmilijima. Pored lirskih pesama, pisao je satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu. Jovan Jovanović Zmaj je izabran za prvog potpredsednika Srpske književne zadruge i izradio je njenu oznaku (amblem).[2] Biografija Jovan Jovanović Zmaj je rođen u Novom Sadu 6. decembra (24. novembra po julijanskom kalendaru) 1833. godine u uglednoj plemićkoj porodici.[3] Po jednoj verziji, pesnikov pradeda bio je Cincarin, a od 1753. godine živi i posluje u Novom Sadu; bio je bakalin, krčmar, dželebdžija, trgovac hranom i brodovlasnik. Po drugom, pouzdanijem izvoru, druga osoba (istog imena i prezimena) je pradeda Kosta Jovanović `trgovac iz Makedonije` primljen je 15. januara 1767. godine za građanina Novog Sada.[3] Deda Jovan poznat kao `Kišjanoš` je bio manje vičan ekonomiji, ali iako se bavio činovničkim poslovima, tražio je 1791. godine i počekao, da bi stekao je plemićku titulu.[4] Otac Zmajev bio je „blagorodni gospodin Pavle ot Joannovič”, senator, pa gradonačelnik Novog Sada, a majka Marija kći Pavla Gavanskog bila je iz Srbobrana.[5] Mali Jova je rođen i prve godine života proveo u novosadskoj čuvenoj ulici `Zlatna greda`. Njihov porodični dom bio je inspirativno mesto; kao stecište novosadske elite i kulturnih radnika. Osnovnu školu je pohađao u Novom Sadu, a gimnaziju u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Iz gimnazijskih dana su njegovi prvi pesnički pokušaji; `Prolećno jutro` je spevao 1849. godine.[6] Posle završene gimnazije upisao je, po očevoj želji, studije prava u Pešti, a studirao još i u Pragu i Beču. Ali bio je naklonjen prirodnim naukama, i to će kasnije prevladati kao životno opredeljenje, od kada je izučio medicinu. Za njegovo književno i političko obrazovanje od posebnog značaja je boravak u Beču, gde je upoznao Branka Radičevića, koji je bio njegov najveći pesnički uzor. Takođe u Beču upoznao se i sa Svetozarom Miletićem i Đurom Jakšićem. Za vreme gimnazijskog školovanja i potom studija, upoznao je u originalu prvo mađarsku, a zatim i nemačku književnost. Bavio se tada mnogo prevođenjem na srpski jezik, pesama Petefija, Cucorija, Garaija, Đulaija. Izdao je 1857. godine knjigu `Toldiju` od Aranjija, zatim 1860. godine `Viteza Jovana` od Petefija, te deceniju kasnije 1870. godine, Aranjijevu `Toldijinu starost`.[7] Bio je naklonjen mađarskim pesnicima, a i Mađari su ga javno i iskreno poštovali. Tako su mađarski prijatelji u Budimpešti, okupljeni u `Kišfaludijevom društvu`[8] (čiji je on bio član)[6], u dvorani Mađarske učene akademije, 17/29. maja 1889. godine, sa bogatim kulturnim sadržajima, obeležili 40. godišnji Zmajev `pesnički rad`.[9] Ali zbog te svoje ne samo mladićke `slabosti` prema `srpskim dušmanima`, on je među Srbima (liberalima), podrugljivo (kao i deda mu, ali sa više prava) nazivan `Kiš Janoš`. Uroš Predić - Jovan Jovanović Zmaj, Galerija Matice srpske Posle prekida studija - ne završenih[10] studija prava, Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad, i kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika postao službenik - podbeležnik u novosadskom magistratu. Pisao je poeziju sa mnogo uspeha u novosadskoj `Danici`. Tu se upoznao sa svojom budućom suprugom Eufrozinom - Rozinom. koju je `prekrstio` Ružom, - postala Ružica Ličanin. Ružini roditelji su bili Pavle Ličanin, sin novosadskog trgovca Mihaila, i Paulina, ćerka Pavla ot Duka.[11] Svadba je bila upriličena o Sv. Savi 1862. godine.[12] Ljubav i srećan porodičan život nadahnuli su Zmaja da napiše ciklus (zbirku) pesama Đulići (od turske reči Gül, što znači ruža). Spomenik Jovanu Jovanoviću Zmaju u Novom Sadu u Zmaj Jovinoj ulici Ipak, služba u magistratu nije mu odgovarala, pa ju je napustio i posvetio se književnom radu. Tada je pokrenuo književni časopis Javor i preuzeo od Đorđa Rajkovića, satirični list Komarac. Godine 1863. preselio se u Peštu, gde je radio u Matici srpskoj i kao nadzornik Tekelijanuma. Prihvatio se nadzorništva `Tekelijanuma`, da bi mogao da završi medicinu u Pešti. Godine 1864. pokrenuo je satirični list Zmaj (igra rečima, pošto je 3. maj po julijanskom kalendaru bio dan održavanja Majske skupštine 1848), čiji će naziv postati sastavni deo njegovog imena. Pored ovog, Zmaj je imao još 398 pseudonima, od kojih su mnogi bili likovi iz njegovih dela, ali i imena časopisa koje je objavljivao.[13] Godine 1870. Zmaj je završio studije medicine, vratio se u Novi Sad, gde je započeo svoju lekarsku praksu. Na poziv Pančevaca, preselio se u Pančevo gde je radio kao opštinski lekar i pokrenuo humoristički list Žižu. Navodno je više živeo od pisanja (honorara) nego od lečenja. Ovde ga je ubrzo zadesila porodična tragedija, umrla su mu deca, a potom i žena Ruža. Iz ove porodične tragedije proizišao je niz elegičnih pesama objavljene pod zajedničkim nazivom Đulići uveoci. Očajan i `gonjen` vratio se Zmaj u zavičaj; posle neuspelog angažmana u Karlovcima, počinje jednogodišnju lekarsku praksu u Futogu. Ali tu umire jedina kćerka Smiljka. Put ga dalje vodi preko Kamenice i Beograda, do Beča. U Kamenicu se doselio 1875. godine, i tu dočekuje izbijanje hercegovačkog ustanka. Bio je sreski lekar za Kamenicu, Ledince i Rakovac. U Beogradu je dva puta radio kao lekar; prvi put je i privatni lekar i dramaturg Narodnog pozorišta. Pokreće u Novom Sadu časopis `Ilustrovanu ratnu hroniku`, u kojoj je publikovati građu tog srpskog ustanka. U Beču je radio deset godina kao privatni lekar i uređivao humoristički list `Starmali`. U Zagrebu se bavio od 1898. godine, uz put svojim dečijim listom `Nevenom`, a otišao je tamo (kako je sam govorio) sa misijom da poradi na zbližavanju Srba i Hrvata. Bavio se on politikom i nekoliko puta bi biran u Vršcu, za poslanika srpskog crkveno-narodnog sabora u Karlovcima. Tokom života se puno selio, radeći kao lekar među Srbima, i nije se mogao skućiti, sve dok nije od srpske Narodne skupštine u Beogradu, dobio `narodno priznanje` - penziju od 4.000 dinara. On je do tada bio opštinski lekar u srpskoj prestonici, a u isto vreme se osetio `nemoćan da više juri kvartovima beogradskim`. Kupio je tada malu kuću zvanu `Zmajevac` u Sremskoj Kamenici. Osporavanja Spomen ploča na zgradi turske ambasade u Beogradu, na uglu Krunske i Kneza Miloša Zgrada ambasade Turske u Beogradu je na mestu gde je ranije bila Zmajeva kuća Jovanović je za života bio i slavljen i hvaljen u svom narodu. Srpski akademici su ga primili u svoje redova za `pravog člana` 1896. godine.[14] Ali zbog nekih svojih postupaka, doživljavao je i osporavanja. Na primer, zamerano mu je zbog prevoda „Harfe Siona”, bogoslužbene zbirke pesama nazarenske zajednice, za koju se u to vreme smatralo da je sekta koja je nanela veliku štetu pravoslavlju i srpskoj crkvi.[15] Prijatelj pesnik Laza Kostić, tada na suprotnim političkim pozicijama, ga je neočekivano osporio lucidnim opaskama, tokom svog predavanja 1899. godine, na jubilarnom skupu posvećenom Zmaju, od strane Književnog odeljenja Matice srpske u Novom Sadu. Jova i njegova trojica braće Đura, Mita i Kornel bili su poznati po sklonosti piću, kao uostalom i Svetozar Miletić i mnogi drugi tadašnji `narodnjaci` - pežorativno nazivani `nerednjaci`. Kaluđer istoričar Ilarion Ruvarac je zapisao da je: Zmaj nekad prezirao novac, zato je u tartanj straćio onih 100 lanaca, što mu ih je otac ostavio, kojih da je sačuvao, ne bi danas morao biti radikal, no danas ga ne prezire. Ruvarac je pogrešio samo utoliko, da se radilo od majčinom mirazu - kapitalu Gavanskih u Srbobranu (175 lanaca) i porodičnoj kući u Novom Sadu. Jovanovići, sinovi na čelu sa ocem Pavlom su lagodnim životom rano potrošili nasleđenu imovinu. Dr Jovanović je 25 godina bio lekar, menjajući često nameštenje. Ali nema sumnje da je pesnik škodio lekaru; on je bio isuviše cenjen kao pesnik da bi mu se verovalo kao lekaru. Jedan lični Zmajev prijatelj i sam lekar je napisao ono što su mnogi upućeni znali: Zmaju nije bilo u prirodi da bude lekar. Nije umeo ni u lakšim slučajevima da postavi dijagnoze, pokazivao se vrlo često neodređen, i u propisima neodlučan. Bio je dobar čovek, naklonjen pacijentu, ali sa druge strane nije mu se mnogo verovalo te je bio malo tražen. Čestiti lekar nije znao ni da naplati svoj učinak[10] Vratio se 1902. godine iz Zagreba, u svoj dom u Kamenici, i mada je bio star i bolestan nije ispuštao pero do svog kraja. Preminuo je 14. juna (1. juna po julijanskom kalendaru) 1904. u Sremskoj Kamenici, gde je i sahranjen. Književni rad Dve najbolje zbirke njegovih pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“. Veliki broj njegovih šaljivih i dečjih pesama, štampanih po raznim listovima i časopisima, izašao je u dva izdanja celokupnih dela: „Pevanija“ i „Druga pevanija“. Jovan Jovanović Zmaj je prvi pisac u srpskoj književnosti koji je pisao pesme za decu, riznica `Smilje`[16] sadrži pesme sa bogoljubivim i rodoljubivim temama, koje su pravi dar u srpskoj književnosti za decu. Deca će iz njih saznati kako valja podnositi nevolje, pomagati bližnjima, radovati se životu, prirodi, potoku i cvetu, blagodariti za sve, poštovati starije, voleti svoju otadžbinu, kako se moliti i uzdati u Boga. Sigurno je čika Jova imao na umu svoju decu dok je pisao ove pesme, jer se njegova najmlađa kći zvala Smiljka, a ceo naziv je pod imenom `Smilje`. Poznata je i njegova rodoljubiva oda „Svetli Grobovi” (1879). Poslednje su štampane zbirke: „Snohvatice“ i „Devesilje“. U prozi je napisao jednu pesničku legendu („Vidosava Branković“) i jedan šaljivi pozorišni komad („Šaran“) 1866. godine. Prikupljao je građu za Rečnik srpskog jezika u kasnijem izdanju SANU.[17] Prevodilački rad Zmaj je i prevodio, naročito iz mađarske književnosti. Najbolji su mu prevodi mađarskog pesnika srpskog porekla Šandora Petefija. Pored ostalih pesama, od njega je preveo spev „Vitez Jovan“. Iz nemačke poezije prevodio je Getea („Herman i Doroteja“, „Ifigenija u Tavridi“) i s uspehom podražavao Hajneovu ljubavnu liriku i epigram i orijentalsku poeziju Fridriha Bodenšteta („Pesme Mirca Shafije“) 1871. godine. Preveo je sa nemačkog i objavio 1861. godine knjigu `Istočni biser`. Od ostalih prevoda iz strane književnosti najpoznatiji su „Demon“ od Ljermontova i „Enoh Arden“ od engleskog pesnika Tenisona. Pored Zmaja, uređivao je satirične listove Žižu i Starmali. Od 1880. pa do smrti izdavao je dečji list Neven, najbolji srpski dečji list tog vremena...

Jovan Jovanović Zmaj - Pevanija I-IV na 2058 strana. Pevanija u četiri knjige, nepoznat izdavač, štampane verovatno u prvoj četvrtini XX veka. Stanje solidno, prva strana potpisana, na još par mesta u Sadržaju sporadično tragovi olovke. Spoljašnji listovi su požuteli, unutrašnjost je besprekorna.

PRVI DAN F D C JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ 1833-1904 JUGOSLAVIJA 1983 PTT - 20/83 KOVERAT + STILIZOVANA SLIKA JOVANA JOVANOVIĆA ZMAJA + ŽIGOSANA POŠTANSKA MARKA - SLIKE: J.J.ZMAJ+LIST NEVEN, U BOJI + VREDNOST MARKE 5d + ŽIG POŠTE 24. 11. 1983. ............................................................... NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT KOLEKCIONARSKI, 1983 Ekstra ******** dspljk70

odlično očuvana tvrdo koričena, veliki format JES.20/18

VELIKA RIZNICA PESAMA ZA DECU AUTOR: JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ ILUSTROVAO DOBROSAV BOB ŽIVKOVIĆ IZDAVAČ: ALNARI GODINA IZDANJA: 2013. TVRDE KORICE PISMO: ĆIRILICA ILUSTROVANO BROJ STRANA: 138 STR. FORMAT 23 x 30 CM STANJE KNJIGE ODLIČNO 5- POSVETA TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZOMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA CRVENAKZ

dobro očuvana

Izdavač: Book - Marso, Beograd Izbor: Mira Alečković Ilustracije: Vladana Likar-Smiljanić Povez: tvrd Broj strana: 156 Format: 20 x 28,5 cm Očuvanost: 5- (K-147)

Izdavač: SD Publik, Beograd Izbor: Mira Alečković Ilustracije: Vladana Likar-Smiljanić Povez: tvrd Broj strana: 156 Format: 20 x 28,5 cm Veoma dobro očuvana. (K-162)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Skz Knjiga Br. 218 Jovan Jovanović Zmaj (Novi Sad, 6. decembar 1833 — Sremska Kamenica, 14. jun 1904) bio je srpski pesnik, dramski pisac, prevodilac i lekar. Smatra se za jednog od najvećih liričara srpskog romantizma.[1] Po zanimanju je bio lekar, a tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa. Njegove najznačajnije zbirke pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“, prva o srećnom porodičnom životu, a druga o bolu za najmilijima. Pored lirskih pesama, pisao je satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu. Jovan Jovanović Zmaj je izabran za prvog potpredsednika Srpske književne zadruge i izradio je njenu oznaku (amblem).[2] Biografija Jovan Jovanović Zmaj je rođen u Novom Sadu 6. decembra (24. novembra po julijanskom kalendaru) 1833. godine u uglednoj plemićkoj porodici.[3] Po jednoj verziji, pesnikov pradeda bio je Cincarin, a od 1753. godine živi i posluje u Novom Sadu; bio je bakalin, krčmar, dželebdžija, trgovac hranom i brodovlasnik. Po drugom, pouzdanijem izvoru, druga osoba (istog imena i prezimena) je pradeda Kosta Jovanović `trgovac iz Makedonije` primljen je 15. januara 1767. godine za građanina Novog Sada.[3] Deda Jovan poznat kao `Kišjanoš` je bio manje vičan ekonomiji, ali iako se bavio činovničkim poslovima, tražio je 1791. godine i počekao, da bi stekao je plemićku titulu.[4] Otac Zmajev bio je „blagorodni gospodin Pavle ot Joannovič”, senator, pa gradonačelnik Novog Sada, a majka Marija kći Pavla Gavanskog bila je iz Srbobrana.[5] Mali Jova je rođen i prve godine života proveo u novosadskoj čuvenoj ulici `Zlatna greda`. Njihov porodični dom bio je inspirativno mesto; kao stecište novosadske elite i kulturnih radnika. Osnovnu školu je pohađao u Novom Sadu, a gimnaziju u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Iz gimnazijskih dana su njegovi prvi pesnički pokušaji; `Prolećno jutro` je spevao 1849. godine.[6] Posle završene gimnazije upisao je, po očevoj želji, studije prava u Pešti, a studirao još i u Pragu i Beču. Ali bio je naklonjen prirodnim naukama, i to će kasnije prevladati kao životno opredeljenje, od kada je izučio medicinu. Za njegovo književno i političko obrazovanje od posebnog značaja je boravak u Beču, gde je upoznao Branka Radičevića, koji je bio njegov najveći pesnički uzor. Takođe u Beču upoznao se i sa Svetozarom Miletićem i Đurom Jakšićem. Za vreme gimnazijskog školovanja i potom studija, upoznao je u originalu prvo mađarsku, a zatim i nemačku književnost. Bavio se tada mnogo prevođenjem na srpski jezik, pesama Petefija, Cucorija, Garaija, Đulaija. Izdao je 1857. godine knjigu `Toldiju` od Aranjija, zatim 1860. godine `Viteza Jovana` od Petefija, te deceniju kasnije 1870. godine, Aranjijevu `Toldijinu starost`.[7] Bio je naklonjen mađarskim pesnicima, a i Mađari su ga javno i iskreno poštovali. Tako su mađarski prijatelji u Budimpešti, okupljeni u `Kišfaludijevom društvu`[8] (čiji je on bio član)[6], u dvorani Mađarske učene akademije, 17/29. maja 1889. godine, sa bogatim kulturnim sadržajima, obeležili 40. godišnji Zmajev `pesnički rad`.[9] Ali zbog te svoje ne samo mladićke `slabosti` prema `srpskim dušmanima`, on je među Srbima (liberalima), podrugljivo (kao i deda mu, ali sa više prava) nazivan `Kiš Janoš`. Uroš Predić - Jovan Jovanović Zmaj, Galerija Matice srpske Posle prekida studija - ne završenih[10] studija prava, Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad, i kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika postao službenik - podbeležnik u novosadskom magistratu. Pisao je poeziju sa mnogo uspeha u novosadskoj `Danici`. Tu se upoznao sa svojom budućom suprugom Eufrozinom - Rozinom. koju je `prekrstio` Ružom, - postala Ružica Ličanin. Ružini roditelji su bili Pavle Ličanin, sin novosadskog trgovca Mihaila, i Paulina, ćerka Pavla ot Duka.[11] Svadba je bila upriličena o Sv. Savi 1862. godine.[12] Ljubav i srećan porodičan život nadahnuli su Zmaja da napiše ciklus (zbirku) pesama Đulići (od turske reči Gül, što znači ruža). Spomenik Jovanu Jovanoviću Zmaju u Novom Sadu u Zmaj Jovinoj ulici Ipak, služba u magistratu nije mu odgovarala, pa ju je napustio i posvetio se književnom radu. Tada je pokrenuo književni časopis Javor i preuzeo od Đorđa Rajkovića, satirični list Komarac. Godine 1863. preselio se u Peštu, gde je radio u Matici srpskoj i kao nadzornik Tekelijanuma. Prihvatio se nadzorništva `Tekelijanuma`, da bi mogao da završi medicinu u Pešti. Godine 1864. pokrenuo je satirični list Zmaj (igra rečima, pošto je 3. maj po julijanskom kalendaru bio dan održavanja Majske skupštine 1848), čiji će naziv postati sastavni deo njegovog imena. Pored ovog, Zmaj je imao još 398 pseudonima, od kojih su mnogi bili likovi iz njegovih dela, ali i imena časopisa koje je objavljivao.[13] Godine 1870. Zmaj je završio studije medicine, vratio se u Novi Sad, gde je započeo svoju lekarsku praksu. Na poziv Pančevaca, preselio se u Pančevo gde je radio kao opštinski lekar i pokrenuo humoristički list Žižu. Navodno je više živeo od pisanja (honorara) nego od lečenja. Ovde ga je ubrzo zadesila porodična tragedija, umrla su mu deca, a potom i žena Ruža. Iz ove porodične tragedije proizišao je niz elegičnih pesama objavljene pod zajedničkim nazivom Đulići uveoci. Očajan i `gonjen` vratio se Zmaj u zavičaj; posle neuspelog angažmana u Karlovcima, počinje jednogodišnju lekarsku praksu u Futogu. Ali tu umire jedina kćerka Smiljka. Put ga dalje vodi preko Kamenice i Beograda, do Beča. U Kamenicu se doselio 1875. godine, i tu dočekuje izbijanje hercegovačkog ustanka. Bio je sreski lekar za Kamenicu, Ledince i Rakovac. U Beogradu je dva puta radio kao lekar; prvi put je i privatni lekar i dramaturg Narodnog pozorišta. Pokreće u Novom Sadu časopis `Ilustrovanu ratnu hroniku`, u kojoj je publikovati građu tog srpskog ustanka. U Beču je radio deset godina kao privatni lekar i uređivao humoristički list `Starmali`. U Zagrebu se bavio od 1898. godine, uz put svojim dečijim listom `Nevenom`, a otišao je tamo (kako je sam govorio) sa misijom da poradi na zbližavanju Srba i Hrvata. Bavio se on politikom i nekoliko puta bi biran u Vršcu, za poslanika srpskog crkveno-narodnog sabora u Karlovcima. Tokom života se puno selio, radeći kao lekar među Srbima, i nije se mogao skućiti, sve dok nije od srpske Narodne skupštine u Beogradu, dobio `narodno priznanje` - penziju od 4.000 dinara. On je do tada bio opštinski lekar u srpskoj prestonici, a u isto vreme se osetio `nemoćan da više juri kvartovima beogradskim`. Kupio je tada malu kuću zvanu `Zmajevac` u Sremskoj Kamenici. Osporavanja Spomen ploča na zgradi turske ambasade u Beogradu, na uglu Krunske i Kneza Miloša Zgrada ambasade Turske u Beogradu je na mestu gde je ranije bila Zmajeva kuća Jovanović je za života bio i slavljen i hvaljen u svom narodu. Srpski akademici su ga primili u svoje redova za `pravog člana` 1896. godine.[14] Ali zbog nekih svojih postupaka, doživljavao je i osporavanja. Na primer, zamerano mu je zbog prevoda „Harfe Siona”, bogoslužbene zbirke pesama nazarenske zajednice, za koju se u to vreme smatralo da je sekta koja je nanela veliku štetu pravoslavlju i srpskoj crkvi.[15] Prijatelj pesnik Laza Kostić, tada na suprotnim političkim pozicijama, ga je neočekivano osporio lucidnim opaskama, tokom svog predavanja 1899. godine, na jubilarnom skupu posvećenom Zmaju, od strane Književnog odeljenja Matice srpske u Novom Sadu. Jova i njegova trojica braće Đura, Mita i Kornel bili su poznati po sklonosti piću, kao uostalom i Svetozar Miletić i mnogi drugi tadašnji `narodnjaci` - pežorativno nazivani `nerednjaci`. Kaluđer istoričar Ilarion Ruvarac je zapisao da je: Zmaj nekad prezirao novac, zato je u tartanj straćio onih 100 lanaca, što mu ih je otac ostavio, kojih da je sačuvao, ne bi danas morao biti radikal, no danas ga ne prezire. Ruvarac je pogrešio samo utoliko, da se radilo od majčinom mirazu - kapitalu Gavanskih u Srbobranu (175 lanaca) i porodičnoj kući u Novom Sadu. Jovanovići, sinovi na čelu sa ocem Pavlom su lagodnim životom rano potrošili nasleđenu imovinu. Dr Jovanović je 25 godina bio lekar, menjajući često nameštenje. Ali nema sumnje da je pesnik škodio lekaru; on je bio isuviše cenjen kao pesnik da bi mu se verovalo kao lekaru. Jedan lični Zmajev prijatelj i sam lekar je napisao ono što su mnogi upućeni znali: Zmaju nije bilo u prirodi da bude lekar. Nije umeo ni u lakšim slučajevima da postavi dijagnoze, pokazivao se vrlo često neodređen, i u propisima neodlučan. Bio je dobar čovek, naklonjen pacijentu, ali sa druge strane nije mu se mnogo verovalo te je bio malo tražen. Čestiti lekar nije znao ni da naplati svoj učinak[10] Vratio se 1902. godine iz Zagreba, u svoj dom u Kamenici, i mada je bio star i bolestan nije ispuštao pero do svog kraja. Preminuo je 14. juna (1. juna po julijanskom kalendaru) 1904. u Sremskoj Kamenici, gde je i sahranjen. Književni rad Dve najbolje zbirke njegovih pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“. Veliki broj njegovih šaljivih i dečjih pesama, štampanih po raznim listovima i časopisima, izašao je u dva izdanja celokupnih dela: „Pevanija“ i „Druga pevanija“. Jovan Jovanović Zmaj je prvi pisac u srpskoj književnosti koji je pisao pesme za decu, riznica `Smilje`[16] sadrži pesme sa bogoljubivim i rodoljubivim temama, koje su pravi dar u srpskoj književnosti za decu. Deca će iz njih saznati kako valja podnositi nevolje, pomagati bližnjima, radovati se životu, prirodi, potoku i cvetu, blagodariti za sve, poštovati starije, voleti svoju otadžbinu, kako se moliti i uzdati u Boga. Sigurno je čika Jova imao na umu svoju decu dok je pisao ove pesme, jer se njegova najmlađa kći zvala Smiljka, a ceo naziv je pod imenom `Smilje`. Poznata je i njegova rodoljubiva oda „Svetli Grobovi” (1879). Poslednje su štampane zbirke: „Snohvatice“ i „Devesilje“. U prozi je napisao jednu pesničku legendu („Vidosava Branković“) i jedan šaljivi pozorišni komad („Šaran“) 1866. godine. Prikupljao je građu za Rečnik srpskog jezika u kasnijem izdanju SANU.[17] Prevodilački rad Zmaj je i prevodio, naročito iz mađarske književnosti. Najbolji su mu prevodi mađarskog pesnika srpskog porekla Šandora Petefija. Pored ostalih pesama, od njega je preveo spev „Vitez Jovan“. Iz nemačke poezije prevodio je Getea („Herman i Doroteja“, „Ifigenija u Tavridi“) i s uspehom podražavao Hajneovu ljubavnu liriku i epigram i orijentalsku poeziju Fridriha Bodenšteta („Pesme Mirca Shafije“) 1871. godine. Preveo je sa nemačkog i objavio 1861. godine knjigu `Istočni biser`. Od ostalih prevoda iz strane književnosti najpoznatiji su „Demon“ od Ljermontova i „Enoh Arden“ od engleskog pesnika Tenisona. Pored Zmaja, uređivao je satirične listove Žižu i Starmali. Od 1880. pa do smrti izdavao je dečji list Neven, najbolji srpski dečji list tog vremena...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Priredio: Jasa M. Prodanovic Odabrane decje pesme (sa slikama) Jovan Jovanović Zmaj (Novi Sad, 6. decembar 1833 — Sremska Kamenica, 14. jun 1904) je bio jedan od najvećih liričara srpskog romantizma. Po zanimanju je bio lekar, a tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa. Njegove najznačajnije zbirke pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“, prva o srećnom porodičnom životu, a druga o bolu za najmilijima. Pored lirskih pesama, pisao je satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu. Jovan Jovanović Zmaj je izabran za prvog potpredsednika Srpske književne zadruge i izradio je njenu oznaku (amblem).

nekorišećna ćirilično izdanje

Komplet se sastoji od: Ezop – ’’Basne’’, Žan de la Fonten – „Basne“, Jovan Jovanović Zmaj – „Pesme za decu“, Dositej Obradović – „Basne“, Zagonetke lake za đake prvake. Komplet se sastoji od: Ezop – ’’Basne’’, Žan de la Fonten – „Basne“, Jovan Jovanović Zmaj – „Pesme za decu“, Dositej Obradović – „Basne“, Zagonetke lake za đake prvake.

Iz recenzije : ’’Književno delo Dragana Lukića (1928–2006) osobenim stvaralačkim postupkom umnogome je odredilo tokove razvitka srpske i jugoslovenske književnosti za decu i mlade u drugoj polovini 20. veka. Milan Crnković je još 1967. godine s pravom ocenio da su četiri velikana (Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Radović, Dragan Lukić i Grigor Vitez) presudno uticali na „dječju književnost”.’’ „Djeĉja književnost”, Školska knjiga, Zagreb, 1967

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Mate Zlamalik Neven je list za decu. Osnovao ga je, uređivao i izdavao Jovan Jovanović-Zmaj - čika Jova. Priređivan je i štampan u Novom Sadu i Zagrebu. Prvi broj izašao je 1880. Čika Jova, u najavi lista za decu i kaže da će se list zvati Neven, verovatno u nameri da postane dugovečan. Prvi broj izlazi 1880. godine, ali ne kako je Zmaj želeo u Beogradu, već u Novom Sadu iz štamparije Arse Pajevića. Izlazi sa prekidima do marta 1908. godine. U listu su navedene pesme i priče klasika svetske književnosti, kao i odabrani literarni segmenti iz poezije samog Zmaja. U svakom broju novina su i stranice razbibrige — rebusi, koji treba da relaksiraju prethodnu ozbiljnost, ali i da uz osnovnu nameru zadrže visok stepen pažnje i odgovornosti kroz igru. Zato Zmaj sve vreme instistira na igri, kao legitimnoj metodologiji usvajanja i najozbiljnijih znanja. Deci su često postavljene i zagonetke i pitalice, što je dvojako koristilo. Razvijalo je kod dece domišljatost, ali, i na najprimereniji način, podsećalo i čuvalo narodnu mudrost i tradiciju. Dečji list je, i svojom suštinom i načinom prilaza dečjem čitaocu, bio primeren, tako da i za ovo vreme nije anahron, što i jeste kvalitet svake ozbiljne namere.[2] Najava lista Sam čika Jova ga u `Srpskim novinama` najavljuje:[3] NAGOVEST Osećajući u narodu potrebu, a u sebi neodoljivu volju, a po nešto još i snage za taj posao, pokrenuću u Beogradu list za decu.- za jedinu uzdanicu našu... List će se zvati: NEVEN... Cena će mu biti umerena, mada ću na svakog godišnjeg pretplatnika šiljati po jedan besplatan egzemplar kojem siromašnom detetu, koje mi pretplatnik označi (a ima ih dosta u Bosni i Hercegovini pa i svugde)... U Beogradu posle Božića 1879, Dr Jovan Jovanović. U programskoj pesmi objavljenoj u prvom broju Nevena - Pozdrav deci - Zmaj je naznačio kako karakter lista, tako i karakter književnog stvaralaštva u njemu. Oni treba da budu jednostavni i jasni, da su podstrek za rad i pouka za život, da sadrže nadu i zbilju, da su vedri i zanimljivi. [4] Značaj Nevena Pojava časopisa je izuzetno značajna u srpskoj književnosti za decu. Uređivačkom politikom i svojim poetskim i proznim stvaralaštvom , prvenstveno prilozima u Nevenu, Zmaj je dao presudan doprinos žanrovskom izdvajanju književnosti za decu i stvaranju posebnog vida umetnosti reči za mlade. [4] Periodičnost „Najbolji i najpopularniji srpski dečji list“ izlazi od 1880. do 1908. Trajaće čitavih 28 godina. [5] Izlazi dva puta mesečno osim jula i avgusta.[6] Urednici List je uređivao Jovan Jovanović Zmaj. Jedno vreme, zbog Zmajevog odsustvovanja , list je uređivao njegov brat Kornel Jovanović. Kasnije, zbog bolesti i zauzetosti uredništvo prepušta Đoki Mihajloviću. Od Zmajeve smrti 1904, uređuje ga učitelj Kuzman Milovanović.[7] Zmaj se u Nevenu koristio iskustvom uređivanja Radovana, lista koji je izlazio samo u prvoj polovini 1876. godine, kada su objavljena 4 broja. Urednik je bio Stevan V. Popović, a Zmaj je u njemu svesrdno uređivao. Programski akcenat lista je bio na zabavi i pouci, pa je ipak nešto kasnije Zmaj pokrenuo svoj list sa književnim prilozima za decu koji su imali umetničku vrednost. Pokretanje Nevena je izazvalo i prekid dugog ličnog, saradničkog i književnog prijateljstva između čika Jove i čika Steve....

Izdavač: Nolit Beograd - Školska biblioteka Pismo: Ćirilica Povez: Mek Unutrašnjost knjiga je nekorišćena. Jedino se na knjizi Narodne lirske pesme deo korice odvojio od listova knjige. Ostale su uredu. Opis: 1. Vuk St. Karadžić - Izabrani istoriski spisi (1956) 2. Svetozar Marković - O Srbiji i o srpskoj književnosti (1957) 3. Đura Jakšić - Stanoje Glavaš (1958) 4. Jovan Sterija Popović - Odabrane strane II (1958) 5. Žozef Bedije - Tristan i Izolda (1958) 6. Vladimir Nazor - Pesnikovim putem (1958) 7. Jovan Jovanović Zmaj - O deci i za decu (1958) 8. Antologija ilirskog pokreta (1958) 9. Branko Radičević - Odabrane pesme (1958) 10. Narodne lirske pesme (1958) 11. Prežihov Boranc - Odabrane pripovetke (1958) 12. Oton Župančić - Odabrane pesme (1958)

SUVREMENI KNJIŽEVNI I KULTURNI PROBLEMI N. KOSTIN Nakladna knjižara EPOHA Trg kralja Petra 11 Tiskara `Merkantile` (Jutriša i Sedmak) Z a g r e b - Ilica broj 35 1 9 3 5 6-7 PROBLEMI DANAŠNJICE 6-7 R e f e r e n c e MATIJA GUBEC i seljačke bune od 14. do 16. stoljeća ĐURA JAKŠIĆ (1832-1878) JEDAN SVIJETAO GROB - Zmaj Jovan Jovanović i njegova poezija NACIONALIZAM I MARKSIZAM PROBLEM srednje škole i intelektualne omladine PAIHOANALIZA i individualna psihologija RADNIČKA LIRIKA MIROSLAV KRLEŽA i naša `lijeva` kritika `SELJAČKI SVIJET` `IDEOLOZI` SELJAČKOG POKRETA `PREVRAT` u dečjoj književnosti Slučaj Panaita ISTRATIJA ............................................................ Latinica Tvrde korice Šiven povez 128 stranica NEKORIŠĆENO

ZMAJEVA RIZNICA UZRAST OD 3 DO 6 GODINA Šifra artikla: 295505 Isbn: 9788652121700 Autor : Jovan Jovanović Zmaj Izdavač : LAGUNA Stihovi čika Jove najbolji su prvi koraci u otkrivanju sveta, jer deca kroz pesme otkrivaju šta je dobro i lepo. Zabavna i poučna, lepršava i svevremena, poezija Jovana Jovanovića neizbežni je dodatak svačijem odrastanju i sagledavanju lepote srpskog jezika. Uz Zmajevu riznicu lako je videti ka... Detaljnije Stihovi čika Jove najbolji su prvi koraci u otkrivanju sveta, jer deca kroz pesme otkrivaju šta je dobro i lepo. Zabavna i poučna, lepršava i svevremena, poezija Jovana Jovanovića neizbežni je dodatak svačijem odrastanju i sagledavanju lepote srpskog jezika. Uz Zmajevu riznicu lako je videti kako je svako dete zaista posebno biće. A svaki put smo deca kad čujemo Zmajeve rime! Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija UZRAST OD 3 DO 6 GODINA Autor Jovan Jovanović Zmaj Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač LAGUNA Pismo Ćirilica Povez Tvrd Godina 2016 Format 17x24 Strana 160 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Odlomak: U Srbiji, na više lokacija, arheolozi i istoričari pronašli su tragove viteške kulture i vitezova Templara. Nekolicina vladara Srbije bili su i Templari i Sioni. Stefan Nemanja je osnivač Reda Svetog Stefana, koji je bio zavetni red svih kasnijih Nemanjića i svi vladari ove loze bili su u njemu. Stefan Nemanja je osnivač i Bratstva Svetog Đorđa, 1171. godine, čija je organizacija i način života njegovih članova imao sličnost sa Redom Templara. Članovi Bratstva Svetog Đorđa su kod Nemanjića, takođe, bili „vitezovi monasi“ jer su se bavili čuvanjem relikvija, verovatno i čuvanjem imovine Crkve i države, i nije nemoguće da su organizovano odlazili i u Svetu zemlju i verovatno učestvovali i u borbama i pohodima krstaša. Pripadnici Bratstva su po okončanju vojne karijere prelazili u monahe, nisu se vraćali u svetovni život, i po tom principu potpuno podsećaju na Templare, takođe vitezove-monahe. Pretpostavke su da su vitezovi reda Zmaja, bili car Dušan Silni, despot Stefan Lazarević, despot Đurađ i despot Vuk Branković, kosovski junaci Miloš Obilić, Toplica Milan i Kosančić Ivan, patrijarh Arsenije Crnojević, ustanici Janko Katić, Stojan Čupić, Vasa Čarapić, Jovan Jovanović Zmaj, ali i knez Aleksandar Pavlov Karađorđević i princ Vladimir Karađorđević… Slobodni zidari su bili veliki duhovnici – dva mitropolita, Metodije i Stratimirović, jedan knez i jedan kralj, ali i dva velika prosvetitelja Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić...

U Srbiji, na više lokacija, arheolozi i istoričari pronašli su tragove viteške kulture i vitezova Templara. Nekolicina vladara Srbije bili su i Templari i Sioni. Stefan Nemanja je osnivač Reda Svetog Stefana, koji je bio zavetni red svih kasnijih Nemanjića i svi vladari ove loze bili su u njemu. Stefan Nemanja je osnivač i Bratstva Svetog Đorđa, 1171. godine, čija je organizacija i način života njegovih članova imao sličnost sa Redom Templara. Članovi Bratstva Svetog Đorđa su kod Nemanjića, takođe, bili „vitezovi monasi” jer su se bavili čuvanjem relikvija, verovatno i čuvanjem imovine Crkve i države, i nije nemoguće da su organizovano odlazili i u Svetu zemlju i verovatno učestvovali i u borbama i pohodima krstaša. Pripadnici Bratstva su po okončanju vojne karijere prelazili u monahe, nisu se vraćali u svetovni život, i po tom principu potpuno podsećaju na Templare, takođe vitezove-monahe. Pretpostavke su da su vitezovi reda Zmaja, bili car Dušan Silni, despot Stefan Lazarević, despot Đurađ i despot Vuk Branković, kosovski junaci Miloš Obilić, Toplica Milan i Kosančić Ivan, patrijarh Arsenije Crnojević, ustanici Janko Katić, Stojan Čupić, Vasa Čarapić, Jovan Jovanović Zmaj, ali i knez Aleksandar Pavlov Karađorđević i princ Vladimir Karađorđević… Slobodni zidari su bili veliki duhovnici – dva mitropolita, Metodije i Stratimirović, jedan knez i jedan kralj, ali i dva velika prosvetitelja Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić Čitaj dalje

DETALJNIJE Od autorke bestselera Osmeh za svaki dan i Zovem se Mama „Mislim da bi svim knjigama Jelice Greganović, pa i ovoj koju upravo držite u rukama, trebalo dodati podnaslov: Kratka uputstva za život, ili recimo: Život za početnike. Toliko korisnih, dubokih, životnih savjeta, vješto skrivenih u naizgled laganom štivu, nećete naći nigdje. Jelica, profesionalna posmatračica života, i ovaj put me je zakucala za knjigu, koju sam pročitao u jednom dahu, smijući se njenim domislicama, ali i samom sebi jer je prosto nevjerovatno u koliko situacija sam se prepoznao. Mnogo, mnogo sam inspiracije dobio u ovim beskrajno duhovitim pričama i zato vas na ovom mjestu molim da me nipošto ne izdate Jelici ako u nekom od mojih sljedećih nastupa primijetite neki citat iz ovog životnog priručnika.“ Branko Đurić Đuro, glumac „Nije lako u svakodnevnim životnim mukama prepoznati i nešto smešno, videti sopstvene greške i nasmejati se, ne samo na situaciju koja nas zadesi, nego i na svoj račun. Nije to jednostavno, to je vrhunsko dostignuće jednog hroničara, novinara i književnika: kozerija. Našoj književnosti kozerija nije nova; ovom i ovakvom, kratkom životnom humoreskom, bavili su se i Jovan Sterija Popović, Zmaj Jova Jovanović, Radoje Domanović, Predrag Milojević, Živko Milićević, Žika Živulović Serafim… Ali dugo nismo imali takve pisce koji se naizgled opušteno, na sav glas smeju onome što nam se dešava.“ Dušan Gojkov, Balkanski književni glasnik Format: 13x20 cm Broj strana: 192 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 27. avgust 2020. ISBN: 978-86-521-3852-4

ZVEZDOBROJCI 2 - ĐAJA, CVIJIĆ, NIKOLIĆ, BOŠKOVIĆ Prevod - Aleksandra Ninković Tašić Izdavač - Agape knjiga, Beograd Godina - 2019 322 strana 17 cm ISBN - 978-86-81602-01-0 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor IVAN ĐAJA Kratka biografija OTKRIĆE SVETA Susret starosti i detinjstva Detinjstvo otkriva svet Normandija Detinjstvo u Avru Novi mornar na brodu Lutanje po Atlantiku Detinjstvo kraj Atlantika Flota u lokvi Izdajstvo malog prsta Umesto za Ameriku - za Beograd S mora rekom Na velikom vašaru Mnogo lepše nego na vašaru San-Miše Divno, šareno jare... Pod sjajnim zvezdama Muke s grlenim Miris perunike i kupine Vitez Karađorđeve zvezde s mačevima Živ primer herojstva Gospodin s polucilindrom Beograd u plamenu Nadmašena mašta Pred Stevanom Sremcem Izvor umetnosti i nauke Dah literarne reči Klasični duh obrazovanja Put ka rodnom kraju Za vaspitnu školu JOVAN CVIJIĆ Religija velikog ispitivača prirode Jovana Cvijića IZ USPOMENA I ŽIVOTA Detinjstvo i niža gimnazija 1. Detinjstvo u Loznici 2. Školovanje u Šabačkoj gimnaziji 3. U Beogradskoj gimnaziji Smrt dr Jovana Cvijića ATANASIJE NIKOLIĆ Kratka biografija Atanasija Nikolića Početak spisa Atanasija Nikolića BIOGRAFIJA ATANASIJA NIKOLIĆA VERNO SVOJOM RUKOM NAPISANA 1. Mesto moga rođenja i opisa gde sam osnovne škole svršio 2. Opis kako sam gimnaziju svršio 3. Opis moga života, kako sam u Đuru slušao filozofijske nauke 4. Opis mojega života kod artiljeriste 5. Opis mojega života, kao učitelja crtanja RUĐER BOŠKOVIĆ Milutin Milanković o Ruđeru Boškoviću DNEVNIK SA PUTA IZ CARIGRADA U POLJSKU `Zvezdobrojci 2, nova knjiga i nastavak knjige Zvezdobrojci, koju je priredila čudesna Aleksandra Ninković Tašić u kojoj o svom životu govore Ruđer Bošković, Jovan Cvijić, Atanasije Nikolić i Ivan Đaja. Zvezdobrojci 2 bude ne samo uspavano nasleđe, već su i neobičan putokaz ka životu vrednom življenja. U centru većine priča – zahvalnost prema majci, ili Svetom Savi, il kao u Đajinom slučaju – prema pesniku. Piše Đaja da je kao dečak hodao sa svojim učiteljem kada sretoše jednog starog čoveka. Taj starac pomilovao je umladog Đaju, a učitelj mu reče da odrecituje poslednju pesmu koju su učili. Pošto mali đak to učini, kaže mu učitelj sada Ivane, poljubi ovom čiki ruku. Pitao sam mog učitelja, ko je bio čovek kome poljubih ruku. On je, reče mi učitelj, napisao tu pesmu koju si odrecitovao. To je bio Jovan Jovanović Zmaj. I eto, kaže Đaja, od tada do danas ja žalim što mu ne poljubih obe ruke.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

У Србији, на више локација, археолози и историчари пронашли су трагове витешке културе и витезова Темплара. Неколицина владара Србије били су и Темплари и Сиони. Стефан Немања је оснивач Реда Светог Стефана, који је био заветни ред свих каснијих Немањића и сви владари ове лозе били су у њему. Стефан Немања је оснивач и Братства Светог Ђорђа, 1171. године, чија је организација и начин живота његових чланова имао сличност са Редом Темплара. Чланови Братства Светог Ђорђа су код Немањића, такође, били „витезови монаси” јер су се бавили чувањем реликвија, вероватно и чувањем имовине Цркве и државе, и није немогуће да су организовано одлазили и у Свету земљу и вероватно учествовали и у борбама и походима крсташа. Припадници Братства су по окончању војне каријере прелазили у монахе, нису се враћали у световни живот, и по том принципу потпуно подсећају на Темпларе, такође витезове-монахе. Претпоставке су да су витезови реда Змаја, били цар Душан Силни, деспот Стефан Лазаревић, деспот Ђурађ и деспот Вук Бранковић, косовски јунаци Милош Обилић, Топлица Милан и Косанчић Иван, патријарх Арсеније Црнојевић, устаници Јанко Катић, Стојан Чупић, Васа Чарапић, Јован Јовановић Змај, али и кнез Александар Павлов Карађорђевић и принц Владимир Карађорђевић… Слободни зидари су били велики духовници – два митрополита, Методије и Стратимировић, један кнез и један краљ, али и два велика просветитеља Доситеј Обрадовић и Вук Стефановић Караџић Наслов: Тајни чувари хришћанствa: Темплари, Змајоносци и Масони у Србији Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 249 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 20 cm Година издања: 2019 ИСБН: 978-86-515-1519-7