CD1 01.Uči me mamo, karaj me - Boris Angelovski 02.Oj, devojče belo i crveno - Boris Angelovski 03.Zbogom majko, jas otidoh - Nikola Badev 04.Koj ti ga dade tie crni oči - Anka Gieva 05.Si zaljubiv edno mome - Gogo Zafirovski 06.Na kogo e crna ženata - Mirvet Belovska 07.Fčera pojdov mila mamo na bostanot - Vaska Ilieva 08.Koga se mažeše što ti se čineše - Vaska Ilieva 09.More čiča reče da me ženi - Vaska Ilieva 10.Vodeničare - Kevser Selimova i Đorđe Želčeski 11.Snošti te vidov mare - Kevser Selimova i Đorđe Želčeski 12.Izlezi Vido, čudo da vidiš - Kiril Mančevski 13.Dejgidi ludi mladi godini - Kiril Mančevski 14.Vozot za Germanija - Pepi Baftirovski 15.Jovano, Jovanke - Aleksandar Sarievski 16.More sokol pie voda - Aleksandar Sarievski 17.Edno maloj mome - Kostadinka Palazova CD2 01.Kako što e taa čaša - Zorica Tankovska i Aco Andonov 02.Oj ti mome ohriđanče - Resinka Taseva 03.Se posvršiv serbez donke - Blaga Videc 04.Zurli treštat na sred selo - Dragica Nikolova 05.Mi se sobrali dvanaest drugari - Blagoj Petrov - Karađule 06.Sobrale mi se nabrale - Kostadinka Palazova 07.Zajko Kokorajko - Aleksandar Sarievski 08.Včera mi pismo pristigna - Resinka Taseva 09.Parahodot si pristigna - Nikola Badev 10.Vino pijam em rakija - Nikola badev i Blagoj Petrov - Karađule 11.Imala majka, imala - Vaska Ilieva - Glogovac 12.Na sred selo tapan bie - Aco Andonov 13.Izlegol neven pejo po Šar-planina - Vaska Ilieva - Glogovac 14.Svirete mi čalgii - Jonče Hristovski 15.Kraj seloto mila mamo - Sestre Mavrovske 16.Kaži, kaži katil Đorđi - Persa Nikolova 17.Snošti minav pokraj vazi - Dobri Stavrevski CD3 01.Izlezi Nedo, na penđer - Sestre Isjanovski 02.Bilbil pee vo planina - Grozda Stojanovska 03.Raneto srce - Violeta Miteva 04.Kaleš Dončo - Violeta Tomovska i Kiril Mančevski 05.Koga se odi po nevestata - Ansambl Majovci 06.Koga se odi na venčanje - Ansambl Majovci 07.Biljana platno beleše - Gogo Zafirovski i Esma Redžepova 08.Jano, mori sevdalino - Kiril Mančevski 09.Ajde slušaj, slušaj kaleš bre Angjo - Rahilka Burzevska 10.Eleno, ćerko Eleno - Rahilka Burzevska 11.Promenila mi se mamo - Vaska Ilieva - Glogovac 12.Dafino vino crveno - Marika Georgieva 13.Ako me sakaš, zemi me - Marika Georgieva 14.Ne odi ludo v' gradina - Vanja Lazarova 15.Ti li se najde - Vanja Lazarova 16.Ajde sonce zajde - Kiril Mančevski

TOPOVI I SLAVUJI - Vlado Dijak Izdavač: Džepna knjiga Br.121 Sarajevo. 1958 156 str 14.03.2017. - 18:10Email Pošalji prijateljuPrint Verzija za štampuKomentara (0)Moji saputnici: Vlado Dijak od bačve Rokolo 21 B Proslavio se pesmom `Selma` koju je napisao Vlado Dijak: Goran Bregović Photo: Zoran Trbović/XXZ Ambasador boema Piše: Savo Petrović Prohujale su bezmalo tri decenije otkako ambasador boema, Vlado Dijak nije na ovom svijetu. I danas se sjećam njegovog romana ``Topovi i slavuji``, snažne lirske proze o Drugom svjetskom ratu. I završetka tog romana: ``Slavuji pjevaju. A topovi ćute``. Uvjeren sam da i danas slavuji pjevaju na grobu Vlade Dijaka i pronose slavu pisca vedrine i čuvaju umjetnost njegovih riječi, pjesama i romana og dana u službenoj pošti u Redakciju regionalnog lista ``Glas komuna`` u Doboju stigla je jedna neobična dopisnica. Na mjestu gdje je trebalo da stoji adresa bila je nalijepljena moja slika ispod koje je napisan broj pošte i ime grada – 74.000 Doboj. Okrenuo sam dopisnicu i pročitao: Zdravo druže Savo / Glasa komuna glavo / Pozdravlja te čika Vlado / što rakiju pije rado. Čuvao sam tu dopisnicu mnogo godina. Napisao ju je Vlado Dijak, novinar Radio Sarajeva, pjesnik, pisac, humorista, čovjek vedrine i dobrote poslije jedne posjete Doboju i Redakciji ``Glasa komuna``. Ovaj najpoznatiji jugoslovenski humorista i satiričar, boem i ljubitelj dobre kapljice, slao je dopisnice prethodnih godina i dvojici nekadašnjih urednika lista – Rajku Skvarici i Feridu Čehiću. Vladu sam prvi put susreo kao novinar početnik i od tada sam se radovao svakom susretu sa pjesnikom čije ste pjesme ``Selma`` (``Bijelo dugme``) ili `` Stanica Podlugovi`` (Zdravko Čolić) ili ``Čisti bijeli snijeg`` (Arsen Dedić) ili ``Betonska brana`` (``Indeksi``) sigurno i vi pjevušili. Pjesma ``Selma`` bila je jugoslovenski hit sedamdesetih godina dvadesetog vijeka, a posvećena je Selmi Borić u koju je 1949. godine pjesnik bio zaljubljen. Nas trojica urednika objavljivali smo njegove kratke, ali izuzetno lijepo napisane lirske priloge – crtice i humoreske. Vlado Dijak rođen je Brezovom Polju, kod Brčkog, 1925. godine, sa sedamnaest godina je otišao u partizane, poslije rata zavšio je Gimnaziju u Banjaluci i počeo da studira književnost u Zagrebu, ali se vratio u Banjaluku i postao novinar u listu ``Glas``. Tu je radio nekoliko godina i zbog nemirnog, ali bogatog duha i slobodnog ponašanja bio praktično protjeran iz Banjaluke. Srećom, Radio Sarajevo je prihvatilo ovog vrsnog novinara, pjesnika i književnika koji je objavio knjige pjesama ``Ambasador boema``, ``Partizanske pjesme`` i ``Ljubičasti kišobran`` i tri romana ``Kafana San``, ``Topovi i slavuji i ``Crni konj``. Čovjek pun vrlina, često stavljan na iskušenja i muke, ubacivan u vihore i oluje, nalazio je spas u pisanju i pijuckanju, bio je najveći bosanskohercegovački boem i najmiroljubiviji pijanac na svijetu. Imao je snage da preboli stradanja i radi ono što je radio Isus Hrist: da herojski podnosi patnje i bol i dođe do radosti u životu i vedrine u svom pisanju. Zbog siromaštva nije mogao da završi studije, a poslije Informbiroa bio je lažno oklevetan i proveo neko vrijeme na Golom otoku. Nakon rada u Banjaluci i protjerivanja iz Redakcije, smogao je snage da svoj talenat iskaže i obogati stvaralaštvo pisanjem pjesama, romana i radom u novinarstvu. I ostao je čvrst, i čist kao kristal i u mladosti i u zrelom dobu. U novoj sredini, u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, brzo je napredovao i postao jedan od stubova Radio Sarajeva. Vedrinu svog duha pokazivao je ne samo u svojim humoreskama i satirama, nego i u ophođenju sa ljudima. Bezbroj je anegdota i šala koje je i sam stvarao i koje su ga pratile u životu. Kad se ustalio u Sarajevu i dobio stan iznad kafane ``San``, poslao je dopisnicu na adresu Redakcije ``Glasa`` u Banjaluci. I tu je zakačio svoju bivšu direktoricu, drugaricu Savku Bastu, a bogami i kolege: Savka Basta lijepa kao krasta / Svi se Savke Baste plaše/ jebaće vam majke vaše! Ne znam kako su reagovali direktorica i tadašnji novinari u Banjaluci, ali mu više nisu mogli nauditi. Vlado je nastavio da gradi svoju sjajnu karijeru novinara i pisca. Jednu od brojnih zgoda zabilježio je književni kritičar, nekada novinar sarajevskog lista ``Zadrugar``, Branko Stojanović opisujući kako je Vlado Dijak trebalo da napravi intervju sa predsjednicom Opštinskog odbora Socijalističkog saveza radnog naroda u Goraždu. Redakcija Radio Sarajeva uputila je Dijaka na ovaj važan zadatak sa vozačem čije je ime Salko i to u specijalnim kolima – tada skupocjenom ``volgom``. Zadatak je bio da se uradi portret uspješne žene u politici. Neuobičajeno za političarke, predsjednica je bila vrlo zgodna i atraktivna žena i Vlado Dijak, pomalo već ``pod gasom``, nije mogao da odoli i zatražio je od nje da mu malčice dadne one ženske stvari! Bio je to neviđen skandal! Predsjednica je odmah obavijestila direktora Radio Sarajeva, i sve republičke rukovodioce. I urlala na sva zvona: koga su tu oni poslali njoj, važnom političkom faktoru, ženi koja je mnogo doprinijela razvoju opštine… Molim vas lijepo, pijani novinar traži od nje ono što ona skriva među nogama? Odmah se sastao Kolegijum direktora i urednika, Dijak je ``izriban`` i natjeran da istog trenutka svojeručno napiše duboko izvinjenje drugarici predsjednici u Goraždu. Prije toga, upitali su ga ko ga je ovlastio da od drugarice predsjednice traži – pičke. - Izvinite, drugovi –smireno je odgovorio Dijak – ja sam tu stvar tražio u lično ime. Vlado je napisao izvinjenje, a drugovi nisu stigli da to pogledaju i vozač Salko odjurio je u Goražde da pismo uruči predsjednici i izvine se u ime Radio Sarajeva. Pismo je bilo kratko, samo jedna rečenica: ``Drugarice, ovo je Salko, daj mu pičke malko``! Epilog ovog ponovljenog skandala završio je tako da je Vlado Dijak prebačen iz Redakcije Društveno-političkog života u Redakciju zabavnog programa. Izgleda da je Vlado imao zaštitu jednog od vodećih republičkih funkcionera – Đure Pucara koji ga je pozvao na kratki razgovor. Kao što i priliči, Vlado Dijak se svečano obukao, čak je stavio i kravatu. U prijemnoj kancelariji, sekretarica mu je rekla da je planirano da razgovor traje dva minuta i da se to mora poštovati. U tom trenutku, drug Pucar je otvorio vrata i pozvao svog ratnog druga da uđe prethodno rekavši da skine kravatu jer se vidi da mu smeta. Taj razgovor nije trajao dva minuta nego dva sata, a sekretarica je donijela kafu i čak rakiju za tako važnog gosta što se ranije nikada nije desilo u ovom kabinetu. Na kraju je Đuro Pucar reče Dijaku: - Pa, dobri moj Vlado, rijetko se viđamo, volio bih da se malo češće sretamo i razgovaramo… - E, moj druže Đuro, ne vjerujem da ćemo se češće viđati nego do sada: ja ne dolazim u Centralni komitet, a ti ne zalaziš u kafane, pa nismo u mogućnosti da se sretamo. Vlado Dijak je često nagrađivan za svoj rad i nekom prilikom dodjele nagrada sreo je poznatog srpskog slikara i boema Milića Stankovića koji je pri upoznavanju, pomalo s visine, rekao: ``Ja sam Milić od Mačve, a ti si…``. ``Ja sam Dijak od bačve``! – odgovorio je u svom stilu Vlado. Na jednom jugoslovenskom konkursu za najbolju humoresku, Vlado Dijak je dobio prvu nagradu, a svečanst je trebalo da se održi u Skopju. Stigla je avionska karta i Dijak je krenuo avionom iz Sarajeva. Zauzeo je svoje mjesto, ali se nije vezao. Došla je stjuardesa i upozorila ga da se sveže. Vlado ne reaguje. Stjuardesa opet dolazi i upozorova: ``Druže, morate se vezati, to je obaveza svih putnika i morate poštovati pravila avionskog saobraćaja``. - Drugarice, mene su vezali 1941, pa zatim 1948, godine, e, da znate, nikada me više niko neće vezati! Da se upoznamo: Ja sam čika Vlado, što rakiju pije rado! Vlado Dijak najviše vremena je provodio u kafani ``San``. Ustajao je rano, napiše tekstove, odnese u Redakciju Radio Sarajeva i vrati se u svoj ``San``. Dešavalo se ponekad da mu u toku noći nestane pića; Vlado zaveže praznu flašu, spusti niz prozor na vrata kafane, lupne dva-tri puta nogom od pod, konobari razumiju znak, napune flašu, zavežu, Vlado je preuzme i nastavi da pijucka. Neke godine proslavljala se važna godišnjica postojanja i uspješnog rada Radio Sarajeva. Sve je bilo u svečanom tonu. Vlado je zakasnio na početak, tražio mjesto da sjedne i ugledao praznu stolicu, tik pred govornicom i mikrofonom gdje je direktor čitao referat. Vlado se malo meškoljio, pa onda upao u riječ svom direktoru: - Lijepo nam to zboriš direktore i svi znamo za naše velike radne uspjehe, ali ljude interesuje nešto drugo, pa nam reci kratko: Hoće li biti povećanja plata ili neće? Uslijedio apaluz iz prepune sale, a direktor se samo kiselo nasmiješio. Prohujale su bezmalo tri decenije otkako ambasador boema, Vlado Dijak nije na ovom svijetu. I danas se sjećam njegovog romana ``Topovi i slavuji``, snažne lirske proze o Drugom svjetskom ratu. I završetka tog romana: ``Slavuji pjevaju. A topovi ćute``. Uvjeren sam da i danas slavuji pjevaju na grobu Vlade Dijaka i pronose slavu pisca vedrine i čuvaju umjetnost njegovih riječi, pjesama i romana. Književnost: VLADO DIJAK Na pitanje `Ko je Vlado Dijak` jedan od mogućih odgovora jeste: On je najnepoznatiji klasik domaće književnosti, sarajevski bohemski pjesnik koji si je mjesto u povijesti kupio još 1974-te, u trenutku kad je Goran Bregović uglazbio njegove stihove što su govorili o djevojci koja putuje na studij, a tužni je mladić, pjesnik sam, ispraća. Mladić, preplavljen emocijom, ne zna što bi rekao, najradije nešto visoko i osjećajno, ali onda na kraju ipak izgovara jednu `banalnu` rečenicu. Pjesma se, naravno, zvala Selma, a rečenica-stih koja je iz poezije ušla direktno u govor, u jezik, bila je koja druga nego `...i molim te, ne naginji se kroz prozor.` Oni koji su imali tu sreću da bar jednom prisustvuju koncertu Bijelog dugmeta znaju moment: kad bi nakon Vladinog (ili Lazinog) intra na orguljama, na onaj ravni h-mol, Bebek (i druga dva poslije) naglo intonirao `Selma...`, dvorana bi eruptirala u prepoznavanju. Selma je bila klasik valjda već u trenutku kad je nastala. Tekst se zapravo odnosio na drugo, ranije vrijeme, ono teško poslijeratno, ranih pedesetih. Više od dvadeset godina kasnije, poslije koncerta Dugmeta u Lisinskom, Bregoviću je prišla dobrodržeća gospođa i rekla:’Ja sam Selma Vlade Dijka.’ (ovu angedotu ispričao je sam Brega u jednom od intervjua u Dugmetovoj biografiji “Ništa mudro”; kao tinejdžer čitao sam je, anegdotu, po sto puta i nikada mi je nije bilo dosta) Televizija Sarajevo je napravila davnih dana i jedan mali dokumentarac o Vladi Dijku. Slabo pamtim šta je točno bilo tu, ali sjećam se pjesnika: nasmiješen, u sivom hubertusu i sa šeširom, govorio je u kameru, okolo je padao beskrajno poetični sarajevski snijeg (uvijek sam mislio da romantika njihove škole pjesme ima nekog vraga s tamošnjom klimom), a Dijak je izgledao kao čovjek koji poznaje kafanu, barem koliko i pisanje. Izgledao je opušteno. Mnogi njegov sugrađanin-pisac poznatiji i uspjesniji, ali bilo je nešto u čemu ih je on `šio` - bio je ona vrsta umjetnika koja možda i nije napravila velik opus, ili ‘kapitalno djelo’ (bože me sačuvaj takve karakterizacije kod nas najčešće!), ali zato jest jednim potezom, jednim naglim udarcem inspiracije i dobrih zvijezda, napravila sebi mali važan kut, mali međaš, stvorila sebi mjesto u plejadi i sad živi kupajući se u toj svjetlosti. Izgledao je kao oni koji su u jednom trenutku dosegli, uhvatili komadić vječnosti i onda se nakon toga opustili i tako relaksirani, ever since, žive dalje svoj život, umjetnički i privatni. Možda mi se tu dopadala i činjenica da je netko iz svijeta književnosti `prešao` u onaj (tada) daleko važniji - svijet rock`n`rolla, a ta je mala, intimna i savršena simbioza činila da oba umjetnička svijeta i obje realnosti postanu jedna od druge bogatije, da nisu jedna incestuozna kombinacija nego da se međusobno oplemenjuju. Pametni znaju da imati sreću da čovjek bude dio ovakve kombinacije kao što je bila Bregović-Dijak je izuzetno rijetka pojava - uspješna,... ne uspjesna - DOBRA pop-pjesma, kombinacija muzike i teksta, traje sto puta duže nego ijedna zbirka `suvremene` poezije. Osjećaj da ljude ponese dobra pjesma i da je nepoznati zapjevaju, već mora da je neopisiv, ali osjećaj, naznaka da bi pjesma mogla potrajati u vremenu, veličanstven je za autore. Ovo saznanje je vjerovatno bilo razlog zašto je, za razliku od svojih uspješnih i samovažnih kolega, Vlado Dijak, da upotrijebim omiljeni pridjev samog Bregovića, izgledao tako `komotno`. (Đorđe Matić 2002-08-02) Pozdravlja vas Dijak Vlado, što rakiju pije rado! by ;-) @ 2003-04-25 Za sve znalce, Vlado Dijak je takođe i autor Čoline pesme `Stanica Podlugovi`. by Brezanin @ 2004-06-20 Da ga (Goran) Bregović nije otkrio... (by zasluzni gradanin @ 2005-05-03) Ambasador boema. Odlična stvar, kao i Selma. by belzebub @ 2005-07-15 Da ga Bregović nije otkriom, i dalje bi se znalo o Vladi Dijaku. Ambasador Boema je samo jedna od mnogih Vladinih knjiga. Mislim da je Vlado jedan od rijetkih kojima slava nije udarila u glavu. Vlado je bio pravi boem. (Sarajevo @ 2006-04-11) Jedna anegdota o Vladi Dijaku: ’OVO JE SALKO, DAJ MU PIČKE MALKO’ Još nešto o Vladi Dijaku, koji je, osim toga što je bio sjajan pijanac, bio i vrlo talentovan pesnik. Vidi njegovu ranu zbirku „Topovi i glagoli”. Za Dijaka, kao boema, zna se da je najveći deo svoga radnog vremena, pijackajući, provodio u proslavljenoj (danas bi se reklo – kultnoj) kafani „San”. Kafana je, inače, bila nikakva, a nalazila se negde oko Malog parka između Radio Sarajeva i zgrade SSRNBiH (Socijalističkog saveza radnog naroda Bosne i Hercegovine). Njeni, koliko se sećam, pink zidovi kao da su bili naručeni za sanjare i depresivne novinare. Kafana „San” bejaše, dakle, radno mesto Dijakovo. A sada o jednoj od mnogih anegdota o Dijaku, koju sam čuo od novinara i književnika Nenada Radanovića. Pa, štono reč, ako laže on, lažem i ja. Pošto kupio – po to i prodao. Elem, priča ide ovako. Poslali Dijaka na službeni put u Goražde. Vozač čuvene „volge” bio je neki Salko, čije je ime – radi jedne rime, koja će se, kao poenta, pojaviti na kraju ovoga nepretencioznog zapisa – Dijaku u čast – vrlo važno. Trebalo je da Dijak napravi nešto kratko i duhovito, nešto kao portret predsednice goraždanskog, Opštinskog SSRN-a. A žena je, kažu bila lepotica, koja je ubrzo očarala već pomalo „naćefleisanog” (pripitog) Dijaka. Opčinjen njenom lepotom, a zaboravivši se, Dijak je bio direktan. Zatražio je od nje da njemu, boemu, novinaru i bivšem, zaboravljenom piscu, malčice da one ženske stvari. Anegdota, dalje, kazuje da je žena digla frku neviđenu, da je isterala Dijaka i odmah telefonom pozvala direktora RTV Bosne i Hercegovine. Tako i tako, zar oni ne znaju koga šalju na put i kako može jedan pijani novinar da, u ime RTV-a, od nje, predsednice SSRN-a, koja je takoreći lokalni politički faktor, traži ono što ona tako dražesno skriva među nogama? U Sarajevu – uzbuna. Pozovu Dijaka u Glavnu Kancelariju, izgrde ga, udare u one komunjarske žice – je li on svestan šta je napravio, kako bruka i profesiju i jednu državnu ustanovu i slične budalaštine. Pitali su ga ko ga je ovlastio da u ime ustanove od drugarice te i te traži – pičke. – Izvinite, druže direktore – odgovorio je Dijak – ja sam tu stvar tražio u lično ime. Nego, neka on tu, ne časeći časa, odmah, na licu mesta, napiše izvinjenje i neka vozač Salko, iz istih stopa, ’pali’ kola i nosi to izvinjenje drugarici Toj i Toj. Rečeno, učinjeno. Puni sebe, mislivši da su Dijaka saterali u tesnac, nisu ni pročitali ono što je ovaj napisao. A na toj ceduljici-pisamcetu napisao je kratko: Drugarice, ovo je Salko, daj mu pičke malko! Skandal je bio potpun. Za predsednicu najveći krivac za ovu (ponovljenu) blamažu i uvredu (sad ne samo usmenu, nego i overenu, zvaničnu, takoreći sa memorandumom RTV) bili rukovodioci ustanove. A Dijak je, posle svega, otišao u „San” – na još-po-jednu-pa-da-zapevamo rakiju. (Branko Stojanović, 28.decembar 2006) Vlado Dijak je također napisao tekstove balada `Čisti Bijeli Snijeg` koju pjeva Arsen Dedić i `Betonska Brana` koju izvode Indexi. by Za Ambasadora Boema @ 2008-10-25 Odličan tekst o čovjeku koji to zaslužuje! Ponosna sam što nosim ime SELMA!.. (malena @ 2009-11-26) REČE mi JEDAN čoek da je Vlado napisao i predivni roman `Topovi i slavuji`. N.S,

FitalProst - problemi s prostatom. Način upotrebe / preporučena upotreba: po 30 kapi ukapati u čašu vode i popiti 1-4 puta dnevno pre jela.INFEKCIJE PROSTATE FitalProst se koristi kao dodatak ishrani na bazi mešavine biljnih sastojaka za normalnu funkciju prostate. Sadrži koprivu koja pomaze kod zdravlja prostate i poremećaja mokrenja kod benigne hiperplazije prostate u fazi I i II, rastavić, koji ima snažno diuretsko dejstvo, čisti mokraćne puteve, sprečava zadržavanje peska i nastanak kamenčića, maslačak, koji svojim jakim antiinflamatornim dejstvom sprečava upale bešike, bubrega, mokraćnih kanala i prostate, kao i antikancerogeno dejstvo, i vrbovicu koja olakšava simptome hiperplazije, smanjuje bol u predelu prostate i kod otežanog mokrenja, a i dokazano inhibira ćelije karcinoma prostate.Prostata je žlezda koja se nalazi ispod mokraćne bešike i ispred rektuma, i kroz nju prolaze mokraćni i delovi semenih kanala. Primarna funkcija ovog dela muške anatomije ogleda se kako u stvaranju semene tečnosti, tako i u omogućavanju nesmetanog kretanja spermatozoida, a njen rad kontroliše muški polni hormon, testosteron. Tokom života prostata se uvećava i tada prirodno vrši pritisak na bešiku i mokraćni kanal. Problemi koji se mogu javiti sa ovom žlezdom su veoma bolna upala – prostatitis, benigna hiperplazija prostate (BPH) – uvećanje prostate koje pritiska uretru i otežava mokrenje, i u najgorem slučaju, rak prostate.Najučestalije tegobe koje se javljaju vezane za prostatu su:akutne infekcije prostate hronične infekcije prostate uvećanje prostate – benigna hiperplazija adenom prostate Prostatitis, osim što donosi jake bolove u predelu prostate, izaziva i veoma učestalo mokrenje, bol prilikom ejakulacije i mokrenja, bol u donjem delu leđa, groznicu i osećaj opšte malaksalosti. Kod hiperplazije bol je manji, ali je neugodnost izuzetna jer, pored osećaja velike potrebe za mokrenjem, pražnjenje je veoma otežano i mlaz urina slab i isprekidan, a može se javiti i krv u mokraći.Višestruka dejstva flavonoida, saponina, više vrsta eteričnih ulja, fitosterola, tanina, minerala i vitamina u FitalProstu imaju izuzetno povoljan efekat na ovu bitnu žlezdu sa unutrašnjim lučenjem kod muškaraca. Eterična ulja i tanini ispoljavaju bakteriostatičko (sprečavaju razmnožavanje bakterija) i baktericidno (uništavaju bakterije) dejstvo kod akutnog i hroničnog prostatitisa. Diuretički efekat zasnovan je na dejstvu flavonoida, saponina i eteričnih ulja. Pojačana diureza olakšava tegobe izazvane uvećanom prostatom koja sa svoje strane stvara smetnje sužavajući ili zatvarajući mokraćni kanal. Pojačana eliminacija toksina, štetnih metabolita i slobodnih radikala dovodi do poboljšanja opšteg stanja organizma i ispoljavanja antikancerogenog dejstva. β-sitosterol iz grupe fitosterola kompenzatorno povećava metabolizam u adenomatoznom (otečenom) tkivu prostate, eliminišući tako kongestije (zastoj krvi). Redovnim korišćenjem FitalProst kapi terapijski ili preventivno povećava se vitalnost prostate, smanjuje se učestalost mokrenja, olakšava mokrenje i čuva zdravlje bubrega, bešike i mokraćnih kanala.Evropska agencije za lekove potvrdila je da lekovita biljka vrbovica olakšava simptome donjeg urinarnog trakta povezane sa hiperplazijom, da utiče na rast ćelija prostate, kao i da može smanjiti upalu i bol. Ista Agencija potvrdila je da je ova biljka bezbedna za uprotrebu i da nema prijavljenih kontraindikacija. Ovo dejstvo vrbovica ispoljava zahvaljujući flavonoidima, polifenolima i taninima koji dokazano imaju snažno antiinflamatorno, antioksidantno i analgetsko dejstvo.Sinergija lekovitog bilja u FitalProstu ispoljava bakteriostatičko, baktericidno i diuretičko dejstvo, doprinosi eliminaciji toksina, štetnih metabolita i slobodnih radikala. FitalProst doprinosi vitalnosti prostate, olakšava i smanjuje učestalost mokrenja i štiti kompletan urinarni trakt. Redovna upotreba ovih kapi sprečava mogućnost pojave velikih, bolnih neprijatnosti, i time poboljšava kvalitet života muškarca.FitalProst su potpuno prirodne kapi bez ikakvih kontraindikacija. Ne sadrže hormone niti konzervanse i ne izazivaju zavisnost. Uz pravilnu upotrebu i redovne lekarske kontrole mogu se neograničeno dugo koristiti.STANDARDI FitalProst je proizvod bez glutena, izrađen u skladu sa Dobrom proizvođačkom praksom, uz poštovanje zahteva ISO9001:2015 standarda i HACCP sistema kontrole kvaliteta.REGISTROVANO FitalProst je upisan u registar Ministarstva zdravlja broj 515-04-3853/2020-10 od 16.06.2020.na strani 1664 pod brojem 16663 dana 15.06.2020. godine

Opis FitalProst - problemi s prostatom. Način upotrebe / preporučena upotreba: po 30 kapi ukapati u čašu vode i popiti 1-4 puta dnevno pre jela. INFEKCIJE PROSTATE FitalProst se koristi kao dodatak ishrani na bazi mešavine biljnih sastojaka za normalnu funkciju prostate. Sadrži koprivu koja pomaze kod zdravlja prostate i poremećaja mokrenja kod benigne hiperplazije prostate u fazi I i II, rastavić, koji ima snažno diuretsko dejstvo, čisti mokraćne puteve, sprečava zadržavanje peska i nastanak kamenčića, maslačak, koji svojim jakim antiinflamatornim dejstvom sprečava upale bešike, bubrega, mokraćnih kanala i prostate, kao i antikancerogeno dejstvo, i vrbovicu koja olakšava simptome hiperplazije, smanjuje bol u predelu prostate i kod otežanog mokrenja, a i dokazano inhibira ćelije karcinoma prostate. Prostata je žlezda koja se nalazi ispod mokraćne bešike i ispred rektuma, i kroz nju prolaze mokraćni i delovi semenih kanala. Primarna funkcija ovog dela muške anatomije ogleda se kako u stvaranju semene tečnosti, tako i u omogućavanju nesmetanog kretanja spermatozoida, a njen rad kontroliše muški polni hormon, testosteron. Tokom života prostata se uvećava i tada prirodno vrši pritisak na bešiku i mokraćni kanal. Problemi koji se mogu javiti sa ovom žlezdom su veoma bolna upala – prostatitis, benigna hiperplazija prostate (BPH) – uvećanje prostate koje pritiska uretru i otežava mokrenje, i u najgorem slučaju, rak prostate. Najučestalije tegobe koje se javljaju vezane za prostatu su: akutne infekcije prostate hronične infekcije prostate uvećanje prostate – benigna hiperplazija adenom prostate Prostatitis, osim što donosi jake bolove u predelu prostate, izaziva i veoma učestalo mokrenje, bol prilikom ejakulacije i mokrenja, bol u donjem delu leđa, groznicu i osećaj opšte malaksalosti. Kod hiperplazije bol je manji, ali je neugodnost izuzetna jer, pored osećaja velike potrebe za mokrenjem, pražnjenje je veoma otežano i mlaz urina slab i isprekidan, a može se javiti i krv u mokraći. Višestruka dejstva flavonoida, saponina, više vrsta eteričnih ulja, fitosterola, tanina, minerala i vitamina u FitalProstu imaju izuzetno povoljan efekat na ovu bitnu žlezdu sa unutrašnjim lučenjem kod muškaraca. Eterična ulja i tanini ispoljavaju bakteriostatičko (sprečavaju razmnožavanje bakterija) i baktericidno (uništavaju bakterije) dejstvo kod akutnog i hroničnog prostatitisa. Diuretički efekat zasnovan je na dejstvu flavonoida, saponina i eteričnih ulja. Pojačana diureza olakšava tegobe izazvane uvećanom prostatom koja sa svoje strane stvara smetnje sužavajući ili zatvarajući mokraćni kanal. Pojačana eliminacija toksina, štetnih metabolita i slobodnih radikala dovodi do poboljšanja opšteg stanja organizma i ispoljavanja antikancerogenog dejstva. β-sitosterol iz grupe fitosterola kompenzatorno povećava metabolizam u adenomatoznom (otečenom) tkivu prostate, eliminišući tako kongestije (zastoj krvi). Redovnim korišćenjem FitalProst kapi terapijski ili preventivno povećava se vitalnost prostate, smanjuje se učestalost mokrenja, olakšava mokrenje i čuva zdravlje bubrega, bešike i mokraćnih kanala. Evropska agencije za lekove potvrdila je da lekovita biljka vrbovica olakšava simptome donjeg urinarnog trakta povezane sa hiperplazijom, da utiče na rast ćelija prostate, kao i da može smanjiti upalu i bol. Ista Agencija potvrdila je da je ova biljka bezbedna za uprotrebu i da nema prijavljenih kontraindikacija. Ovo dejstvo vrbovica ispoljava zahvaljujući flavonoidima, polifenolima i taninima koji dokazano imaju snažno antiinflamatorno, antioksidantno i analgetsko dejstvo. Sinergija lekovitog bilja u FitalProstu ispoljava bakteriostatičko, baktericidno i diuretičko dejstvo, doprinosi eliminaciji toksina, štetnih metabolita i slobodnih radikala. FitalProst doprinosi vitalnosti prostate, olakšava i smanjuje učestalost mokrenja i štiti kompletan urinarni trakt. Redovna upotreba ovih kapi sprečava mogućnost pojave velikih, bolnih neprijatnosti, i time poboljšava kvalitet života muškarca. FitalProst su potpuno prirodne kapi bez ikakvih kontraindikacija. Ne sadrže hormone niti konzervanse i ne izazivaju zavisnost. Uz pravilnu upotrebu i redovne lekarske kontrole mogu se neograničeno dugo koristiti. STANDARDI FitalProst je proizvod bez glutena, izrađen u skladu sa Dobrom proizvođačkom praksom, uz poštovanje zahteva ISO9001:2015 standarda i HACCP sistema kontrole kvaliteta. SASTAV: Vodeno-etanolski ekstrakt herbe epilobiuma (Epilobium parviforum Schreb.) 50% Vodeno-etanolski ekstrakt korena koprive (Urtica dioica L.) 25% Vodeno-etanolski ekstrakt korena maslačka (Taraxacum officinale Weber.) 10% Vodeno-etanolski ekstrakt herbe rastavića (Equisetum arvense L.) 15%

Matični sok aronije je poseban i zbog velikog broja vitamina A,C,B-B9, B6, B2, vitamin E i betakaroteni, tanini , koji se nalaze u njenom plodu, zajedno s kalijumom, kalcijumom, gvožđem, manganom, molibdenom, jodom i fosforom. Aronija je listopadni grm poreklom iz Severne Amerike. Male tamne bobice pune su hranjivih vitamina i antioksidanasa, poput vitamina C. Istraživanje sprovedeno 2003. godine pokazalo je da se aronija uspešno koristi u borbi protiv raka debelog creva. Tamne bobice aronije sadrže veliku količinu karotena, koji sprečava oštećenje očiju i mogućnost stvaranja katarakte. Takođe bogata flavonoidima, kao što su lutein i zeaksantin koji sprečavaju česte upale oka (uveitis). Pomaže pri regulisanju telesne težine. Ona sprečava stvaranje viška masnoće oko stomaka, što je problem s kojim se mnogi ljudi redovno suočavaju. Aronija ima mali broj kalorija i masnoće, a sadrži i dijetalna vlakna što je čini jednom od najzdravijih voćaka. Ako želite da budete siti, puni energije i snage, a da pri tome brinete o vašem zdravlju, preporučuje se da redovno konzumirate aroniju. Ako se vaša ishrana uključuje i redovno konzumiranje aronije, možete biti sigurni da će vas prehlada i grip zaobilaziti u širokom krugu. Pored toga što se odlično bori protiv bakterija i virusa, aronija jača imuni sistem. Pomaže kod sledećih tegoba: Poboljšava cirkulaciju krvi Zaustavlja razvoj ateroskleroze Pospešuje rad štitne žlezde smanjuje visok krvni pritisak Sižava količinu šećera u krvi Smiruje grčeve, bolove i upalu sluznice želuca i creva Pomaže u lečenju čira na želucu i želučane nervoze Poboljšava rad jetre Pomaže kod upale žučnog pijeska i žučnih kamenćića Pomaže u uništavanju malignih ćelija Poristi se kao izuzetan antioksidans za detokcikaciju Usporava proces starenja organizma Snižava visok holesterol Omogućava brz oporavak nakon srčanih i moždanih udara Poboljšava prokrvljenost miokarda Pomaže u lečenju urinarnih infekcija Pomaže u lečenju upale prostate Sprečava bakterijske i virusne infekcije Poboljšava vid Sastav: 100% aronija Matični sok je čisti voćni sok dobijen prvim ceđenjem voća, koji sadrži isključivo prirodne arome i vodu iz voća. Ovaj sok zadržava sve hranljive materije poreklom iz moćnog supervoća. Sadrži visokovredne fitoelemente, vitamine i minerale, izuzetno je intenzivnog ukusa i povoljno utiče na očuvanje zdravlja i podizanje energije! Nakon branja, voće se pere, zatim presuje i sok se pasterizuje bez filtriranja. Pasterizacija se obavlja samo nekoliko sekundi na 80 stepeni, nakon čega se sok hladi. Matični sok je dakle sok od kvalitetnog voća koje je korišćeno brzo nakon branja, dobijen hladnim presovanjem i pasterizovan bez dodatka vode, šećera i aditiva. Matični sokovi osmišljeni su sa ciljem da na ukusan i potpuno prirodan način osiguraju našem organizmu neophodne vitalne nutrijente. Primena Matični sok od aronije najbolje je konzumirati pre jela. Da ne biste osetili mučninu, sok pijte lagano u nekoliko puta. Ukoliko mučninu ipak osetite, čaša obične vode bi trebalo da pomogne. Upotreba : Konzunira 50ml soka preventivno a u terapiji 100ml. Napomena : Bez dodatka šećera i aditiva. Pakovanje 1l Cena se redovno ažurira

Opis Epsom Soli Uputstvo za korišćenje Epsom soli Epsom kupka Dokazano je da epsom kupka pouzdano oslobađa od stresa. Mogu popustiti grčevi u mišićima i smanjiti bol izazvan zapaljenjima. Hranljive materije se bolje apsorbuju uz prisustvo ovog važnog minerala. Nemojte koristiti epsom sonu kupku ako imate hipotenziju (nizak krvni pritisak) ili mijasteniju gravis. Epsom kupke deluju opuštajuće. Svojim alkalnim dejstvom pomažu kod reume i artritisa i izvlače otrove iz organizma jer epsom soli aktiviraju proces reverzne osmoze i kroz nju uklanjaju toksine iz tela. Takođe poništavaju niske nivoe elektromagnetnih i radioaktivnih zračenja. Kupku koristite bez šampona i sapuna da ne bi neutralisali dejstvo prirodnih komponenti epsom soli. Najmanje jedno nedeljno korišćenje epsom soli obezbediće vam više energije, izgledaćete svežije. Poboljšan san i koncentracija koji će uslediti pomažu nervima i mišićima da pravilno funkcionišu. Detoksikacija organizma Epsom soli su izuzetno dobre za čišćenje otrova iz tela. Upotreba dezodoransa, parfema, anti-perspiranata, prisustvo pesticida i herbicida u hrani, osveživači prostorija, aero- zagađenja (dim cigareta, smog i sl.) truju naš organizam. Sipajte najviše 300 gr epsom soli u kadu sa toplom vodom, nemojte istovremeno koristiti i šampone jer se tada umanjuje efekat detoksikacje. Dovoljno je 20-ak minuta natapanja tela, ukoliko osetite nelagodnosti (vrtoglavica, mučnina), ispraznite kadu i isperite telo toplom vodom. Epsom soli i trudnoća Oticanje nogu i zglobova javlja se u glavnom zbog povećanog prisustva tečnosti tokom druge polovine trudnoće. Potapanje nogu u posudu sa toplom vodom i pola šoljice epsom soli može pomoći u smanjenju otoka i olakšanju bolova. Magnezijum, jedna od glavnih komponenti epsom soli, od suštinskog je značaja za održavanje zdravlja tokom trudnoće pogotovu što je potreba za magnezijumom tada povećana. Trudnice koje koriste potapanja stopala u blagom rastvoru epsom soli imaju stabilniju prenatalnu komunikaciju, strpljivije su i na taj način se čuvaju od stresa i hipertenzije. Eksfolijator epsom soli Napravite pastu od epsom soli, malo izvorske vode i par kapi maslinovog ulja. Nanesite pastu na dlan i nežno masirajte željenu regiju da odvojite (oljuštite) uginule ćelije i razbijete žuljeve. Budite strplivi, možda ćete morati da ponavljate proces par dana. Ova tehnika je posebno korisna za ruke, laktove, kolena i stopala. Nakon ovih tretmana vaša koža će biti podmlađena, mekanija i elastičnija. Brzi tretman modrica Rastvorite par kašičica epsom soli u šoljici sa malo vode da smesa bude gusta. Ugrejte smesu i previjte topli oblog na modricu. Modrica neće nestati kao magija ali će biti bleđa i manje bolna. Kako ukloniti trn iz kože Ponekad nam se desi da trn, žaoka, ili komadić stakla jednostavno neće da izađe, bez obzira na pincete i stiskanje tkiva. Napravite gustu smesu od epsom soli i malo izvorske vode, stavite oblogu i sistem osmoze epsom soli će delovati. Budite strplivi, strano telo će biti istisnuto na površinu kože. Ublažite svrab ili opekotine kože Rastvor epsom soli u vodi deluje kao hladan oblog za iritiranu kožu, dobar je za saniranje ugriza, opekotina, uboda insekata i drugih iritacija. Odmašćivanje kose i detoksikacija kosmate regije Mnoge žene (a sve češće i muškarci) farbaju kosu a ne proveravaju da li u bočicama ima kancerogenih podmuklih jedinjenja (resorcinol, fenilenediamin…) koja ometaju i rad hormona. Ako smo već ofarbani možemo bar ublažiti otrove za koje smo platili da nam nanesu na kožu. Rastvorite malo epsom soli i sok limuna sa čašom tople vode u posudi. Tim rastvorom umasiravajte kosmati deo glave i kosu. Većina potkožnih nagomilanih nečistoća biće povučena pomoću epsom soli. Isperite mlakom vodom. Ako je potrebno, ponovite proces da vratite živost vaše kosmate regije (i olakšate stilizaciju vaše kose). Epsom soli za stopala Opšte je poznato da su stopala jedan od najproblematičnijih delova tela i da trebaju intenzivnu negu posle dnevnih aktivnosti jer naše : danas za danas obaveze u velikoj meri zavise od stanja naših stopala. Da nebi doživeli probleme kao što su fasciitis tabana, čukljeve, atletsko stopalo, giht, upalu Ahilove tetive itd, potopite noge u vodeni rastvor epsom soli i odahnite. Hemoroidi i epsom soli Prilično jednostavan ali uspešan tretman protiv hemoroida možete pripremiti pomoću epsom soli. Umirujuće dejstvo takvih kupki pomaže i ublažava neprijatna osećanja izazvanih hemoroidima. Jednostavno sednite u kupku sa epsom solima. To izgleda previše jednostavno ali to zaista deluje. Imajte na umu da voda treba da bude topla, ali ne previše. Topla voda pomaže da se poboljša protok krvi u tom području i na taj način ubrzava proces sanacije. Oko dvadeset minuta dnevno sedenja u takvoj kupki može značajno da ubrza popravni proces. Imajte na umu da u cilju dobijanja dugoročnih rezultata proces treba ponavljati svaki drugi dan najmanje tri nedelje. Nikotin, mitiseri i epsom soli Zahvaljujući epsom solima možete se otarasiti žutila od nikotina i katrana sa vaših prstiju i lica. Rastvorite kašičicu epsom soli sa malo limunovog soka u pola šoljice vode. Pamučnim tuferom trljajte i efekat će biti brzo vidljiv. Isti metod možete koristiti i za čišćenje lica od mitisera, samo u rastvor dodajte i par kapi povidon joda. Nakon tog postupka lako ćete ukloniti mitisere blagim pritiskom. Koža i epsom soli Svaka hemikalija, bolest, ili toksična supstanca može ostati prisutna u tkivima. Telo je briljantno u svojim naporima da se zaštiti od posledica lične istorije, ali ipak je taj kapacitet ograničen. Telo mora da skladišti ono što ne može da obradi ili eliminiše. Rezultat je akumulacija materijala kao što su stari lekovi, inflamatorni agensi, ćelijski otpad i kiseline u stajaćoj limfnoj tečnosti. Svako telo reaguje jedinstveno na ove akumulacije i zato možemo videti primere degeneracije sve češće na mlađoj populaciji, više nego ikada ranije. Obični, zdravi ljudi postaju umorni i usporeni zbog kumulativnog dejstva njihovog načina života i konačno se usele u bolničke kartoteke. Brza hrana, meso, alkohol, kafa, gazirana pića… mogu biti odgovorni za zloćudnu kiselost našeg tela. Neuravnotežen balans: kiselo- bazno može izazvati unutrašnje probleme ali će se pokazati i spolja. Koža gubi elastičnost, postaje naborana , suva i iritirana, zato se mnogi oslanjaju na alkalne soli za kupanje da očiste telo spolja, kroz kožu. Bebina koža je primer savršeno glatke i meke kože jer je 9 meseci plivala u osnovnoj, amnionskoj tečnosti koja mnogo podseća na rastvor epsom soli. Alkalne slane kupke stimulišu kožu da se hrani nedostajućim mineralima. Sprečavanje stvaranja celulita i održivo samo- podmazivanje kože, kao što je predvidela majka priroda, čine aplikaciju epsom solima zanimljivom i mogu smanjiti potrebu za drugim proizvodima za negu, koji najčešće u sebi imaju sintetička jedinjenja. Zubi i epsom soli Vlažnim kažiprstom zahvatite malo epsom soli i trljajte desni i zube, temeljno isperite i umanjićete rizik od karijesa. Prstohvatom soli u malo vode ispirajte usta, to će kontrolisati bakterije u vašim ustima. Prstohvat epsom soli u čaši sa vodom biće dovoljan za noćno čišćenje zubne proteze. Sinusi i epsom soli Prstohvat epsom soli rastvorite u čašu mlake izvorske vode. Ispirajte nos, sinuse i grlo. Takvim tretmanima možete ojačati odbranu cele glave, usta, grla i sinusa. Lice i epsom soli Kancerogene supstance i supstance koje ometaju rad hormona često se nalaze i u maskarama, senkama, ruževima za usne, ajlajnerima… Ako želite da detoksikujete lice, natopite obilato vunenu rukavicu toplim rastvorom epsom soli i izvorske vode i držite na licu što duže. Otečeno lice usled neprospavanih noći ili sporijeg metabolizma možete ovim hipertoničnim tretmanima znatno osloboditi od nagomilanih ustajalih tečnosti. Poželjni su i blagi, kružni pokreti koji bi pospešili limfnu cirkulaciju. Tim postupcima umanjujete rizik da neki nepoželjni okidač proradi. Epsom i zračenje U kadu sa toplom vodom sipajte pola šolje epsom soli i jednu šolju sode bikarbone. Ova kupka sprečava posledice zračenja od: rentgena, lečenja raka zračenjem, zračenja ekrana, mobilnog telefona , elektromagnetnog atmosferskog smoga (antene, repetitori…). Ostale primene epsom soli Udisanje (inhalacija ) isparenja epsom soli rastvorenih u vreloj izvorskoj vodi pomaže astmatičarima (kod teških napada se daje intravenski jer smanjuje inflamaciju vazdušnih prolaza i olakšava normalan protok vazduha). Slana isparenja će olabaviti sluz u plućima i iskašljavanje će biti produktivnije. Vodeni topli rastvor epsom soli može se privijanjem primeniti na artritične zglobove.Tako se smanjuje njihovo oticanje (hipertonično izvlačenje vode iz otoka) i ukočenost okolnih mišića tako da dolazi do značajnog olakšanja. Intra venski ili intramuskularno se daje trudnicama u cilju sprečavanja prevremenog porođaja. Takođe se daje da se spreče grčevi tokom porođaja. Mnogi ljudi kažu: nemam vremena da se kupam u kadi ili : navikao sam da se tuširam. Da vas podsetimo, bolje je odvojiti vreme za potapanje u kadi nego za čekanje u redu pred bolničkim šalterima, ali, i ohrabrićemo vas: čak i brčkanjem stopala u lavoru će minerali difundovati u ceo organizam za kratko vreme.

Lepo očuvano PP KARUPOVIĆ, 1991. Udžbenički format, 207 strana. Astrologija (grč. αστρολογία - nauka o zvezdama) je pseudonauka koja položaje, odnose i kretanja planeta i drugih nebeskih tela u odnosu na zodijačke znakove i sazvežđa, posmatrano za zemlje, dovodi u vezu sa osnovnim osobinama individua (pojedinaca) i njihovom interakcijom, sa društvom, nacijama, događajima u svetu itd. Sam pojam logos (gr. λόγος) se obično tumači kao reč, što bi svakako opravdalo verovanje da zvezde nešto saopštavaju. Osoba koja izučava astrologiju se naziva astrolog, a njegov zadatak je da protumači te `zvezdane poruke` i potom ih prenese zainteresovanima. Jedan od najbitnijih termina koji se vezuju za astrologiju je horoskop koji se koristi pri svakoj astrološkoj analizi. Homo signorum od Jean de Valois, duc de Berry - sva osnovna simbolika znakova zodijaka na jednom platnu Astrologiju ne treba mešati sa astronomijom (grč. αστρονομία - pravila među zvezdama), naukom o zvezdama. Istorijat Uredi Ispočetka, astrologija je bila nerazdvojni deo astronomije pa su se njome bavili različiti narodi diljem zemljinog šara: Kinezi, Egipćani, Grci, Rimljani, Arapi, kao i narodi Amerike (Asteci, Maje, Inke). Oni su zapazili da se mnoge stvari na zemlji, kao što su npr. plima i oseka itd. dešavaju pod dejstvom Sunca i Meseca pa su verovali da su i svi ostali događaji posledica uticaja različitih zvezda. Otud postoje različite vrste astrologije po nacionalnosti. Osim tzv. zapadne poznate su kineska, japanska, jevrejska, indijska, druidska (keltska) astrologija. Te nacionalne astrologije se međusobno razlikuju i po načinu izračunavanja horoskopa, što je posledica različitih geografskih konfiguracija zemljišta gde je nastala astrologija, ali i po sistemu tumačenja koji je posledica bazičnog stava određenog društva prema životu. Kolevka zapadne astrologije je stari Bliski istok, gde su ponikle prve opservatorije – sumerski zigurati. Prvobitna mesopotamska astrologija (protoastrologija) je, sasvim slično kao i u drugim kulturama, bila zasnovana na prostom posmatranju nebesa u potrazi za znamenjem, koje bi na bilo koji način moglo da predskaže važna dešavanja u kraljevstvu. Stari Mesopotamci su verovali da zvezde i sazvežđa, koje su poznavali u priličnom broju, imaju svoje odgovarajuće gradove[1] na zemlji. Kraljevi nisu preduzimali nikakav ratni pohod, niti započinjali bilo kakav važan državni posao (npr. izgradnju puteva ili dvoraca i sl.) ako im zvezdočaci nisu označili povoljne dane. Zapisi astronomskih opažanja i znamenja su pronađeni među ostalim tekstovima, ispisanim na glinenim pločicama klinastim pismom. Najobimnija kolekcija Enuma Anu Enlil[2] datira iz 2. milenijuma p. n. e. Još jedna veoma važna kolekcija znamenja, Venerin tablet iz Amisaduke, sadrži podatke o osmatranjima Venerinih faza i pridavanim im značenjima. Istoričari nisu saglasni koje su godine ovi podaci prikupljani, ali većina smatra da je kolekcija nastala 146 godina nakon Hamurabijeve smrti. Egipatski odnos prema zvezdama imao je oblik astro-religije, a postao je s vremenom i prefinjeniji. Najvažniji astrološki događaj koji su predviđali drevni Egipćani bile su uobičajene poplave Nila koje su se poklapale sa helijačkim izlaskom Sirijusa. Ono na šta su Egipćani bili posebno fokusirani su usponi i kulminacije zvezda povezani sa dekanima – njihovi motivi nađeni su na poklopcima kovčega iz perioda Srednjeg kraljevstva, oko 2000. godine p. n. e. U ranim tekstovima dekani su označavali koji je čas noći kada se podižu na istočnom horizontu, dok su u onim nastalim kasnije označavali čas noći kada kulminiraju na nebu. Smatra se da je pridavanje pažnje diurnalnom kretanju bilo od velike važnosti za kasniji razvoj helenističke doktrine horoskopskih kuća. Neke astrološke ideje su iz Mesopotamije došle u Egipat do druge polovine 1. milenijuma p. n. e. Najznačajnija od njih je Zodijak sa 12 znakova oko 3. veka p. n. e.[3] koji se kasnije kombinuje sa dekanima, a koji umesto do tada zasebnog sistema, postaju desetostepene podele svakog zodijačkog znaka. Osvajanje velikih teritorija od strane Aleksandra Velikog tokom 4. veka p. n. e., doprinela su mešanju različitih kultura i tradicija, što se svakako odrazilo i na dalji razvoj i usavršavanje astrologije – Sinteza mesopotamskih astroloških ideja sa egipatskim konceptima i sistemima grčke matematike i geometrije, rezultirala je rođenjem horoskopske astrologije. Aleksandar je osnovao grad na obali Mediterana – Aleksandriju – koja ubrzo po njegovoj smrti postaje centar kulture i nauke u koji su se slivali veliki umovi ondašnjeg doba. Tako započinje helenistički period odnosno dominacija grčke misli širom antičkog sveta. Pod pokroviteljstvom grčke dinastije Ptolemeja, izgrađena je velika Aleksandrijska biblioteka u koju su pohranjene hiljade tekstova sa raznih krajeva sveta, pa je Egipat opet izronio kao veliki centar astroloških studija. Oko 290. godine p. n. e. vavilonski istoričar i astrolog Beros je, emigriravši na istok, osnovao astrološku školu na grčkom ostrvu Kos. Do tada, ovo je ostrvo bilo poznato kao medicinski centar u kom je negovan kult Asklepija. Astrologija na taj način utire svoj put sve dublje na zapad. Od velikih umova helenističkog doba proučavanjem astrologije bavili su se i Tales, Pitagora, Anaksagora, Empedokle, Hipokrat, Platon, Euksod, Euklid i drugi. Prvi i drugi vek naše ere su bili naročito važni za dalji napredak astrologije. Tokom tog perioda su stvarali Nekepso i Petoziris, Marko Manilije, Antioh iz Atine, Kritodemus, Serapio iz Aleksandrije, Dorotej iz Sidona (kasni 1. vek), a naročit dorpinos astronomiji i astrologiji je dao naučnik Klaudije Ptolemej, sredinom 2. veka n.e. On je bio autor dva znamenita dela: Tetrabiblosa, astrološkog četvoroknjižja i Sintaksisa (Almagesta), zbornika svekolikog tadašnjeg astronomskog znanja. Ptolemej je uveo geocentrični sistem sveta u astronomiju koji je ostao važeći u nauci (astronomiji) narednih četrnaest vekova, a u astrologiji se i danas koristi. Ptolemejev savremenik, Vetije Valens iz Antiohije (120—175), napisao je Antologiju, najobimnije i najočuvanije delo helenističkog perioda koje se sastoji od devet knjiga. Ovaj materijal je posebno vredan jer sadrži mnogobrojne prognostičke tehnike od kojih su neke jedinstvene, a takođe i stotinu horoskopa kao demonstracije tehnika koje je izlagao. U odnosu na raniju astrološku praksu u kojoj je korišćen tzv. sistem celih znakova[4], Ptolemej uvodi korišćenje sistema jednakih kuća, dok Valens za potrebe određivanja snage planeta deli kvadrante horoskopa na jednake trećine. Ovaj sistem kuća je kasnije nazvan Porfirijev. U narednim vekovima su nastali mnogobrojni kvadratni sistemi podele kuća kao što su Alkabitus, potom vrlo popularan u renesansnom periodu Regiomontanov sistem, danas u najmasovnijoj upotrebi Plasidusov sistem, te manje popularni Koh i Kampanus. Iako je prvobitno bila zabranjena u Rimu oko 139. godine p. n. e., astrologija ponovo dobija na popularnosti u vreme prvih rimskih careva, koji su obilato koristili njene mogućnosti da bi preduzeli adekvatne političke i druge poteze. Oktavijan Avgust je, izražavajući moć, utisnuo na srebrne kovanice svoj astrološki simbol Jarca koji prednjim nogama drži svet. Bilo je i careva koji su voleli sami da se oprobaju u ovoj veštini npr. Tiberije, Domicijan i Hadrijan. Neki astrolozi su zahvaljujući prijateljstvu s vladarima stekli veliki uticaj i političku moć, kao što je slučaj sa Trazilom. Kao već oformljen sistem, astrologija je prešla iz helenskog sveta u Indiju. Pretpostavlja se da se to desilo oko 2. veka n. e. Indijci su usvojili i fonetski transkribovali određeni broj grčkih astroloških termina: hora-čas (grč. Ώρα), dekanus- dekant (grč. Δεκανοί) i, možda, trikona- trigon (grč. τρίγωνον). Kasnije se indijska astrologija razvijala nezavisno od zapadne, a osnovna razlika imeđu zapadnog i indijskog horoskopa ogleda se u tome što je zapadni tzv. tropski (zasnovan na zodijačkim znakovima), tj. počinje na 0 stepeni znaka Ovna, a indijski je sideralni, tj. definiše znakove prema zvezdama stajačicama. Indijska astrologija je imala uticaja na razvoj astrologije u drugim regijama. Persijski kralj Ardašir I je slao izlaslanike u okolne zemlje kako bi prikupili naučna dela koja su u to vreme nedostajala u Persiji. Tako indijska i grčka astrologija dolaze u ovo carstvo, Slom Zapadnog rimskog carstva astrologiju gura u zaborav na zapadu, ali ona nastavlja da živi u Istočnom rimskom carstvu, gde je u životu održavaju razmene knjiga sa Arabljanima, uprkos protivljenju Crkve. Istovremeno, ona cveta kod Arabljana, a naročito nakon osnivanja Bagdada u koji su pozivani svi viđeniji učenjaci. Na sličan način kao i Persijanci, Arabljani su slali svoje izaslanike da prikupljaju materijal iz Indije, Persije i Vizantije, i nastavili da unapređuju astrologiju novim tehnikama. Srednjovekovni arapski astrolozi su naročito bili zainteresovani za mundanu i horarnu astrologiju. Poznati astrolozi iz ovog perioda su Teofil iz Edese, Mašalah ibn Asari, Abu Ali el-Hajat, Sal ibn Bišr, Abu Mašar, El-Kindi, Alkabitus, i drugi. Na početku srednjeg veka na astrologiju se u Evropi gledalo kao na oblik paganizma što je uticalo da se poljulja njen ugled u teoriji i praksi. Mešana je često sa pojmom alhemije, što je kasnije proučavanjem dokazano da su duboko povezane. U alhemijskim analizama koristi se astrološka teorija, a najčešći primer toga je povezivanje određenih hemijskim elemenata sa planetama: tako zlato odgovara Suncu, srebro Mesecu, živa Merkuru, itd. Hrišćanski teolozi su bili u poziciji da uslovno priznaju legitimitet astro-meteorologiji i astro-medicini, dok je lična, natalna astrologija predstavljala problem. Međutim, od 13. veka većina italijanskih dvoraca držala je astrologe, a i na univerzitetima se predavala astrologija. Priliv arapskih ideja bio je važan deo tog ponovnog interesovanja za astrologiju, za čije širenje naročite zasluge pripadaju italijanskom astrologu Gvidu Bonatiju. Astrologijom su se bavili i naučnici koji su živeli na razmeđi srednjeg veka i renesanse poput Paracelzusa, Tiha Brahea i Johana Keplera. Ipak, Kepler, iako kraljev astrolog, nije cenio astrologiju već ju je prozvao suludom ćerkom astronomije. Povećano interesovanje za antičke ideje u renesansi utiče i na povećanje interesovanja za astrologiju. Oživljavanje hermetizma i neoplatonizma pogodovalo je širenju astrologije među širokim narodnim masama. Štampaju se astrološki almanasi, ali smela predikcija o velikoj konjunkciji 1524. učinila je da astrologija postane u mnogim očima neozbiljna pa i smešna. Daljem opadanju uticaja astrologije doprinela je i pojava protestantskog pokreta koji je nije prihvatao. U 16. veku Nikola Kopernik je uveo heliocentrični sistem sveta u nauku i time odvojio astronomiju od astrologije. U daljem razvijanju i objašnjavanju astroloških termina učestvovao je i Isak Njutn stavši na njenu stranu. Jednom prilikom kada je došlo do rasprave po pitanju vrednosti-bezvrednosti astrologije, pa je astronomu Haleju poručio: „Razlika između mene i Vas je što sam se ja bavio astrologijom a Vi niste!“ Time se nije subjektivno zauzeo za osnovanost i naučnost astrologije, već jednostavno uputio da su se njom tokom vekova bavili ozbiljni filozofi i naučni umovi, koji je nisu u startu odbacili niti prezreli. Kako je uspon nauke, posebno u 17. i 18. veku, bio praćen propadanjem moći aristokratije, a jačanjem političkog uticaja najširih slojeva stanovništva, mahom slabo obrazovanih, to je klima za opstanak astrologije postajala zapravo sve pogodnija. Tek sa 20. vekom širi slojevi postaju sve obrazovaniji (u odnosu na period mračnog srednjeg veka, kada je stanovništvo bio uglavnom nepismeno), ali astrologija i dalje nije gubila na popularnosti. U tom smeru najviše uspeha imalo je socijalističko obrazovanje, koje uvodi obavezno školovanje i visoko školstvo, dakle stvarajući intelektualnu elitu. Stav komunističke ideologije prema astrologiji je da je u tom periodu smatrana kvazinaukom, zaostatkom praznoverja i slično. Astrologija se, dakle, i u prosvećenom razdoblju održala, uprkos pritiscima kroz koje je prošla. Od naučnika novog doba, astrologiju su proučavali psihijatar Karl Gustav Jung, pokušavajući da uz pomoć nje dokaže svoje načelo sinhroniciteta i francuski psiholog Mišel Goklen koji je obradio 24000 horoskopa poznatih ljudi, upoređujući ih sa naučnim saznanjima o karakterima. Najpopularniji astrolozi tokom druge polovine 20. veka na području Balkana bili su Mile Dupor i njegova učenica glumica Milja Vujanović. Uporedo sa pristalicama, zagovornicima, teoretičarima i praktičarima astrologije uvek je kroz istoriju bilo i njenih manje ili više ljutih protivnika, od koji su najpoznatiji Aristarh, Plinije Stariji, Tacit, rimski imperator Klaudije, Savanarola, papa Urban VIII, Kolber itd. Podela astroloških znakova Uredi Astrološki znakovi Savremena astrologija deli zodijak na dvanaest znakova. Oni su raspoređeni u sledećem redu: 1. Ovan 2. Bik 3. Blizanci 4. Rak 5. Lav 6. Devica 7. Vaga 8. Škorpion 9. Strelac 10. Jarac 11. Vodolija 12. Ribe Oni se dalje dele po kvalitetu (kardinalni, fiksni, promenjivi) i elementu (vatra, zemlja, vazduh, voda). Podela po kvalitetu kardinalni Ovan Rak Vaga Jarac fiksni Bik Lav Škorpion Vodolija promenljivi Blizanci Devica Strelac Ribe Podela po elementu vatreni Ovan Lav Strelac zemljani Bik Devica Jarac vazdušni Blizanci Vaga Vodolija vodeni Rak Škorpion Ribe Nebeska tela u astrologiji Uredi Simboli planeta u astrologiji U astrološkim tumačenjima se pored fiksnih zvezda, i još nekih nebeskih tela, najčešće koriste položaji planeta sunčevog sistema i plutona. Svakoj planeti je dodeljen određen skup značenja, koja mogu biti uslovljena kontekstom i međusobnim položajem u odnosu na druge planete. Zakonska zabrana u Republici Srbiji Uredi Zakonom o javnom redu i miru Republike Srbije koji je donet 2016. godine u članu 15, stavci Uznemiravanje građana vračanjem, proricanjem ili sličnim obmanjivanjem, u šta se može ubrajati astrologija, tarot, numerologija i druga paganska/politeistička (mnogobožačka) verovanja stoji: Ko se bavi vračanjem, proricanjem sudbine, tumačenjem snova ili sličnim obmanjivanjem na način kojim uznemirava građane ili narušava javni red i mir - kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 časova. — Zakon o javnom redu i miru Republike Srbije .[5][6][7] Reference Alternativna medicina Ishrana hrana vezbe joga horoskopski znakovi

Нова књига о старцу Тадеју још једном га показује као истинског сведока православног исихастичког предања и као човек који је умео да својим савременицима пренесе живу реч утехе. Тиме је отац Тадеј доказао да Православље има неисцрпни потенцијал обнавлљања чак и у временима која на први поглед изгледају безнадежно. Поука оца Тадеја никада доста. И ова, нова књига о њему, допуњена саветима његовог духовног сина, старца Јоила, показује да наш живот зависи од наших помисли и од чувања срца неупрљаног блатом овог света. Како жвети и радити у вреви, а остати трезвеноуман и тиховатељ? Практична упутства онога који је дар умно-срдачне молитве упознао преко ученика Оптине пустиње, старца Амвросија (Курганова). САДРЖАЈ Старац Тадеј Витовнички ПОМИРИ СЕ СА СОБОМ И ПОМИРИЋЕ СЕ СА ТОБОМ И НЕБО И ЗЕМЉА Савети за хришћански живот Царство Божије је у унутра у нама, 5 Задатак Хришћана на земљи, 5 Господ је свуда и у свему, 5 О непослушности, 5 О смирењу, 6 О кротости, 6 Родитељи су светиња, 6 Дух се храни мислима, тело – храном, 6 Ако се сами не смиримо, Господ неће престати да нас смирава, 6 Пази се лажног духовног мира, 6 Спасавамо се само милошћу Божијом, 7 Пажња мора да буде у свему, 7 Хе радимо људима, радимо Богу, 7 Небеском животу се учимо овде на земљи, 8 Понизи себе и видећеш славу Божију у себи, 8 Радост је највећа благодарност Богу, 8 Велико добро или велико зло – све зависи од наших мисли и жеља, 8 Колико се душа смири, толико јој се откривају тајне небеске, 9 О греху, 9 О победи над злом, 9 Горди смо и због тога много патимо, 9 Какве су нам мисли, такав нам је живот, 9 Сваки посао је Божанско дело, 10 У нама дела Божанска моћ, 10 Волимо Господа као што волимо родитеље, 10 О сабирању и чувању ума, 10 Када је најкритичније, Господ спасава, 11 О послушању, 11 О духовној пажњи, 11 О страху Божијем, 11 Чувај свој мир, 12 Предај све у руке Господње, 12 О истинској слободи, 12 Сваки посао ради од срца, 12 Измиримо се са свима, 12 Учимо се молитви, 13 Дисциплина у молитви, 13 Молитва је делање ума, 13 Приближујмо се срцем Господу, 13 Прекинимо мислени рат са другима, 14 Господ нас теши када нам је то најпотребније, 14 Упосли ум свој, 14 Највећа смо препрека ми сами себи, 15 О уздржању у браку, 15 Жена треба да буде послушна мужу, 15 Родитељи и деца, 16 На земљи ширити расположење Неба, 16 О васпитању деце, 16 Од тих злих мисли немамо мира ни ми ни други, 17 Помисли стварају дисхармонију међу људима, 17 Савети жени о мужу који пије, 17 О мисленом ропству, 18 О мисленом оптерећењу, 18 О младости и старости, 18 Хе жалостити друге, 18 Савршенство хришћанског живота – у крајњем смирењу, 19 Човек страда на даљину од нечије туге, 19 Како прекинути мислени рат са другима, 19 Цео свет је мали за човека, 20 У Христу смрт више не постоји, 20 Будимо мирни, тихи, кротки, благи и племенити, 20 Молимо се Господу да нас очисти од сваке зле помисли, 20 Мирне мисли – миран живот, 21 Бог је живот сваке твари, 21 Усавршавање започиње на земљи, а наставља се у вечности, 21 Ко има мир Божији у себи, зна да је Господ победио смрт, 22 Никада не треба очајавати, 22 Лоше мисли стварају дисхармонију у свету, 22 Телесни и духовни живот, 23 Творац није једне природе са тварју, 23 Срце је духовно средиште човека, 23 Сваки посао је молитва, 23 Смиреном човеку открива се Бог, 24 О мисленим „подстанарима“, 24 Учење о реинкарнацији је лаж, 24 Човекове мисли утичу на сву твар, 24 Бог дејствује у нама, 25 Греси предака који Га мрзе падају на њихово потомство, 25 Живи пример је вреднији од хиљаду речи, 26 Сви чезнемо за вечним животом и апсолутном љубављу, 26 Богу радимо, а не људима, 26 Исправимо живот свој покајањем, 27 О вери, 27 Човекове мисли зраче на све и сва око њега, 27 Човек – кројач своје судбине, 27 Тешко је задобити смирење, 28 Колико си љута, толико си горда, 28 О мисленом рату, 28 Поучавати друге од срца, 28 Треба уносити у свој организам довољно кисеоника, 29 Молитва – храна душе, 29 О одвикавању од пушења, 29 Реч родитеља је светиња, 29 Хе одлагати покајање, 30 Живот је кратак, али много нам је дато и задато, 30 Пресвета Богомајка – Молитвеница за род људски, 30 О демонима, 31 О свекрви и снаји, 31 О молитви, 31 За бављење Исусовом молитвом неопходан је искусан духовни руководитељ, 32 Како стећи истинску молитву, 32 Све што радиш ради од срца, 32 Помири се сам са собом и помириће се са тобом и небо и земља, 33 Измиримо се са свима – ближњима, даљњима, упокојенима, 33 О физичком и духовном убиству, 34 Бог прима и нашу намеру, 34 Молити се за оне којима смо учинили зло и оне који нам чине зло, 34 Мир са Богом, мир са васионом, 34 Бог се открива смиренима и кроткима срцем, 35 Оно што је духовно може разумети само онај који живи духовним животом, 35 Господ је тајна нашега живота, 35 Господ тражи и проналази кроз многе невоље и патње наше, 36 О две врсте духовног мира, 36 Господ је у срцу човековом, 37 Господ је непрестано са нама, не бојмо се!, 37 Све чезне за љубављу Божијом, 38 Сви људи чезну за Богом, 38 Дарове Божије употребљавати на добро, 38 Мислени и физички рат, 38 О борби против помисли, 39 Сви људи су обдарени даровима Божијим, 39 Дар Божији и сарадња човекова, 39 Бог је Светлост, 40 Бог ревнитељу даје благодат, 40 О тајни смирења, 40 Сви смо у борби на овој земљи, 40 Чувај се лажног мира, 41 О лукавости непријатеља нашег спасења, 41 О молитви за ђавоимане, 42 О Цркви и свештенству, 42 Хе спасавају нас дела, већ милост Божија, 42 Мир срца, 43 О неопходности духовне пажње, 43 О маловерју, 43 О послушности вољи Божијој, 44 Господ нас никада не оставља, 45 Смирен човек, 45 Све што је добро у нама, од Бога је, 46 Послушање мора да се изврши, 46 О духовној пажњи, 47 Једини истинити ослонац је Господ, 47 Бог је једини ослонац човека, 48 Тешко је наћи једномишљеника у животу, 48 Кротост и смирење, 49 Без молитве нема спасења, 49 Чим мислено изађемо из Бога, духовно умиремо, 49 Ако страдамо, Бог нас воли, 50 Смисао нашег живота – повратак у наручје Божије, 50 Без љубави нема живота, 50 Љубав је најјаче оружје, 50 Како чувати мир душевни, 50 Како победити тугу, 51 О самопознању и неосуђивању, 51 Како победити гнев у себи, 51 О задобијању врлине, 51 Савршена смрт – умртвљење своје воље кроз послушност, 51 Радост – највећа благодарност Богу, 52 Угледајмо се на птице Божије, 52 КАКАВ ЈЕ НАШ ОДНОС ПРЕМА БЛИЖЊИМА, ТАКАБ ЈЕ И НАШ ОДНОС ПРЕМА БОГУ Једино нас Господ никада неће оставити, 53 Све бива по Промислу Божијем, 53 Једина утеха је у Господу, 53 Истинско покајање – обнова и промена нашег живота из основа, 54 Бог жели да непрестано будемо са Њим, 54 Човек је створен за општење са Богом, 54 Морамо из корена да променимо свој живот, 54 Облагодаћеној души демони немају приступа, 55 Господе, избави ме од заборавности!, 55 Будимо добри према другима и у мислима, 55 Хе одговарати злом на зло, 56 Царство Христово и наше није од овога света, 56 Бог жели да се целокупно наше биће сједини са Њим, 56 Смирен човек зрачи Царством Небеским, 57 Припрема за Царство Небеско, 57 Ум треба стално да се моли, 57 Дуготрпљењем спасавајте душе своје, 57 О дејству мисли, 58 О унутрашњем миру, 58 Када се наше мисли опусте, одмара се и тело, 58 Горди не могу да уђу у Царство Небеско, 58 Бог је милостив и крије од нас нашу будућност, 59 Како саветовати другог, 59 Царство Небеско стиче се већ овде, 59 Час у рају, час у паклу, 59 Кроз многе невоље ваља нам ући у Царство Небеско, 60 О зависти, 60 Какав је наш однос према ближњима, такав је и наш однос према Богу, 60 Све може да буде молитва, 60 О приступању Светом Причешћу, 60 О земаљском и Божанском миру, 61 Господ ништа не намеће, 61 Господ допушта да страдамо да се не бисмо везали за овај свет, 61 Бојимо се зато што немамо поверења у Господа, 61 Откривење тајни Божијих даје се само смиренима, 62 Рај се стиче овде на земљи, 62 Истински пост, 63 О великом искушењу, 63 Потрудимо се да стекнемо карактерну особину Христову, 63 Одрицање од себе – пут љубави Господње, 63 О страху Божијем, 63 О духовној борби, 64 Само је Бог могао да нас спаси, 64 О мисленом рату, 64 Савршенство хришћанског живота, 65 О слободи у Христу, 65 Мора се опростити од срца, 65 О грижи савести, 66 Ко је сједињен са Господом, има мир у себи, 66 Мислена борба је непрестана, 66 Потпуно се предати Господу, 66 О победи над злом, 67 Нико нам други, осим Господа, не може дати мир на овој земљи, 67 На земљи ширити атмосферу Неба, 67 Славити Господа во вјеки, 67 Раба Божија Добрила ЈЕДНО СЕЋАЊЕ НА СТАРЦА ТАДЕЈА Увод, 68 САВЕТИ ОЦА ТАДЕЈА О ЗДРАВЉУ И ЛЕЧЕЊУ БОЛЕСТИ О раку и лечењу рака, 72 Лечење болести тамјаном, 74 Детерџент за судове и прашак за веш су опасни по здравље, 74 Јести што више свежег воћа и поврћа, 75 О лечењу чира, 75 О лечењу различитих болести, 75 О лечењу упала, 76 О лечењу шећерне болести, 77 О лечењу оболелих живаца, 77 О лечењу реуме, спондилозе, артритиса, 77 Хе јести смрзнуту храну, 78 Кувати ручак сваки дан, 78 Куповати непрскано воће и поврће, 79 О лечењу хормоналних проблема, 79 О лечењу СИДЕ, 79 Лечење високог притиска, 79 Чај против рака, 80 Лечење бронхитиса, 80 Против отрова и уједа змије, 80 Лечење оболеле руке или ноге, 80 Лечење оболелих бубрега, срца и отока, 80 О лечењу нервних болести, 81 О лечењу оболеле јетре, 81 О лечењу проширених вена, 81 О лечењу жуља на нози, 81 Скидање температуре приликом упале плућа, 82 Лечење воде у плућима, 82 Лечење високог притиска, 82 За рађање деце, 82 О лечењу туберкулозе, 82 О операцијама, 83 Исхрана, 83 Лечење алкохоличара, 83 Лечење од наркоманске зависности, 83 О благотворности вина, 84 Хе треба вадити крајнике, 84 О лечењу стомачних проблема, 84 Лечење болесних синуса, 84 „Сунчани сплет“, 84 ПОУКЕ СТАРЦА ТАДЕЈА О РАЗЛИЧИТИМ ПИТАЊИМА ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА Бога има, 85 Вера православна је једина права вера, 85 Судбина Јевреја и Срба, 85 Казна Божија због грехова, 85 Многи Срби преведени су у католицизам под присилом, 85 Да смо се молили Богу, имали бисмо правог народног вођу, 86 Страдамо због грехова својих, 86 Хе треба се бавити политиком, 86 Молите се Богомајци, 87 Некада и сада, 87 Хе треба радити на црквене празнике, 87 О пушењу, 87 Смехом се супротстављати бригама, 89 Родитељи и деца, 90 Хе продајте наследство, 90 О ношењу црнине, 90 Тешка судбина Српског народа, 91 О Светом Причешћу, 91 О слављењу крсне славе, 92 Хе бавити се политиком, 92 Господ Исус Христос плаче за Србима, 93 Династије, 93 О читању романа, 93 О крађи, 93 О спаљивању мртвих, 94 Хе идите код врачара, 94 О духовном животу, 94 Бога треба волети изнад свега и свих, 95 О богатству, 96 Оговарање, 96 Јаме у Хрватској, 96 Саи Баба – превара, 97 О корисности чистог ваздуха, 97 Јести само домаће узгајани парадајз, 97 О коришћењу детерџента, 98 Исусова молитва, 98 Душе погинулих војника, 99 О гледању телевизије, 99 Када се рађају мушка, а када женска деца, 99 Значај мира и слоге у породици, 99 Коришћење мобилног телефона је штетно за здравље, 100 Самоубиство је смртни грех, 100 Нађене паре – вратити власнику или дати цркви, 101 Крађа, 101 Господ је свугде и увек присутан, 101 Ко тражи помоћ од Господа, добија је, 101 Преносим људима што ми Господ каже, 101 О браку, 102 О последњим временима, 103 Трећи светски рат, 103 Крај света, 103 Абортус је убиство, 103 Сијајуће лице оца Тадеја, 104 Послушност родитељима, 105 О судбини, 106 Пост, 107 Праштање греха, 107 Богомајка, 107 ИЗ РАЗГОВОРА СА ЈЕДНИМ МОНАХОМ, 108 О молитви, 108 О унутарњем миру, 110 Унутарња молитва, 111 Стајање пред Господом, 112 Богоопштење, 113 Саyерцање (сагледа-ва-ње), 114 О строгости, 115 Атмосфера неба и атмосфера пакла, 115 О проповедању, 116 О чистоти срца, 117 РЕЧИ ПРЕПОДОБНОГ ИСАКА СИРИНА (у преводу Старца Тадеја Витовничког), 119 Отац Јоил НЕ ИГРАЈМО СЕ ВЕЧНИМ СПАСЕЊЕМ Духовни разговори и поуке, 171 О исцељиванима код Светог Василија, 171 Изводи из разговора на разне теме, 180 О пушењу, 182 О посту, 182 Нешто о гатарама и врачарама, 188 О молитви и очишћењу срца, 189 О посту, 190 О исповести, 197 О пушењу, 198 Света Тајна Причешћа, 208 О болести - саветима лекара, 209 О посту, 209 О абортусу, 210 О гордости, 211 Чуда у природи, 215 Србине, прени се вјером! Разговор са о. Јоилом, 223 О посту, 228 Исповијест, 229 Причешће, 230 О пушењу, 230 О абортусима, 231 Брак и породица, 231 О гатарама и врачарама, 233 Болести, 233 Наслов: Старац Тадеј Витовнички: Без љубави нема живота Издавач: Образ светачки Страна: 248 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 12,5 x 17,5 cm Година издања: 2011 ИСБН: 978-86-84595-44-9

-Izdavač: `Muzej žrtava genocida` -Povez: Mek -Pismo: Ćirilica -Broj strana: 197 -Format: 26 cm -Stanje: dobro očuvano Predmetne odrednice: Drugi svjetski rat 1939-1945 – Kozara – 1941-1945 – Ratni zločini – Ustaše – Kozara – 1941-1945 – Srbi – Genocid – Kozara – 1941-1945 Tokom januara i početkom februara 1942. godine ustaški funkcioneri iz Banja Luke i Zagreba isplanirali su masovan pokolj srpskog stanovništva u rudniku Rakovac i selima Drakulić, Šargovac i Motike. Glavni organizatori pokolja bili su Viktor Gutić ustaški povjerenik za bivšu Vrbasku banovinu, župnik iz samostana Petrićevac Miroslav Filipović i drugi ustaški funkcioneri u Banjoj Luci i Zagrebu. Ovi zločini izvršeni su „sa znanjem i odobrenjem ustaških vrhova i glavnih funcionera“. U njemu su učestvovale ustaše iz Banje Luke, Motika, Ivanjske, Petrićevca, Šargovca i Druga tjelesna Poglavnikova bojna“ pod vođstvom nadporučnika Josipa Mišlova u jačini nekoliko stotina ustaša.[1] U jutarnjim satima 6/7. februar ustaše su počele da se razmještaju po rudniku i opkoljavaju pomenuta sela. Toga jutra oko 4 časa desetak ustaša iz Druge tjelesne Poglavnikove bojne došli su u rudnik Rakovac i pobili nekoliko rudara srpske nacionalnosti. Potom je oko 8 časova došlo još 50 ustaša i tada je počela likvidacija svih zatečenih srpskih rudara. Hladnim oružjem ubijeno je 37 rudara srpske nacionalnosti.[2] Nakon zločina u rudniku Rakovac ustaše su sa pristiglim pojačanjima krenuli u selo Drakulić. Tu su im pomagali lokalni Hrvati, koji su dan prije pokolja bili pozvani „kod crkve u Petrićevcu“ i odatle su odvedeni u „ustaški tabor u B. Luci gdje su nam priredili večeru“. Svi prisutni Hrvati iz Drakulića su nakon večere bili „zakleti ustaškom zakletvom“.[3] Ustaše pod vođstvom župnika Filipovića, nadporučnika Mišlova i drugih, krvavi pir u Drakuliću počeli su pred kućom Đure Glamoča: „gdje je njihov vođa Filipović uzeo u ruke djete Glamoč Đure staro 6 meseci i ustašama održao jedan ohrabrujući govor, da se neboje greha za dela koja treba da čine, nego da ovako postupe kao on, a greh on prima na sebe, ako koji nebi hteo tako ćiniti on će ga ubiti. Odmah je detetu koje je držao u ruci otsekao glavu, pokazujući na taj naćin primjerom ustašama šta im valja ćiniti u našem mestu. Posle toga ustaše su sekirama i noževima pobile ovu grupu od oko 80 osoba u kući Glamoč Đure. Posle toga djele se na tri grupe i kreću kroz selo vođeni od domaćih ustaša u Srpske kuće i ovde sve živo bez razlike na pol i starost pada pod krvavim ustaškim nožem i sekirom. Pokolj je poćeo ujutro rano a do 11 časova pre podne preko 700 leševa ležalo je sa razmrskanim glavama i unakaženim telom po svim kućama… Istog dana oko 4 sata posle podne ustaše odlaze iz sela, a već sutra dan vraćaju se u selo i sa saonicama počinju da izvlaće iz kuća, u kojima su ležali tako reći neohlađeni leševi, sve što im je do ruke došlo, naročito namirnice i rakiju. U ove kuće već posle dva do tri mjeseca ustaške vlasti naseljavaju izbjeglice iz okoline Livna, Duvna, Glamoča i Hercegovine, ovi naseljenici su se zadržali sve do oslobodđenja u Drakulićima.“[4] U ovim zločinima učestvovali su i Hrvati iz Drakulića među kojima su bili: Andrija Golub, Marko Pletikosa, Šimo Pletikosa, Petar Pletikosa, Frido Azler i drugi. Nakon Drakulića ustaše su nastavile pokolj u Šargovcu: „Tu su ustaše pod vođstvom istog nadporučnika Josipa Mišlova sa organizatorima pokolja i u Šargovcu Miroslavom Filipovićem, Andrijom Golubom, Ivanom Jurićem, Viktorom Nanutom, Markom Pletikosom, Ilijom Golubom i Markom Golubom koji su ih vodili od kuće do kuće, pokazivajući srpsko-pravoslavne kuće, i kao gore što je navedeno vršili pokolje. U Šargovcu je u 22 doma pobijeno 89 žrtava, a na isti način po izvršenju pokolja opljačkali su 23 doma…“[5] U povratku iz Šargovca ustaše prave pokolj u selu Motike koje se nalazi u neposrednoj blizini grada Banja Luke. Tim ustašama pomagali su domaće ustaše iz Motika, prve komšije pobijenih Srba: „Selo Motike su bile već 6. II. 1942 g. u 4 sata popodne od strane takozvane ‘Legije Motičana’ koju su sačinjavali naoružani meštani a koji su ovi blokadu držali sve do jutra do dolaska ustaške vojske, pa su na svojim mestima ostali i poslije ustaškog ulaska u selo, da bi pazili ako bi neko iz sela pokušao da pobegne da bi ga mogli iz puške ubiti. Vršeći ovu dužnost pucali su za Brković Mirkom koji je uspeo da pobegne iz sela i da se na taj način spase sigurnoj smrti. Ustaše su poslije svoga dolaska u Motike odmah i same blokirale ceo zaselak Todići i Vasići gdje su naseljeni sami Srbi. Prvo su skupili iz više kuća oko 75 osoba, raznog pola i starosti pa čak i djecu iz kolevke, doveli ih pred kuću Vasića Ilije gdje su ih ubijali sikirama… Pošto su pobili sve u zaseoku Todići i Vasići, prelaze mirno preko zaseoka Šobe i Knežići, u kojima su naseljeni katolici i dolaze u zaseok Stijakovići. U ovom zaseoku kuće su raštrkane pa su morali ići od kuće do kuće gdje su pobili također sve živo u kućama. Ovaj strahovit pokolj završen je oko 3 sata poslije podne a za cijelo vrijeme opaljen je iz ustaške puške jedan jedini metak i to na Vasić Stola, koji je pokušao da izbegne smrt od sekire ali je pogođen od metka poginuo… Zajedno sa ovim pokoljem ustaše vrše jednu opštu pljačku sela i to prvi dan naročito odvode stoku a u večer već stižu u Banja Luku. Sutradan se opet vraćaju i pljačkaju sve iz kuća… U ovoj raboti im se priključuju mnogi Motičani iz zaseoka Šobe i Knežići koji odnose svojim kućama jedan dobar deo pljačke, tako da su kuće žrtava ovog pokolja ostale prazne jedino su lješevi, koji su ostali oko 15 dana po kućama davali sliku tog zverskog ustaškog klanja nevinih žrtava.“[6] Od ustaša iz Motika koji su učestvovali u ovom pokolju svjedoci su upamtili ove: Petar Marić, Anto Stepančević, Mato Domazet, Ivo Domazet, Niko Durbić, Jure Durbić, Joso Durbić, Ivo Durbić, Mile Lipovac, Mile Josipović, Joso Josipović, Mile Kasipović i drugi. Istrebljenje Srba u rudniku Rakovac i selima Drakulić, Šarkovac i Motike, bilo je pažljivo isplanirano i temeljno izvedeno. Likvidirana su srpska sela u blizini Banja Luke koja je trebala biti glavni grad NDH. Zbog toga se i pristupilo čišćenju okoline grada od srpskog stanovništva. Masovno istrebljenje srpskog stanovništva u pomenutim selima imalo je između ostalog za cilj i lakšu asimilaciju Srba iz drugih sela banjalučkog sreza. Tako je npr. bilo u selu Dragočaj: „U toku 1943. g naše selo je bilo pošteđeno od zločina ustaša jer smo poslije pokolja u Drakulićima bili pozvani na jedan skup na kome su pravoslavcima govorili Šalić Toma, Marić Ivica i Komnenović Ivan, a koji je skup održan tri dana posle pokolja u Drakulićima tj. u februaru 1942. g. na kome su nam preporučivali da pređemo na katoličku veru, ako neželimo da pređemo kao oni u Drakulićima i Motikama. Pod ovakom presijom skoro svi pravoslavni iz Dragočaja bili su prisiljeni promeniti veru da bi spasli svoju glavu.“

Kurkuma organska prah Dejstvo: Kurkuma sadrži kurkumin, bioaktivnu supstancu koja se bori protiv upala na molekularnom nivou. Toliko je moćna da odgovara efikasnosti nekih protivupalnih lekova, bez neželjenih efekata. Takođe je moćan antioksidans koji dvostruko deluje protiv slobodnih radikala. Prvo ih blokira direktno, a zatim stimuliše sopstvenu antioksidativnu odbranu tela. Zbog svojih antiinflamatornih i antioksiditavnih svojstava, kurkuma se pokazala efikasnom i u lečenju višestrukih stanja kože. Prednosti za kožu uključuju povećanje sjaja kože, ubrzavanje zarastanja rana, smanjenje ožiljaka od akni, kao i kontrolu izbijanja psorijaze. Kurkumin ujedno pojačava i nivo moždanog hormona BDNF, koji pokreće neurone da stvaraju nove veze i bori se protiv različitih degenerativnih procesa u vašem mozgu, poput Alchajmerove bolesti. Takođe, može poboljšati pamćenje i pomoći u lečenju depresije. Studija na 60 osoba sa depresijom pokazala je da je kurkumin jednako efikasan kao i lek Prozac u ublažavanju simptoma stanja. Kurkumin ima i blagotvorno dejstvo na nekoliko faktora za koje je poznato da igraju ulogu u bolestima srca. Poboljšava funkciju endotela, i snažno je antiinflamatorno sredstvo i antioksidans. Jedna studija je pokazala da je kurkuma efikasna koliko i vežbanje, dok druga pokazuje da deluje dobro kao i lek Atorvastatin. Utvrđeno je da kurkumin utiče i na rast, razvoj i širenje raka na molekularnom nivou. Studije su pokazale da može doprineti odumiranju ćelija karcinoma i smanjiti angiogenezu (rast novih krvnih sudova u tumorima) i metastaze (širenje raka). Takođe, pomaže jetri u efikasnoj detoksikaciji tela i bori se protiv nekih efekata opasnih karcinogena. Artritis je uobičajeni poremećaj koji karakteriše upala zglobova. Mnoga istraživanja pokazuju da kurkumin može pomoći i u lečenju simptoma artritisa, i da je u nekim slučajevima efikasniji od antiinflamatornih lekova. Studija objavljena u časopisu Biofactors pokazala je da kurkumin može da pomogne i u smanjenju rasta masnih ćelija, na osnovu laboratorijskih rezultata. Istraživači su otkrili da su antiinflamatorna svojstva kurkumina efikasna u suzbijanju zapaljenskih procesa gojaznosti, što pomaže u smanjenju gojaznosti i njenih štetnih efekata na zdravlje. Šta je Kurkuma Ekstrakt kapsule? Kurkuma Ekstrakt je jedinstvena kombinacija kurkume sa sinergističkim biljem i hranjivim materijama, koja doprinosi zdravlju zglobova i kostiju, smanjuje nivo upale u telu, jača imunitet, povećava nivo antioksidanasa, poboljšava kognitivnu funkciju, uspostavlja hormonalnu ravnotežu i metabolizam makronutrijenata i još mnogo toga. Svaka kapsula kombinuje organski prah kurkume PLUS visokopotentni ekstrakt kurkume (95% kurkumina – aktivni sastojak) sa ekstraktom korena đumbira (5% gingerola), ekstraktom kajenske paprike (100au kapsaicin), ekstraktom piperina (crni biber), cink citratom i vitaminom B6. Piperin je uključen da pojača apsorpciju i efekat ostalih biljnih aktivnih sastojaka – dobro poznata kombinacija herbalista. Kurkuma Ekstrakt u sebi sadrži sledeće sastojke: Kurkuma – verovatno je najpoznatija po svojim antiinflamatornim dejstvima. Upala je prirodni odgovor tela na povredu ili infekciju, često uzrokujući lokalizovanu crvenilo, otok, bol ili toplotu. Takođe, može uzrokovati gubitak funkcije uključenih tkiva. Akutna upala obično je zaštitni i lokalizovani odgovor na infekciju ili povredu. Namena joj je da izleči telo i vrati normalnu funkciju tkiva. Upala zglobova, uključujući ukočenost i otok, česti su simptomi artritisa. Ako upala traje produženi vremenski period, postaje hronična upala. Hronična upala može biti rezultat infekcije, autoimune reakcije ili alergije. Studije su pokazale da kurkumin, jedinjenje u kurkumi, može smanjiti upalu u telu. Kurkumin je polifenol. Pored bolje regulacije upale, njegove druge potencijalne koristi uključuju borbu protiv efekata oksidacije (antioksidativnu aktivnost), bolju signalizaciju ćelija, stabilnije nivoe šećera i masti, i poboljšane nivoe omega-3 masnih kiselina u mozgu nazvane DHA. Antiinflamatorni i antioksidativni efekti kurkumina, takođe, su povezani sa poboljšanom regulacijom krvnog pritiska i smanjenim rizikom od nekoliko vrsta kardiovaskularnih bolesti. Međutim, dok se ranije fokusiralo samo na antiinflamatorne koristi, studije o unosu kurkume sada takođe uključuju i njenu potencijalnu podršku detoksikaciji i poboljšanju kognitivnih funkcija, balansiranju nivoa šećera u krvi i funkciji bubrega, kao i smanjenje stepena ozbiljnosti povezanih sa određenim oblicima artritisa i određenim poremećajima varenja. Kurkuma sadrži tri različita kurkuminoida: kurkumin, bisdemetoksurkumin i demetoksurkumin. Takođe, sadrži i eterična ulja poput tumerona, atlantona i zingiberona. Ova različita jedinjenja povezana su sa svojim jedinstvenim koristima po zdravlje. Zbog svojih svojstava (posebno antiinflamatornih dejstava), kurkuma se koristi za različite zdravstvene probleme, uključujući: artritis, gorušicu (dispepsiju), bol u zglobovima, bol u stomaku, Kronovu bolest i ulcerozni kolitis, proliv, gasove u crevima, nadimanje stomaka, gubitak apetita, žuticu, probleme sa jetrom, čireve na želucu, sindrom iritabilnog creva (IBS), poremećaje žučne kese, visok holesterol i umor. Takođe se koristi za glavobolje, bronhitis, prehlade, infekcije pluća, groznicu, menstrualne probleme, svrab kože i oporavak posle operacije. Đumbir – vekovima se koristi u efikasnom ublažavanju simptoma gastrointestinalnih problema. U biljnoj medicini, đumbir se smatra odličnim karminativom (supstanca koja eliminiše gasove iz creva) i intestinalnim spazmolitikom (supstanca koja opušta i umiruje crevni trakt). Savremena naučna istraživanja, takođe, su otkrila da đumbir poseduje brojna terapeutska svojstva, uključujući antioksidativne efekte, sposobnost da inhibira formiranje inflamatornih jedinjenja i direktna protivupalna dejstva. To je zato što đumbir sadrži potentna protivupalna jedinjenja nazvana gingeroli. Veruje se da ove supstance objašnjavaju zašto mnogi ljudi sa osteoartritisom ili reumatoidnim artritisom doživljavaju smanjenje nivoa bola i poboljšanja pokretljivosti kada redovno konzumiraju đumbir. U dve kliničke studije koje su uključivale pacijente koji su reagovali na konvencionalne lekove i one koji nisu, lekari su otkrili da je 75% pacijenata sa artritisom i 100% pacijenata sa mišićnim nelagodnostima doživelo olakšanje bola i/ili oticanja. Kajenska paprika – većina fitoterapeuta je smatra najsigurnijim poznatim stimulansom, jer otvara svako tkivo u telu i time doprinosi povećanju protoka krvi i poboljšava cirkulaciju. Takođe se koristi u lečenju loše probave, kao karminativ, za povećanje gastrointestinalnih sekreta i kao antispazmodik za olakšanje bola. Ovo je zbog toga što kajenska paprika sadrži kapsaicin, koji daje začinu ljutinu i ima analgetička svojstva. Smanjenje bola uzrokovano dejstvom kapsaicina je posledica njegovog uticaja na supstancu P, koja je hemijski supstrat oslobađan u tkivnom oštećenju i upozorava telo na povredu. Dugotrajna ili ponovljena izloženost kapsaicinu može smanjiti supstancu P u određenom području, što dovodi do smanjenog bolnog odgovora. Piperin – alkaloid odgovoran za pikantnost crnog bibera. Povećava termogenu aktivnost u telu, što rezultira povećanjem metaboličke stope. Stoga se često uključuje u formule za mršavljenje. Međutim, piperin je uključen u ovu formulu zbog svoje sposobnosti da pojača apsorpciju drugih biljnih aktivnih sastojaka. Posebno, povećava biodostupnost kurkumina. Cink – doprinosi normalnoj plodnosti i reprodukciji, održavanju normalnih kostiju, normalnoj sintezi DNK, normalnom metaboličkom balansu kiselina i baza, normalnom metabolizmu ugljenih hidrata, normalnoj kognitivnoj funkciji, normalnom metabolizmu makronutrijenata, normalnom metabolizmu masnih kiselina, normalnom metabolizmu vitamina A, normalnoj sintezi proteina, održavanju normalnih nivoa testosterona u krvi, održavanju normalnog vida, normalnom funkcionisanju imunološkog sistema, zaštiti ćelija od oksidativnog stresa i ima ulogu u procesu deobe ćelija. Vitamin B6 – doprinosi normalnoj funkciji imunološkog sistema, regulaciji hormonalne aktivnosti, normalnoj sintezi cisteina, normalnom metabolizmu energije, normalnom metabolizmu homocisteina, normalnom metabolizmu proteina i glikogena i smanjenju umora i iscrpljenosti. Sastav Kurkuma organskog praha: 100% organska kurkuma prah. Sadrži jedinjenja sa lekovitim svojstvima, koja se nazivaju kurkuminoidi, od kojih je najvažniji kurkumin. Kurkumin je glavni aktivni sastojak kurkume, koji ima moćno antiinflamatorno dejstvo i vrlo je jak antioksidans. Pošto se kurkumin slabo apsorbuje u krvotok, najbolje je uzimati ga sa crnim biberom koji sadrži piperin, prirodnu supstancu koja pojačava apsorpciju kurkumina za 2.000%. Naravno treba voditi računa koje doze kurkuma i bibera uzimate. Kurkumin je, takođe, rastvorljiv u masti, pa bi bilo dobro uzimati ga uz masni obrok. Ne sadrži alergene, aditive (šećeri, kiseline, boje, konzervansi itd.), pesticide i komponente životinjskog porekla. Zbog toga je pogodna za vegane i vegeterijance. Takođe, nivoi neželjenih supstanci (teški metali, PAH, mikotoksini itd.) su ispod granica utvrđenih zakonodavstvom EU. Nutritivne vrednosti na 100g: Energija 1268kJ Ukupne kalorije 301 kcal Proteini 7,6g Masti – od kojih su zasićene 0,8g 0,2g Ugljeni hidrati 56g – od kojih je šećer 3,5g Dijetetska vlakna 20g *Procentualni Dnevni Unos je oko 2000 kalorija u zavisnosti od Vaših potreba. Sastav Kurkuma Ekstrakta kapsule: Sastojci: organska kurkuma koren prah (Curcuma Longa), ekstrakt korena kurkume (Curcuma Longa), omot kapsule: hidroksipropil metilceluloza (HPMC), brašno integralnog pirinča (Oriza Sativa), ekstrakt korena đumbira (Zingiber Officinale), ekstrakt pirinča (Oriza Sativa), ekstrakt crnog bibera (Piper nigrum), ekstrakt kajenske paprike (Capsicum Annuum), cink citrat, piridoksin hidrohlorid. Svaka kapsula sadrži: cink 1,5mg (15% NRV*) i vitamin B6 0,21mg (15% NRV*). * NRV = Nutritivna Referentna Vrednost Takođe sadrži: koren kurkume** (150mg kurkumina) 3158mg, organski koren kurkume 200mg, koren đumbira** 200mg, kajensku papriku** 40mg i piperin** 5mg. ** = Ekvivalentna težina iz ekstrakta Pogodno za sve tipove ishrane, uključujući vegeterijance i vegane. Način upotrebe Kurkuma organskog praha: U jednoj čaši vode, voćnog soka ili biljnog mleka razmutiti jednu ravnu kašičicu kurkume praha (5g) i piti jednom do dva puta dnevno ili je jednostavno posuti po hrani. Za više informacija pročitajte ovaj članak „Top 15 superhrana koje mogu imati dejstvo leka“. Napomena: Ovaj proizvod nije namenjen za dijagnozu, tretiranje, lečenje i prevenciju nijedne bolesti. Efikasnost ovog proizvoda nije potvrđena istraživanjem u RS. Način upotrebe Kurkuma Ekstrakta kapsule: Uzmite 1 kapsulu, 1 do 3 puta dnevno (uz hranu) ili prema preporuci lekara/farmaceuta. Upozorenje: Nemojte prekoračiti preporučeni dnevni unos. Dodaci ishrani ne bi trebalo da se koriste kao zamena za raznovrsnu ishranu i zdrav način života. Pre upotrebe posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom. Čuvati na suvom, hladnom i tamnom mestu, van domašaja dece. Napomena: Ovaj proizvod nije namenjen za dijagnozu, tretiranje, lečenje i prevenciju nijedne bolesti. Efikasnost ovog proizvoda nije potvrđena istraživanjem u RS. Proizvedeno u Velikoj Britaniji po GMP standardima.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! At the Mountains of Madness je znanstvenofantastična horor novela američkog pisca H. P. Lovecrafta, napisana u veljači/ožujku 1931. koju je te godine odbio urednik Weird Tales Farnsworth Wright na temelju njezine dužine.[1] Izvorno je serijaliziran u izdanjima Astounding Stories za veljaču, ožujak i travanj 1936. godine. Reproduciran je u brojnim zbirkama. Priča detaljno opisuje događaje katastrofalne ekspedicije na Antarktiku u rujnu 1930. i što je tamo pronašla grupa istraživača predvođenih pripovjedačem, dr. Williamom Dyerom sa Sveučilišta Miskatonic. U cijeloj priči, Dyer opisuje niz dosad neispričanih događaja u nadi da će odvratiti drugu skupinu istraživača koji se žele vratiti na kontinent. Ti događaji uključuju otkriće drevne civilizacije starije od ljudske rase i spoznaju Zemljine prošlosti ispričanu kroz razne skulpture i zidne slike. Priča je inspirirana Lovecraftovim zanimanjem za istraživanje Antarktika; kontinent još uvijek nije bio potpuno istražen 1930-ih. Lovecraft eksplicitno crpi iz romana Edgara Allana Poea The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket, a možda je koristio i druge priče kao inspiraciju. Mnogi elementi priče, kao što je bezoblični `shoggoth`, ponavljaju se u drugim Lovecraftovim djelima. Priča je prilagođena i korištena za grafičke romane, videoigre i glazbena djela. Hauard Filips Lavkraft (engl. Howard Phillips Lovecraft; rođen 20. avgusta 1890. u Providensu, preminuo 15. marta 1937. u Providensu) je bio američki pisac horora, fantastike i naučne fantastike, žanrova koje je često kombinovao unutar istog djela. Za života je bio relativno malo popularan, ali je imao ogroman uticaj na moderne pisce fantastičnog horora, unutar čijeg kruga je postao kultna ličnost. Ktulu mitologija i poznati Nekronomikon su njegove tvorevine. Lavkraft je rođen 20. avgusta 1890. u 09:00, u svom porodičnom domu na adresi „Ejndžel strit“ br. 194 (sada 454) u Providensu, na Roud Ajlandu. Bio je jedino dijete Vinfilda Skota Lavkrafta, putujućeg prodavca nakita i plemenitih metala, i Sare Suzan Filips Lavkraft, koja je poznavala svoje porodično stablo sve do dolaska Džordža Filipsa u Masačusets 1630. godine.[1] Oba njegova roditelja su bila u tridesetim godinama i to im je bio prvi brak, što je bilo neobično u to doba. Kad je Lavkraft imao tri godine, otac mu je doživio psihotični napad na poslovnom putu u Čikagu te je doveden u duševnu bolnicu „Batler“ u Providensu, gdje je ostao do kraja života. Umro je od sifilisa kad je Lavkraft imao osam godina. Lavkrafta je, stoga, odgajala majka, njegove dvije tetke (Lilijan Delora Filips i Eni Emelin Filips) i njegov djed (Vipl van Buren Filips). Bio je čudo od djeteta: kada je imao dvije godine recitovao je poeziju, dok je cjelovite pjesme pisao već sa šest godina. Djed je podsticao njegovo čitanje, nabavljajući mu klasike poput „Hiljadu i jedne noći“ ili dječje verzije Ilijade i Odiseje. Takođe, djed je u njemu pobudio interes za „čudne“ stvari pripovijedajući mu originalne priče gotičkog horora. Njegova se majka, s druge strane, brinula da bi ga te priče mogle uznemiriti. Kao dijete, Lavkraft je bio usamljen i često bolestan, vjerovatno na nervnoj bazi;[1] djelimično zbog toga, i djelimično zbog svoje nedisciplinovane i svađalačke naravi, nije pohađao nastavu u školi sve do navršenih osam godina, i povukli su ga nakon samo godinu dana. U međuvremenu je intenzivno čitao i učio hemiju. Napisao je nekoliko publikacija u malom broju primjeraka, počevši 1899. sa „The Scientific Gazette“. Četiri godine kasnije, vratio se u javnu školu. Vipl van Buren Filips je umro 1904. godine nakon ozbiljnih poslovnih gubitaka. Lavkraftova porodica je osiromašila zbog lošeg upravljanja njegovim nasljedstvom te su bili prisiljeni da se presele niže u ulicu na kućni broj 598 u mnogo manji i neudobniji stan. Gubitak roditeljskog doma bio je težak udarac za Lavkrafta, u tolikoj mjeri da je neko vrijeme pomišljao na samoubistvo. Godine 1908. je doživio nervni slom, zbog čega nije nikada primio svoju srednjoškolsku diplomu. Taj ga je neuspjeh jako razočarao i predstavljao uzrok njegove sramote, između ostalog i zato što nije mogao studirati na univerzitetu „Braun“. Kao tinejdžer, Lavkraft je pisao fikciju. Neko se vrijeme posvetio poeziji i esejima, da bi se 1917. godine vratio fikciji s dorađenijim pričama kao što su „Grobnica“ (engl. The Tomb) i „Dagon“. Ova druga je ujedno i njegovo prvo profesionalno objavljeno djelo; pojavilo se u časopisu „Uvrnute priče“ (engl. Weird Tales) 1923. godine. Takođe, u to je vrijeme počeo stvarati svoju široku mrežu dopisnika, a prema dužini i učestalosti svojih pisama spada među najveće pisce pisama 20. stoljeća. Na njegovom popisu ljudi za dopisivanje su bili, između ostalih, mladi Forest Dž. Akerman, Robert Bloh („Psiho“) i Robert E. Hauard („Konan Simerijanac“). Nakon dugotrajne histerije i depresije, Lavkraftova majka je primljena u istu bolnicu gdje joj je umro suprug. Uprkos tome često je pisala sinu i ostali su bliski do njene smrti 21. maja 1921. nakon komplikacija tokom operacije žučnog mjehura. Lavkraft se od gubitka nikad nije potpuno oporavio. Brak i Njujork Ubrzo nakon majčine smrti Lavkraft je posjetio konvenciju novinara amatera gdje je sreo Sonju Haft Grin. Rođena 1883, bila je Jevrejka ukrajinskog porijekla i sedam godina starija od njega. Vjenčali su se 1924. i preselili u Bruklin, u Njujorku. Očaran, Lavkraft se nakratko oslobodio svojih mizantropskih okova, oduševljeno svima objavljivao svoj brak ne skrivajući sreću i fasciniranost velikim gradom, ali to nije dugo potrajalo. Sonja je ubrzo izgubila posao, što je ostavilo dalekosežne posljedice na njihov život. Lavkraft, neprilagođen ekonomiji u američkom stilu, nikako nije uspijevao naći posao. Osim toga, zamrzio je život u Njujorku i stvorio temelje svoje rasne netrpeljivosti, posmatrajući golemu zaposlenu imigrantsku populaciju. Sonja je našla posao u Sinsinatiju; Lavkraft je nije pratio. Ona ga je i dalje nesebično finansirala, čak i kad je našla drugi posao u Klivlendu - no neizbježno se na kraju dogodilo. U aprilu 1926. Lavkraft se vratio svojim tetkama u Providensu, nikad potpuno dovršivši proces razvoda sa Sonjom. Prema riječima Mišela Uelbeka, „godine 1926. njegov život je bio završen za svaki cilj i svrhu. Njegovo pravo stvaralaštvo — niz „glavnih djela“ — tada je počeo“.[2] Povratak u Providens Sve do 1933. godine Lavkraft je živio u „prostranoj smeđoj viktorijanskoj drvenoj kući“ u ulici Barns br. 10 (to je adresa dr Vileta u priči „Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda“ (engl. The Case of Charles Dexter Ward). Doba nakon povratka u Providens, posljednja dekada njegovog života, bilo je ujedno i najplodnije. U to je vrijeme napisao svoje najpoznatije kratke priče (uglavnom za „Uvrnute priče“) kao i opsežnija djela poput „Slučaja Čarlsa Dekstera Vorda“ i „Planina ludila“ (engl. At the Mountains of Madness). Često je lektorisao djela drugih autora ili čak pisao za njih („Brežuljak“, „Krilata smrt“ i „Dnevnik Alonza Tajpera“). Uprkos svom trudu koji je ulagao u pisanje, Lavkraft je postajao sve siromašniji. Bio je prisiljen da se odseli u manji stan s preživjelom tetkom, a teško ga je pogodilo i samoubistvo Roberta E. Hauarda. Godine 1936. dijagnostifikovan mu je rak crijeva, uz lošu probavu od koje je stalno patio. Hauard Filips Lavkraft je umro 15. marta 1937. u Memorijalnoj bolnici „Džejn Braun“, u Providensu. Njegovo ime je isprva zabilježeno na porodičnom nadgrobnom spomeniku, pokraj roditelja. To njegovim obožavateljima nije bilo dovoljno, pa je 1977. godine grupa pojedinaca skupila novac za zaseban spomenik na groblju „Svon point“ na koji su uklesali njegovo ime, datum rođenja i datum smrti, i rečenicu „I AM PROVIDENCE“ („Ja sam proviđenje“), izvorno iz jednog od njegovih ličnih pisama. Lavkraftov grob je povremeno ispisan grafitima koji citiraju njegove poznate stihove iz „Zova Ktulua“ (izvorno iz „Bezimenog grada“):[3] Lavkraftova djela možemo podijeliti na četiri kategorije: Korespondencija i pjesme. Korespondencija se sastoji od oko stotinu hiljada pisama[traži se izvor] (od kojih neka imaju i trideset, četrdeset stranica) dok sveobuhvatan popis njegove poezije ne postoji. Pripovijetke u čijem pisanju je Lavkraft učestvovao. Ovdje spada saradnja s drugim piscima, priče koje su prošle Lavkraftovu reviziju i sl. Ovde možemo dodati i pripovijetke koje je Avgust Derlet napisao na osnovu zapisa i fragmenata koji su ostali za Lavkraftom. Lavkraftove pripovijetke. „Veliki tekstovi“. Ovde spada osam Lavkraftovih najznačajnijih tekstova: Zov Ktulua (engl. The Call of Cthulhu, 1926) Boja izvan ovog svemira (engl. The Color out of Space, 1927) Danički užas (engl. The Dunwich Horror, 1928) Šaptač u tami (engl. Whisperer in the Darkness, 1930) Planine ludila (engl. At the Mountains of Madness, 1931) Snovi u vještičjoj kući (engl. The Dreams in the Witch House, 1932) Sjenka nad Insmutom (engl. The Shadow over Innsmouth, 1932) Sjenka izvan vremena (engl. The Shadow out of Time, 1934) Prema tematici, Lavkraftovu fikciju možemo podijeliti na: Priče o smrti (približno od 1905. do 1920.) Priče iz ciklusa snova (1920 – 1927.) Ktulu mit (1925 – 1935.) Neki[ko?] kritičari napominju sličnost ciklusa snova s Ktulu mitovima, često ukazujući na ponavljanje motiva Nekronomikona i bogova. Treba imati na umu da ciklus snova spada u pripovijetke fantazije, dok su Ktulu mitovi naučna fantastika. Veliki dio Lavkraftovog opusa direktno je inspirisan njegovim noćnim morama,[traži se izvor] i možda su upravo taj neposredni uvid u nesvjesno i njegov simbolizam djelimični uzroci njegove popularnosti. U skladu s tim, Lavkraft je zavolio djela Edgara Alana Poa, koji je imao veliki uticaj na Lavkraftove ranije radove. Zatim je otkrio djela Lorda Dansanija, pa je u njegovom stilu počeo da piše snolike fantazije. Svoj glas je otkrio tek kasnije, vjerovatno pod uticajem Artura Mejčena[traži se izvor] i njegovih pažljivo izgrađenih priča o preživljavanju drevnog zla i mističnom vjerovanju u skrivene tajne koje leže izvan stvarnosti. Te su pripovijetke uticale da nastane ono što danas nazivamo Ktulu mitovima;[traži se izvor] panteon vanzemaljskih, vandimenzionalnih božanstava starijih od čovječanstva, čije tragove nalazimo u eonima starim mitovima i legendama. Sam termin „Ktulu mitovi“ je skovao Avgust Derlet nakon Lavkraftove smrti. Lavkraftove priče su stvorile jedan od najuticajnijih pokretača radnje u celom žanru horora: Nekronomikon, tajni rukopis iz pera ludog Arapina Abdula Alhazreda. Dosljednost i snaga Ktulu mitova naveli su neke na pomisao da je Lavkraft svoju mitologiju utemeljio na postojećim mitovima i okultnim vjerovanjima. Takođe, pojavila su se mnoga lažna izdanja Nekronomikona. Njegova proza je pomalo arhaična. Često koristi zastarjeli rječnik ili pravopis (npr. baterijsku lampu zove električnom bakljom). Intenzivno je koristio „egzotične“ pridjeve poput nezdravo i kiklopski, a i pokušavao, uglavnom netačno, zapisati jezik narječja. Takođe je pisao britanskim engleskim (bio je anglofil). Lavkraft je bio izrazito marljiv u pisanju pisama. Ponekad je svoja pisma označavao datumom 200 godina starijim od stvarnosti (što je vrijeme pre Američke revolucije koju je smatrao uvredljivom za svoju anglofilnost). Verovao je da su 18. i 20. vijek najbolji; onaj prvi je predstavljao razdoblje plemenitosti, a drugi razdoblje nauke, dok je, prema njegovom mišljenju, 19. vijek, posebno viktorijansko razdoblje, predstavljao „grešku“. Teme u djelima Nekoliko tema se uvijek iznova pojavljuje u Lavkraftovim pričama: Zabranjeno znanje „Najmilosrdnija stvar na svijetu, rekao bih, nesposobnost je ljudskog uma da međusobno poveže sve svoje sastojke. (...) Jednoga dana, sastavljanje razdvojenog znanja otvoriće takve užasavajuće prizore stvarnosti i našeg pogubnog položaja u istoj, da ćemo ili poludjeti od tog otkrića ili pobjeći od smrtonosne svjetlosti u mir i sigurnost novog mračnog doba.“ („Zov Ktulua“) U mnogim njegovim pričama pojavljuje se pretpostavka kako je ljudski um previše krhak da bi mogao podnijeti istinu mitova bez vlastitog uništenja. Najpoznatiji primjer je Nekronomikon, koji osobu koja ga čita može odvesti u ludilo. Slično je i sa svim drugim primjerima „zabranjenog znanja“, kao i u slučaju samog susreta sa bićima iz mitova (premda su neka od njih manje opasna od drugih). Likovi koji pokušaju da na neki način iskoriste to znanje gotovo bez izuzetka su osuđeni na smrt. Ponekad njihov rad privuče pažnju zlonamjernih bića; ponekad ih, u duhu Frankenštajna, unište čudovišta koja su sami stvorili. Neljudski uticaji na čovječanstvo Bića Lavkraftove mitologije često imaju ljudske (ili poluljudske) sluge: Ktulu, na primjer, poštovan je u kultovima širom svijeta, od Eskima sa Grenlanda do vudu krugova Luizijane, i drugdje. Ti poštovaoci Ktulua Lavkraftu su poslužili kao korisno pripovjedačko sredstvo. Mnoga bića iz mitova su previše moćna za ljudske protivnike i toliko užasna da neposredno znanje o njima znači ludilo za žrtvu. Pišući o takvim bićima, Lavkraftu je bio potreban način da napiše uvod i izgradi napetost bez preranog završavanja priče. Ljudski sljedbenici su mu poslužili kao način otkrivanja podataka o njihovim „bogovima“ na zamućen, pomalo nejasan način i takođe omogućili privremene pobjede njegovim protagonistima. Atavistička krivica Još jedna od Lavkraftovih tema je ideja da potomci iste krvne grupe ne mogu nikako pobjeći od mrlje zločina koje su počinili njihovi preci, bar ako je zločin dovoljno monstruozan. Potomci mogu prostorno i vremenski biti veoma daleko od samog čina, pa ipak će „krv progovoriti“. Sudbina od koje se ne može pobjeći U Lavkraftovim djelima protagonista često nema kontrolu nad svojim ponašanjem ili smatra da je nemoguće promijeniti smjer. Mnogi njegovi likovi bi izbjegli opasnost samo da su jednostavno pobjegli; ali ta se mogućnost ili uopšte ne pojavljuje ili je spriječena nekom spoljašnjom silom. Često u njegovim pričama moćna zlonamjerna ili neutralna bića vrše direktan uticaj na likove. Poput prokletstva predaka, na kraju, bijeg ili čak sama smrt ne znače sigurnost. U nekim slučajevima taj se usud manifestuje u cjelokupnom čovječanstvu i nikakav bijeg nije moguć. Prijetnja civilizaciji Lavkraft često koristi zamisao o borbi civilizacije s varvarskim, primitivnijim elementima. U nekim je pričama ta borba na individualnom nivou; mnogi od njegovih protagonista su kulturni, visoko obrazovani ljudi koje postepeno preuzima neki zli uticaj. Ovde je „prokletstvo“ često ono nasljedno. Fizička i mentalna degradacija često prate jedna drugu; ova ideja „prljave krvi“ možda predstavlja Lavkraftovu zabrinutost što se tiče njegove vlastite krvne linije, posebno što se tiče smrti svoga oca; Lavkraft je sumnjao da se radilo o sifilisu.[traži se izvor] U drugim pričama cijelo društvo je pod prijetnjom varvarizma. Ponekad se on pojavljuje kao spoljašnja prijetnja, pri čemu je civilizovana rasa uništena ratom, a ponekad izolovani djelić čovječanstva zapada u vlastitu dekadenciju i atavizam. Ipak, najčešće se radi o civilizovanoj kulturi koju polako uništava zli element pod uticajem neljudskih sila.

Bolesnik našeg vremena Satirični roman Vitomira Pušonjića koji je napisan pre gotovo četrdeset godina. Svetislav Pušonjić – Beograd, juna 2020. godine: Po slomu Jugoslavije i komunističkog poretka istaknuti urednik znamenite izdavačke kuće onog vremena, izjavio je nekom prilikom: „Komunizma više nema, gde su ti rukopisi iz fioka?“. Time je hteo da se naruga tvrdnjama o totalitarnom karakteru minulog sistema u kome dela kritična prema vladajućoj ideologiji nisu mogla ugledati svetlo dana i izaći pred čitalačku javnost. Da je sistem zaista bio takav – indirektno je sugerisao urednik – onda bi fioke bile pune neobjavljenih rukopisa, a pošto ih nema znači da nikakvog totalitarizma nije ni bilo. Dosta godina kasnije Vladimir Medenica, samostalni izdavač i filosof, rekao mi je tokom jednog razgovora kako su Rusi imali Iljfa i Petrova koji su se sprdali sa sovjetskim poretkom u vreme njegove najveće dominacije, a mi nemamo nikoga sličnog „da sve ovo ismeje“. Pod „sve ovo“ mislio je ne samo na bivše ili aktuelne režime i vladajuće ideologije, nego na celokupni apsurd u koji smo dospeli šetajući iz ideologije u ideologiju da bi evoluirali u „napredno“, „moderno“, „evropsko“, „građansko“ ili već ne znam kakvo društvo. Bilo bi zanimljivo videti kako bi reagovao pomenuti, odavno pokojni urednik, da je znao recimo za monumentalni spis fakultetskog profesora Dragana Krstića pod naslovom Psihološke beleške, koje su pisane u vreme pune ekspanzije titokomunizma, a u tomovima izlaze tek poslednjih godina, nekoliko decenija od svog nastanka. Što se Vladimira Medenice tiče, koji je za Krstića ipak saznao, slutim da će se obradovati kad sazna da odavno postoji i roman koji je „sve ovo ismejao“, ali je poput Krstićevih Beleški skoro pune četiri decenije takođe čamio u fioci. Roman Bolesnik našeg vremena otac je započeo u Arilju, sredinom 1978, nedugo pošto smo se preselili iz bosanske varoši Rudo, gde je radio kao srednjošolski profesor srpskog jezika i književnosti. Odatle je morao da ode zbog satiričnih tekstova, objavljivanih u prijepoljskom listu Polimlje, kojima je izazvao bes školskog rukovodstva i opštinskih vlasti. Imao sam nepune tri godine kada smo se preselili i moja prva sećanja vezana su za prizor dnevne sobe u kojoj ja i mlađi brat guramo autiće po patosu, majka uvek nešto posluje po kuhinji, dok otac tipka po pisaćoj mašini crvene boje, domaće marke Unis. Sedeo je za stolom obično podvrnutih rukava košulje, razbarušenih pramenova proređene kose, uvek u oblaku duvanskog dima i s džezvom kafe kraj sebe iz koje je svaki čas dolivao u šoljicu. Dugo vremena, sve do moga punoletstva, živeli smo kao podstanari, u pristojnim ali malim stanovima sa samo dve sobe – dnevnom i spavaćom – tako da otac nije imao zasebnu sobu i radni sto, gde bi se mogao osamiti i kucati na miru, već je to činio na stolu za kojim smo obedovali, primali goste, igrali „Ne ljuti se, čoveče“. No, činilo se da njemu to suviše ne smeta, čak i kad bismo ja i brat zaneti igrom počeli da galamimo ili ako bi majka prigovarala da ne može da postavi ručak. Ponekad bih se, ako mi dosadi igra sa bratom, primirio u ćošku i osluškivao lupkanje tankih metalnih kvačica, koje su iskakale iz ovalnog udubljenja mašine kao jato uzbunjenih skakavaca, čekajući zvuk malog zvonceta koje bi upozorilo da se red primakao kraju, nakon čega se čuo škljocaj poluge za vraćanje valjka na početni položaj. Nisam mogao razumeti čime se to otac zapravo bavi, ali me je opčinjavao ritam kucanja i nešto tajanstveno u njemu, što sam žudeo da odgonetnem. Iz Arilja smo se odselili u Beograd novembra 1981, pošto su novom obrazovnom reformom srednje škole pretvorene u „šuvarice“, a otac se našao među prvim tehnološkim viškovima. Uhljebljenje u struci nije mogao naći, pa je prihvatio slabo plaćen posao noćnog čuvara u Luki „Beograd’’ na Dorćolu, gde je kasnije avanzovao u kadrovskog činovnika. Tik pred doseljenje završio je prvu verziju romana i ponudio ga nekolicini izdavača. Roman je redom odbijan, uz manje-više slična obrazloženja, iako je tadašnji urednik Narodne knjige Marko Nedić ipak priznao „da u čitavoj svetskoj književnosti jedva da postoji išta slično“. Duge sate u kabini noćnog čuvara na dunavskom pristaništu iskoristio je da uobliči novu verziju romana, ispisujući je olovkom u svesci A4 formata, što je potom sve prekucavao i dorađivao na mašini. U nju je uneo značajne izmene i proširio je novim epizodama i likovima, ali je ipak ostavio bez nekoliko završnih poglavlja. Izdavačka ignorancija, uz mnoge egzistencijalne neprilike, uticali su da malo-pomalo od rukopisa sasvim odustane i ostavi ga da skuplja prašinu u nekoj od fioka, odakle ga nikada više nije ni vadio. Nastavio je da piše satirične pesme, kraće humoreske, političke tekstove koje je povremeno objavljivao u Ježu, Osmici, Reporteru, rubrici „Među nama“ u Politici, ali je početkom devedesetih prestao i sa tim, čitavu narednu deceniju posvetivši rešavanju stambenog pitanja i drugih egzistencijalnih problema. Negde u to doba, kada je politički, ekonomski i finansijski kolaps raspadnute zemlje dostizao vrhunac, meni se jednog popodneva u rukama slučajno našao Bolesnik, prvi put otvoren nakon petnaest godina. Kao student književnosti već sam bio upoznat sa najboljim delima domaće i svetske komedije, groteske i satire – Rableovim Garganutom, Gogoljevim, Čehovljevim, Domanovićevim pripovetkama, Nušićevim komedijama, romanima Iljfa i Petrova – što mi je sve zajedno pomoglo da prirodu očevog rukopisa pojmim u širem kontekstu i nahranim radoznalost ponetu iz dečačkih dana kada sam osluškivao zvuke njegove pisaće mašine. Naslov romana aludirao je na poznati Ljermontovljev klasik i podstakao me na misao da iako tematski i žanrovski potpuno različita, oba dela ipak povezuje izvestan kontinuitet. Može se reći da je Ljermontovljev Junak evoluirao u očevog Bolesnika, s obzirom da se prvi javio na početku društveno-istorijskog procesa kada je čovekova ličnost počela da se odvaja od transcendencije, podređuje sopstvenoj samovolji i čisti od dobra, empatije i drugih iskonskih vrlina, a drugi dva veka kasnije, kada je isti proces dostigao vrhunac, oličen i u ubrzanoj smeni modernih ideologija i sistema. Bolesnik je sačekao Junaka na kraju njegovog istorijskog puta i narugao mu se kao krivi odraz u ogledalu, pokazavši mu njegovu skrivenu suštinu. Od oca sam potom saznao neobične detalje koji su ga inspirisali za pisanje Bolesnika. Dugo vremena zapravo se nosio mišlju da napiše opsežan tekst o turizmu, koji je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina – u vreme koje se smatra zlatnim dobom titokomunizma – izrastao u dominantan kult i oličenje životne sreće i zadovoljstva. Sve se prožimalo sa kultom Josipa Broza koji je dostigao takve razmere da je „videti Tita’’ takođe postalo stvar prestiža i nešto čime su se ljudi posebno dičili. Čak su i mnogi gorštaci iz njegovog rodnog Vrbova, inače neskloni napuštanju sela i imanja bez krupnog životnog razloga, naprečac ostavili poslove na njivi i livadi i spustili se do Prijepolja kako bi videli Tita, kada je ovaj nekim povodom obilazio gradove na Tromeđi. Činilo mu se vrlo neobičnim i intrigantnim da jedan čovek, makar bio i predsednik države, izraste u neku vrstu turističke atrakcije, kao što je to bio slučaj i sa drugim ličnostima politike, estrade, sporta, nauke, umetnosti. Nije imao jasnu predstavu da li bi o turizmu pisao u formi eseja ili satirične priče, sve dok jedne noći, ubrzo po našem doseljenju u Arilje, nije sanjao čudan i maglovit san u kome je jasno razabrao glas: Napiši roman o čoveku koji je sebi odsekao nogu. Kada se probudio, ta se rečenica iz sna uvezala sa dugogodišnjom željom da piše o turizmu i tako se u njemu razradila ideja o romanu. Bio je nemalo zapanjen kada je u vreme dok je roman privodio kraju, saznao da je teško bolesnom Josipu Brozu amputirana noga. Kasnije je pomišljao da su ga izdavači odbijali ponajviše što su u glavnom junaku koji sebi odseca nogu videli suviše direktnu aluziju na Josipa Broza, ne želeći da se zamere vlastima koje su i nakon Titove smrti godinama negovale njegov kult. Osim što u trenutku pisanja takvu podudarnost nije mogao ni slutiti, njoj ni potom nije pridavao značaj, jer bi je smatrao suviše jeftinim i prozirnim stvaralačkim podsticajem. Ali je sa druge strane, tolika podudarnost bila isuviše nametljiva da ne bi navela na misao o neobičnoj spisateljskoj prekogniciji. Od trenutka kada sam pročitao Bolesnika bio sam načisto da roman mora po svaku cenu biti objavljen, ali se to još dugo vremena, skoro dve i po decenije, nije dalo realizovati. Tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih izdavače nisu zanimali rukopisi nepoznatih ili malo poznatih autora, osim eventualno uz nečije sponzorstvo, a opet, ljudi koji su imali novac nisu hteli ulagati u nešto bez izvesnosti na ma kakvu korist i probit. Osim toga, izmenjenoj i proširenoj verziji rukopisa nedostajale su završne glave, a njih nije bilo među papirima ranije verzije, razbacanim po kutijama i fasciklama tokom mnogih selidbi. Ocu sam predlagao da se Bolesnik objavi makar i bez završetka, tešeći se Gogoljevim Mrtvim dušama ili Krakovljevim Životom čoveka na Balkanu, kojima takođe nedostaje kraj, što nije umanjilo njihovu vrednost i značaj. Srećom, prva verzija Bolesnika nedavno je pronađena na dnu jednog plakara, sa potpuno očuvanim završnim glavama, te je roman ipak dobio svoj celovit oblik i postao spreman da izađe pred čitaoce, skoro pune četiri decenije od svog nastanka. Ostaje da se vidi da li mu je toliko vreme tamnovanja oduzelo od značaja i aktuelnosti, ili mu je kao zakopanom buretu rakije, koje se odlaže i zaboravlja na mnoge godine do specijalne prilike, dodalo na jačini, ukusu i kvalitetu. Prikaži više

Витомир Пушоњић: БОЛЕСНИК НАШЕГ ВРЕМЕНА Издавач: Виогор, Београд, 2020 Број страна: 386 Мек повез, ћирилица Књига је нова Светислав Пушоњић ПОСЛЕ ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА ( Поговор роману ``Болесник нашег времена`` ) По слому Југославије и комунистичког поретка истакнути уредник знамените издавачке куће оног времена, изјавио је неком приликом: „Комунизма више нема, где су ти рукописи из фиока?ˮ. Тиме је хтео да се наруга тврдњама о тоталитарном карактеру минулог система у коме дела критична према владајућој идеологији нису могла угледати светло дана и изаћи пред читалачку јавност. Да је систем заиста био такав – индиректно је сугерисао уредник – онда би фиоке биле пуне необјављених рукописа, а пошто их нема значи да никаквог тоталитаризма није ни било. Доста година касније Владимир Меденица, самостални издавач и философ, рекао ми је током једног разговора како су Руси имали Иљфа и Петрова који су се спрдали са совјетским поретком у време његове највеће доминације, а ми немамо никога сличног „да све ово исмејеˮ. Под „све овоˮ мислио је не само на бивше или актуелне режиме и владајуће идеологије, него на целокупни апсурд у који смо доспели шетајући из идеологије у идеологију да би еволуирали у „напредноˮ, „модерноˮ, „европскоˮ „грађанскоˮ или већ не знам какво друштво. Било би занимљиво видети како би реаговао поменути, одавно покојни уредник, да је знао рецимо за монументални спис факултетског професора Драгана Крстића под насловом „Психолошке белешкеˮ, које су писане у време пуне експанзије титокомунизма, а у томовима излазе тек последњих година, неколико деценија од свог настанка. Што се Владимира Меденице тиче, који је за Крстића ипак сазнао, слутим да ће се обрадовати кад сазна да одавно постоји и роман који је „све ово исмејаоˮ, али је попут Крстићевих Белешки скоро пуне четири деценије такође чамио у фиоци. Роман „Болесник нашег временаˮ отац је започео у Ариљу, средином 1978, недуго пошто смо се преселили из босанске вароши Рудо, где је радио као средњошолски професор српског језика и књижевности. Одатле је морао да оде због сатиричних текстова, објављиваних у пријепољском листу „Полимљеˮ, којима је изазвао бес школског руководства и општинских власти. Имао сам непуне три године када смо се преселили и моја прва сећања везана су за призор дневне собе у којој ја и млађи брат гурамо аутиће по патосу, мајка увек нешто послује по кухињи, док отац типка по писаћој машини црвене боје, домаће марке Унис. Седео је за столом обично подврнутих рукава кошуље, разбарушених праменова проређене косе, увек у облаку дуванског дима и с џезвом кафе крај себе из које је сваки час доливао у шољицу. Дуго времена, све до мога пунолетства, живели смо као подстанари, у пристојним али малим становима са само две собе – дневном и спаваћом – тако да отац није имао засебну собу и радни сто, где би се могао осамити и куцати на миру, већ је то чинио на столу за којим смо обедовали, примали госте, играли „Не љути се, човечеˮ. Но, чинило се да њему то сувише не смета, чак и кад бисмо ја и брат занети игром почели да галамимо или ако би мајка приговарала да не може да постави ручак. Понекад бих се, ако ми досади игра са братом, примирио у ћошку и ослушкивао лупкање танких металних квачица, које су искакале из овалног удубљења машине као јато узбуњених скакаваца, чекајући звук малог звонцета које би упозорило да се ред примакао крају, након чега се чуо шкљоцај полуге за враћање ваљка на почетни положај. Нисам могао разумети чиме се то отац заправо бави, али ме је опчињавао ритам куцања и нешто тајанствено у њему, што сам жудео да одгонетнем. Из Ариља смо се одселили у Београд новембра 1981, пошто су новом образовном реформом средње школе претворене у „шуварицеˮ, а отац се нашао међу првим технолошким вишковима. Ухљебљење у струци није могао наћи, па је прихватио слабо плаћен посао ноћног чувара у Луки „Београдˮ на Дорћолу, где је касније аванзовао у кадровског чиновника. Тик пред досељење завршио је прву верзију романа и понудио га неколицини издавача. Роман је редом одбијан, уз мање-више слична образложења, иако је тадашњи уредник „Народне књигеˮ Марко Недић ипак признао „да у читавој светској књижевности једва да постоји ишта сличноˮ. Дуге сате у кабини ноћног чувара на дунавском пристаништу искористио је да уобличи нову верзију романа, исписујући је оловком у свесци А4 формата, што је потом све прекуцавао и дорађивао на машини. У њу је унео значајне измене и проширио је новим епизодама и ликовима, али је ипак оставио без неколико завршних поглавља. Издавачка игноранција, уз многе егзистенцијалне неприлике, утицали су да мало-помало од рукописа сасвим одустане и остави га да скупља прашину у некој од фиока, одакле га никада више није ни вадио. Наставио је да пише сатиричне песме, краће хумореске, политичке текстове које је повремено објављивао у Јежу, Осмици, Репортеру, рубрици „Међу намаˮ у Политици, али је почетком деведесетих престао и са тим, читаву наредну деценију посветивши решавању стамбеног питања и других егзистенцијалних проблема. Негде у то доба, када је политички, економски и финансијски колапс распаднуте земље достизао врхунац, мени се једног поподнева у рукама случајно нашао „Болесникˮ, први пут отворен након петнаест година. Као студент књижевности већ сам био упознат са најбољим делима домаће и светске комедије, гротеске и сатире – Раблеовим „Гарганутомˮ, Гогољевим, Чеховљевим, Домановићевим приповеткама, Нушићевим комедијама, романима Иљфа и Петрова – што ми је све заједно помогло да природу очевог рукописа појмим у ширем контексту и нахраним радозналост понету из дечачких дана када сам ослушкивао звуке његове писаће машине. Наслов романа алудирао је на познати Љермонтовљев класик и подстакао ме на мисао да иако тематски и жанровски потпуно различита, оба дела ипак повезује известан континуитет. Може се рећи да је Љермонтовљев Јунак еволуирао у очевог Болесника, с обзиром да се први јавио на почетку друштвено-историјског процеса када је човекова личност почела да се одваја од трансценденције, подређује сопственој самовољи и чисти од добра, емпатије и других исконских врлина, а други два века касније, када је исти процес достигао врхунац, оличен и у убрзаној смени модерних идеологија и система. Болесник је сачекао Јунака на крају његовог историјског пута и наругао му се као криви одраз у огледалу, показавши му његову скривену суштину. Од оца сам потом сазнао необичне детаље који су га инспирисали за писање „Болесникаˮ. Дуго времена заправо се носио мишљу да напише опсежан текст о туризму, који је током шездесетих и седамдесетих година – у време које се сматра златним добом титокомунизма – израстао у доминантан култ и оличење животне среће и задовољства. Све се прожимало са култом Јосипа Броза који је достигао такве размере да је „видети Титаˮ такође постало ствар престижа и нешто чиме су се људи посебно дичили. Чак су и многи горштаци из његовог родног Врбова, иначе несклони напуштању села и имања без крупног животног разлога, напречац оставили послове на њиви и ливади и спустили се до Пријепоља како би видели Тита, када је овај неким поводом обилазио градове на Тромеђи. Чинило му се врло необичним и интригантним да један човек, макар био и председник државе, израсте у неку врсту туристичке атракције, као што је то био случај и са другим личностима политике, естраде, спорта, науке, уметности. Није имао јасну представу да ли би о туризму писао у форми есеја или сатиричне приче, све док једне ноћи, убрзо по нашем досељењу у Ариље, није сањао чудан и магловит сан у коме је јасно разабрао глас: Напиши роман о човеку који је себи одсекао ногу. Када се пробудио, та се реченица из сна увезала са дугогодишњом жељом да пише о туризму и тако се у њему разрадила идеја о роману. Био је немало запањен када је у време док је роман приводио крају, сазнао да је тешко болесном Јосипу Брозу ампутирана нога. Касније је помишљао да су га издавачи одбијали понајвише што су у главном јунаку који себи одсеца ногу видели сувише директну алузију на Јосипа Броза, не желећи да се замере властима које су и након Титове смрти годинама неговале његов култ. Осим што у тренутку писања такву подударност није могао ни слутити, њој ни потом није придавао значај, јер би је сматрао сувише јефтиним и прозирним стваралачким подстицајем. Али је са друге стране, толика подударност била исувише наметљива да не би навела на мисао о необичној списатељској прекогницији. Од тренутка када сам прочитао „Болесникаˮ био сам начисто да роман мора по сваку цену бити објављен, али се то још дуго времена, скоро две и по деценије, није дало реализовати. Током деведесетих и почетком двехиљадитих издаваче нису занимали рукописи непознатих или мало познатих аутора, осим евентуално уз нечије спонзорство, а опет, људи који су имали новац нису хтели улагати у нешто без извесности на ма какву корист и пробит. Осим тога, измењеној и проширеној верзији рукописа недостајале су завршне главе, а њих није било међу папирима раније верзије, разбацаним по кутијама и фасциклама током многих селидби. Оцу сам предлагао да се „Болесникˮ објави макар и без завршетка, тешећи се Гогољевим „Мртвим душамаˮ или Краковљевим „Животом човека на Балкануˮ, којима такође недостаје крај, што није умањило њихову вредност и значај. Срећом, прва верзија Болесника недавно је пронађена на дну једног плакара, са потпуно очуваним завршним главама, те је роман ипак добио свој целовит облик и постао спреман да изађе пред читаоце, скоро пуне четири деценије од свог настанка. Остаје да се види да ли му је толико време тамновања одузело од значаја и актуелности, или му је као закопаном бурету ракије, које се одлаже и заборавља на многе године до специјалне прилике, додало на јачини, укусу и квалитету. Београд, jунa 2020. године

KOREOGRAFIJA MORIENDI, Borivoj Gerzić Izdavač: SAI, Beograd, 2016. Strana: 234 Cena knjige u knjižarama: 990 din. Predgovor Tačka gde se linija života okončava ponekad baca novo svetlo na dotadašnji život pojedinca. Montenj je rekao da se o jednom životu može suditi tek kad se zna njegov kraj i da onaj koji bi ljude poučio kako da umru, poučio bi ih i kako da žive. Ova knjiga sastoji se od vinjeta koje govore o poslednjim trenucima nekih poznatih ljudi (jer je njihovo umiranje uglavnom dobro dokumentovano). Ostaje da se vidi da li priče o njihovom odlasku bacaju drugačije svetlo na njihovo delo (ili ga smrt ipak ne dotiče) i da li, ovako sakupljene zajedno, govore nešto više o ljudskoj sudbini (ili je reč samo o krajnje šarolikoj koreografiji moriendi bez ikakvog posebnog smisla). Iz knjige: SAMJUEL BEKET „Uostalom, vrlo važno da li sam se rodio ili nisam, da li sam živeo ili nisam, da li sam umro ili tek umirem, radiću kako sam uvek radio, nemajući pojma šta radim, nemajući pojma ko sam, odakle sam, da li jesam.“ Malone umire, S. Beket Početkom decembra 1989, Beket se budi u staračkom domu u Parizu, gde je živeo poslednjih godinu-dve, oblači se i odlazi u trpezariju. Uznemireno hoda gore-dole pored stolova dok drugi jedu, gestikulira i nesuvislo govori. Pozivaju njegovog lekara. Na nosilima uzvikuje da odlazi, ali da će se vratiti. Nekoliko dana kasnije, medicinska sestra pronašla ga je onesvešćenog u kupatilu doma i pozvala hitnu pomoć. Odvoze ga u bolnicu Santa Ana, ali ispitivanja pokazuju da nije reč o srčanom udaru, pa ga prebacuju na neurološko odeljenje. Uglavnom je u konfuznom stanju, ili u nesvesti. Ipak, ponekad je nakratko u stanju da sa Žeromom Lendonom razgovora o svojim sabranim delima koja su u pripremi, ili da kaže pokoji stih Verlena, Kitsa, Tenisona. Potom je opet slab i u komi. Sve češće je uznemiren, pa mu daju sedative. Jedna od prijateljica koja ga posećuje saopštava mu da je Vaclav Havel postao predsednik Čehoslovačke. Beket je u stanju samo da se lako osmehne. Umire u bolnici 22. decembra 1989, usled „respiratornih problema“, od posledica jakog emfizema pluća, u polukomi. U jednom od svojih prvih tekstova, eseju o Prustu, napisao je: „Ma kakvo mišljenje imali mi o smrti, možemo biti sigurni da je ono besmisleno i bezvredno. Smrt ne možemo da uklopimo u svoj rokovnik.“ Što se tiče nadgrobne ploče, rekao je da mu je „svejedno koje će boje biti, dokle god je siva“. Njegov Estragon iz Godoa kaže svom kompanjonu: „Uvek nađemo nešto, je li, Didi, što nam daje utisak da postojimo?“, dok glavni lik iz priče „Izgnanik“ konstatuje: „Mudrujmo bez bojazni, magla će se zadržati.“ Sahranjen je u istom grobu na Monparnasu gde je počivala njegova supruga Suzan Dešvo-Dimenil, pijanistkinja, s kojom je u labavom braku proveo pedeset godina i koja je preminula nekoliko meseci pre njega. Nije bilo sveštenika niti govora. „Ja sam svoje završio“, rekao je Beket prijatelju koji ga je tih poslednjih meseci posetio u staračkom domu. „Samo što to toliko dugo traje.“ Ovaj je skupio hrabrost i upitao ga: „Sad kada je skoro kraj, Same, je li na tom putovanju bilo ičega vrednog?“ „Veoma malo“, glasio je odgovor. „Veoma malo.“ Posle toga, dokrajčili su flašu viskija. 83  TOMAS BERNHARD Tomas Bernhard je kao sedamnaestogodišnjak, na studijama muzike, dobio zapaljenje pluća, što je prešlo u tuberkulozu, pa u sarkoidozu. Bolest će potom polako zahvatati limfni sistem i pluća, na kraju preći i na srce, a od posledica svega toga Bernhard će umreti u 58. godini. Bolest će ga opsedati i u literaturi („Suština bolesti je mračna kao suština života“ i „Bolesnik je pronicljiv čovek, niko nema jasnu sliku sveta kao on... Umetnik, pisac posebno... ima jasnu obavezu da povremeno boravi u bolnici, svejedno da li je bolnica zaista bolnica, ili zatvor ili manastir“). Sam Bernhard ceo život teško je disao i imao stalni strah da će se ugušiti. Kontakti sa ženama bili su mu neobični, nije zabeležena nijedna njegova ljubavna veza („Nije mi potrebna ni sestra ni ljubavnica“), iako je sa ženom koja je bila 37 godina starija od njega, Hedvig Stavianiček, živeo 35 godina u prijateljskom odnosu („Ta osoba me štiti, daje mi podršku, ali i dominira“). Po svemu sudeći, bio je aseksualan („Seksualnost me nikada nije interesovala. Nije mi bila ni moguća, jednostavno zbog moje bolesti, jer u vreme kada bi sve to bilo prirodno i kada je trebalo da počnem, nisam imao fizičkih uslova“). Smrt ga je sprečila da napiše ljubavni roman s čudnim nazivom Sebi slomiti glavu. Rođen iz neželjene trudnoće (oca nije upoznao), u svojim knjigama bavio se samoubistvom, ludilom i raznim opsesijama (a izjavio je da je jedina knjiga koja ga je uveseljavala Šopenhauerov Svet kao volja i predstava). Za seosku kuću u Olsdorfu koju je kupio 1965. da bi u njoj pisao rekao je da bi bilo dobro da, kad on umre, bude uništena vatrom, „da bi pucketanje plamena bilo posmrtna muzika za moju sahranu“. Nije imao preterano pohvalno mišljenje o ljudima, držao ih je za ne mnogo pametne („upotrebljavajući samo usta, ali ne i mozak, razvijaju nepca i čeljust, ali im mozak ostane nerazvijen“). Umire 1989. u svom stanu u gradiću Gmundenu (Gornja Austrija), u krevetu, u poluizdignutom položaju (gušio se kada bi bio ispružen), s čašom soka od grožđa u ruci. Njegov polubrat Peter je pored njega, i on neće ispoštovati Bernhardovu želju da mu dela više ne budu objavljivana u Austriji. „Uopšte ne mislim na smrt“, govorio je Bernhard, „ali smrt stalno misli na mene.“ U jednom od poslednjih intervjua, rekao je: „Sve na kraju propada, sve se svršava na groblju. Ništa tu ne možemo. Smrt dolazi po sve, i to je to. Mnogi se predaju smrti već sa 17–18 godina. Mladi ljudi danas hrle u naručje smrti već sa 12 godina, a mrtvi su sa 14. Postoje i usamljeni borci koji se opiru do 80 ili 90, a onda i oni umru, ali bar su duže živeli. A pošto je život prijatan i zabavan, zabava im traje duže. Oni koji umru ranije, manje su se zabavljali, i treba ih žaliti. Oni nisu uspeli da upoznaju život, jer život takođe podrazumeva dug život, sa svim svojim grozotama.“ 58  STIV DŽOBS Stiv Džobs, „kreativni preduzimač“ koji je (sa Stivom Voznijakom) 1976. godine stvorio kompaniju Epl (i proizvode poput ajpoda, ajfona ili ajpeda), umro je 2011, posle nekoliko godina borbe sa rakom pankreasa, u svojoj kući u Palo Altu, Kalifornija, okružen porodicom. Pošto je pogledao u sestru, pa u decu, na kraju i u suprugu, koji su svi stajali oko njega uz krevet, pogled mu je odlutao negde iznad njih. Po svedočenju njegove sestre, poslednje reči bile su mu: „Au, au, au.“ Posle toga, izgubio je svest i umro dan kasnije. Po sopstvenoj želji, sahranjen je u neobeleženom grobu (bez nadgrobnog kamena). Kad je saznao da je bolestan, osam godina pre toga, okrenuo se alternativnoj medicini i devet meseci odbijao operaciju koja bi ga možda spasla, sve dok nije bilo prekasno (operisan je ipak 2004). Prilikom primanja jedne počasne titule, već oboleo, rekao je: „Svest o tome da ću uskoro biti mrtav je najvažnije oruđe koje sam ikada pronašao, jer mi olakšava donošenje bitnih odluka o životu. Skoro sve – sva spoljašnja očekivanja, sav ponos, sav strah od sramote ili neuspeha – sve to pada u vodu pred licem smrti, ostavljajući samo ono što je zaista važno. Svest o tome da ćete umreti je najbolji način za koji znam da izbegnete zamku mišljenja da imate nešto da izgubite.“ U jednom govoru iz 2005. na Univerzitetu Stanford, rekao je da je „smrt po svemu sudeći najbolja invencija života“. 56 SADRŽAJ Akutagava, Rjunosuke Anderson, Šervud Andrić, Ivo Arto, Antonen Beket, Samjuel Beriman, Džon Bernhard, Tomas Betoven, Ludvig van Bodler, Šarl Borhes, Horhe Luis Broz, Josip Bukovski, Čarls Crnjanski, Miloš Cvajg, Štefan Čehov, Anton Ćopić, Branko Delez, Žil Dikens, Čarls Dostojevski, Fjodor Mihailovič Džobs, Stiv Džojs, Džejms Falači, Orijana Ficdžerald, Fransis Skot Fišer, Robert Flober, Gistav Ford, Džon Foster Volas, Dejvid Frojd, Sigmund Gaudi, Antoni Gari, Romen Gilmor, Gari Gogen, Pol Gogolj, Nikolaj Vasiljevič Guld, Glen Haksli, Oldos Hemingvej, Ernest Hičens, Kristofer Hitler, Adolf Jursenar, Margerit Kafka, Franc Kalo, Frida Kant, Imanuel Karađorđe, Đorđe Petrović Karver, Rejmond Kibler-Ros, Elizabet Kiš, Danilo Kjerkegor, Seren Kortasar, Hulio Larkin, Filip Levi, Primo Lorka, Federiko Garsija Majakovski, Vladimir Majka Tereza Mejerholjd, Vsevolod Mišima, Jukio Mopasan, Gi de Musolini, Benito Nej, Mišel Neruda, Pablo O’ Henri Paveze, Čezare Pikaso, Pablo Pinter, Harold Plat, Silvija Plinije, Gaj Po, Edgar Alan Prisli, Elvis Puškin, Aleksandar Rajh, Vilhelm Rembo, Artur Sartr, Žan-Pol Savić Rebac, Anica Selin, Luj Ferdinand Seneka, Lucije Enej Sezan, Pol Sokrat Staljin, Josif Visarionovič Svift, Džonatan Šeli, Persi Biš Šopehauer, Artur Šulc, Bruno Šumanović, Sava Tesla, Nikola Tolstoj, Lav Nikolajević Tomas, Dilan Tuluz-Lotrek, Anri de Tven, Mark Vajld, Oskar Vajninger, Oto Vilijams, Tenesi Volsingam, Fransis Von, Kit Vulf, Virdžinija Žari, Alfred Pogledajte i ostale knjige koje prodajem: https://www.kupindo.com/MojKupindo/Prodajem

Nova knjiga G7 Bilješka o autoru Rođen je na Cetinju, 15. novembra 1967. godine. Fotografijom se amaterski bavio u srednjoj školi. Od 1990. godine je radio kao fotograf u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture na Cetinju. Osim dokumentarne fotografije koju je radio u Zavodu, učestvovao je u snimanju nekoliko monografija, kao i u snimanjima većeg broja kataloga i kalendara. Više puta je izlagao na kolektivnim izložbama u Zemlji. Fotografiju je, kako je zapisao, doživljavao kao način bilježenja prolaznosti vremena i vid umjetnosti koji mu omogućava izražavanje unutrašnjih osećanja i ideja. Bio je član Udruženja profesionalnih fotografa Crne Gore. Život je izgubio, nesrećnim slučajem, 22. januara 2003. godine. O TESTAMENTU PEĐE ĐONOVIĆA U kompleksnim tumačenjima koja se odnose na pojam `fotografije kao umjetnosti` - rada koji umjetnici realizuju u mediju fotografije - izmedju ostalog, potenciraju se metodi istraživanja ovog medija kroz ispitivanje elemenata `likovnosti` i aktivnosti na ostvarenju narativne fotografske predstave. Upravo pomenuta dva elementa čine se osnovnim karakteristikama koncepta izložbenog projekta Pedje Djonovića, od strane autora nominovanog kao `Testament`. Ovaj naziv u domicilnoj, a i u mnogim drugim sredinama, se uglavnom identifikuje sa modelima, pravno uobličenih, personalnih oporuka čija realizacija slijedi nakon prestanka ljudskog života. U slučaju kreativnog koncepta Pedje Djonovića, pojam `Testament` se sa sigurnošću može uopšteno tumačiti kao naslov tematskog sklopa izabranih dogadjaja iz Starog i Novog Zavjeta, koji čine osnovne djelove jednog od najznačajnijih spisa u istoriji čovječanstva - Biblije, tog `beskonačnog izvora` brojnih tema koje u svim evropskim umjetničkim epohama, stilovima, pokretima i pravcima pratimo od vremena početka ranohrišćanske umjetnosti. Tematsku problematiku tretiranu vjekovima ne samo od strane likovnih umjetnika - krucijalna je to tema djelovanja i brojnih značajnih kompozitora, prozaista i pjesnika, filozofa i teologa... - odabrao je Pedja Djonović, svjesno rizikujući situaciju ukojoj bi se njegov kreativni rad mogao poistovjetiti sa brojnim projektima u prošlosti od kojih su mnogi rezultirali stvaranjem niza remek-djela svjetske umjetničke kulture. Takva, eventualna situacija - zamka u koju često, svjesno ili nesvjesno, upadaju umjetnici različitih poetika, kod Pedje Djonovića, je na način dostojan svakog poštovanja, eliminisana. Njegova izuzetna senzualna i humanistička priroda, višestruki umjetniči talenat iskazan na poljima dokumentarne i umjetničke fotografije, slikarstva, dizajna, književnosti, te obrazovanje istinskog intelektualca, rezultirali su realizacijom projekta `Testament`, čije idejne tematske i likovne analize zaslužuju mnogo više pažnje, od prostorom ograničenih, komentara koji prate kataloške tekstove. U projektu `Testament` selektirane su fotografije sa odabranim temama iz Starog i Novog Zavjeta koje su autorski signirane i mogu se pažljivom analizom precizno identifikovati. Veći dio tematskog ciklusa svoju narativnu potku temelji na dogadjajima opisanim u Novom Zavjetu. Iako odabrani biblijski tematski segmenti, transponovani u sferu vizuelnog, svjedoče o teološkoj obrazovanosti autora, njegove interpretacije dogadjaja iz burne istorije hrišćanstva nijesu motivisane religijskim stavom vjernika. Svjestan istorijske činjenice da evropska umjetnička kultura, i pored nespornog značaja antičke Grčke, dobrim dijelom počiva na postulatima hrišćanske religije, moralnim i estetskim normama hrišćanstva, Pedja Djonović preko fotografija u `Testamentu` razmatra i tumači univerzalne dualističke kategorije smisla i suštine ljudskog života - svjetlost i tama, rodjenje i smrt, početak i kraj, dobro i zlo, radost i tuga..... Ljudsku figuru u ovoj specifičnoj interpretaciji početka, trajanja i kraja, autor je eliminisao, pozicirajući kao centralno mjesto predmet koji se od vremena prvih civilizacija tretirao na poseban način. Jaje sa zametkom, iz koga će se razviti svijet, je univerzalan simbol. Mišljenje da je svijet nastao iz jajeta, primjera radi, zastupljeno je kod starih Egipćana, Feničana, Kananaca, Tibetanaca, Kelta, Vijetnamaca, Kineza i Indijaca, Japanaca i Indonežanaca... u hrišćanstvu, ono je simbol Vaskrsenja - periodične obnove, ponovnog radjanja i obnavljanja. Jaje, kao uočljivi centralni objekat na Pedjinim fotografijama dominira kompozicijom u kojoj su, prema autorovim rafiniranim zamislima, aranžirani odredjeni materijalni objekti čija tipologija i sastav od davnina pripadaju poštovanim simbolističkim sistemima. Kamen, sa svojom heterogenom simbolikom, zbog svoje nepromjenljive prirode, prema biblijskim predanjima, simbolizuje mudrost a pripisuje mu se i najbliskija veza sa dušom. Simbolom zarobljeništva, poraza i ropstva, smatra se lanac, koji je i univerzalna oznaka veza i odnosa neba i zemlje, i uopšte uzevši, spona izmedju dvije krajnosti ili dva bića. Simbol Vaseljenske ose - klin, tumači se kao sudbina i nužnost a jedan je i od osnovnih znakova Hristovog stradanja. U hrišćanstvu, budući da iz njega izlaze i loši i dobri plodovi, drvo je slika čovjekova - posredstvom Hristove smrti na krstu i obnova, vaskrsenje. Konopcem se simbolizuje uspjeh i uspon a može predstavljati i svaki oblik veze, pa posjeduje mistične i magijske vrijednosti. Vlasi kose se često identifikuju kao simboli snage, moći i vrlina. Ova kratka analiza složenog skupa simbola na Pedjinim fotografijama, ukazuje na svu kompleksnost pristupa temama univerzalnog karaktera, gdje se autor odlučio na primjenu specifičnog modela konstrukcije scene koja ima u sebi karakter teatarskog. Relacija jajeta - centralnog objekta prema odabranim, smišljeno pozicioniranim, konstruktivnim elementima od kamena, drveta, metala, kose, slame, jasno dešifruje temu i čini je razumljivom, kako umjetnički obrazovanoj tako i najširoj lepezi publike. Pretjerana naracija, složeni alegorijski aranžmani i naglašena ilustrativnost primijenjeni prilikom umjetničke prezentacije biblijskih tema i simbolističkih scena univerzalnog značaja, često, kako svjedoče primjeri prošlih i sadašnjih vremena, pomijeraju kod umjetnika u drugi plan elemente likovnosti. Svjestan mogućnosti degradacije kvaliteta `likovnosti` u takvom mediju kakva je fotografija, Pedja Djonović uspješno primjenjuje originalne reduktivne modele koji se mogu, dobrim dijelom, pripisati poetici Minimalarta. Sve fotografije su izradjene u crno-bijeloj tehnici a kompoziciona rješenja idu ka tako definisanom odnosu konstruktivnih elemenata gdje se, maksimalno moguće, izbjegava prenatrpanost scene. Majstorski definisan odnos `svijetlo - tamno`, redukcija scene i predmetnost u pažljivo osmišljenom konceptu bez prisustva ljudske figure, obezbjedjuju umjetničkom projektu `Testament` istinsku suštinu drame nasuprot melodramatičnim efektima, dominantu kompleksnog filozofskog karaktera, nad patetičnošću isključivo vjerske propagandne slike, i likovne atribute koji se ne udvaraju populistčkim očekivanjima i zahtjevima široke publike. `Testament` Pedje Djonovića, kako ovi sažeti analitički komentari pokazuju, ne predstavlja samo izložbu djela potencirane `likovnosti` - u pitanju je i jedna kompleksna, ali i krajnje razumljiva, filozofska i humanistička vizija u okviru koje autor na originalan način, koristeći biblijske teme i jezik univerzalnih simbola, tumači svijet i nas u njemu. Na kraju ovog kataloškog komentara, podsjetimo se i citirajmo riječi Pedje Djonovića zapisane povodom posthumnog priznanja princeze Ksenije za majstora umjetničke fotografije : `I šteta je što takva priznaja obično dolaze kasno po onoga ko ih dobije i što taj nikad ne uspijeva da uživa u saznanju da je priznat. No to je još jedno od nepisanih pravila`. Izrečeno i napisano neosporno se može upotrijebiti u ocjeni umjetničkog kvaliteta projekta `Testament` i svaki dalji komentar je suvišan. Aleksandar Čilikov - istoričar umjetnosti - Projekat fotografika Testament Peđe Đonovića čine biblijski iskazi preko jajeta, simbola rođenja, ali i znaka povratka u život. Nastao je u sredini koja i danas fotografiju često naziva slikom. Sjećam se radova koje je snimio za Cetinjski bijenale posvećen ruskoj avangardnoj umjetnosti pod nazivom “U sobama”. Svaki je bio na određeni način slika, bliže: fotografika. Rađeni su “klasičnim” objektivom i fotografskim materijalima. Neponovljivi, kao i trenutak u kojem su nastali. I to je bilo najdragocjenije, ta jedinstvena istina fotografije. Mislim da je angažovanje na Cetinjskom bijenalu i početak rada na kompjuteru bilo odlučujuće za Peđinu posvećenost fotografici i temi biblijskih priča, koja se može protumačiti kao potraga za znamenjem besmrtnosti. U njegovoj ateističkoj viziji svijeta pojavila se potreba za Bogom i zahvalnost za njegovo umiranje i uskrsnuće... Rođena je ona u strašnoj nemoći pred fatalnim silama o kojima je davno razmišljao, pišući u svom Dnevniku o smrti Danila Kiša, prijatelja porodice Đonović: Jednostavno, on je živ i tamo gdje je ne može se poći, a on, možda, ipak jednog dana se pojavi. Čisto dođe i tačka. Godinu dana po nastanku ovog zapisa, poginuo je u lovćenskoj divljini mladi crnogorski pisac Igor Đonović, Peđin brat. Potreba za Biblijom nametnula mu se kao izlaz iz košmara i to preko fotografika sa scenama jevanđelja, i jajetom, kao znakom za koji M. Eliade kaže da “... potvrđuje i potiče uskrsnuće koje... nije rođenje nego povratak, ponavljanje.” Narativnost lista Iskušenje Hristovo (jaje na ivici stijene koja podsjeća na deformisani ljudski profil) je suština Peđine životne jeze - neizbrisive apokaliptične drame na lovćenskoj litici. I niz drugih scena, koje u prvi mah ostavljaju utisak lucidne vizuelizacije biblijskog teksta, otkrivaju vizije ličnog pakla, bez patosa i jadikovke. Sablazan, Pakao, Usjekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, Smrt Samsonova su poruke sažete u kriptičnoj suštini. Rana smrt Peđe Đonovića nije odnijela bljesak njegovog Testamenta ali, nažalost, jeste još jednu mogućnost savremenog crnogorskog stvaralaštva. Cetinje, 14. april 2008. Mladen Lompar ...Fotografije povezane idejnom i literarnom odrednicom TESTAMENT, predstavljaju zaokruženu cjelinu originalne interpetacije. Naime, Peđa je saglasno svom idejnom polazištu formirao instalacije i objekte simboličko-semantičke konotacije, koje je kasnije fotografisao, definišući kompleksno multimedijano djelo. Centralni motiv na njima predstavlja jaje iz kojega se razvio svijet univerzuma, a koje za Peđu predstavlja nukleus od kojeg je polazio u samosvojnom tumačenju pojedinih segmenata Starog i Novog zavjeta. Ova izložba svojim intelektualno-idejnim i kreativnim vrijednostima zaslužuje našu punu profesionalnu i etičku pozornost.... Cetinje, 09.02.2007. Ljiljana Zeković istoričar umjetnosti PRELAZAK PREKO CRVENOG MORA 21. I pruži Mojsije ruku svoju na more, a gospod uzbi more vjetrom istočnijem, koji jako duvaše cijelu noć, i osuši more, i voda se rastupi. 22. I podjoše sinovi Izrailjevi posred mora suvim, i voda im stajaše kao zid s desne strane i lijeve strane. 23. I Misirci tjerajući ih podjoše za njima posred mora, svi konji Faraonovi, kola i konjici njegovi. 24. A u stražu jutarnju pogleda Gospod na vojsku misirsku iz stupa od ognja i oblaka, smete vojsku misirsku. 25. I pobaca točkove kolima njihovim, te ih jedva vucijahu. Tada rekoše Misirci: Bježimo od Izrailja, jer se Gospod bije za njih s Misircima. 26. A Gospod reče Mojsiju: Pruži ruku svoju na more, neka se vrati voda na Misirce, na kola njihova i na konjike njihove. 27. I Mojsije pruži ruku svoju na more, i dodje opet more na silu svoju pred zoru, a Misirci nagoše bježati prema moru; i Gospod baci Misirce usred mora. II knjiga Mojsijeva, glava 14. MOJSIJE NA SVETOJ GORI – deset Božijih zapovijesti – 2. Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog. 3. Nemoj imati drugih bogova uza me. 4. Ne gradi sebi lik rezani niti kakvu sliku od onog što je gore na nebu, ili dolje na zemji, ili u vodi, ispod zemlje. 7. Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog; jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime Negovo uzalud. 8. Sjećaj se dana od omora da ga svetkuješ. 12. Poštuj oca svog i mater svoju, da ti se produže dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj. 13. Ne ubij. 14. Ne čini preljube. 15. Ne kradi. 16. Ne svjedoči lažno na bližnjeg svog. 17. Ne poželi kuću bližnjeg svog, ne poželi ženu bližnjeg svog, ni slugu njegovog, ni sluškinju njegovu, ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti išta što je bližnjeg tvog. II knjiga Mojsijeva, glava 20. POGIBIJA CAREVA AMOREJSKIH 22. Tada reče Isus: Otvorite vrata od pećine, i izvedite k meni onih pet careva iz pećine. 23. I učiniše tako, i izvedoše k meni onih pet careva iz pećine: cara jerusalimskog, cara hevronskog, cara jarmutskog, cara lahiskog, cara jeglonsklog. 24. A kad izvedoše te careve k Isusu, sazva Isus sve ljude izrailjce i reče vojvodama od vojske koji bjehu išli s njim: Pristupite i stanite nogama svojim na vratove ovim carevima. I oni pristupiše i stadoše im na vratove nogama svojim. 25. A Isus im reče: Ne bojte se i ne plašite se; Budite slobodni i hrabri, jer će tako učiniti Gospod svijem neprijateljima vašim na koje zavojštite. 26. Potom ih pobi Isus i pogubi ih, i objesi ih na pet drveta, i ostaše viseći na drvetima do večera. Kniga Isusa Navina, glava 10. KLETVA JOTAMOVA 51. A bješe tvrda kula usred grada, i u nju pobjegoše svi ljudi i žene i svi gradjani i zatvorivši se popeše se na krov od kule. 52. A Avimeleh dodje do kule i udari na nju, i doje do vrata od kule da je zapali ognjem. 53. Ali jedna žena baci komad žrvnja na glavu Avimelahu i razbi mu glavu. 54. A on brže viknu momka koji mu nošaše oružje, i reče mu: Izvadi mač svoj i ubij me, da ne kažu za me: Žena ga je ubila. I probode ga sluga njegov, te umre. 55. A kad vidješe Izrailjci gdje pogibe Avimeleh, otidoše svaki u svoje mjesto. 56. Tako plati bog Avimelehu za zlo koje je učinio ocu svom ubivši sedamdeset braće svoje. 57. I sve zlo ljudi Sihemljana povrati Bog na njihove glave, i steče im se kletva Jotama sina Jerovalovog. Knjiga o sudijama, glava 9. SMRT SAMSONOVA 18. A Dalida videći da joj je otvorio cijelo srce svoje, posla i pozva knezove Filistejske poručivši im: Hodite sada, jer mi je otvorio cijelo srce svoje. Tada dodjoše knezovi Filistejski i donesoše novce u rukama svojim. 19. A ona ga uspava na krilu svojem, i dozva čovjeka te mu obrija sedam pramenova kose s glave, i ona ga prva savlada kad ga ostavi snaga njegova. 20. I ona reče: Eto filisteja na te, Samsone! A on probudivse od sna reče: Izaći ću kao i prije i oteću se. Jer neznadijaše da je gospod odstupio od njega. 21. Tada ga uhvatiše Filisteji, i iskopaše mu oči, i odvedoše ga u Gazu i okovaše ga u dvoje verige mjedene; i meljaše u tamnici. 23. I knezovi Filistejski skupiše se da prinesu veliku žrtvu Dagonu bogu svojemu, i da se provesele; pa rekoše: Predade nam bog naš u ruke naše Samsona neprijatelja našega. 28. Tada Samson zavapi ka Gospodu i reče: Gospode, Gospode!opomeni me se, molim te, i ukrijepi me, molim te, samo sada, o Bože! da se osvetim jedamput Filistejima za oba oka svoja. 30. Pa onda reče Samson: Neka umrem s Filistejima. I naleže jako, i pade kuća na knezove i na sav narod koji bješe u njoj; i bi mrtvijeh koje pobi umirući više nego onijeh koje pobi za života svojega. Knjiga o sudijama, glava 15. ROĐENJE HRISTOVO 1. A kada se Isus rodi u Vitlejemu judejskome u dane Iroda cara, gle, dodjoše mudraci od Istoka u Jerusalim i rekoše: 2. Gdje je car judejski koji se rodi? Jer vidjesmo njegovu zvijezdu na Istoku i dodjosmo da mu se poklonimo. 3. Kada to ču car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim sa njim. 4. I sabravši sve prvosveštenike i književnike narodne, pitaše ih gdje će se Hristos roditi. 5. A oni rekoše: U Vitlejemu judejskome; jer je tako prorok napisao: 6. I ti Vitlejeme, zemljo Judina, ni po čem nisi najmanji medju kneževima Judinim; jer će iz tebe izići Vodja koji će napasati narod moj Izrailja. 7. Onda Irod, tajno dozvavši mudrace, saznade od njih kada se pojavila zvijezda. 8. I poslavši ih u Vitlejem, reče: Idite i raspitajte se dobro za dijete, pa kada ga nadjete, javite mi, da i ja dodjem da mu se poklonim. 9. A oni, saslušavši cara, podjoše, i gle, zavijezda, koju su vidjeli na Istoku, idjaše pred njima dok ne dodje i stade odozgo gdje bješe dijete. 11. I ušavši u kuću, vidješe dijete sa Marijom materom njegovom, i padoše i pokloniše mu se, pa otvorivši riznice svoje prinesoše mu dare: zlato, tamjan i smirnu. Jevandjelje po Mateju, glava 2. KUŠANJE HRISTOVO 1. Tada Isusa dovede Duh u pustinju da ga djavo kuša. 2. I postivši dana četrdeset i noći četrdeset, naposljetku ogladnje. 3. I pristupi k njemu kušač i reče: ako si Sin Božiji, reci da kamenje ovo postanu hljebovi. 4. A on odgovori i reče: Pisano je: Ne živi čovjek o samom hljebu, no o svakoj riječi koja izlazi iz usta Božijih. 5. Tada ga djavo odvede u Sveti grad i postavi ga na krilo hrama. 6. Pa mu reče: Ako si sin Božiji, skoči dolje, jer je pisano: Andjelima svojim zapovijediće za tebe, i uzeće te na ruke, da kako ne zapneš za kamen nogom svojom. 7. A Isus mu reče: Nemoj kušati Gospoda Boga svojega. 8. Opet ga uze djavo i odvede na goru vrlo visoku, i pokaza mu sva carstva ovoga svijeta i slavu njhovu. 9. I reče mu: Sve ovo daću tebi ako padneš i pokloniš mi se. 10. Tada mu Isus reče: Idi od mene, Satano, jer je napisano: Gospodu Bogu svome klanjaj se i njemu jedinome služi! 11. Tada ga djavo ostavi, i gle, andjeli pristupiše i služahu mu. Jevandjelje po Mateju, glava 4. SV. PETAR PRED VRATIMA RAJA 13. A kada dodje Isus u krajeve Kesarije Filipove, zapita učenike svoje govoreći: Šta o meni govore ljudi ko je Sin Čovječiji? 14. A oni rekoše: Jedni govore da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, drugi opet Jeremija, ili koji od proroka. 15. Reče im Isus: A vi šta velite ko sam ja? 16. A Simon Petar odgovori i reče: Ti si Hristos, Sin Boga živoga. 17. A Isus odgovarajući reče mu: Blažen si, Simone, Sine Jonin? Jer tijelo i krv ne otkriše ti to, nego Otac moj koji je na nebesima. 18. A i ja tebi kažem da si ti Petar, i na tome kamenu sazidaću Crkvu svoju, i vrata pakla neće je nadvladati. 19. I daću ti ključeve Carstva nebeskoga: I što svežeš na zemlji biće svezano na nabesima; i što razdriješiš na zemlji biće razdriješeno na nebesima. Jevandjelje po Mateju, glava 16. SABLAZAN 1. U onaj čas pristupiše učenici Isusu govoreći: Ko je, dakle najveći u Carstvu nebeskome? 2. I dozva Isus dijete, i postavi ga medju njih, 3. I reče: Zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao djeca, nećete ući u Carstvo nebesko. 4. Koji se, dakle, ponizi kao dijete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskome. 5. I koji primi jedno takvo dijete u ime moje, mene prima. 6. A koji sablazni jednoga od ovih malih koji vjeruju u mene, bolje bi mu bilo da se objesi kamen vodenički o vrat njegov, i da potone u dubinu morsku. 7. Teško svijetu od sablazni; jer potrebno je da dodju sablazni, ali teško čovjeku onom kroz koga dolazi sablazan. 8. Ako li te ruka tvoja ili noga tvoja sablažnjava, odsjeci je i baci od sebe; bolje ti je ući u život hromu ili kljastu nego da imaš dvije ruke ili dvije noge, a da te bace u oganj vječni. 9. I ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe; bolje ti je s jednim okom u život ući nego da imaš dva oka, a da te bace u pakao ognjeni. Jevandjelje po Mateju, glava 18. PAKAO 41. Tada će reći i onima što mu stoje s lijeve strane: Idite od mene, prokleti, u oganj vječni koji je pripremljen djavolu i andjelima njegovim. 42. Jer ogladnjeh, i ne dadoste mi da jedem; ožednjeh, i ne napojiste me; 43. Stranac bijah, i ne primiste me; nag bijah, i ne odjenuste me; bolestan i u tamnici bijah, i ne posjetiste me. 44. Tada će mu odgovoriti i oni govoreći: Gospode, kada te vidjesmo gladna ili žedna, ili stranca ili naga, ili bolesna ili u tamnici, i ne poslužismo ti? 45. Tada će im odgovoriti govoreći: Zaista vam kažem: kad ne učiniste jednome od ovih najmanjih, ni meni ne učiniste. 46. I ovi će otići u muku vječnu, a pravednici u život vječni. Jevandjelje po Mateju, glava 25. USJEKOVANJE GLAVE SV. JOVANA KRSTITELJA 18. Jer Jovan govoraše Irodu: Ne možeš ti imati ženu brata svojega. 19. A Irodijada bješe kivna na njega, i htjede da ga ubije, ali ne mogaše. 20. Jer se Irod bojaše Jovana, znajući ga da je čovjek pravedan i svet, i čuvaše ga; i mnogo šta činjaše kako mu on reče, i rado ga slušaše. 21. I dodje dan pogodan, kad Irod na dan svoga rodjenja davaše večeru velikašima svojim i vojvodama i starješinama galilejskim. 22. I kad udje kći ove Irodijade i igravši i ugodivši Irodu i gostima njegovim, reče car djevojci: Išti od mene što god hoćeš, i daću ti. 23. I zakle joj se: Što god zaišteš od mene daću ti, makar bilo i pola carstva moga. 24. A ona izišavši reče materi svojoj: Šta ću iskati? A ona reče: Glavu Jovana Krstitelja. 25. I odmah, brzo ušavši k caru, zaiska govoreći: Hoću da mi odmah daš na tanjiru glavu Jovana Krstitelja. 26. I ožalosti se car veoma, ali zakletve radi i gostiju svojih ne htjede joj odreći. 27. I odmah posla car dželata, i zapovijedi da donese glavu njegovu. 28. I on otišavši posiječe ga u tamnici, i donese glavu njegovu na tanjiru, i dade je djevojci, a djevojka je dade materi svojoj. Jevandjelje po Marku, glava 6. ZAČEĆE PRESVETE BOGORODICE 26. A u šesti mjesec poslan bi od Boga andjeo Gavrilo u grad Galieljski po imenu Nazaret, 27. Djevojci zaručenoj za muža, po imenu Josif, iz doma Davidova; i djevojci bješe ime Marija. 28. I ušavši k njoj andjeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti medju ženama! 29. A ona vidjevši ga, uplaši se od riječi njegove i mišljaše: kakav bi ovo bio pozdrav? 30. I reče joj andjeo: Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! 31. I evo začećeš i rodićeš sina, i nadjenućeš mu ime Isus. 32. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog prijesto Davida oca njegova; 33. I carovaće nad domom Jakovljevim vavijek, i carstvu njegovu neće biti kraja. 34. A Marija reče andjelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža? 35. I odgovarajući andjeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Višnjega osjeniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božiji. Jevandjelje po Luki, glava 1. PREOBRAŽENJE ISUSA HRISTA 28. A oko osam dana poslije ovih riječi, uze on Petra i Jovana i Jakova i pope se na goru da se pomoli Bogu. 29. I dok se moljaše postade izgled lica njegovog drugačiji, i odijelo njegovo bijelo i blistajuće. 30. I gle, dva čovjeka govorahu s njim, a to bijahu Mojsej i Ilija, 31. Koji se pokazaše u slavi, i govorahu o ishodu njegovom koji je imao da se ispuni u Jerusalimu. 32. A Petar i oni s njim bjehu savladani snom; ali probudivši se vidješe slavu njegovu i dva čovjeka što stajahu s njim. 33. I kad se odvajahu oni od njega, reče Petar Isusu: Učitelju, dobro nam je ovdje biti; da sagradimo tri sjenice: jednu tebi, i jednu Mojseju, i jednu Iliji – ne znajući šta govori. 34. A dok on to govoraše nastade oblak i zakloni ih: i uplašiše se kad zadjoše u oblak. 35. I ču se iz oblaka glas koji govoraše: Ovo je Sin moj ljubljeni, njega slušajte. 36. I kad se ču glas, nadje se Isus sam. I oni zaćutaše i nikom ne objaviše u one dane ništa od onoga što su vidjeli. Jevandjelje po Luki, glava 9. TAJNA VEČERA 14. I kada dodje čas, sjede za trpezu, i dvanaest apostola s njim. 15. I reče im: Veoma zaželjeh da ovu Pashu jedem s vama prije nego postradam; 16. Jer vam kažem da je neću više jesti dok se ne ispuni u Carstvu Božijem. 17. I uzevši čašu zablagodari, i reče: Uzmite i razdijelite je medju sobom; 18. Jer vam kažem da neću piti od roda vinogradskoga dok ne dodje Carstvo Božije. 19. I uzevši hljeb zablagodari, prelomi ga i dade im govoreći: Ovo je tijelo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen. 20. A tako i čašu po večeri, govoreći: Ova je čaša Novi zavjet u krvi mojoj, koja se za vas izliva. 21. Ali evo ruke izdajnika mojega sa mnom na trpezi. Jevandjelje po Luki, glava 22. SVADBA U KANI GALILEJSKOJ 1. I u treći dan bi svadba u Kani Galilejskoj, i ondje bješe mati Isusova. 2. A pozvan bješe i Isus i učenici njegovi na svadbu. 3. I kad nesta vina, reče mati Isusova njemu: Nemaju vina. 4. Isus joj reče: Šta hoćeš od mene, ženo? Još nije došao čas moj. 5. Reče mati njegova slugama: Što god vam reče učinite. 6. A ondje bješe šest kamenih sudova za vodu, postavljenih po običaju judejskog očišćenja, koji hvatahu po dvije ili po tri mjere. 7. Reče im Isus: Napunite sudove vodom. I napuniše ih do vrha. 8. I reče im Isus: Zahvatite sad i nosite peharniku. I odnesoše. 9. A kad okusi peharnik vino koje je postalo od vode, i ne znadjaše od kuda je, a sluge znadijahu koje su zahvatile vodu, pozva peharnik ženika. 10. I reče mu: Svaki čovjek najprije dobro vino iznosi, a kada se opiju, onda lošije; a ti si čuvao dobro vino do sada. 11. Ovim, u Kani Galilejskoj, učini Isus početak znamenja, i pokaza slavu svoju; i vjerovaše u njega učenici njegovi. Jevandjelje po Jovanu, glava 2 VASKRSENJE LAZAREVO 34. I reče: Gdje ste ga metnuli? Rekoše mu: Gospode dodji da vidiš. 35. Isusu udariše suze. 36. Onda Judejci govorahu: Gle, kako ga ljubljaše. 37. A neki od njih rekoše: Ne mogaše li ovaj koji otvori oči slijepome učiniti da i ovaj ne umre? 38. A Isus se opet potrese u sebi, i dodje na grob. A to bijaše pećina, i kamen ležaše na njoj. 39. Isus reče: Sklonite kamen! Reče mu Marta, sestra umrloga: Gospode, već zaudara; jer je četiri dana u grobu. 40. Reče joj Isus: Ne rekoh li ti da ako vjeruješ, vidjećeš slavu Božiju? 41. Tada skloniše kamen gdje ležaše mrtvac. A Isus podiže oči gore i reče: Oče, blagodarim ti što si me uslišio! 42. A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovdje stoji, da vjeruju da si me ti poslao. 43. I ovo rekavši, viknu gromkim glasom: Lazare, izidji napolje! 44. I izidje umrli uvijen po rukama i nogama pogrebnim povojima, i lice mu ubrusom povezano. Isus im reče: Razdriješite ga i pustite neka ide. 45. Onda mnogi od Judejaca koji bijahu došli Mariji, vidjevši šta učini Isus, povjerovaše u njega. 46. Neki pak od njih otidoše farisejima i kazaše im što učini Isus. Jevandjelje po Jovanu, glava 11. RASPEĆE HRISTOVO 14. A bješe petak uoči Pashe, oko šestoga časa; i on reče Judejcima: Evo car vaš! 15. A oni povikaše: Uzmi, uzmi, raspni ga! Pilat im reče: Zar cara vašega da razapnem? Odgovoriše prvosveštenici: Nemamo cara osim ćesara. 16. Tada, dakle, predade ga njima da se razapne. A oni uzeše Isusa i odvedoše. 17. I noseći krst svoj izidje na mjesto zvano Lobanja, a jevrejski Golgota. 18. Ondje ga razapeše, i sa njim drugu dvojicu, s jedne i sa druge strane, a Isusa u sredini. 19. Pilat pak napisa i natpis, pa postavi na krst; a bješe napisano: Isus Nazarećanin car judejski. 20. I ovaj natpis čitaše mnogi Judejci, jer blizu grada bješe mjesto gdje razapeše Isusa; i bješe napisano jevrejski, jelinski i rimski. Jevandjelje po Jovanu, glava 19. SVETOM PETRU SPADAJU LANCI 5. Petra, dakle, čuvahu u tamnici, a Crkva se usrdno moljaše za njega Bogu. 6. A kada htjede Irod da ga izvede, te noći spavaše Petar izmedju dvojice vojnika, okovan u dvoje verige, i stražari pred vratima čuvahu tamnicu. 7. I gle, andjeo Gospodnji se pojavi i svjetlost obasja prostoriju, i kucnuvši Petra u rebra probudi ga govoreći: Ustani brzo! I spadoše mu verige s ruku. 8. I andjeo mu reče: Opaši se, i obuj obuću svoju. I učini tako. I reče mu: Obuci haljinu svoju, pa hajde za mnom. 9. I izišavši idjaše za njim, i ne znadijaše da je stvarnost to što andjeo činjaše, nego mišljaše da gleda vidjenje. 10. A kad prodjoše prvu stražu i drugu, dodjoše vratima gvozdenim koja vode u grad; ona im se sama otvoriše, i izišavši prodjoše jednu ulicu, i andjeo odmah odstupi od njega. 11. I kad dodje Petar sebi, reče: Sada zaista znam da Gospod posla andjela svojega te me izbavi iz ruku Irodovih i od svega što je očekivao narod Judejski. Djela Apostolska, glava 12. SV. PAVLE PIŠE POSLANICE KORINĆANIMA 1. A ovo odlučih u sebi da vam opet ne dodjem u žalosti. 2. Jer, ako vas ja žalostim, ko je taj koji mene veseli, ako ne onaj koga ja žalostim? 3. I ovo vam baš napisah, da kada dodjem ne budem ožalošćen od onih od kojih bi trebalo da se radujem, uzdajući se u sve vas, da je radost moja radost sviju vas. 4. Jer od mnoge žalosti i s bolom srca napisah vam sa mnogijem suzama, ne da se ožalostite nego da poznate preobilnu ljubav koju imam prema vama. 5. Ako li je ko ožalostio, nije ožalostio mene, no donekle, da ne pretjeram, sve vas. 6. Takvome je dovoljno ovo karanje od mnogih; 7. Tako da je, naprotiv, bolje da opraštate i tješite, kako taj ne bi bio savladan od prevelike žalosti. 8. Zato vas molim, potvrdite ljubav prema njemu. 9. Jer vam zato i pisah, da bih poznao oprobanost vašu, jeste li u svemu poslušni. II Poslanica Sv. Pavla, glava 2. SVETA TROJICA 1. Svaki koji vjeruje da Isus jeste Hristos, od Boga je rodjen; i svaki koji ljubi roditelja, ljubi i rodjenog od njega. 2. Po tome znamo da ljubimo djecu Božiju kad Boga ljubimo i zapovijesti njegove držimo. 3. Jer ovo je ljubav Božija – da zapovijesti njegove držimo; a zapovijesti njegove nijesu teške. 4. Jer sve što je rodjeno od Boga pobjedjuje svijet; i ovo je pobjeda koja pobijedi svijet – vjera naša. 5. Ko je taj koji pobjedjuje svijet do onaj koji vjeruje da Isus jeste Sin Božiji? 6. On je taj što dodje vodom i krvlju, Isus Hristos; ne samo vodom, nego vodom i krvlju; i Duh je onaj koji svjedoči, jer Duh je istina. 7. Jer je troje što svjedoči na nebu: Otac, Logos (Riječ), i Sveti Duh; i ova trojica su jedno. 8. I troje je što svjedoči na zemlji: duh, i voda, i krv; i ovo troje su ujedno. 9. Ako primamo svjedočanstvo čovječije, svjedočanstvo je Božije veće; jer ovo je svjedočanstvo Božije koje je posvjedočio o sinu svojemu. Prva Poslanica Sv. Jovana Bogoslova, glava 5. Bilješka o piscu IGOR ĐONOVIĆ rođen je na Cetinju 21. 01. 1966. godine. Život je izgubio, nesrećnim slučajem, 05. 05.1994. godine. Studirao je srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pored proze, pisao je kratke eseje i poeziju. Roman OGLEDALO, pronađen je u njegovoj zaostavštini. Nastao je u periodu 1992-93 godine. ODLOMCI IZ ROMANA UMJESTO PREDGOVORA (Iz dnevnika) 21. 04.1992. Ovih dana sam razmišljao o tome da počnem sa pisanjem jednog romana. Njegovu temu imam u glavi samo je pitanje kako da je realizujem. Dvoumim se između dvije forme. Prva bi bila pet ili šest različitih priča stopljenih zajedničkom niti-dvoumljenja oko porijekla Crnogoraca i dilema ondašnjih ljudi kojem carstvu da se priklone. Druga forma je sa osnovnom pričom smještenom na sami početak ovoga vijeka. Dvojica komita raspredaju o ovoj temi pretresajući neke istorijske istine i poluistine, stim što bi posljednja priča bila odvojena od njih i govorila o čovjeku, koji brijući se ispred ogledala razmišlja o svemu tome i odlazi na glasanje. Još nijesam odlučio što da izaberem, ali sam više naklonjen ovoj drugoj varijanti, koja je manje pretenciozna, pruža više sloboda i mogućnosti rasplinjavanja. Mislim da ovim romanom (ako nastane) neće biti rečeno puno toga što je novo, ali će svakako biti srušeni neki tabui i skinuti oreali sa tema koje se doskora nijesu smjele pominjati, sve u interesu nekih `viših` ciljeva. Došlo je vrijeme u kojem nema više šuškanja i u kojem se otkrivaju i govore mnoge istine, samo što sve to treba napraviti tako da poslije tišine i šaputanja ne bude sirove graje koja kratko traje, onoliko koliko je ljudima potrebno da se izduvaju, a onda prestane i padne u zaborav i sjećaju je se samo oni koji graju i na koje je grajano; nego da to bude razumno i konstruktivno pripovijedanje koje će ostati ljudima u sjećanju, bar po nečemu. Samo da prikupim snagu i izdržim do kraja, poslije će biti dobro i ovo mora uroditi plodom. To neće biti svjetovni roman, biće duhovni i posvećen crnogorskom duhu, mentalitetu, moralu tradiciji i još po nečemu. Jedino me strah da me to ne odvuče u životu da pišem o istorijskom romanu i samo na tu temu. U svakom slučaju, to ne smije biti nacionalni ili nacionalistički roman. To treba da bude evropski roman koji će u sebi imati jednu tanku nacionalnu nit, veoma tanku, ali dovoljno interesantnu koja će natjerati inostranca da zaviri i vidi o čemu se radi ne samo tu nego i u ostalim djelovima crnogorske književnosti, koja je surovo utopljena u neke nacionalne podjele i kojoj je na taj način učinjena nepravda. Ovo ne želim reći samo o toj mojoj prvoj knjizi koja se začinje. Čini mi se da je to jedini i pravi put kojim treba da krene crnogorska književnost da bi poslije toliko vremena doživjela svoju satisfakciju i svoje zasluženo mjesto u baštini evropske i svjetske kulture. Ako ta moja knjiga bude samo korak napretka na takvom putu biću zadovoljan. Sada je samo treba napisati. Možda ja previše očekujem od nje. U svakom slučaju ima puno dobrih i boljih od mene, ali ja moram ispuniti ono što se toliko dugo taloži u meni. Igor Ova pripovijest ne nastaje u miru Jasne Poljane, u pauzi između lova па zečeve, obilatog ručka i duge šetnje. Ne nastaje u hladu zlatnožutih breza, niti u toplini sobe sa masivnim baroknim namještajem, persijskim tepisima i bogatom bibliotekom nа koju se nahvatala višegodišnja prašina. Pored nogu pisca ne leži tankonogi hrt, kroz hodnike njegovog stana ne čuje se šuštanje uštirkanih haljina debele sobarice i njegova žena ne veze goblene u susjednoj sobi, niti čita knjigu nekog renesansnog poete. O va pripovijest nastaje u iznajmljenoj sobi u kojoj se nalaze: braon - bijeli itison, crvenim skajem presvučena stolica sa `jastukom` od crvenog pliša, vezanim za njene nogare, svijetlozeleni sto (takvu boju ima šara u kući jedne majke) na kojem nikada nije prinesena prava pretila žrtva, starinski, masivni braon šifonjer, tamno zeleni škanj, kauč sivomaslinaste boje i sumnjivog stilskog određenja, mali bijeli luster ukrašen braon ružama, bijela vrata i zavjesa i braon roletne na prozorima. Da se ne bi čitalac premorio od detalja, dovoljno je još reći da se soba nalazi u gradu u kojem se već godinama rješava sudbina naših junaka i njihovih potomaka, u jednoj od novoprobijenih beogradskih ulica. Priča nastaje noću daleko od tuđih, znatiželjnih pogleda. Rađa se u vrijeme opšteg haosa i košmara kada ni treća smjena ne proizvodi zbog nestanaka repromaterijala. Izrasta, dakle, u dubokom samosusretu i nikog nema da poremeti stvaralački mir, sem rijetkog rafala nekog razuzdanog polupijanog ratnika koji više nema svoj dom - kojem je ulica jedino utočište. Glavno mjesto radnje nije ovaj grad, mada bi to lako mogao biti, nego neка od planina u Crnoj Gori. Mogla je to biti bilo koja od njih, ali su se glavni junaci, po nagovoru autora, opredijelili za Konj građanski. Godina radnje je 1921. i sve se događa neposredno poslije smrti crnogorskog kralja Nikole Petrovića. Noć u kojoj se sve dešava sablasno djeluje i na same јunакe. Mnogi bi za takvu noć vezali zavijanje par izgladnjelih krvoločnih vukova koji ne prezaju ni od čega kada je hrana u pitanju, (jer njihova glatka rebra iz dana u dan načinju kožu i prave unutrašnja krvarenja), da i sami nijesu pobjegli i primirili se po svojim jazbinama u strahu da ne postanu žrtve i ukras na improvizovanom ražnju novih vukova koji krstare ovim planinama. Kukavice, ljudi podložni vradžbinama i svemu irealnom, ove bi noći vidjeli smrt u obliku kostura u čijoj se ruci na mjesečini, sija nazubljena kosa koja je več odnijela mnogo života, preko čijeg je tijela navučen ogrtač, a preko glave napola spala kapuljača, kao na nekoj od Direrovih grafika. Smrt je često vrebala naše junake ali u ovoj` maglovitoj noći, kada padanje rose prelazi u оnu dosadnu kišu koja liči na prskanje vode iz mašine za kropljenje loza, oni su sigurni kao rijetko kad do sada i ako smrt bude daleko od njih kao što je to večeras onda će poživjeti, poput starozavjetnih junaka, stotinama godina. Već danima ne rade ništa. Njih desetorica sjede u mlinu ubijajući vrijeme kartama, tihom pjesmom i spavanjem. Svaki od njih je u mislima sa svojom porodicom, ali do njih ne mogu - tamo ih već odavno čekaju spremljene busije, žbiri i osvetoljubivi rođaci. Tek s vremena na vrijeme poneki od njih pođe do Građana ili Utrga za malo hrane i duvana i vrati se nazad. Čekaju obnovu Vrhovne komande pomoću koje će smoći snage za odlučujući udarac, ali sve je to samo nada, u koju sve manje vjeruju poslije Kraljeve smrti. Mlin u kojem su našli utočište je mali i jedva uspijevaju u njemu da se smjeste, ali na drugo nijesu navikli; ni kući im nije bilo mnogo bolje. Sazidan je od kamena i ima jake drvene škure tako da može poslužiti kao dobra utvrda u slučaju žandarskog napada. Pedesetak godina je potpuno napušten, još od vremena kada je оnај silni zemljotres od potoka, koji je tekao ovim bespućem, napravio ponornicu. Dugo su birali pravo mjesto odakle bi mogli kontrolisati kretanje vojske iz Gornje Crmnice i Ljubotinja i najzad se skrasili ovdje. Zorom se odavde mogao vidjeti Skadar, a sunce kao da je izranjalo iz jezera, no za ove ljude čovjek bi teško pomislio da uživaju u pejzažu. Imali su dobar pogled i na žandarmerijsku stanicu u Brčelima odakle su im u pohode dolazili uniformisani momci nove države, sa narednikom Atanackovićem na čelu. Ovaj, u razvoju zaostali mladić, koji se dodvoravao svima, od kapetana Jovanovića do majora Nešića i pukovnika Gligorića, koji su stolovali u Viru crmničkome, Baru i na Cetinju, gonio je bezuspješno naše junake pune tri godine po Paštrovskoj gori i crmničkim planinama. Oni su postali uslov njegovog napredovanja, njegova noćna mora i hobi. O njima i njihovim porodicama znao je sve do u tančine, čak i po nekoliko pasova unazad i kada bi se sreli u miru mogao bi pričati sa njima kao dobar poznanik, ali ovako sav razgovor svodio se na priču preko nišana, paljenje njihovih domova, maltretiranje njihovih porodica i traženje njihovih jataka. Oni su o njemu znali da su mu preci bili torbari, a sada neupadljivi beogradski trgovci, da je ovamo poslan po kazni, da je odličan trgovac i da je neprirodno naklonjen muškom rodu. Mrzjeli su ga i najradije bi ga, po starom turskom običaju, nabili na kolac, ali mu se nijesu mogli primaći bliže od puškometa. Nijesu ni sanjali da mu se dovoljno svete sjedeći tu, u mlin u u koji bez velike oružane pratnje ne bi ni smio ući. I za jedne i za druge ovo je bila pat pozicija iz koje se svako pokušavao iščupati na sopstveni način. Ali vratimo se onoj maglovitoj noći kojom smo sve i počeli. Da je dan vidjeli bi ispred mlina borik i dva čovjeka koji sjede na borovim iglicama. Nijesu na straži, jer se ne plaše da će im iko doći u pohode po ovakvoj noći. Ovim putem ne prolaze ni žene koje idu na Cetinje da prodaju malo sira, vina i rakije. Sve je ovih dana pusto i sigurno će tako potrajati još koji dan, jer je magluština baš pritisla. Izgledaju kao braća, iako su samo poznanici koje je ista nevolja natjerala na saživot. Obojica su tridesetogodišnjaci, crnokosi, koščatih ispijenih lica, sa prodornim očima dugim crvenim vratovima, širokim ramenima i dugačkim žuljevitim prstima naviklim na težak rad. Prosječne su visine, odjeveni u crnogorsku vojničku odeždu i ogrnuti austrijskim oficirskim šinjelima. Čizme su im takođe plijen skinut sa nekih austrijskih oficira i nijesu baš najbolje za skakanje po ovim terenima, ali za ovakvo vrijeme bolje su od opanaka. Na koljenima drže kape sa inicijalima tek preminulog vladara. Dodiruju se ramenima i jedan gleda prema mlinu, a drugi u pravcu gdje bi trebalo da bude Blato. Puše isti duvan koji im je donio neki seljak iz Utrga i jedino po čemu se, gledajući iz daleka, razlikuju je Mašanov ožiljak preko cijelog lica, uspomena sa Taraboša. Konačno, vrijeme je da se oslušne njihova priča. ----------------------------------- ----------------------------------- ----------------------------------- - 1905. godine, kad je knjaz Nikola slao naše momke u svijet na škole i moj otac je poša kod njega da izmoli stipendiju za mene. Tako nešto knjaz mu nije moga osporit zbog zasluga koje je napravio i ja sam ka perjaničko momče poslan u Rusiju na školu, a moj otac, da ne bi iznevjerio porodičnu tradiciju, izdejstvova mi je vojnu školu, želeći za svaki slučaj da spriječi mogućnost da učim za kakvoga profesora, doktora ili višega činovnika, đe bi mi prsti otanjili, a guzica se nažuljala.

Опис Podelite na društvenim mrežama Čista i zdrava creva! Isabgol – indijska bokvica TOKSINI U CREVIMA – IZVOR SAVREMENIH HRONIČNIH NEZARAZNIH BOLESTI ŠTA JE TO AMA? Ama je opšti naziv koji ajur veda koristi za sve toksine koji nastaju u telu. Kada je varenje iz bilo kog razloga oslabljeno – usled stresa, pogrešnih navika u ishrani, radu, odmaranju, vremenskih prilika… hrana se ne vari u potpunosti. Jedan deo hrane koju pojedemo se svari i pretvara u korisna tkiva i energiju, drugi deo se izbaci prirodnim tokovima pražnjenja otpadaka, a određeni deo ostaje u debelom crevu i tu se nakuplja. Ovi otpaci koji se nakupljaju u debelom crevu i niti se izbacuju, niti se vare, zovu se ama. Ama je koren i uzrok svih bolesti. Tokom vremena, ama počinje da truli u debelom crevu i stvara otrovnu i lepljivu supstancu izuzetno neprijatnog mirisa. U prvom i drugom stanju razvoja bolesti (prema ajur vedi), količina ame nije velika i ona uglavnom ostaje u debelom crevu. U trećem stadijumu ona počinje da se preliva u krv, limfu i kapilarni sistem i tako kruži telom, tražeći slabo mesto, slabu tačku. U četvrtom stanju, ama se bukvalno prilepi za određeni organ ili tkivo (na primer holesterol za krvne sudove) i tu se dalje nakuplja sve dok ne izbije u vidu jasnih simptoma u petom stanju. Kada je ama veoma razvijena u petom stanju bolesti, tada i zapadna, alopatska medicina priznaje da je čovek bolestan i dijagnostikuje: artritis, anginu pektoris, visok holesterol, astmu i hronični bronhitis, razne “ešerihije“ i “kandide“ itd. U šestom stanju ama već blokira razne organe, uništava tkiva i blokira rad sistema (metastaze raka u raznim delovima tela, pucanje čira na želucu i slično). Dakle, čim se pojavi ama, čovek je već bolestan. Prisustvo ame se može primetiti kao skrama na jeziku, neprijatan zadah iz usta, stolica i urin koji neprijatno mirišu, glavobolja, nedostatak energije i loše raspoloženje itd. KAKO ISKORENITI AMU? Osnovni preduslov da se ama ukloni iz sistema jeste da se ojača probavna vatra, tzv. agni. Kada je vatra varenja jaka, ona spaljuje sve toksine u crevnom sistemu i tkivima. Drugi način za izbacivanje ame, naročito ako je prodrla dublje u tkiva, jeste upotreba pročišćavajućih sredstava – laksativa. Postoje dva osnovna tipa biljnih laksativa. Jedni se zovu purgativi i uključuju biljke kao što su: sena, rabarbara, leptandra ili krkavina. Oni uglavnom sadrže gorke principe u obliku antrokina koji stimulišu peristaltiku intestinalnog trakta, bilo direktno bilo podsticanjem sekrecije žuči kroz jetru ili žučni mehur. Drugi tip laksativa su uljasti i kabasti (lubrikantni) laksativi koji uključuju biljke kao što su isabgol i seme lana. Oni su hranljiviji i obično nemaju nikakav direktan uticaj na jetru ili žučnu kesu. Oni pre deluju poput sunđera koji se uvećava kada apsorbuje tečnost, funkcionišići nalik nekoj vrsti crevne metle. Purgativna sredstva su potrebna ljudima koji pate od neredovne stolice uzrokovane kongestijom jetre i žučne kese koja je obično udružena sa izvesnom dozom toksina u krvi. Oni kojima su potrebni lubrikantni laksativi pate od intestinalne suhoće uzrokovane različitim metaboličkim faktorima koji uključuju, kako nedostatak hranljivih materija, tako i višak metaboličke energije. ŠTA JE ISABGOL? Isabgol je indijski naziv za semeni omotač biljke Plantago ovata to jest Plantago psyllium, koja je veoma slična našoj domaćoj bokvici, samo što raste u jugoistočnoj Aziji. Mekinje psilijuma smatraju se u ajurvedi najboljim crevnim podmazivačem i svojevrsnom metlom za creva. Ove mekinje upijaju količinu vode i crevnog sadržaja mnogo puta veću nego što su one same teške, čime rešavaju različite crevne probleme koji uključuju i konstipaciju i dijareju. KO TREBA DA KORISTI ISABGOL? Isabgol deluje kao blagi laksativ, diuretik, protivupalno i omekšavajuće. Osobe koje pate od hroničnog zatvora, hronične dijareje, dizenterije, kolitisa, Kronove bolesti, gastritisa, čira, uretritisa i cistitisa mogu da osete značajne dobrobiti upotrebom isabgola. KAKO KORISTITI ISABGOL: 1. Zatvor, slabo pražnjenje Isabgol sadrži znatnu količinu kako rastvorljivih, tako i nerastvorljivih biljnih vlakana što je veoma važno za osobe koje pate od zatvora. Mekinje indijske bokvice upijaju veliku količinu vode, bubre u crevima, podmazuju ih i nose sa sobom talog isušene stolice. Pomešajte dve kašičice isabgola sa 100 ml toplog kravljeg mleka i odmah popijte, da mekinje ne nabubre u čaši. Uzimajte ovo uveče, pre spavanja. 2. Dijareja Isabgol deluje hladeće i protivupalno, u crevima upija i sa sobom nosi veliku količinu organizama, među kojima su i patogeni, izazivači različitih tegoba praćenih prolivom – dizenterije, kolitisa, Kronove bolesti, stomačnog gripa… Za zaustavljanje ovih simptoma, Isabgol je najbolje koristiti sa svežim kiselim mlekom ili svežim jogurtom. Na ovaj način creva se kolonizuju probiotskim bakterijama u pravilnoj razmeri, što omogućava njihov normalan rad. Pomešajte dve kašičice isabgola sa dve supene kašike svežeg kiselog mleka i pojedite ovo posle doručka i posle ručka (uveče nije dobro koristiti kisele mlečne proizvode). 3. Čišćenje debelog creva Zahvaljujući svojoj higroskopnoj prirodi, isabgol tokom kretanja kroz creva upija i sakuplja štetne mikroorganizme, toksine i otpatke, koji se u ajurvedi jednim imenom nazivaju “ama“. Ova otrovna i lepljiva supstanca najčešće se zalepi za zidove debelog creva odakle tokom vremena prelazi u krvotok i uzrokuje različite probleme. Čišćenjem ame, zdravlje, raspoloženje i izgled se popravljaju. Pomešajte dve kašičice isabgola sa 200 ml tople vode i pijte uveče pre spavanja, svakog drugog dana tokom mesec dana. 4. Gastritis, heliko bakterija Višak kiseline u želucu dovodi do raznih neprijatnosti, a ako traje dugo može dovesti i do čira u organima za varenje. Omekšavajuća i sluzasta svojstva isabgola ovde mogu da “učine čuda“. Pomešajte dve kašičice isabgola sa 100 ml vode (ne tople ili vruće) i popijte posle jela, dva puta dnevno. Isabgol će upiti višak kiseline i bakterija, smiriti pita došu. 5. Čir na želucu i dvanaestercu Kod ovih stanja mehanizam delovanja isabgola je isti kao i kod viška kiseline. S obzirom na činjenicu da čir predstavlja ozbiljno oštećenje sluznih membrana, potrebno je koristiti dodatna sredstva za zarastanje i smanjenje korozije. Stoga, osim saveta za upotrebu pod brojem 4 (gastritis) dodajte i savet za upotrebu pod brojem jedan, to jest uveče pre spavanja, sa toplim kravljim mlekom. 6. Kolitis, Kronova bolest U ovim slučajevima ishrana je izuzetno bitna, treba izbegavati tešku hranu. Isabgol treba uzimati sa lasijem – mešavinom svežeg kiselog mleka i vode. Pomešajte dve supene kašike svežeg kiselog mleka i 100 ml vode, dodajte ¼ kašičice sveže mlevenog indijskog (rimskog, đira) kima i prstohvat sveže struganog muskatnog oraha. Sve ovo dobro izmešajte dok ne dobijete homogen napitak. U ovo dodajte dve kašičice isabgola i popijte dva puta dnevno, posle jela. 7. Gojaznost Prejedanje usled stresa i nervoze, preterana upotreba kalorične i rafinisane hrane, bez biljnih vlakana, najčešći su uzroci gojaznosti danas. Isabgol donosi obilje biljnih vlakana, kako onih nerastvorljivih, koji dugo održavaju osećaj sitosti i punine u stomaku, tako i rastvorljivih, koja sakupljaju masnoće, žuč i druge otpatke koji slabe razmenu materija i dovode do gojaznosti. Pomešajte kašičicu isabgola, kašičicu limunovog soka i 100 ml tople vode i popijte pola sata pre doručka i pola sata pre ručka. Žudnja za hranom biće daleko manja, a samim tim i unos nepotrebnih kalorija. Svaki put kada osetite glad na nervnoj bazi, popijte ovaj napitak kako biste smirili stres, a ujedno i sprečili gojenje. 8. Hemoroidi, fistule Kao što je već rečeno, biljna vlakna i laksativna svojstva isabgola doprinose lakšem i bezbolnijem pražnjenju creva, bez naprezanja i suvoće. Na taj način sprečava se pucanje krvnih sudova. Osim toga, isabgol je blago oporog ukusa što donekle pomaže zarastanju fistule i zaustavljanju krvarenja. Pomešajte dve kašičice isabgola sa 200 ml tople vode ili toplog kravljeg mleka i popijte uveče pre spavanja, dok se stanje ne popravi. 9. Holesterol, dijabetes, visok pritisak Savremena istraživanja pokazala su da ishrana bogata biljnim vlaknima smanjuje apsorpciju masti i šećera. Zbog toga mnogi lekari i nutricionisti savetuju povećani unos biljnih vlakana, naročito rastvorljivih, kako bi se smanjile ili sprečile posledice povišenog nivoa holesterola ili glukoze. Niži nivo holesterola povezan je i sa nižim krvnim pritiskom i zdravijim srcem, a na srce i pritisak blagotvorno deluje i uklanjanje konstipacije i toksina iz debelog creva. Način uzimanja kod nekog od ovih stanja zavisi od telesne građe i stanja zdravlja osobe. Pogledajte neki od načina opisanih naviše, pa izaberite onaj koji je najprikladniji. Neželjena dejstva: Nije dobro uzimati isabgol kod lenjih creva, a to je stanje kada su creva puna sadržaja, ali se ne kreću i hrana u njima stoji i ne vari se. Takođe, osobe koje imaju slab Agni – oganj varenja u želucu odnosno manjak kiseline, ne bi trebale da koriste lubrikantne laksative u koje spada i isabgol. SAVREMENA NAUČNA ISTRAŽIVANJA I ISABGOL: J Evid Based Integr Med. 2018 Jan-Dec;23:2515690X18763294. doi: 10.1177/2515690X18763294. 1. Comparing the Effect of Psyllium Seed on Gastroesophageal Reflux Disease With Oral Omeprazole in Patients With Functional Constipation. Hosseini M1, Salari R1, Akbari Rad M1, Salehi M1, Birjandi B1, Salari M1. Author information Abstract Gastroesophageal reflux disease (GERD) is one of the most common gastrointestinal diseases. Several studies have been carried out on the treatment of symptoms associated with GERD. The present study aimed to compare the effect of Psyllium seed and oral omeprazole on GERD in patients with functional constipation. In this trial, 132 patients were divided into 2 groups. The impact of omeprazole and Psylliumseed on the treatment and recurrence of GERD was studied. Among the patients, the rate of response to treatment was 89.2% (n = 58) in the Psyllium seed group, while in omeprazole group, it was 94% (n = 63; P = .31). The recurrence rates of Psyllium seed and omeprazole groups were 24.1% (n =14) and 69.8% (n = 44), respectively ( P < .001). The results showed that treatment of functional constipation by Psylliumseed in patients with GERD leads to improvement of GERD and its recurrences in comparison with omeprazole. KEYWORDS: GERD; functional constipation; gastroesophageal reflux disease; omeprazole; psyllium seed J Chiropr Med. 2017 Dec;16(4):289-299. doi: 10.1016/j.jcm.2017.05.005. Epub 2017 Oct 25. Dietary Fiber Is Beneficial for the Prevention of Cardiovascular Disease: An Umbrella Review of Meta-analyses. McRae MP1. Author information Abstract OBJECTIVE: The purpose of this study was to review previously published meta-analyses on the effectiveness of dietary fiber on cardiovascular disease. METHODS: An umbrella review of all published meta-analyses was performed. A PubMed search from January 1, 1980, to January 31, 2017, was conducted using the following search strategy: (fiber OR glucan OR psyllium OR fructans) AND (meta-analysis OR systematic review). Only English-language publications that provided quantitative statistical analysis on cardiovascular disease, lipid concentrations, or blood pressure were retrieved. RESULTS: Thirty-one meta-analyses were retrieved for inclusion in this umbrella review, and all meta-analyses comparing highest versus lowest dietary fiber intake reported statistically significant reductions in the relative risk (RR) of cardiovascular disease mortality (RR = 0.77-0.83), as well as the incidences of cardiovascular disease (RR = 0.72-0.91), coronary heart disease (RR = 0.76-0.93), and stroke (RR = 0.83-0.93). Meta-analyses on supplementation studies using β-glucan or psyllium fibers also reported statistically significant reductions in both total serum and low-density lipoprotein cholesterol concentrations. CONCLUSION: This review suggests that individuals consuming the highest amounts of dietary fiber intake can significantly reduce their incidence and mortality from cardiovascular disease. Mechanistically, these beneficial effects may be due to dietary fibers’ actions on reducing total serum and low-density lipoprotein cholesterol concentrations between 9.3 to 14.7 mg/dL and 10.8 to 13.5 mg/dL, respectively. KEYWORDS: Blood Pressure; Cardiovascular Diseases; Cholesterol; Coronary Heart Disease; Dietary Fiber; Meta-analysis; Stroke J Chiropr Med. 2018 Mar;17(1):44-53. doi: 10.1016/j.jcm.2017.11.002. Epub 2018 Mar 1. Dietary Fiber Intake and Type 2 Diabetes Mellitus: An Umbrella Review of Meta-analyses. McRae MP1. Author information Abstract OBJECTIVE: The purpose of this study was to review previously published meta-analyses on the effectiveness of dietary fiber on type 2 diabetes. METHODS: An umbrella review of all published meta-analyses was performed. A PubMed search from January 1, 1980, to April 30, 2017, was conducted using the following search strategy: (fiber OR glucan OR psyllium) AND (meta-analysis OR systematic review). Only English-language publications that provided quantitative statistical analysis on type 2 diabetes, fasting blood glucose concentrations, or glycosylated hemoglobin were retrieved. RESULTS: Sixteen meta-analyses were retrieved for inclusion in this umbrella review. In the meta-analyses comparing highest versus lowest dietary fiber intake, there was a statistically significant reduction in the relative risk (RR) of type 2 diabetes (RR = 0.81-0.85), with the greatest benefit coming from cereal fibers (RR = 0.67-0.87). However, statistically significant heterogeneity was observed in all of these meta-analyses. In the meta-analyses of supplementation studies using β-glucan or psyllium fibers on type 2 diabetic participants, statistically significant reductions were identified in both fasting blood glucose concentrations and glycosylated hemoglobin percentages. CONCLUSION: This review suggests that those consuming the highest amounts of dietary fiber, especially cereal fiber, may benefit from a reduction in the incidence of developing type 2 diabetes. There also appears to be a small reduction in fasting blood glucose concentration, as well as a small reduction in glycosylated hemoglobin percentage for individuals with type 2 diabetes who add β-glucan or psyllium to their daily dietary intake. KEYWORDS: Blood Glucose; Diabetes Mellitus, Type 2; Dietary Fiber; Hemoglobin A, Glycosylated Br J Nutr. 2017 Nov;118(9):661-672. doi: 10.1017/S0007114517002586. Supplemental psyllium fibre regulates the intestinal barrier and inflammation in normal and colitic mice. Ogata M1, Ogita T2, Tari H3, Arakawa T3, Suzuki T1. Author information Abstract Our previous study demonstrated that supplemental psyllium fibre increased cytoprotective heat-shock protein (Hsp) 25 levels in the intestinal cells of mice. Here, we examined the effect of psyllium fibre on colonic gene and protein expression and faecal microbiota in normal and colitic mice to improve the understanding of the preventive role of the supplement. DNA microarray analysis revealed that a 10 % psylliumfibre diet administered for 5 d up-regulated eleven extracellular matrix (ECM)-associated genes, including collagens and fibronectins, in normal mice. Acute colitis was induced using dextran sodium sulphate (DSS) in mice that were administered a pre-feeding 5 to 10 % psylliumfibre diet for 5 d. Psyllium fibre partially ameliorated or resolved the DSS-induced colon damage and inflammation characterised by body weight loss, colon shortening, increased levels of pro-inflammatory cytokines and decreased tight junction protein expression in the colon. Analysis of faecal microbiota using denaturing gradient gel electrophoresis of the PCR-amplified 16S rRNA gene demonstrated that psylliumfibre affected the colonic microbiota. Intestinal permeability was evaluated by growing intestinal Caco-2 cell monolayers on membrane filter supports coated with or without fibronectin and collagen. Cells grown on collagen and fibronectin coating showed higher transepithelial electrical resistance, indicating a strengthening of barrier integrity. Therefore, increased Hsp25 levels and modification of colonic ECM contribute to the observed psyllium-mediated protection against DSS-induced colitis. Furthermore, ECM modification appears to play a role in the strengthening of the colon barrier. In conclusion, psyllium fibre may be useful in the prevention of intestinal inflammatory diseases. KEYWORDS: DF dietary fibre; DGGE denaturing gradient gel electrophoresis; DSS dextran sodium sulphate; ECM extracellular matrix; FD4 conjugated dextran; GO gene ontology; Hsp heat-shock protein; IBD inflammatory bowel disease; JAM junctional adhesion molecule; LBP lipopolysaccharide-binding protein; TER transepithelial electrical resistance; TJ tight junction; ZO zonula occludens; colIα1 collagen type Iα1; Extracellular matrix; Heat-shock protein; Intestinal inflammation; Psyllium; Tight junction protein Nutr Metab Cardiovasc Dis. 2018 Jan;28(1):3-13. doi: 10.1016/j.numecd.2017.09.007. Epub 2017 Oct 7. The effect of viscous soluble fiber on blood pressure: A systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials. Khan K1, Jovanovski E2, Ho HVT2, Marques ACR3, Zurbau A2, Mejia SB4, Sievenpiper JL5, Vuksan V6. Author information Abstract AIMS: Dietary fiber intake, especially viscous soluble fiber, has been established as a means to reduce cardiometabolic risk factors. Whether this is true for blood pressure remains controversial. A systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials (RCTs) was conducted to investigate the effects of viscous soluble fiber supplementation on blood pressure and quantify the effect of individual fibers. DATA SYNTHESIS: MEDLINE, Embase, and Cochrane databases were searched. We included RCTs of ≥4-weeks in duration assessing viscous fiber supplementation from five types: β-glucan from oats and barley, guar gum, konjac, pectin and psyllium, on systolic blood pressure (SBP) and diastolic blood pressure (DBP). Study data were pooled using the generic inverse variance method with random effects models and expressed as mean differences (MD) with 95% confidence intervals (CIs). Twenty-two (N = 1430) and twenty-one RCTs (N = 1343) were included in the final analysis for SBP and DBP, respectively. Viscous fiber reduced SBP (MD = -1.59 mmHg [95% CI: -2.72,-0.46]) and DBP (MD = -0.39 mmHg [95% CI: -0.76,-0.01]) at a median dose of 8.7 g/day (1.45-30 g/day) over a median follow-up of 7-weeks. Substantial heterogeneity in SBP (I2 = 72%, P < 0.01) and DBP (I2 = 67%, P < 0.01) analysis occurred. Within the five fiber types, SBP reductions were observed only for supplementation using psyllium fiber (MD = -2.39 mmHg [95% CI: -4.62,-0.17]). CONCLUSION: Viscous soluble fiber has an overall lowering effect on SBP and DBP. Inclusion of viscous fiber to habitual diets may have additional value in reducing CVD risk via improvement in blood pressure. PROTOCOL REGISTRATION: ClinicalTrials.gov identifier-NCT02670967. Copyright © 2017 The Italian Society of Diabetology, the Italian Society for the Study of Atherosclerosis, the Italian Society of Human Nutrition, and the Department of Clinical Medicine and Surgery, Federico II University. Published by Elsevier B.V. All rights reserved. KEYWORDS: Blood pressure; Guar gum; Konjac; Meta-analysis; Pectin; Psyllium; Viscous soluble fiber; β-Glucan J Complement Integr Med. 2017 Mar 21;14(2). pii: /j/jcim.2017.14.issue-2/jcim-2015-0075/jcim-2015-0075.xml. doi: 10.1515/jcim-2015-0075. Cytokine changes in gastric and colonic epithelial cell in response to Planta ovata extract. Yakoob J, Jafri W, Mehmood MH, Abbas Z, Tariq K. Abstract Background Psyllium (Planta ovata, Ispaghul) seed and husk are used for treatment of altered bowel habit, i. e. constipation and diarrhea. We studied the effect of Ispaghul extract on secretion of interleukin-1 beta (IL-1β) by AGS (ATCC CRL 1739) and SW480 (ATCC CCL-227) epithelial cell lines and determined whether Ispaghul extract has an effect on IL-1β secretion by Helicobacter pylori (H. pylori)-stimulated AGS cell and Escherichia coli K-12 (E. coli K-12)-stimulated SW480 cells in vitro. Methods The AGS cells and SW480 cells were pretreated with Ispaghul extract in concentrations, i. e. 3.5 and 7 μg/mL prior to infection with H. pylori and E. coli K-12. Results DNA fragmentation in AGS and SW480 cells treated with Ispaghul extract was not significant (2.3±0.8 %) compared with untreated cells (2.2±0.6 %). Ispaghul extract decreased the H. pylori-stimulated secretion of IL-1β by AGS cell (p<0.0001). This effect did not increase as the concentration of extract was increased. Ispaghul extract also decreased E. coli K-12-stimulated IL-1β secretion by SW480 cell (p<0.0001). This effect increased as the concentration of extracts was increased. Conclusions Ispaghul extract had an effect on stimulated secretion of IL-1β by the AGS and SW480 cell. It decreased pro-inflammatory reaction from both cell lines stimulated by bacteria. KEYWORDS: AGS cell; E. coli K-12; H. pylori; Ispaghul husk; SW480; interleukin-1β Podelite na društvenim mrežama

Spolja kao na fotografijama, unutra dobro očuvano. Autor - osoba Kulenović, Skender, 1910-1978 = Kulenović, Skender, 1910-1978 Naslov Komedije / Skender Kulenović Vrsta građe drama Jezik srpski Godina 1947 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Svjetlost, 1947 (Sarajevo : Oslobođenje) Fizički opis 236 str. ; 20 cm Zbirka Domaći pisci MG130 (N) 1. DJELIDBA 2. VEČERA 3. A ŠTA SAD… SKENDER KULENOVIĆ (Bosanski Petrovac, 02.09.1910 – Beograd, 25.01.1978) Kulenović je rođen 1910. u Bosanskom Petrovcu. U rodnom mjestu završio je osnovu školu, gimnaziju u Travniku, a prava je studirao na zagrebačkom Sveučilištu. Rano se opredijelio za napredni komunistički pokret: godine 1933. primljen je u SKOJ, a dvije godine kasnije u Komunističku partiju Jugoslavije. Učesnik je narodnooslobodilačke borbe od 1941. godine. Biran je i za člana AVNOJ-a. U toku narodnooslobodilačke borbe uređivao je partizanske listove, a po oslobođenju zemlje bavio se političkim radom i uređivanjem listova i časopisa („Pregled“, „Književne novine“, „Nova misao“). Bio je dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu i redovni član Srpske akadmije nauka i umjetnosti. Umro je u Beogradu 1978. Svoj prvi književni rad, sonetni vijenac Ocvale primule Kulenović je objavio 1927. godine u srednjoškolskom almanahu „Hrvatska vila“, u Travniku. Kasnije objavljuje lirsku prozu u časopisu „Novi behar“ u Sarajevu, prvu pripovijetku Noć u vezirskom gradu u zagrebačkom časopisu „Putokaz“, koji uređuje Hasan Kikić, te pripovijetku Rakije u zagrebačkom časopisu „Izraz“, pod uredništvom Otokara Keršovanija. U tim drugim časopisima i listovima Kulenović, pored književnih radova, objavljuje i političke članke. Kao partizan, Kulenović se 1942. javlja prvom ratnom pjesmom Pismo Jove Stanivuka partizana crvenoarmejcu Nikolaju Ivanoviču Krilovu, objavljenom u listu „Krajiški partizan“, u selu Agiću kraj Banjaluke. Iste godine objavljeno je i najpoznatije djelo Skendera Kulenovića poema Stojanka majka Knežopoljka. Prvi put je štampana kao posebna knjiga 1945. godine, i odmah postala svojina čitavog naroda. Umjetničkim osobenostima – motivom, likom, jezikom i ritmikom – Stojanka majka Knežopoljka predstavlja jedinstvenu fresku o borbi i osveti u našoj literaturi sa temom narodnooslobodilačke borbe i revolucije. S pravom je književna kritika lik majke Stojanke Knežopoljke poredila sa legendarnim likom Majke Jugovića iz narodne poezije. Kulenović je, pored ostalih, objavio i djela: Komedije, Ševa (poema) Svjetlo na drugom spratu (drama), Poeme, Soneti i roman Ponornica (1977). U svojim zrelim godinama Kulenović je sve više iskazivao svoj intimni svijet. Posebno su zapaženi njegovi soneti, zgusnute misli i savršenog izraza. U njima je nastavljena ona nit sa kojom je ovaj pisac i ušao u literaturu. O Skenderu Kulenoviću pisali su: Milan Bogdanović, Eli Finci, Slavko Leovac, Božo Milačić, Stevan Raičković, Božo Bulatović i Novica Petković. Slobodan Kalezić & Miroslav Đurović | Čitanka za III razred srednje škole | 1980 STIH I JEZIK SKENDERA KULENOVIĆA Dovoljno su poznata svedočanstva mnogih pesnika, pa i svedočanstvo Skendera Kulenovića, čije reči ovde navodimo, da u početku poseduju „osnovni ton“ pesme, „njenu kompoziciju“, „pa čak nekoliko prvih stihova“ i „zvukove stihova koji treba da dođu“. Taj „osnovni ton“, „kompozicija“, „zvukovi stihova“ koje tek treba ispuniti konkretnom jezičkom materijom — pripadaju obliku pesme, obliku koji kao da u početku sam sobom znači i u izvesnom smislu ima samoniklu, neverbalnu egzistenciju. Reči tek potom dolaze. Ali sa dolaskom reči i započinje pravi tvorački čin, muka i radost konkretnoga verbalnog otelotvorenja: reči jesu i nisu „ton“ i „zvuk“, one prihvataju „kompoziciju“ i istovremeno joj se opiru. Jer svaka reč je pre svega, i možda iznad svega, dvostrana: znakovna čovekova tvorevina koja oblikom posreduje artikulacionoakustičku materiju dajući joj smisao, ukršta neposredno, materijalno sa isposredovanim, značenjskim. Svojom drugom, značenjskom stranom, izvodi pesnika i čitaoca u svet „onostranih“, označenih predmeta. Oblikovati u rečima znači oblikovati već oblikovano, znači oblikovati u materijalu koji je uvek i bitno dvostran i čije se dve strane nalaze u dinamičnoj ravnoteži. Zato je tek realizacija, jezičko utelovljenje „osnovnoga tona“, jedini i pravi ontički čin u pesništvu; tu je dat praktično osetan ali teorijski gotovo nepojaman koloplet zamišljenog oblika i njegovoga konkretnog sačinjanja u pesmi. I koliko god su u tom pogledu primamljivi i tajanstveni pesnici koji između jednoga i drugoga — između zamišljenog oblika i njegovoga konkretnojezičkog utelovljenja u stihu i celoj pesmi — uspevaju da postignu određeno ravnovesje, za teoriju i kritiku su ponekad čak i interesantniji oni kod kojih jedna strana preteže. Pretezanje oblika, oblikotvorne discipline, svedoči o ustaljenim, u izvesnom smislu kanonizovanim postupcima; pretezanje druge strane, nemoć da se ovlada materijalom, „sadržajem“, svedoči o traganju za novim „stilom“. Zato su skice, zabeleške, nedovršeno i odbačeno komađe teksta osobito dragoceni izučavaocu, ali su retko interesantni za ponekog (probranog) čitaoca. Na ove momente ukazujemo zato što Skender Kulenović sigurno nije pesnik koji lako i često postiže oblikovnu ravnotežu; on, slikovito rečeno, svaki gram sklada dušom plaća. Stoga, verovatno, ne greše kritičari koji ističu fragmentarnost njegove poezije u celini uzete, čak i ako se ne uzmu u obzir znatni periodi ćutanja i nedoumice pre i posle tzv. ratne poezije. Jer u njegovome pesništvu ne postoji ni približno jedinstven oblikovni fokus, nego više njih, pa se dobija utisak kako je pred nama stalno fermentiranje poetskih oblika, ne njihovo postupno i metodično kristalizovanje. U potpunijoj, ambicioznijoj analizi, lako bi se moglo da pokaže kako je Kulenović neprekidno menjao svoju oblikovnu tačku ili gledište, ali bi mnogo teže bilo ukazati na prave uzroke takve nestabilnosti. Teže zato što pesnik ne bira slobodno svoju oblikovnu tačku gledišta, što je njegov izbor oblikovnih postupaka uslovljen kontekstom koji se širi od individualne naklonosti i odluke – preko dinamične hijerarhije književnih konvencija i stilskih opredeljenja – do „duha vremena“ i „bila istorije“. Vremenskoistorijski kontekst neposredno se oseća u ratnim poemama, i o njemu se najpre i najradije govori, ali se pri tome ne dopire do unutarnje strukture Kulenovićevog stiha, nego se ističu spoljne veze, spoljni odnosi. Nesumnjivo je da ratni kontekst, kod nas izrazit ratnorevolucionarni, kad puca i društvena i kulturna hijerarhija, zahteva menjanje oblikovnog fokusa u poeziji. Ma koliko bio stabilan, iznutra organizovan, ma kakvu moć samorazvića posedovao, sistem književnostilskih konvencija uvek na neki način korelira sa širim kulturnim i društvenim sistemom. Izmene koje nastaju u navedenoj korelaciji predstavljaju pravi predmet književnoistorijskog istraživanja, a u takozvanoj ratnoj poeziji Skendera Kulenovića od posebnog su značaja za njeno svekoliko tumačenje. Jer je tu u Kulenovićevom stihu „osnovni ton“, odnosno „kompozicija“ poeme, otelotvoren u jezičkim komponentama i slojevima koje je osoben istorijski trenutak istakao u prvi plan. Ratni vihor koji je pokrenuo one donje, elementarne narodne slojeve, primordijalne snage narodnoga bića, gde se na neponovljiv način i pati i likuje, povukao je za sobom i elementarne, iskonske i predajne slojeve jezika: Stojanka majka Knežopoljka sva je sačinjena od njih i u njima. Ovde je reč uzimana sa samog izvora, u onome obliku u kome se neposredno izgovara, u kome u narodu živi. Ali, da bi se bar donekle i letimično razjasnio ovaj drugačiji izbor reči, ovo posezanje za narodnom reči sa narodnih usana, za živom reči koja se ne izdvaja iz konteksta konkretne govorne upotrebe, koja se često preliva u bogatim dijalekatskim, ali isto tako i frazeološkim, katkada predajnim i mitskim bojama — neophodna su nekolika uopštenija objašnjenja. Jer, svako opredeljenje za određeni oblik jezičke građe podrazumeva prihvatanje jedne mogućnosti i odbacivanje drugih koje pruža dati sistem postojećih književnih konvencija. Taj je sistem književnih konvencija hijerarhijski organizovan i korelira sa kulturnim i društvenim. Izvesno je, naime, da ono što danas nazivamo prirodnim jezikom u sebi sadrži skup različitih upotreba toga jezika. Praktično se nikada ne komunicira na nekome prirodnome jeziku uopšte, nego uvek na nekome njegovom obliku, na nekome jezičkome stilu, odnosno na potkodu u okviru opšteg jezičkog koda. U svakome prirodnom jeziku, pa i u srpskome, postoji cela hijerarhija takvih potkodova. Književnost, u principu, upotrebljava jezik u celome njegovom dijapazonu, ali se njegova upotreba u prozi i u stihu po mnogo čemu bitnom razlikuje. Za razliku od proze, koja može da uključi i uključuje različite jezičke potkodove, stih poseduje ceo niz manje ili više strogih restrikcija i njegova mera ostaje u granicama jezičke jedinice ne dosežući do različitih sfera njene upotrebe. Donekle pojednostavljeno rečeno, proza instrumentira celokupnom hijerarhijom jezičkih potkodova, jer širi, sižejni razvoj njene strukture to dozvoljava; stih se, međutim, razvija i realizuje u razmaku koji se uspostavlja između stilskostihovnih uslovnosti i jezika. Zato je tzv. pesnički jezik oduvek težio da se izdvoji u poseban potkod; zato je stepen tradicionalne poetičnosti uvek bio u direktnom proporcionalnom odnosu sa selekcijom leksike i sa nastojanjem da se formira i osvešta poetski leksikon. U stihu se neprekidno oseća onaj „osnovni ton“, izabrani, nekako unapred dati oblik, koji je sadržan i utelovljen u raslojavanju jezičkih jedinica (od foneme do intonacije, od morfološke do sintaksičke strukture), izdvajanju određenih slojeva u jezičkim jedinicama. Ostvareni oblik i nije ništa drugo do stepen uređenja tih izdvojenih sastavaka jezičkih jedinica na različitim nivoima. Izbor drugih sastavaka i drugi stepen njihovoga uređenja ima dalekosežne ritmičke i semantičke posledice, uvek predstavlja prelazak na nov stil, obeležje je novog književnog pravca. Zato se i dešava da se opšta i konvencionalizovana stihovna forma ne menja a stih ipak zvuči različito. Ukratko, u prozi je reč celovita, jer u principu ovde jezik funkcioniše u svoj svojoj komunikacionosocijalnoj hijerarhiji. Stvar je stila i postupka šta će iz te hijerarhije biti izabrano, ali se uvek bira iz cele hijerarhije. U stihu je reč raslojena, jer se ovde strože uređuju samo određene komponente u govornome nizu, dok se druge zapostavljaju. Taj novi poredak nosilac je poetskog stila i osobenog „zvučanja“ stiha. Za stilsko diferenciranje od izuzetnog je značaja sama selekcija određenih komponenata, ali isto tako i napon koji postoji između zadatoga stihovnog oblika i verbalnoga materijala u kome se on utelovljuje. Na ovome nivou analize mogla bi da se izdvoje dva slučaja: a. kad se u okviru konvencionalizovane stihovne forme otkrivaju nove oblikovne mogućnosti; b. kad se već otkrivene mogućnosti jednostavno primenjuju. U prvom slučaju je u pitanju pesnik koji u vlastitoj književnoj tradiciji začinje novu stilsku formaciju; u drugom — sledbenik, bez obzira na stvarnu vrednost i snagu koju njegova lirika može imati. Skender Kulenović je u svojim izuzetno ranim sonetima bio nesumnjivi sledbenik. Možda je suvišno još jednom ustvrditi da su Ocvale primule (1927) sledbenička lirika; međutim, nije suvišno ako pokušamo da ukažemo na neke momente koji će, možda, baciti izvesno svetlo na pesnikovo unutarnje kolebanje u potrazi za autentičnim, vlastitim stihovnim izrazom. Ono što današnjeg čitaoca i poznavaoca Kulenovićeve poezije može prijatno da iznenadi u Ocvalim primulama jeste dosta strogo i skladno izveden sonetni oblik. Ono pak što ga posebno može da zainteresuje jeste činjenica da pesnik više nikada nije hteo ili nije mogao, svejedno, da posegne za idealom tako stroge, skladne i ritmičnozvučne forme kao u svojoj sedamnaestoj godini. Posebno je interesantno što se Kulenović, nakon sveg svog poetskog iskustva, opet vratio sonetu, ali je ideal uravnoteženoga glasovnomelodijskosintaksičkoritmičkoga oblika ostao po strani. Kad bismo, na primer, nove Kulenovićeve sonete uporedili u tom smislu jedino sa sonetima Stevana Raičkovića — recimo sa izrazitim sonetom „Kamena uspavanka“ — bilo bi posve jasno koliko je naš pesnik krenuo sasvim drugim putem. Raičković ovde vrlo strogo uređuje sintaksičkointonacione momente, čak bi se idući od stiha do stiha i od strofe do strofe moglo da pokaže kako je ritmičko talasanje dovedeno do svoga klimaksa u trećoj strofi i na početku četvrte, gde je primenjen postupak tzv. kadenciranja. To je doista melodioznomuzikalna tvorevina, ali se cena te muzikalnosti isto tako dobro oseća: reči su uveliko izgubile u svojoj samostalnosti, osobito semantičkoj. U Kulenovićevim najboljim sonetima, naprotiv, naglašeno je uranjanje u same reči: težina pojedinačnih reči, težina njihovih neprenesenih i prenesenih značenja, njihovih sintagmatskih i sintaksičkih veza, pa čak i njihovih samostalnih akcenata i glasovnih sastava – sve je to ovde gotovo opipljivo i onemogućava opšti ritmičkointonacioni polet strofe i celoga soneta. To, međutim, ne može da bude slučajno, i stoga se još jednom moramo da vratimo Ocvalim primulama u potrazi za odgovorom. S jedne strane je razumljivo što je u njima, dvadesetih godina, spoljna forma soneta strože, klasičnije izvedena, jer je tada u čitaočevom očekivanju skup formalnih obeležja soneta bio strože određen. Ali, s druge strane, tamo je unutarnje diferenciranje komponenata u govornome nizu odlučnije izvedeno: stroža selekcija leksike, izvesno potiranje konkretnih leksičkih značenja, njihovo ujednačavanje na osnovu zajedničke funkcije reči u stihu, stalno osećanje ritmičkointonacione linije, koja objedinjuje, ujednačava i time nužno stilizuje samostalne leksičke jedinice. Opšte i neodređeno značenje do izvesne mere potiskuje pojedinačna, jasno određena, u jeziku već fiksirana. Ne zalazeći u određivanje stvarne poetske mere Ocvalih primula, nas ovde interesuje sam unutarnji oblikovni mehanizam koji dejstvuje u skladu sa zamišlju da se ostvari stroža i ritmičkozvučna sonetna tvorevina: svaka reč se upotrebljava u donekle prenesenom značenju, a svaki trop se, sa svoje strane, ponaša kao da je u pitanju neprenesena upotreba. To ujednačavanje dislocira i olakšava leksičke jedinice uvodeći ih u uravnoteženo ritmičkointonaciono kretanje; stvara osećaj da je pred nama ona poetska tvorevina koja ne samo time što ima dva katrena, dva terceta i određeni sistem rimovanja, nego još i time što po dovoljnoj meri usaglašenosti jezički datoga materijala i konvencionalno zadate poetske forme ide u susret čitaočevom očekivanju strogog, skladnog, zvučnog oblika. Pojedini nazivi koji se pokatkada daju sonetu, kao nemačko Klinggedicht ili naše saglasnica, zvonjelica (A. B. Šimić, na primer, hotimično upotrebljava ovaj poslednji naziv kad želi da istakne savršeniju ritmičkozvučnu stranu matoševskog soneta), na dosta izrazit način pokazuju šta čitalac po ustaljenoj tradiciji može da očekuje od ove stihovne forme i, prema tome, na koji je način percipira. A čitalačko očekivanje stalno prisustvuje i u samome procesu autorovog stvaranja; odnos između stvaranja i čitanja pesme može se, po mnogim momentima, analoški posmatrati kao odnos između fonacije i audicije u govornome aktu. Ali isto onako kao što u različitim književnostima i u različitim stilskoevolutivnim epohama jedne iste književnosti ne postoji jednak skup formalnih obeležja koja čitaocu signalizuju da je u pitanju sonet, tako isto se od samog signala da je neka pesma sonet očekuje različit stepen i različita vrsta strogog, skladnog i zvučnog uređenja jezičkoga materijala. Ono što bi, međutim, mogla da bude neka vrsta konstante jeste: očekivanje strožeg uređenja uopšte, osetnije uravnoteženosti između samostalne vrednosti i težine jezičke materije i strogih restrikcija poetskog oblika. Ovo očekivanje kod autora postoji kao zadatak, a kod čitaoca kao ostvarenje toga zadatka. Taj je zadatak dovoljno razgovetan u Ocvalim primulama, a kao minimalna ilustracija može poslužiti prvi katren prvog soneta: To su tople kćerke vlažnih zavjetrina. Skrivene i nježne, za suncem se žute. Bez mirisa, na dnu žutih krvi slute skora iščeznuća s dolaskom vrelina. I u ovoj i u svim ostalim strofama pesnik manjeviše spretno utkiva niz tananih zapažanja o jagorčikama u opštu impresiju, atmosferu koju utelovljuje i sam uravnoteženi ritam. Preovladavanje žute boje, vlažnotoplog, nežnog, fragilnog itd. predstavlja samo jedan postupak da se niz konkretnih pejsažnih pojedinosti, opisnih detalja, podvede pod nekoliko dominantnih momenata, da se dođe do simbolotvornog uopštavanja, da se odabrane pojedinosti u prirodnome pejsažu prevedu na izvesna duhovnoduševna znamenja. I dalje, u sižejnome razvoju ovih soneta stalno se oseća preplitanje dvaju načela; između ostalog, u jednom trenutku se kao nosilac suprotnoga načela pojavljuje sused kukurek, koji „gizdav stiže“. I ove, nimalo slučajno navedene pojedinosti, i ceo niz drugih neposredno vezuju Ocvale primule za Matoševe naširoko poznate pejsažesonete. Da se samo prisetimo dveju strofa iz „Maćuhice“: 1. Crna kao ponoć, zlatna kao dan, Maćuhica ćuti ispod rosne vaze, U kadifi bajne boje joj se maze, Misliš: usred jave procvjetao san! 2. Kao samrt tamna, kao život sjajna Maćuhica cvate ali ne miriše – Ko ni njezin susjed, kicoš tulipan. Ona unutarnja ravnoteža, pored relativno disciplinovano izvedene spoljne sonetne forme, onaj dosegnut sklad između konkretnojezičkog i ritmičkostihovnog koji se oseća u Ocvalim primulama, ono ujednačavanje, uopštavanje i simbolizacija konkretnih jezičkih značenja, slika i glasovnoga kvaliteta — sve je to uglavnom nastalo primenom već poznatih poetskih postupaka. Selekcija jezičkih jedinica i selekcija određenih slojeva u njima izvršena je u okviru jedne stilske formacije u hrvatskoj književnosti sa početka veka, koja je svog prvog, najznačajnijeg epigona dala u pesničkome liku Ljube Viznera. A. B. Šimić u tekstu „Ekspresionizam i svečovječanstvo“ svedoči o znatnoj ekspanziji ove stilske formacije u drugoj deceniji veka, ali i o sebi kao šesnaestogodišnjem matoševcu, pa čak i viznerovcu. Kulenović je, dakle, kao sedamnaestogodišnjak „osnovni ton“ pesme, „njenu kompoziciju“, pa i postupke njihovoga utelovljenja, jednostavno preuzeo sa linije Matoš“ Vizner. Ali su ti postupci već pokazali svoju pravu meru, na neki način su se iscrpli u Matoševim sonetima i delimice se epigonski kanonizovali kod Viznera, pa je Kulenović nakon svog ranog prvenca i nakon radikalnih stilskih lomova i vrenja posle prvog svetskog rata u hrvatskoj i srpskoj književnosti morao da traga za drugačijim, vlastitim „tonom“ i „glasom“, ili da zaćuti. Hijerarhija književnih konvencija i stilskih opredeljenja bitno se izmenila tokom dvadesetih godina, i pejsažsonet matoševskog tipa već je bio pomeren prema periferiji književnih zbivanja. Upravo je ta nova hijerarhija sigurno vrednovala Ocvale primule u očima samog autora, i ukoliko su gimnazijski dani više odmicali, sve nemilosrdnije. S druge strane, bilo bi isto tako interesantno da se podrobnije ispita koliko je autorovo delimice publicističko, delimice književno saučestvovanje u grupi levo orijentisanih književnika i intelektualaca, kao i saradnja u socijalno angažovanim časopisima, uticalo na kritičko distanciranje od artističnoga i, uzmimo, artističnomeditativnoga lirskog oblika. Kao što je poznato, ovde je vrednosna lestvica bila sasvim drugačija i momenat čisto poetske, čisto umetničke koherencije bilo kog estetskog predmeta nije u njoj dobijao nimalo visoko mesto. Imajući sve to u vidu, možda i ne bi bilo tako teško da se odgovori zašto je pesnik Skender Kulenović tako dugo ćutao i zašto je tek u vreme korenitih socijalnih, narodnonacionalnih i svekolikih drugih pomeranja ponovo progovorio, i to na posve nov, samonikli, neponovljivi način. U vreme svih ovih pomeranja kao da je u samome osnovu pukla društvena, kulturna, pa i stilskoknjiževna i jezička čak piramida: sam se njen narodni, onaj večno delotvorni a često zapretani osnov, obelodanio. Skender Kulenović je neposredno sa tog izvora zahvatio celovitu reč, bez naknadnih književnih, književnostilskih, pa i standardnojezičkih i svekolikih drugih stilizacija. Ona je zato toliko jedra, silovita; Kulenović joj često beleži i akcenat zato što je živa, neposredno izgovorena i neotuđiva od sveukupnog svog zvučnog tkiva; ona ne prihvata nikakvu naknadnu meru, nego u okviru neposrednoga iskaza u kome živi tvori celinu koju nameće kao stihovnu celinu. Kad se pomnije osmotri stihovna razdeoba u Stojanki majci Knežopoljki, onda se vidi kako ovde postoje samo izgovorna jedinstva i kako je merilo dato u samome izgovornom dahu. Ovde oblikovnu meru diktuje sam glas, glas koji reč izgovara da bi se čula, a ne samo pojmila. Stih nije konvencionalna mera, nego glasnojezički gest. Stojanka majka Knežopoljka nije poema koja se čita, nego se uvek govori, i to glasno. Ona bi se čak morala u više glasova da izgovara, bez obzira na to što je u pitanju jedna ličnost. To potencijalno glasovno orkestriranje pripremaju već sami redovistihovi, u kojima se reči često grupišu na osnovu glasovne srodnosti, ali ne kao u artističnome stihu, nego kao u narodnim govornim obrtima, frazeološkim skupovima, izrekama, uzrečicama, poslovicama. Jezik se ovde ne odvaja od naroda, koji voli — kako nam o tome svedoče mnoge njegove umotvorine — da tvori jezičke oblike i katkada osetno uživa u samoj toj oblikotvornoj delatnosti. Kulenović kao da je hotimice hteo da se vrati toj oblikotvornoj jezičkoj delatnosti i da je reaktivira u Stojanki, u Pismima Jove Stanivuka i, na poseban način, u Ševi. Otud i navire ono jezičko obilje koje su kritičari toliko puta već isticali. Ali ovakva, celovita i neposredna reč, ne samo što je nerazdvojno data sa glasom koji je izgovara, nego isto tako podrazumeva i uho koje je sluša. Ona tka između usana i uha, pa je istovremeno i saopštenje i pitanje i odgovor. To mešanje različitih planova, taj neprekinuti dijalog i udvajanje, to jezičko menjanje perspektive oseća se i u sledećim stihovima. Stojanka, prvo, slikovito karakteriše svoje sinove iz dvostrane perspektive, iz mitskonacionalne i iskonskomajčinske: Joooj, tri goda srpska u mom vijeku, tri Obilića u mom mlijeku. Onda ih u naredna tri stiha zaziva i u polumetafori poistovećuje sa praznicima pomoću kojih se u narodu i vreme i život meri: joj, Srđane Đurđevdane, joj, Mrđane Mitrovdane, joj, Mlađene Ilindane. U naredna dva stiha daje se paralelizam – poređenje u kome se sama Stojanka pojavljuje kao da je neko potajno oko sa strane vidi: Kozara izvila tri bora pod oblak, Stojanka podigla tri sina pod barjak! Sve te perspektive sažima, u sebi sadrži dinamična, živa reč u razgovoru, u sporenju sa drugima i sa samim sobom, sa vlastitim nedoumicama. Ona još nije uhvaćena u knjišku linearnost, pogotovu ne u mengele neumoljivoga sonetnog stiha. Ko je imao prilike da čita pisma ljudi nedovoljno vičnih pismenome izlaganju lako je mogao da primeti kako se reč u njima, slikovito rečeno, osvrće na sve strane: ne pristaje na postepeno izlaganje i linearno ulančavanje, nego neprekidno prelazi iz pitanja u odgovor, pa je i pitanje i odgovor u isto vreme; iz saopštenja prelazi u specifično kićenje, kad se reči ulančavaju po glasovnoj srodnosti, pa se pisma ne pišu, nego se kite; iz umiljatog jezičkog dodvoravanja promeće se u ljutito odsecanje itd. A sve to nalazimo, kako bi Šklovski rekao, kao ogoljeni postupak u Pismima Jove Stanivuka (mogli bismo ovde gotovo u celini da ih citiramo kao čistu ilustraciju) i u manjoj meri u Stojanki majci Knežopoljki. Takvu, nedovoljno disciplinovanu i, da tako kažem, razbokorelu reč, nalazimo i u poemi Ševa. Iz razbokorele reči izašla je sva ratna poezija Kulenovićeva, i u tome je i njena osobena vrednost i svi njeni nedostaci. Nedostaci pre svega zato što se lako i brzo prelaze granice koje stih kao osobeni oblik postavlja: u njemu se reči podvode pod višu jedinicu, usmerene su u jednom zajedničkom pravcu. Stih im daje izvesno zajedničko značenje utoliko one gube svoja samostalna; stih ih uvodi u izvestan zajednički ritam i čak tempo – utoliko one gube svoj samostalni ritam; stih im daje izvesnu zajedničku intonacionu konturu — utoliko one gube svoju samostalnu sintagmatskosintaksičku intonaciju itd. U tom paralelizmu, suprotstavljanju i naponu između dvaju poredaka praktično i postoji stih kao specifična književna i istovremeno jezička jedinica. On uvek egzistira na dva plana istovremeno, između kojih se kolebamo sve dok je živ, sve dok ne pređe u kliše ili se ne ospe: stih je svojevrsna metafora. Ratne poeme Kulenovićeve, međutim, izrastaju iz potpuno osamostaljene reči, pa je Stojanka majka Knežopoljka izuzetno čedo jednog izuzetnog vremena. A već u Pismima Jove Stanivuka osećamo kako se stihovi razgrađuju, kako se u prozu osipaju, ili se možda iz proznoga medija nisu nikada ni mogli da izdvoje. Skender Kulenović će nakon objavljivanja ratne poezije opet zaćutati u potrazi za novim oblikovnim postupcima. Prvu knjigu soneta objavljuje tek 1968, a drugu 1974. Vraćanje sonetnom obliku kao da je bio svojevrsni produžetak Ocvalih primula; u stvari, prihvatanje sonetnog oblika sada predstavlja pokušaj da se samostalna, višestrana i dinamična reč podvede pod imanentne zakonitosti stihovnoga retka. Nije nimalo slučajno što se unošenje u stih tzv. dijaloške reči uvek karakteriše kao prozaizacija, kao što, s druge strane, nije slučajno što se isticanje samo jednog sloja u rečima i stroža organizacija govornoga niza samo na osnovu toga izdvojenog sloja isto tako redovito karakteriše kao poetizacija proznog tkiva. U ovom su tekstu ta dva principa različite organizacije govornoga niza prosleđena u granicama unutarnje, oblikovne mikrodrame koju naslućujemo u razvoju Kulenovićeve poezije. Poslednji „čin“ te drame, iza koga je već ostalo nekoliko najznačajnijih Kulenovićevih sonetapesama, pokušao sam da interpretiram i donekle kritički procenim kada se 1968. pojavila prva Kulenovićeva knjiga Soneti. Stoga ovaj tekst predstavlja svojevrsni odgovor na neka prećutana pitanja u ranijoj kritici (v. N. Petković, Artikulacije pesme II, Sarajevo, 1972). Novica Petković (1976) „Slovenske pčele u Gračanici“ Izabrani eseji, članci i razgovori Priredio Dragan Hamović ZVONKI DRAGULJI JEZIKA „Badava sve, bez boli bi tek život bio tužan“, veli mladi Skender Kulenović u svojim „Jesenskim vodama“, lirskoj prozi napisanoj godinu dana posle „Ocvalih primula“, buketa od pet soneta razbokorenih u adolescentskim godinama u travničkoj gimnaziji. Tu se već na neverovatno zreo način začeo veliki pesnik remboovske mladosti i siline. „U drugom gimnazije javila se u meni žlijezda pisanja“, ispoveda se Skender i dodaje, „da ne prestane nikad poslije“. Skender Kulenović je poeta vates i poeta doctus, u isti mah, pesnik nadahnuća i učenosti, prekognitivan i racionalan, a uza sve, evo, i po darovima koje sipa po nama živim pesnicima, poeta laureatus. U bitnom i obimnom eseju pod naslovom „Apsolutni Krajišnik Skender Kulenović“ (1980), Radomir Konstantinović je eksplicitno i precizno postavio stvari na svoje mesto. Da – poezija uvek i nezaustavljivo crpi sokove iz fantazmagoričnih slika detinjstva. Svako naglašeno bežanje od zavičaja redovno vodi u pomodni osip jezika. Skender je to i te kako znao. Otuda njegova udivljenost ranim godinama života, prvim senzacijama i čudesima: I otac i mati jesu su važno Skenderovo žarište lirike. Naturalistički snažno, Skender kiti svoje pesme ruhom slikâ koje demistifikuju u šećer salivenu predstavu kućnog praga. U poemi „Na pravi sam ti put, majko, izišo“, bez zazora, istinito peva: „Pred svitanja,/ prigušiv dah i lampu,/ uz mrtvi sokak/ batrgav mu je korak osluškivala./ Pjanom,/ kundure mu ubljuvane odvezivala./ Stranca,/ pitomošću srne zalud ga je prodobrivala./ Voskom podova i mirisom mivene puti,/ svjetlinom odaja i grla,/ kajmakom na kahvi,/ cimetom jela i tijela,/ zalud ga je, zalud dočekivala:/ Sljepoočice nikad joj ne dirnu/ dlanovima dragosti, / već je istrga kliještima požude“. Istorijske turbulencije posle Prvog svetskog rata napravile su od Skenderove bogate porodice sirotinjsku raju: „Pijavica gladi/ tjemena nam je nesvjesticom sisala“. Skender je znao je da zavičajnost nosi arhetipski amblem univerzalnog, da nema lokalne reči, da svaka dotiče iskon, da takva reč doliva zvučnu boju tek podignutoj skeli pesme. Zato njegovo delo zrcali u ponornim strujama maternjeg jezika, u milinama korenske leksike, uvek otvoreno za novu koordinatu pogleda i uvida, a za nepatvoren i silan doživljaj. U jednom intervjuu, Skender veli: „Sve je moje iz Bosne... ovo što sada pišem takođe je vezano za Bosnu, za moj Petrovac, za moju Krajinu“. Čuvena poema „Stojanka majka Knežopoljka“, hipersenzibilna tvorevina napisana za jednu noć na Kozari, uz izlapelu baterijsku lampu, a pročitana narodu klonulom od stravične nesreće, sutradan, 21. avgusta 1942. godine na Paležu, već u prvom stihu donosi reč kakva se pre Skendera nije pojavila u srpskoj poeziji: „Svatri ste mi na sisi ćapćala... Joooj,/ tri goda srpska u mom vijeku,/ tri Obilića u mom mlijeku“. Glagol „ćapćati“ idealan je primer poklapanja fonične i značenjske aure reči, zvučna slika koja ima inicijacijsku moć da prene i pokrene, da duh podoji i osvetli. Poema je ispisana čistom srpskom potkozarskom leksikom: vamilija umesto familija, rsak, a ne hrsak, uka od huka, ršum, a ne hršum, ambar od hambar, alapljivo spram halapljivo, i tako dalje. „Kao suza suzu, stih stiže stih, jedan pišem, drugi već šapćem“, priseća se Skender božanskog nadahnuća te čudesne noći, „pišem i Boga molim da se nastavi“. Majstor soneta raznovrsnog metra i stope, raskošno ozvučenih rimarijuma, Skender je izrana, prestar za svoje godine, tokom celog veka pokazivao umeće za prinčevsko gazdovanje ovom nepotrošivom formom. Široki rasponi tema i motiva čine svaki sonet malim romanom, lirskom pričom sa glavom i repom. U eseju „Pjesničko iskustvo“, Skender manifestno kaže: „Ja ne umijem da pišem prozu bez poezije. Neke svoje pjesme mogao sam napisati i kao pripovjetke, a neke pripovjetke i kao pjesme“. Možda se zato jedan njegov sonet i zove „Ponornica“, baš kao i sjajni, dosad čudom prećutkivan, roman, svojevremeno proglašen, a potom preko noći, lišen „Ninove nagrade“. I kad je misaon, Skenderov sonet je prošaran jarkom emocijom. A kad je naglašeno čulan, stih mu je stegnut snagom uma. U filozofskom kvintumu soneta „Baruh Benediktus de Spinoza brusač“ zasjaju zvučne slike poput distiha: „Zvonki dragulj žudnje pod brusom slavuja/ I pčela žednica nektara i bruja“. Metapoetska mesta, na primer, u sonetu „Pjesma od dva ruba“, nedre moćnu predstavu o poeziji i beskraju: „Gle mojih stihova — stubovi betona,/ gle, dug ili kratak — kraj mu vasiona“. Skender je pesnik koji poseduje redak talenat za talenat, sposobnost za artikulaciju urođenog dara, ultrasvest o pesmi u činu nastajanja i, potom, zanat koji podrazumeva podvižničko bdenje i samodisciplinu. On se neprestano preispitivao i rvao sa preostalim značenjima jedne jedine reči, tražio joj kontekst gde će da legne kao dete u pelene, u slatki san. Skenderov kontakt sa rečima taktilne je prirode, neka vrsta vidovitog erosa. Znao je šta je „strnjika riječi“ spram njene „zvjezdane mliječi“. Esej „Iz humusa (geneza jedne pjesme)“, o ojkačkoj pevaniji u starom kozarskom kolu na Paležu na kojem se pesnik našao nakon dvadeset pet godina, predstavlja najblistavije trenutke Skenderovog, u svim pravcima razmahanog, dara. Neviđene slike zemaljskog raja u vekovnoj „visoko zavitlanoj pjesmi koju pri predahu jednih odmah produžuju drugi“! Tu se jezik uposlio i poistovetio sa čudom koje prikazuje pa se ne zna ko je kome pastorak: „Kud tijelo, tud nek i jezik — bobu bob, popu pop, kolovođe u sirovom distihu, počnu da grizu kruške ispod ženskih košulja i da ismijavaju prisustvo ženskih gaća, a udovice, pa s njima i djevojke, ne ostaju im dužne, odgovore im za mjeru sirovije, kobilom i kobiljim repom, te nastane raspusno natpjevavanje“. Tako Skender, kao svaki veliki pesnik — čisto i jasno, bez puritanskog sablažnjavanja. U poemi „Pokrivanje kuće“, neka mi bude dopušteno, na dva mesta sam ugradio po rečenicu iz toga Skenderovog eseja koji je, dalo se odmah videti, čista poezija. To su sad u mojoj poemi ovi stihovi: „A pjesnik na Paležu onomad reče:/ Nekoliko djevojaka sučelice kolovođama, zapjevima sa usamljenog pletiva,/ sa jastuka nesanice,/ sa bistrog perila,/ prožmaraju kolo mutnim ljubavnim trepetom“. Zatim: „A pjesnik sa Paleža kaže:/ Pokreti se kližu/ kao na zejtinu u zglobovima,/ nadlaktice se traže i nalaze sa dojkama,/ djevojke i mlade udovice/ zaostaju lijevom nogom/ pa se kao tobož stoga iskošavaju/ muškarcima iza sebe – / kao da im se podmještaju.“ U poemi „Pismo preko mora“, jednoj od sedam, iz ciklusa „Pisma Jove Stanivuka“, Skender se laća i deseteračkog narodnog dvostiha: „Što me nisi, orlovačo goro, /uzgojila da ti budem or’o... Oj , zekuljo, slobodna ti paša,/ da je tvoje varenike čaša“. A onda: „O, sunčeva iz talasâ zvijezdo,/ da sam vjetar pa da jezdim jezdom“. Mag jezika, Skender je rašljar-otkrivalac lekovitih zdenaca u rudači narodne leksike, u kojima bridi sačuvana reč, ona koja će živnuti ceo poetski habitus i dati mu zamajac za nove dosege. Skender vešto uobručuje reč u „rasprs grla“, cedi i pirka do usijanja – da zablista poput dijamanta. To se naročito očituje u sjajnoj poemi „Ševa“. Tu je reč „vruća rana“, „rasprh perja“, tu jezik klija, kipi, rađa... MG130 (N)

Prosveta, 1980. Iz kultne edicije Savremena svetska književnost. Prevod: Milan Čolić Sadržaj na fotografiji. Odlično očuvana. Mihail Afanasijevič Bulgakov (rus. Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков;[1] Kijev, 15. maj 1891 — Moskva, 10. mart 1940) bio je ruski pisac, dramaturg i pozorišni reditelj.[2][3] Pisao je na ruskom jeziku. Autor je velikog broja pripovedaka, priča, feljtona, pozorišnih komada, dramatizacija, filmskih scenarija i operskih libreta. Najpoznatiji je po romanu Majstor i Margarita, objavljenom posthumno, koji je nazvan jednim od remek-dela 20. veka.[4] Biografija Detinjstvo i mladost Mihail Bulgakov se rodio 15. maja 1891. u porodici profesora Kijevske duhovne akademije Opanasa Ivanoviča Bulgakova i njegove žene Varvare Mihajlovne u Kijevu.[5] U porodici je bilo sedmoro dece: Mihail, Vera, Nađa, Varvara, Mikola, Ivan i Olena. Mihail Bulgakov je 1909. završio kijevsku Prvu gimnaziju i upisao se na medicinski fakultet `Taras Ševčenko` Kijevskog univerziteta. Bulgakov se prvi put oženio 1913. Tatjanom Lapom. Njihovi novčani problemi započeli su već na dan svadbe. Tatjanin otac im je mesečno slao 50 rubalja, što je u to vreme bio pristojan iznos. No, novac im je brzo nestajao, budući da je Bulgakov bio spontana osoba i nije voleo da štedi. Ako bi mu se prohtelo da potroši poslednje rezerve novca na taksi, bez razmišljanja bi to učinio. Nakon početka Prvog svetskog rata Bulgakov je nekoliko meseci radio kao lekar u prifrontnoj zoni. Zatim su ga poslali da radi u selo Nikoljskoje Smolenske gubernije, a nakon toga je radio kao lekar u Vjazmi. Godine 1917. počeo je da uzima morfijum, prvobitno da olakša alergijske reakcije na lek protiv difterije, koji je uzeo bojeći se bolesti nakon obavljene operacije.[5] Zatim je uzimanje morfijuma postalo redovno. U oktobru 1917. prvi put je došao u Moskvu, zaustavivši se kod svog ujaka, poznatog moskovskog lekara-ginekologa N. M. Pokrovskog, koji je postao prototip profesora Preobraženskog iz priče `Pseće srce`. U jesen 1918. Bulgakov se vratio u Kijev gde je započeo privatnu praksu kao venerolog. U to vreme prestao je da uzima morfijum. Za vreme građanskog rata u Rusiji, u februaru 1919, Bulgakova su mobilizovali kao vojnog lekara u vojsku Ukrajinske narodne republike. Te iste godine je radio i kao lekar Crvenog krsta, a zatim i u Oružanim snagama Juga Rusije. U sastavu Treće Terske kozačke pukovnije borio se na Severnom Kavkazu. Aktivno je objavljivao u novinama (članak `Buduće perspektive`). Za vreme povlačenja Dobrovoljačke armije početkom 1920. nije otišao u Gruziju, nego je ostao u Vladikavkazu jer je oboleo od tifusa.[5] Zrelo doba Krajem septembra 1921. Bulgakov se preselio u Moskvu i počeo da sarađuje kao feljtonist sa moskovskim novinama (`Gudok`, `Rabočij`) i časopisima (`Medicinskij rabotnik`, `Rossija`, `Vozroždenije`). U to vreme je objavio pojedina dela u novinama `Nakanune` koje su izlazile u Berlinu. Od 1922. do 1926. u novinama `Gudok` je bilo objavljeno više od 120 reportaža, ogleda i feljtona Bulgakova. Godine 1923, Bulgakov je postao član Sveruskog saveza pisaca (rus. `Vserossiйskiй Soюz pisateleй`). 1924. je upoznao Ljubov Jevgenjevnu Belozersku, koja se nedavno vratila iz inostranstva, i koja je 1925. postala njegova druga žena. U oktobru 1926. je u MHATu sa velikim uspehom održana predstava „Dani Turbinovih“, koja se veoma svidela Staljinu. Istovremeno se u Sovjetskoj štampi širila intenzivna i krajnje oštra kritika stvaralaštva Mihajla Bulgakova. Krajem oktobra 1926. je u državnom akademskom pozorištu Vatangov s velikim uspehom premijerno održana predstava Zojkin Stan. Godine 1928, Bulgakov je otputovao sa ženom na Kavkaz; posetili su Tbilisi, Batumi, Zeleni Mis, Vladikavkaz, Gudermes. U Moskvi je te godine premijerno održana predstava `Grimizni otok`. Kod Bulgakova se pojavila zamisao romana kasnije nazvanog `Majstor i Margarita`. Pisac je takođe započeo rad na komadu o Molijeru („Robovanje licemera“). Godine 1929, Bulgakov je upoznao Jelenu Sergejevnu Šilovsku koja je postala njegova treća i ujedno poslednja žena 1932.[5] Od 1930. Bulgakovljeva dela su prestala da se izdaju, a pozorišni komadi povlačeni su se repertoara pozorišta.[3] Bila su zabranjena izvođenja komada `Beg`, `Zojkin stan`, `Grimizno ostrvo`, `Dani Turbinovih`.[5] U januaru 1932. Staljin je ponovo dozvolio izvođenje predstave `Dani Turbinovih`, i do rata se više nije zabranjivala. Međutim, nijedno pozorište, osim MHAT-a, nije ju izvodilo. Godine 1936., nakon članka u `Pravdi`, Bulgakov je otišao iz MHAT-a i počeo da radi u Boljšoj teatru kao libretist i prevodilac. 1937. Bulgakov je radi na libretu `Minin i Požarski` i `Petar I`. Družio se s Isakom Dunajevskim, popularnim sovjetskim kompozitorom. Bolest i smrt Kamen Golgota na Bulgakovom grobu 1939. Bulgakov je radio na libretu `Rahel`, a takođe na komadu o Staljinu (`Batum`). Zdravlje je počelo da mu se naglo pogoršava. Lekari su mu dijagnostikovali hipertenzivnu nefrosklerozu. Nastavio je da uzima morfijum koji mu je prepisan 1924. da smanji bolove. U tom razdoblju je počeo da diktira ženi poslednje verzije `Majstora i Margarite`. Od februara 1940. prijatelji i porodica su stalno dežurali kraj njegove postelje. Bulgakov je preminuo 10. marta 1940.[5] Sahranjen je na Novodevičanskom groblju. Na njegovom grobu je, zahvaljujući njegovoj supruzi, postavljen kamen zvani „Golgota“, koji je pre toga bio na Gogoljevom grobu. Dela Život gospodina De Molierea (1962) Izvođenje „Dana Turbina” u MHAT-u, rež. K. Stanislavski, 1926 Pripovetke i romani Čičikovljevi doživljaji (rus. Pohoždeniя Čičikova), poema u 2 čina s prologom i epilogom, 1922. Bela garda (rus. Belaя gvardiя), roman, 1922—1924 Đavolijada (rus. Dьяvoliada), pripovetka, 1923. Beleške na manžetama (rus. Zapiski na manžetah), pripovetka, 1923. Grimizno ostrvo (rus. Bagrovый ostrov), pripovetka izdata u Berlinu 1924. Kobna jaja (rus. Rokovыe яйca), pripovetka, 1924. Pseće srce (rus. Sobačьe serdce), pripovetka iz 1925, u Sovjetskom Savezu izdata tek 1987. Veliki kancelar. Knez tame (rus. Velikiй kancler. Knяzь tьmы), deo skice romana `Majstor i Margarita`, 1928—1929 Kopito inženjera (rus. Kopыto inženera), roman, 1928—1929 Tajnom drugu (rus. Taйnomu drugu), nedovršena pripovetka, 1929, u Sovjetskom Savezu izdana 1987. Majstor i Margarita (rus. Master i Margarita), roman, 1929—1940, u Sovjetskom Savezu izdavan 1966—1967, u potpunosti 1973. Život gospodina de Molierea (rus. Žiznь gospodina de Molьera), roman, 1933, u Sovjetskom Savezu izdan 1962. Pozorišni roman (rus. Teatralьnый roman), Beleške pokojnika (rus. Zapiski pokoйnika), nedovršeni roman, 1936—1937, u Sovjetskom Savezu izdan 1965. Pozorišni komadi, libreta, filmski scenariji Zojkin stan (rus. Zoйkina kvartira), drama, 1925, u Sovjetskom Savezu izvedena 1926, izašla u masovnoj štampi 1982. Dani Turbina (rus. Dni Turbinыh), drama napisana na osnovu romana „Bela garda”, 1925, u Sovjetskom Savezu izvedena 1925, izašla u masovnoj cirkulaciji 1955. Beg (rus. Beg), drama, 1926—1928 Grimizno ostrvo (rus. Bagrovый ostrov), drama, 1927, u Sovjetskom Savezu izdana 1968. Magija pretvornika (rus. Kabala svяtoš), drama, 1929, (u SSSR-u izvedena 1936); 1931. cenzura je dopustila izvedbu s nizom kraćenja pod nazivom „Molier”, ali u takvom obliku je bila odgođena Adam i Eva (rus. Adam i Eva), drama, 1931. Slaboumni Žurden (rus. Poloumnый Žurden), drama, 1932, u Sovjetskom Savezu izdana 1965. Blaženstvo (san inženjera Rejna) (rus. Blaženstvo [son inženera Reйna]), drama, 1934, u Sovjetskom Savezu izdana 1966. Revizor (rus. Revizor), filmski scenario, 1934. Poslednji dani (Aleksandar Puškin) (rus. Poslednie dni [Aleksandr Puškin]), drama, 1935, u Sovjetskom Savezu izdana 1955. Neobičan događaj, ili Revizor (rus. Neobыčaйnoe proisšestvie, ili Revizor), drama prema komediji Nikolaja Gogolja, 1935. Ivan Vasiljevič (rus. Ivan Vasilьevič), drama, 1936. Minin i Požarski (rus. Minin i Požarskiй), libreto za operu, 1936, u Sovjetskom Savezu izdan 1980. Crno more (rus. Čёrnoe more), libreto za operu, 1936, u Sovjetskom Savezu izdan 1988. Rašel (rus. Rašelь), libreto za operu prema motivima novele „Мадемоиселле Фифи” Gija de Mopasana, 1937—1939, u Sovjetskom Savezu izdan 1988. Batum (rus. Batum), drama o mladosti Staljina, prvobitan naziv „Pastir” (rus. Pastыrь), 1939, u Sovjetskom Savezu izdana 1988. Don Kihot (rus. Don Kihot), libreto za operu prema romanu Migela de Servantesa, 1939. Novele №13. - Dom Eljpit-Rabkommune (rus. Dom Эlьpit-Rabkommuna), 1922. Aritmetika (rus. Arifmetika), zbornik „Beleške i minijature” (rus. „Zametki i miniatюrы”, 1922. Uoči 3. dana (rus. V nočь na 3-e čislo), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. U pozorištu Zimina (rus. V teatre Zimina), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Kako je on poludio (rus. Kak on sošёl s uma), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Kaenpe i kape (rus. Kaэnpe i kape), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Crvena kruna (rus. Krasnaя korona), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Napad. U čarobnoj svetiljci (rus. Nalёt. V volšebnom fonare), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Neobični doživljaji doktora (rus. Neobыknovennыe priklюčeniя doktora), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Sedmog dana novembra (rus. Noяbrя 7-go dnя), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Čuvajte se krivotvorina! (rus. Osteregaйtesь poddelok!), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Ptice na mansardi (rus. Pticы v mansarde), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Radnički građvrt (rus. Rabočiй gorođsad), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Sovjetska inkvizicija (rus. Sovetskaя inkviziciя), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Kineska istorija. 6 prizora umesto priče (rus. Kitaйskaя istoriя. 6 kartin vmesto rasskaza), 1923. Sećanje... (rus. Vospominanie...), novela posvećena smrti Lenjina, 1924. Hanska vatra (rus. Hanskiй ogonь), 1924. Ubrus s petlom (rus. Polotence s petuhom), ciklus „Beleške mladog lekara”, 1925. Krštenje okretanjem (rus. Kreщenie povorotom), ciklus „Beleške mladog lekara”, 1925. Čelično grlo (rus. Stalьnoe gorlo), ciklus „Beleške mladog lekara”, 1925. Mećava (rus. Vьюga), ciklus „Beleške mladog lekara”, 1925. Mrkli mrak (rus. Tьma egipetskaя), ciklus „Beleške mladog lekara”, 1925. Izgubljeno oko (rus. Propavšiй glaz), ciklus „Beleške mladog lekara”, 1925. Zvezdani osip (rus. Zvёzdnaя sыpь), ciklus „Beleške mladog lekara”, 1925. Boema (rus. Bogema), 1925. Praznik sa sifilisom (rus. Prazdnik s sifilisom), humoristična novela, 1925. Priča o karo asovima (rus. Bubnovaя istoriя), 1926. Ja sam ubio (rus. Я ubil), 1926. Morfijum (rus. Morfiй), 1926. Traktat o stanu (rus. Traktat o žiliщe), zbornik „Traktat o stanu”, 1926. Psalam (rus. Psalom), zbornik „Traktat o stanu”, 1926. Četiri portreta (rus. Četыre portreta), zbornik „Traktat o stanu”, 1926. Jezero rakije (rus. Samogonnoe ozero), zbornik „Traktat o stanu”, 1926. Publicistika i feljtoni Iz svega glasa (rus. Blagim matom), 1925. Boema (rus. Bogema), 1925. Bratski poklon nemačkih radnika (rus. Bratskiй podarok nemeckih rabočih), 1922. Bračna katastrofa (rus. Bračnaя katastrofa), 1924. Priča o karo asovima (rus. Bubnovaя istoriя), 1926. Urnebes s pečatima (rus. Buza s pečatяmi), 1925. Burnakovski nećak (rus. Burnakovskiй plemяnnik), 1924. Bivši Singer. Drž. fabrika u Podoljsku (rus. Bыvšiй Zinger. Gos. mehaničeskiй zavod v Podolьske), 1922. U kafani (rus. V kafэ), 1920. U društvu i svetu (rus. V obщestve i svete), 1924. U pozorištu Zimina. Skice olovkom (rus. V teatre Zimina. Nabroski karandašom), 1923. U školi gradića III Internacionale (rus. V škole gorodka III Internacionala), 1923. Moskovska fabrika za popravke tramvaja (rus. Vagonno-remontnый zavod moskovskogo tramvaя), 1922. Rat vode sa željezom (rus. Voйna vodы s železom), ogled, 1924. Zvrkovi na kolosecima (rus. Volčki na kolesah), 1922. Vratite platformu! (rus. Vosstanovite platformu!), 1925. Genijalna ličnost (rus. Genialьnaя ličnostь), 1925. Propast Šurke-opunomoćenika. Doslovna priča radničkog dopisnika (rus. Gibelь Šurki-upolnomočennogo. Doslovnый rasskaz rabkora), 1924. Glav-polit-liturgija (rus. Glav-polit-bogosluženie), 1924. Nesretnik-Vsevolod. Istorija jednog bezobrazluka (rus. Goremыka-Vsevolod. Istoriя odnogo bezobraziя), 1925. Državna fabrika mineralnih voda i voćnih sokova (rus. Gosudarstvennый zavod mineralьnыh i fruktovыh vod № 1), 1922. Bučni raj (rus. Gromkiй raй), 1926. Buduće perspektive (rus. Grяduщie perspektivы), 1919. Dvoliki Čems (rus. Dvulikiй Čems), 1925. Posao ide (rus. Delo idet), Rabočaja gazeta, Moskva, 11. avgust 1922. Posao se širi (rus. Delo rasširяetsя), Rabočaja gazeta, Moskva, 22. avgust 1922. Dan našega života (rus. Denь našeй žizni), Nakanune, Berlin - Moskva, 2. septembar 1923. Dečja priča (rus. Detskiй rasskaz), Sovetskij artist, Moskva, 1. januar 1939. Dinamit!!! (rus. Dinamit!!!), Gudok, Moskva, 30. septembar 1925. Nepristrano saslušanje (rus. Dopros s bespristrastiem), Gudok, Moskva, 9. avgust 1924. Kvasac i beleške (rus. Drožži i zapiski), Gudok, Moskva, 30. jun 1925. Đavolijada. Pripovest o tome kako su blizanci pogubili poslovođu (rus. Dьяvoliada. Povestь o tom, kak bliznecы pogubili deloproizvoditelя), Nedra, Moskva, mart 1924, № 4 Egipatska mumija. Priča člana Sindikata (rus. Egipetskaя mumiя. Rasskaz člena Profsoюza), Smehač, L., 10. septembar 1924, № 16 Željeni voz (rus. Želannый platilo), Gudok, Moskva, 10. oktobar 1924. Začarano mesto (rus. Zakoldovannoe mesto), Gudok, Moskva, 9. januar 1925. Dokaz ljubavi (rus. Zalog lюbvi), Gudok, Moskva, 12. februar 1925. Zaporošci pišu pismo turskom sultanu (rus. Zaporožcы pišut pisьmo tureckomu sultanu), Gudok, Moskva, 3. jun 1925. Zasedanje u prisustvu člana (rus. Zasedanie v prisutstvii člena), Gudok, Moskva, 17. jun 1924. Zvezdani osip (rus. Zvezdnaя sыpь), Medicinskij rabotnik, Moskva, avgust 1926, № 29, № 30 Zvuci nezemaljske polke (rus. Zvuki polьki nezemnoй), Gudok, Moskva, 19. novembar 1924. Stegonoše budućih bojeva. Dan 3. septembra (rus. Znamenoscы grяduщih boev. Denь 3-go sentяbrя) Rabočaja gazeta, Moskva, 5. septembar 1922. Zlaćani grad (rus. Zolotistый gorod), Nakanune, Berlin - Moskva, septembar-oktobar 1923. Biblifetčik (rus. Biblifetčik), feljton, 1924. Zamoran put. Monolog uprave. Nije bajka, nego istinita priča. (rus. Bespokoйnaя poezdka. Monolog načalьstva. Ne skazka, a bыlь), feljton, 1923. Bezobrazluk u fabrici „Jarig”` (rus. Bezobraziя na zavode „Яrig“), feljton, 1922. Apoteka (rus. Apteka), feljton, 1925. Autoklave treba dobiti, a odel dograditi (rus. Avtoklavы nužno polučitь, a korpus dostroitь), feljton, 1922. Akatist našoj kvaliteti (rus. Akafist našemu kačestvu), feljton, 1926. Američki radnici nam daju svoj trud (rus. Amerikanskie rabočie otdaюt nam svoй trud), feljton, 1922. Banana i Sidaraf (rus. Banan i Sidaraf), feljton, 1924. Kupališna službenica Ivan (rus. Banщica Ivan), feljton, 1925. Belobrisova knjižica. Notes (rus. Belobrыsova knižka. Format zapisnoй), feljton izdan u Berlinu 1924. Bračna katastrofa (rus. Bračnaя katastrofa), feljton, 1924. Upala mozgova (rus. Vospalenie mozgov), feljton, 1926. Ukleti Holandez (rus. Letučiй gollandec), feljton, 1926. Loš tip (rus. Paršivый tip), feljton, 1926. Pas koji govori (rus. Govorящaя sobaka), feljton, 1924. Dvoliki Čems (rus. Dvulikiй Čems), novela Dokaz ljubavi (rus. Zalog lюbvi), novela Zvuci nezemaljske polke (rus. Zvuki polьki nezemnoй), novela Zlatne prepiske Feraponta Ferapontoviča Kaporceva (rus. Zolotыe korrespondencii Feraponta Ferapontoviča Kaporceva), feljton, 1926. Zlaćani grad (rus. Zolotistый gorod), novela Igra prirode (rus. Igra prirodы), novela Kako se Buton ženio (rus. Kak Buton ženilsя), novela Kondukter i član carske porodice (rus. Konduktor i člen imperatorskoй familii), novela Kotao sudbine (rus. Koleso sudьbы), novela Mademoiselle Žanna (rus. Madmazelь Žanna), novela Mrtvi hodaju (rus. Mertvыe hodяt), novela Moskva crvenokamena (rus. Moskva krasnokamennaя), novela Oni žele da pokažu svoju obrazovanost... (rus. Oni hočutь svoю obrazovannostь pokazatь...) O koristi alkoholizma (rus. O polьze alkogolizma), novela Trg na točkovima (rus. Ploщadь na kolesah), feljton, 1926. Pod staklenim nebom (rus. Pod steklяnnыm nebom), novela Doživljaji pokojnika (rus. Priklюčeniя pokoйnika), novela Prosvećenje s krvoprolićem (rus. Prosveщenie s krovoprolitiem), novela Putne zabileške (rus. Putevыe zametki), novela Posao dostiže 30 stupnjeva (rus. Rabota dostigaet 30 gradusov) Sjajna svakidašnjica (rus. Samocvetnый bыt), feljton, 1926. Kontaktom po lubanji (rus. Smыčkoй po čerepu) Vrlo mnogo (rus. Sorok sorokov) Spiritistička seansa (rus. Spiritičeskiй seans) Red na red (rus. Stenka na stenku), novela Prestolnica u notesu (rus. Stolica v bloknote), novela Buvašvaba (rus. Tarakan), novela Rep koji se grize (rus. Ugrыzaemый hvost), novela Vidar (rus. Celitelь), novela Crni mag (rus. Černый mag) Šanson dete (rus. Šanson d`эtэ) Šprehen zi dojč? (rus. Šprehen zi deйtč?) Bio je maj... (rus. Bыl maй...) Voda života (rus. Voda žizni), feljton, 1926. Buduće perspektive (rus. Grяduщie perspektivы), feljton, 1919. U kafani (rus. V kafe), feljton, 1920. Nedelja prosvećenja (rus. Nedelя prosveщeniя), feljton, 1921. Trgovačka renesansa (rus. Torgovый renessans), feljton, 1922, (u Sovjetskom Savezu izdan 1988) Pehar života (rus. Čaša žizni), feljton, 1922. Benefic lorda Kerzona (rus. Benefis lorda Kerzona), feljton izdan u Berlinu 1923. Dan našega života (rus. Denь našeй žizni), feljton, 1923. Moskovske scene (rus. Moskovskie scenы, feljton, 1923. Predmet „Komarov” (rus. Komarovskoe delo), feljton, 1923. Kijev-grad (rus. Kiev-gorod), feljton, 1923. Stube prema nebu (rus. Lestnica v raй),feljton, 1923. Sati života i smrti (rus. Časы žizni i smerti), ogled povodom smrti Lenjina, 1924. U sate smrti (rus. V časы smerti), ogled povodom smrti Lenjina, 1924. Egipatska mumija (rus. Egipetskaя mumiя), feljton, 1924. Moskva 20-ih godina (rus. Moskva 20-h godov), feljton, 1924. Putovanje po Krimu (rus. Putešestvie po Krыmu), ogled, 1925. Pismo M.A. Bulgakova vladi SSSR-a (rus. Pisьmo M. A. Bulgakova pravitelьstvu SSSR), otvoreno pismo, 1930.