Djiha, djiha - Jovan Jovanovic Zmaj. Izdavac Nolit, Prosveta, Zavod za udzbenike, Bepgrad. 1982 Mek povez, 56 strana. Knjiga je iznutra u dobrom stanju, korice su malo pohabane (slika). Kljucne reci: knjiga, knjige, djiha, djiha, Zmaj, pesme, za decu, konjanik Kljucne reci: knjiga, knjige, djiha, djiha, Zmaj, pesme, za decu, konjanik Djiha, djiha - Jovan Jovanovic Zmaj Kljucne reci: knjiga, knjige, djiha, djiha, Zmaj, pesme, za decu, konjanik, lektira, lektire pesma pesme za decu domaci pisci djiha djiha điha điha diha diha jovana jovanovica zmaja

Sadržaj: MOJOJ VERI – Jovan Jovanović Zmaj Mojoj veri je treći po redu izbor iz poezije Jovana Jovanovića Zmaja koji se objavljuje. U drugi izbor, pod nazivom Hristov nauk, uvrštene su pesme za decu starijeg školskog uzrasta, a treći izbor – Mojoj veri – namenjen je mladima. Ova podela je svakako relativna, jer pesme ovog našeg velikog pesnika nadmašuju sve vremenske okvire i kategorije uzrasta. Ipak, u ovoj knjizi se nalaze pesme složenije po svojoj sadržini, jeziku i stilu. Kroz njih pesnik izražava punoću svoje uzvišene, bogoljubive, ali i napaćene pesničke duše. Iz Zmajevog životopisa znamo da ga život nimalo nije štedeo. U veoma kratkom periodu izgubio je petoro dece i voljenu suprugu Ružu, a zatim i dve usvojene ćerke. Sav svoj bol, patnju, ali i nepokolebljivu veru, koja mu je uvek dalavala snage da istraje. Znaj je pretočio u neke od najlepših stihova srpske poezije … Knjiga je bogato ilustrovana u punom koloru. Ilustrovao Serjoža Popov. Jovan Jovanović Zmaj je prvi pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu. Uz njegove pesme odrastali su naraštaji od jednog veka, te su i njegova dela umnožavana kroz mnoga izdanja. Ako dozvolite, primetili samo među danas dostupnim izdanjima nedostatak bogato ilustrovanog izbora Čika Jovinih pesama. Koji će, pored svima znanih stihova, sadržati i one sa bogoljubivim i rodoljubivim temama. Ove pesme su pravi dar i ukras u srpskoj književnostu za decu i više su nego dobrodošle danas kada smo svedoci urušavanja vrednosti na kojima počiva vaspitanje dece. Deca će iz njih saznati kako valja podnosti nevolje, pomagati potrebitima. Radovati se životu, prirodi, potoku i cvetu. MOJOJ VERI – Jovan Jovanović Zmaj Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Jovan Jovanović Zmaj PesmeTvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavač Matica SrpskaO autoruЈован Јовановић Змај (Нови Сад, 6. децембар 1833 — Сремска Каменица, 14. јун 1904) био је српски песник, драмски писац, преводилац и лекар. Сматра се за једног од највећих лиричара српског романтизма.[1] По занимању је био лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Његове најзначајније збирке песама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“, прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу.Јован Јовановић Змај је изабран за првог потпредседника Српске књижевне задруге и израдио је њену ознаку (амблем).[2]БиографијаЈован Јовановић Змај је рођен у Новом Саду 6. децембра (24. новембра по јулијанском календару) 1833. године у угледној племићкој породици.[3] По једној верзији, песников прадеда био је Цинцарин, а од 1753. године живи и послује у Новом Саду; био је бакалин, крчмар, џелебџија, трговац храном и бродовласник. По другом, поузданијем извору, друга особа (истог имена и презимена) је прадеда Коста Јовановић "трговац из Македоније" примљен је 15. јануара 1767. године за грађанина Новог Сада.[3] Деда Јован познат као "Кишјанош" је био мање вичан економији, али иако се бавио чиновничким пословима, тражио је 1791. године и почекао, да би стекао је племићку титулу.[4] Отац Змајев био је „благородни господин Павле от Јоаннович”, сенатор, па градоначелник Новог Сада, а мајка Марија кћи Павла Гаванског била је из Србобрана.[5]Мали Јова је рођен и прве године живота провео у новосадској чувеној улици "Златна греда". Њихов породични дом био је инспиративно место; као стециште новосадске елите и културних радника. Основну школу је похађао у Новом Саду, а гимназију у Новом Саду, Халашу и Пожуну. Из гимназијских дана су његови први песнички покушаји; "Пролећно јутро" је спевао 1849. године.[6] После завршене гимназије уписао је, по очевој жељи, студије права у Пешти, а студирао још и у Прагу и Бечу. Али био је наклоњен природним наукама, и то ће касније превладати као животно опредељење, од када је изучио медицину. За његово књижевно и политичко образовање од посебног значаја је боравак у Бечу, где је упознао Бранка Радичевића, који је био његов највећи песнички узор. Такође у Бечу упознао се и са Светозаром Милетићем и Ђуром Јакшићем. За време гимназијског школовања и потом студија, упознао је у оригиналу прво мађарску, а затим и немачку књижевност. Бавио се тада много превођењем на српски језик, песама Петефија, Цуцорија, Гараија, Ђулаија. Издао је 1857. године књигу "Толдију" од Арањија, затим 1860. године "Витеза Јована" од Петефија, те деценију касније 1870. године, Арањијеву "Толдијину старост".[7] Био је наклоњен мађарским песницима, а и Мађари су га јавно и искрено поштовали. Тако су мађарски пријатељи у Будимпешти, окупљени у "Кишфалудијевом друштву"[8] (чији је он био члан)[6], у дворани Мађарске учене академије, 17/29. маја 1889. године, са богатим културним садржајима, обележили 40. годишњи Змајев "песнички рад".[9] Али због те своје не само младићке "слабости" према "српским душманима", он је међу Србима (либералима), подругљиво (као и деда му, али са више права) називан "Киш Јанош".Урош Предић - Јован Јовановић Змај, Галерија Матице српскеПосле прекида студија - не завршених[10] студија права, Змај се 1860. вратио у Нови Сад, и као један од најближих Милетићевих сарадника постао службеник - подбележник у новосадском магистрату. Писао је поезију са много успеха у новосадској "Даници". Ту се упознао са својом будућом супругом Еуфрозином - Розином. коју је "прекрстио" Ружом, - постала Ружица Личанин. Ружини родитељи су били Павле Личанин, син новосадског трговца Михаила, и Паулина, ћерка Павла от Дука.[11] Свадба је била уприличена о Св. Сави 1862. године.[12] Љубав и срећан породичан живот надахнули су Змаја да напише циклус (збирку) песама Ђулићи (од турске речи Gül, што значи ружа).Споменик Јовану Јовановићу Змају у Новом Саду у Змај Јовиној улициИпак, служба у магистрату није му одговарала, па ју је напустио и посветио се књижевном раду. Тада је покренуо књижевни часопис Јавор и преузео од Ђорђа Рајковића, сатирични лист Комарац. Године 1863. преселио се у Пешту, где је радио у Матици српској и као надзорник Текелијанума. Прихватио се надзорништва "Текелијанума", да би могао да заврши медицину у Пешти. Године 1864. покренуо је сатирични лист Змај (игра речима, пошто је 3. мај по јулијанском календару био дан одржавања Мајске скупштине 1848), чији ће назив постати саставни део његовог имена. Поред овог, Змај је имао још 398 псеудонима, од којих су многи били ликови из његових дела, али и имена часописа које је објављивао.[13]Године 1870. Змај је завршио студије медицине, вратио се у Нови Сад, где је започео своју лекарску праксу. На позив Панчеваца, преселио се у Панчево где је радио као општински лекар и покренуо хумористички лист Жижу. Наводно је више живео од писања (хонорара) него од лечења. Овде га је убрзо задесила породична трагедија, умрла су му деца, а потом и жена Ружа. Из ове породичне трагедије произишао је низ елегичних песама објављене под заједничким називом Ђулићи увеоци. Очајан и "гоњен" вратио се Змај у завичај; после неуспелог ангажмана у Карловцима, почиње једногодишњу лекарску праксу у Футогу. Али ту умире једина кћерка Смиљка. Пут га даље води преко Каменице и Београда, до Беча. У Каменицу се доселио 1875. године, и ту дочекује избијање херцеговачког устанка. Био је срески лекар за Каменицу, Лединце и Раковац. У Београду је два пута радио као лекар; први пут је и приватни лекар и драматург Народног позоришта. Покреће у Новом Саду часопис "Илустровану ратну хронику", у којој је публиковати грађу тог српског устанка. У Бечу је радио десет година као приватни лекар и уређивао хумористички лист "Стармали". У Загребу се бавио од 1898. године, уз пут својим дечијим листом "Невеном", а отишао је тамо (како је сам говорио) са мисијом да поради на зближавању Срба и Хрвата. Бавио се он политиком и неколико пута би биран у Вршцу, за посланика српског црквено-народног сабора у Карловцима. Током живота се пуно селио, радећи као лекар међу Србима, и није се могао скућити, све док није од српске Народне скупштине у Београду, добио "народно признање" - пензију од 4.000 динара. Он је до тада био општински лекар у српској престоници, а у исто време се осетио "немоћан да више јури квартовима београдским". Купио је тада малу кућу звану "Змајевац" у Сремској Каменици.ОспоравањаСпомен плоча на згради турске амбасаде у Београду, на углу Крунске и Кнеза МилошаЗграда амбасаде Турске у Београду је на месту где је раније била Змајева кућаЈовановић је за живота био и слављен и хваљен у свом народу. Српски академици су га примили у своје редова за "правог члана" 1896. године.[14] Али због неких својих поступака, доживљавао је и оспоравања. На пример, замерано му је због превода „Харфе Сиона”, богослужбене збирке песама назаренске заједнице, за коју се у то време сматрало да је секта која је нанела велику штету православљу и српској цркви.[15] Пријатељ песник Лаза Костић, тада на супротним политичким позицијама, га је неочекивано оспорио луцидним опаскама, током свог предавања 1899. године, на јубиларном скупу посвећеном Змају, од стране Књижевног одељења Матице српске у Новом Саду. Јова и његова тројица браће Ђура, Мита и Корнел били су познати по склоности пићу, као уосталом и Светозар Милетић и многи други тадашњи "народњаци" - пежоративно називани "нередњаци". Калуђер историчар Иларион Руварац је записао да је: Змај некад презирао новац, зато је у тартањ страћио оних 100 ланаца, што му их је отац оставио, којих да је сачувао, не би данас морао бити радикал, но данас га не презире. Руварац је погрешио само утолико, да се радило од мајчином миразу - капиталу Гаванских у Србобрану (175 ланаца) и породичној кући у Новом Саду. Јовановићи, синови на челу са оцем Павлом су лагодним животом рано потрошили наслеђену имовину. Др Јовановић је 25 година био лекар, мењајући често намештење. Али нема сумње да је песник шкодио лекару; он је био исувише цењен као песник да би му се веровало као лекару. Један лични Змајев пријатељ и сам лекар је написао оно што су многи упућени знали: Змају није било у природи да буде лекар. Није умео ни у лакшим случајевима да постави дијагнозе, показивао се врло често неодређен, и у прописима неодлучан. Био је добар човек, наклоњен пацијенту, али са друге стране није му се много веровало те је био мало тражен. Честити лекар није знао ни да наплати свој учинак[10]Вратио се 1902. године из Загреба, у свој дом у Каменици, и мада је био стар и болестан није испуштао перо до свог краја. Преминуо је 14. јуна (1. јуна по јулијанском календару) 1904. у Сремској Каменици, где је и сахрањен.3/12

Jovan Jovanović Zmaj PesmeTvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavač Matica SrpskaO autoruЈован Јовановић Змај (Нови Сад, 6. децембар 1833 — Сремска Каменица, 14. јун 1904) био је српски песник, драмски писац, преводилац и лекар. Сматра се за једног од највећих лиричара српског романтизма.[1] По занимању је био лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Његове најзначајније збирке песама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“, прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу.Јован Јовановић Змај је изабран за првог потпредседника Српске књижевне задруге и израдио је њену ознаку (амблем).[2]БиографијаЈован Јовановић Змај је рођен у Новом Саду 6. децембра (24. новембра по јулијанском календару) 1833. године у угледној племићкој породици.[3] По једној верзији, песников прадеда био је Цинцарин, а од 1753. године живи и послује у Новом Саду; био је бакалин, крчмар, џелебџија, трговац храном и бродовласник. По другом, поузданијем извору, друга особа (истог имена и презимена) је прадеда Коста Јовановић "трговац из Македоније" примљен је 15. јануара 1767. године за грађанина Новог Сада.[3] Деда Јован познат као "Кишјанош" је био мање вичан економији, али иако се бавио чиновничким пословима, тражио је 1791. године и почекао, да би стекао је племићку титулу.[4] Отац Змајев био је „благородни господин Павле от Јоаннович”, сенатор, па градоначелник Новог Сада, а мајка Марија кћи Павла Гаванског била је из Србобрана.[5]Мали Јова је рођен и прве године живота провео у новосадској чувеној улици "Златна греда". Њихов породични дом био је инспиративно место; као стециште новосадске елите и културних радника. Основну школу је похађао у Новом Саду, а гимназију у Новом Саду, Халашу и Пожуну. Из гимназијских дана су његови први песнички покушаји; "Пролећно јутро" је спевао 1849. године.[6] После завршене гимназије уписао је, по очевој жељи, студије права у Пешти, а студирао још и у Прагу и Бечу. Али био је наклоњен природним наукама, и то ће касније превладати као животно опредељење, од када је изучио медицину. За његово књижевно и политичко образовање од посебног значаја је боравак у Бечу, где је упознао Бранка Радичевића, који је био његов највећи песнички узор. Такође у Бечу упознао се и са Светозаром Милетићем и Ђуром Јакшићем. За време гимназијског школовања и потом студија, упознао је у оригиналу прво мађарску, а затим и немачку књижевност. Бавио се тада много превођењем на српски језик, песама Петефија, Цуцорија, Гараија, Ђулаија. Издао је 1857. године књигу "Толдију" од Арањија, затим 1860. године "Витеза Јована" од Петефија, те деценију касније 1870. године, Арањијеву "Толдијину старост".[7] Био је наклоњен мађарским песницима, а и Мађари су га јавно и искрено поштовали. Тако су мађарски пријатељи у Будимпешти, окупљени у "Кишфалудијевом друштву"[8] (чији је он био члан)[6], у дворани Мађарске учене академије, 17/29. маја 1889. године, са богатим културним садржајима, обележили 40. годишњи Змајев "песнички рад".[9] Али због те своје не само младићке "слабости" према "српским душманима", он је међу Србима (либералима), подругљиво (као и деда му, али са више права) називан "Киш Јанош".Урош Предић - Јован Јовановић Змај, Галерија Матице српскеПосле прекида студија - не завршених[10] студија права, Змај се 1860. вратио у Нови Сад, и као један од најближих Милетићевих сарадника постао службеник - подбележник у новосадском магистрату. Писао је поезију са много успеха у новосадској "Даници". Ту се упознао са својом будућом супругом Еуфрозином - Розином. коју је "прекрстио" Ружом, - постала Ружица Личанин. Ружини родитељи су били Павле Личанин, син новосадског трговца Михаила, и Паулина, ћерка Павла от Дука.[11] Свадба је била уприличена о Св. Сави 1862. године.[12] Љубав и срећан породичан живот надахнули су Змаја да напише циклус (збирку) песама Ђулићи (од турске речи Gül, што значи ружа).Споменик Јовану Јовановићу Змају у Новом Саду у Змај Јовиној улициИпак, служба у магистрату није му одговарала, па ју је напустио и посветио се књижевном раду. Тада је покренуо књижевни часопис Јавор и преузео од Ђорђа Рајковића, сатирични лист Комарац. Године 1863. преселио се у Пешту, где је радио у Матици српској и као надзорник Текелијанума. Прихватио се надзорништва "Текелијанума", да би могао да заврши медицину у Пешти. Године 1864. покренуо је сатирични лист Змај (игра речима, пошто је 3. мај по јулијанском календару био дан одржавања Мајске скупштине 1848), чији ће назив постати саставни део његовог имена. Поред овог, Змај је имао још 398 псеудонима, од којих су многи били ликови из његових дела, али и имена часописа које је објављивао.[13]Године 1870. Змај је завршио студије медицине, вратио се у Нови Сад, где је започео своју лекарску праксу. На позив Панчеваца, преселио се у Панчево где је радио као општински лекар и покренуо хумористички лист Жижу. Наводно је више живео од писања (хонорара) него од лечења. Овде га је убрзо задесила породична трагедија, умрла су му деца, а потом и жена Ружа. Из ове породичне трагедије произишао је низ елегичних песама објављене под заједничким називом Ђулићи увеоци. Очајан и "гоњен" вратио се Змај у завичај; после неуспелог ангажмана у Карловцима, почиње једногодишњу лекарску праксу у Футогу. Али ту умире једина кћерка Смиљка. Пут га даље води преко Каменице и Београда, до Беча. У Каменицу се доселио 1875. године, и ту дочекује избијање херцеговачког устанка. Био је срески лекар за Каменицу, Лединце и Раковац. У Београду је два пута радио као лекар; први пут је и приватни лекар и драматург Народног позоришта. Покреће у Новом Саду часопис "Илустровану ратну хронику", у којој је публиковати грађу тог српског устанка. У Бечу је радио десет година као приватни лекар и уређивао хумористички лист "Стармали". У Загребу се бавио од 1898. године, уз пут својим дечијим листом "Невеном", а отишао је тамо (како је сам говорио) са мисијом да поради на зближавању Срба и Хрвата. Бавио се он политиком и неколико пута би биран у Вршцу, за посланика српског црквено-народног сабора у Карловцима. Током живота се пуно селио, радећи као лекар међу Србима, и није се могао скућити, све док није од српске Народне скупштине у Београду, добио "народно признање" - пензију од 4.000 динара. Он је до тада био општински лекар у српској престоници, а у исто време се осетио "немоћан да више јури квартовима београдским". Купио је тада малу кућу звану "Змајевац" у Сремској Каменици.ОспоравањаСпомен плоча на згради турске амбасаде у Београду, на углу Крунске и Кнеза МилошаЗграда амбасаде Турске у Београду је на месту где је раније била Змајева кућаЈовановић је за живота био и слављен и хваљен у свом народу. Српски академици су га примили у своје редова за "правог члана" 1896. године.[14] Али због неких својих поступака, доживљавао је и оспоравања. На пример, замерано му је због превода „Харфе Сиона”, богослужбене збирке песама назаренске заједнице, за коју се у то време сматрало да је секта која је нанела велику штету православљу и српској цркви.[15] Пријатељ песник Лаза Костић, тада на супротним политичким позицијама, га је неочекивано оспорио луцидним опаскама, током свог предавања 1899. године, на јубиларном скупу посвећеном Змају, од стране Књижевног одељења Матице српске у Новом Саду. Јова и његова тројица браће Ђура, Мита и Корнел били су познати по склоности пићу, као уосталом и Светозар Милетић и многи други тадашњи "народњаци" - пежоративно називани "нередњаци". Калуђер историчар Иларион Руварац је записао да је: Змај некад презирао новац, зато је у тартањ страћио оних 100 ланаца, што му их је отац оставио, којих да је сачувао, не би данас морао бити радикал, но данас га не презире. Руварац је погрешио само утолико, да се радило од мајчином миразу - капиталу Гаванских у Србобрану (175 ланаца) и породичној кући у Новом Саду. Јовановићи, синови на челу са оцем Павлом су лагодним животом рано потрошили наслеђену имовину. Др Јовановић је 25 година био лекар, мењајући често намештење. Али нема сумње да је песник шкодио лекару; он је био исувише цењен као песник да би му се веровало као лекару. Један лични Змајев пријатељ и сам лекар је написао оно што су многи упућени знали: Змају није било у природи да буде лекар. Није умео ни у лакшим случајевима да постави дијагнозе, показивао се врло често неодређен, и у прописима неодлучан. Био је добар човек, наклоњен пацијенту, али са друге стране није му се много веровало те је био мало тражен. Честити лекар није знао ни да наплати свој учинак[10]Вратио се 1902. године из Загреба, у свој дом у Каменици, и мада је био стар и болестан није испуштао перо до свог краја. Преминуо је 14. јуна (1. јуна по јулијанском календару) 1904. у Сремској Каменици, где је и сахрањен.3/12

Jovan Jovanović Zmaj - Konjanik Iz sadržaja: Konjanik, Kako bi, Ciganin hvali svoga konja, Materina maza, Dete i baka, Kad bi, Ala su to grdne muke, Zeka iz jendeka... Izdavač: Zavod za izdavanje udžbenika, Novi Sad Godina: 1982 Broj strana: 43 Mek povez Biblioteka: Lektira za 2. (II) razred Ilustrovao: Milinko Bujiša Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 2010 Težina: 50 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Jovan Jovanović Zmaj:Pesme knjigu je u mekom povezu na 63 stranice izdao`Blic`,a odštampala štamparija`Arti Grafiche-Berprinters`-Italy 2013.godine; dimenzije:10,5x20,5cm; u izvanrednom stanju.

JOVAN JOVANOVIĆ ZAMJ - PROLEĆNICA IZDAVAČ: DRAGANIĆ BEOGRAD STRANA: 54 MEKOG POVEZA STANJE: PREDNJE KORICE SKLONE ODVAJANJU, JEDNA SA SELOTEJPOM, KOREKTNA, OCENA: 3... PA I VIŠE, KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 128

Jovan Jovanović Zmaj - Konjanik Iz sadržaja: Konjanik, Kako bi, Ciganin hvali svoga konja, Materina maza, Dete i baka, Kad bi, Ala su to grdne muke, Zeka iz jendeka... Izdavač: Zavod za izdavanje udžbenika, Novi Sad Godina: 1984. Broj strana: 43 Mek povez Biblioteka: Lektira za 2. razred Ilustrovao: Milinko Bujiša Zaprljane korice. Ocena 3. Vidi slike. Skladište: 2660 Težina: 50 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

k20 Pesme epske Jovan Jovanović Zmaj

Svetlana Stefanović - JOVAN JOVANOVIĆ-ZMAJ (Osnovna škola `Jovan Jovanović Zmaj`, Sremska Kamenica, Novi Sad, 1972, tvrd povez, 260 str., ilustrovano) MK-0X

Izdavač: Leo Commerce Broj strana: 30 ISBN: 9788683909476 Povez: Tvrd Format: 115×150 mm Pesmarica za sva vremena

Zmajeva riznica Autor: Jovan Jovanović Zmaj Format: 16.5x23.5 cm Broj strana: 160 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd

tvrd povez odlično očuvana riznica pesama jovan jovanović zmaj

Pačja škola/Jovan Jovanović Zmaj Beograd:Nolit,1991.-60 str.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ PESME Izdavač - Kairos, Beograd Godina - 2016 310 strana 18 cm Edicija - Biblioteka Stražilovo ISBN - 978-86-7128-281-9 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: IZ "ĐULIĆA“ Razgovor sa srcem II (Mračni, kratki dani) III (Moj je život tužan pustolina grdna) IV (I ti si hrabra bila) VII (Mesečina, - al' meseca nema) VIII (Pola srce, pola kamen) XI (Aj pusti me da odletim) XIV (Ljubim li teil' me sanak vara) XVII (Kaži mi, kaži) HHІ (Može l sunce sjati) HHІѴ (Ljubi mene, ljubovanko) XXVII (Svet će čitat pesme moje) HHH (Da je meni ševče i golupče) HHHІІ (Snivo sam te, a ti puna cveća) HHHІІІ (Tiho, noći) HHHVІІ (Prazan je listak ovaj) XLI (A našto moje pesme) XLII (Ala je lep) XLVII (Pesmo moja, zakiti se cvetom) LII (Putujemo Voz nam leti) LIII (Đulići, Đulići) LVI (Nebo gore, zvezde gore) LVII (Jesen bila žalostiva) LXVII (Ovaj leptir zlatokrili) LXXIII (Pitaćeš me, moje čedo) IZ "ĐULIĆA UVELAKA" I (Sve što dalje vreme hiti) II (Bolna leži, a nas vara nada) IV (Pođem, klecnem, idem, zastajavam) VIII (Mrtvo nebo, mrtva zemlja) HѴІ (Listaj, goro, listala) XVII (Što me ljudi glede tako) HVІІІ (Prevrćući prašne knjige) HH (Šta je tuga koja dođe) HHІѴ (Možda nije to baš tako) HHH (Što je java tako kivna) XLIV (Moje nebo, jer je mutno) XLV (Kad sam na svet ovaj pao) LII (Tetka Miko, uđi i ti) LXI (Sad razumem večnost šta je) LXV (Voleo sam negda cveće) LXVIII (Pomisli se, - nisu rane) LXIX (Nešto si reći htela) AUTOPOETIČKE, MISAONE I PRIGODNE PESME Pesnik i pesme Moj poziv Pesma o pesmi Ne peva labud Krila i okrilja vremena Lem-Edim Jesen Otkide se Brankova želja Pobri Stevanu Kaćanskom Svetli grobovi RODOLJUBIVE PESME I PESME SA SOCIJALNOM TEMATIKOM Tri hajduka Guslareva smrt Ded i unuk Šta nam kremen pripoveda Predzimska pesma Prve ljubičice Da se nešto Dud HUMORISTIČKO-SATIRIČNE I POLITIČKO-SATIRIČNE PESME Ciganin hvali svoga konja Čemer-deka, Pelen-baka Bildung Minoritet Nek se znade da smo slavni Srbin junak pa doveka Nešto, - ne baš vešto o ljudima Puzologično posmatranje Struje u književnosti Jututunska juhahaha Jututunska narodna himna Ja i smrt Narod Ustavno-uspavna pesma Pesma pri rođenju jednog princa Majušni Brcko Napredna pesma Pesma jednog najlojalnijeg građanina Ja bih bio Ja bih hteo da se dičim Milostivoj Evropi Petnaestog novembra 1879 Gvožđe i zlato Beogradske bake i proleće Haj, haj Pa šta sad? Biraj, biraj, Srbijo Dok se može Iz povesnice Šaljivčina dobošar Pitanje Osmi i dvanaesti broj „Starmalog“ A verujte Oda pri pogledu nemačkih firma na srpskim dućanima usred Novog Sada Oda mojoj čuturi Oda đavolu EPIGRAMI Gde je istina Savet nekima (te nekima) Kakvih nema kritičara Pomisli u sebi PESME ZA DECU Materina maza Mali Jova Mali brata Pura-Moca Dete i baka Zimska pesma Da sam ja kralj Mali konjanik Kad bi Kako bi Ko si ti Brodari na vezanom čamcu Pera kao doktor Taši, taši Stihovi za dopunjavanje Noćni stražar Šta ja vidim Patak i žaba Pačija škola Strašna priča IZ "SNOHVATICA“ Vila Andosila i ptica nevidica Sarajevka Smilja Pčele i protopop Nedjeljko Ivna i Divna Odgovor zvijezde Danice Kroz burmu Bisenija Čekanje stidljive devojke Iz Drine Luđani Stojan i oblakinja vila IZ "DEVESILJA“ Devesilje Srpski jezik Napomena priređivača MILICA ĆUKOVIĆ - O paradoksima i poeziji Jovana Jovanovića Zmaja IZVODI IZ KRITIKA Laza Kostić Pavle Popović Anica Savić Rebac Borislav Mihajlović Mihiz Milan Kašanin Dragiša Živković Miodrag Pavlović Dušan Radović Hronologija Selektivna literatura o Zmaju Bibliografija Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Izabrane pesme/Jovan Jovanović Zmaj Beograd:Ne&Bo,1998.-96 str.

Pesme Zmaj Jovan Jovanović - 1933 Lokacija: Beograd - ostalo (Srbija, Beograd) Tema: Deca Povezi: Tvrde korice Godina štampanja: 1900-1949 Tekst oglasa Pesme Zmaj Jovan Jovanović - o deci za decu, izdavač Geca Kon- 1933-Beograd - ton VI Knjiga dobro očuvana Uplata se može izvršiti pouzećem, a može i pre slanja uplatom na račun u Telenor banci, kupac snosi troškove slanja, Lično preuzimanje podrazumeva dolazak na mesto gde se dogovorimo (Beograd - uglavnom centar ili Autokomanda) u tom slucaju i plaćanje lično.

Pačija škola - Jovan Jovanović Zmaj NOLIT Beograd 1987. mek povez, 60 strana ilustrovano

IZABRANE PESME, Jovan Jovanović ZmajSKZ BEOGRAD 1982TVRD POVEZ STRANA 147Format: 19 x 14 cmstanje vrlo dobro ,na knjizi je fabrički pogrešno odštampan naslov:IZABRANE PESME Horhe Luis Borhes ,u stvari radi se o delu:Jovan Jovanović Zmaj IZABRANE PESME,

IZABRANE PESME, Jovan Jovanović ZmajSKZ BEOGRAD 1982TVRD POVEZ STRANA 147Format: 19 x 14 cmstanje vrlo dobro ,na knjizi je fabrički pogrešno odštampan naslov:IZABRANE PESME Horhe Luis Borhes ,u stvari radi se o delu:Jovan Jovanović Zmaj IZABRANE PESME,

Kraljevina Laždipaždi - Jovan Jovanović Zmaj Odvaja se od korica. Biblioteka Prosveta Beograd 1963.god

MALI KONJANIK - Jovan Jovanovic Zmaj Riznica lepih reci - Novi Sad 2006. 63 strane vrkm1

ZELENI MIŠ - Jovan Jovanović Zmaj - Izdavač: IZABRANO DETINJSTVO, 1982., mek povez, odlično stanje, 150

Điha, Điha - Jovan Jovanović Zmaj Izdanje 1983 Nolit , Prosveta Zavod za udžbenike Traž 20000 komada

Opis proizvoda Zbirka dečijih pesama Jovana Jovanovića Zmaja, jednog od najpoznatijih srpskih pesnika. Povez knjige: tvrd Strana: 116 Format: 13x18 cm Pismo: ćirilica