Stari i novi zavet, Karadžić, Daničić. Odlično očuvana, tvrd pivez, zlatotisk, štampa na finom papiru.

31254) BIBLIJA Sveto Pismo Stari i Novi Zavet , prevod Đura Daničić / Vuk Karadžić , Britansko i inostrano biblijsko društvo Beograd 1990 , tvrd povez, , format 12,5 x 18,5 cm , zlatotisak, ćirilica, 807 + 267 strana

prevod vuk i daničić odlično očuvana im2

odlično očuvana

SVETO PISMO BIBLIJA ILI SVETO PISMO STAROGA I NOVOGA ZAVJETA PREVEO STARI ZAVJET DJURO DANICIC NOVI ZAVET PREVEO VUK STEFANOVIC KARADZIC Izdavac: Preporod Beograd 2020. Cvrst povez 807,267 str. Trag nagnjecenja na rubu korice knjige. Na zadnjem listu forzeca zapisan neki broj telefona hemijskom olovkom.

Biblija Stari i Novi zavet Preveli Danicic i Karadzic Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom na prvoj strani,tvrd povez,format 24 cm,910 str. (88)

Sveto pismo Novog zaveta Sveto pismo Starog i Novog Zaveta sa pozlatom na knjižnom bloku i biblijskim mapama.

U vrlo dobrom stanju, nekorišćena Biblija ili Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta / preveo Stari zavjet Đura Daničić, Novi zavjet preveo Vuk Stef. Karadžić Jedinstveni naslov Biblija Ostali naslovi Biblija Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2001 Novi Sad : Longin, 2001 (Veternik : LDIJ) Fizički opis 807, 267 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Daničić, Đuro, 1825-1882 = Daničić, Đuro, 1825-1882 Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 = Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 Napomene Jedinstv. stv. nasl.: Biblija Tiraž 888. Predmetne odrednice Sveto pismo. Stari zavet. Novi zavet

U vrlo dobrom stanju, nekorišćena Biblija ili Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta / preveo Stari zavjet Đura Daničić, Novi zavjet preveo Vuk Stef. Karadžić Jedinstveni naslov Biblija Ostali naslovi Biblija Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2001 Novi Sad : Longin, 2001 (Veternik : LDIJ) Fizički opis 807, 267 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Daničić, Đuro, 1825-1882 = Daničić, Đuro, 1825-1882 Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 = Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 Napomene Jedinstv. stv. nasl.: Biblija Tiraž 888. Predmetne odrednice Sveto pismo. Stari zavet. Novi zavet

Sadržaj: BIBLIJSKA ISTORIJA stari i novi zavet – Dimitrij Sokolov Ova knjiga je priređena prema izdanju iz 1923 godine. Potreba za što potpunijom Biblijskom istorijom osećala se kod nas između minula dva rata. Nju su naročito osećale, pogotovo danas, naše bogoslovenske škole u cilju temeljnijeg proučavanja Svetog pisma, odnosno reči Božije i puteva promisla Božjeg. Budući da se u Biblijskoj istoriji sažeto i hronološki, uz nužna objašnjenja i komentare, izlažu događaji koji se sadrže u svim Starozavetnim i Novozavetnim knjigama Svetog pisma, ona će dobro doći i svakom onom ko želi da se upozna sa najčitanijom u svetu Knjigom nad knjigama – Biblijom. U cilju temeljnijeg proučavanja Svetog pisma, odnosno reči Božije i puteva promisla Božjeg. Budući da se u Biblijskoj istoriji sažeto i hronološki, uz nužna objašnjenja i komentare, izlažu događaji koji se sadrže u svim Starozavetnim i Novozavetnim knjigama Svetog pisma, ona će dobro doći i svakom onom ko želi da se upozna sa najčitanijom u svetu Knjigom nad knjigama – Biblijom. BIBLIJSKA ISTORIJA stari i novi zavet – Dimitrij Sokolov Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

33837) SVETO PISMO ZA MLADE STARI I NOVI ZAVJET , Prva književna komuna Mostar 1990 , ilustracije Marija Paskal , 2 knjige, očuvano, tvrd povez, format 20,5 x 25,5 cm , 154 + 154 strane , bogato ilustrovano u boji , latinica,

Sveto pismo za mlade, stari i novi zavjet Tvrd povez,A4 format. Dve knjige ,prepuno ilustacija Marije Paskval ( ilustratora cuvenih knjiga Bajke u slici ) lepo ocuvano,obe knjige imaju 304 strane. vr130

BIBLIJA ILI SVETO PISMO STAROGA I NOVOGA ZAVJETA .PREVEO STARI ZAVJET DJURO DANIČIĆ,NOVI ZAVJET VUK STEF.KARADŽIĆ

PREVEO STARI ZAVJET DJURA DANICIC NOVI ZAVJET PREVEO VUK STEFANOVIC KARADZIC U BIOGRADUIZDANJE BRITANSKOGA I INOSTRANOGA BIBLIJSKOGA DRUSTVA STAMPANO U SVEDSKOJ, 1952 SOLIDNO OCUVANA STANJE SA SLIKE

Stari Zavjet preveo Djuro Danicic Novi Zavjet preveo Vuk Stefanovic Karadžic Na nekoliko mesta ima podvlaceno flomasterom fluorescentnim.

J.Petrovic,S.Karlovci,153x220mm,132 strane. Pisane sitne beleske obicnom olovkom,ilustrovano. Rikna ostecena,ima jos dosta manjih nedostataka... Udzbenik Библијска повјесница старога и новога завјета за школску младеж Свето писмо Стари завет Свето писмо Нови завет Postarina 90 RSd.

Novi zavet je hrišćanski naziv za zbirku spisa koje hrišćani smatraju svetim. To je novi savez Isusa koga hrišćani smatraju Hristom sa ljudima. Hrišćani veruju da su zbivanja i zagonetke Starog zaveta dobili u njemu svoju odgonetku i punoću. U svetom pismu Novog zaveta jevanđelisti su opisali događaje od rođenja Isusa Hrista, pa sve do njegovog vaskrsenja iz mrtvih i vaznesenja. Opisan je i silazak Svetog duha na prve Hristove učenike, apostole i njihovo propovedanje njegovog imena i nauke. U njima je ukazano i na sve ono što će se dogoditi do drugog dolaska Hristovog i strašnog suda. Knjige Novog zaveta se sastoje iz četiri jevanđelja (gr. evangelion - dobra vest ili blaga vest), nekolicine apostolskih pisama i drugih dela. Novi zavet je na srpski preveo Vuk Stefanović Karadžić 1819. godine i objavio ga pod naslovom Novi Zavjet 1847. godine u Beču. Naslov: Novi Zavjet GOSPODA NAŠEGA ISUSA HRISTA - Vuk Karadžić Pisac: Vuk Stefanović Karadžić Izdavač: Feniks Libris Godina: 2006 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd, Lakiran Broj strana: 607 Format: 21 cm Očuvanost: Nekorišćena knjiga, nečitana.

Novi zavet je hrišćanski naziv za zbirku spisa koje hrišćani smatraju svetim. To je novi savez Isusa koga hrišćani smatraju Hristom sa ljudima. Hrišćani veruju da su zbivanja i zagonetke Starog zaveta dobili u njemu svoju odgonetku i punoću. U svetom pismu Novog zaveta jevanđelisti su opisali događaje od rođenja Isusa Hrista, pa sve do njegovog vaskrsenja iz mrtvih i vaznesenja. Opisan je i silazak Svetog duha na prve Hristove učenike, apostole i njihovo propovedanje njegovog imena i nauke. U njima je ukazano i na sve ono što će se dogoditi do drugog dolaska Hristovog i strašnog suda. Knjige Novog zaveta se sastoje iz četiri jevanđelja (gr. evangelion - dobra vest ili blaga vest), nekolicine apostolskih pisama i drugih dela. Novi zavet je na srpski preveo Vuk Stefanović Karadžić 1819. godine i objavio ga pod naslovom Novi Zavjet 1847. godine u Beču. Naslov: Novi Zavjet GOSPODA NAŠEGA ISUSA HRISTA - Vuk Karadžić Pisac: Vuk Stefanović Karadžić Izdavač: Feniks Libris Godina: 2006 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd, Lakiran Broj strana: 607 Format: 21 cm b7

sitna ostecenja na koricama unutra - novo Izdavač: Leo Commerce Broj strana: 168 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21 x 29 cm Moje najdraže biblijske priče nastale su iz želje da se mališanima, uz zanimljive ilustracije, što jednostavnijim jezikom, bez preteranog kićenja i ulepšavanja, približi najčitanija knjiga na svetu - Biblija. Upoznajte prve ljude, saznajte kuda je Bog vodio svoj izabrani narod i kako je vera opstajala kroz vekove. Od Adama i Eve do Isusa i njegovih apostola ljudski put bio je trnovit, ali ipak uzbudljiv i pun čudesa. Krenite na nesvakidašnje putovanje kroz Stari i Novi zavet uz mnoštvo pažljivo odabranih priča. SADRŽAJ Stari zavet: Stvaranje sveta i prvih ljudi, Prvi greh i isterivanje iz raja, Kain i Avelj, Nojeva barka, Potop i izmirenje, Vavilonska kula, Avram i Lot, Isakovo rođenje, Isav i Jakov, Josifova ljubomorna braća, Josif kod faraona, Mojsije, Faraon i pošasti, Napuštanje Misira, Prelazak preko Crvenog mora, Zapovesti na gori, Dalje ka obećanoj zemlji, Prelazak preko Jordana, Osvajanje Jerihona, Bog bira Gedeona, Gedeon pobeđuje Madijane, Samson, Samson i Dalida, Nojemina i njene snaje, Rutina požrtvovanost, Samuilo, Saul, Biranje novog cara, David i Golijat, Najbolji prijatelji, David postaje car, Rođenje još jednog cara, Solomonova mudrost, Izgradnja hrama, Prorok Ilija, Jelisije, Jelisijeva čuda, Jona beži od Boga, Spasenje grada, Sotonino iskušavanje, Jovovo izbavljenje, Plač Jeremijin, Đaci na dvoru, Tumačenje sna, U ognjenoj peći, Danilo u jami s lavovima, Jestira Novi zavet: Najavljivanje Isusovog i Jovanovog rođenja, Isusovo rođenje, Sasvim neobično detinjstvo, Isusovo krštenje, Iskušavanje, Prvo čudo, Razgovor sa Samarićankom, Isceljenje ubogog i prihvatanje grešnog, Dvanaestorica izabranih, Beseda na gori, Poučne priče, Kroćenje prirode i ljudi, Stradanje Jovana Krstitelja, Umnožavanje hrane, Isus hoda po vodi, Pomaganje onima koji veruju, Hristovo preobraženje , Izlečenje gubavih i grešna žena, Lazar ustaje, U Jerusalimu, Poslednja večera, Judin poljubac, Petao kukuriče, Isus pred Pilatom i Irodom, Raspeće, Pogreb, Hristovo javljanje, Isus na moru, Hristovo uznesenje i silazak Svetog duha, Apostoli, Savle ili Pavle, Otkrivenje

ПРЕДГОВОР Добро ти свако доба дана, читаоче! Кад бисмо на свету постојали само ти и ја, и људи као што смо ти и ја, не бисмо имали Библију. Бог увек има шта да каже људима, али да би Божије мисли и речи биле схваћене, доживљене и записане, потребни су Јов, Исаија, Давид и њима слични људи. Управо чињеница да у људској историји постоје људи обрезаног срца и истанчаног духовног слуха управо та чињеница омогућила нам је Свето Писмо. Читајући га, ми проничемо у туђе благодатно искуство и покушавамо да га усвојимо. У току живота сваки човек бива час Давид који бежи од непријатеља, час Јов који тугује, час срећни и дубокомисаони Соломон, час Аврам, који се плаши огромне величине свог призвања. Преко Библије не треба само прелетати погледом, већ је треба читати унутрашњим осећањем срца, поимајући изнутра и сложеност, и величину општења с Творцем. Вреди се учити томе целог живота. Многи сматрају да Стари Завет, због своје величине и сложености, због крвавости и греховности догађаја који су описани у њему, није потребан хришћанину. Ова мисао је опасна и штетна. У Символу вере два пута говоримо о Светом Писму: о томе да је Христос васкрсао по Писму, и о Духу Светом Који је говорио кроз пророке. Можемо ли избећи читање Светог Писма ако га већ два пута помињемо у Символу вере? Позвани смо да изучавамо Стари Завет. У суштини, добили смо штафету од јеврејског народа, који на чудан начин није испунио све што му је поверено, и који је уступио место нама, а ми по утледу на њега треба да изучавамо Свето Писмо. Али, не зато што ће нам оно дати вечни живот, већ зато што сведочи о Христу Који је једини Давалац вечног живота, Који је Сам Живот. Ја сам пут и истина и живот (Јн 14,6). Немојте се плашити овог труда, и немојте се усудити да помислите да ћете га савладати у кратким годинама свога живота. Хришћанин не сме да се заклони иза Јеванђеља и да се одрекне проучавања светих текстова Старог Завета. Он је само делимично стар. Стар је само у делу заповести закона и налога за обреде које је дао Мојсије. Уосталом у пророчанствима, у причи о стварању света он је вечно нов, зато што се тиче нашег живота. Теме наших разговора биће неке књиге Светог Писма Старог Завета које ћемо анализирати, покушавајући да размишљамо о њима, да разговарамо о њима, с мишљу да ћете и ви касније сами узети ове књиге, да ћете их отворити, читати, наслађивати се њима, размишљати, молити се, поправљати се, кајати се, благодарити и трудити се на свом спасењу кроз општење с Богом. Садржај Предговор, 5 Књига о Joвy, 7 Псалми, 31 Шестопсалмије, 31 Псалам 37, 35 Псалам 62, 39 Псалам 87, 42 Псалам 102, 46 Псалам 142, 50 Псалам 50, 54 Псалам 136, 59 Књига Проповедникова, 63 Соломонова Песма над песмама, 86 Прилог, 119 Недеља праштања, 119 Беседа о Авраму, 127 БЕСЕДА О АВРАМУ Поздрављам вас, браћо и сестре. Данас намеравам да зароним с вама на велику дубину. Удахните више ваздуха. Ради се о једном од кључних догађаја из светске историје: о Аврамовој жртви. Желео бих да укратко поразговарамо о томе шта се десило и зашто се десило. Писмо, Књига Постања (Прва књша Мојсијева)у 22. глава, говори о овом догађају и ја бих, наравно, такође, желео (нека не буде дрско ово „желео бих“ које понављам више пута) да је прочитате пажљиво, а можда и да је научите напамет. Дакле, Писмо нам говори о томе да Аврам није имао деце. Молио је Бога да му да дете и Господ је услишио његове молбе. Дао му је сина у старости. Родио му се „ицхак”, на нашем Исак. Син старости. Његово име „ицхак“ значи „смех”. Сви смо ми Аврамова деца, зато што су сви они који верују у једног Бога Аврамова деца по обећању. Господ је кушао овог старца, овог великог праведника, Аврама, кушао га је и проверавао колико воли Бога, потпуно или због нечега. Јер ми често волимо Бога због нечега или ради нечега да нам да здравље, да нам све иде од руке. Бога треба волети због свега, треба имати потпуно поверење у Њега и неокрњену веру. To је веома тешко и Аврам је био јединствени човек у овом смислу. Господ му је рекао: „Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати.” Аврам је могао да каже: „Шта кажеш, Господе? To је оно дете које се родило у старости мојој. Већ су ми стегна била мртва, био сам ништаван, био сам старац, а он се родио и Ти си ми га обећао, и Сам си ми рекао да ће ми се у Исаку нарећи семе. И кажеш да ја, стотридесетогодишњи старац одведем на ropy свог сина који има тридесет година и да ти га принесем на жртву и да га закољем за Тебе?“ Али, Аврам ништа од тога не каже: И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог. He можемо да замислимо шта се дешавало у души праведника. Тако на сунцу има протуберанци, огњених вихора и нуклеарних експлозија, али нам оно излива чисту и топлу светлост без које не може да цвета ни дрво, ни трава, а ни човек не може да расте. Тако и у душама праведника и светаца има страшних бура, али их ми не видимо споља. Аврам је устао, узео је свог сина и кренуо је у ropy коју му је Бог показао. Ишли су три дана. Три дана. Запамтимо овај број. Дошавши до места, Аврам је рекао својим момцима: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо БоГу, вратићемо се к вама. Вероватно је имао извесну веру. Златоусти је писао да Аврам није знао шта говори, a пошто је имао Духа Божијег изговарао је ово не схватајући шта каже, надао се да Бог, Који у је дао дете у старости може и из мртвих да га васкрсне. Наравно, тешко је схватити шта је мислио, али каже да ће се вратити заједно са Исаком и кренули су. И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, a сам узеу својеруке огња и нож; па отидоше обојица заједно. Нека се ваша мисао, драги хришћани, врати Хрисгу Који је носио Крст на Голготу. У датом случају Аврам је слика Бога Оца Који је повео Свог Сина на Голготу. А Исак је слика Исуса Христа, Који је носио Крст, крсно дрво, као што је Исак носио дрво за жртву свепаљеницу. Ето чудне парлеле и ево великог пара. Тада рече Исак Авраму оцу свом: „Оче!” А он рече: „Шта је, Сине!” И рече Исак: „Ето огња u дрва, а где је јагње за жртву?” Саме речи „оче мој“ су сигурно кидале срце Авраму. Али, он каже: „Да, сине мој, овде сам.” Отац је рекао сину да ће се Бог постарати за јагње за свепаљеницу. И обојица су кренула даље. А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог, метну га на жртвеник врх дрва. Запазите да Исак ћути. Он се потчињава оцу. To је млад човек мушкарац по нашем, a no тадашњем младић, од отприлике тридесет година — покорно се потчињава старцу, родитељу који има сто и нешто година. Он дозвољава да га веже, леже на дрва, ставља грло под нож ћутке као што је Христос ћутке отишао на Крст. У том смислу Исак је у потпуности прототип Господа Исуса Христа. To je подударност јеванђељског лика и строзаветног лика. И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог. Али Анђео Господњи викну гa с неба, и рече: „Авраме! Авраме!” A он рече: „Ево ме.” А Анђео рече: „He дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, Мене ради” (1 Мој 22,1012). Тада је, каже Григорије Палама, архиепископ Солунски, Аврам дао позајмицу Богу, Аврам је Бога учинио дужником. Јер Бог је унапред знао: да би се спасило човечанство, на земљи треба да буде распет Син Божији. И Бог је требало да зна да у човечанству постоји таква узвратна љубав. Односно, Бог ради нас шаље Сина у свет како би Син постао жртва жртва ужасне смрти на крсту. Бог је унапред требало да зна да ова љубав неће бити неузвраћена. И Он тражи људе који су способни за овакву љубав. И налази Аврама — и Аврам је наш отац. To није отац Јевреја и Арапа. To је отац свих оних који верују у Бога. Аврам се показао као способан да принесе свог сина ради вере у Бога. Богу није потребна крв. Запазите да Господ Бог зауставља Аврамову руку, Исакова крв се не пролива. Жртва је принета, али је Исак жив. Жртва се приноси у срцу. Жртва је оно што се дешава у дубини наше душе. Аврам је заклао свог сина, заклао га је у срцу. Принео је страшну, несхватљиву жртву ради Господа Бога Али се Исакова крв није пролила. Исак је покоран оцу, Аврам је покоран Богу, али се крв не пролива. To је прва бескрвна жртва на свету. И сад, кад Господ види да су људи спремни на такву љубав према Њему, да су чак и свог сина јединца, јединог, воллног, рођеног у старости, спремни да дају ради љубави према Богу сад Господу не преостаје ништа више, дрско ћемо рећи, осим да Свог Сина да за људе, зато што људи имају исту љубав према Богу као и Бог према људима. To је моменат сусрета старог и новог, људског и Божанског. Аврам је, у суштини, узрочник наше вере у Христа Спаситеља, Сина Божијег, Који је умро на крсту због наших грехова. Исак је жив, није био заклан у срцу Аврама, свог оца. Сам је легао на жртвеник, али његова крв није окропила земљу. Жив је. У том смислу се може рећи да је то бескрвна жртва. Жртва која симболизује Христа, Који је био мртав и жив је. И жив је заувек. А на гори на којој се десило ово приношење жртве Јевреји су касније саградили храм. Храм Богу истинитом, Соломонов Храм. Ово место поштују и Арапи и муслимани, јер тамо данас нема јеврејског храма, али Арапи знају за приношење жртве и поштују ово место као место велике Ибрахимове (на арапском), Аврамове (на јеврејском) жртве Богу истинитом потпуног предавања свог срца Господу Богу. Ово је велика, браћо и сестро, тајна, која изазива трепет у свима, посебно у онима који имају децу. Нека свако од нас прочита ову главу, 22. главу Књигe Постања, више пута. Ово место је истинско место сурета Бога и човека. To је једно од малобројних места у Старом Завету које посебно изражајно говори о питањима која се тичу Новог Завета и вечног живота. Ово је данашња библијска лекција. Нека вас Бог чува, и до скорог сусрета! Наслов: У присуству Бога: беседе о Старом завету Издавач: Бернар Страна: 130 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2016 ИСБН: 978-86-6431-029-1

Hrišćanstvo je monoteistička religija stara dve hiljade godina, po kojoj se i računa vreme naše ere. Hrišćanstvo se začelo u zemlji Izrailja i zasnovalo se na Bibliji (Starom Zavetu) na koju se nadovezao Novi Zavet (Jevanđelja o životu i učenju Isusa Hrista o dolasku Carstva Božijeg). Hrišćani su, dakle, oni koji veruju u Isusa Hrista, kao Božijeg poslanika i slede ga, kroz svoje zajednice koje se zovu crkva. Hrišćanstvo je najbrojnija svetska religija sa oko milijardu pripadnika u skoro svim delovima sveta. U prvih hiljadu godina Hrišćanstvo je imalo jedinstvenu istoriju, a onda se ona razvijala u tri glavna ogranka: rimokatolicizam, pravoslavlje i protestantizam, odnosno u tri istoimene konfesije. Pravoslavlje je ostalo dosledno ortodoksnom učenju. Rimokatolicizam je stekao religiozne redove (jezuite, franjevce, dominikance i benediktance). Protestantizam je pak stekao na desetine podgrupa i novih crkava. Ova knjiga predstavlja osnovni pojmovnik hrišćanstva, od istorije do verskih obreda. Autor je posebnu pažnju obratio na hrišćanske crkve u Severnoj Americi. Naslov: Hrišćanstvo : svetske religije Izdavač: Čigoja štampa Strana: 117 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 24X16 cm Godina izdanja: 2000 ISBN:

Kako je Biblija postala knjiga Reč je o vrsnom delu koje se bavi nastankom Biblije, preciznije rečeno razumevanjem razloga zbog kojih je Biblija napisana, da bi kasnije postala Sveto Pismo. Problematika vezana za nastanak i formiranje kanona sveštenih knjiga Starog i Novog Zaveta je nešto što je oduvek zanimalo našu javnost, tako da smo konačno dobili delo koje će svakom znatiželjnom čitaocu pojasniti stvari vezane za formiranje sveštenih spisa, a u isto vreme i razvejati neka pogrešna mišljenja i mitove koji preovlađuju u široj javnosti. Tokom poslednje dve stotine godina biblisti obično smatraju da je Jevrejska biblija napisana i redigovana uglavnom u toku persijskog i helenističkog perioda (od petog do drugog veka pre Hr). Međutim, noviji arheološki dokazi i uvidi lingvističke antropologije navode na pozno Gvozdeno doba (od osmog do šestog veka pre Hr) kao na period formiranja biblijskih spisa. Delo Kako je Biblija postala knjiga (How the Bible Became a Book) kombinuje skorija arheološka otkrića na Srednjem istoku sa uvidima istorije spisa, pokazujući kako je Biblija najpre zapisana, da bi tek kasnije postala Sveto Pismo. Ova knjiga, napisana kako za širu čitalačku publiku, tako i za naučnike, pruža bogat uvid u razloge zbog kojih su ovi tekstovi stekli autoritet kao Pismo i istražuje zbog čega je drevni Izrail, kao jedna usmena kultura, počeo da stvara književnost. Knjiga opisuje nastanak pismenog društva u drevnom Izrailu, što osporava trvdnju da se pismenost najpre pojavila u Grčkoj, u petom veku pre Hr. Prikaži više

U dobrom stanju! Ilustracije: Gustav Dore / Gustave Dore Kapetan Frakas, Teofil Gotje s francuskoga preveo Milivoj Mezulić, ilustracije Gustave Doré naslov originala: La capitaine Fracasse Zagreb, Grafički zavod Hrvatske, 1985. 423 str. : ilustr. ; 25 cm, tvrdi povez, latinica Omladinska biblioteka `Kapetan Fracasse` (Le Capitaine Fracasse) - najpopularniji od istorijskih i avanturističkih romana francuskog pisca Teofila Gautiera. Prvo objavljeno u Parizu 1863. godine ilustracijama Gustava Dorea i kasnije je prevedeno na mnoge jezike u svetu. Teofil Gotje (fr. Theophile Gautier; Tarb, 30. avgust 1811 — Pariz, 23. oktobar 1872) je francuski pisac iz XIX veka. Po poetskom stilu bio je romantičar, ali ga je teško svrstati samo u tu kategoriju. Osnivač je teorije larpurlartizma, pripadao je krugu pesnika Parnasovske škole, a bio je blizak i idejama simbolizma. U mladosti se bavio slikarstvom, ali se pod uticajem Viktora Igoa opredelio za pesništvo. Kao književnik, pored poezije, bavio se i pripovedaštvom, pisao je putopise, fantastične romane i priče. Bio je još teoretičar umetnosti i novinar. Pol Gistav Dore (franc. Paul Gustave Doré; Strazbur, 6. januar 1832 — Pariz, 23. januar 1883) je bio francuski umetnik, grafičar i slikar. Svoju prvu ilustraciju objavio je kad je imao 15 godina. Napravio je knjigu ilustracija sa temom Pariza, a onda je dobio narudžbine da ilustruje dela Rablea, Balzaka i Dantea. Kao veoma mlad, već je zarađivao više od Onorea Domijea. Godine 1853. dobio je narudžbinu da ilustruje dela lorda Bajrona. Takođe je ilustrovao novu verziju engleske Biblije, kao i čuveno delo Edgara Alana Poa, Gavran Biblija ili Sveto pismo od Grčki jezik grčke reči τὰ βιβλία [tà biblía] u značenju „knjige“, množina imenice βιβλιον [biblion] — „knjiga“, koja je deminutiv od βίβλος [bíblos] — „knjiga“, imenice koja je izvedena iz reči βυβλος [byblos] sa značenjem „papirus“, od naziva feničanskog grada Biblos, poznatog po proizvodnji papirusa) naziv je za hebrejsku Bibliju (hebr. תַּנַ`ךְ — Tanah) i hrišćansku koju čine Stari zavet i Novi zavet.[1] Sa procenjenom ukupnom prodajom od preko 5 milijardi primeraka, smatra se da je ovo najuticajnija i najprodavanija knjiga svih vremena. Autografi biblijskih knjiga ne postoje, nego mnogobrojni njihovi prepisi, tzv. tekstualni svedoci. Služeći se njima, biblijska nauka nastoji prirediti što pouzdaniji biblijski tekst, tzv. kritičko izdanje Biblije.

УВОДНА РИЈЕЧ Овај уџбњник Библијске историје је рађен за потребе похађања наставе из истоименог предмета богословијама Српске православне Цркве. по наставном плану наших богословских школа Библијска историја се предаје у првом разреду, у току једне школске године. Предвиђено је да ово похађање наставе Библијске историе у првој години образованог процеса, има уводни карактер. Оно би требало да ученике богословце припреми за четворогодишње изучавање Светог Писма Старог и Новог Завјета, и да послужи њиховом увођењу у основне истине и догмате наше вјере, који су откривени у Светом Писму. Наставни програм Библијске историје подразумијева упознавање ученика са најважнијим догађајима и личностима старозавјетне и новозавјетне историје, као и са основним карактеристикама палестинског поднебља у коме се одвијао највећи дио историје описане у Библији … Наслов: Библијска историја: уџбеник за први разред богословских школа Српске православне цркве Издавач: Свети архијерјески синод СПЦ Страна: 145 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 15.5х1х23 цм cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-86-7295-040-3

Опис ПРЕДГОВОР Алкохолизам – најстрашнији порок људског рода, који је овде са разних страна разматран, очигледно, на свакога, ко је у њему препуштен, ставља свој срамни жињ и, не чинећи никакав изузетак, свакога води у неизбежну пропаст. Изопачена душа, болесно тело, превремена старост и смрт, пород са наследним склоностима ка болестима и пороцима, разноврсни злочини, који укључују и убиства и самоубиства – све су то најстрашнији пратиоци пијанства који су овде јасно назначени. Постепено код пијанца замру све људске врлине, нестају природни осећаји, разум се помрачује, срце постаје окорело; он постаје неспособан да осећа жалост ближњих као и радост њихову. Није случано да се на многим местима у Светом Писму Старога ЗАвета на ову страст упозорава као да се упозорава на змију. Пут до просјачког штапа, помрачење ума, разврат и сваковрсне несреће и жалости ова страст доноси онима кои се препуштају овом пороку. По учењу, пак, Новога Завета, пијанци неће ући у Царство Божије (1. Кор. 6, 10) …