Opis proizvoda • Kvalitetna • Prirodna • Tradicionalna • Aromatična • Glatka Rakija od kruške je vrhunski proizvod koji dolazi iz destilerije Momirović. Ova rakija je poznata po svom izuzetnom kvalitetu i autentičnom ukusu. Destilerija Momirović je renomirana destilerija koja je poznata po proizvodnji vrhunskih alkoholnih pića, a Karmen Momirović rakija je jedan od njihovih najprestižnijih proizvoda. Ova rakija od kruške je pažljivo proizvedena koristeći tradicionalne metode destilacije. Svaki korak u procesu proizvodnje je pažljivo nadgledan kako bi se osigurao vrhunski kvalitet. Rakija od kruške odležava u inox tanku, što doprinosi njenom glatkom i bogatom ukusu. Sa svojim prirodnim sastojcima i autentičnim ukusom, ova rakija od kruške je pravi izbor za ljubitelje rakije. Svaka čaša ove rakije pruža jedinstveno iskustvo uživanja u tradicionalnom srpskom piću. Ova rakija od kruške dolazi u flaši od 0,7 l, što je idealno za deljenje sa prijateljima ili za posebne prilike. Bez obzira da li je piješ sam ili je poklanjaš, ova rakija će sigurno oduševiti svakog ljubitelja rakije. Ova rakija od kruške je ponosno proizvedena u Srbiji, zemlji sa bogatom tradicijom proizvodnje rakije. Sa svojim autentičnim ukusom i kvalitetom, ova rakija predstavlja pravi izbor za sve koji cene vrhunska alkoholna pića. Uživaj u jedinstvenom ukusu i kvalitetu rakije od kruške iz destilerije Momirović.

Opis proizvoda Zvezda manufakture, posebna rakija od suve šljive, dobijena tradicionalnom metodom destilacije. Privlačna i samo kada čujete ime. Odlična je kao aperitiv pred ručak a sa hrastovim buretom je na ti… Služi se na sobnoj temperaturi u čaši oblika lale kako bi sve arome došle do izražaja.

Opis proizvoda Nežnost i strast je krase kao i idealna kombinacija ukusa badema i marcipana, to je naša kajsija koja miluje. Simbol slatkih trenutaka i strasti, kajsija je odlična kombinacija i harmonija ukusa badema i marcipana. Služi se na sobnoj temperaturi a ukoliko želite da izvučete maksimalnu aromu, preporučuje se posluženje u čaši oblika lale.

Izuzetna jermenska rakija - brendi ARARAT „Akhtamar“ se pije iz posebno odabranih pojedinačnih čaša koje možete zgodno staviti na dlan i svojom toplinom malo zagrejati ovo izuzetno piće. Prodaja brendija i rakija Na taj način ćete otkriti svilenkasti karakter i otkriti sve arome. Nastavkom degustacije nakon laganog okretanja čaše oko svoje ose, možete osetiti sve izuzetne nijanse ARARAT "Akhtamar" rakije koje čine raznolikost ukusa. Jermenska rakija ARARAT „Ahtamar“, nazvana je po prelepoj legendi o ljubavi princeze Tamar prema hrabrom mladiću koji je svake noći zbog nje osvajao oštre vode jezera Van, koja i danas sama po sebi stvara legende. Ukoliko do sada niste probali brendi Ararat Akhtamar – predlažemo da poručite u što kraćem roku, a za to vam je potrebna Calix online prodavnica pića! Stil: Brendi Izgled: Bogata zlatno-žuta boja Miris: Sofisticiran, arome suve šljive,smokve,suve kajsije Ukus: Bogat, primese meda,karamela,vanile i nežnih začina Način serviranja: Preporučuje se nakon obroka kao aperitiv , može se koristiti u raznim koktelima ili kombinovati sa kafom. YEREVAN BRANDY COMPANY Ararat brendi Akhtamar je najpoznatiji proizvod Yerevan Brendy kompanije. Uzivajte i vi u njegovoj prefinjenoj aromi kupovinom u Calix online prodavnici.

Kontakt telefon: Tel: +381 611 421 422 Ovaj proizvod se prodaje na pakovanje od 6 komada Cena za jedan komad 528,00 din sa pdv-om Materijal izrade: porcelan Proizvođač: Saturnia Italija Materijal izrade: porcelan Proizvođač: Saturnia Italija Saturnia Ischia Black Round Tanjir za pizzu 33cm Black Round Saturnia 1085 840,00 RSD Ovaj proizvod se prodaje na paket minimum 6 komada U korpu Saturnia Ischia Black Round Tanjir Ischia Black Round 28cm cena za 6 komada Saturnia 1114 3.456,00 RSD Ovaj proizvod se prodaje na paket od 6 komada Cena za jedan komad 576,00 sa pdv-om View Porcelan Tanjir Ischia Black Round 21 cm pakovanje 6 komada Saturnia 1117 3.168,00 RSD Ovaj proizvod se prodaje na paket od 6 komada Cena za jedan komad 528,00 sa pdv-om U korpu Tanjir dezertni 21 cm Z42 cena za 6 komada 3.168,00 RSD U korpu Tacna crna sa poklopcem f 34 cm 2.340,00 RSD U korpu Čaša za rakiju Sylvia 65 ml Bohemia 6 komada 1.470,00 RSD U korpu Četkica silikon 21 X 4 cm 450,00 RSD U korpu Perfekt viljuška za stek 324,00 RSD U korpu Činija 21 cm midtown bianco 1.140,00 RSD U korpu Tanjir dezertni 21 cm Z42 cena za 6 komada 3.168,00 RSD U korpu Kašika za sarmu 23 cm 168,00 RSD U korpu Kašika Grand Hotel 4,5 mm 480,00 RSD U korpu Tanjir Ischia Black Round 28cm cena za 6 komada 3.456,00 RSD View Tanjir plitki 28 cm Z42 cena za 6 komada 4.032,00 RSD U korpu

Kontakt telefon: Tel: +381 611 421 422 Ovaj proizvod se prodaje na paket od 6 komada Cena za jedan komad 528,00 sa pdv-om Dimenzija: prečnik 21 cm, visina 2 cm Proizvođač: Saturnia Italija Materijal izrade: porcelan Dimenzija: prečnik 21 cm, visina 2 cm Proizvođač: Saturnia Italija Materijal izrade: porcelan Porcelan Tanjir za pizzu 33cm Z42 cena za 6 komada Saturnia 1342 5.040,00 RSD Ovaj proizvod se prodaje na paket od 6 komada Cena za jedan komad 840,00 sa pdv-om U korpu Porcelan Pasta tanjir 26,5 cm Z42 cena za 6 komada Saturnia 1343 5.040,00 RSD Ovaj proizvod se prodaje na paket od 6 komada Cena za jedan komad 840,00 sa pdv-om U korpu Porcelan Tanjir plitki 28 cm Z42 cena za 6 komada Saturnia 1344 4.032,00 RSD Ovaj proizvod se prodaje na paket od 6 komada Cena za jedan komad 672,00 sa pdv-om U korpu Četkica silikon 21 X 4 cm 450,00 RSD U korpu Kašika Grand Hotel 4,5 mm 480,00 RSD U korpu Pasta tanjir 26,5 cm Z42 cena za 6 komada 5.040,00 RSD U korpu Tanjir plitki 28 cm Z42 cena za 6 komada 4.032,00 RSD U korpu Činija 21 cm midtown bianco 1.140,00 RSD U korpu Set so, biber, čačkalice, ulje i sirće 1.674,00 RSD U korpu Čaša za rakiju Sylvia 65 ml Bohemia 6 komada 1.470,00 RSD U korpu Tanjir Ischia Black Round 28cm cena za 6 komada 3.456,00 RSD View Držač za salvete Inox15cm 192,00 RSD U korpu Tanjir Ischia Black Round duboki 23 cm cena za 6 komada 3.168,00 RSD U korpu Perfekt viljuška za stek 324,00 RSD U korpu

Autor: Grupa autoraZa 2 kupljene knjige, druga jeftinija knjiga je na popustu 75%. Navedena akcija će važiti na sve raspoložive knjige izdavača Mladinska knjiga, osim sledećih: Biblija, Rakija, Vladari Srbije. Prva kupljena knjiga je po punoj ceni, i popust od 75% za jeftiniju je od pune cene.ĐAKONIJE SA ROŠTILJA: Postanite pravi majstor za sočne đakonije sa roštilja!Organizujte za čas posla za svoje najbliže ručak ili večeru pod vedrim nebom.Namamite svoje komšije mirisom grilovanih ražnjića ili pljeskavica, jer, ima li išta lepše od domaćeg roštilja koji se polako priprema i jede u najboljem društvu...• nove ideje za pripremanje jela na grilu – od vegetarijanskog tofua i povrća, prekosteka, ražnjića, ćevapčića do izvanrednih voćnih poslastica.• gurmanluci spremljeni u kotliću iznad vatre.• predlozi za savršene menije za slavlje uz roštlj – od aperitiva, preko predjela,priloga, glavnog jela do deserta.

Pet preglednih poglavlja za jednostavan i lak put do dobrog zdravlja! 1. Zlatna pravila Dr. Stopard daje precizne, osnovne smernice za održavanje zdravlja tokom celog života. 2. Životna doba Šta možemo da očekujemo u kom životnom dobu? Knjiga će vam biti od pomoći od prvog dana roditeljstva do zrelih godina i duboke starosti 3. Vodič kroz simptome Temeljna prezentacija tela i svih simptoma bolesti kako bismo znali kako da ih prepoznamo kod sebe i kod svih članova svoje porodice. 4. Pregled 280 najčešćih zdravstvenih problema - kojim metodama se leče i kako mogu da se spreče. 5. Dodatak Kako pružiti prvu pomoću hitnim slučajevima. Kako ostati zdrav na putovanjima u inostranstvo. Spisak korisnih adresa i internet strana vezanih za obrađene teme. Mi sebi ne možemo da dozvolimo da ne znamo ... Kako prepoznati da li je osip na koži deteta nastao od meningitisa? Pritisnemo ga providnom čašom; ako se osip vidi kroz čašu, dete bi odmah trebalo odvesti lekaru. Da postoje dva glavna oblika holesterola: lipoproteini male gustine (LDL) i lipoproteini velike gustine (HDL). LDL je prirodni neprijatelj organizma, a HDL je pozitivac. Vrlo je važno da znamo – da li smo i sami kandidati za srčana oboljenja. Da treba oprezno upotrebljavati antibiotike i da raste broj rezistentnih bakterija, upravo zbog neopravdane upotreba antibiotika u prošlosti. Trebalo bi da znamo ... Kako starimo, naše dugotrajno pamćenje postaje jasnije; naše kratkotrajno pamćenje se pogošava. Mentalna kondicija podjednako je važna kao i fizička, a za žene je čak i važnija. Da je kod žena koje su ušle u menopauzu pojava osteoporoze ćešća od oboljenja srca, šloga, dijabetesa ili raka dojke, a da tri četvrtine muškaraca starijih od 80 godina oboli od raka prostate. Da su stanovnici japanskog ostrva Okinava svakom decenijom sve mlađi od ljudi na Zapadu. Suprotno od nas koji uglavnom sedimo, Okinavljani su celog dana u pokretu: šetaju, bave se baštovanstvom i borilačkim veštinama. Loša navika koja nam najviše skraćuje život je upravo sedenje. Ne moramo da znamo, ali nam može zatrebati ... Da je suvoća očiju glavni simptom Sjogrenovog sindroma, autoimunog oboljenja. Da se genetičke analize obično izvode na belim krvnim zrcima uzetim iz uzorka krvi ili ćelijama iz tkiva, nežno sastruganim sa sluzokože unutrašnje strane obraza. Da implantati od silikona mogu da procure i da je u tom slučaju neophodno njihovo ispumpavanje i zamena novim. Sve ovo, i još mnogo, mnogo toga otkrivaćete, malo po malo, na stranicama svog najpouzdanijeg saveznika u brizi za očuvanje zdravlja cele porodice.

Odmor, harmonija i uživanje za dušu i nepca Gift box sadrži: Liker od višnje 0,25l Grimizni sočni plodovi u tradicionalno blagom alkoholnom piću / Uz dodatak rakije i šećera dobija se čaroban napitak/ Premda se smatra damskim pićem izuzetno je zdrav i smatra se odličnim antioksidansom/Pomaže protiv nesanice/Poseban ukus koji miluje nepca Odgovarajuća čaša za liker Sušene višnje 150g Pripada kategoriji super hrane / Sočne, dovoljno sušene da zadrže mekoću i svežinu / Poznate su po svojim brojnim lekovitim i antioksidativnim svojstvima / Bogate su vitaminima C, A, E i folnom kiselinom, mineralima kalijumom, magnezijumom, gvožđem i vlaknima Konfitura Višnja i rum, Mingle, 245g Čista strast ove neodoljive kombinacije proizilazi iz purpurne boje i ukusa višnje oblivene rumom i njegovom toplinom / Ljubav je svuda BG ČOKO, 80gr. Crna čokolada sa višnjama, Adore Mandale bojanka za odrasle Forma mandale oduvek je korišćena da pomogne ljudskom umu da se oslobodi stresa i pronađe put do unutrašnje harmonije. Bilo da ste se sa mandalama već upoznali kroz istočnjačke filozofije ili prvi put vidite ove umirujuće šare, ovo je idealna prilika da spojite njihovo terapeutsko dejstvo i kreativni impuls koji podstiču bojanke za odrasle. Uživaćete, odmorićete se i osetićete spokoj kakav niste odavno. Obradujte dete u sebi i dozvolite mu da podseti odrasli um na vrednost sadašnjeg trenutka Drvene bojice

Opis Šta je Inositol? Inozitol je ciklični alkaloid koji zajedno sa holinom i fosfornom kiselinom učestvuje u metabolizmu masti. Ubraja se u grupu lipotropa (razgrađivača – sagorevača masti). Rastvorljiv je u vodi, po hemijskom sastavu je šećer, nalazi se u mozgu, centralnom nervnom sistemu, ćelijkim membranama, mišićima, srčanom tkivu, reproduktivnim organima i kostima, a takođe ulazi u sastav lecitina i enzima. Koja je uloga Inositola? Moćan je stimulator mišićnog rasta i regulator težine, sprečava zamašćivanje mišića i organa (uključujući i srce i jetru) i igra ključnu ulogu u razmeni fosfolipida. Njegov nedostatak u ishrani izaziva zastoj u rastu, opadanje kose i taloženje holesterola. Zajedno sa svojim mono i polifosfatima učestvuje u velikom broju bioloških procesa: međućelijski prenos signala, kontrola koncentracije intercelularnog kalcijuma, modulacija aktivnosti serotonina, održavanje membranskog potencijala ćelija, formiranje citoskeleta i td. Inozitol se nalazi u mesu, jetri, mleku, hlebu, voću i povrću, ali nedovoljno, pa je neophodno uzimati ga u koncentrisanom i čistom obliku kao dodatak ishrani. Neophodan je i sportistima koji trpe velike napore zbog intenzivnih treninga. Inozitolov polifosfat IP-6 (Inozitol heksafosfata) je moćan antioksidant, koji podržava zdravu funkciju bubrega, poboljšava zdravlje srca i pomaže održavanje normalnog metabolizma glukoze, sprečava pojavu raka, poboljšava imunitet, pomaže u snižavanju holesterola, sprečava pojavu kamenja u bubregu i komplikacija koje izaziva dijabetes, sprečava uništavanje ćelija mozga od strane slobodnih radikala i smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja, uključujući infarkt, moždani udar itd. Najvažnije uloge inozitola su: ishrana ćelija centralnog nervnog sistema i nervna transmisija pravilna izgradnja ćelijskih menbrana lečenje depresije, anksioznosti i dijabetesa snižavanje nivoa holesterola, odmašćivanje jetre i topljenje masnih naslaga jačanje kose i sprečavanje njenog opadanja nervna transmisija ima umirujuće dejstvo sprečavanje nastanaka ekcema. DOZIRANJE: 1 kapsula (650 mg) dnevno sa čašom vode. Sastav Uredi Energetska vrednost 1 kapsula %PDU* Energetska vrednost 6,1 kJ/ 1,4 kcal Proteini 0,16 g Ugljeni hidrati 0,2 g Masti 0 g Inozitol 650 mg 500 Upotreba: 1 kapsula dnevno sa čašom vode. Ostali sastojci: pirinčano brašno, želatin, sredstvo protiv zgrudnjavanja: magnezijum-stearat. Upozorenja: Proizvod ne treba da uzimaju deca, trudnice, dojilje i osobe preosetljive na njegove sastojke. Posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom pre upotrebe ukoliko trenutno uzimate bilo kakvu terapiju ili imate zdravstvenu negu. Ne sme se prekoračiti preporučena doza. Proizvod nije zamena za uravnoteženu ishranu i zdrav način života. Čuvati na suvom mestu na sobnoj temperaturi (15-25 °C), van domašaja dece. Serija i rok upotrebe: utisnuti na ambalaži. Proizvođač: Swanson Health International, 4075 40th Avenue SW, Fargo, ND 58104 SAD Proizvedeno u SAD. Uvezeno iz SAD.

Retko u ponudi. Veoma dobro očuvano! Autor - osoba Komadina, Miloš, 1955-2004 = Komadina, Miloš, 1955-2004 Naslov Nešto s anđelima : pesme / Miloš Komadina Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1991 (Subotica : Birografika) Fizički opis 66 str. ; 19 cm (broš.) Napomene Tiraž 800. Slika autora i beleška o autoru i delu na presavitku korica. Ono što čitaocu pri prvom susretu sa novom pesničkom knjigom Miloša Komadine najpre pada u oči je činjenica da lirski subjekt u dobrom broju pesama u opise pojedinih prizora sve češće uvodi vremensku komponentu. Ako, pak, posegnemo za vrednosnim komponentama koje Komadina unosi u svoje opise, uočićemo da on najčešće govori iz perspektive koju obeležava osećanje da je mnogo toga minulo, da su najlepši doživljaji i uspomene ostali negde u vremenu kojeg više nema. Doduše, Komadina o vremenu i o proticanju vremena ne govori na način koji je uobičajen u našoj poeziji. A to pre svega znači da se on kloni melanholične intonacije u klasičnom obliku i da više nastoji da nam pokaže nešto drugo – činjenicu da u čovekovom životu postoji jedan trenutak koji se, po svemu, uzdiže iznad drugih i da od časa kad on prođe naš pogled na sve stvari koje nas okružuju mora biti drugačiji. Iskazujući upravo osećanje da je za njega taj trenutak prošao, Komadina je nastojao da svest o tome pretvori u potrebu da se primakne jednom svetu čiji su obrisi nejasni, poželeo je, drugim rečima, da ima „nešto s anđelima“ kao suštinom ovog sveta u kome prebivaju, kako bi jedan naš pesnik rekao, „stvari koje su prošle“, stvari koje su se odmakle od svog materijalnog oblika. Lirski subjekt u pojedinim pesmama zbog toga teži da nam pokaže kako se, sve vreme, kreće po granici između svetova i kako kroz to kretanje dodiruje čas ovostrane a čas onostrane sadržaje. Pritom, naravno, nikako nije nevažna ni okolnost o kojoj je već bilo reči – svest lirskog subjekta da je došao u priliku da oseti promenu koja je zahvatila njegovo biće i da svoj lirski govor pretvori u opis te promene. MILOŠ KOMADINA (Beograd, 10. 8. 1955 – Beograd, 28. 2. 2004) Miloš Komadina je srpski pesnik, rođen 10. avgusta 1955. godine, preminuo posle duge i teške bolesti 28. februara 2004. godine u Beogradu. Studirao je Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Počeo je ujedno i kao pripovedač i prevodilac, posebno dela Karlosa Kastanede. Miloš je započeo pesničku karijeru veoma rano, objavljujući pesme još kao gimnazijalac. Prva od deset zbirki pesama „Obično jutro“ objavljena je 1978. godine. Radio je i kao urednik za poeziju u časopisima: „Student“, „Vidici“ i „Književne novine“. Takođe, Miloš je bio i jedan od osnivača Srpskog književnog društva. Dobar opis Miloševe ličnosti daje se u člancima Zorice Kojić koja kaže: „...zanosni taj poeta na listovima svojih knjiga i u svakodnevnom životu podjednako, zauvek mladi snevač rastafarijanskih dab snova, obožavalac regea („Steel pulse“), Bulata Okudžave i ribolova, večni mladić i dečak koji je goreo na tinejdžerskim vatrama od istinskog oduševljenja prirodom i svakim njenim elementom, pišući i proslavljajući življenje i mikro i makro svet u njemu i okolo njega svakom česticom svog dobrog, predobrog gradskog bića... Ako se pesnici kroz pisanje trude da se oslobode svog pakla, Miloš Komadina je zauzvrat proizvodio sami raj, čist vazduh i plavo nebo u direktnom susretu za svakog svog prijatelja i čitaoca. Miloš koga su od njegovih prapočetaka svi mnogo radije i prirodnije nazivali „pesničinom“ nego tek prosto pesnikom, već dovoljno dugo je neka vrsta sasvim bespogovornog Volta Vitmena u ovim krajevima, kome – kao što je to bilo i sa samim Vitmenom uostalom! – Umetnici svih vrsta i zanata dolaze na iskreno poklonjenje. No, tamo ne zatičete nikakvu samodovoljnu, nadutu i pompeznu veličinu, nego baš naprotiv živahnog dečaka, sa kojim odmah prelazite na „Ti“ i koji vam sve vreme priča čudesne priče sa same granice života i poetske fantazije što biste ih mogli satima slušati širom otvorenih očiju i usta.“ BIBLIOGRAFIJA Objavio je sledeće knjige poezije: „Obično jutro“, 1978. (Nolit) „Rečnik melanholije“, 1980. (Nolit) „Figure u igri“, 1983. (Nolit) „Etika trave“, 1984. (Prosveta) „Južni krst“, 1987. (Nolit) „Nešto s anđelima“, 1991. (Nolit) „Dan“, 1994. (BIGZ) „Čudo“, 1998. (Narodna knjiga) „Ono“, 2003. (Nezavisna izdanja, Masic) Miloš je takođe objavio i knjigu proznih tekstova i pesama „Vode i vetrovi“ 1994. godine (Zajednica književnika Pančeva) i knjigu priča „Insitut za rak“ 2003. godine (Stubovi kulture) za koju je inače i dobio nagradu „Miloš Crnjanski“. Zbirku pesama „Svilom šivena juta“ su na osnovu pesnikove zaostavštine priredili Gordana Ćirjanić i Milutin Petrović 2005. godine. Kaže se da su imali uspeha u sklapanju knjige: zbirka se drži kao celina i liči na Komadinu. NAGRADE Miloš je dobitnik najuglednijih književnih nagrada, uključujući i nagradu „Vasko Popa“ za sveukupno pesničko delo, nagrade „Milan Rakić“ i „Miloš Crnjanski“ i „Pečat varoši sremskokarlovačke“. Nagrada „Vasko Popa“ 2002. godine dodeljena je za zbirku pesama „Svejedno“ („Rad“, 2001.) za koju se kaže da „potvrđuje negovanu poetiku koju pesnik razvija u osam objavljenih knjiga u vremenskom rasponu od dvadeset godina“. Neki od razloga zašto je zbirka „Svejedno“ osvojila ovu nagradu tiče se i toga što „Komadina podjednako komunicira sa pesmom i čitaocem, negujući asocijaciju i slikovnost i što njegov stih ima svoju meru, izoštren je, ironičan i precizan“. KC (K)

"Čaga gljiva" serije "Altajsko bilje", 20 filter kesica po 1,5 g. ČAGA ZA IMUNITET.. Poreklo čage je Sibir, odakle se ova gljiva postepeno svugde nastanila. Međutim, jedino Čaga koja se bere u Pribajkalskim šumama ima najjača lekovita svojstva. To je pretpostavlja se uslovljeno klimatskim prilikama koje vladaju u tim oblastima, izuzetno jakim zimama sa naglim i velikim promenama temperature do ekstremnih vrednosti. Ponekad odnos: leto- zima, razlika u temperaturi biva i do 90 stepeni C. U sebi ne sadrži nikakve dodatne primese, čaga se se obrađuje na izuzetno niskim Sibirskim temperaturama, kako bi se očuvala sva lekovitost ove gljive. Preporuka za primenu čage: ⦁ Kao prevencija onkoloških obolenja; Prirodno sredstvo koje poboljšava opšte stanje onkoloških bolesnika: otklanja trovanje od tumora, umanjuje bol, poboljšava apetit, potkrepljuje san, pomaže radu digestivnih organa; Pojačava citostastičku dejstvo protivtumornih preparata; Kao imunomodulator: pojačava odbrambenu sposobnost organizma protiv virusa, mikroba i gljivica, itd; Kod astenije, tu ubrajamo i stanja posle operacija, povreda, kao i teških bolesti; Prirodno sredstvo za čišćenje organizma: izbacuje iz organizma otrove, radionuklide i teške metale; Poboljšava stanje organizma kod trovanja hranom, alkoholom, itd; Odlično sredstvo za popravljanje stanja deficita mikroelemenata (posebno kalijuma i magnezijuma), za obnavljanje elektrolitske ravnoteže; Izuzetna je kod stanja stresa i depresije; Obnavlja razmenu materija moždanog tkiva usled fizičkih povreda i moždanih udara, pospešuje pamćenje; Rešava probleme zatvora i grčeva digestivnog trakta; Dovodi do stabilizacije arterijskog i venskog pritiska kao i aritmija; Kod žena pomaže u regulaciji nivoa estrogena, naročito u menopauzi. Čaga se može koristiti kao pomoćno sredstvo zajedno sa standardnom terapijom u lečenju: ⦁ Gastritisa ili upale sluzokože želuca; ⦁ Kod problema čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu; ⦁ Presavijene žučne kese i zakrčenja žučnih kanala; ⦁ Polipoze želuca i crevnog trakta; ⦁ Pomaže kod dijabetesa i preddijabetesa. Lokalno se čaga koristi: ⦁ U tretmanu poderotina i posekotina, prilikom posipanja praha čage sprečava se infekcija rane; ⦁ U stomatologiji: ispiranje kod paradontoze, paradontitisa, stomatitisa, direktna aplikacija u džep. Čaga se preporučuje: Kod malignih bolesti u vreme primena hemioterapije, radioterapije. Radi povećanja nivoa zaštite od nastanka malignih bolesti. U predelima čiji žitelji tradicionalno piju čaj od čage, stopa obolevanja od karcinoma (raka) je evidentno niža nego u opštoj populaciji. Čaga bitno ublažava neželjene reakcije hemioterapije i radioterapije. Bitno smanjuje recidive (povratak bolesti).Pri tom čaga ne umanjuje efikasnost lečenja maligniteta hemioterapijom i radioterapijom, samo umanjuje štetne efekte navedenih procedura, što je dokazano kliničkim studijama. U sastavu čage u velikim količinama nalaze se supstance koje direktno zaustavljaju rast i deobu tumorskih ćelija i utiču na povlačenje metastaza,a to su: fenolni aldehidi, polifenoli, oksifenilkarbonova kiselina i njihovi hinoni, steroidna jedinjenja( lanosterol i inotodiol)… Bakterije i virusi: Dokazana su direktna dejstva na zaustavljane rasta i razmnozavanje bakterija i virusa, kao i direktno stimulativno dejstvo na ćelijski i humoralni imunitet. Visok nivo efikasnosti kod pravilno konzumirane Biočage dokazan je kod virusa: gripa, herpesa, humane papilome, HIV-a (Patentirano u Institutu za virusologiju i biotehnologiju u Novosibirsku) ; Radna sposobnost: Povećava radnu sposobnost, raspoloženje, poboljšava pamćenje i pomaže u borbi sa nesanicom. Ona poboljšava razmenu materija u moždanom tkivu i delotvorna je kod ljudi koji su imali moždani udar ili težu povredu glave. Kod bolesti probavnog trakta. Koristi se u lečenju bolesti digestivnog trakta, efikasna je kod ulkusa, grčeva i kod hronične opstipacije (zatvora). Snižava nivo šećera u krvi za 15-30% ukoliko je pravilno dozirana. Čisti organizam od radionuklida, teških metala i toksina, olakšava stanje tokom trovanja iz hrane, alkohola, kod velikih količina lekova i slično i endogenih intoksikacija kao što su: maligni tumori, teška oboljenja, metabolički produkti…. Čaga stimuliše opšti imunitet i štiti od virusnih, infektivnih i gljivičnih obolenja. Osnovne aktivne komponente čage su hromogene supstance ili kompleks hromogenih supstanci, koje su rastvorljive u vodi. Kompleks hromogenih supstanci se sastoji od fenol-aldehida, polifenola, oksifenil-karbonskih kiselina i hinona. Hromogene supstance koje su rastvorljive u vodi, steroidna jedinjenja i alkaloidi ispoljavaju protivtumorno dejstvo. Tanini iz sastava čage deluju protivupalno. Lokalno aplicirana čaga moze da zaustavlja krvarenje zahvaljujući sastavu tanina. Fitoncidi obezbeđuju antimikrobno dejstvo. Zbog flavonoida čage proizvod ima antioksidativno, protivupalno, spazmolitičko, diuretičko dejstvo i pospešuje lučenje žuči. Melanin doprinosi stimulaciji procesa razmene materija u organizmu, ima protivupalni i obnavljajući efekat. Čaga sadrži veliku količinu mikroelemenata: kalijum, magnezijum, mangan, cink, soli silicijuma, kalcijum, kobalt, bakar, natrijum, nikl, srebro, germanijum 132… Posebno su u čagi zastupljeni kalijum i magnezijum, što je važno kod kardiovaskularnih bolesti, kao i za ponovno uspostavljanje elektrolitske ravnoteže organizma nakon trovanja hranom i drugih stanja praćenih povraćanjem i prolivom. Sastav: čaga. Rok upotrebe: 2 godine. Uslovi čuvanja: čuvati na suvom mestu zaštićenom od sunčeve svetlosti, van domašaja dece, na temperaturi do najviše +25 °С. Preporučuje se kao biološki aktivan dodatak ishrani – izvor polifenolskih jedinjenja, koji sadrži kompleks hromogenih supstanci. Ne smatra se lekom. Uputstvo za primenu: 1 filter kesicu (1,5 g) zaliti sa 1 čašom (200 ml) ključale vode, ostaviti da odstoji 60 minuta. Doza za odrasle iznosi 1/2 ili 1/3 čaše 2-3 puta dnevno, uz obrok. Gotovi preparat čuvati u frižideru. Primenjuje se tokom perioda od 3 do 4 nedelje. Kontraindikacije: individualna intolerancija na sastojke proizvoda, trudnoća, dojenje. Pre početka primene preporučuje se zatražiti savet lekara.

SUPER OBROK PLUS - MOĆNA HRANA ZA ODLIČNO ZDRAVLJE SASTOJCI (BILJNI PRAH) Spirulina (Arthrospira platensis), Hlorela (Chlorella vulgaris), Aronija (Aronia melanocarpa), Kamu kamu (Myrciaria dubia), Nutritivni kvasac (Saccharomyces cerevisiae), Psilijum (Plantago ovata), Zlatna maka (Lepidium meyenii), Pšenična trava (Triticum aestivum), Ječmena trava (Hordeum vulgare), Alfalfa (Medicago sativa), Čia seme (Salvia hispanica), List kelja (Brassica oleracea var. sabauda), Peršunov list (Petroselinum crispum), Koren belog sleza (Althaea officinalis), Badem (Prunus dulcis), Kora organskog limuna (Citrus × limon), Suncokret (Helianthus annuus), Seme lana (Linum usitatissimum). KAKO OVA SUPER HRANA DELUJE Super obrok plus je vitaminska bomba - super hrana koja telu daje snagu, vitalnost i energiju. Ova super hrana je prirodni izvor vitamina, minerala i omega masnih kiselina, koji se lako apsorbuju u krv i snabdevaju ćelije organizma kvalitetnim nutritijentima. Super obrok plus sadrži: Prirodni i aktivni vitamin C - podiže imunitet i brani vaše telo od raznih infekcija i bolesti. Dnevna preporučena doza Super Obroka Plus u sebi ima 113% dnevnih potreba vitamina C; Vitamin A - neophodan za normalan rad zlezda, jetre i organa za varenje. Dnevna preporučena doza Super Obroka Plus u sebi ima 114% dnevnih potreba vitamina A; Vitamin E - antioksidant, koji u kombinaciji sa vitaminom C i fizickim aktivnostima doprinosi zdravlju srca, ćelija i krvnih sudova; Dnevna preporučena doza Super Obroka Plus u sebi ima 70% dnevnih potreba vitamina E; Kompleks prirodnih, aktivnih vitamina B - ubrzavaju metabolizam unapređuju kompletnu krvnu sliku i nervni sistem; Vitamin B12 - neophodan za stvaranje krvnih celija (crvenih krvnih zrnaca), kao i za dobro funkcionisanje nervnog sistema. Takođe, jedna od najvažnijih uloga je da utiče na proizvodnju genetskog materijala u našim ćelijama. Sa godinama, naročito kod žena u menopauzi, vitamin B12 je deficitaran. Nedostatak vitamina B12 dovodi do ozbiljne anemije i degenerisanja nervnih vlakana kičmene moždine. Dnevna preporučena doza Super Obroka Plus u sebi ima neverovatnih 146% dnevnih potreba vitamina B12. Super obrok plus poseduje idealnu kombinaciju vitamina B12, sa vitaminom B9, jer ga na taj način naše telo lako apsorbuje u krv; Od ostalih vitamina iz B grupe, po dnevnoj dozi (2 supene kašike), Super Obrok Plus sadrži: Vitamina B1 - 360%; Vitamina B2 - 118%; Vitamina B3 - 120%; Vitamina B5 - 140%; Vitamina B6 - 131%; Vitamina B9 - 25%. Cink. U našem telu je preko 150 enzima kojima je neophodan mineral cink za njihov pravilan rad. Cink u svom prirodnom obliku utiče na sintezu hormona, rast i razvoj našeg tela. Dnevna preporučena doza Super Obroka Plus u sebi ima 121% dnevnih potreba cinka; Gvožđe - učestvuje u biosintezi hemoglobina i ima centralnu ulogu u transportu kiseonika. Dnevna preporučena doza Super Obroka Plus u sebi ima 115% dnevnih potreba gvožđa. ZAŠTO VAM JE POTREBNA OVA SUPER HRANA Danas, 94% ishrane prosečnog stanovnika zapadne civilizacije se sastoji od namirnica životinjskog porekla i rafinisane hrane, dok samo 6% (ili manje) otpada na sveže voće i povrće. Ova neravnoteža je dovela do užasnih stopa srčanih bolesti, raka i dijabetesa u zapadnom svetu, a takođe je doprinela masovnom povećanju gojaznosti i svih drugih bolesti. Super obrok plus je sirova, organska, hranljiva, veganska, niskokalorična i niskomasna super hrana, bez dodatka šećera i glutena! To je savršena zamena obroka za borbu protiv prosečne visoko kalorične, visoko masne i siromašne vlaknima dijete. Super obrok plus je pogodan za zdrave ljude, da bi unapredili svoje zdravlje, za sportiste radi postizanja boljih rezultata, ali je svakako najbolji i najpotrebniji obolelima od različitih bolesti. Zbog izuzetno visokog sadržaja različitih vitamina izuzetno je pogodan za osobe koje boluju od neuromišićnih oboljenja, različitih oblika kancera, bolesti endokrinog sistema, dijabetesa i mnogih drugih bolesti. Izuzetno je pogodan za vegane jer predstavlja 100 % prirodan i zdrav izvor vitamina B12, kao i za obolele od celijakije, jer ne sadrži gluten! NAČIN PRIMENE U 3 dl prirodnog soka razmutiti 2 supene kašike "Super obroka plus" i konzumirati; U blender (ili čoper) dodati 3 dl čiste vode, jednu bananu i 2 kašike Super Obroka Plus. Sve izblendati i sipati u čašu. NETO MASA 500 grama ČUVANJE Na hladnom, tamnom i obavezno suvom mestu, van domašaja dece. ROK TRAJANJA 1 godina.

Opis Šta je NAC? N-acetil cistein (NAC) je acetiliran oblik aminokiseline cisteina. Ove dve aminokiseline su funkcionalno tesno povezane, ali je NAC znatno stabilniji oblik. Obe učestvuju u detoksikaciji organizma čak i na ćelijskom nivou (intraćelijska detoksikacija) i pomažu funkciju jetre. NAC je prekursor glutationa, najjačeg antioksidanta i eliminatora razornog dejstva slobodnih radikala u organizmu. Koja je uloga NAC-a? štiti jetru i mozak od oštećenja koja nastaju pod uticajem zagađivača smanjuje nivo holesterola i homocisteina igra značajnu ulogu u aktivnosti i stvaranju belih krvnih zrnaca pomaže izgradnju mišićne mase i povećava snagu i izdržljivost jača imunitet blagotvorno deluje na respiratorni trakt NAC, kao i cistein, pruža zaštitu od toksičnog dejstva nekih lekova i hemikalija (acetaminofeni, ugljentetrahloridi, citostatici). Time štiti jetru i mozak od oštećenja koja nastaju pod uticajem zagađivača, kao što su: alkohol, dim cigarete, ugljenmonoksid, aerozagađenje. N-acetil cistein pomaže organizmu da metaboliše masti i učestvuje u izgradnji muskulature. Glutation, u čijoj sintezi učestvuje NAC, neophodan je za zdravu i normalnu funkciju imunološkog sistema. Uzroci opadanja njegovog nivoa su različiti, od spoljnih, u obliku loše ishrane i konzumiranja štetnih materija, do unutrašnjih, kao što je stres, koji obuhvata i redovno bavljenje sportom, kako profesionalno, tako i rekreativno. Premor i fizički napor često prate nazebi i infekcije respiratornih organa, usled pada imuniteta. NAC igra značajnu ulogu u aktivnosti i stvaranju belih krvnih zrnaca, koja su zadužena za imunološki odgovor organizma. Sportski nutricionisti često preporučuju NAC u periodima intenzivnog treniranja i pojačanog stresa pred takmičenja da ne bi oslabio imunitet. Takođe pomaže izgradnju mišićne mase i povećava snagu i izdržljivost. NAC naročito blagotvorno deluje na respiratorni trakt, pa se može preporučiti kao dodatak terapijama emfizema, sinuzitisa, upala uha, virusnih infekcija, hroničnog bronhitisa i hroničnih plućnih bolesti uopšte. NAC eliminiše sluz iz respiratornih organa. Ovo je veoma značajno kod bronhitisa, jer se na taj način redukuje kašalj. Pušači, koji najčešće pate od hroničnog bronhitisa, mogu da imaju mnoge koristi od N-acetil cisteina, jer pored smanjenja sluzi i kašlja, smanjuje i koncentraciju bakterija u plućima. Jedno od bitnih svojstava N-acetil cisteina je i smanjenje nivoa holesterola i homocisteina, aminokiseline koja može biti krivac za nastanak srčanih oboljenja, moždanog udara, pa čak i raka. NAC treba da se uzima sa vitaminom C ili nekim od antioksidanata. NAC se koristi kod transplatacija bubrega i jetre, jer pomaže tim organima da preuzmu funkcije odstranjenog ili transplatovanog organa. Duže uzimanje NAC-a izaziva gubitak cinka, pa ga treba dodavati ishrani. Sastav Uredi Energetska vrednost 1 kapsula (0,7 g) Energetska vrednost 8,5 kJ/ 2 kcal Proteini 0,5 g Ugljeni hidrati 0 g Masti 0 g Aktivni sastojci N-acetil-L-cistein 500 mg *Preporučen dnevni unos Ostali sastojci: pirinčano brašno, želatin, sredstvo protiv zgrudnjavanja: magnezijum-stearat. Upotreba: 1 kapsula dnevno između obroka sa čašom vode. Upozorenja: Proizvod ne treba da uzimaju deca, trudnice, dojilje i osobe preosetljive na njegove sastojke. Posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom pre upotrebe ukoliko trenutno uzimate bilo kakvu terapiju ili imate zdravstvenu negu. Ne sme se prekoračiti preporučena doza. Proizvod nije zamena za uravnoteženu ishranu i zdrav način života. Čuvati na suvom mestu na sobnoj temperaturi (15-25 °C), van domašaja dece. Serija i rok upotrebe: utisnuti na ambalaži. Proizvođač: Swanson Health International, 4075 40th Avenue SW, Fargo, ND 58104 SAD Proizvedeno u SAD. Uvezeno iz SAD.

OMNI-BIOTIC® Stress repair ima sposobnost da poboljšava pamćenje, brzinu donošenja odluka i ponašanje. Indikacije: Nervozno crevo i intestinalne tegobe uzrokovane hroničnim stresom, Sindrom propustljivog creva, izazvan dugotrajnim stresom, Hronična upala creva, uklj. postoperativno nakon kolektomije, Kod pacijenata sa pozitivnom porodičnom anamnezom raka debelog creva, kao i posle parcijalne resekcije debelog creva koja je posledica onkološke bolesti, Kod prekomerne težine i gojaznosti, kod osoba koje prolaze kroz hronični stres, Burn-out sindrom, Nesanica uzrokovana stresom, Depresija, Kod pacijenata sa hroničnom upalom zglobova. Delovanje: Nervoza, napetost, stres, grč u stomaku, iscrpljenost i umor – sigurno vam je poznato ovo. Pitate se šta se to dešava vašem organizmu? Kada se čovek nađe u stresnoj situaciji, mozak u milisekundi oslobađa neurotransmitere (supstance koje posreduju u prenošenju električnih signala između ćelija) i hormone stresa. Krvni pritisak raste, ubrzava se puls, disanje, cirkulacija, raste nivo šećera u krvi, zenice se šire, a varenje se ili prekomerno aktivira i ispoljava u vidu dijareje ili potpuno prestaje. Ceo organizam je upozoren. Naučna istraživanja su pokazala da najbolja terapija protiv stresa nisu psihoterapeutska sredstva već intaktna i funkcionalna creva! Naše crevne bakterije utiču na interakciju creva i mozga, pa od toga zavisi da li ćemo uspeti da se nosimo sa stresom ili ćemo postati nervozni i bolesni. Da li je moguće unosom probiotskih bakterija stvoriti pozitivne uslove u crevima tako da budemo zdravi i izborimo se sa infekcijama uprkos stresu? Specifična kombinacija sojeva u OMNI-BIOTIC® Stress repair-u ima sposobnost da putem jedinstvenog mehanizma, efektivno utiče na upalne procese u crevima koji su nastali kao rezultat dugotrajnog stresa. * 2018. godine u Univerzitetskoj bolnici u Gracu, u Austriji, sprovedena je studija pod rukovodstvom dr. Lukasa Grometa, da odgovori na pitanje “Kako crevna flora utiče na naše ponašanje i modulira funkciju mozga”. Nakon četiri nedelje primene OMNI-BIOTIC® Stress repair-a, sa posebno razvijenim testovima i skeniranjem određenih fragmenata mozga, dokazano je da pacijenti imaju značajno poboljšanje u pamćenju, brzini odlučivanja, tačnosti. Postoji pozitivna promena u ponašanju – smanjuje se osećaj tuge, beznadežnosti, melanholije. * Istraživačka grupa profesora Akermansa i profesora Zjoderholma sprovela je istraživanje kako bi se odgovorilo na to pitanje: “Da li je moguće unosom probiotskih bakterija stvoriti pozitivne uslove u crevima tako da budemo zdravi i izborimo se sa infekcijama uprkos stresu?“ Specijalno odabrane probiotske kulture predložene od strane Instituta “Allergosan”, pokazale su sposobnost: Uspešnog lečenja intestinalnih infekcija i hroničnih zapaljenskih bolesti creva Poboljšanja barijere u crevima koja smanjuje rizik od zaraza i alergija. Međutim, ovi efkasni probiotski pomoćnici mogu učiniti i mnogo više! Studije su jasno pokazale da oni takođe indukuju proizvodnju hormona sreće (serotonina) i hormona sna (melatonin). Rezultat: Manje infekcija = bolje raspoloženje i spokojne noći. Način primene: Kratkoročna upotreba – 1-2 nedelje: nakon dijagnostičkih procedura, ako je osoba bila u stresnoj situaciji i bori se da je prevaziđe, kao i njene posledice. Doziranje: 1-2 kesice dnevno (ujutru i uveče), nakon 10-15 minuta aktiviranja bakterija u čaši vode. Dugoročna upotreba – najmanje 2 meseca: u slučajevima poremećaja creva izazvanih stresom, u slučajevima psiholoških problema uzrokovanih Sindromom iritabilnog kolona, nesanica i depresija uzrokovane hroničnim stresom., Burn-out sindrom, degenerativni moždani poremećaji nakon moždanog udara, senilne demencije itd, problemi koncentracije i brzine reakcije. Doziranje: 1-2 kesice dnevno (ujutru, pre doručka i uveče, pre spavanja), nakon 10-15 minuta aktiviranja bakterija u čaši vode. Sastav: 7,5 x109 CFU/g probiotskih kultura u kesici: Bifidobacterium bifidum W23 Bifidobacterium lactis W51 Bifidobacterium lactis W52 Lactobacillus acidophilus W22 Lactobacillus casei W56 Lactobacillus paracasei W20 Lactobacillus plantarum W62 Lactobacillus salivarius W24 Lactococcus lactis W19 Ostali sastojci: Kukuruzni skrob, maltodekstrin, inulin, kalijum hlorid, magnezijum sulfat, fruktooligosaharidi (FOS), enzimi (amilaza), mangan sulfat. Ova matrica je važna za visoku aktivnost i efikasnost odabranih bakterijskih sojeva. Pakovanje: 30 kesica po 3 g Napišite recenziju Vaše ime Vaša recenzija Napomena: HTML oznake neće biti izvršene i prikazivaće se kao tekst! Ocena Loše Dobro NASTAVI

Akai ili „kupus palma“ je tropska palma poreklom iz Amazonskih šuma u Južnoj Americi. Ona obilno raste u plavnim područjima šume Varzea u slivu reke Amazon u Brazilu, gde godišnja količina padavina može preći 2.500 mm. Akai palma obično raste između 30-40 metara u visinu i raste u malim šumarcima od oko 20 stabala, ali može se naći i u gustim šumama do 7.000 stabala po hektaru čije se grane spajaju i formiraju svod Amazonskih šuma. Plod akai drveta se bere tokom suve sezone u periodu od maja do novembra, i tada predstavlja vitalnu komponentu ishrane lokalnih stanovnika koji piju do 2 litra razređenog soka akai pulpe dnevno. Tokom ostatka godine akai nastavlja da se redovno nalazi u svakodnevnoj ishrani Brazilaca, i čini 40% od ukupnog unosa hrane tradicionalne Kabolko populacije. Akai pulpa se tradicionalno služi u tikvi pod nazivom „Cuias“ sa tapiokom i može da se konzumira ili slano ili slatko, a u južnom Brazilu se jede hladno pomešan sa granolom. Svako akai drvo daje do 1.000 kg voća, gde je pojedinačna težina voća samo nekoliko grama. Plod akai palme je okrugao i između 1,5 i 2 cm širine, sa velikom semenkom i tankim slojem pulpe. Akai bobice menjaju boju tokom sazrevanja, od bele preko maslinasto zelene do sjajne crne boje što ukazuje da su spremne za branje. Najkvalitetnije bobice imaju blago beli praškasti sloj na ljusci. Naš akai dolazi iz Pare sa severa Brazila. Lokalno stanovništvo koje zarađuje za život od žetve akai bobica poznato je kao Ribeirinhos ili „ljudi koji žive na reci“. Oni formiraju zadruge da bi svakodnevno brali akai voće i odneli ga na pijacu, pre nego što se transportuje nizvodno na obradu. Sveže voće se zatim pažljivo očisti i opere pre nego što se pulpa izvadi, pasterizuje se i zamrzne. Naš akai je osušen zamrzavanjem u roku od 24 časa od trenutka berbe kako bi se očuvao proizvod bez upotrebe zračenja. Kvalitet naših akai bobica osušenih zamrzavanjem je očigledan po boji; izrazito duboko ljubičasta boja koju proizvodi antocijan cijanidin. Sušenje zamrzavanjem podrazumeva izlaganje akai pulpe na temperaturama od – 40° C, vakuumskoj sredini, koja eliminiše sve vode kroz proces koji se zove sublimacija. Tokom prerade akai bobica kroz druge metode čuvanja kao što je sprej sušenje (grejanje na temperaturama preko 80° C za uklanjanje vlage) i standardnim smrzavanjem može doći do neprijatnog braon praha. Akai je bogat magnezijumom, kalcijumom i dobar je izvor gvožđa. Kalcijum igra ulogu u mnogim funkcijama organizma, uključujući i doprinošenju normalnom funkcionisanju mišića, prenosu informacija kroz nervni sistem i održavanju zdravih kostiju i zuba. Magnezijum doprinosi održavanju normalnih kostiju i zuba, normalnoj funkciji mišića, metabolizma i smanjuje umor. Gvožđe doprinosi normalnom transportu kiseonika kroz telo; takođe doprinosi normalnim kognitivnim funkcijama, normalnoj funkciji imunog sistema i smanjenju umora. Zašto akai bobice za mršavljenje? Kada pričamo o gubitku suvišnih kilograma, najverovatnije nema hrane sa većim potencijalom za pirodno sagorevanje kalorija a da u isto vreme promoviše bolje zdravlje. Akai bobice su bogate antioksidantima, prema ORAC skali, koja se koristi za merenje koncentracije antioksidanata u različitim namirnicama, akai bobice su na 7. mestu u odnosu na sve namirnice, začine i lekove širom sveta, antioksidanti su u formi flavonoida i drugih tipova polifenola.. Bogate su još i vlaknima, sadrže 12 vitamina, 19 aminokiselina i 13 minerala.,. Šta je uzrok gubitka kilograma? Tačno je da su akai bobice bogate vlaknima, ali to nije jedini sastojak odgovoran za gubitak težine. Pored vlakana, ekstremno visok sadržaj antioksidanata utiče na gubitak kilograma tako što čisti toksine i druge mikroorganizme iz digestivnog trakta. Jedan od razloga a na prvom mestu zašto imamo višak kilograma je usporen sistem za varenje. Kada je digestivni trakt očišćen od toksina i otpada, hranjive materije se lakše probijaju kroz zidove creva, rezultat toga je ubrzavanje metabolizma kome je zadatak sagorevanje kalorija, jer “gorivo” brže stiže do mitohondrija (ćelije koje proizvode energiju za telo). Često se prilikom raznih dijeta preporučuje povećani unos vlakana kako bi se izbegao momenat gladovanja između obroka. Vlakna iz akai bobica guraju otpad napolje iz trakta a antioksidansi ga čiste od toksina, što je dobitna kombinacija! Šta možete očekivati od dijete sa akai bobicama u prahu, a šta ne možete? Prva stvar koju ćete primetiti kada počnete sa konzumiranjem akai bobica u svrhu mršavljenja, je manja nadutost i više energije. Kilogrami bi trebalo da spadaju postepeno, najviše 1kg nedeljno, sve preko toga nije zdrav način gubljenja kilaže i sa sobom nosi mnogo nepoželjnih efekata po zdravlje i fizički izgled. Dakle ono što ne možete očekivati je brz gubitak kilograma preko noći.. Izbalansirana ishrana je poželjna ali ne i rigorozne dijete, takodje zdrava ishrana je pola zdravlja, a druga polovina je kretanje i fizička aktivnost… Druge prednosti akai bobica po zdravlje? Dok je vama verovatno gubitak težine glavna briga, ne treba zanemariti da akai bobice imaju brojne pozitivne efekte na naše zdravlje. Antioksidanti ne čiste toksine samo iz digestivnog trakta već iz celog organizma. Postoje značajna istraživanja koja potvrđuju da akai usporava vidljive znake starenja u ćelijama kože a takođe je poznato da su odlične u prevenciji određenih oblika raka, među kojima je kolorektalni kancer. Ove tvrdnje su dobro proučene i postoje brojni dokazi koji ih potkrepljuju.

Opis proizvoda Akai ili „kupus palma“ je tropska palma poreklom iz Amazonskih šuma u Južnoj Americi. Ona obilno raste u plavnim područjima šume Varzea u slivu reke Amazon u Brazilu, gde godišnja količina padavina može preći 2.500 mm. Akai palma obično raste između 30-40 metara u visinu i raste u malim šumarcima od oko 20 stabala, ali može se naći i u gustim šumama do 7.000 stabala po hektaru čije se grane spajaju i formiraju svod Amazonskih šuma. Plod akai drveta se bere tokom suve sezone u periodu od maja do novembra, i tada predstavlja vitalnu komponentu ishrane lokalnih stanovnika koji piju do 2 litra razređenog soka akai pulpe dnevno. Tokom ostatka godine akai nastavlja da se redovno nalazi u svakodnevnoj ishrani Brazilaca, i čini 40% od ukupnog unosa hrane tradicionalne Kabolko populacije. Akai pulpa se tradicionalno služi u tikvi pod nazivom „Cuias“ sa tapiokom i može da se konzumira ili slano ili slatko, a u južnom Brazilu se jede hladno pomešan sa granolom. Svako akai drvo daje do 1.000 kg voća, gde je pojedinačna težina voća samo nekoliko grama. Plod akai palme je okrugao i između 1,5 i 2 cm širine, sa velikom semenkom i tankim slojem pulpe. Akai bobice menjaju boju tokom sazrevanja, od bele preko maslinasto zelene do sjajne crne boje što ukazuje da su spremne za branje. Najkvalitetnije bobice imaju blago beli praškasti sloj na ljusci. Naš akai dolazi iz Pare sa severa Brazila. Lokalno stanovništvo koje zarađuje za život od žetve akai bobica poznato je kao Ribeirinhos ili „ljudi koji žive na reci“. Oni formiraju zadruge da bi svakodnevno brali akai voće i odneli ga na pijacu, pre nego što se transportuje nizvodno na obradu. Sveže voće se zatim pažljivo očisti i opere pre nego što se pulpa izvadi, pasterizuje se i zamrzne. Naš akai je osušen zamrzavanjem u roku od 24 časa od trenutka berbe kako bi se očuvao proizvod bez upotrebe zračenja. Kvalitet naših akai bobica osušenih zamrzavanjem je očigledan po boji; izrazito duboko ljubičasta boja koju proizvodi antocijan cijanidin. Sušenje zamrzavanjem podrazumeva izlaganje akai pulpe na temperaturama od – 40° C, vakuumskoj sredini, koja eliminiše sve vode kroz proces koji se zove sublimacija. Tokom prerade akai bobica kroz druge metode čuvanja kao što je sprej sušenje (grejanje na temperaturama preko 80° C za uklanjanje vlage) i standardnim smrzavanjem može doći do neprijatnog braon praha. Akai je bogat magnezijumom, kalcijumom i dobar je izvor gvožđa. Kalcijum igra ulogu u mnogim funkcijama organizma, uključujući i doprinošenju normalnom funkcionisanju mišića, prenosu informacija kroz nervni sistem i održavanju zdravih kostiju i zuba. Magnezijum doprinosi održavanju normalnih kostiju i zuba, normalnoj funkciji mišića, metabolizma i smanjuje umor. Gvožđe doprinosi normalnom transportu kiseonika kroz telo; takođe doprinosi normalnim kognitivnim funkcijama, normalnoj funkciji imunog sistema i smanjenju umora. Zašto akai bobice za mršavljenje? Kada pričamo o gubitku suvišnih kilograma, najverovatnije nema hrane sa većim potencijalom za pirodno sagorevanje kalorija a da u isto vreme promoviše bolje zdravlje. Akai bobice su bogate antioksidantima, prema ORAC skali, koja se koristi za merenje koncentracije antioksidanata u različitim namirnicama, akai bobice su na 7. mestu u odnosu na sve namirnice, začine i lekove širom sveta, antioksidanti su u formi flavonoida i drugih tipova polifenola.. Bogate su još i vlaknima, sadrže 12 vitamina, 19 aminokiselina i 13 minerala.,. Šta je uzrok gubitka kilograma? Tačno je da su akai bobice bogate vlaknima, ali to nije jedini sastojak odgovoran za gubitak težine. Pored vlakana, ekstremno visok sadržaj antioksidanata utiče na gubitak kilograma tako što čisti toksine i druge mikroorganizme iz digestivnog trakta. Jedan od razloga a na prvom mestu zašto imamo višak kilograma je usporen sistem za varenje. Kada je digestivni trakt očišćen od toksina i otpada, hranjive materije se lakše probijaju kroz zidove creva, rezultat toga je ubrzavanje metabolizma kome je zadatak sagorevanje kalorija, jer “gorivo” brže stiže do mitohondrija (ćelije koje proizvode energiju za telo). Često se prilikom raznih dijeta preporučuje povećani unos vlakana kako bi se izbegao momenat gladovanja između obroka. Vlakna iz akai bobica guraju otpad napolje iz trakta a antioksidansi ga čiste od toksina, što je dobitna kombinacija! Šta možete očekivati od dijete sa akai bobicama u prahu, a šta ne možete? Prva stvar koju ćete primetiti kada počnete sa konzumiranjem akai bobica u svrhu mršavljenja, je manja nadutost i više energije. Kilogrami bi trebalo da spadaju postepeno, najviše 1kg nedeljno, sve preko toga nije zdrav način gubljenja kilaže i sa sobom nosi mnogo nepoželjnih efekata po zdravlje i fizički izgled. Dakle ono što ne možete očekivati je brz gubitak kilograma preko noći.. Izbalansirana ishrana je poželjna ali ne i rigorozne dijete, takodje zdrava ishrana je pola zdravlja, a druga polovina je kretanje i fizička aktivnost… Druge prednosti akai bobica po zdravlje? Dok je vama verovatno gubitak težine glavna briga, ne treba zanemariti da akai bobice imaju brojne pozitivne efekte na naše zdravlje. Antioksidanti ne čiste toksine samo iz digestivnog trakta već iz celog organizma. Postoje značajna istraživanja koja potvrđuju da akai usporava vidljive znake starenja u ćelijama kože a takođe je poznato da su odlične u prevenciji određenih oblika raka, među kojima je kolorektalni kancer. Ove tvrdnje su dobro proučene i postoje brojni dokazi koji ih potkrepljuju.

GOLDEN SWEDEN BITTER Zlatni Šveden biter za bolju vitalnost i rad unutrašnjih organa. Golden Sweden Bitter eliksir za dugovečnost i zdravlje – Elixir ad vitam longam Golden Sweden bitter je naziv za Elixir ad vitam longam koji je poznat još i kao Švedska gorčica, odnosno Švedska grančica, Švedski tonik, Šveden biter (Švedska gorčina), Schwedenbitter, Schwedenkrauter. Dugo već na tržištu postoje različiti artikli koji se svi nazivaju Originalni Sweden bitter. Medjutim, treba razumeti da postoje dva eliksira, vrlo slična ali ipak različita, koja se isto zovu ali drugačije se prave i drugačije deluju – to su Mali i Veliki Šveden biter. Golden Šveden bitter je registrovan preparat u Ministarstvu zdravlja Srbije pod brojem 22022/2022 Najveću zaslugu za njihovu popularnost ima austrijska travarka i naturopata Marija Treben koja je koristila verziju tonika poznatu kao Mali Šveden biter i sa njim je lečila, jer je i tada i sada bilo jako teško doći do svih skupih sastojaka za Veliki Šveden biter. Šveden biter ili Švedska grančica je spoj tinkture lekovitog bilja i terijaka, antičkog leka u vidu smole. U savremeno doba je terijak uklonjen iz eliksira, a i kada ga ima, to je neka vrlo čudna biljna verzija drevnog leka (samleveno bilje u prahu). Originalni Terijak je smola, koji inače ako je dobro napravljen ima dragocena lekovita svojstva. Nedostatak pravog terijaka u svim verzijama Šveden bitera na koje smo nailazili i probali, kao i standardan način na koji se eliksir danas pravi, nateralo nas je na kraju krajeva da se vratimo tradiciji i sami napravimo Veliki Šveden biter po izvornoj Parcelzusovoj formuli iz srednjeg veka, nazvan Golden Sweden bitter – Elixir ad vitam longam. Ovo je moćan eliksir zdravlja i dugovečnosti. Pravimo Veliki eliksir za dugovečnost u malim serijama, jer je proces proizvodnje komplikovan, skup i spor za razliku od Malog Šveden bitera koji se lako pravi i svuda prodaje po niskim cenama. Švedska grančica po spisu Stari rukopis Dr Samsta navodno leči čitavih 46 bolesti po pisanju Marije Treben. To je po njoj eliksir za dugovečnost, za imunitet, podsticanje i stimulisanje. „Zdravlje i radna sposobnost održaće se do duboke starosti ako se triput dnevno, ujutro, u podne i uveče, pije mala kašika šveden bitera, s malo vode ili biljnog čaja“ – citat je Marija Treben iz knjige Zdravlje iz Božije apoteke. Sastav Zlatnog Šveden bitera Sastojci eliksira: Muskatni oraščić, Aloja, Rabarbara, Djumbir, Tamjan, Kurkuma, Lincura, Andjelika, Jasenak, glina, Šitake pečurka, Vilino sito, Šafran, Sena, prirodni Kamfor, Srčenjak, Hajdučka trava, Majkina dušica, Vranilovka, Potentila, Kantarion, Odoljen, Vino i Terijak Šveden biter i bolesti Eliksir dugovečnosti se može piti kod mnogih stanja ali se primenjuje i spolja u vidu obloga. Mi Golden Sweden bitter – Elixir ad vitam longam preporučujemo svima za sledeća stanja kao: prirodni preparat za produženje života stimulator krvotoka i bolje prokrvljenosti – jača cirkulaciju i srce prirodni preparat za klimaks i menopauzu jer smiruje simptome menopauze prirodni preparat za očuvanje vitalnosti – krepi i osnažuje stimulans za krepkost i oporavak od iscrpljenosti prirodni preparat za stabilan i jak imunitet prirodni proizvod za regulisanje crevne flore i mikrobioma prirodni čistač jetre, krvi i unutrašnjih organa stabilizator kod hormonalnih bolesti – uravnotežuje hormone obloga kod reumatizma, bola i otoka zglobova biljna obloga za rane, ujede i čireve – smiruje gnojne rane na koži, afte u ustima blagotvorna obloga za rak unutrašnjih organa – obloge se stavljaju spolja prirodni dodatak ishrani kod depresije, bezvoljnosti, histerije, hiperaktivnosti antiparazitni preparat za čišćenje tela od parazita eliksir za čišćenje duha i tela i deotoksikaciju od toksina i teških metala eliksir dugovečnosti Običan Šveden biter koji nalazite u apotekama je skraćena verzija Velikog Šveden bitera, ima jači ukus, jaču aromu i deluje energičnije na stomak. Koristi se za lečenje niza oboljenja, ali se ne može i ne preporučuje se za dugu upotrebu jer iscrpljuje organizam. Mali Šveden biter ima jaka diuretska svojstva i tera na čišćenje creva, što dugotrajnom upotrebom izaziva posledice. Zato svaki mali Original Sweden bitter koji kupite u apoteci u uputstvu ima napisano da se nakon dve nedelje korišćenja mora napraviti pauza. Naš prirodni preparat Veliki Golden Sweden bitter je tonik koji ne deluje tako intezivno na stomak ali koji deluje na sve unutrašnje organe i funkcioniše po starim spisima kao svojevrsni eliksir dugovečnosti – Elixir ad vitam longam. To je moćan i živ eliksir za dug život ako ga koristite umereno i kontinuirano, i ako živite prikladno. Svega nekoliko desetina kapi dnevno je potrebno da bi on delovao. Možete po neki dan i preskočiti, osim ako niste bolesni, jer eliksir za dug život nije lek da se mora koristiti propisana doza u propisano vreme. Šveden Biter i srce, cirkulacija i krvotok Prva stvar koja se uočava je da Švedska grančica posle nekog vremena poboljšava cirkulaciju, posebno kapilarnu, što je dragoceno ako imate slabo srce, slabe krvne sudove i postoji opasnost od srčanog udara ili moždanog udara. Svako ko ima porodičnu sklonost ka bolestima srca trebalo bi preventivno da pije Švedsku grančicu. Takodje, svako ko ima aterosklerozu ili je već doživeo srčani udar trebalo bi da kontinuirano pije Zlatni Šveden bitter kao preventivu. Uočeno je da eliksir postepeno menja svojstva krvi jer su kraste svetlije i glatke, izgleda da poboljšava cirkulaciju i čuva vas od ubrzanog razvoja srčanih bolesti. Treba napomenuti da je bitno da se i redovno posti jer dug post čisti krvne sudove. Piti jednom do dva puta dnevno kafenu kašičicu eliksira sa vodom smatramo za odličnu preventivu protiv srčanih bolesti. Šveden Biter i klimaks Eliksir se pokazao i kao prirodni preparat za klimaks i menopauzu. Kada naidju prvi simptomi menopauze ili već par godina pre klimaksa treba početi uzimati Golden Sweden Bitter kao prirodni proizvod za PMS. Dovoljno je uzimati jednu do dve kafene kašičice dnevno sa čašom vode i to će imati fantastičan uticaj na telo žene i njen hormonalni status. Nećete ni osetiti menopauzu. Andjelika, aloja, mumio, kurkuma, vilino sito deluju pozitivno na hormonalni status žene. Eliksir je posebno preporučljiv ženama koje imaju slabu menstruaciju jer se podstiče cirkulacija, dok sa druge strane žene koje imaju obilnu menstruaciju mogu očekivati da će im Švedska grančica pojačati krvarenja. Veliki Šveden biter ili kako ga mi zovemo Zlatni Šveden biter – Golden Sweden bitter je tonik koji je napravljen još u doba renesanse, u srednjem veku. Formula za eliksir života i dugovečnosti pripada čuvenom lekaru Paracelzusu koji se bavio medicinom, hemijom i lekovitim biljem. Paracelzusova formula Elixir ad vitam longam je korišćena za Golden Sweden bitter, i mi smo istraživanjem došli do saznanja koliko je njegova formula genijalna i promišljena, vekovima ispred svog vremena. Zašto je Golden Sweden Bitter skuplji od ostalih bitera? Prvo, Golden Sweden Bitter ima više sastojaka i to mnogo skupljih sastojaka u sebi od prosečnog Šveden bitera. Drugo, stavlja se mnogo više najskupljih sastojaka u eliksir nego što jeftiniji biteri stavljaju, pošto svi gledaju da spuste cenu proizvodu izbegavaju da stavljaju ono što stvarno košta i pomaže. I treće, nas Golden Sweden Bitter se pravi duže i kompleksnije od klasičnih bitera. Preporučujemo i naše druge proizvode sa Golden Sweden Bitter eliksirom, posebno ako koristite eliksir spolja: Sweden bitter krema Sweden bitter gel Šveden biter i dugovečnost Eliksir je napravljen da osobe temeljno uravnotežuje, da očuva vitalnost i krepkost. Doktor Paracelzus je odlično razumeo kako ljudsko telo funkcioniše i napravio je izbalansiran i živ tonik koji treba da harmonizuje telo, um i duh. Izbor biljaka, minerala i drugih sastojaka govori da je o mnogim detaljima vodjeno računa u Paracelzusovoj formuli. Uz to, eliksir za dugovečnost Golden Sweden bitter se pravi na poseban način, poštujući renesansnu tradiciju i metodologiju srednjovekovnih lekara kako se pravilno mešaju sastojci i balansira njihova vitalna energija. Zlatni Švedenbiter je univerzalan preparat za imunitet i hormonalni balans. Kada je imunitet u ravnoteži, telo samo pobedjuje sve bolesti, kancer se ne razvija, hronične bolesti se ne pojavljuju i živi se dugo. U čemu je razlika izmedju Golden Sweden Bittera i drugih bitera? Golden Sweden Bitter se pije 3 puta manje od ostalih bitera. Običan Sweden Bitter ima u u uputstvu da se pije 3 x po supenu kašiku, dok se Golden Sweden Bitter pije 2 x po pola kafene kašičice, što govori o mnogo moćnijem delovanju našeg preparata. Zato naša bočica mnogo duže traje. Uz sve to ima prijatniji i puniji ukus. I za razliku od svih ostalih bitera Golden Schweden bitter nije laksativ i ne boji creva. Svaki običan Šveden biter ima laksativno svojstvo i podstiče rad stolice, naš to nema. Kad koristite klasične bitere koji imaju laksativna svojstva creva vam se vremenom ulenje i uz to materije iz bitera boje creva, pa se preporučuje da se koriste samo dve nedelje a da se onda pravi pauza, dok Golden Sweden bitter može da se pije bez prestanka. I najbitnije, naš eliksir deluje na sve sisteme tela, ne samo na stomak kao kod običnih Šveden bitera. Šveden biter i paraziti Zlatna Švedska grančica je prirodna terapija za parazite. Koristi se eliksir i kao prirodna antiparazitna terapija, ali se onda mora uzimati u jakoj dozi. Svi glavni sastojci eliksira su antiparazitni lekovi: Karanfilić, Šafran, Aloja, Šilajit, Lincura, Kurkuma. Protiv parazita Sweden Bitter se uzima po sledećem protokolu: 1 supena kašika u čaši vode se izmeša i popije 15 minuta pre obroka. Tri doze se uzimaju dnevno, na svakih 6 do 7 sati se uzima jedna kašika, pred svaki obrok. Ukupno 3 kašike dnevno se uzimaju. Antiparazitna terapija traje najmanje 3 nedelje ali ne više od mesec dana. Potrebno je nekoliko bočica popiti za uklanjanje parazita iz tela. Istovetna terapija sa 3 supene kašike eliksira dnevno se koristi i kod malignih bolesti kao dodatak ishrani za jačanje tela. Jedna bočica Golden Sweden bitter eliksira za dugovečnost traje oko 2 meseca ako se uzima dva puta dnevno po 30 kapi (pola kafene kašičice). Preporučena upotreba: Preventivno: 2 puta dnevno po 25 kapi (pola kafene kašičice) sa vodom ili vinom, ujutru i uveče pre obroka. Kod zdravstvenih problema: 3 puta dnevno po 50 kapi (jedna kafena kašičica) sa vodom, pre obroka. Pre upotrebe promućkati. Čuvanje: proizvod čuvati u originalnom pakovanju na sobnoj temperaturi (do 25°C), na suvom i tamnom mestu, van domašaja dece. Zapremina bočice: 250 ml ---------- NARUČIVANJE ZA INOSTRANSTVO: Naš proizvod možete naručiti za većinu zemalja sveta preko ApotekaOnline web shopa na linku ovde.

Opis Zlatni Šveden biter za bolju cirkulaciju i rad unutrašnjih organa. Golden Sweden Bitter eliksir za dugovečnost i zdravlje – Elixir ad vitam longam Golden Sweden bitter je naziv za Elixir ad vitam longam koji je poznat još i kao Švedska gorčica, odnosno Švedska grančica, Švedski tonik, Šveden biter (Švedska gorčina), Schwedenbitter, Schwedenkrauter. Dugo već na tržištu postoje različiti artikli koji se svi nazivaju Originalni Sweden bitter. Medjutim, treba razumeti da postoje dva eliksira, vrlo slična ali ipak različita, koja se isto zovu ali drugačije se prave i drugačije deluju – to su Mali i Veliki Šveden biter. Najveću zaslugu za njihovu popularnost ima austrijska travarka i naturopata Marija Treben koja je koristila verziju tonika poznatu kao Mali Šveden biter i sa njim je lečila, jer je i tada i sada bilo jako teško doći do svih skupih sastojaka za Veliki Šveden biter. Šveden biter ili Švedska grančica je spoj tinkture lekovitog bilja i terijaka, antičkog leka u vidu smole. U savremeno doba je terijak uklonjen iz eliksira, a i kada ga ima, to je neka vrlo čudna biljna verzija drevnog leka (samleveno bilje u prahu). Originalni Terijak je smola, koji inače ako je dobro napravljen ima dragocena lekovita svojstva. Nedostatak pravog terijaka u svim verzijama Šveden bitera na koje smo nailazili i probali, kao i standardan način na koji se eliksir danas pravi, nateralo nas je na kraju krajeva da se vratimo tradiciji i sami napravimo Veliki Šveden biter po izvornoj Parcelzusovoj formuli iz srednjeg veka, nazvan Golden Sweden bitter – Elixir ad vitam longam. Ovo je moćan eliksir zdravlja i dugovečnosti. Pravimo Veliki eliksir za dugovečnost u malim serijama, jer je proces proizvodnje komplikovan, skup i spor za razliku od Malog Šveden bitera koji se lako pravi i svuda prodaje po niskim cenama. Švedska grančica po spisu Stari rukopis Dr Samsta leči čitavih 46 bolesti po pisanju Marije Treben. To je eliksir za dugovečnost, za imunitet, podsticanje i stimulisanje. „Zdravlje i radna sposobnost održaće se do duboke starosti ako se triput dnevno, ujutro, u podne i uveče, pije mala kašika šveden bitera, s malo vode ili biljnog čaja“ – citat je Marija Treben iz knjige Zdravlje iz Božije apoteke. Sastojci Velikog Zlatnog Švedenbitera su: Muskatni oraščić, Aloja, Rabarbara, Djumbir, Tamjan, Kurkuma, Lincura, Andjelika, Jasenak, glina, Šitake pečurka, Vilino sito, Šafran, Sena, prirodni Kamfor, Srčenjak, Hajdučka trava, Majkina dušica, Vranilovka, Potentila, Kantarion, Odoljen, Vino i Terijak Golden Sweden bitter i bolesti. Eliksir dugovečnosti se može piti za mnoge bolesti ali se primenjuje i spolja u vidu obloga. Mi Golden Sweden bitter – Elixir ad vitam longam preporučujemo svima za sledeća stanja kao: prirodni lek za produženje života stimulator krvotoka i bolje prokrvljenosti – jača cirkulaciju i srce prirodni lek za klimaks i menopauzu jer smiruje simptome menopauze prirodni preparat za očuvanje vitalnosti – krepi i osnažuje stimulans za krepkost i oporavak od iscrpljenosti prirodni lek za stabilan i jak imunitet prirodni lek za poboljšanje crevne flore i mikrobioma prirodni čistač jetre, krvi i unutrašnjih organa stabilizator kod hormonalnih bolesti – uravnotežuje hormone lekovita obloga kod reumatizma, bola i otoka zglobova antiseptik za rane, ujede i čireve – smiruje gnojne rane na koži, afte u ustima lekovita obloga za rak unutrašnjih organa – obloge se stavljaju spolja prirodni lek za lečenje depresije, bezvoljnosti, histerije, hiperaktivnosti antiparazitni preparat za čišćenje tela od parazita eliksir za čišćenje duha i tela i deotoksikaciju od toksina i teških metala eliksir dugovečnosti Običan mali Šveden biter Marije Treben koji nalazite u apotekama je skraćena verzija Velikog Šveden bitera, ima jači ukus, jaču aromu i deluje energičnije na stomak. Koristi se za lečenje niza oboljenja, ali se ne može i ne preporučuje se za dugu upotrebu jer iscrpljuje organizam. Mali Šveden biter ima jaka diuretska svojstva i tera na čišćenje creva, što dugotrajnom upotrebom izaziva posledice. Zato svaki mali Original Sweden bitter koji kupite u apoteci u uputstvu ima napisano da se nakon dve nedelje korišćenja mora napraviti pauza. Naš prirodni preparat Veliki Golden Sweden bitter je tonik koji ne deluje tako intezivno na stomak ali koji deluje na sve unutrašnje organe i funkcioniše kao eliksir dugovečnosti – Elixir ad vitam longam. To je moćan i živ eliksir za dug život ako ga koristite umereno i kontinuirano, i ako živite prikladno. Svega nekoliko desetina kapi dnevno je potrebno da bi on delovao. Možete po neki dan i preskočiti, osim ako niste bolesni, jer eliksir za dug život nije lek, da se mora koristiti propisana doza u propisano vreme. Golden Sweden Bitter i srce, cirkulacija i krvotok. Prva stvar koja se uočava je da Švedska grančica poboljšava cirkulaciju, posebno kapilarnu, što je dragoceno ako imate slabo srce, slabe krvne sudove i postoji opasnost od srčanog udara ili moždanog udara. Svako ko ima porodičnu sklonost ka bolestima srca trebalo bi preventivno da pije Švedsku grančicu. Takodje, svako ko ima aterosklerozu ili je već doživeo srčani udar trebalo bi da kontinuirano pije Zlatni Šveden bitter kao preventivu. Eliksir postepeno menja svojstva krvi, poboljšava cirkulaciju i čuva vas od ubrzanog razvoja srčanih bolesti. Treba napomenuti da je bitno da se i redovno posti jer dug post čisti krvne sudove. Piti jednom do dva puta dnevno kafenu kašičicu eliksira sa vodom kao preventivu protiv srčanih bolesti. Golden Sweden Bitter i klimaks. Eliksir je prirodni lek za klimaks i menopauzu. Kada naidju prvi simptomi menbopauze ili već par godina pre klimaksa treba početi uzimati Golden Sweden Bitter kao prirodni lek za PMS. Dovoljno je uzimati jednu do dve kafene kašičice dnevno sa čašom vode i to će imati fantastičan uticaj na telo žene i njen hormonalni status. Nećete ni osetiti menopauzu. Andjelika, aloja, mumio, kurkuma, vilino sito deluju pozitivno na hormonalni status žene. Eliksir je posebno preporučljiv ženama koje imaju slabu menstruaciju jer se podstiče cirkulacija, dok sa druge strane žene koje imaju obilnu menstruaciju mogu očekivati da će im Švedska grančica pojačati krvarenja. Veliki Šveden biter ili kako ga mi zovemo Zlatni Šveden biter – Golden Sweden bitter je tonik koji je napravljen još u doba renesanse, u srednjem veku. Formula za eliksir života i dugovečnosti pripada čuvenom lekaru Paracelzusu koji se bavio medicinom, hemijom i lekovitim biljem. Paracelzusova formula Elixir ad vitam longam je korišćena za Golden Sweden bitter, i mi smo istraživanjem došli do saznanja koliko je njegova formula genijalna i promišljena, vekovima ispred svog vremena. Zašto je Golden Sweden Bitter skuplji od ostalih bitera? Prvo, Golden Sweden Bitter ima više sastojaka i to mnogo skupljih sastojaka u sebi od prosečnog Šveden bitera. Drugo, stavlja se mnogo više najskupljih sastojaka u eliksir nego što jeftiniji biteri stavljaju, pošto svi gledaju da spuste cenu proizvodu izbegavaju da stavljaju ono što stvarno košta i pomaže. I treće, nas Golden Sweden Bitter se pravi duže i kompleksnije od klasičnih bitera. Golden Sweden bitter i dugovečnost. Eliksir je napravljen da osobe temeljno uravnotežuje, da očuva vitalnost i krepkost. Doktor Paracelzus je odlično razumeo kako ljudsko telo funkcioniše i napravio je izbalansiran i živ tonik koji treba da harmonizuje telo, um i duh. Izbor biljaka, minerala i drugih sastojaka govori da je o mnogim detaljima vodjeno računa u Paracelzusovoj formuli. Uz to, eliksir za dugovečnost Golden Sweden bitter se pravi na poseban način, poštujući renesansnu tradiciju i metodologiju srednjovekovnih lekara kako se pravilno mešaju sastojci i balansira njihova vitalna energija. Kao što smo napisali u jednom tekstu ranije, Šveden biter je spoj terijaka i tinkture, balansiran tonik koji harmonizuje vaše telo i izvlači štetne materije iz organizma. Zato se Zlatni Šveden biter može piti dugo i bez posledica. Zlatni Švedenbiter je univerzalan lek za imunitet i hormonalni balans. Kada je imunitet u ravnoteži, telo samo pobedjuje sve bolesti, kancer se ne razvija, hronične bolesti se ne pojavljuju i živi se dugo. U čemu je razlika izmedju Golden Sweden Bittera i drugih bitera? Golden Sweden Bitter se pije 3 puta manje od ostalih bitera. Običan Sweden Bitter ima u u uputstvu da se pije 3 x po supenu kašiku, dok se Golden Sweden Bitter pije 2 x po pola kafene kašičice, što govori o mnogo moćnijem delovanju našeg preparata. Zato naša bočica mnogo duže traje. Uz sve to ima prijatniji i puniji ukus. I za razliku od svih ostalih bitera Golden Schweden bitter nije laksativ i ne boji creva. Svaki običan Šveden biter ima laksativno svojstvo i podstiče rad stolice, naš to nema. Kad koristite klasične bitere koji imaju laksativna svojstva creva vam se vremenom ulenje i uz to materije iz bitera boje creva, pa se preporučuje da se koriste samo dve nedelje a da se onda pravi pauza, dok Golden Sweden bitter može da se pije bez prestanka. I najbitnije, naš eliksir deluje na sve sisteme tela, ne samo na stomak kao kod običnih Šveden bitera. Golden Sweden bitteri paraziti. Zlatna Švedska grančica je prirodna terapija za parazite. Koristi se eliksir i kao antiparazitna terapija, ali se onda mora uzimati u jakoj dozi. Svi glavni sastojci eliksira su antiparazitni lekovi: Karanfilić, Šafran, Aloja, Šilajit, Lincura, Kurkuma. Za parazite Sweden Bitter se uzima po sledećem protokoli: 1 supena kašika u čaši vode se izmeša i popije 15 minuta pre obroka. Tri doze se uzimaju dnevno, na svakih 6 do 7 sati se uzima jedna kašika, pred svaki obrok. Ukupno 3 kašike dnevno se uzimaju. Antiparazitna terapija traje najmanje 3 nedelje ali ne više od mesec dana. Potrebno je nekoliko bočica popiti za uklanjanje parazita iz tela. Istovetna terapija sa 3 supene kašike eliksira dnevno se koristi kod malignih bolesti. Jedna bočica Golden Sweden bitter eliksira za dugovečnost traje oko 2 meseca ako se uzima dva puta dnevno po 30 kapi (pola kafene kašičice). Preporučena upotreba proizvoda: Preventivno: 2 puta dnevno po 25 kapi (pola kafene kašičice) sa vodom ili vinom, ujutru i uveče pre obroka. Kod zdravstvenih problema: 3 puta dnevno po 50 kapi (jedna kafena kašičica) sa vodom, pre obroka. Pre upotrebe promućkati. Posebna upozorenja. Proizvod je namenjen osobama starijim od 18 godina. Nije namenjen trudnicama i dojiljama. Proizvod ne treba da uzimaju osobe preosetljive na neki od sastojaka proizvoda, a posebno na sastojke biljaka iz familije Asteraceae (ambrozija, kamilica, neven i slično) ili Apiaceae (peršun, kim, morač i slično). Ukoliko primate bilo kakvu terapiju, pre upotrebe proizvoda konsultujte se sa svojim lekarom, a posebno ako primate kardiotonične heterozide, tiazidne diuretike i antikoagulanse, ili biljne lekove i dijetetske proizvode koji sadrže antrahinone (list sene, kora krušine i slično). Osobe svetle puti mogu nepovoljno da reaguju na intenzivnu Sunčevu svetlost, pa se savetuje izbegavanje sunčanja tokom uzimanja proizvoda. Primenu proizvoda mogu da prate simptomi gastrointestinalnog diskomfora (mučnina, grčevi u stomaku) ili simptomi reakcija preosetljivosti. Ukoliko primetite bilo kakav neželjeni efekat, odmah prekinite uzimanje proizvoda. Proizvod sadrži alkohol. Napomene: Preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti! Dodaci ishrani se ne mogu koristiti kao zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu! Čuvanje: proizvod čuvati u originalnom pakovanju na sobnoj temperaturi (do 25°C), na suvom i tamnom mestu, van domašaja dece. Zapremina bočice: 250 ml Rok trajanja bočice: 3 godina od datuma proizvodnje

Autor - osoba Živić, Dušan, 1955- = Živić, Dušan, 1955- Naslov Tajna hrane = The secret of food / Dušan Živić Uporedni naslov ǂThe ǂsecret of food Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2009 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Specijalistička lekarska ordinacija „Dr Živić“, 2009 (Novi Sad : Stojkov) Fizički opis 195 str. : ilustr. ; 30 cm (karton) Napomene „International Nutrition Education Project“ --> nasl. str. Autorova slika Podaci o autoru: str. [197] Bibliografija: str. [198]. Predmetne odrednice Zdrava hrana Životne namirnice -- Hranljiva vrednost Autor - osoba Živić, Dušan Naslov Tajna hrane = The secret of food / Dušan Živić Uporedni naslov ǂThe ǂsecret of food Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2013 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Specijalistička lekarska ordinacija „Dr Živić“, 2013 (Novi Sad : Daniel print) Fizički opis 208 str. : ilustr. ; 30 cm ISBN 978-86-912193-1-4 Napomene Tiraž 1.000 Bibliografija. Predmetne odrednice Zdrava hrana Životne namirnice -- Hranljiva vrednost Moguć blag miris ustajalosti, inače dobro očuvano, bez pisanja, pečata, kompletno. Prva knjiga predstavlja svojevrsni vodič kroz ishranu. Autor nas vodi kroz šaroliki svet hrane. Saznajemo male tajne, prednosti i zamke pojedinih namirnica koje koristimo u svakodnevnoj ishrani i pripremi obroka. Namera je da knjiga nađe svoj put do svake porodice kao narodni lekar, narodni kuvar, bukvar kome se često vraćamo, koristan svakoj osobi koja razmišlja o svom zdravlju. U drugoj knjizi „TAJNA HRANE“, autor dr Dušan Živić, predstavlja nam nove 63 namirnice. Nastavlja da nas vodi kroz šaroliki svet hrane i otkriva male-velike tajne, prednosti i zamke namirnica koje koristimo u svakodnevnoj ishrani i pripremi obroka. Knjiga je, kao savremeni bukvar ishrane, pisana lakim stilom, razumljiva običnom „malom“ čoveku, koji u svakodnevnom životu, pokušava da nađe svoj put ka zdravijem životu. Naš ovonedeljni sagovornik rođen je 4. novembra 1955. godine u Novom Sadu. Detinjstvo i mladost proveo je na Trgu Galerija, u zgradi broj 7, nedaleko od srednje škole „Svetozar Miletić“, koju je pohađao kad je upoznao proslavljenog novosadskog kantautora s kojim je kasnije svirao gitaru i pevao u vokalno-instrumentalnom sastavu Žetva. ako je ostvario veoma zapažen uspeh u muzičkim vodama – kako s bendom, tako i kao solista – Dušan Živić nakon završenog Medicinskog fakulteta, te specijalizacije iz higijene na katedri prof. dr Miladina Mirilova, člana izvršnog borda za ishranu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) – otvara Specijalistički centar za bolesti neadekvatne ishrane „Dr Živić” i intenzivno počinje da se bavi prevencijom kardiovaskularnih bolesti i nutricijskom edukacijom naših vrhunskih sportista. Autor je i rukovodilac programa „Pomozite svome srcu”, nastalog u okviru CINDI programa SZO, kao i autor i koordinator aktuelnog internacionalnog projekta „Tajna hrane” u okviru kojeg su izdate istoimene knjige – „Tajna hrane” 1, 2 i 3 (2009, 2013, 2017). Takođe, autor je TV serijala „Tajna hrane” (100 emisija), koji beleži rekordnu gledanost na prvom programu RTV, u okviru istoimenog projekta. Pionir savremenog sportskog nutricionizma na ovim prostorima otkrio je za portal mojnovisad.com zašto nije nastavio da se profesionalno bavi muzikom, kakvi su bili počeci mladog doktora medicine, ali i koliko je ishrana bitna u procesu treninga, šta je osnova zdrave prehrane, te koja su mu omiljena vojvođanska jela. Rođeni ste u Novom Sadu. U kom delu grada, u kojoj ulici ste odrasli? Kako pamtite detinjstvo? - Rođen sam u samom centru grada. Deda mi je bio visoki bankarski činovnik, bio je i jedan od direktora Jugobanke. To su bančini stanovi, jedna lepa zgrada sa dvorištem kao park. Većina Novosađana ne može da pogreši, zna gde se svi žene i udaju, zna gde je matičar. Nekad je to bio Trg Lenjina, sada je to Trg Galerija, broj 7, u pasažu. U principu sam odrastao u prirodi. Nekad je tu bio park, sad su izgradili garaže, betonirali. Jedna od lepih stvari – moj brat Đorđe Živić, koji je slikar, sad u tom dvorištu ima svoju galeriju. Tu sam živeo do 25 godine, pa sam se preselio u ovaj prostor (Specijalistički centar „Dr Živić”, Bulevar Cara Lazara 58 – prim.aut), koji mi je sad ordinacija, a koji je stan u vlasništvu, gde su nekad živeli moji deka i baka. Inače, porodica Živić ima veze i sa starijim delom Novog Sada – sa Salajkom. Mnogo vremena sam provodio u poznatoj ulici – nekad se zvala Kamberova, a posle ju je moj dobar drug iz mladih dana, poznati novosadski kantautor, proslavio – Jovana Cvijića, broj 16. Dedina tetka je živela na toj adresi u kući-trščari, gde sam kao mali voleo da odlazim. Bezbrižno detinjstvo – igrali smo se, brali voće, đurđevak, pravili strele. Kako smo stasavali, rasli, bilo je interesantnije biti u centru. Osnovna škola „Branko Radičević” bila je na pet minuta od moje ulice, a srednju školu „Svetozar Miletić”, koja je nekad čak bila na mestu današnje Elektrotehničke, tri-četiri broja dalje, praktično sam mogao videti sa svog prozora, sa terase. Ako je škola počinjala u sedam, u pet do sedam sam kretao. U svom poslu ste jedan od najboljih u Novom Sadu, a malobrojni znaju da je muzika vaša posebna ljubav. Spomenuli ste i Đorđa Balaševića s kojim ste sarađivali u bendu Žetva. Kada ste i kako uplovili u muzičke vode? Zašto niste nastavili da se profesionalno bavite muzikom? Kad ste odlučili da budete lekar? - S Đoletom sam se upoznao u Gimnaziji. Obojica smo pevali u horu. Njegova tadašnja devojka, Zorica, išla je sa mnom u razred. To je bio period kada su deca svirala neke instrumente. Svirali smo gitare, pisali pesme i to je bio inicijalni povod našeg upoznavanja. Đole je bio malo stariji, igrao je fudbal za reprezentaciju Gimnazije. Novi Sad nije bio tako velik, poznavali smo se. Posle smo se združili, počeli zajedno da sviramo, i sve ono što je već neka zabeležena istorija – grupa Žetva i početak karijere jednog velikog umetnika Đorđa Balaševića. Sa Žetvom smo snimili jedan vrlo uspešan singl – „U razdeljak te ljubim”. Posle i „Gospoice ala ste mi šik” i objavili smo album „Vreme Žetve” (prvi album vojvođanskog sastava objavljen 1978. godine – prim.aut), a 1989. godine snimio sam i solo album „Po svom”. - Da nije bilo tog nesrećnog rata i tog nekog, po meni, pada kvaliteta svih vrednosti pa i tih umetničkih, kada je muzika krenula u nekom drugom smeru, ekspanzija tog turbo folka, toliko mi je zgadila tu muziku da sam jednostavno pobegao iz nje. Imao sam i gde da pobegnem. Neko ostane u nekom zanatu jer nema izbora. Na sreću ili nesreću, imao sam izbor. Kao mlad, bavio sam se sportom – bio sam fudbaler omladinaca Vojvodine, igrao sam i za mladi tim, taj sport mi je išao dobro. I u muzici nije išlo tako loše, a i bio sam dobar đak. Tako da sam mogao da biram. Nekad je to dobro, nekad nije, ali u principu imate izlaz, niste osuđeni da ostanete u nečemu ako vam se to nešto ne sviđa. Možda sam izabrao ovaj posao pošto je procena bila da je to nešto na šta mogu više uticati, više je u mojoj moći. Možete biti vrlo izuzetan sportista, ali trener vas ne stavi u tim, niste njegov miljenik. Neko to psihički ne izdrži. Gomila naše talentovane dece ode u svet da igra, ali jednostavno ne izdrže, ne zato jer nemaju kvalitet, već što ne mogu da podnesu psihičko opterećenje, jer ne igraš onda kada misliš da si najbolji, ne dobiješ pravu „Nije lako baviti se nečim gde vi niste gospodar situacije“ - U muzici vam je slično, možete biti sjajni ali da bi to došlo do ušiju slušalaca, treba da se slože kocke. U današnje vreme to su menadžeri, pravila šoubiznisa, te puno toga nije u vašoj moći. I mnogi to ne mogu da podnesu. Nije lako baviti se nečim gde vi niste gospodar situacije. Nekom se posreći, popne se na kamen pa je posle lakše, ali probiti se – ne zavisi samo od dobre pesme ili od dobrog rezultata. Svi oni koji su prošli kroz to znaju o čemu govorim. Opredelio sam se za nešto racionalnije, što je bilo u mojoj moći. Bio sam dobar đak, biologija mi se sviđala te sam odlučio upisati medicinu. Jeste li se oduvek hranili zdravo? - Veza sa hranom potiče od malih nogu. Bio sam sitan i mršav, vijali su me po dvorištu da jedem. Priča o hrani je uvek bila prisutna. U principu, nisu to znali moji roditelji, imao sam apetit, ali nisam imao vremena, voleo sam da se igram, da trčim i najbolje sam večerao. Lična iskustva vam posle u praksi mnogo znače. Neki ljudi nemaju nikakve tegobe već jednostavno nemaju vremena, temperament im je takav. Da bi čovek bio normalno uhranjen treba sebi pokloniti pažnju – da doručkuje, ruča, večera, a ne da preskače obroke. Zbog obaveza, čovek sebe zapusti, a nekada svesno, zanimaju ga neke druge stvari – da trči kao dete, da se igra, da radi sve drugo, a ješće kad bude mogao, a to bude obično uveče. Koji Vam je bio prvi posao posle fakulteta? Koje ste poslove radili sa diplomom doktora medicine? - Otac mi je bio šef apoteke na internoj klinici, gde sam počeo da volontiram. Ne otkrivam toplu vodu, moj otac nije pripadao doktorskoj branši – tu su klanovi uvek bili vrlo ozbiljni, a ja nisam bio doktorsko, već dete apotekara, i ispostavilo se da, iako je moj otac proveo ceo radni vek tamo, a nisam bio neki loš student, ni đak, ni netalentovan, ali nije bilo mesta za mene. Posle godinu dana volontiranja, potražio sam posao u okolini Novog Sada. Bilo mi je jasno da je to zanat kao i svaki drugi, gde mora da se radi. A voleo sam i da dajem injekcije, i da se bavim pacijentom, da odgonetnem šta je, gde je, te sam se obreo u rumskom Domu zdravlja. „Šaljite ga u Hitnu pomoć – taj je izgleda spretan!“ - Prvo radno mesto bilo mi je Platičevo, 40-ak kilometara od Novog Sada, 12 kilometara od Šapca, gde svaki dan imate 120 penzionera, gde neko neuk može da se zaglavi ceo dan, piše recepte i ne diže glavu. Pre toga sam već bio odslužio vojsku u Sloveniji, u jednom mestu blizu slovenačke granice, gde je bilo puno posla za mladog lekara, ako je hteo da radi. Četiri hiljade vojnika i sva vojna lica te meštani po potrebi, jer nije bilo lokalnog lekara u tom mestu. Godinu dana kao da sam radio duplu i troduplu smenu, ali došao sam u Platičevo sa ozbiljnom praksom. Sećam se direktor Doma zdravlja u Rumi, Nikola Zeljajić, zove u 11 sati i pita „Dokle je stigao doktor?”, a osoblje kaže „Doktor je završio”. „Šta, završio 90 baka i deka? Šaljite ga u Hitnu pomoć, taj je izgleda spretan.” POSAO KAO RAZONODA: „Učio sam zanat i u rumskoj Hitnoj pomoći koja je tada bila komponovana od ljudi uglavnom iz Novog Sada i Beograda, jedna koleginica je bila iz Rume, uglavnom su to bili, kako smo se šalili, legionari sa strane. Takođe, uskakao sam u sva okolna mesta kad god je trebalo. Nakon toga, u okviru istog Doma zdravlja, radio sam u selima u Sremu – Krušedol, Krušedolski Prnjavor, Šatrinci, Neradin i svoju praksu završio u Vrdniku. Za taj period me vežu vrlo lepe uspomene, bio sam mlad, nisam morao da trčim kući jer nisam bio još oženjen, imao decu. Bilo mi je svejedno da li radim dve ili tri smene, da li ću ili neću spavati. Posao mi je bila razonoda, nije bilo opterećenje. Bilo je i dobro vreme, posao je bio solidno plaćen, priznaje nam Za razliku od mnogih ljudi koji su karijeru i život odlučili da grade u inostranstvu, vi ste ostali u Novom Sadu. Šta je to što vas je čvrsto držalo u ovom gradu? Da li ste ikad razmišljali da odete iz Srbije? - Imao sam želju, kad malo steknem prakse, da odem u Australiju. Stric mi je kao mlad otišao i ostao da živi tamo. Ali... Otac je uvek brinuo o svima, ali kada je otišao u penziju, kada se razboleo, uloga nekoga ko brine, sa te medicinske strane, pala je na mene. Posle sam zahvaljujući radu sa vrhunskim sportistima praktično obišao ceo svet ali sam ipak ostao da živim ovde. Počeo sam da radim kao mlad lekar u FK Vojvodina. Prvo sam igrao u pionirima, mlađim kategorijama, posle i u mladom timu. Moja familija je sportska – deda Đura je bio jedan od predratnih igrača Vojvodine sa najdužim stažem, ali i prvi posleratni direktor kluba. Njegov rođeni brat Milan je takođe bek igrao je s njim u timu. Stric je igrao u podmlatku Vojvodine, pre odlaska u Australiju. Kao što je porodica Hadži imala više generacija, tako i porodica Živić u Vojvodini ima dedu koji je bio od pionira do direktora kluba, mene koji sam bio od pionira do lekara prvog tima, posle i lekar reprezentacije. Tata je bio biciklista, kao i moj rođeni brat Đorđe. - Tih godina, dok sam radio u Rumi, sreo me naš čuveni igrač Aca Ivoš, koji je bio i funkcioner. Pitao me „Gde si?”, kažem „Radim u Rumi.” On kaže „Jedan Živić radi u Rumi. Ajde dođi pa da počneš da radiš sa petlićima pa ćemo videti za dalje.” Bila mi je izuzetna čast da počnem da radim sa najmlađim kategorijama u klubu koji je bio izuzetno vezan za našu familiju. Radio sam sa petlićima, pionirima, kasnije sa omladincima, da bih 90te postao i lekar prvog tima. Kasnije sam mnogo radio sa profesionalcima. Jedan sam od prvih koji je na ovim prostorima počeo da govori o ishrani sportista. Zahvaljujući tome sam posle radio sa pet nacionalnih selekcija. Bio sam prvi nutricionista jedne reprezentacije na ovim prostorima. Bilo je to sa našom fudbalskom reprezentacijom za svetsko prvenstvo u Francuskoj 1998. Kasnije sam radio i sa vaterpolo, bokserskom, veslačkom reprezentacijom i mnogim poznatim pojedincima iz različitih sportova. U šali uvek kažem da nisam ni visok, ni plav, ni iz Beograda, ali sam bio najsigurnija varijanta. Kada je 2000. godine Nenad Manojlović došao na čelo vaterpolo reprezentacije Jugoslavije i počeo da pravi ozbiljan tim, pozvao me je da se kao nutricionista pridružim stručnom štabu. Bio je vizionar, širokih pogleda, shvatao je da nije samo moda imati nutricionistu već da je to potreba te me pozvao da se pridružim stručnom timu. Interesantno je da sam u istom periodu paralelno radio i sa našom Bokserskom reprezentacijom kojoj je naš proslavljeni šampion i tadašnji selektor Tadija Kačar nastajao da vrati stari sjaj. Bilo je uspeha. Poslednje medalje na velikim takmičenjima osvojili su naši bokseri u tom periodu zajedničke saradnje. PROCENA VAŽNOSTI ZDRAVE I URAVNOTEŽENE PREHRANE NAŠIH SUGRAĐANA: „Svest Novosađana raste. Nisu samo penzioneri ti koji se brinu za svoju ishranu. I mladi ljudi počinju da razmišljaju o tome. Vidim rezultate sebi sličnih koji rade na motivisanju i propagiranju zdravih stilova života. Postoje razni vidovi, manje ozbiljni, više ozbiljni. Ishrana i zdrav stil života nisu samo više moda, nisu više samo trend, već su postali i potreba, a i svest da se promenom stila života i ishrane mogu rešiti ozbiljni problemi. Bolesti su najviša stepenica toga i vrlo značajna karika da nekome mogu spasiti život“, smatra naš ovonedeljni sagovornik. Dakle, tada ste počeli da se bavite ishranom sportista. Ko se pre vas bavio time? Koliko je ishrana bitna u procesu treninga? - Prvo bih naglasio da je ishrana sportista nešto vrlo specifično i dosta drugačije od svega ostalog. Ne može se baš poistovetiti zdrav način života i zdrava ishrana sa ishranom sportista, koja ima neke svoje zahteve. Sportista je jedna sportska mašina koja traži drugo gorivo – kao što avion troši kerozin, tako i sportista troši veću količinu ugljenih hidrata koji daju fiziču aktivnost visokog intenziteta. Kupite najbolje auto na svetu i treba mu dati najbolji benzin, isto je i sa ljudskim organizmom. To je danas vrlo ozbiljna nauka. Šta ćete pojesti, koju ćete namirnicu uzeti od prevashodne je važnosti za uspeh i postizanje sportskog rezultata. Kao i trenažni proces, jednako je važno i uzimanje, nadoknađivanje hranljivih materija, kao i odmor. Stil života sportiste je vrlo specifičan i zahtevan. O novim, savremenim trendovima u ishrani sportista, pre mene je počeo da govori jedan biohemičar Predrag Milošević. Lekarska profesija je vrlo sujetna, te on kao biohemičar nije bio preterano prihvaćen, no bilo je nekoliko nas mlađih koji su shvatili ozbiljnost pristupa novim trendovima ishrane sportista. Taj njegov pionirski pokušaj da na ove prostore donese taj pristup, urodio je plodom. Znao sam još jednog mladog kolegu, koji nije bio sa ovih prostora, a koji je nestao u ratnom vihoru, te sam ja ostao kao jedan od retkih koji je verovao da nije velika šnicla razlog i uslov da se postigne vrhunski rezultat, da vodu ne treba zabranjivati, da slatkiši nisu potrebni sportistima... „Kao što avion troši kerozin, tako i sportista troši veću količinu ugljenih hidrata“ - Osamdesetih godina prošlog veka, na ovim prostorima sportistima je zabranjivana voda. Prvi sam koji je omladincima Vojvodine `84. godine rekao „Dajte vodu na teren!”. Moram spomenuti Iliju Pantelića, čuvenog golmana koji je tada bio šef omladinskog pogona u FK Vojvodina, koji je od toga napravio jednu akademiju, instituciju. Omladinci Vojvodine su zahvaljujući njemu i ozbiljnom radu stručnog tima koji je okupio, kao što je profesor Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, Radivoje Radosav, koji je nove metode u trenažnom procesu primenjivao na mladim generacijama, a ja sam ih učio novim trendovima u ishrani sporta, pobeđivali na svim evropskim turnirima, bili prvaci Jugoslavije više puta. Od generacije `69, `70, `71. i `72. napravili smo momke od kojih je 20 evropskih fudbalera. To su i periodi kada sam bio najmanje opterećen. Kada se bavite sa profesionalcima, to su stroži standardi, a sa decom – vi ste im i prijatelj, i trčite s njima zajedno, mada se radilo maksimalno profesionalno, ali nema tenzije, što je posle neizbežno, nema tu prevelikog intimiziranja. Rad u sportu je meni veoma drag i dan-danas radim sa našim vrhunskim sportistima. Ipak, država nije više bogata kao nekada, sve pada na račun sportista pojedinaca. Da ne spominjem pojedine profesionalce s kojima sam radio iz raznih sportova – odbojkaše, košarkaše, fudbalere... Počinje mnogo rano da se radi s decom, jako je važno tu decu, ne samo terati da trče po terenu, nego ih obučiti stilu života i pravilnom načinu ishrane. Dobar deo te dece prolazi našu obuku ishrane sportista kroz mesečne tretmane. U pitanju je promena navika i potrebno je vreme da se navika promeni, a to bez mesec dana ne može da se uradi. Pre nego što ste otvorili Specijalistički centar „Dr Živić”, šta je bio prelomni momenat da se za to odlučite? - Važim za jednog od pionira privatne lekarske prakse u Srbiji. Još kao mali voleo sam da rizikujem. Moj odlazak u privatnu praksu bio je totalno neracionalan za većinu ljudi. Imao sam ugledan i dobar posao u tadašnjem Izvršnom veću Pokrajine i i bio na mestu lekara prvog tima u FK Vojvodina. U Veću sam bio zadužen za sve objekte vodosnadbevanja od pokrajinskog značaja. Vrlo visoka pozicija, odgovorna, zahtevna, ozbiljna. S obzirom da sam specijalista higijene, a jedan deo higijene se bavi higijenom ishrane, ovim čime se sad bavim, a postoji i komunalna higijena, higijena oblačenja, higijena igračaka, higijena životne sredine... Jedan nonsens da vam ispričam – specijalizirao sam u tadašnjem Higijenskom zavodu, odnosno Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika koji je bio pod mojim nadzorom. Bio sam u prilici da proveravam njihov rad, a bio sam istovremeno kod njih specijalizant. Dočarao sam vam koliko je to bila visoka funkcija? Ipak, borio sam se da ne ostanem činovnik te sam iskoristio priliku i kada su nastupila teža vremena, umesto otpremnine, koja se davala prilikom odlaska s posla, zahvalio sam se i tražio da me puste, da ne moram da odrađujem određen broj godina za njih. Napustio sam mesto u Izvršnom veću, napustio sam mesto lekara FK Vojvodine i otišao u privatnu praksu kao jedan od prvih lekara u Srbiji i sigurno jedan od prvih dvoje-troje u Novom Sadu koji se bavio nečim što je u to vreme bilo totalno neizvesno, zakonski nedefinisano. Početkom 92. sam seo u ordinaciju, ružno vreme, kada je plata bila pet maraka, ali mogu da vam kažem da se nikada nisam pokajao. Sve sam doživeo kao izazov koji se pokazao kao dobra odluka. Iza mene je više od 25 godina rada u privatnoj lekarskoj praksi. Jedan sam od pionira ljudi koji su se borili za postavljanje ove lekarske profesije na stepenicu koju zaslužuje. Bio sam i jedan od pionira i osnivača Lekarske komore Srbije, zajedno sa doktorom Zoranom Bulatovićem, profesorom Višeslavom Hadži-Tanovićem iz Beograda, koji vaši za oca privatne lekarske prakse u Srbiji. Jedno vreme sam bio i potpredsednik Lekarske komore. Dugo godina smo se borili da ona dobije svoj status, bude priznata. Ne bih mnogo da govorim o tome jer sam malo razočaran stanjem u Lekarskoj komori, ali kada smo mi to sve konstituisali, smatrao sam da je bolje da mlađe generacije nastave s radom. Šta vas je podstaklo da napišete knjige „Tajna hrane”? Kako se javila ideja da pokrenete serijal emisija „Tajna hrane”? Šta je ono što želite da ljudi usvoje posle čitanja/gledanja knjige/emisije „Tajna hrane”? - Dođe čovek u godine kada razmišlja o tome da iza sebe treba nešto da ostavi. Uvek sam se divio ljudima koji su napisali nešto, kao Jova Tucakov knjigu „Lečenje biljem”. Baveći se ovim, primetio sam da niko nije hronološki stavio na papir sve ovo što jedemo, niko nije napisao tako da to bude razumljivo svakom čoveku. Radeći u privatnoj praksi, zadatak mi je da čoveku pomognem. Mene nije čekala plata, znači ako nešto uradite, a uradite to kvalitetno, vi imate šansu da opstanete. Shvatio sam i da to što radite mora biti praktično i korisno. Stvorio sam ideju u okviru programa „Tajna hrane”. Da sve to ispričam, trebalo bi mi mnogo više vremena, ali u okviru tog internacionalnog programa, koji ima zadatak da na prostoru zapadnog Balkana, koji predstavlja u Evropi rak-ranu što se tiče bolesti srca i krvnih sudova, da pomogne ljudima promenom stila života, da smanji faktore rizika. Znamo tu Lalinu biografiju, milion puta sam pričao, „rodio se, tovio se, strefio ga šlog”. Da to malo skratimo – manje jedi, više se kreće, promeni malo stil života. Mi smo navikli da jedemo masnu hranu, hrana je poslednje čega će se čovek odreći. Ajde da sve što jedemo – sve namirnice, a ima ih oko 200-300 koje čovek najčešće koristi u ishrani – bude opisano na neki način, da napišemo ozbiljne stvari na prihvatljiv način da bi svakom bilo od koristi. Ne da treba da ode kod doktora da mu objasni šta tamo piše, nego da svaka naša supruga, baka, neko ko se bavi hranom, pa i mi sami da se edukujmo i znamo šta će nam u kojoj situaciji od hrane biti od koristi, a šta bi nam bilo manje korisno, kako sami sebi da pomognemo. Neka vrsta narodnog lekara sa aspekta hrane. Tako su krenule knjige „Tajna hrane” koje su pratile istoimeni TV serijal, snimljen na RTV između 2009. i 2010. godine, a koji ima ogromnu gledanost. Išli smo u pet do pet svakog dana na prvom programu RTV i bili smo gledaniji nego „Dnevnik” u pet koji je izuzetno gledan. Ponosan sam na činjenicu da sa 100 emisija vi pokrivate celu godinu. Išli smo godinu dana premijerno, pa drugu godinu reprizno. Nisam bio u prilici da dam drugim emiterima pošto je ugovor bio dosta loš. „Mi smo navikli da jedemo masnu hranu – hrana je poslednje čega će se čovek odreći“ - Zahvaljujući gospodinu Koprivici, koji je aktuelni direktor RTV, što me raduje, nadam se da ćemo saradnju nastaviti i snimiti bar još 100 emisija, a koji mi je omogućio da i drugim emiterima, malim TV stanicama po Vojvodini, nakon par godina, dozvolimo da emituju emisiju „Tajna hrane”. I dan-danas u toku su reprize na regionalnim televizijama poput Kanala 9, TV Banata, RTV Sreća u Somboru, RTV YuEco u Subotici. Pokrivena je cela Vojvodina preko malih TV stanica. Imamo zadatak da plasiramo emisiju i šire – u Bosnu, Crnu Goru, svuda gde nam govorno područje to dozvoljava. Nisam ni lažno skroman, niti se plašim da kažem da sam lokal patriota, bilo bi mi vrlo drago, iako je bilo razgovora i sa tzv. velikim televizijama, da snimimo serijal sa Prvom TV, koji su hteli da ga emitiju u okviru Jutarnjeg programa. Oni ni do dan-danas nisu pokrenuli taj Jutarnji program. Zna se da televizije prave programe koji donose, neki put i podilaze, najširoj publici. Ovu emisiju ipak treba zadržati u okvirima neke popularne medicine, nije za rijaliti šoove. Zbog toga sam odustao od nekih televizija, šala je šala, ali ovde se ipak radi o zdravlju. Volim da se našalim na kraju emisije, ali ne treba sve zapakovati u neku smešu koja se zove „Parovi”. Ko voli neka izvoli, ljudi imaju pravo da biraju, ne bih to mešao. Do sada su izašle tri knjige „Tajna hrana”, promocija treće je bila krajem aprila. U svakoj knjizi je predstavljeno 63 namirnica. Sa četiri ili pet knjiga ćemo uraditi onaj pionirski posao, odnosno biće opisano sve ono što čovek jede. Posle teksta o namirnici, koji sadrži malo istorije, malo anegdote, zelenim i crvenim srcem je izvučeno zašto je dobro i zašto ne bi bilo dobro u nekoj situaciji. Na jedan popularan način opisano šta nam i kada prija, a šta bi ponekad trebali izostaviti. Lep vodič, uputstvo i pomoć u tome kako se hrani. Kakve su povratne informacije čitatelja/gledaoca? Usvajate li kritike ili pohvale vaših pacijenata, vaše publike? - Apsolutno. Prošao sam kroz, popularno nazvan, šoubiznis, baveći se muzikom. Počeo sam da pevam i nastupam vrlo rano, kao klinac. Još pre polaska u prvi razred osnovne skole pevao sam na jednom velikom nastupu sa revijskim orkestrom RTV Vojvodine. Naučio sam da slušam i primam povratne informacije, zajedno sa stručnim timom se trudim da usvojimo sve ono što smatramo važnim. Od mladog momka koji je voleo da se šali, igra fudbal, da se bavi muzikom, ušao sam u vrlo ozbiljnu profesiju, ali sam se trudio da ne odem u krajnost. Optimizam, šarm i doza humora su zadržani u ovom što radim. Zadržao sam to i u knjigama i u emisijama. Mnogi su bili protiv toga „To treba izbaciti, nisi komedijaš”, ali ako želite da ispunite osnovni cilj, a to je približiti čoveku, napisano suvoparno nikada neće doći do njega. Ljudima je dosta i škole i držanja predavanja i tutorstva i zabrane. Morate naći način kako nekoga da vežete za nešto, kako da ga animirate. Kroz vedrinu i šalu, neki su gledali emisiju da vide šta ću se našaliti na kraju, a onda usput i čuli nešto što sam hteo da čuju. Još uvek nisam siguran da to treba izbaciti. Korigujemo se i sve što ustanovimo da treba promeniti, modifikovati, i mladim kolegama koji dođu kod mene uvek kažem „Ako mislite da ima nešto novije, drugačije, slobodno kažite”. Nauka napreduje, razvija se. CELULIT – UVEK AKTUELNA TEMA: „Celulit su nagomilani toksini, razne otpadne materije koje treba izbaciti iz organizma. Sa mnogo tečnosti organizam će izbaciti višak toksina. Trebate jesti što manje hrane koja u sebi ima razne konzervanse, što manje prerađene, začinjene, masne hrane. Ne treba nam tokom leta previše energije. Jedite više voća, više povrća, mladih mlečnih proizvoda, ribu, piletinu. I najbitnije – jedite češće po malo. Takođe, fizički budite aktivni, nemojte sve vreme visiti na Fejsbuku“, savetuje prim. dr med. Dušan Živić. Po gradu sve više primećujemo radnje zdrave i organske hrane, veganske i vegetarijanske restorane... - Ne treba se plašiti toga. Niko nije postavio pitanje šta ćemo sa invazijom pečenjara ili kafića. Stvar je izbora gde će neko da ide. Mnogo se radujem što su se stvorili uslovi da radnja ili restoran takve vrste može da preživi. Godinama u Novom Sadu ni jedan vegetarijanski restoran nije mogao da preživi. Treba se što pre okretati zdravim stilovima života, što pre kanalisati navike koje nisu preterano zdrave. Ne mislim da možemo da živimo pod staklenim zvonom, da mladi svet treba da živi kao u manastiru. Ali ako si jednom izašao i ostao do tri ujutro i malo popio, nemoj to raditi sutra. Ako je danas bio rođendan pa si pojeo tri parčeta torte, nemoj i sutra. Nemoj svakog dana pojesti 200 grama čokolade. Ako jedeš lubenicu, nemoj pojesti svih 10 kila. Mera je filozofija svega. I moda je po neki put dobra jer vas tera da radite nešto zdravo. Mada moda nije preterano povezana sa dobrim stvarima, ali ima i dobrih moda. Moda da se nose flašice i da nije više sramota u restoranu poručiti vodu, to je sjajna stvar. Mnogo bolja od majica do pupka ili poderanih pantalona. Moda vas na sve natera. Najveći zločin je bio zabranjivati ljudima da piju vodu, pogotovo sportistima. Znate kada je krenula moda da se nose flašice? Kada se voda počela flaširati i naplaćivati u restoranima. Čim je voda upakovana, u nekoj lepoj ambalaži. A nije bilo moderno kada su u kafanama uz kafu davali čašu vode iz slavine. Plaća se sve pa zašto ne bi i dobra navika. To je odlično, dobro i vrlo korisno za organizam jer tečnosti nikad previše. „Znamo svi Lalinu biografiju – rodio se, tovio se, strefio ga šlog“ Koji su razlozi zbog kojih osobe posećuju vaš Specijalitički centar, odnosno ko su vam pacijenti, ko najviše traži savet/pomoć? - Pacijenti su iz najširih krugova. Prevencija kardiovaskularnih bolesti, kako je čuveni CINDI program rekao i dao doktrinu kako se boriti protiv hroničnih nezarazanih bolesti – bolesti srca i krvnih sudova kod kojih je stres dominanatna komponenta, odnosila se na poslovne ljude – menadžere. Kako je dolazilo do pada životnog standarda, do rata, svaki mali čovek je postao menadžer kako da preživi. Realno gledajući – svi su sada menadžeri jer je nivo stresa toliki zbog egzistencijalnog minimuma. Svi su pod ogromnim stresom te nam se ciljna grupa širi na kompletnu populaciju. Pored poslovnih ljudi, vrhunskih sportista, političara, naši su pacijenti i „obični ljudi”, čak i penzioneri. Nađe se i prostora i novca, iako smo privatna praksa. Imamo vrlo ozbiljno obolele pacijente koji su rešili da spas potraže u promeni načina ishrane, stila života, povećanim dozama vitamina, a ne citostatskom terapijom, lekovima koji truju organizam, zračenjem ili raznim agresivnim metodama. To su manje ružičaste stvari od priče o sportu. Ipak, kad čovek odluči, lako se sve reši. Kako se vi hranite? Kako se fizički aktivirate? - Nisam neko ko sebe uzima za primer drugima. Moj stil života je možda malo rigorozniji. Od 20 godine sam laktovegetarijanac, znači od životinjskih stvari jedem samo mleko i mlečne proizvode. Nisam bio bolestan niti verski opredeljen. Pošto sam uvek sebi postavljao neke zadatke, odlučio sam se za trening volje, želeo sam da vidim da li mogu nešto što mi se jako jede da ne jedem. U periodu kada sam se još bavio muzikom, u Africi sam upoznao neke ljude koji su bili muzičari i, na moju sreću, vegetarijanci. Bilo šta tad da su radili, kao mlad čovek bih verovatno oponašao. Njihov način ponašanja je toliko bio sugestivan da sam ga prihvatio. Nisam bio motivisan ni da skinem kile, ni da dobijem kile. Već njihov stil života – njihova smirenost, uvek sam bio malo brzoplet. Nekoliko godina kasnije, na ličnom primeru sam uvideo da taj stil života donosi neko smirenje. I godine kažu donose smirenje. Ti ljudi su imali puno godina a izgledali su izvanredno, svirali su izvanredno što me takođe fasciniralo. Dobro sam se osećao, bio sam funkcionalan, a i bili ste interesantniji u društvu zato što ne pušite, ne pijete i ne jedete meso, nego da ste sve to radili. Bio sam drugačiji od ostalih. Kao zreliji momak sam uvideo da mi to doprinosi da se osećam dobro, da baratam svojom voljom, da zahtev koji sam sebi postavio dolazi do izražaja. - Ponekad kažem pacijentima „Idete ulicom i svidi vam se neki momak ili devojka, pa ne skačete odmah na njega ili nju. Pa valjda prvo pravite plan šta i kako. Isto je i sa hranom. Ne bi trebalo pojesti odmah sve ono što vam se sviđa i što vidite“. U svemu treba imati meru. Neko obuzdavanje mora da postoji. Što god više vladamo sobom tim smo jači. To je ono što sam na ličnom primeru kasnije počeo da saznajem. Trening volje je najveća stvar i najveća korist u celoj priči. Kad možete sa nekim svojim nagonima da kalkulišete, baratate, postajete jaki. Indirektno to ima koristi na zdravlje. Još uvek igram rekreativno fudbal na DIF-u sa momcima od 25 godina i više. Nisam se ugojio, dobro trčim, bicikl poslednjih pet godina dosta ozbiljno vozim. Otac mi je bio trener i selektor reprezentacije, brat mi je bio uspešan biciklista, državni reprezentativac, ja sam drumski bicikl počeo ozbiljno da vozim pre pet godina, kada sam video da mi za fudbal treba još četvero, za tenis još jedan. Hteo sam bolje da iskoristim vreme kad sam hteo da budem aktivan. Dosta sam fizički aktivan. Vozim po drumu, biram periode kada nisu preterano opterećeni. Kao što gledate učesnike na Tour de France, ako me negde sretnete, slično ću izgledati, zamaskiran. Pazim, slušam, velika je glupost i vrlo opasno voziti bicikl sa slušalicama u ušima, jer na drumovima prvo čujete vozilo koje vam dolazi od pozadi. Imam čamac, lep gliser, odem da pecam sa bratom, decom na Dunav. Pecaroš sam od malih nogu. Pecanje, kupanje, tenis na pesku. Navikao sam da budem aktivan, nikad ne mirujem. Igranje karata je lepa stvar, ali meni je to gubljenje vremena. Pecaroš od malih nogu koji je navikao da bude aktivan Koje su po Vama najopasnije, a koje najzdravije namirnice? Nabrojte po pet. - To se stalno izmišlja, to je od deset božijih zapovesti krenulo. Izbegavajte ono što svi znaju da ne valja. Pre svega trudite se da imate meru, da jedete češće po malo. Leti više voća, povrća, tečnosti. Izbegavajte puno kafe, alkohola, gaziranih pića. Jedite sezonski. Nemojte žaliti za namirnicama o kojima se prave hvalospevi, kao što su čia semenke, ono što su Inke jele. Osnovna su tri pitanja – šta jesti, kada i koliko. Jedemo hranu koja nas okružuje, manje prskanu, organska hrana je nešto čemu treba težiti. Poštujte raspored obroka, nemojte da pregladnite. Tri obroka su obavezna i gledajte da imate užinu između. Nemojte preterivati, za tri sata možete ponovo jesti. Najznačajnije nagrade koje ste do sada osvojili? - Ljudi kojima sam pomogao, moja su najveća nagrada. OMILJENA NOVOSADSKA (ILI VOJVOĐANSKA) JELA: „Kao pravi Lala, volim gomboce sa šljivama, taške, testo sa svim i svačim i kolače s makom. Ipak, sa ovom vrstom hrane čovek mora biti vrlo oprezan, paziti na količinu, vreme uzimanja. Ako želite pojesti malo više, morate biti izuzetno fizički aktivni ili ćete se brzo ugojiti“, upozorava stanovnike Vojvodine dr Dušan Živić. MG154 (N)

„U ovoj knjizi neću pokušati da ponudim uvod u filozofiju Žaka Deride, a još manje novo tumačenje jednog dela čija će obuhvatnost i bogatstvo još dugo prkositi komentatorima. Ali voleo bih da pružim, barem u istoj meri kao priču o jednom pojedincu, biografiju jednog mišljenja. Stoga ću se držati prvenstveno Deridine lektire i uticaja koje je pretrpeo, nastanka njegovih glavnih dela, potresa oko njihovog prijema, borbi koje je Derida vodio, institucija koje je osnovao. Ipak, to neće biti “intelektualna biografija”. Ta me formulacija nervira na više načina zato što isključuje ono što kao da se podrazumeva: detinjstvo, porodicu, ljubav, materijalni život. Za samoga Deridu, kao što je objasnio u razgovorima s Mauricijem Ferarisom (Ferraris), „izraz ’intelektualna biografija’“ bio je, vek posle nastanka psihoanalize, osobito problematičan, još i više nego izraz „svestan intelektualni život“. Isto mu se tako krhkom i neodređenom činila granica između javnog i privatnog života.” Benoa Peters Biografija Žaka Deride (1930–2004) donosi priču o frankofonom dečaku iz Alžira kome je sa 12 godina, zbog jevrejskog porekla, zabranjeno da pohađa školu, a koji će postati najprevođeniji francuski filozof u drugoj polovini 20. veka. Ona govori o ranjivom, iznurenom čoveku koji je čitavog života sebe video kao nekog ko nije dobrodošao u francuski univerzitetski sistem. Ova biografija nas vodi i u različite svetove u kojima je Derida živeo i radio: Alžir pre sticanja nezavisnosti, mikrokosmos pariske École Normale Supérieure, samo jezgro strukturalističkih mislilaca i turbulente događaje iz 1968. i kasnije. U njoj srećemo niz vodećih pisaca i filozofa s kojima je bio bliski prijatelj: Luja Altisera, Emanuela Levinasa, Žana Ženea, Elen Siksu, Pola de Mana i druge. Upoznajemo se s podjednako dugim nizom brutalnih polemika koje su se vodile o ključnim pitanjima sa takvim misliocima kao što su Mišel Fuko, Žak Lakan, Džon Serl i Jirgen Habermas, kao i sa nekolicinom afera i sporova koji se nisu ticali samo akademskog sveta, među kojima su najpoznatije one u vezi sa Hajdegerom i De Manom. Ona nas podseća i na brojna Deridina politička angažovanja koja se tiču ilegalne emigracije, Nelsona Mandele, američkog intervencionizma, i pomno prati uzlete dekonstrukcije i njen izvanredan uticaj, koji se od kraja 60-ih širio i preko granica filozofskog sveta, na studije književnosti, arhitekturu, pravo, teologiju, feminizam, kvir teoriju i postkolonijalne studije. Radeći godinama na ovoj obimnoj i pouzdanoj biografiji, Benoa Peters je razgovorao sa preko stotinu osoba koje su sarađivale s Deridom i poznavale ga. Bio je prvi istraživač koji je koristio ogromni arhiv koji je Derida sakupljao tokom čitavog svog života i njegovu bogatu korespodenciju. Peters nam otuda nudi novo i dublje razumevanje čoveka koji se danas smatra jednim od najbitnijih i najuticajnijih filozofa druge polovine 20. veka. S francuskog prevele Jelena Stakić i Melita Logo Milutinović. Loznica, Karpos, 2017. Barem su dve zamke vrebale Benoa Petersa, pisca biografije Žaka Deride. I u obe je glavačke upao. Ako je za utehu nije ih mogao izbeći. Osim da je odustao od pisanja. Ali i to je bilo nemoguće. Te dve nemogućnosti – nemoguće je bilo ne pisati i nemoguće je napisati biografiju Žaka Deride – stekle su se u voluminoznoj knjizi (652 stranice) čiji je značaj teško preceniti. Žak Derida, dakle. Jedan od najvećih i najčudnijih, najzagonetnijih savremenih filozofa, čovek koji je bio obožavan do te mere da su se „deridijanci“ neretko doživljavali kao sekta i koji je, u isto vreme, bio (i ostao) toliko omražen da u trenutku kada, sredinom osamdesetih godina prošloga veka, postaje jedan od najslavnijih Francuza u svetu, kada predaje na najvećim i najprestižnijim univerzitetima na potezu od Amerike, preko Evrope i Afrike, do Japana, kada je najprevođeniji francuski filozof, u samoj Francuskoj jedva uspeva da pronađe odgovarajući posao. Da stvar bude još zamršenija, Derida je filozof čiji su tekstovi u tolikoj meri komplikovani i, barem na prvi pogled, neprozirni, da je čitanje njegovih radova jedna od najzahtevnijih intelektualnih akrobacija. Iako mu je životopisac veoma naklonjen, Derida se u ovoj biografiji pokazuje kao čovek težak sebi i drugima, genijalan i fascinantan lik koji ne može bez ljudi a beži od njih, osetljiv i zahtevan do granice neizdržljivosti, bezrezervno odan onima koje voli i nepomirljiv prema onima za koje veruje da su ga izneverili. Ali pre svega i iznad svega ova biografija potvrđuje ono što, iskusnijem oku, govore njegove knjige: kada je o filozofiji reč nikakvih kompromisa, ni sa kim, pa ni sa samim sobom, nije bilo. Kao mlad čovek Derida je do te mere nesiguran i sklon depresijama da je njegov ostanak u filozofiji nekoliko puta bio ozbiljno doveden u pitanje. To što je rođen 1930. u Alžiru, u tradicionalnoj jevrejskoj porodici, više je od pukog podatka jer je za vreme Drugog svetskog rata on i na svojoj koži žestoko osetio učinak rasizma. Ta će ga râna iskustva straha i neizvesnosti, kada je, između ostalog, izbačen iz škole kao Jevrejin, obeležiti za čitav život. Sa 19 godina dolazi u Pariz, ali susret sa tim velikim, uzbudjivim gradom nije ni dobar ni lak. Verovatno će onome ko poznaje raspon Deridine erudicije delovati čudno, ali on nije bio dobar student, neke je predmete prolazio na jedvite jade, padao je ispite, a čak ni iz filozofije nije dobijao najbolje ocene jer je oduvek pokazivao gađenje prema profesorskom (a ne živom) filozofiranju. Takav će mu stav doneti koliko slave, toliko i nevolja. Čak ni odbrana doktorata – a tu institucionalnu prisilu obavlja s pedesetak godina, kada je jedan od najcenjenijih filozofa na svetu – neće proći bez neprijatnosti. Ipak, uspeva da uđe na najprestižniju francusku instituciju, Ekol normal, gde ga nešto starije kolege Luj Altiser i Mišelo Fuko odmah uočavaju. Samo bekoliko godina kasnije objavljuje svoje prve, zapanjujuće sveže i jednako složene tekstove koji se mogu voleti ili mrzeti, ali pred kojima se, naprosto, nije moglo ostati ravnodušnim. Opasna filozofija Ono, dakle, što je Deridi od prvog trenutka bilo jasno, a do čega većina filozofa ne dođe nikada – te onda svoju filozofsku impotenciju preobražavaju u mržnju prema francuskom filozofu – jeste da filozofija dostojna toga imena mora da bude opasna. Opasna po okolinu, opasna po društvo, opasna po poredak, opasna po onoga ko je piše. To postaje jasno već u prvom njegovom spisu iz 1962. godine, Poreklo geometrije u filozofiji Edmunda Huserla: Derida pritiska tamo gde najviše boli. Filozofija živi, verovao je, samo ako odbije da pristane na već zgotovljene oblike, ako dovršene forme, uz sve rizike, razgrađuje. Umeće razgrađivanja, ali i ponovnog konstruisanja od istih elemenata, Derida će nazvati dekonstrukcijom. Iako će mu dugi niz godina tumači zamerati da je nepolitičan, Peters u svojoj biografiji snažno sugeriše da su, kod Deride, politički ulozi uvek bili i veliki i jasni, jer borba protiv okoštalih struktura ne može ne biti politička. To što filozof ne koristi tradicionalne političke pojmove i tradicionalnu filozofsku retoriku, te je mnogo više okrenut književnosti i slikarstvu, samo je perspektiva koja ne poništava implicitne političke učinke. Slavni pojam rAzlika (différance, a ne, kako je pravilno, différence), recimo, politički je do same srže. Uostalom, i sam će Derida u ličnim sveskama, 1976. godine, zabeležiti sledeće: „Kao po običaju: nikad ne sklapam saveze i pucam na sve strane: potpuno sâm. Strah me je od saveza i osećaja sigurnosti koji saveze održava. Stvarno me je toga strah, što niukoliko ne čini moju usamljenost junačkom, već pre nekako zastrašenom i kukavičkom: ‘neće me prevariti’ – pa tražim rešenje u ‘bežanju od saveza’ i odvratnosti prema ‘zajednici’. Gadi mi se i sama ta reč“ (str. 305). Upravo se u ovim oporim rečima pronalazi sva poetika Deridinog filozofskog poduhvata, ali i njegovih ličnih izbora i nemira. Zapravo, Derida je uvek bio raspet, doslovno rastrgnut, između želje i potrebe za samoćom – te se u svojim pismima neprestano žali kako nema mira – i jasne svesti da je angažovanje, kako u građanskom, tako i u filozofskom smislu, obaveza svakog slobodnog građanina. Gde god se pojavi sve oko njega se kovitla i vri. (Incident će se, naravno, dogoditi i u Beogradu 1992. godine kada znameniti ničeanac ovdašnji, patetičan i dosadan nacionalista, u poluprivatnom kontekstu odbrusi Deridi kako je izdao Ničea. Svikao na slične gluposti Derida je ostao pribran – naravno da je izdao Ničea – a sam Niče se, jamačno, promeškoljio u grobu.) U takvom sticaju događaja neizbežne su i urnebesne epizode poput one kada Deridu na berlinskom aerodromu dočekuje nemački kolega. Nemački filozof o svom francuskom gostu zna sve, osim kako ovaj izgleda. Budući da glas o Deridi, kao ekscentričnom Francuzu, ide ispred njega, nemački filozof prilazi živopisno obučenom muškarcu sa razdrljenom košuljom i naočarima za sunce na nosu i sprovodi ga do automobila. Ispostavlja da čovek jeste Francuz, ali s filozofijom nema veze, on je režiser koji u Berlinu bira glumce. U tom trenutku Nemac uočava muškarca nemirne sede kose, u neuglednom sivom odelu, koji se, na izlasku s terminala, unezvereno osvrće oko sebe. To je, naravno, Žak Derida. Francuski režiser istog časa eksplodira od smeha, nemački filozof tone u zemlju od sramote, dok Deridi ta epizoda nije zabavna. Zabavno je, međutim, što će, nešto kasnije, i sam Derida da promeni svoj imidž i bezoblično profesorsko odevanje zameni opuštenijom odećom, praćenom obaveznim belim šalom. U komunističkoj Čehoslovačkoj 1981. godine biva uhapšen zbog posedovanja droge, češka policija ga umereno maltretira, provodi noć zatvoru, a ta epizoda u tolikoj meri uzburkava političke duhove da interveniše i sam predsednik Francuske Fransoa Miteran, preteći Češkoj oštrim merama. (Ispostavilo se da je drogu Deridi podmetnuo nesposobni, ali ambiciozni policajac koji će, po padu komunizma, da bude uhapšen upravo kao trgovac drogom). Snimaju se filmovi o njemu i filmovi s njim kao glumcem. Doduše, on uglavnom igra sebe samog. Jednu od filmskih epizoda upotrebiće Derida za potresan tekst o duhovima i utvarama. Glumeći sebe on vodi dijalog sa studentkinjom koja, pred njim, izgovara sledeći tekst: „Ne bojim se više, ja sam duh“. Malo posle snimanja glumica umire sa 24. godine. Kada američki studenti, nekoliko godina kasnije, budu tražili od Deride da zajedno s njima odgleda taj film, on će biti do te mere potresen da tekst o utvarama, kasnije, prerasta u slavnu knjigu Marksove sablasti. Paradoks biografije Kao i biografi Mišela Fukoa i Rolana Barta, biograf Žaka Deride suočava se s konstitutivnim paradoksom svog poduhvata: kako pisati životopis filozofa koji je značajan deo svoga dela posvetio upravo ideji po kojoj život autora ni na koji način nije bitan za njegovo delo? Ništa nam detalji života neće reći o samome tekstu, tvrde sva trojica. Tajna teksta ne nalazi se izvan njega, u životu autora, u njegovim namerama, htenjima i nemirima, u onome što je pisac hteo da kaže (vouloir-dire). Istina teksta je u samom tekstu. Upravo je tekst ono što je pisac hteo da kaže (zašto bi inače pisao?). Što se, u međuvremenu, značenja teksta mogu tumačiti na različite načine, problem je i lepota samoga jezika, a ne piščevih duševnih i telesnih stanja. Ne postoji jedno, pravo, istinsko i istinito tumačenje, već postoje samo tumačenja. Kakvog, onda, ima smisla pisati biografiju, naročito biografiju nekoga poput Žaka Deride? Da li je to puko zadovoljavanje pučke radoznalosti koja bi da zaviri u sobu, lonac i krevet slavne osobe, psihološko poigravanje proizvoljnim vezama – Deridine osetljivosti, smenjivanje depresije i euforije, uživanje u slavi i raskoši, vezanost za roditelje, iz čega se, onda, objašnjava tekst – ili u biografiji, ipak, ima nešto više? Ovde ne treba okolišati: ni jedan jedini detalj iz Deridine biografije – a ovde je reč o veoma iscrpnom tekstu, koliko je god to moguće na tako malom prostoru – ne kaže nam savršeno ništa o njegovom delu. Ali dobra će nam biografija, a Petersova to jeste, kroz govor o jednom piscu reći ponešto i vremenu u kojem je živeo i pisao. Ta nam i takva perspektiva neće objasniti delo, ali će nam, možda, reći zbog čega je on pisao tako kako je pisao, a ne drugačije. Dobra biografija, dakle, hvata duh vremena, a one najbolje biografije odvajaju se i od onoga o kome govore i od duha vremena i počinju da važe kao autonomna dela. Biografij Benoa Petersa, dakle, sa svojih 650 stranica sitnog sloga, tek je jedan element velike slagalice koja se zove Žak Derida. Možemo se, utoliko, sporiti da li je Žak Derida najveći filozof dvadesetog veka, ili ne, ali je neosporno da ja zaslužio ovakvu biografiju, iscrpnu i poštenu, jer posle njega filozofija nije ono što je bila ranije. Sada je mpogo više. Ivan Milenković VREME, BR 1430 | 21. MAJ 2018. ANJA VEBER, CARTE DIEM, ESEJISTIKA ŽAK DERIDA, BIOGRAFIJA Portrait de Jacques Derrida en Jeune Saint Juif1) (Žak Derida, Biografija, Benoa Peters, Karpos, Beograd 2017) Sebe dugujemo smrti („Nous nous devons a la mort”) Žak Derida Benoa Peters napisao je nešto što bi se moglo nazvati više od biografije Žaka Deride, predstavio nam jedno burno vreme, velik broj markantnih likova filozofsko-literarne scene, ne tako davne prošlosti iz francuske, i evropske kulture, filozofije i politike.2) Kroz priču, bez pretenzija da piše o filozofiji nasuprot literaturi, a – ipak piše o njoj – jer je involvirana u život, Žakija – Žaka Deride, od mladalačkog doba pa do poslednjeg dana. Deridu je nemoguće predstaviti drugačije nego kroz filozofski diskurs koji je trajao četrdeset godina. Živeo je kroz filozofiju, načinom života koji – ona potražuje od nas – kako bi rekao Pjer Ado. Dakle, svako čitanje u kojem se trudimo da nešto shvatimo samo je korak na putu koji se nikad ne završava – kazao bi Derida. Čitajući biografiju razvijamo lični odnos, unutrašnji dijalog sa kompleksnim Deridom i ne ostajemo ravnodušni… Kako se ne bismo divili čoveku koji je godišnje pisao po dve knjige, objavio sedamdeset knjiga i veliki broj eseja za života, imao obimnu korespodenciju sa prijateljima, književnicima i kolegama filozofima dok je pri tome ispunjavao svoje profesorske obaveze. Koliko je to ljudski, puno iščekivanja, novih konkurisanja u prestižne institucije kao što je, Univerzitet u Nanteru, Collège de France – gde je prvo odbijen, a potom vraćen u staro okrilje ENS-a prosto je neverovatno. Odbijanja velikih izdavačkih kuća prinudiće ga da stvori krug malih, ali vrlo cenjenih izdavača, koji će pratiti njegov specifičan način rada i pisanja. U francuskim akademskim krugovima nikad nije bio za života prihvaćen, nasuprot tome dekonstrukcija je vladala na američkim univerzitetima kao – „deridomanija”! Derida je sanjao da napiše knjigu o onome što on jeste bio van svakog akademizma, a to je priča o Jevrejinu koji je rođen u Alžiru koji se ne oseća ni kao Francuz ni kao Jevrejin, o čoveku koji beži od svake zajednice, svrstavanja uz neku grupu. Jevrejina koji nikad nije govori hebrejski, čitao Toru ili Talmud ili proučavao judaizam. Ima u tome nečeg veoma toplog u dramatičnom intimnom prelomu i raskida s onim što je toliko tradiconalno obavezujuće. To je tiha drama koju će kasnije, u poznim godinama biti ispisana na stranicama knjige Cirkumfesije,3) jedan sasvim čudan, gotovo nepodnošljiv od bestidnosti pomešane s prepredenošću, sirov i jednostavan tekst. Zapravo inicijalni autor ove biografije je Džefri Benigton, koja će dugo biti najpotpuniji hronološki opus, dok je glavni autor knjige Žak Derida koji će u poglavlju Zakon žanra otkriti niz detalja, praćenih fotografijama, ispovestima, intimno poverljivim detaljima. Ono što je važno kod Deride jeste da je sebe sve više tokom godina; video kao pisca, dok je njegova misao sve manje odvojiva od svog iskazivanja. Spada u najprevođenije francuske pisce – filozofe, ali je pre svega genije za jezik prema kojem gaji brižnu, ljubomornu i nemirnu ljubav a to je francuski – Derida. Derida će u Crikumfesijama naglasti složenost svoje pozicije jer se stiče utisak da je nedovoljno velik Jevrejin i u isto vreme velik Jevrejin, reći će da mu je stalo da razmišlja o toj paradoksalnoj logici, bez mogućnosti da je nadvlada. – (Bofre). Ovu činjenicu spominjemo jer će njegovo poreklo po rodu uticati na tegobu njegovog mladalačkog puta u vreme okupacije Alžira, docnijim polemikama u koje je bio uključen u nekim polemikama i žestokim konfrotacijama koje su bile uobičajene za franucusku intelektualnu scenu: od afere Hajdeger do afere De Man 1987 – 1988. godine. Derida je bio jedan od velikana francuske filozofske škole, evropske misli koja se razvija na tragu Huserla, Hajdegera, Ničea čitanjem Prusta, Žida, Malarmea, Pola Celana, Žan Žanea, Antoan Artoa, Emanuela Levinasa. Često ga svrstavaju u misao postmoderne (sugerišući pod tim moralni relativizam), njegova privrženost autorima moderne će se više odnositi na teški, zahtevni estetski eksperiment – tih autora. Za Deridu je činjenica da moralne vrednosti ne mogu da se iskažu kao jednostavne vrednosti kroz prenaglašen način ličnog ponašanja već naprotiv skromnošću ličnog stava. Sva ova čitanja i tumačenja kroz tekstove nisu bila dokaz superiornosti Deridine misli niti negativni kriticizam. Već pridavanje značaja veličini Platona, Rusoa, Hegela ili jevrejskog filozofa Emanuela Levinasa, da su se njihovi tekstovi imali mnogo dublje značenje nego što su sami autori prvobitno nameravali. U razgovoru sa Henrijem Ronsom, Derida će mu replicirati da je njegovo – čitanje povlašćenih primera – pokušaj da ostane u granicama filozofskog diskursa. Kažem granica, a ne smrt jer uopšte ne verujem u ono što se danas tako olako naziva smrt filozofije. Dakle, to je granica na osnovu koje je filozofija postala moguća, definisala sebe kao epistemé koja funkcioniše unutar sistema temeljnih stega, pojmovnih suprotnosti izvan kojih je neizvodljiva.4) Ta tanka granica između filozofije i književnosti, moćnog oružja svih generacija od antičkih do modernih filozofa postala je zajedno sa misijom dekonstrukcije moćni pokretač Deridine filozofije. Još 1972. godine Rolan Bart će primetiti Deridinu ljubav prema francuskom jeziku, jer ostajemo mu dužni za novi žestoki poetski rečnik, u kome su prisutne životne reči. Skovaće mnogo nepoznatih reči a u knjižici Šarla Ramona koji je popisao i analizirao nekoliko desetina Deridinih neologizama i kovanica: neodredište, arhi-pisanje, zgođavanje, tajnoodredište, odredišteodlutanje,otprisvajanje, utvarologije, medijagoški, mondolatinizacije, preopstajanje, strikktura, rAzlika… Deridina rečenica je bliska više Džemsu nego li Prustu, obmotava se oko same sebe, da bi onda naglo krenula dalje. U ličnoj konverzaciji bio je harizmatičan intelektualac, poslednji na liniji odbrane anti-filozofa od Kjerkegorda, Ničea, Marksa, do Frojda, Hajdegera, Adorna, Valtera Benjamina, koji je mogao da se izrazi na jedan specifičan način tako što je smislio novi stil, autentičnu filozofiju. Smatra se da su njegova dela sa najvećom pažnjom najviše praćena na odeljenjima za književnost, gde je često izučavan sa drugim poststrukturalistima: poput Mišela Fukoa, Helen Siksu, Žila Deleza, Rolana Barta. Deridina annus mirabilis bila je godina kad je objavio dela: Gramatologija, Pismo i razlika, Glas i fenomen, kad se i pojavljuje prvi intervju s Deridom 1967. godine u Les Lettres francaises, kulturnom nedeljniku koji uređuje Aragon. Derida radi na uzdrmavanju jedne ontologije koja je u svom najdubljem kretanju – smisao bića odredila kao prisustvo, a osećaj jezika (language) kao puni kontinuitet reči i učinila ono što verujemo da čujemo pod nazivoma bliskosti, neposrednosti i prisustva. U delu Gramatologija, Derida najveću pažnju poklanja Rusou: Ogledu o poreklu jezika koje smelo povezuje sa nekim odlomcima Ispovesti.5) Suprostavljaući prirodu i kulturu, Ruso ističe govor kao izvorno mesto jezika. Pismo je pokazatelj izveštačenosti i izopačenosti civilizacije sa kulturom na vrhu, naspram prirodnog stanja ljudske dobrote. Isti dualizam se pokazuje u tumačenju muzike gde ono što se u jeziku predstavlja kao glas, u muzici predstavlja kao melodija, a gde je pismo ekvivalent teoriji. Derida smatra da primat govora u odnosu na njegov primarni – opasni dodatak – (supplément) pismo, Ruso u svom tekstu uopšte ne dokazuje, nego se trudi da retorikom potvrdi staru tezu zapadne metafizike božjeg prisustva. U to doba je jedini Ruso redukciju pisma učinio sistemom celokupnog tog perioda. (Gramatologija). On prepoznaje kod Rusoa sklonost prema fonocentrizmu, istu onu koju je našao kod Sosira, a koja svoje poreklo nalazi u logocentrizmu – zapadnoj metafizici koja osećanje bitka određuje kao prisustvo.6) Dekonstrukcija se ogleda u tome kako Derida pokazuje u nedovoljnosti Rusoove retorike da pokaže zašto govor ima primat nad pismom, po čemu je kultura odraz dekadentnog oblika prirodnog stanja, i na koji način nas je taj suplément otrgao od prirodne punoće bitka u našem govoru. Pojava knjige O Gramatologiji uneće nov duh u razmišljanja sa naglaskom da je filozofija u krizi ali da je ta kriza istovremeno i obnova. U Francuskoj, filozofiju preobražava čitava plejada mladih mislilaca: Fuko, Altiser, Delez, a među njima i Žak Derida. Poznat po jednoj maloj ali vrednoj grupi normalijanaca – * École Normale Supérieure (ENS), on će se svojim delima približiti široj publici. Međutim Derida će kroz dekonstrukciju nekih stavova Fukoa, Deleza, Lakana, izazvati polemike i njihov stav će biti negativan, sasvim neprijateljski nastrojen, nakon početnog divljenja prema Deridi. Sam Derida kaže o terminu dekonstrukcija sledeće: Kad sam odabrao tu reč i kad mi se ona nametnula, nisam mislio da joj pridata tako važna uloga u diskursu koji me je zanimao u ono vreme. Izmedju ostalog, želeo sam da prevedem i svojim potrebama prilagodim hajdegerovske reči Destruction ili Abbau. U ovom kontekstu obe označuju operaciju koja se tiče tradicionalno strukture ili arhitekture utemeljiteljskih pojmova ontologije ili zapadne metafizike. Ali na francuskom je izraz destrukcija više vidljivo implicirao poništenje, negativno svođenje bliže ničevskom rušenju, nego hajdegerovskom tumačenju ili vrsti čitanja kakvu sam predložio. Stoga sam ga uklonio. Sećam se da sam tražio da li je ta reč, “dekonstrukcija” (koja mi je naizgled došla spontano) zaista francuska. Našao sam je u Littreu. Gramatički, lingvistički ili retorički domašaji tamo su bili dovedeni u vezu sa mehaničkim ( machihinique) domašajem. Ta mi se veza učinila vrlo srećna.7) Žak Derida započinje svoj individualni vlastiti istraživački put kad je strukturalizam; bio dominatni filozofski pravac; na filozofskim katedrama u Francuskoj, u vremenu kad je dekonstrukcija počela da se konstituiše kao antistrukturalizam, nešto što ujedno osporava autoritet jezika. Kao autentična teorija kad su nauke o jeziku i iskazi o jeziku bili dominantni, osporavanjem jezika, lingvistike, logocentrizma. Žak Derida je jedan od retkih filozofa koji problematici kojom se bavi, ne ide utabanim stazama svojih prethodnika, da se ne bi u filozofiju upisao kao prethodnik neke škole. On se bavi problemom jezika, ali ga je teško svrstati u tradiciju filozofije jezika, s obzirom na to da njegovo pitanje: Šta ako je filozofija samo jedna vrsta pisanja? – žestoko uzdrmava filozofsku tradiciju. Filozofsko pisanje, za Hajdegera kao i za kantovce, ima za cilj ukidanje pisanja. Averziju prema pisanju koju je Derida osetio kod Sosira, docnije prepoznaje i kod drugih filozofa, nalazeći celokupnu zapadnu filozofiju protkanu dualizmom. U pitanju je primat glasa kao metafore istine i samoprisutnosti, u odnosu na beživotne emocije pisma. Navodno se jasno razumevanje smisla ostvaruje tek u zvuku, a pismo budući višesmisleno, skriva ovu samoprisutnost, i dodeljuje mu se drugo počasno mesto. Derida istupa iz ovog začaranog kruga, za koje smatra da je preduslov jezika, da je ono važnije od govora. Za Deridu je pismo slobodna igra ili element nestalnosti u svakom sistemu komunikacije. Upravo njegove manifestacije izmiču samosvesti govora i varljivom osećaju nadmoći pojma nad jezikom. Pismo je stalno pomeranje smisla koje upravlja jezikom i zauvek ga ostavlja van domašaja postojanog samopotvrđujućeg značenja. Derida gleda na pisanje kao na ono što je zajedničko svim piscima – bili oni filozofi, književnici ili kritičari. Reč Dekonstrukcija biće transformisana iz specifičnog francuskog rečnika u opšteprihvaćeni izraz u mnogim jezicima, postaće deo rečnika ne samo filozofa, već i umetnika, arhitekata, teologa, politikologa, muzičkih kritičara, filmskih stvaralaca. Deridu će citirati više nego ijedanog živog filozofa XX veka u knjigama, u filozofskim časopisima, literarnim dodacima, na predavanjima. Biće sniman, predstavljen u crtanim filmovima, generisaće laskav i vrlo kritičan jezik u novinarstvu, ali ostaje poznat po svojim delima koja su vrlo teško čitljiva i razumljiva. Ako Žak Derida po nečemu treba da bude zapamćen u istoriji filozofije onda je to doprinos razumevanju vlastitog jezika, značenja, identiteta, etičkih i estetskih vrednosti i intelektulanoj doslednosti. Ostaće zapamćen po svom pedagoškom radu i seminarima na: Sorboni (1960–1964)8) gde je primljen na preporuku Žana Ipolita na mestu asistenta za opštu filozofiju. École Normale Supérieure9) (1964 – ?), gde je sve do doktorata na Sorboni 1980. godine, ostao na poziciji asistenta, a potom je zbog Altiserovg teškog zdrastvenog stanja sve više preuzimao ulogu glavnog kajmana za filozofiju. Na ENS-u će i nakon prelaska na EHESS i dalje držati seminar sve do penzionisanja 1998. godine. Ostaće zapamćen kao jedan od osnivača Collège International de Philosophie 1983. godine. A potom postaje i direktor École des Hautes Études en Sciences Sociales – EHESS /1984. godine.10) Četrnaestog jula 1992. godine Derida biva imenovan za viteza Legije časti, na predlog ministra Žaka Langa. Proglašen je za počasnog doktora filozofije u Kembridžu 1992. godine. Dobitnik je Adornove nagrade koja mu je uručena u Frankfurtu 22. septembra 2001 .godine. Šestog jula 2004. godine prima na londonskom Univerzitetu Kvin Meri počasni doktorat. Do poslednjeg dana, vreme će mu biti isplanirano, ispunjeno radom i komunikacijom. Neverovatno je koliko je taj čovek imao energije, smatra se da je bio jedan od francuskih filozofa koji je naviše putovao od Sjedinenih Američkih Država do Japana, Kine, Nemačke, Čehoslovačke, Srbije (1992). Autobiogarfska životinja Ko biste voleli da budete ? Neko drugi ko bi se sećao mene11) Na drugom planu, ovakav život filozofa po sebi ispunjen neprekidnim radom, bezgraničnim prijateljstvima i dubokim sukobima biće ispunjen razočaranjem u francuske univerzitetske državne institucije. Već teško oboleo od raka u bolnici „Marija Kiri“ primio je od svoje supruge Margarit vest da se priča da će biti dobitnik Nobelove nagrade i da veliki francuski listovi povodom toga spremaju obimne članke i priloge. Margarit je tad ugledala Deridine suze: Ali čemu sad to? – pita on suprugu. Hoće da mi dodele Nobela jer ću umreti. Nažalost, šestog oktobra 2004. godine, nagrada je dodeljena Elfirdi Jelinek, dok je francuska filozofija bila lišena priznanja kakvo još nije dobila od Anrija Bergsona do Žan Pol Satra. Članovi švedske akademije imali su priliku da odaju poštovanje velikom misliocu ali očigledno imali su lošu intuiciju. Sedam časova posle njihove odluke Derida je umro na operacionom stolu, ali srećom misao zauvek ostaje živa; kao što stolećima već čitamo Platona, Seneku, Marka Aurelije; jer sreća je da misao nikad ne umire, esencija bitka ostaje! Rodjen je u El Bijaru, predgrađu Alžira u francuskoj koloniji, od te 1930. godine od lagodnog dečačkog života prolazi kroz tegobne dane odrastanja u vreme okupacije i nakon rata započinje školovanje u elitnoj Gimnaziji „Luj Veliki” u Parizu. U tom periodu počinju njegovi napadi melanholije i anksioznosti jer je dislociran u novu nepoznatu sredinu. Nakon trećeg pokušaja primeljen je na čuvenu École Normale Supérieure (1952–1956), gde će proći kroz napornu i tešku agregaciju. Na toj školi života biće sklopljena mnoga poznanstva, prijateljstva, na Sorboni će 1980. godine odbraniti doktorsku tezu zasnovanu na njegovim publikacijama. Godine 1957. oženiće se sestrom svog prijatelja Margarit Okurtije, koja će mu biti podrška, saradnik i saputnik skoro pola veka, bez obzira na Žakijevu hazardersku crtu, sklonost rizicima, ljubavi prema mondenskom životu i tajnama. Jedna od prvih značajnih radova je Poreklo geometrije objavljeno pod Huserlovim imenom dok napomena:” Prevod i uvod Žak Derida” stoji ispod naslova. Ta prva publikacija označava napuštanje imena Žaki; dobijenog na rođenju od roditelja Jevreja; jer je Derida smatrao da nije ozbiljno ime za autora u književno-filozofskom svetu. Izabrao je vrlo francusko, vrlo hrišćansko, jednostavno ime: Žak. A knjiga je po mnogo čemu jedinstvena jer Huserlov tekst zauzima svega 40 strana, dok uvodu pripada 170 stranica… To je lavirint ispunjen analizama, huserlovske fenomenologije, dok je kritički dovodi u pitanje. Na poslednjim stranicama pojavljuju se pojmovi koje čeka velika budućnost, pojmovi zakašnjenja (retard originaire) i différence ( rAzlika). Différance je termin u Deridinoj slobodnoj igri dekonstrukcije, koji zbog pogrešne ortografije dovodi u zabunu u pogledu njenog značenja (kod nas je prevođen kao rAzlika). Ono o čemu se Derida slaže sa Sosirom jeste da jezik počiva na razlici, ali se ne slaže da je konačno značenje pojma ono čemu treba težiti, pa zato Derida predlaže odlaganje značenja (još jedno od mogućih značenja reči Différance), ne bi li sam pojam ostao sposoban za dopunjavanje. Nakon objavljivanja Porekla geometrije Derida počinje da objavljuje u časopisu Critique, koga je pokrenuo Žorž Bataj, a od njegove smrti uredjuju ga Mišel Fuko, Rolan Bart, i Mišel Degi. Žak Derida postaje 1962/63. bitna ličnost pariske intelektualne scene. Prvo predavanje na Collége philosophique 4. 3. 1963. u Parizu naslovljeno je: Cogito i istorija ludila, – prekretnica u prijateljstvu između Fukoa i Deride jer ma koliko izgledalo benigno tumačenje Fukoove misli, ono će oštro udariti na same temelje njegovog čitanja Dekarta. Reč po reč bivaju razoreni postulati kompletne knjige Istorija ludila u doba klasicizma, sve do defincije ludila, u kom se ludilo, uvrnutost (extravagance), demencija, bezumlje (- insanite -), kažem izgleda otposlati, isključeni, prognani van kruga filozofskog dostojanstva, lišeni filozofske prihvaćenosti, prava na filozofsko razmatranje, opozvani čim ih Dekart pozove pred sud pred poslednji instancu jednog Cogita ergo sum koje, po suštini, ne bi moglo biti ludo. – Derida.12) Prva reakcija Mišela Fukoa je pozitivna, izgleda kao da je bio spreman da prihvati Deridinu kritiku, i ništa nije nagoveštavalo žestoku polemiku koja će uslediti deceniju kasnije. Fukoova lutnja na Deridino predavanje je raslo s filozofskim usponom Deride i počeo je da razvija misaonu taktiku ubojitu za Žakove oštre primedbe. Fuko će reći da je Deridina analiza po svojoj filozofskoj posebnosti, dubini i pedantnosti čitanja izvanredna, ali će se strateški pomeriti na teren principa. U ovom potezu nastojao je da odgurne samo kraljicu Dekonstrukciju u stranu najatradicionalnije i najnormativnije francuske filozofije, tumačeći Deridin stav da se filozofija postavlja kao zakon svakog diskursa. U odnosu na nju prave se greške posebne prirode koje su nešto kao mešavina hrišćanskog greha i frojdovskih omaški. Dovoljna je najmanja prepreka pa da se ogoli Celina – kazaće Fuko. A posledica je da smesti, dislocira filozofiju s onu stranu i izvan svakog događaja: Ne samo što ništa ne može da joj se dogodi, nego sve što može da se dogodi ona je anticipirala ili obavila.13) Međutim Fuko nije hteo da se zaustavi na ovome pa će Deridino pismo definisati kao Malu pedagogiju, koja učenika podučava da nema ničeg van teksta, ali da u tekstu, u njegovim belinima, neizrečenom, vlada izvorna rezerva, nego da se baš ovde u rečima kao izbrisanim mestima, u njihovoj rešetki, skriva smisao bića. Pedagogija koja, obrnuto, glasu učitelja daje tu bezgraničnu suverenost koja mu omogućuje da besomučno ponavlja tekst. Tako će Fukoov iskaz Mala pedagogija, postati opštepoznat i prihvaćen među Deridinim protivnicima i kritičarima. Zapravo, dekonstrukcija koja je izazivala strah kao da je uzdrmala temelje same metafizike i zapadne misli, a vraćena je u najizlizanije klupe banalne školske tradicije kao što je Derida čovek koji se bavi tričarijama. Dve godine kasnije Fuko će u jednom italijanskom intervjuu, pomenuti Deridin odnos prema filozofiji kao žalostan.14) To više nije prihvatljiv opravdan stav jednog filozofa već iracionalna mržnja koju Fuko oseća prema Deridi.15) Ovaj teorijski sukob će koštati Deridu udaljavanja od časopisa Critique, ali takođe nemogućnosti da objavljuje u biblioteci Galimara, vrlo dugo jer je Fuko bio jedan od urednika. U martu 1972. godine Gatari i Delez objavljuju knjigu, u biblioteci Critique Anti – Edip, koja će izazvati veoma ljutitu Deridnu reakciju. S teorijskog stanovišta uspeli su da napišu jednu besmislenu knjigu kao sasvim apsurdnu frojdo-markstičku sintezu – stoga što su usvojili neuljudan stil zahvaljujući kome knjiga nije ni marksička ni frojdistička. Razlog Deridine oštre rekcije je nastavak sukoba na linji sa Fukoom, dugogodišnjeg Delezovog prijatelja. Derida je ubeđen da se uspostavlja neka vrsta fronta „Change – Tel Quel – Delez – Fuko“ i taj ga front zabrinjava. Pošto bi oni hteli da pribave ugled ideji da je sve što što u potpunosti stoji iza njih, KP Francuske (s kojom znate da je moja povezanost nepostojeća i koja se,nesumnjivo s razlogom kloni «nas») onda zamišljajte psledice njihive hajke i moje izolovonasti.16) Jedan od čuvenih seminara u Seriziju bio je prilika da se uskoro dve struje sretnu od 10. do 20. jula 1973. godine, održavao se neposredno posle druge dekade na kojoj je Derida takođe trebalo da učestvuje; dekade koju je Tel Quel posvetio Artou i Bataju, svrstavši ih pod okrilje kulturne revolucije. Pod rukovodstvom dvojca Moris de Gandijak – Bernar Potra koji je neobično postavio temu sastanka: Niče danas. Prisutno je bilo nekoliko grupa i stari i moderni ali i deridovci i delezovci. Odnosi između učesnika najčešće i jesu prigušeni, teorijski sukobi nisu ništa manje brojni, čak se Delezu upućuje pitanje: kako nameravate da napravite ekonomiju dekonstrukcije – Delez odgovara vrlo uljudno da ta metoda nema nikakve veze sa njegovom iako je on veoma poštuje. Dakle Delez će reći: Nipošto se ne postavljam kao komentator tekstova. Jedan tekst je za mene samo točkić u ekstratekstualnoj praksi. Ne treba komentarisati neki tekst metodom dekonstrukcije, ili nekom metodom tekstulane prakse, ili nekim drugim metodama, treba videti čemu to služi u ekstratekstualnoj praksi koja produžava tekst.17) Kritika posebna po sebi, ali usaglašena sa radikalnijom kritkom Fukoa, upućene nekoliko meseci ranije. Predavanje na seminaru u Seriziju koje će docnije biti objavljeno u samostalnoj knjižici Mamuse (Eperons), učiniće Deridino izlagenje legendarnim jer ga filozof posvećuje ženama. Ne postoji ni jedna žena, jedna istina po sebi o ženi po sebi, to je, u najmanju ruku Niče rekao, atioplogija je veoma raznolika, gomila majki, kćerki, sestra, usedelica, supruga, guvernanti, prostitutki, devica, staramajki… Iz samog tog razloga ne postoji istina o Ničeu ili o Ničeovom tekstu.18) Derida ide jednostavnim tragom svih tih ženskih likova, uz tvrđenje da pitanje žene ukida opoziciju koja se može pokazati između istinitog i neistinitog, preko čega diskvalifikuje hermeneutički projekat postuliranjem istinskog smisla nekog teksta i osobađanjem čitanja horizonta smisla bića ili istine bića.19) Ovo izlaganje nagoveštava budućnost, a to da li je moguće feminističko promišaljnje filozofije? U odgovoru na to pitanje Derida odgovara Fauziji Asad da bi: Da li ste mi postavili lično pitanje? Mnogo bih voleo da pišem kao neka žena, takođe. Pokušavam.20) Od ovog momenta stavljen je pečat na tajni savez između feminističkog pokreta i Deride, između Deride i žena, koje su oduvek bile potcenjene kao filozofi i a njihova socijalna i ontološki problem potisnut na marginu filozofije. Ne volim tajnu, to očigledno ima veze s tim što se ne svrstavam. Uvek se trgnem od straha ili užasa pred političkim prostorom, npr. javnim prostorom u kome nema mesta tajni. Za mene demokratija istog momenta postaje totalitarna kad zahteva da svako sve stavi na javno mesto i da ne postoji ništa u dubini duše. […] Ako ne čuvamo pravo na tajnu, nalazimo se u totalitarnom procesu.21) U jednom od svojih radijskih intervjua Žak Derida se pita: Zašto filozofi ćute o ulozi ljubavi u svom životu? Kakav je bio seksualni život Hegela ili Hajdegera; dok će docnije na jednom od seminara reći da je potrebna akademska revizija ljubavne priče o Hajdegeru i Hani Arent, koja je bila mnogo više od toga jer je bila involvirana filozofija, antagonizam, prijateljstvo i tajna. Kao što je bila veza između Silvije Agazanski i Deride koja je trajala niz godina, iz koje je rodjen sin Danijel. Ta veza bila je javna porodična tajna ali je u vreme predsedničkih izbora francuska javnost saznala o tome mnogo više nego što bi Žak Derida želeo. Silvija Agazanski se udaje za Lionela Žospena, kandidata na francuskim predsedničkim izborima 2002. godine. U tom svetlu; na uporno ćutanje Silvije Agazanski; štampa će provlačiti ovu ljubavnu aferu na svojim stupcima. Derida je uvek imao na umu privatnost i istinitost; kao što se usprotivio objavljivanju prepiske između Pola Celana i njegove supruge Žizel Lestranž, jer je smatrao da bi jedno takvo izdanje moglo biti varljivo bez drugih prepiski koji je Celan vodio sa Ingeborg Bahman i Ilianom Šmueli. Samo je privatnost istinita, priče su privid! Derida je imao potrebu da osvaja, bio je zavodnik i s godinama je sticao sigurnost. S početka se oblačio akademski sivo, neupadljivo, a tokom godina njegov stil postaje sve elegantniji. Ali nije sve u formi mnogo je više u suštini jer kao što kaže Margarit Diras o Žaku Deridi: Oduvek sam smatrala da Žak osvaja žene zato što ume da sluša. Kao što bi sam Derida rekao bila je to neka mešavina poistovećivanja i saosećanja kao da je osećao da su na njegovoj strani. S godinama je radije birao društvo žena više nego li muškaraca, i smatra se da su ga žene najbolje čitale. Uprkos svim Žakovim izletima brak izmedju Margarit i Žaka će ostati neuništiva zajednica, jer je supružnica bezuslovno verovala u Deridu kao i njegovu filozofsku misiju. Njena distanca prema Silviji Agazanski ili drugim ženama iz okruženja njenog supruga bila je prećutana uz nekoliko blagih gestova. Diskretna uloga i podrška kao i uloga porodice biće nezamenljiv faktor stabilnosti u životu i radu Žaka Deride. U vreme protivljenja seminaru Žaka Lakana na ENS-u još davne 1964. godine, direktor Rober Flasijer je već dugo tražio izgovor da ga se rastosilja. Smatrao je metod i način predavnja skaradnim; dok su Lakana, Luj Altiser i Žak Derida podržali, rekavši da su njegova predavanja sasvim ozbiljna: Zbog toga sam činio sve što je zavisilo od mene kako Lakanova predavačka aktivnost na École normale ne bude prekinuta – Derida. Međutim, sukob je bio neizbežan. Mnogo pre oštrog teorijskog sukoba sredinom sedamdesetih, odnosi između Lakana i Deride su počeli veoma loše, još od seminara u Baltimoru 1966. kad mu Lakan saopštava: Vi ne podnosite ono što sam ja već rekao ono što vi imate želju da kažete. Lakanova aluzija na Deridinu krađu ideja, polaganje prava nad pojmovima, i prenaglašena narcisoidnost bila je toliko očigledna, koji je prima facie zvezda Francuske dok je Derida tek početnik za njega! Sa te pozicije očekivao je da će na seminaru u Balitmoru, biti tako primljen, ali njegovo izlaganje jer nije dobro vladao francuskim pretvorilo se u lakrdiju kao i naslov: O strukturi kao inmitskovanju drugosti, što je pretpostavka svakog drugog subjekta – dok je izlaganje Deride bi sasvim pozitivno primljeno! Deridini prijatelji, bračni par Abraham i Marija Terek u Naklapanju Čoveka vuka, predlažu novo čitanje memoara Čoveka vuka, jednog od najslavnijih Frojdovih pacijenata.22) Ovaj slučaj su izmedju ostalih su komentarisali Lakan i Delez… Derida piše predgovor za ovu knjigu. Bračni par psihoanalitičara uvodi novu terminologiju, nove koncepte kao što su omotač mog ja i kripta, neka vrsta lažnog nesvesnog ja ispunjenog avetima, to jest fosilizovanim rečima, živim mrtvacima i stranim telima.23) Ovu knjigu s oduševljenjem prihvatiti Lakanovci. Nasuprot tome, knjiga će izazvati žestoki Lakanov osvt. Kritika će u najotrovnijem smislu biti upućena na račun Deride: Učinak filozofije je ono od čega bi Fuko hteo da se izvuče, ne misleći da se bavi filozofijom, ali, paradoksalno, njome se bavimo uvek više nego što mislimo, smatra Lakan. Nema ni jednog klizavijeg terena od filozofije, što i nije neki povod za ushićenje. Postoji nešto što me čudi – još više nego širenje mojih učenja, o mojim idejama, nešto što me još više čudi , a to što je Naklapanje Čoveka vuka ne samo što ne tonu nego čak rađaju mlade, i što je neko za koga nisam znao – istinu govoreći, mislim da taj ide na psihoanalizu – ali to je samo pretpostavka – neki Žak Derida napisao je predgovor tom naklapanju24) – takvo lupetanje, tako ću vam reći, ne mogu da vam kažem kako se nadam da ćete ih pogledati. Ovaj Lakanov intelektualni žongleraj izazvao je salvu smeha na pomen imena Deride u sali; na njegovom seminaru 11. januara 1977. godine, a sam Derida će se nekih deset godina docnije osvrnuti na ovu malicioznu kritiku na okruglom stolu Lakan s filozofima. Francuska scena sve više umara Žaka Deridu, neprihvatanje, odbijanje, kritike, marginalizacija na univerzitetu, dovode ga do očajanja. Derida je već izgradio prestižnu karijeru u Francuckoj, ali ostala je jedna velika francuska institucija na kojoj su predavali: Bergson, Merlo-Ponti, Levi Stros. Fuko, Rolan Bart – Koledž de Frans. Pjer Burdije je rešio da kandiduje Deridu u proleće 1990.godine, ali naišao je na mnogobrojne prepreke. Iako je situacija posle velikog broja teorijskih objavljenih radova i međunarodne slave izgledala povoljno, ispalo je suprotno od onog čemu se Burdije nadao. Deridina kaniditatura izaziva takvo protivljenje da se sam Burdije našao u čudu te je docnje izjavio da se osećao kao magarac. Derida stiče titulu počasnog doktora Univerziteta u Kembridžu, uprkos brojnom protivljenju analitičkog filozofskog korpusa. Glavna protivnička struja smatra da je Derida zasnovao svoju karijeru na nizu dosetki i štosova bliskih dadaizmu, što je vrlo originalno ali ne zadovoljava merila da bude dostojan kandidat za počasni doktorat. U julu mesecu profesori Kembridža su pozvani da glasaju, tako da je većinskim brojem glasova 1992. godine Derida stekao naziv počasnog doktora Univerziteta u Kembridžu. Međutim, Deridin uspeh u Americi je više nego očigledan. Američki faktor procvetao je sedamdesetih godina, činjenica da je Pol de Man izdejstvovao poziciju gostujućeg profesora svake godine na Jejlu, na Odseku za književne studije, u januaru 1975. Reference prema kojim je Žak u Francuskoj najbolje bio prihvaćen: (sosirovska lingvistika, lakanovska psihoanaliza, altiserovski marksizam), koji ne čine deo stečene kulture američkih studenta. Iznad svega, ta publika ima ograničena filozofska znanja jer preko Deride upoznaje Hegela, Huserla, Ničea, Hajdegera. U početku Derida govori isključivo francuski na američkim katedrama, ali tokom godina počinje da vlada i kolokvijalnim jezikom. U to vreme sreće Gajatri Čakavovrit Spivak, mladu Indijku koja će prevesti Gramatologiju na engleski jezik. Takođe je bitna knjiga French theory, Fransoa Kisea, u kome je ovaj filozof veoma dobro opisao ključni zaokret koji je Gajtari Spivak napravila predstavivši Hegela, Ničea, Frojda, Huserla i Hajdegera kao programatologe. U tom smislu Amerikanci će videti Deridu kao završnu tačku, neku formu empirijske misli koju su sami pripremili njegovi nemački prethodnici. Na američkim univerzitetima dekonstrukcija ulazi na mala vrata, ali postaje generalno prihvaćena teorija iz koje se izvlače modaliteti jednog novog pribeleženog čitanja književnih klasik. Za Deridu je ova pozicija bitna zbog intelektualnog zajedništva sa Polom de Manom, bez opterećivanja karijerom na američkim univerzitetima. Žak Derida je želeo i nastojao da bude beskonačno voljen ali je podjednako uzvraćao od detinjstva doslednom odanošću i ljubavlju. Podnosio je ljude koji su bezrezevno mogli da prihvate njegov genije. U javnim sukobima očekivao bezrezevnu podršku, dok je nekad dugo i lukavo čekao da uzvrati, a nekad je impulsivno bez kontrole odgovarao na napade koji su dolazili iz različitih uglova… Studenti su govorili da je uvek je bio otvoren za konsultacije, komunikaciju i pomaganje svojih štićenika. Ostaće zapamćen po svojoj torbi u kojoj je uvek nosio gotove zabeleške i pripremljena predavanja, spremljene replike na moguća pitanja za različite seminare i kongrese u Francuskoj i širom sveta. Takodje i po kultnim seminarima na Sorboni, ENS-u, Jelju, Irvajnu, koji su do poslednjeg mesta bili ispunjeni slušaocima. Poznat je i njegov veoma blizak odnos sa njegovim kajmanom/mentorom za filozofiju na École Normale Supérieure (ENS) Lujom Altiserom, kome u jednom trenutku najtežeg duševnog pada Derida postaje jedina porodica. Žak Derida će biti iskren prijatelj bivšem profesoru, do kraja Altiserovog života, bez obzira na neka politička razilaženja još u vreme ‘1968. godine, u dobu ideoloških i političkih previranja na ENS-u. Reklo bi se da je u doba šezdesetih to bila jedna staljinistička institucija, puna unutranjih rovovskih borbi medjusobno političkih suprotstavljenih frakcija! Prosto je neverovatno ćutanje ili potpuno slepilo francuske inteligencije na posledice kineske kulturne revolucije – reći će u jednom docnijem intervju Žak Derida. Ćutanje o posledicama kolonijalnog režima u Alžiru ili odnosu prema unutrašnjem konfliktu između Palestinaca i Izraela, o svemu tome će radikalno govoriti Derida u poznijim godinama. Dakle, ako bi se recimo u ono doba Derida deklarisao kao komunista, to je kao bi Kenedi izjavio da je Nemac. U vreme studentske erupcije 1968. godine Derida se držao po strani; iako je njegova teorija dekonstrukcije bila involirana u docnije liberalne posledice politike. To što je od komunističe partije i časopisa Te Quel te iz različitih ultra levičarskih pravaca kao glavni profesor na katedri na ENS-u podnosio ćuteći napade, po različitim povodima i osnovama: nije podnosio marksitički dogmatizam, mada će napisati knjigu kao jezgrovit odgovor i izazov Fukujami: Marksove sablasti.25) Medjutim tih godina kad se na stranicama časopisa Te Quel (1971–1973), vodila žestoka polemika o dijalektičkom materijalizmu, kulturnoj revoluciji u Kini, i lenjinizmu, Derida odbija dijalog o tome; ma koliko svaka akademska godina na ENS-u bila prožeta akademskim radikalizmom. Derida nikad nije bio član KPF, ni njen simpatizer; jer mu je staljinizam kao svaki anahroni dogmatizam bio nepodnošljiv otkako ga je video na ENS-u. Derida je želeo da ostane veran demokratskoj levici dok je KPF bila zatvorena u ljušturu, i vodila samoubilačku politiku. Gubila je na svim planovima, i bila izolovana u zemljama Varšavskog pakta. Ono što je zanimljivo jeste da je i altiserizam za Deridu predstavljao tvrdu struju u partiji, samobilačkije od Komunističke partije Francuske. Međutim, Altiseru bi trebalo da budemo zahvalni na obnovi teorijske misli. – veli Derida.26) Mnoga prijateljstva ostaju zaledjenja, a raskid sa časopisom Te Quelom u kojem je godinama objavljivao postaje definitivan, a napadi ne prestaju. U Pragu će mu se dogoditi početkom osamdesete velika neprijatnost, na povratku sa seminara koje je održavao za političke disidente; na izlasku iz Čehoslovačke; biće mu podmetnuta droga. Tek na oštar diplomatski protest Francuske, pustiće ga da izađe iz zemlje. Derida je tokom celog svog sistematskog rada pisao o Hajdegeru ali do planiranog sastanka između njih dvojice nikad nije došlo; iz više razloga. Hajdeger je smatrao je da su radovi Žaka Deride veoma bitni ali pitao se pitao po čemu su oni bili bitni za evropsku filozofsku misao. Međutim, Hajdegeru nije bilo moguće objasniti Deridino tumačenje huserlove misli; uz to, tadašnji belgijski fenomenolog Žak Taminioa bio je prinuđen da izbegne pominjanje pojma dekonstrukcija koje je i Hajdeger koristio. Poimanje termina Différance, (rAzlike) u nemačkom i francuskom jeziku bile su drastične te je bilo bolje i preskočiti ih. U oktobru 1973. godine Hajdger je umro tako da do susreta nikad nije ni došlo. Afere Pol De Man i Hajdeger 1987/88. se podjednako dotiču nacizma i pogađaju Deridu jer mu je Pol de Man bio blizak prijatelj, a Hajdeger sve i svja u filozofiji. Otkriće jednog novinara o Polu de Manu da je bio kolaboracionista u Belgiji za vreme okupacije biće jak udarac za Žaka. U vreme kad je publikovana u Njujork tajmsu brižljivo skrivana tajna ; Pol de Man je bio mrtav već četiri godie. Njujork tajms objavljuje na prvoj stranici 1987. godine: Yale Scholar found in the Nazi Papers. Potpuno se poklopivši sa aferom oko Hajdegera ona se obrušava na Deridu u najtežem momentu, jer je povoljna za povlačenje površnih paralela. Hajdegerovska debata je uglavnom evropska; tiče se Francuza koliko i Nemaca; dok je afera Pol de Mana isključivo drugi deo američki priče o nacizmu. Poput negativnih glasina o Ferdinandu Selinu i nacizmu tako i buka o Hajdegerovom angažmanu u IV rajhu, izbijaju na površinu iznova skoro svakih petnaest godina. Deridu se našao na meti optužbi Žan Pjer Faja još 1969. godine u vreme kad se pojavljuje knjiga Hajdeger i nacizam, Derida u to vreme objavljuje dela Psihé i knjigu O Duhu, pa je ovaj poslednje delo shvaćeno kao odgovor Farijasu. Medjutim, posle dugih rasprava biće organizovan susreta između Deride i Gadamera u Hajdelbergu na mestu gde je Hajdger održao čuveni govor Univerzitet u Novom rajhu – 1933. Susret, po mnogo čemu istorijski, biće prilika da jedan neposredan svedok pokuša da objasni Hajdegerevu zabludu; to veče Gadameru pruža priliku da govori posle dugogišnjeg ćutanja o jednom periodu. Postavlja se pitanje da li je bilo moguće ćutanje pred Polom Celanom o angažovanju na strani nacista u vreme Aušvica? Derida se usuđuje da postavi smelu hipotezu da je Hajdeger možda rekao sebi: osudu nacizma moći ću da izgovorim samo ako mogu da je izgovorim onim jezikom koji je po meri onog što sam već rekao nego i onoga što se tamo desilo… Deridine emocije i strasti nisu pobile istorijski fakticitet Hajdegerovog angažmana u nacističkom režimu; ali su dale povod zlim jezicima! Odbrana Pola de Mana, biće više emotivna Kao šum mora u školjci: rat za Pola de Mana. Pišući odbranu optuženog Derida, se izlaže rizicima, pruživši njegovim neprijatljima priliku za radikalan napad na njega. Afera De Man izaziva veliko talasanje na svim američkim univerzitetima, dovodeći do rascepa i u deridovskim krugovima u Americi. Reklo bi se obe afere su imale negativne konsekvence u to vreme po Deridu jer su bile: »Odbrana neodbranjivih stvari»! Izmedju ostalog Derida je objavio sedamdeset knjiga i mnogo eseja i članaka. Između ostalog Posmrtnu zvonjavu, u izdavačkoj kući Galilee, 1974, komparacija dva teksta Hegelovog kanonskog filozofskog teksta i Žaneovog, opscenog, u neviđenom format, dvostubačno. Na prvi pogled, dva teksta ne komuniciraju međusobno. Bez fusnota, uvoda, pogovora, desni stubac posvećen je Hegelovom poimanju porodice iz Filozofije prava, a drugi stubac Žaneovom delu, odsustvu porodice i razmetanju homoseksualnošću. Izdvajamo dela: La vérité en peinture, (Istina u slikarstvu) 1978., La Carte postale Razglednice (1980), jednu zagonetku koja ne razgraničava privatno i javno, svedočanstvo i fikciju, što ne sprečava Deridu da u naznakama ostavi imena ljudi, mesta, poverljive datume, intimne konverzacije, prepoznatljive događaje kao u slagalici, bez početka i kraja. Objavljuje i Psyché, Inventions de lautre, 1987. Cirkumfesije, nastaju 1991. u četri sloja: kao autobiografska anamneza, bdenje kraj majke na samrti, izvodi iz svezaka o obrezivanju, citati iz Ispovesti Svetog Avgustina. Smatra se da je ovo delo jedno od najimpresivnijih Deridinih dela koje je po svojoj posebnosti duboko emotivno. Iz jednog intervjua Osvaldu Munjozu; za El Pais, a koji se završava tradicionalnim Prustovim upitnikom, koji nikad nije objavljen jer je otkrivao više nego što bi Derida želeo,ovde ćemo citirati jedan: Derida: Moj san o sreći? “Da nastavim da sanjam.” U tom intrevju je sav onaj svet zagonetki i mozaika skrivenih u Razglednicama, Cirkumfesijama, spaljenoj prepisci sa Silvlijom Agazanski u portetu šezdesetogodišnjeg filozofa. Derida je kao lik iz Šekspirove Bure Prospero za koga je život isuviše kratak – da bi sve postigao, da bi sve uspeo da napiše, da odgovori na sva pisma iz korespodencije da podeli svoju ljubav i interesovanja sa svojim prijateljima. Pisanje je za njega uvek sa nekom unutrašnjom inspiracijom, povodom, uz zanimaciju za tehnike pisanja, a tekst je vrsta pasivne odluke u njemu samom kao piscu nema ničeg zanimljivog što bi mu dalo pravo da kaže: Evo knjige koje sam lični isplanirao, niko mi nije tražio.27) Jedna od tema koja opseda Deridu jeste opravdanost smrtne kazne; opominjući da su mnogi filozofi od Platona do Hegela, od Rusoa i Kanta, izričito, bez griže savesti opredelili za smrtnu kaznu. Kao da je čovek jedino živo biće koje uživa u zlu zarad samog zla. Iza Žaka Deride ostala je ogromna pisana zaostavština tako da je jedan deo arhive ostao pohranjen na Univerzitetu Irvajn Special Collection, a drugi zaveštan udruženju IMEC (Institut memoires de l’édition contemporaine) u Francuskoj.28) Benoa Peters je napisao sjano delo za buduće generacije, prikazavši Deridu u jednom novom svetlu kroz neograničenu radoznalost. Vreli temperament pretočen u duboku filozofsku sagu koju je smrt bezuslovno presekla. Niko ne zna šta bi nam još sve ostalo od Žaka Deride, a dovoljno je velika zaostavština da je i sama biografija povest filozofije povezana sa životom, ljubavlju, strastima, prijateljstvima, ljubavima, žestokim raskolima, intelektualnim polemikama. To je beleška o jednom vremenu i mnogi protagonisti pomenuti u biografiji su veoma važni, deo i evropske francuske kulturne baštine. Stoga je ova detaljno, istraživački ispisana knjiga o jednom životu čoveka čija je deviza bila: Radije kažem hoću – vredna svake pažnje čitalaca.29) Biografiju Žaka Deride prevele su Jelena Stakić i Melita Logo Milutinović sa francuskog, dok se urednik Dejan Aničić potrudio bude sve preneseno u ovo srpsko izdanje Karposa iz originalnog izdanja. Ovo je još jedna knjige u ediciji Biografija, ove izdavačke kuće, vredna svake pažnje, posvećenog čitanja i istraživačkog rada, jer je puna detalja. Svakako značaj dokument jedne epohe čiji smo bili svedoci. Na koncu same Deridine reči iz Epitafa koji je sam sastavio sebi: Uvek birajte život i stalno potvđujte da ste živi. Autorka: Anja Veber Lektura: Vladimir Stokić NOVI MAGAZIN, 21.02.2018. U knjizi Benoa Petersa osvetljeni su ne samo Deridin svet, spoljašnji i onaj prebogati unutarnji jednog mislioca koji je sve vreme voleo da bude pisac, već i slika intelektualnih krugova u kojima je, u drugoj polovini prošlog veka u Francuskoj, sve vrilo od ideja http://www.novimagazin.rs/vesti/u-novom-broju-nedeljnika-novi-magazin-procitajte356 Anđelka Cvijić Da biografije nije lako pisati uverio se i francuski pisac i filozof Benoa Peters kada je ušao u veliki, pokazalo se i višegodišnji istraživački posao sa ciljem da izradi biografiju jednog od najpoznatijih svetskih filozofa 20. veka, Žaka Deride. Derida, koji spada u najvažnije pripadnike francuske moderne misli, koliko izuzetan i slavljen, toliko i danas za mnoge kontroverzan, tvorac ideje o dekonstrukciji kojom je filozofiji oduzeo pravo na aposlutno vlasništvo metafizike, svojim životnim putem i delom predstavlja veliki izazov svakome ko bi razmišljao o tome kako bi bilo napisati njegovu biografiju. Jer, kako Peters kaže u kratkom uvodu u knjigu koja sadrži blizu 550 gusto kucanih stranica teksta, i barem još 100 sa Beleškama (bezbroj fusnota koje na njih referišu), Bibliografijom i Indeksom imena, pisati o životu Žaka Deride, to znači ispričati priču o malom Jevrejinu u Alžiru koji je sa dvanaest godina isključen iz škole, koji je postao najprevođeniji francuski filozof na svetu, priču o osetljivom i namučenom čoveku koji je sebe, do samog kraja, neprestano video kao „nevoljenog“ od francuskog univerziteta. I ne samo to. Znači, nastavlja Peters, evocirati izuzetan niz prijateljstava s najistaknutijim piscima i filozofima, Lujem Altiserom i Morisom Blanšoom, Žanom Ženeom i Elen Siksu, Emanuelom Levinasom i Žan-Likom Nansijem. Znači rekonstruisati ne manje dugačak niz polemika, značajnih po ulozima ali često brutalnih, s misliocima kao što su Klod-Levi Stros, Mišel Fuko, Žak Lakan, Džon Serl ili Jirgen Habermas, kao i više afera koje su se prelile daleko van akademskih krugova, a od kojih se najčuvenije tiču Hajdegera i Pola de Mana. Znači iznova prikazati niz hrabrih političkih angažmana u korist Nelsona Mandele, ljudi bez dokumenata i gej brakova. Znači izneti sudbinu jednog pojma – dekonstrukcije – i njegovog izvanrednog uticaja, daleko izvan filozofskog sveta… na proučavanje književnosti, arhitekture, prava, teologije, feminizma, queer studies i postcolonial studies. Sve ovo što je naveo u uvodu, Peters je uspeo da unese u knjigu koja je u originalu objavljena 2010. godine; kod nas ju je 2017. objavio jedan od naših najboljih izdavača, „Karpos“ iz Loznice, koji svojom, po obimu skromnom ali po kvalitetu izvanrednom delatnošću čini čast srpskoj kulturi. Biografija Žaka Deride (urednik Dejan Aničić, s francuskog prevele Jelena Stakić i Melita Logo Milutinović) izašla je u biblioteci Biografeme u kojoj su se, u relativno kratkom periodu od par godina, pojavile i sjajne biografije velikana kao što su Margerit Jursenar, Karl Marks, Mišel Fuko, Rolan Bart, Strindberg, Seren Kjerkegor, Lorens Darel i Henrik Ibzen. Njen autor držao se striktno perioda koje je idući tragom Deridinog života i stvaranja delio prema najvažnijim događajima, od ranog detinjstva preko mladosti do univerzitetske karijere koja se iz Francuske proširila na gotovo celi svet, a najviše na SAD gde je, mnogo više nego u svojoj rodnoj zemlji, Derida bio gotovo bezuslovno prepoznat i dizan u zvezde. Petersova knjiga školski je primer kako se piše jedna dobra biografija. I to kakav primer! Fascinantan, kakav se retko stvara, izvanredno tanani spoj ideja koje se rađaju iz susreta njima ne uvek naklonjene realnosti, i znanja; ideja koje vaja jedan radoznali duh čije žeđ za novim saznanjima i, još lepše, želja da se ona prenesu drugome, nikada, čak ni pred smrću, ne gasnu. U ovom delu osvetljeni su ne samo Deridin svet, spoljašnji i onaj prebogati unutarnji jednog mislioca koji je sve vreme voleo da bude pisac, već i slika intelektualnih krugova u kojima je, u drugoj polovini prošlog veka u Francuskoj, sve vrilo od ideja. Bilo je to vreme i intelektualnih podela, pogotovu posle 1968, kada su u taj svet aktivno ušli i politika i pitanje angažmana intelektualaca. To je doba kada su intelektualci vodili žestoke polemike bilo u svojim predavanjima, tekstovima u teorijskim časopisima ili u knjigama, a kada su izdavači, iako sa zebnjom što se profita tiče, svesno ulazili u velike poduhvate objavljujući dela filozofa, antropologa, sociologa, psihologa; pokazalo se da se te knjige i te kako prodaju, neke čak bivaju i razgrabljene. I, najzad, to je vreme informativnog prevrata u kojem su mediji dobili sasvim drugačije, važnije, mesto. Tokom tih decenija Francuska je iznedrila niz novih pojmova i teorija koje su, šireći se po Evropi i SAD, osvojile svet – neke od njih već su odavno klasika humanističkih i društvenih nauka. U srpskom izdanju posebno je važno istaći veliki trud prevoditeljki iz čijih se dodatnih fusnota ili beleški može videti koliko je naša kultura išla u korak sa vremenom, i koliko je kapitalnih dela ovih važnih predstavnika francuske moderne misli predstavljeno našim čitaocima. Žaki Derida (1930 – 2004), kasnije Žak Derida jer će „i“ izbaciti iz svog imena, rođen je u El Bijaru, predgrađu grada Alžira, u jevrejskoj porodici. U Francusku, u Pariz, došao je sa devetnaest godina. Njegova studentska a kasnije univerzitetska karijera nisu tekle putem koji je posut ružama; naprotiv, žestoko se borio za svoje mesto u društvu, i u nauci, sa nepokolebljivim uverenjem da je u pravu, a strepeći u sebi od neuspeha koje je, pogotovu u naučničkoj sredini u kojoj se kretao, doživljavao ne tako retko. Ono što ga je celog života krasilo bile su upornost, neverovatna fizička izdržljivost nasuprot tananoj psihi, ogromna, nezasita i temeljna erudicija u rasponu od filozofije do politike, gotovo apsolutna moć pronicanja u suštinu sveta ideja i dalekovidost u sagledavanju situacija. Autor Deridine biografije umeo je da pronikne u poimanje sveta ovog filozofa, sveta istovremenog osećanja ogromne strepnje a potom euforije zbog spoznaje onoga za čim se traga, uznemirenosti i hladne pronicljivosti a potom umeća sinteze i elokvencije, besedništva koje je ponekada umelo da traje bez prekida dva, pa i tri cela sata u salama krcatim onima koji su hteli da tog čarobnjaka reči čuju, makar uvek i ne razumevajući njegove ideje. Benoa Peters je napisao knjigu koja se čita kao najuzbudljivije štivo. U njoj porodičnog i intimnog ima taman onoliko koliko je neophodno; sve drugo je podređeno Deridinom naučnom radu, ali ni u kom slučaju pukim prepisivanjem delova tekstova ili definicijama njegovih ideja, pre svega one najvažnije po kojoj je čuven, ideji dekonstrukcije. Iz cele knjige koja govori o filozofiji ali nije filozofska, koja govori o sukobima i sučeljavanjima u francuskim filozofskim i njima naučno bliskim krugovima, nećete naći decidne definicije ni dekonstrukcije ni drugih Deridinih filozofskih koncepcija; njih, nazovimo ih teorijama, ni sam nije uvek precizno i dosledno definisao, ali ih jeste svakom prilikom, u predavanjima, u brojnim kritikama knjiga svojih kolega (čime se mnogima zamerio) ili u radovima rasutim po časopisima, doterivao, bogatio primerima i pojašnjavao. Biografija Žaka Deride nije, dakle, intelektualna u smislu da su joj prioriteti definisanje i objašnjavanje Deridinih ideja, ali u njoj se na osnovu odlomaka iz brojne Deridine korespondencije ili studija, rasprava i knjiga, može steći relativno jasno saznanje o tome šta je dekonstrukcija, polazeći od problema jezika čija se, prema Deridi podrazumevana metafizika suprotstavlja konačnim, ustaljenim shemama i značenjima, zahtevajući stalno preispitivanje i traganje za onim „iza“. Otud se Deridinom postupku dekonstrukcije pripisuje i parafraza Dekartovog „Mislim, dakle postojim“ u novom ruhu – „Mislim, dakle mislim drugo“. U vezi sa dekonstrukcijom zanimljivo je navesti i neke američke zgode: naime, Derida je u SAD postao medijska zvezda i, po tipičnim američkim sklonostima da mnogo čemu dodaju „vašarski aspekt“, neke su revije za uređenje enterijera pozivale čitaoce da „dekonstrišu svoj vrt“, reklamirani su „sako Derida“ i „dekonstrukcionističko odelo“, ali je vrhunac svakako bio, piše Benoa Peters, da se i Bil Klinton, usred afere Monicagate, poslužio dekonstrukcijom ne bi li se odbranio. Optužen da je lagao tvrdeći kako nije imao seksualne odnose s mladom stažistkinjom, predsednik je odgovorio: „ It d Naslov: Žak Derida : biografija Izdavač: Karpos Strana: 652 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2017 ISBN: 978-86-6435-066-2