odlično očuvaabn

Sveto Pismo, Novi Zavjet Gospoda Našega Isusa HristaPreve Vuk Stefanović KaradžićOčuvanost 4. Stanje se najbolje može videti na fotografijama. Kompletan, kompaktan i korektan primerak. Deo lične kolekcije. Predmete šaljem post ekspresom ili tiskovinom ako ima potrebe. Za dodatne informacije i fotografije slobodno pitajte. Komunikacija preko sajta sasomange. Tu je telefon ako postoji interesovanje za više predmeta, kao i više informacija za određeni oglas. Ukoliko ste zainteresovani za antikvitete, slike, stari kovani novac, markice, razglednice, stripove, figure i unikate slobodno pogledajte moj izlog. Redovno dopunjavam listu. Свето Писмо, Нови Завјет Господа Нашега Исуса ХристаПреве Вук Стефановић КараџићОчуваност 4. Стање се најбоље може видети на фотографијама. Комплетан, компактан и коректан примерак. Део личне колекције. Предмете шаљем пост експресом или тисковином ако има потребе. За додатне информације и фотографије слободно питајте. Комуникација преко сајта sasomange. Ту је телефон ако постоји интересовање за више предмета, као и више информација за одређени оглас. Уколико сте заинтересовани за антиквитете, слике, стари ковани новац, маркице, разгледнице, стрипове, фигуре и уникате слободно погледајте мој излог. Редовно допуњавам листу.

Ову Књигу Дванаест малих Пророка нашао сам у рукописаној свесци оца Павла кад смо били сви заједно у Манастиру Рачи, од 1950. до 1955. године пред Божић. Изнад наслова ове књижице или рада „Књига Дванаест малих Пророка“, писало је, колико ме сећање служи: Гојко Стојчевић илки архиђакон Павле. Кад нам је у Манастиру Рачи као у монашкој школи отац Павле предавао Свето Писмо Старога и Новог Завета, а било нас је тада у Рачи младих искушениха и монаха од 10 до 12 и више, не рачунајући старије, игумана Јулијана, Василија, Антонија и др., он би се за мале Пророке служио и овом свеском као књигом. Тако смо сви сматрали да је он њен аутор… Наслов: Стари Завет, Књига Дванаест малих Пророка Страна: 39 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 14.5x20.5 cm Година издања: 2009 ИСБН:

Опис СТАРИ И НОВИ ЗАВЕТ Време од стварања света до доласка Исуса Христа зове се Стари завет, а време од доласка Спаситеља до краја света зове се Нови завет. У Старом завету Божју науку давао је Бог људима преко изабраних побожних људи, а у Новом завету преко Сина Свога, Господа Исуса Христа. Мудри људи су памтили Божју науку и записали је у књигама. Те књиге су састављене у једну свету књигу, која се тове Свето писмо или Библија. Свето писмо има два дела. Оне свете књигем које су писане пре Исуса Христа, чине Свето писмо Старог завета, а свете књиге писане после Исуса Христа чине Свето писмо Новог завета. …

Dve knjige, Stari i Novi zavet, tvrdi povez, kvalitetan "masni" papir sa ilustracijama. Cena je za obe knjige. Kao novo.

Izdavač: Prva književna komuna, Mostar Povez: tvrd Broj strana: 153 + 153 Ilustracije: Marija Paskval Format: 20,5 x 25,5 cm Spolja kao na slikama. Poslednji tabak od šest listova Novog zavjeta odvojen od sadržaja, sve ostalo OK. Sadržaji obe knjige priloženi na slikama. (K-65)

OČUVANA Povez: tvrd Broj strana: 706 + 224 dimenzije 12x19 cm Izdavač: Britansko i inostrano biblijsko društvo, Beograd Prevod: - Stari Zavjet: Đura Daničić - Novi Zavjet: Vuk Stefanović Karadžić

СТАРИ И НОВИ ЗАВЕТ Време од стварања света до доласка Исуса Христа зове се Стари завет, а време од доласка Спаситеља до краја света зове се Нови завет. У Старом завету Божју науку давао је Бог људима преко изабраних побожних људи, а у Новом завету преко Сина Свога, Господа Исуса Христа. Мудри људи су памтили Божју науку и записали је у књигама. Те књиге су састављене у једну свету књигу, која се тове Свето писмо или Библија. Свето писмо има два дела. Оне свете књигем које су писане пре Исуса Христа, чине Свето писмо Старог завета, а свете књиге писане после Исуса Христа чине Свето писмо Новог завета. … Naslov: Хришћанска наука православне вере - за децу и одрасле. Св. 2 Izdavač: Draslar Partner Strana: 132 (cb) Povez: Pismo: Format: 11x17 cm Godina izdanja: 2014 ISBN: 978-86-7614-251-4

Autor: D. Sokolov Format: 23 cm Broj strana: 245 Povez: Broširan Potreba za što potpunijom Biblijskom istorijom osećala se kod nas između minula dva rata. Nju su naročito osećale, pogotovo danas, naše bogoslovenske škole u cilju temeljnijeg proučavanja Svetog pisma, odnosno reči Božije i puteva promisla Božjeg. Budući da se u Biblijskoj istoriji sažeto i hronološki, uz nužna objašnjenja i komentare, izlažu događaji koji se sadrže u svim Starozavetnim i Novozavetnim knjigama Svetog pisma, ona će dobro doći i svakom onom ko želi da se upozna sa najčitanijom u svetu Knjigom nad knjigama - Biblijom.

BIBLIJA ILI SVETO PISMO - PREVOD LUJO BAKOTIĆ stari zavet + novi zavet - DOBRA VEST VETERNIK - 1994 GODINA - 654 + 194 STRANE, TVRD POVEZ. vrlo dobro ocuvano ,ima malo zabeležavanja i podvlačenja teksta ,ali lagano ,pedantno običnom olovkom (u hodniku ,donja mala ladnica)

Опис Ову Књигу Дванаест малих Пророка нашао сам у рукописаној свесци оца Павка кад смо били сви заједно у Манастиру Рачи, од 1950. до 1955. године пред Божић. Изнад наслова ове књижице или рада „Књига Дванаест малих Пророка“, писало је, колико ме сећање служи: Гојко Стојчевић илки архиђакон Павле. Кад нам је у Манастиру Рачи као у монашкој школи отац Павле предавао Свето Писмо Старога и Новог Завета, а било нас је тада у Рачи млаших искушениха и монаха од 10 до 12 и више, не рачунајући старије, игумана Јулијана, Василија, Антонија и др., он би се за мале Пророке служио и овом свеском као књигом. Тако смо сви сматрали да је он њен аутор…

tvrd povez dobro ocuvano mani format 15 cm 128

Description Dečja biblija Dečja biblija: Stari i novi zavet na odličnom papiru i sa dosta kolor islustrcija. `Sveto Pismo`, rekao je Jovan Zlatousti, `duhovna je hrana koja ukrašava um i čii dušu jakom, čvrstom i mudrom.` Takva hrana je Sveto Pismo i za odrasle i za decu. Dečja duša se lako oduševi dobrim primerima, dečje srce je osetljivo na velike podvige. A gde će se naći više takvih primera nego u Svetoj Istoriji? Zato prve priče za decu koja počinju da shvataju treba da budu priče iz Svetog Pisma, prva knjiga deteta koje se naučilo čitanju treba da bude Sveta Istorija.

Stari i novi zavet na odličnom papiru i sa dosta kolor ilustracija. `Sveto Pismo`, rekao je Jovan Zlatousti, `duhovna je hrana koja ukrašava um i čii dušu jakom, čvrstom i mudrom. ` Takva hrana je Sveto Pismo i za odrasle i za decu. Dečja duša se lako oduševi dobrim primerima, dečje srce je osetljivo na velike podvige. A gde će se naći više takvih primera nego u Svetoj Istoriji? Zato prve priče za decu koja počinju da shvataju treba da budu priče iz Svetog Pisma, prva knjiga deteta koje se naučilo čitanju treba da bude Sveta Istorija. Prelepa glanc nova knjiga pun kolor tvrd povez

Naslov Biblija ili Sveto pismo / Stari zavet preveo Đura Daničić, Novi zavet preveo Dimitrije Stefanović Jedinstveni naslov Biblia. scc Ostali naslovi Sveto pismo Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2003 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblijska liga, 2003 (Beograd : Branmil) Fizički opis 933 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Daničić, Đura Stefanović, Dimitrije (broš.) Napomene Kor. nasl. Tekst štampan dvostubačno Tiraž 5.000. Biblija (kasnolat. Biblia, od grč. βıβλία, deminutiv mn. [jed. βıβλίον] od βίβλος: knjiga), sveta knjiga židovstva i kršćanstva, zbirka raznovrsnih spisa koji su nastajali tijekom više od 1000 god. pr. Kr. (Deborin hvalospjev, Suci 5) pa do kraja I. st. (2 Pt). Naziva se i Sveto pismo, katkad Pismo ili Pisma. Kršćani je dijele na Stari zavjet (SZ) i Novi zavjet (NZ). Biblijski spisi Popis biblijskih knjiga iz kojih vjerska zajednica razumijeva svoj identitet i koje su za nju normativne naziva se kanon Svetog pisma, a to proizlazi iz shvaćanja da je Biblija istodobno i ljudska i Božja riječ. Tematska osovina koja ujedinjuje izbor djela različitih oblika (poetskih, mudrosnih, zakonskih...) iz židovske i ranokršćanske književnosti od kojih se sastoji Biblija povijest je spasenja. Kanonski popis u židovstvu i kršćanstvu nije sasvim istovjetan: među raznim kršćanskim zajednicama (katolici, protestanti, pravoslavni) postoje neke razlike u broju biblijskih spisa. Biblijski kanon u židovstvu Još u razdoblju između završetka formiranja SZ i nastanka NZ, ne može se govoriti o istovjetnom kanonu sveukupnog židovstva. Zajednica u Kumranu davala je velikom broju spisa određeni autoritet. Samarijanci su imali samo Petoknjižje. Židovi se u dijaspori služe grčkim prijevodom, tzv. Septuagintom. Krajem I. st., oko dva desetljeća nakon rušenja jeruzalemskog hrama, odlučeno je u Jamniji da u kanonu hebrejske Biblije bude 39 spisa. Uglavnom su na hebrejskome, malim dijelom na aramejskome. Svrstavaju se u tri skupine: Torah (Zakon, Petoknjižje ili Pentateuh), Nebī’īm (Proroci) i Ketūbīm (Spisi, Hagiografi). Skraćeni židovski naziv za Bibliju TaNaK dolazi od početnih slova svake skupine takve trodijelne podjele, a za hebrejsku Bibliju upotrebljava se i naziv Mikra (Pismo). Ako se katkad govori o manjem broju knjiga hebrejske Biblije, primjerice o 22 (J. Flavije), tada je riječ o drukčijem načinu brojanja tih spisa. Biblijski kanon u kršćanstvu Stari zavjet. Novozavjetni se pisci u I. st. služe Septuagintom (LXX), grč. prijevodom Sedamdesetorice. Tijekom nekoliko stoljeća kršćanski autori skloni su katkada kraćem (palestinskom), katkada dužem (LXX) popisu knjiga Staroga zavjeta. Origen (182–251) naginje palestinskomu kanonu, ali smatra da i ostali spisi imaju autoritet. Počinje se praviti razlika između kanonskih i crkvenih knjiga. Jeronim (347–420) koleba se između dužeg i kraćeg popisa, dok je Augustin (354–430) bio za duži. Na koncilu u Rimu 382. zaokružen je popis »božanskih Pisama« prema kojem SZ ima 46 knjiga. Tridentski koncil 1546. prihvaća takav kanon SZ s 39 protokanonskih (istovjetne s palestinskim kanonom) i 7 deuterokanonskih knjiga koje se svrstavaju na povijesne, poučne i proročke. Latinski prijevod Vulgatu proglašava službenim (autentičnim) biblijskim tekstom za Katoličku crkvu. Martin Luther 1522. isključuje deuterokanonske knjige iz kanonskog popisa SZ. Biblijska izdanja u protestantskim crkvama imaju zato obično kanon SZ od 39 knjiga. Uobičajen je naziv za deuterokanonske knjige u protestantizmu apokrif. Parabiblijske spise, koje katolici nazivaju apokrifima, protestanti zovu pseudoepigrafima. Pravoslavlje se u svojem kanonu SZ ravna prema Septuaginti, koja ima duži popis i »apokrifne« dijelove. Ekumenska biblijska izdanja koja priređuju bibličari različitih konfesija sadrže protokanonske i deuterokanonske knjige SZ. Popis biblijskih knjiga i njihove kratice na hrvatskome STARI ZAVJET (SZ): Naziv knjige Kratica Naziv knjige Kratica Postanak Post Mudre izreke Izr Izlazak Izl Propovjednik (Kohelet) Prop Levitski zakonik Lev Pjesma nad pjesmama Pj Brojevi Br Knjiga Mudrosti Mudr Ponovljeni zakon Pnz Knjiga Sirahova Sir Jošua Jš Izaija Iz Knjiga o sucima Suci Jeremija Jr Ruta Rut Tužaljke Tuž Prva knjiga o Samuelu 1 Sam Baruh Bar Druga knjiga o Samuelu 2 Sam Ezekiel Ez Prva knjiga o Kraljevima 1 Kr Daniel Dn Druga knjiga o Kraljevima 2 Kr Hošea Hoš Prva knjiga Ljetopisa 1 Ljet Joel Jl Druga knjiga Ljetopisa 2 Ljet Amos Am Ezra Ezr Obadija Ob Nehemija Neh Jona Jon Tobija Tob Mihej Mih Judita Jdt Nahum Nah Estera Est Habakuk Hab Prva knjiga o Makabejcima 1 Mak Sefanija Sef Druga knjiga o Makabejcima 2 Mak Hagaj Hag Psalmi Ps Zaharija Zah Job Job Malahija Mal Kurzivom je ispisano 7 deuterokanonskih knjiga. NOVI ZAVJET (NZ): Naziv knjige Kratica Naziv knjige Kratica Evanđelje po Mateju Mt 1. Poslanica Timoteju 1 Tim Evanđelje po Marku Mk 2. Poslanica Timoteju 2 Tim Evanđelje po Luki Lk Poslanica Titu Tit Evanđelje po Ivanu Iv Poslanica Filemonu Flm Djela apostolska Dj Poslanica Hebrejima Heb Poslanica Rimljanima Rim Jakovljeva poslanica Jak 1. Poslanica Korinćanima 1 Kor 1. Petrova poslanica 1 Pt 2. Poslanica Korinćanima 2 Kor 2. Petrova poslanica 2 Pt Poslanica Galaćanima Gal 1. Ivanova poslanica 1 Iv Poslanica Efežanima Ef 2. Ivanova poslanica 2 Iv Poslanica Filipljanima Fil 3. Ivanova poslanica 3 Iv Poslanica Kološanima Kol Judina poslanica Jd 1. Poslanica Solunjanima 1 Sol Otkrivenje Otk 2. Poslanica Solunjanima 2 Sol Novi zavjet, samo kršćanski dio Biblije, nastao je u drugoj pol. I. st. Njegovo uključivanje u biblijski kanonski popis trajalo je nekoliko stoljeća. Već ranokršćanski spis Didahe (I. st.) daje biblijsko poštovanje nekim novozavjetnim spisima. Marcion (85–160) je zastupao mišljenje da kršćanski biblijski kanon treba imati samo Lukino evanđelje i Pavlove poslanice. Irenej (II/III. st.) počinje nazivati Pismima i najranije kršćanske spise. Tzv. Muratorijev novozavjetni popis s kraja II. st. definitivno je zaokružen na koncilu u Rimu 382. Premda su s reformacijom dovedene u pitanje Poslanica Hebrejima, Jakovljeva poslanica, Judina poslanica i Otkrivenje, sve kršćanske crkve prihvaćaju 27 novozavjetnih spisa: 4 evanđelja, Djela apostolska, 13 Pavlovih poslanica, Poslanicu Hebrejima, 7 katoličkih poslanica i Otkrivenje. Kritička izdanja biblijskog teksta Autografi biblijskih knjiga ne postoje, nego mnogobrojni njihovi prijepisi, tzv. tekstualni svjedoci. Služeći se njima biblijska znanost – tekstualna kritika nastoji prema znanstvenim metodama prirediti pouzdan biblijski tekst. Za tekst Staroga zavjeta tekstualna je kritika do kumranskih otkrića imala na raspolaganju Ben Ašerov tekst, kodeks B19a (L) iz 1008. s masoretskim sustavom vokalizacije, koji je cjelovit i kvalitetan rukopis hebrejske Biblije. Čuva se u Sankt Peterburgu. Drugi tekstualni svjedoci Staroga zavjeta imali su nedostataka. Najstariji je među njima papirus iz I. ili II. st. s biblijskim citatima. U kairskoj genizi pronađeni su biblijski fragmenti iz V. st., Kairski kodeks iz IX. st. sadrži samo proroke. Tekst iz Aleppa, X. st., djelomično je oštećen. U bogatoj biblioteci rukopisa koji su otkriveni 1947. u špiljama u Kumranu (Qumrān) kraj Mrtvoga mora nađeno je oko 220 biblijskih rukopisa koji su onamo skriveni u I. st. Među njima je i vrlo dobro uščuvan tekst proroka Izaije nastao na prijelazu iz III. u II. st. pr. Kr. Kumranskim otkrićem došlo se do novih spoznaja o tekstualnim tradicijama hebrejskoga teksta, o samarijanskom Pentateuhu, o vrijednosti Septuaginte i o starozavjetnim deuterokanonskim knjigama. Rezultat je rada tekstualne kritike tzv. kritičko izdanje Biblije. Biblia Hebraica Stuttgartensia (Stuttgart, 19904) vrsno je takvo izdanje hebrejskog biblijskog teksta. Tekstualnoj kritici Novoga zavjeta na raspolaganju su vrlo brojni i kvalitetni tekstualni svjedoci. Papirus p52, koji se čuva u Manchesteru, John Ryland’s Library, potječe s početka II. st. Od 274 uncijalna manuskripta najvrjedniji su: Codex Vaticanus, Codex Sinaiticus i Codex Alexandrinus. C. Vaticanus (sigla: B), iz IV. st., sadrži novozavjetne knjige do Heb 9,14 (nedostaju još 1 Tim i 2 Tim, Tit, Flm i Otk). Evanđelja i Djela ovoga kodeksa najčistiji su oblik aleksandrijskoga tekstualnog tipa novozavjetnog teksta o kojem svjedoči p75 iz II. st. Kodeks se čuva u Vatikanskoj biblioteci. C. Sinaiticus (sigla: A) iz IV. st. sadrži svih 27 knjiga NZ, te Barnabinu poslanicu i dijelom Pastira Hermu. Otkrio ga je C. von Tischendorf u XIX. st. u samostanu sv. Katarine u podnožju brda Sinaja, po kojem kodeks nosi ime. Čuva se u Londonu (British Library), dijelom u Leipzigu i Sankt Peterburgu. C. Alexandrinus (sigla: A) potječe iz V. st., u njemu se novozavjetni tekst javlja u tri oblika: bizantski (evanđelja), aleksandrijski i dijelom zapadni tip (Dj). Nedostaje mu jedino cezarejski novozavjetni tekstualni oblik. Čuva se u Londonu (British Library). Najvrjednija su suvremena kritička izdanja novozavjetnoga grčkoga teksta Nestle-Aland, Novum Testamentum Graece (Stuttgart, 199327) i The Greek New Testament (Stuttgart, 1983³). Tumačenje Biblije, egzegeza i hermeneutika Biblijske tekstove potrebno je tumačiti jer se radi o drevnim tekstovima koji su stari i do 3000 god. Osim toga vjernici smatraju da Biblija kao Božja riječ sadrži objavu istine vjere i ćudoređa za čovjeka svakog razdoblja. Tumačenje biblijskoga teksta koje slijedi znanstvene metode i hermeneutička načela naziva se egzegeza. Katkada sâm biblijski tekst upućuje na potrebu njegova tumačenja (Dj 8,30–35). Židovstvo je u razmeđi era već rabilo neke egzegetske metode. Istraživanje i izlaganje biblijskog teksta za aktualnu situaciju zvalo se midraš (hebr. miḏrāš: komentar, tumačenje). Javljao se u tri linije: halaha (hebr. halākāh: zakon) – primjena teksta na konkretne životne okolnosti; hagadah (hebr.: priča) – tekst se ilustrira poticajnim riječima, primjerima iz prošlosti i iz života velikana; pešer (hebr.: objašnjenje) – u događajima sadašnjosti otkriva se ispunjenje onoga što je najavljeno u biblijskom tekstu. U dijaspori se koristilo alegorijsko tumačenje (Filon Aleksandrijski). Rano kršćanstvo služilo se u nekoj mjeri židovskim metodama s bitnom razlikom u pristupu: biblijske su tekstove kršćani razumijevali kristološki. Povijest čitanja Biblije praćena je razvijanjem interpretacijskih metoda i pristupa. Origen počinje razlikovati književni (literarni) i duhovni smisao biblijskog teksta. S vremenom nastaju dvije velike interpretacijske škole. Antiohijska daje težište književnomu smislu, dok aleksandrijska u biblijskom tekstu prvotno nastoji raspoznavati duhovni smisao. U patrističkim školama razlikuju se četiri smisla biblijskog teksta: književni (literarni), alegorijski, moralni i anagogijski (eshatološki). Toma Akvinski (1225–74) vraća se Origenu ističući dva smisla: literarni i duhovni. Reformacija uvodi hermeneutičko načelo »sola Scriptura« (»samo Pismo«) prema kojem svaki pojedinačni biblijski tekst dobiva svoj smisao jedino iz cjeline Sv. pisma. Tridentski koncil naprotiv ističe da se biblijski smisao ne očituje neovisno o Crkvi. Odatle načelo »Scriptura et traditio« (»Pismo i predaja«). U XX. st. pape s nekoliko dokumenata potiču znanstveni pristup Bibliji. Pio XII. enciklikom Divino Afflante Spiritu traži proučavanje starih biblijskih i drugih jezika te filologije radi boljega služenja Biblijom na izvornim jezicima. Time Vulgata prestaje biti jedinim službenim tekstom u Katoličkoj crkvi. Dokumentom Dei Verbum uvodi se obveza prevođenja Biblije na suvremene jezike s izvornih jezika. Od katoličkih egzegeta očekuje se suradnja s biblijskim ekspertima ostalih konfesija. Od pojave djela F. Schleiermachera, W. Diltheya i M. Heideggera egzegeti sve više vode računa o danostima suvremene filozofske hermeneutike. Za njezinu primjenu na tekst Biblije značajni su posebno R. Bultmann, H. G. Gadamer i P. Ricoeur. Bultmann je razradio teoriju egzistencijalne interpretacije novozavjetnih spisa. Takva biblijska hermeneutika trebala bi pružiti kerigmu koja zahvaća ljudsko biće i čini od njega novog čovjeka u njegovoj egzistencijalnoj situaciji. Za Gadamera je hermeneutika dijalektički proces jer shvaćanjem teksta nastaje shvaćanje sebe. Prema Ricœuru bogatstvo simboličkog jezika Biblije neiscrpivo je budući da je to jezik s dvostrukom dimenzijom: usredotočen je na transcendentalnu stvarnost i istodobno čini ljudsku osobu svjesnom duboke dimenzije svojega bića. Takva hermeneutika upućuje na prijelaz od razumijevanja kao načina spoznaje k razumijevanju kao načinu postojanja. G. Ebeling i E. Fuchs s više teološkog polazišta svojom hermeneutikom Riječi ističu da riječ postiže svoje istinsko značenje tek onda kada dosegne one kojima je upućena. Skupina egzegeta iz cijeloga svijeta, tzv. Papinska biblijska komisija, pripremila je 1993. god. dokument Tumačenje Biblije u Crkvi kojim također ističe važnost filozofske hermeneutike i znanstvenih spoznaja u književnosti za biblijsku egzegezu. Taj dokument u većem svojem dijelu donosi opis različitih metoda i pristupa koji se koriste u suvremenoj interpretaciji Biblije, upućuje na njihove mogućnosti i ograničenja. U zadnjim dvjema točkama govori o nekim aspektima koji su karakteristični za katoličku interpretaciju Biblije i o mjestu koje tumačenje Biblije zauzima u životu Crkve. Najraširenija je suvremena znanstvena metoda tumačenja Biblije povijesno-kritička, koja ima trostruko načelo: povijesno – osvjetljuje povijesne procese koji su doveli do nastanka biblijskih tekstova; kritičko – služi se znanstvenim kriterijima, što je moguće objektivnijima, bez apriornih sudova; analitičko – istražuje biblijski tekst na isti način kao što bi istraživala bilo koji drugi drevni tekst. Takvoj metodi priznaje se prvorazredna vrijednost, ali ona nije dostatna jer se dijakronijski zaustavlja na smislu teksta u njegovim povijesnim okolnostima nastanka. S pomoću drugih metoda, tzv. sinkronog usmjerenja, nastavlja se u traženju smisla biblijskog teksta za suvremenog čitatelja. To su metode literarne analize – retorička, narativna i semiotička. U interpretaciji biblijskog teksta ovim metodama očekuje se njihova otvorenost prema povijesti. Semiotička se metoda usto treba osloboditi pretpostavke strukturalizma, koji negira izvantekstualne povijesne subjekte i odnose. Pristupi utemeljeni na tradiciji – kanonski, rabinski, pristup povijesne učinkovitosti teksta – prilaze biblijskim tekstovima u njihovim suodnosima jer su samo kao cjelina svjedočanstvo velike tradicije. Pristupi humanističkih znanosti – sociološki, antropološki, psihološki i psihoanalitički – respektiraju činjenicu da Biblija, premda Božja riječ, nosi psihološke uvjetovanosti različitih autora njezinih spisa. Dva su kontekstualna pristupa biblijskom tekstu: oslobodilački (liberacionistički) i feministički. Oslobodilački pristup nastoji istaknuti u biblijskim utemeljujućim događajima sposobnost i poticaj novim aktualizacijama u sadašnjoj povijesti. Značenje i ulogu žene u Bibliji i početcima Crkve nastoji osvijetliti feministički pristup. Nijedan pristup i metoda tumačenja Biblije nisu sami dovoljni. Dokument Biblijske komisije odbacuje jedino fundamentalistički pristup Bibliji, koji karakterizira opasnim jer je doslovan, vrsta »intelektualnog samoubojstva«. Suvremene metode tumačenja i pristupa biblijskomu tekstu nose u sebi interkonfesionalnu oznaku. Egzegeti različitih konfesija služe se istovjetnim metodama i pristupima, analogni su im hermeneutički ciljevi i zato mogu biti angažirani na zajedničkim biblijskim projektima. Biblijski prijevodi Biblija je danas cjelovito ili dijelom prevedena na većinu jezika svijeta. Najstariji su pokušaji prevođenja Biblije postegzilska parafraziranja hebrejskih tekstova na aramejski jezik, tzv. targumi (postbiblijski hebr. targūmīm, aramejski targū’m prijevod). Targum Onkelos iz II. ili III. st. postao je službeni sinagogalni targum. U III. st. pr. Kr., prema predaji iz Aristejeva pisma, 72 prevoditelja prevode Toru na grčki za kralja Ptolemeja. To je početak prijevoda Septuaginte ili Sedamdesetorice. Ona služi kao polazište verziji Vetus Latina (II. st.), koptskomu (III. ili IV. st.), etiopskomu (IV. st.) i armenskomu (V. st.) prijevodu. Potkraj IV. st. Jeronim je priredio latinski prijevod Biblije, Vulgatu, koja nakon Tridentskoga koncila (1546) postaje službenim tekstom u Katoličkoj crkvi i ostaje u uporabi sve do reformi II. vatikanskoga koncila. Po nalogu pape Pavla VI. priređena je 1979. Nova Vulgata. Zbog značenja i utjecaja biblijskog teksta u kulturi svakog naroda, u priređivanju suvremenih prijevoda Biblije često rade zajednički egzegeti i lingvisti. Prevođenje Biblije u Hrvata U hrvatskim krajevima biblijski tekstovi tijekom povijesti prevođeni su na tri narječja: čakavsko, kajkavsko i štokavsko. Pisani su glagoljicom, latinicom, bosančicom i ćirilicom. Najstariji biblijski termini s hrvatskim osobinama jesu bilješke iz XI. i XII. st. na marginama Radonove Biblije. Staroslavenski prijevod Ćirila i Metodija iz IX. st. bio je prihvaćen i među Hrvatima. Najraniji hrvatski biblijski tekstovi priređivani su za lekcionare, izbor biblijskih čitanja za liturgijske potrebe. Hrvati su u XIII. st. imali liturgijske glagoljske knjige. O tome svjedoči pismo pape Inocenta IV. senjskomu biskupu iz 1248. kojim se otklanja sumnja u pravovjernost takvih knjiga. Tijekom stoljećâ nastajali su lekcionari s dijalektalnim i alfabetskim osobitostima. Očuvani fragment korčulanskog lekcionara iz XIV. st. na čakavskom najstariji je rukopis neke knjige uopće na hrvatskom jeziku. Na čakavskom je i zadarski lekcionar iz XV. st. Sa splitskim Bernardinovim Lekcionarom na čakavskome Hrvati dobivaju 1495. prvu tiskanu knjigu latinicom na hrvatskome. N. Ranjina iz Dubrovnika pripremio je 1508. prvi lekcionar na štokavskom narječju. U XVI. st. pojavljuju se tri protestantske postile redom glagoljicom, latinicom, pa ćirilicom. I. Bandulavić je 1613., imajući za uzor Bernardinov Lekcionar, priredio lekcionar na štokavskom za Bosnu. Lekcionar B. Kašića, autora prve hrvatske gramatike, tiskan je 1641. u Rimu. Zaslugom A. Vramca izlaze 1586. lekcionari na kajkavskom Postila po nedelne dni te Postila po godovne dni. Nedjeljna su čitanja bila popraćena tumačenjem. Raniji kajkavski lekcionari nisu sačuvani. U kajkavskim krajevima bio je prihvaćen osobito lekcionar Szveti Evangeliomi N. Krajačevića iz 1651. Gradišćanski Hrvati dobivaju svoj lekcionar 1732. Biblijska poetska zbirka psalama prevođena je selektivno za redovnički Mali oficij, no nastali su vrlo rano i cjeloviti prijevodi psaltira. S područja Dubrovnika je tzv. Vatikanski hrvatski molitvenik iz XIV. st. koji je najstariji hrvatski rukopisni oficij s psalmima. God. 1512. tiskan je jedan takav molitvenik kao prva tiskana knjiga na bosančici. U XVI. st. izlaze Psalmi Davidovi Luke Bračanina. I. Gundulić, kao i više pjesnika prije i nakon njega, slobodnije su prepjevali dio ili cijeli psaltir. Prevođenjem psalama i biblijskih tekstova općenito je obogaćivano hrvatsko teološko i drugo nazivlje. Na hrvatskom području od XV. st. do danas nastalo je najmanje osam cjelovitih prijevoda Biblije na hrvatski jezik, od kojih su četiri u cjelini i tiskana. Za prvi cjeloviti biblijski prijevod na hrvatski dao je nalog 1521. Bernardin Frankopan Grobnički. Za njegovu se Bibliju zanimaju P. Trubar, u predgovoru svojega slovenskog NZ 1557., i Riječanin F. Barbo. Sačuvani su prijevodi Post i Izl u Dubrovniku iz XV/XVI. st. Protestanti P. Trubar, S. Konzul Istranin i A. Dalmatin izdaju u Tübingenu (pa Urachu) Novi zavjet glagoljicom u dva dijela 1562. i 1563., a 1564. i Proroke. Kada je B. Kašić 1625. započeo s prijevodom SZ, već je imao svoj prijevod NZ. Taj drugi cjeloviti hrvatske prijevod Biblije ostao je u rukopisu. Crkvene su ga vlasti odbile tiskati iz jezičnih razloga. Bio je na narodnome jeziku i latinici, a ne na crkvenoslavenskoj jezičnoj tradiciji. U XVIII. st. S. Rusić priređuje u Dubrovniku Novi Uvjet na narodnome jeziku. Rukopis trećega cjelovitog hrvatskog prijevoda Biblije, Poljička Biblija, na štokavskoj ikavici, čije je prevođenje počelo 1768., čuva se u arhivu HAZU. M. Jurjetinović-Ivakić Kaštelanin popratio je 1794. svoje Pismo Sveto Staroga Zakona pučkoga razglasa komentarom. M. Vrhovac inicira 1803. kajkavski biblijski prijevod, no posao nije dovršen. Napokon, kao prvi cjelovito tiskani hrvatski prijevod, izlazi u Budimu u 6 svezaka Sveto pismo… sada u jezik slavno-ilirički izgovora bosanskog prenešeno s paralelnim latinskim tekstom i bilješkama. Prevoditelj toga četvrtoga cjelovitog biblijskog teksta na hrvatski bio je M. P. Katančić. Oko 30 godina nakon Katančića, 1858–61., Hrvati dobivaju drugi cjelovito tiskani prijevod Biblije u Beču pod naslovom Sveto pismo staroga i novoga uvita u 12 svezaka. Autor ovoga petoga cjelovitog prijevoda, na dalmatinskoj štokavskoj ikavici, bio je I. M. Škarić. Marom B. Šuleka izlazi 1877. pohrvaćeni NZ s Psalmima, a u srodnoj obradbi M. Rešetara 1895. i cijela Biblija Đ. Daničića i V. Karadžića. Iste god. počinje izlaziti u Sarajevu Sveto pismo Novoga zavjeta J. Stadlera u 4 sveska s komentarom. Prijevod V. Čebušnika Sveto Pismo Staroga i Novoga zavjeta, 1811. i 1813., nema cjelovit SZ, a jezično se oslanja na V. Karadžića. Sveto Pismo Novoga Zavjeta F. Zagode iz 1925. priređeno je prema grčkom izvorniku i Vulgati i oslobođeno utjecaja prijevoda V. S. Karadžića. Između dvaju svjetskih ratova A. Sović prevodi s izvornih jezika cijelu Bibliju. Taj šesti cjeloviti hrvatski prijevod ostaje u rukopisu, ali će biti poslije dijelom upotrijebljen za tzv. Zagrebačku Bibliju. Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta I. E. Šarića iz Sarajeva sedmi je cjeloviti hrvatski prijevod, treći u cjelini tiskan 1941–42. U prijevodu Lj. Rupčića izlazi 1967. Novi zavjet. Velik uspjeh doživio je osmi hrvatski prijevod cijele Biblije, četvrti cjelovito tiskan, Biblija: Stari i Novi zavjet, tzv. Zagrebačka Biblija iz 1968. Tekst s izvornih jezika prevelo je više prevoditelja, izdanje su priredili zajednički bibličari i književnici pod uredničkim vodstvom J. Kaštelana i B. Dude. Ta je Biblija postala »koine hrvatskog jezika« (T. Ladan) u okolnostima koje su bile vrlo nepovoljne za taj jezik. S. Grubišić, jedan od prevoditelja Zagrebačke Biblije, izdao je u Chicagu, 1973–84., svoj prijevod SZ, Hrvatsku Bibliju u 8 svezaka, da otkloni »neujednačenosti« Zagrebačke Biblije. Luksuzno izdanje Ilustrirane Biblije mladih iz 1968. doživjelo je desetak izdanja. Sličnu dobru prihvaćenost ima i prijevod Novoga zavjeta B. Dude i J. Fućaka kojega su tekstovi priređivani prvotno za liturgijske potrebe. Taj će NZ 1992. biti popraćen uvodima i bilješkama francuskoga ekumenskog prijevoda Biblije (TOB). Isti će prijevod 1994. nadomjestiti Rupčićev prijevod NZ u Zagrebačkoj Bibliji, koja izlazi s prevedenim uvodima i bilješkama iz La Bible de Jérusalem. Prijevod G. Raspudića Novi zavjet izlazi 1987., a u prijevodu T. Ladana pojavile su se 4 novozavjetne knjige: Evanđelje po Ivanu (1980), Evanđelje po Luki (1985), Evanđelje po Marku (1990), Apokalipsa (1992). Važnost Biblije prelazi okvire njezine vjerske upotrebe. Biblija, enciklopedija židovske religije, povijesti, filozofije i književnosti, s kršćanstvom i helenizmom dobiva svjetsko značenje. Preko nje su hebrejski, grčki, a i latinski jezik, stil, pojmovi, estetika i moral duboko impregnirali jezike, misaoni svijet i mentalitet europskih narodâ. Biblijski prijevodi postali su temelj i plodno tlo za osnivanje i razvoj pismenosti i književnosti mnogih naroda, pa tako i hrvatskoga. Hrvatsku kulturu, kao i ostale europske kulture, posebice likovne umjetnosti i književnost, nemoguće je razumjeti bez poznavanja biblijskog sadržaja. Terminološki i tematski Biblija je prožela hrvatsku književnost od M. Marulića (Judita u versih harvacki složena, Davidijada) do S. S. Kranjčevića i M. Krleže (Adam i Eva, Saloma). MG118 (N)

Са филолошког и теолошког гледишта наслов “Библија” означава свету књигу, односно збирку светих књижица или Свето писмо, то јест свете списе садржане у једно по томе што богонадахнуто и побожно говоре о Богу и о божјем односу према човеку и људском свету. Најстарији од ових списа темеље се како на усменом тако и на писаном Мојсијевом предању из XIII века пре Христа, а најмлађе од њих је написао Христов апостол Јован крајем првог века нове ере. Стари завет је канонизован око 90. године нове ере, на сабору у Јавнеу, када је из већег корпуса религијске литературе издвојено 24 књиге написане на хебрејском језику. Нови завет садржи 27 религијских текстова, а прва целовита листа новозаветних књига обзнањена је 367. године у ускршњем писму епископа Атанасија црквама у Египту. Овај избор има најопштију информативну намену, али може да се користи као лектира за веронауку, за литерарну или теоријску анализу, као и за друге потребе, како школске тако и остале. Из садржаја Шта је Библија? / Милан Вукомановић, 7 Пример унутрашње повезаности Библије на основу три библијске теме из школског штива / Миодраг Лома, 399 Наслов: Библија, избор текстова Издавач: Завод за уџбенике Страна: 431 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 20 cm Година издања: 2000 ИСБН: 86-17-08267-4

Uzani put Pravoslavlja vodi u život večni: Svako srbsko (srpsko) domaćinstvo treba da zna i da mu sledi, Arhimandrit Mardarije Izdavač: Manastir Središte u Malom Središtu kraj Vršca Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 315 strana. Knjiga je odlično očuvana. Posveta na predlistu prekrečena. Sadržaj: I - PASTIRSKE POUKE, VREME U KOME ŽIVIMO, A MI?!, KAKO DALJE?!, II - DRŽAVNI I DUHOVNI OCI SRPSKE NACIJE, STEFAN NEMANJA - SIMEON MIROTOČIVI I SINOVI SAVA I STEFAN PRVOVENČANI KRALJ - MONAH SIMON, ZAVEŠTANJA STEFANA NEMANJE, ZAVEŠTANJE ZEMLJE, ZAVJEŠTANJE KRVI, ZAVJEŠTANJE GROBOVA I KOSTIJU, ZAVJEŠTANJE NEBA I ZVIJEZDA, ZAVJEŠTANJE JEZIKA, ZAVJEŠTANJE CRKAVA, ZAVJEŠTANJE DRŽAVE, ZAVJEŠTANJE VLASTI, ZAVJEŠTANJE KNJIGE I PISMA, ZAVJEŠTANJE PJESME I SVIRKE, ZAVJEŠTANJE IMENA SRPSKIH, III - BOG I SVET, DESET BOŽIJIH ZAPOVESTI - (2, Mojs, 20:2-17), SVETO PISMO - (Stari i novi zavet), JEVANĆELJE (Novi Zavet) - Dobra, radosna vest, GOSPOD ISUS HRISTOS - ISKUPITELJ I PRESVETA BOGORODICA MARIJA PRISNODJEVA, OJ NEDELJO, PASHALNA TABLICA, ISTOČNIČE ŽIVONOSNI, IV - NASTANAK HRISTOVE CRKVE, VERA VEČNA, VERA STARA, V - O USTROJSTVU HRAMA, O NEOPHODNOSTI DA SE POSEĆUJE HRAM BOŽIJI, VI - KOLIKO SELA TOLIKO ADETA (OBIČAJA), VIII - POKAJANJE, ISPOVEST, POST I PRIČEŠĆE, VIII - O MOLITVI, OSNOVNE MOLITVE, SAVETI I UPUTSTVA, MOLITVE ZA RAZNE POTREBE, IX - POUKE, NE KRADI DRŽAVU (Vladika Nikolaj), NARODE NE PSUJ, X - BESEDE OČINSKE POUKE SVETOG STARCA FILOTEJA, XI - REČI VEČNOGA ŽIVOTA (Jov, 6:68), Himna ljubavi, XII - ZAVRŠNO KAZIVANJE SASTAVLJAČA

Садржај О писцу књиге, 5 СТРАДАЊЕ ХРИСТОВО I СЛУГА ГОСПОДЊИ: ПРОРОШТВО И ИСПУЊЕЊЕ Слуга Господњи: Пророштво и испуњење, 13 1. Крштење и кушња Исуса, 23 2. Одбацивање Христа у Назарету, 28 3. Прво предсказање Страдања, 30 4. Преображење Христово и друго предсказање Страдања, 34 5. Треће предсказање Страдања, 37 II ХРИСТОВА СЛУЖБА У ЈЕРУСАЛЕМУ 1. Улазак у Јерусалем, 48 2. Чишћење Храма, 53 3. Три питања, 58 4. Прича о злим виноградарима, 66 5. Речи о будућим догађајима, 70 III НОЋ ПРЕД РАСПЕЋЕ 1. Тајна Вечера, 92 2. Христос у Гетсиманији, 100 3. Христос пред Синедрином, 103 IV СУЂЕЊЕ ПРЕД ПИЛАТОМ И РАСПЕЋЕ 1. Политичко суђење, 114 2. Одговорност за Христову Смрт, 120 3. Речи са Керста, 124 Закључак, 133 Наслов: Страдање Христово: Тумачење делова Светог Писма Старог и Новог Завета везаних за Распеће Христов Издавач: Светигора Страна: 139 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 10,0 x 17,0 cm Година издања: 2007 ИСБН: 978-86-7660-066-3

Златоуст је написао своје дело О девствености релативно млад, у време своје ђаконске службе у Антиохији (око 382. године). У том спису, попут осталих светих Отаца Цркве четвртог века, он веома хвали девичантсво и истиче његову узвишеност над браком. У спису који је написан као расправа, а не као беседа, ипак има и ораторског поступка, карактеристичног иначе за Златоуста беседника. Главна му је тема у спису била тумачење Апостола Павла, особито 7. главе његове 1. посланице Коринћанима, али и тумачење других одговарајућих овој теми места из Светог Писма Старог и Новог Завета. Наслов: Свети Јован Златоусти: О девствености Издавач: Православни богословски факултет Свети Василије Острошки, Фоча Страна: 130 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2011 ИСБН: 978-99938-872-8-7

Sadržaj: VERA SVETIH – Nikolaj Velimirović Vladika Nikolaj Velimirović (1881-1956), jedna je od najupečatljivijih ličnosti srpske pravoslavne duhovnosti. Školovao se u Švajcarskoj i Engleskoj gdje je i doktorirao. Neki ga smatraju najnedogmatskijim srpskim teologom. Knjige, pastirska pisma, propovedi i velika javna angažovanost učinili su ga veoma popularnim, a zbog njegovog velikog ugleda i uticaja Nemci su ga po okupaciji Srbije uhapsili i na kraju internirali u konc-logor Dahau. Nakon rata je otišao u SAD gdje je i umro. Zanimljiva je jedna crtica iz njegovog života koja je vezana za njegov rad. Naime između dva svetska rata, Nikolaj je na jednom od svojih putovanja po Jugoslaviji držao propoved u Banjaluci. Nakon te propovedi neki je stari musliman rekao: „Da ovaj Božiji čovjek češće dolazi i govori nam, svi bi se mi vratili u veru pradedovsku!?“ Iz sadržaja knjige VERA SVETIH pravoslavna veronauka – Nikolaj Velimirović – Uvod – O hrišćanskoj veri uopšte – Glava I – Poreklo i izvori pravoslavne vere 1. SVETO PISMO A) KNJIGE STAROG ZAVETA B) KNJIGE NOVOG ZAVETA 2. SVETO PREDANJE – Glava II – Hrišćansko pravoslavno ispovedanje vere Tumačenje simvola vere – Glava III – Sedam Svetih Tajni – Glava lV – Starozavetni Zakon – Glava V – Novi Božji Zakon – Glava VI – Pravoslavna crkvena godina PRAZNICI, POSTOVI U PRAVOSLAVNOJ CRKVI, ZADUŠNI DANI U PRAVOSLAVNOJ CRKVI – Glava VII – O sveštenim predmetima -SVETI KRST, SVETE IKONE, SVETE MOŠTI, ZAKLJUČAK, CRKVENE ZAPOVESTI – Glava VIII – Izbor iz Svetog Predanja -REČI SVETITELJA, CRKVENE PESME VERA SVETIH – Nikolaj Velimirović Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Опис ПИТАЊЕ: У молитви Светог Симеона Новог Богослова, молитвеног правила пред причешће, стоји: У књизи Твојој записано је и оно што још није учињено. Не изгледају ли ове речи некако као вера у предодређење? И како их помирити са учењем Православне цркве о слободи човека? ОДГОВОР: Слобода човека као духовно-моралног бића, неодвојиви је део учења како Старог тако и Новог завета. Већ наредба Божја, дата првим људима, изражава тај став (а исто тако заповести Декалога, као и остале), јер: Не једи с њега, и у који дан будеш јео с њега умрећеш, јасно претпоставља слободу – да једе или не једе – онога које је упућена. На многим местима Свето писмо казује и директно да је у човековој власти избор: или да поступа у сагласности са вољом Божјом, тј. морално добро, или супротно томе – зло, попут овога…

Књига Књижевност старог века представља врсту приручника за ученике средњих школа, који је веома драгоцен за наставу српског језика и књижевности, јер умногоме допуњује градиво, предочено у њиховим уџбеницима. Приређивач је тако конципирао књигу да је посебна пажња посвећена уводним објашњењима о Старом и Новом завету, као и о Библији уопште, где се ученицима приказују особености сваке књиге, али им се указује и на важности читања Светог писма. У књизи се налази избор текстова из Старог завета, међу којима су Прича о потопу и Песма над песмама, као саставни делови програма из књижевности у средњој школи. Оно што ову књигу чини изузетном јесте то што се у њој налазе Даничићев и Милићевићев превод Песме над песмама. Милићевићев превод олакшава разумевање текста, јер се у њему, попут путоказа, налазе поднаслови који побољшавају рецепцију предоченог. О хришћанској књижевности говори се кроз избор из Новог завета, међу којима су Беседа на гори и Блаженства. Та дела су наглашена избором одломака и коментарима Теофилакта Охридског, најподобнијег тумача Јеванђеља у историји хришћанства. Оно што краси овај део књиге јесте управо то што се у њему налазе изводи Јеванђеља по Матеју и Луки, који на два начина описују живот Исуса Христа. Страдање и васкрсење Христово приказано је, такође, у овом одељку према сведочењу јеванђелиста Матеја и Јована, али и кроз коментаре Теофилакта Охридског. Примећено је како је приређивач ове књиге водио рачуна о сваком детаљу, те се тако на самом крају налази Појмовник библијских речи, мали водич кроз Библију, без којег је немогуће разумети поменуте текстове. Наслов: Књижевност старог века: јеврејска и хришћанска књижевност (брош повез) Издавач: Школска књига Страна: 216 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 20 cm ИСБН:

jevrejska i hrišćanska književnost Knjiga Književnost starog veka predstavlja vrstu priručnika za učenike srednjih škola, koji je veoma dragocen za nastavu srpskog jezika i književnosti, jer umnogome dopunjuje gradivo, predočeno u njihovim udžbenicima. Priređivač je tako koncipirao knjigu da je posebna pažnja posvećena uvodnim objašnjenjima o Starom i Novom zavetu, kao i o Bibliji uopšte, gde se učenicima prikazuju osobenosti svake knjige, ali im se ukazuje i na važnosti čitanja Svetog pisma. U knjizi se nalazi izbor tekstova iz Starog zaveta, među kojima su Priča o potopu i Pesma nad pesmama, kao sastavni delovi programa iz književnosti u srednjoj školi. Ono što ovu knjigu čini izuzetnom jeste to što se u njoj nalaze Daničićev i Milićevićev prevod Pesme nad pesmama. Milićevićev prevod olakšava razumevanje teksta, jer se u njemu, poput putokaza, nalaze podnaslovi koji poboljšavaju recepciju predočenog. O hrišćanskoj književnosti govori se kroz izbor iz Novog zaveta, među kojima su Beseda na gori i Blaženstva. Ta dela su naglašena izborom odlomaka i komentarima Teofilakta Ohridskog, najpodobnijeg tumača Jevanđelja u istoriji hrišćanstva. Ono što krasi ovaj deo knjige jeste upravo to što se u njemu nalaze izvodi Jevanđelja po Mateju i Luki, koji na dva načina opisuju život Isusa Hrista. Stradanje i vaskrsenje Hristovo prikazano je, takođe, u ovom odeljku prema svedočenju jevanđelista Mateja i Jovana, ali i kroz komentare Teofilakta Ohridskog. Primećeno je kako je priređivač ove knjige vodio računa o svakom detalju, te se tako na samom kraju nalazi Pojmovnik biblijskih reči, mali vodič kroz Bibliju, bez kojeg je nemoguće razumeti pomenute tekstove. Čitaj dalje

Komentari, koje je u ovoj knjizi dao jedan od najboljih poznavalaca jevrejskog nasleđa, nude rešenje za nekoliko dugotrajnih problema i bacaju novo svetlo na mnoga tumačenja proročanstava iz Knjige proroka Danila. Na potpuno drugačiji način daje se uvid u pitanja poput ovih: Da li literarni oblik sam po sebi daje nagoveštaje kako bi trebalo da tumačimo Danilova proročanstva? Da li je Mihailo samo jedan od knezova ili knez nad knezovima? Kako to da je car Navuhodonosor zaboravio svoj san? Zašto je Danilo započeo svoj trosedmični post baš u vreme svetkovanja Pashe? Žak Dukan ponovo oživljava svet Vavilona, objašnjava nejasne nagoveštaje, otkriva ono što je skriveno unutar samih proročanstava i pomaže nam da razjasnimo njihovo značenje. Njegovo istraživanje drevnih jevrejskih izvora i poznavanje jezika na kome je pisan originalni tekst čine ovu knjigu vrednim doprinosom postojećoj literaturi. Žak Dukan je odbranio doktorat iz jevrejskog jezika i književnosti na Univerzitetu u Strazburgu, kao i drugi doktorat iz tumačenja Starog zaveta na Univerzitetu Endrus, na kome radi kao profesor Seminara za jevrejski jezik i kulturu i Stari zavet. Naslov: Tajna knjige proroka Danila Izdavač: Preporod Strana: 194 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 20 cm Godina izdanja: 2010 ISBN: 978-86-423-0274-4

ПРЕДГОВОР Алкохолизам – најстрашнији порок људског рода, који је овде са разних страна разматран, очигледно, на свакога, ко је у њему препуштен, ставља свој срамни жињ и, не чинећи никакав изузетак, свакога води у неизбежну пропаст. Изопачена душа, болесно тело, превремена старост и смрт, пород са наследним склоностима ка болестима и пороцима, разноврсни злочини, који укључују и убиства и самоубиства – све су то најстрашнији пратиоци пијанства који су овде јасно назначени. Постепено код пијанца замру све људске врлине, нестају природни осећаји, разум се помрачује, срце постаје окорело; он постаје неспособан да осећа жалост ближњих као и радост њихову. Није случано да се на многим местима у Светом Писму Старога ЗАвета на ову страст упозорава као да се упозорава на змију. Пут до просјачког штапа, помрачење ума, разврат и сваковрсне несреће и жалости ова страст доноси онима кои се препуштају овом пороку. По учењу, пак, Новога Завета, пијанци неће ући у Царство Божије (1. Кор. 6, 10) … Наслов: Како се ослободити порока алкохолизма и наркоманије Издавач: Светигора Страна: 383 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 14x20 cm ИСБН: