Opis Collectors tsipouro 200ml Nepobediva sudbina, vratila ju je tamo gde i pripada. Posle 110 godina u jednoj solunskoj kafani pronađena je prazna flaša porodice Katsaros – puna slave, avantura i istorije. Vrlo smo ponosni i sa velikim zadovoljstvom vraćamo je na odredište – za sve one koji cene tradiciju i kvalitet. Tsipouro je tradicionalno vrhunsko destilovano piće sa 40% alkohola, zaštićenog geografskog porekla i proizvodi se samo u Grčkoj. Proizvodi se od sorte grožđa 100% muskat hamburg pa se kod nas može nazvati i lozova rakija. Da bi se dobio jedan litar Tsipoura potrebno je 5kg grožđa. Može se kombinovati uz tradicionalna grčka jela, mediteranska predjela kao i u koktelima. Pakovanje: 0.2l (24kom #)

Опис сувенира: Пригодне су уз флашу пића за славске, рођенданске, пословне и друге поклоне, а касније могу да служе у кухињи као украс и да се у њима чувају чајеви, сушено воће, хлеб... Идеалне су као рекламни материјал произвођача вина, ракије, воћних сокова... Испод украсног мотива може да се извезе лично име, назив фирме, лична или рекламна порука. Шивено са мотивом ручно рађеним апликацијом и везом. Отвор је урађен са траком-учкуром која се затеже са обе стране. ЦЕНЕ: 600,00 динара са основним мотивом 700,00 динара са додатно извезеним именом, једна реч 800,00 динарa са извезеном поруком, до 3 речи Цене за рекламне врећице одређују се на основу количине, мотива и веза, по договору.

HALDORÁDÓ Aroma Tuning Veliki Amur Sa tečnim aromama Haldorado Aroma Tuning možemo pojačati nekoliko puta atraktivnost našeg mamca, ali je izuzetno dobar i za aromatizaciju spoda i kuvanih (natopljenih) semena, pa čak i peleta. Aroma jedne bočice dovoljna je za aromatizaciju do 5-10kg hrane. Koristi se za vrlo širok opseg u pecanju, ali najčešće se koristi kao dodatak pri mešanju hrane. Takođe se može koristiti pri pravljenju hrane za method feeder. Tada će i u malim količinama biti zapanjujuć rezultat! Visoko koncentrovana aroma zasniva se 100% na fruktoznom sirupu, koji se pokazao kao odličan nosač tokom probnog ribolova. Slatki sirup se posebno dobro harmonizuje sa sastojcima koncentrovane arome pomešane sa njim. Aroma zauzima svoje mesto i u hladnoj i u toploj vodi. Izuzetno se dobro meša sa vodom bez obzira na temperaturu. Naravno, što je voda toplija, to se brže meša, ali za razliku od uljanih aroma, ona ne „izdaje“ čak ni u hladnoj vodi, već deluje sa istom efikasnošću. Aroma Tuning su dostupne u 13 različitih aroma: Veliki šaran, Veliki Amur, Velika deverika, Crveni demon, Morsko blago, Medena rakija, Brkovi od sira, Začinjena riba, Mađarska Ljuta kobasica, Slatki ananas, Divlji šaran, Divlja šljiva i nova rečna poslastica, Skobalj! Haldorádó Aroma Tuning Veliki Amur je tamnozelena, gusta, koncentrisana mešana aroma. Tokom testiranja sirovine, postalo je jasno koliko dobro amur reaguje na arome napravljene od mešavine različitih zelenih začina u toplim letnjim vodama. Za one koji ne vole ove začine, pred njima se otvara jak, koncentrisan miris kada se flaša otvori, ali ne smemo zaboraviti da ona nije napravljena za nas, i da je naša meta riba AMUR, koji „pada ” na njih. Sa semenom natopljenim ovom aromom ili hranom pomešanom sa njom, garantovano ćemo moći da prevarimo torpedo biljojede za naše hranjenje. Sirup od voćnog šećera je takođe nosilac ove arome, tako da možete dobiti začinjen proizvod, ali slatkog ukusa. Uvoznik Al Carpone doo Beograd Šifra proizvoda: 12275 Kategorija: Dipovi, likvidi, arome Oznake: aroma, Haldorado, Tuning, Veliki Amur Brand: Haldorado

Zemlja porekla: SAD Oblik: šejker Opis Plastični Mix Shaker je idealno rešenje za penušasto pripremanje napitaka. Praktičan za spakovati i poneti gde god da ste se uputili, kako biste uvek imali uz sebe mogućnost pripreme osvežavajućeg napitka. Zapremine je 600ml i sadrži merne oznake sa strane za lakše doziranje. 100% zaštita od curenja. Gornji deo šejkera izrađen je od posebno mekane plastike. Ovaj materijal garantuje da su delovi prilikom zatvaranja jedan u drugi tako potisnuti da prilikom transporta ili mućkanja nikako ne propuste sadržaj iz flašice. Poseban dizajn dovodi do toga da su svi zaptivači šejkera garantovano vodonepropusni. Proizvod ne kaplje. Ova jedinstvena inovacija sprečava curenje. Potpuno zaptivanje je zagarantovano. Mali i veliki poklopac su navojni da bi se osiguralo da ne dođe do curenja sadržaja šejkera u torbi zbog slučajnog oslobađanja poklopca. Bez štetnih materijala - BPA Free. U nekim flašicama za vodu i šejkerima otpuštaju se štetne hemikalije kao što je BPA, a to može povećati rizik problema prostate ili raka dojke i drugih bolesti. Biotech Wave šejker je napravljen od visokokvalitetnog polipropilena (PP). Materijal ima dobre mehaničke osobine, ne otpušta štetne hemikalije od šejker boce i čini ovaj proizvod pogodnim za mešanje napitaka i čuvanje hrane. Biotech Wave šejker je proizveden u EU konstantnim kvalitetom i pod strogo kontrolisanim uslovima. Ovaj šejker se razlikuje od klasične flaše za napitke u tome što ima uložak za mešanje. Na ovaj aspekt je obraćena posebna pažnja. Manje mešanja za isti rezultat. Pogodan za pranje u mašini za pranje sudova. Može se bezbedno koristiti u mikrotalasnoj pećnici i frižideru Proizveden od visokokvalitetne polipropilen plastike PP. BPA-Free proizvod. Netoksična plastika. U skladu sa propisima o hrani. s-b3

Zemlja porekla: SAD Oblik: šejker Opis Plastični Mix Shaker je idealno rešenje za penušasto pripremanje napitaka. Praktičan za spakovati i poneti gde god da ste se uputili, kako biste uvek imali uz sebe mogućnost pripreme osvežavajućeg napitka. Zapremine je 600ml i sadrži merne oznake sa strane za lakše doziranje. 100% zaštita od curenja. Gornji deo šejkera izrađen je od posebno mekane plastike. Ovaj materijal garantuje da su delovi prilikom zatvaranja jedan u drugi tako potisnuti da prilikom transporta ili mućkanja nikako ne propuste sadržaj iz flašice. Poseban dizajn dovodi do toga da su svi zaptivači šejkera garantovano vodonepropusni. Proizvod ne kaplje. Ova jedinstvena inovacija sprečava curenje. Potpuno zaptivanje je zagarantovano. Mali i veliki poklopac su navojni da bi se osiguralo da ne dođe do curenja sadržaja šejkera u torbi zbog slučajnog oslobađanja poklopca. Bez štetnih materijala - BPA Free. U nekim flašicama za vodu i šejkerima otpuštaju se štetne hemikalije kao što je BPA, a to može povećati rizik problema prostate ili raka dojke i drugih bolesti. Biotech Wave šejker je napravljen od visokokvalitetnog polipropilena (PP). Materijal ima dobre mehaničke osobine, ne otpušta štetne hemikalije od šejker boce i čini ovaj proizvod pogodnim za mešanje napitaka i čuvanje hrane. Biotech Wave šejker je proizveden u EU konstantnim kvalitetom i pod strogo kontrolisanim uslovima. Ovaj šejker se razlikuje od klasične flaše za napitke u tome što ima uložak za mešanje. Na ovaj aspekt je obraćena posebna pažnja. Manje mešanja za isti rezultat. Pogodan za pranje u mašini za pranje sudova. Može se bezbedno koristiti u mikrotalasnoj pećnici i frižideru Proizveden od visokokvalitetne polipropilen plastike PP. BPA-Free proizvod. Netoksična plastika. U skladu sa propisima o hrani. s-b3

Zemlja porekla: SAD Oblik: šejker Opis Plastični Mix Shaker je idealno rešenje za penušasto pripremanje napitaka. Praktičan za spakovati i poneti gde god da ste se uputili, kako biste uvek imali uz sebe mogućnost pripreme osvežavajućeg napitka. Zapremine je 600ml i sadrži merne oznake sa strane za lakše doziranje. 100% zaštita od curenja. Gornji deo šejkera izrađen je od posebno mekane plastike. Ovaj materijal garantuje da su delovi prilikom zatvaranja jedan u drugi tako potisnuti da prilikom transporta ili mućkanja nikako ne propuste sadržaj iz flašice. Poseban dizajn dovodi do toga da su svi zaptivači šejkera garantovano vodonepropusni. Proizvod ne kaplje. Ova jedinstvena inovacija sprečava curenje. Potpuno zaptivanje je zagarantovano. Mali i veliki poklopac su navojni da bi se osiguralo da ne dođe do curenja sadržaja šejkera u torbi zbog slučajnog oslobađanja poklopca. Bez štetnih materijala - BPA Free. U nekim flašicama za vodu i šejkerima otpuštaju se štetne hemikalije kao što je BPA, a to može povećati rizik problema prostate ili raka dojke i drugih bolesti. Biotech Wave šejker je napravljen od visokokvalitetnog polipropilena (PP). Materijal ima dobre mehaničke osobine, ne otpušta štetne hemikalije od šejker boce i čini ovaj proizvod pogodnim za mešanje napitaka i čuvanje hrane. Biotech Wave šejker je proizveden u EU konstantnim kvalitetom i pod strogo kontrolisanim uslovima. Ovaj šejker se razlikuje od klasične flaše za napitke u tome što ima uložak za mešanje. Na ovaj aspekt je obraćena posebna pažnja. Manje mešanja za isti rezultat. Pogodan za pranje u mašini za pranje sudova. Može se bezbedno koristiti u mikrotalasnoj pećnici i frižideru Proizveden od visokokvalitetne polipropilen plastike PP. BPA-Free proizvod. Netoksična plastika. U skladu sa propisima o hrani. s-b3

Zemlja porekla: SAD Oblik: šejker Opis Plastični Mix Shaker je idealno rešenje za penušasto pripremanje napitaka. Praktičan za spakovati i poneti gde god da ste se uputili, kako biste uvek imali uz sebe mogućnost pripreme osvežavajućeg napitka. Zapremine je 600ml i sadrži merne oznake sa strane za lakše doziranje. 100% zaštita od curenja. Gornji deo šejkera izrađen je od posebno mekane plastike. Ovaj materijal garantuje da su delovi prilikom zatvaranja jedan u drugi tako potisnuti da prilikom transporta ili mućkanja nikako ne propuste sadržaj iz flašice. Poseban dizajn dovodi do toga da su svi zaptivači šejkera garantovano vodonepropusni. Proizvod ne kaplje. Ova jedinstvena inovacija sprečava curenje. Potpuno zaptivanje je zagarantovano. Mali i veliki poklopac su navojni da bi se osiguralo da ne dođe do curenja sadržaja šejkera u torbi zbog slučajnog oslobađanja poklopca. Bez štetnih materijala - BPA Free. U nekim flašicama za vodu i šejkerima otpuštaju se štetne hemikalije kao što je BPA, a to može povećati rizik problema prostate ili raka dojke i drugih bolesti. Biotech Wave šejker je napravljen od visokokvalitetnog polipropilena (PP). Materijal ima dobre mehaničke osobine, ne otpušta štetne hemikalije od šejker boce i čini ovaj proizvod pogodnim za mešanje napitaka i čuvanje hrane. Biotech Wave šejker je proizveden u EU konstantnim kvalitetom i pod strogo kontrolisanim uslovima. Ovaj šejker se razlikuje od klasične flaše za napitke u tome što ima uložak za mešanje. Na ovaj aspekt je obraćena posebna pažnja. Manje mešanja za isti rezultat. Pogodan za pranje u mašini za pranje sudova. Može se bezbedno koristiti u mikrotalasnoj pećnici i frižideru Proizveden od visokokvalitetne polipropilen plastike PP. BPA-Free proizvod. Netoksična plastika. U skladu sa propisima o hrani. s-b3

Zemlja porekla: SAD Oblik: šejker Opis Plastični Mix Shaker je idealno rešenje za penušasto pripremanje napitaka. Praktičan za spakovati i poneti gde god da ste se uputili, kako biste uvek imali uz sebe mogućnost pripreme osvežavajućeg napitka. Zapremina najveće posude je 600ml i sadrži merne oznake sa strane za lakše doziranje. Dodatna posuda od 150ml pogodna za tablete/kapsule. Dodatna posuda od 200ml. 100% zaštita od curenja. Gornji deo šejkera izrađen je od posebno mekane plastike. Ovaj materijal garantuje da su delovi prilikom zatvaranja jedan u drugi tako potisnuti da prilikom transporta ili mućkanja nikako ne propuste sadržaj iz flašice. Poseban dizajn dovodi do toga da su svi zaptivači šejkera garantovano vodonepropusni. Proizvod ne kaplje. Ova jedinstvena inovacija sprečava curenje. Potpuno zaptivanje je zagarantovano. Mali i veliki poklopac su navojni da bi se osiguralo da ne dođe do curenja sadržaja šejkera u torbi zbog slučajnog oslobađanja poklopca. Bez štetnih materijala - BPA Free. U nekim flašicama za vodu i šejkerima otpuštaju se štetne hemikalije kao što je BPA, a to može povećati rizik problema prostate ili raka dojke i drugih bolesti. Biotech Wave šejker je napravljen od visokokvalitetnog polipropilena (PP). Materijal ima dobre mehaničke osobine, ne otpušta štetne hemikalije od šejker boce i čini ovaj proizvod pogodnim za mešanje napitaka i čuvanje hrane. Biotech Wave šejker je proizveden u EU konstantnim kvalitetom i pod strogo kontrolisanim uslovima. Ovaj šejker se razlikuje od klasične flaše za napitke u tome što ima uložak za mešanje. Na ovaj aspekt je obraćena posebna pažnja. Manje mešanja za isti rezultat. Pogodan za pranje u mašini za pranje sudova. Može se bezbedno koristiti u mikrotalasnoj pećnici i frižideru Proizveden od visokokvalitetne polipropilen plastike PP. BPA-Free proizvod. Netoksična plastika. U skladu sa propisima o hrani. s-b3

Zemlja porekla: SAD Oblik: šejker Opis Plastični Mix Shaker je idealno rešenje za penušasto pripremanje napitaka. Praktičan za spakovati i poneti gde god da ste se uputili, kako biste uvek imali uz sebe mogućnost pripreme osvežavajućeg napitka. Zapremina najveće posude je 600ml i sadrži merne oznake sa strane za lakše doziranje. Dodatna posuda od 150ml pogodna za tablete/kapsule. Dodatna posuda od 200ml. 100% zaštita od curenja. Gornji deo šejkera izrađen je od posebno mekane plastike. Ovaj materijal garantuje da su delovi prilikom zatvaranja jedan u drugi tako potisnuti da prilikom transporta ili mućkanja nikako ne propuste sadržaj iz flašice. Poseban dizajn dovodi do toga da su svi zaptivači šejkera garantovano vodonepropusni. Proizvod ne kaplje. Ova jedinstvena inovacija sprečava curenje. Potpuno zaptivanje je zagarantovano. Mali i veliki poklopac su navojni da bi se osiguralo da ne dođe do curenja sadržaja šejkera u torbi zbog slučajnog oslobađanja poklopca. Bez štetnih materijala - BPA Free. U nekim flašicama za vodu i šejkerima otpuštaju se štetne hemikalije kao što je BPA, a to može povećati rizik problema prostate ili raka dojke i drugih bolesti. Biotech Wave šejker je napravljen od visokokvalitetnog polipropilena (PP). Materijal ima dobre mehaničke osobine, ne otpušta štetne hemikalije od šejker boce i čini ovaj proizvod pogodnim za mešanje napitaka i čuvanje hrane. Biotech Wave šejker je proizveden u EU konstantnim kvalitetom i pod strogo kontrolisanim uslovima. Ovaj šejker se razlikuje od klasične flaše za napitke u tome što ima uložak za mešanje. Na ovaj aspekt je obraćena posebna pažnja. Manje mešanja za isti rezultat. Pogodan za pranje u mašini za pranje sudova. Može se bezbedno koristiti u mikrotalasnoj pećnici i frižideru Proizveden od visokokvalitetne polipropilen plastike PP. BPA-Free proizvod. Netoksična plastika. U skladu sa propisima o hrani. s-b3

Zemlja porekla: SAD Oblik: šejker Opis Plastični Mix Shaker je idealno rešenje za penušasto pripremanje napitaka. Praktičan za spakovati i poneti gde god da ste se uputili, kako biste uvek imali uz sebe mogućnost pripreme osvežavajućeg napitka. Zapremina najveće posude je 600ml i sadrži merne oznake sa strane za lakše doziranje. Dodatna posuda od 150ml pogodna za tablete/kapsule. Dodatna posuda od 200ml. 100% zaštita od curenja. Gornji deo šejkera izrađen je od posebno mekane plastike. Ovaj materijal garantuje da su delovi prilikom zatvaranja jedan u drugi tako potisnuti da prilikom transporta ili mućkanja nikako ne propuste sadržaj iz flašice. Poseban dizajn dovodi do toga da su svi zaptivači šejkera garantovano vodonepropusni. Proizvod ne kaplje. Ova jedinstvena inovacija sprečava curenje. Potpuno zaptivanje je zagarantovano. Mali i veliki poklopac su navojni da bi se osiguralo da ne dođe do curenja sadržaja šejkera u torbi zbog slučajnog oslobađanja poklopca. Bez štetnih materijala - BPA Free. U nekim flašicama za vodu i šejkerima otpuštaju se štetne hemikalije kao što je BPA, a to može povećati rizik problema prostate ili raka dojke i drugih bolesti. Biotech Wave šejker je napravljen od visokokvalitetnog polipropilena (PP). Materijal ima dobre mehaničke osobine, ne otpušta štetne hemikalije od šejker boce i čini ovaj proizvod pogodnim za mešanje napitaka i čuvanje hrane. Biotech Wave šejker je proizveden u EU konstantnim kvalitetom i pod strogo kontrolisanim uslovima. Ovaj šejker se razlikuje od klasične flaše za napitke u tome što ima uložak za mešanje. Na ovaj aspekt je obraćena posebna pažnja. Manje mešanja za isti rezultat. Pogodan za pranje u mašini za pranje sudova. Može se bezbedno koristiti u mikrotalasnoj pećnici i frižideru Proizveden od visokokvalitetne polipropilen plastike PP. BPA-Free proizvod. Netoksična plastika. U skladu sa propisima o hrani. s-b3

Limun Trava - Maticnjak Seme (Melissa officinalis) Cena je za pakovanje od oko 1500 (1g) semena. Zbog karakterističnog prijatnog mirisa koji podseća na limun, matičnjak je u narodnoj medicini poznat i pod imenom limun trava . Ova visegodisnja zeljasta biljka sa razgranatim četvorougaonim stabljikama, dostize visinu od 30 do 70 centimetara. Listovi su zeleni i sjajni, na dugim peteljkama, jajolikog oblika, pri dnu zaobljeni. Cvetovi su beli, plavičasto beli, bledoruzičasti ili zućkasto beli, smestani u korenu listova. Sastav i dejstvo Maticnjaka: Matičnjak je jedna od retkih biljaka koja se istovremeno koristi kao lek, miris, ukras i začin. Raste u dvoristima, pored naselja, uz ograde i zivice, u pčelinjacima, po sumama itd. Gaji se kao lekovita i aromatična biljka, a u parkovima kao ukrasna biljka. Cveta od juna do septembra, a razmnozava se semenom, ili deljenjem busenova i rasađivanjem. *Za pripremu lekova, listovi matičnjaka se beru neposredno pre cvetanja biljke, a cela biljka sa listovima za vreme cvetanja. Listove treba susiti u hladu i na promaji. Osuseni matičnjak treba čuvati u tegli ili u platnenim vrećicama, nikako ne u limenim posudama. *U narodnoj medicini matičnjak je poznat po smirujućem dejstvu: leči noćna lupanja srca, krepi duh i čisti misli. *Matičnjak se preporučuje u lečenju menstrualnih tegoba, hipohondrije, stomačnih grčeva, nadimanja, proliva, zeludačnih tegoba, povraćanja na nervnoj osnovi, nekih oblika astme i svih depresivnih stanja. *Matičnjak je blag, dobar i veoma prijatan lek koji okrepljuje i jača čitav organizam. *Preparati na bazi matičnjaka imaju opustajuće i smirujuće dejstvo. Tako na primer solja čaja od matičnjaka donosi smirenje, a ponekad i blago euforično raspolozenje. *List matičnjaka koristi se kao dodatak kupkama protiv neuralgije i reumatizma, a pomesan s gorkim travama (kičicom, lincurom, gorkom detelinom, hajdučicom) kao sredstvo za jačanje apetit. *Etarsko ulje od matičnjaka (dobija se destilacijom s vodenom parom matičnjaka pokosenog u fazi cvetanja), je izvanredno prijatnog mirisa, koristi se ne samo u farmaciji već, jos vise, i u industriji parfema, i kozmetike. *Posebno se preporučuje trudnim zenama koje pate od mučnine. Čaj od matičnjaka zaslađen medom idealan je lek protiv nesanice, izazvane fizičkom ili psihičkom iscrpljenosću. *Matičnjak se upotrebljava kao začin u salatama i čorbama, ili dodatak marinadama za ribu i divljač. Bogat je vitaminom C. *Na pikniku, listove matičnjaka mozete da iskoristite kao oblogu za meso i ribe kako biste ih tako zastitili od muva. RECEPTI OD MATICNJAKA: Mesavina protiv nadimanja - saka matičnjaka - saka kamilice - saka nane * Pomesajte sve biljke, poparite ključalom vodom, poklopite, ostavite da malo odstoji i procedite. Nemojte da zaslađujete i pijte u malim gutljajima. Bebama koje imaju grčeve davajte kasičicom. AROMATICNI ELIKSIR OD MATICNJAKA - 3-4 sake svezih listova matičnjaka - litar rakije prepečenice * Sveze listove sitno iseckajte, staviti u flasu sa sirim grlićem, pa prelijte rakijom prepečenicom i dobro zatvorite. Mozete da prelijete i maslinovim uljem, pa zatvorite vatom. Flasu drzite na suncu ili toplom mestu, mesec i po. Posle toga ovaj aromatični eliksir mozete da koristite za masaze u slučaju reumatičnih bolova ili grčeva. ZA JACANJE IMUNITETA: - kasičica mesavine matičnjaka i kantariona - vrela voda * Za jednu solju čaja potrebna je kasičica mesavine. Poparite, poklopite, procedite i zasladite medom. Pijte 3 solje dnevno. Uz ovaj napitak izričito se zabranjuje upotreba alkohola i cigareta, a pozeljno je da se izbegava i kafa. CAJ ZA SMIRENJE OD MATICNJAKA: - saka listića matičnjaka - 1/2 l vode * Prelijte matičnjak ključalom vodom, poklopite, procedite i pijte dok je mlako. Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: 0 Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: tokom cele godine Dubina Sejanja: Klija na svetlu ! Samo pospite po površini supstrata + blago pritisnite Vrsta Substrata: Substrat br.1 Sejanje temperatura: 20°C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: zavisno od uslova Zalivanje: redovno tokom vegetacije Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.

TOPOVI I SLAVUJI - Vlado Dijak Izdavač: Džepna knjiga Br.121 Sarajevo. 1958 156 str 14.03.2017. - 18:10Email Pošalji prijateljuPrint Verzija za štampuKomentara (0)Moji saputnici: Vlado Dijak od bačve Rokolo 21 B Proslavio se pesmom `Selma` koju je napisao Vlado Dijak: Goran Bregović Photo: Zoran Trbović/XXZ Ambasador boema Piše: Savo Petrović Prohujale su bezmalo tri decenije otkako ambasador boema, Vlado Dijak nije na ovom svijetu. I danas se sjećam njegovog romana ``Topovi i slavuji``, snažne lirske proze o Drugom svjetskom ratu. I završetka tog romana: ``Slavuji pjevaju. A topovi ćute``. Uvjeren sam da i danas slavuji pjevaju na grobu Vlade Dijaka i pronose slavu pisca vedrine i čuvaju umjetnost njegovih riječi, pjesama i romana og dana u službenoj pošti u Redakciju regionalnog lista ``Glas komuna`` u Doboju stigla je jedna neobična dopisnica. Na mjestu gdje je trebalo da stoji adresa bila je nalijepljena moja slika ispod koje je napisan broj pošte i ime grada – 74.000 Doboj. Okrenuo sam dopisnicu i pročitao: Zdravo druže Savo / Glasa komuna glavo / Pozdravlja te čika Vlado / što rakiju pije rado. Čuvao sam tu dopisnicu mnogo godina. Napisao ju je Vlado Dijak, novinar Radio Sarajeva, pjesnik, pisac, humorista, čovjek vedrine i dobrote poslije jedne posjete Doboju i Redakciji ``Glasa komuna``. Ovaj najpoznatiji jugoslovenski humorista i satiričar, boem i ljubitelj dobre kapljice, slao je dopisnice prethodnih godina i dvojici nekadašnjih urednika lista – Rajku Skvarici i Feridu Čehiću. Vladu sam prvi put susreo kao novinar početnik i od tada sam se radovao svakom susretu sa pjesnikom čije ste pjesme ``Selma`` (``Bijelo dugme``) ili `` Stanica Podlugovi`` (Zdravko Čolić) ili ``Čisti bijeli snijeg`` (Arsen Dedić) ili ``Betonska brana`` (``Indeksi``) sigurno i vi pjevušili. Pjesma ``Selma`` bila je jugoslovenski hit sedamdesetih godina dvadesetog vijeka, a posvećena je Selmi Borić u koju je 1949. godine pjesnik bio zaljubljen. Nas trojica urednika objavljivali smo njegove kratke, ali izuzetno lijepo napisane lirske priloge – crtice i humoreske. Vlado Dijak rođen je Brezovom Polju, kod Brčkog, 1925. godine, sa sedamnaest godina je otišao u partizane, poslije rata zavšio je Gimnaziju u Banjaluci i počeo da studira književnost u Zagrebu, ali se vratio u Banjaluku i postao novinar u listu ``Glas``. Tu je radio nekoliko godina i zbog nemirnog, ali bogatog duha i slobodnog ponašanja bio praktično protjeran iz Banjaluke. Srećom, Radio Sarajevo je prihvatilo ovog vrsnog novinara, pjesnika i književnika koji je objavio knjige pjesama ``Ambasador boema``, ``Partizanske pjesme`` i ``Ljubičasti kišobran`` i tri romana ``Kafana San``, ``Topovi i slavuji i ``Crni konj``. Čovjek pun vrlina, često stavljan na iskušenja i muke, ubacivan u vihore i oluje, nalazio je spas u pisanju i pijuckanju, bio je najveći bosanskohercegovački boem i najmiroljubiviji pijanac na svijetu. Imao je snage da preboli stradanja i radi ono što je radio Isus Hrist: da herojski podnosi patnje i bol i dođe do radosti u životu i vedrine u svom pisanju. Zbog siromaštva nije mogao da završi studije, a poslije Informbiroa bio je lažno oklevetan i proveo neko vrijeme na Golom otoku. Nakon rada u Banjaluci i protjerivanja iz Redakcije, smogao je snage da svoj talenat iskaže i obogati stvaralaštvo pisanjem pjesama, romana i radom u novinarstvu. I ostao je čvrst, i čist kao kristal i u mladosti i u zrelom dobu. U novoj sredini, u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, brzo je napredovao i postao jedan od stubova Radio Sarajeva. Vedrinu svog duha pokazivao je ne samo u svojim humoreskama i satirama, nego i u ophođenju sa ljudima. Bezbroj je anegdota i šala koje je i sam stvarao i koje su ga pratile u životu. Kad se ustalio u Sarajevu i dobio stan iznad kafane ``San``, poslao je dopisnicu na adresu Redakcije ``Glasa`` u Banjaluci. I tu je zakačio svoju bivšu direktoricu, drugaricu Savku Bastu, a bogami i kolege: Savka Basta lijepa kao krasta / Svi se Savke Baste plaše/ jebaće vam majke vaše! Ne znam kako su reagovali direktorica i tadašnji novinari u Banjaluci, ali mu više nisu mogli nauditi. Vlado je nastavio da gradi svoju sjajnu karijeru novinara i pisca. Jednu od brojnih zgoda zabilježio je književni kritičar, nekada novinar sarajevskog lista ``Zadrugar``, Branko Stojanović opisujući kako je Vlado Dijak trebalo da napravi intervju sa predsjednicom Opštinskog odbora Socijalističkog saveza radnog naroda u Goraždu. Redakcija Radio Sarajeva uputila je Dijaka na ovaj važan zadatak sa vozačem čije je ime Salko i to u specijalnim kolima – tada skupocjenom ``volgom``. Zadatak je bio da se uradi portret uspješne žene u politici. Neuobičajeno za političarke, predsjednica je bila vrlo zgodna i atraktivna žena i Vlado Dijak, pomalo već ``pod gasom``, nije mogao da odoli i zatražio je od nje da mu malčice dadne one ženske stvari! Bio je to neviđen skandal! Predsjednica je odmah obavijestila direktora Radio Sarajeva, i sve republičke rukovodioce. I urlala na sva zvona: koga su tu oni poslali njoj, važnom političkom faktoru, ženi koja je mnogo doprinijela razvoju opštine… Molim vas lijepo, pijani novinar traži od nje ono što ona skriva među nogama? Odmah se sastao Kolegijum direktora i urednika, Dijak je ``izriban`` i natjeran da istog trenutka svojeručno napiše duboko izvinjenje drugarici predsjednici u Goraždu. Prije toga, upitali su ga ko ga je ovlastio da od drugarice predsjednice traži – pičke. - Izvinite, drugovi –smireno je odgovorio Dijak – ja sam tu stvar tražio u lično ime. Vlado je napisao izvinjenje, a drugovi nisu stigli da to pogledaju i vozač Salko odjurio je u Goražde da pismo uruči predsjednici i izvine se u ime Radio Sarajeva. Pismo je bilo kratko, samo jedna rečenica: ``Drugarice, ovo je Salko, daj mu pičke malko``! Epilog ovog ponovljenog skandala završio je tako da je Vlado Dijak prebačen iz Redakcije Društveno-političkog života u Redakciju zabavnog programa. Izgleda da je Vlado imao zaštitu jednog od vodećih republičkih funkcionera – Đure Pucara koji ga je pozvao na kratki razgovor. Kao što i priliči, Vlado Dijak se svečano obukao, čak je stavio i kravatu. U prijemnoj kancelariji, sekretarica mu je rekla da je planirano da razgovor traje dva minuta i da se to mora poštovati. U tom trenutku, drug Pucar je otvorio vrata i pozvao svog ratnog druga da uđe prethodno rekavši da skine kravatu jer se vidi da mu smeta. Taj razgovor nije trajao dva minuta nego dva sata, a sekretarica je donijela kafu i čak rakiju za tako važnog gosta što se ranije nikada nije desilo u ovom kabinetu. Na kraju je Đuro Pucar reče Dijaku: - Pa, dobri moj Vlado, rijetko se viđamo, volio bih da se malo češće sretamo i razgovaramo… - E, moj druže Đuro, ne vjerujem da ćemo se češće viđati nego do sada: ja ne dolazim u Centralni komitet, a ti ne zalaziš u kafane, pa nismo u mogućnosti da se sretamo. Vlado Dijak je često nagrađivan za svoj rad i nekom prilikom dodjele nagrada sreo je poznatog srpskog slikara i boema Milića Stankovića koji je pri upoznavanju, pomalo s visine, rekao: ``Ja sam Milić od Mačve, a ti si…``. ``Ja sam Dijak od bačve``! – odgovorio je u svom stilu Vlado. Na jednom jugoslovenskom konkursu za najbolju humoresku, Vlado Dijak je dobio prvu nagradu, a svečanst je trebalo da se održi u Skopju. Stigla je avionska karta i Dijak je krenuo avionom iz Sarajeva. Zauzeo je svoje mjesto, ali se nije vezao. Došla je stjuardesa i upozorila ga da se sveže. Vlado ne reaguje. Stjuardesa opet dolazi i upozorova: ``Druže, morate se vezati, to je obaveza svih putnika i morate poštovati pravila avionskog saobraćaja``. - Drugarice, mene su vezali 1941, pa zatim 1948, godine, e, da znate, nikada me više niko neće vezati! Da se upoznamo: Ja sam čika Vlado, što rakiju pije rado! Vlado Dijak najviše vremena je provodio u kafani ``San``. Ustajao je rano, napiše tekstove, odnese u Redakciju Radio Sarajeva i vrati se u svoj ``San``. Dešavalo se ponekad da mu u toku noći nestane pića; Vlado zaveže praznu flašu, spusti niz prozor na vrata kafane, lupne dva-tri puta nogom od pod, konobari razumiju znak, napune flašu, zavežu, Vlado je preuzme i nastavi da pijucka. Neke godine proslavljala se važna godišnjica postojanja i uspješnog rada Radio Sarajeva. Sve je bilo u svečanom tonu. Vlado je zakasnio na početak, tražio mjesto da sjedne i ugledao praznu stolicu, tik pred govornicom i mikrofonom gdje je direktor čitao referat. Vlado se malo meškoljio, pa onda upao u riječ svom direktoru: - Lijepo nam to zboriš direktore i svi znamo za naše velike radne uspjehe, ali ljude interesuje nešto drugo, pa nam reci kratko: Hoće li biti povećanja plata ili neće? Uslijedio apaluz iz prepune sale, a direktor se samo kiselo nasmiješio. Prohujale su bezmalo tri decenije otkako ambasador boema, Vlado Dijak nije na ovom svijetu. I danas se sjećam njegovog romana ``Topovi i slavuji``, snažne lirske proze o Drugom svjetskom ratu. I završetka tog romana: ``Slavuji pjevaju. A topovi ćute``. Uvjeren sam da i danas slavuji pjevaju na grobu Vlade Dijaka i pronose slavu pisca vedrine i čuvaju umjetnost njegovih riječi, pjesama i romana. Književnost: VLADO DIJAK Na pitanje `Ko je Vlado Dijak` jedan od mogućih odgovora jeste: On je najnepoznatiji klasik domaće književnosti, sarajevski bohemski pjesnik koji si je mjesto u povijesti kupio još 1974-te, u trenutku kad je Goran Bregović uglazbio njegove stihove što su govorili o djevojci koja putuje na studij, a tužni je mladić, pjesnik sam, ispraća. Mladić, preplavljen emocijom, ne zna što bi rekao, najradije nešto visoko i osjećajno, ali onda na kraju ipak izgovara jednu `banalnu` rečenicu. Pjesma se, naravno, zvala Selma, a rečenica-stih koja je iz poezije ušla direktno u govor, u jezik, bila je koja druga nego `...i molim te, ne naginji se kroz prozor.` Oni koji su imali tu sreću da bar jednom prisustvuju koncertu Bijelog dugmeta znaju moment: kad bi nakon Vladinog (ili Lazinog) intra na orguljama, na onaj ravni h-mol, Bebek (i druga dva poslije) naglo intonirao `Selma...`, dvorana bi eruptirala u prepoznavanju. Selma je bila klasik valjda već u trenutku kad je nastala. Tekst se zapravo odnosio na drugo, ranije vrijeme, ono teško poslijeratno, ranih pedesetih. Više od dvadeset godina kasnije, poslije koncerta Dugmeta u Lisinskom, Bregoviću je prišla dobrodržeća gospođa i rekla:’Ja sam Selma Vlade Dijka.’ (ovu angedotu ispričao je sam Brega u jednom od intervjua u Dugmetovoj biografiji “Ništa mudro”; kao tinejdžer čitao sam je, anegdotu, po sto puta i nikada mi je nije bilo dosta) Televizija Sarajevo je napravila davnih dana i jedan mali dokumentarac o Vladi Dijku. Slabo pamtim šta je točno bilo tu, ali sjećam se pjesnika: nasmiješen, u sivom hubertusu i sa šeširom, govorio je u kameru, okolo je padao beskrajno poetični sarajevski snijeg (uvijek sam mislio da romantika njihove škole pjesme ima nekog vraga s tamošnjom klimom), a Dijak je izgledao kao čovjek koji poznaje kafanu, barem koliko i pisanje. Izgledao je opušteno. Mnogi njegov sugrađanin-pisac poznatiji i uspjesniji, ali bilo je nešto u čemu ih je on `šio` - bio je ona vrsta umjetnika koja možda i nije napravila velik opus, ili ‘kapitalno djelo’ (bože me sačuvaj takve karakterizacije kod nas najčešće!), ali zato jest jednim potezom, jednim naglim udarcem inspiracije i dobrih zvijezda, napravila sebi mali važan kut, mali međaš, stvorila sebi mjesto u plejadi i sad živi kupajući se u toj svjetlosti. Izgledao je kao oni koji su u jednom trenutku dosegli, uhvatili komadić vječnosti i onda se nakon toga opustili i tako relaksirani, ever since, žive dalje svoj život, umjetnički i privatni. Možda mi se tu dopadala i činjenica da je netko iz svijeta književnosti `prešao` u onaj (tada) daleko važniji - svijet rock`n`rolla, a ta je mala, intimna i savršena simbioza činila da oba umjetnička svijeta i obje realnosti postanu jedna od druge bogatije, da nisu jedna incestuozna kombinacija nego da se međusobno oplemenjuju. Pametni znaju da imati sreću da čovjek bude dio ovakve kombinacije kao što je bila Bregović-Dijak je izuzetno rijetka pojava - uspješna,... ne uspjesna - DOBRA pop-pjesma, kombinacija muzike i teksta, traje sto puta duže nego ijedna zbirka `suvremene` poezije. Osjećaj da ljude ponese dobra pjesma i da je nepoznati zapjevaju, već mora da je neopisiv, ali osjećaj, naznaka da bi pjesma mogla potrajati u vremenu, veličanstven je za autore. Ovo saznanje je vjerovatno bilo razlog zašto je, za razliku od svojih uspješnih i samovažnih kolega, Vlado Dijak, da upotrijebim omiljeni pridjev samog Bregovića, izgledao tako `komotno`. (Đorđe Matić 2002-08-02) Pozdravlja vas Dijak Vlado, što rakiju pije rado! by ;-) @ 2003-04-25 Za sve znalce, Vlado Dijak je takođe i autor Čoline pesme `Stanica Podlugovi`. by Brezanin @ 2004-06-20 Da ga (Goran) Bregović nije otkrio... (by zasluzni gradanin @ 2005-05-03) Ambasador boema. Odlična stvar, kao i Selma. by belzebub @ 2005-07-15 Da ga Bregović nije otkriom, i dalje bi se znalo o Vladi Dijaku. Ambasador Boema je samo jedna od mnogih Vladinih knjiga. Mislim da je Vlado jedan od rijetkih kojima slava nije udarila u glavu. Vlado je bio pravi boem. (Sarajevo @ 2006-04-11) Jedna anegdota o Vladi Dijaku: ’OVO JE SALKO, DAJ MU PIČKE MALKO’ Još nešto o Vladi Dijaku, koji je, osim toga što je bio sjajan pijanac, bio i vrlo talentovan pesnik. Vidi njegovu ranu zbirku „Topovi i glagoli”. Za Dijaka, kao boema, zna se da je najveći deo svoga radnog vremena, pijackajući, provodio u proslavljenoj (danas bi se reklo – kultnoj) kafani „San”. Kafana je, inače, bila nikakva, a nalazila se negde oko Malog parka između Radio Sarajeva i zgrade SSRNBiH (Socijalističkog saveza radnog naroda Bosne i Hercegovine). Njeni, koliko se sećam, pink zidovi kao da su bili naručeni za sanjare i depresivne novinare. Kafana „San” bejaše, dakle, radno mesto Dijakovo. A sada o jednoj od mnogih anegdota o Dijaku, koju sam čuo od novinara i književnika Nenada Radanovića. Pa, štono reč, ako laže on, lažem i ja. Pošto kupio – po to i prodao. Elem, priča ide ovako. Poslali Dijaka na službeni put u Goražde. Vozač čuvene „volge” bio je neki Salko, čije je ime – radi jedne rime, koja će se, kao poenta, pojaviti na kraju ovoga nepretencioznog zapisa – Dijaku u čast – vrlo važno. Trebalo je da Dijak napravi nešto kratko i duhovito, nešto kao portret predsednice goraždanskog, Opštinskog SSRN-a. A žena je, kažu bila lepotica, koja je ubrzo očarala već pomalo „naćefleisanog” (pripitog) Dijaka. Opčinjen njenom lepotom, a zaboravivši se, Dijak je bio direktan. Zatražio je od nje da njemu, boemu, novinaru i bivšem, zaboravljenom piscu, malčice da one ženske stvari. Anegdota, dalje, kazuje da je žena digla frku neviđenu, da je isterala Dijaka i odmah telefonom pozvala direktora RTV Bosne i Hercegovine. Tako i tako, zar oni ne znaju koga šalju na put i kako može jedan pijani novinar da, u ime RTV-a, od nje, predsednice SSRN-a, koja je takoreći lokalni politički faktor, traži ono što ona tako dražesno skriva među nogama? U Sarajevu – uzbuna. Pozovu Dijaka u Glavnu Kancelariju, izgrde ga, udare u one komunjarske žice – je li on svestan šta je napravio, kako bruka i profesiju i jednu državnu ustanovu i slične budalaštine. Pitali su ga ko ga je ovlastio da u ime ustanove od drugarice te i te traži – pičke. – Izvinite, druže direktore – odgovorio je Dijak – ja sam tu stvar tražio u lično ime. Nego, neka on tu, ne časeći časa, odmah, na licu mesta, napiše izvinjenje i neka vozač Salko, iz istih stopa, ’pali’ kola i nosi to izvinjenje drugarici Toj i Toj. Rečeno, učinjeno. Puni sebe, mislivši da su Dijaka saterali u tesnac, nisu ni pročitali ono što je ovaj napisao. A na toj ceduljici-pisamcetu napisao je kratko: Drugarice, ovo je Salko, daj mu pičke malko! Skandal je bio potpun. Za predsednicu najveći krivac za ovu (ponovljenu) blamažu i uvredu (sad ne samo usmenu, nego i overenu, zvaničnu, takoreći sa memorandumom RTV) bili rukovodioci ustanove. A Dijak je, posle svega, otišao u „San” – na još-po-jednu-pa-da-zapevamo rakiju. (Branko Stojanović, 28.decembar 2006) Vlado Dijak je također napisao tekstove balada `Čisti Bijeli Snijeg` koju pjeva Arsen Dedić i `Betonska Brana` koju izvode Indexi. by Za Ambasadora Boema @ 2008-10-25 Odličan tekst o čovjeku koji to zaslužuje! Ponosna sam što nosim ime SELMA!.. (malena @ 2009-11-26) REČE mi JEDAN čoek da je Vlado napisao i predivni roman `Topovi i slavuji`. N.S,

Dren Seme (Cornus mas) Cena je za pakovanje od 10 Semena. Dren (Cornus mas) pripada porodici drenova i raste u južnoj Evropi i jugozapadnoj Aziji. Drugi narodni nazivi drena su: bila svibovina, drenak, drenić, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, drnjulić, žuti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. Plod drena se naziva i: drenka, drenjka, drenjula, drenjina. To je samonikli listopadni grm srednjeg ili velikog rasta, od 2 do preko 5 metara visine, sa gustom krošnjom koju čine tamno-braon grančice i zeleno lišće. Kora stabla je sivkasta do sivo-žuta, ispucala, grane rastu naspramno. Listovi su jajasti ili jajasto-eliptični, bez nazubljenja, zašiljeni, dugi 6-10cm, blago zakrivljeni i imaju karakteristične jake žile (po četiri sa obe strane lista). Cveta pre listanja, od februara do aprila (u zavisnosti od godine), a u blagim zimama čak i u decembru. Cvetovi su žuti, u štitastim skupinama od 10-25 komada, pravilni su i četvoročlani. Upotreba Plod Plod je koštunica, zvana drenjina ili drenjak, ovalnog oblika i crvene boje (kao mala šljiva), a unutar mesnatog omotača ima duguljastu košticu. Dok je nezreo, veoma je kiseo, a zreo je tek kad mu boja postane tamno-crvena i kad na dodir otpadne sa drveta. Tada je sadržaj šećera u plodu veliki i veoma je ukusan za jelo. Plod se može jesti svež, a može se i sušiti (zbog spremanja čaja). Od njega se pravi ukusna marmelada, slatko, kompot ili sok, a u Srbiji , Albaniji i Bosni i Hercegovini , posebno u Drvaru se od drena pravi i rakija. U Azerbejdžanu i Jermeniji se od njega dobija votka, dok se u Turskoj i Iranu jede sa solju preko leta, ili se od njega pravi hladan napitak (u Bosni takođe), koji se zove šerbe. U Ukrajini se gaje hibridi čiji plod raste do 4cm dužine. Cvet Biljka se zbog svog cvetanja na kraju zime često koristi kao ukrasna biljka u vrtovima. Drvo Veoma je velike gustine i, za razliku od većine ostalih drvenastih biljaka, ne pluta na vodi. Zbog velike gustine je veoma čvrsto, te se od davnina koristi za izradu držalica za alatke, delova za mašine i sl. Još od Stare Grčke je poznato da se koristilo za izradu lukova, strela i kopalja, a u narodnoj pesmi o Marku Kraljeviću, Marko proverava svoju snagu cedeći rukom vodu iz „suve drenovine“. Lekovitost Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog cega se sok, pekmez, čaj i drugi proizvodi spravljeni od zrelih drenjina daju kao lek za lečenje dijareje i drugih oboljenja organa za varenje. Sličnog je dejstva i kora. Prave se i slatko, kompot i džem. Dren - zdrav od semena do ploda dren pomaže u lečenju grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, dijabetesa, kod zarastanja rana. Svaki njegov deo je lekovit. Zdrav kao dren, kaže se za osobu koja nema nikakve tegobe. U našem narodu dobro je poznat značaj biljke dren (Corpus mas), koja je popularna još od antičkih vremena. Raste svuda, najviše na suvim, sunčanim i kamenitim stranama listopadnih šuma. Cveta u februaru i martu, a sazreva od jula do oktobra. Plodovi su tamnocrveni, slatko-kiselkastog ukusa. Sadrže veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline, pektina, tanina i izuzetno mnogo vitamina C. U drenjinama ima dvostruko više askorbinske kiseline nego u pomorandži. Plodovi se jedu u svežem stanju, zamrzavaju se, suše ili prerađuju u pekmez, marmeladu, slatko, kompot, voćni sok. Međutim, uprkos tome, što se zna da je ovo šumsko voće ukusno, hranljivo i zdravo, u narodu se ne koristi dovoljno. U Francuskoj i Italiji se od drenjina masovno pravi vino i žele, a nedozreli plodovi konzerviraju se u slanoj vodi kao masline. U Nemačkoj se kuvaju sa šećerom i sirćetom, dodaju jelima od testa i krompira. U Rusiji prave ukusne supe i koriste se kao začin za specijalitete od mesa i ribe. Ovi narodi su istinski poštovaoci tradicionalne medicine i dobro znaju lekovita svojstva drena. Svaki njegov deo je lekovit - plod, list, kora, cvet, sveže i osušene koštice. Delotvoran je u lečenju grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, dijabetesa, za brže zaceljivanje rana. Ruski naučnici su ustanovili da drenjine, kora stabla i listovi poseduju antimikrobiološko svojstvo. Mesnati deo ploda i ulje iz semenki može da se koristi za regeneraciju kože i sluzokože. Sok, pekmez, čaj i drugi proizvodi od zrelih drenjina pomažu kod dijareje i drugih oboljenja organa za varenje. Ukoliko se uz poremećaj rada creva i dijareje javi i groznica, preporučuje se čaj od kore ove biljke. SOK OD DRENJINA Za pripremu je potrebno 4,5 litra vode, dva kilograma zrelih drenjina i kilogram šećera. Drenjine se operu, iseckaju i dodaju u tri litra provrele vode. Kuvaju se 20 minuta, zatim se sklone sa ringle, ostave da se ohlade i na kraju se ispasiraju. Ova masa u presi ili gazi prelije se ostatkom vode, vrati se na ringlu i kuva se još 15 minuta. Postupak sa hlađenjem i pasiranjem se ponavlja. Nakon toga pomeša se sve, doda se šećer i na niskoj temperaturi, uz neprekidno mešanje, sačeka da se šećer rastopi. Tek onda temperatura se pojača i sok kuva još 10 minuta. Zatim se sipa u oprane i vruće flaše, koje se potom hermetički zatvaraju. Kada se jednom flaša otvori, trebalo bi je držati u frižideru. Zbog jake koncentracije razblažuje se običnom ili kiselom vodom. PEKMEZ Pravi se uvek u istoj razmeri - na kilogram pasiranih drenjina ide kilogram šećera. Zreli plodovi se prvo operu, očiste od koštica, preliju vrelom vodom i ostave da odstoje pet minuta. Potom se izvade iz vode, propasiraju, stave u šerpu i pospu šećerom. Sadržaj se kuva tri časa na umerenoj temperaturi uz neprestano mešanje. Završeno je kada se masa zgusne. Vruć pekmez sipa se u čiste i tople tegle, koje se otvorene stavljaju u rernu zagrejanu na 100 stepeni, da odstoje petnaestak minuta. Pošto se izvade, stavlja se celofan ili hermetički zatvarač i odlažu se na suvo mesto.

Nana, Pitoma Nana, Metvica, Menta Seme (Mentha piperita) Cena je za pakovanje od 800 semena. Nana je bila poznata još 1.000 godina pre nove ere u starom Egiptu. Spominju je Hipokrat, Dioskorid, Plinije i drugi antički pisci kao lekovitu biljku, važnu za lečenje mnogih bolesti, pre svega organa za disanje i varenje. Arapska narodna medicina od davnina mentu slavi kao glasnika prijateljstva i vesnika ljubavi. Verovalo se da biljka otklanja i seksualnu nemoć. To je, navodno, znala i mudra Šeherezada. U viktorijansko doba nana je bila simbol čistote. Prema grčkom mitu, Minta je bila nimfa, ljupka ćerka rečnog božanstva podzemnog sveta, koju je bezuspešno progonio pohotni bog podzemlja Had. Zaslepio ju je svojim blještavim kolima, ali ju je iznenadila kraljica Perzefona, Hadova ljubomorna žena, rasparčavši Mentu na parčiće, od kojih je nastala nana (menta). Po drugim teorijama sam Had je svoju ljubimicu pretvorio u nanu (mentu) da bi je spasio od ljubomorne Perzofone. Po nekima se misli da potiče sa Dalekog istoka i da se koristi barem 10.000 godina. Postoji više vrsta i podvrsta mente, tako da imamo divlju nanu (mentha spicata – spermint), i njenu podvrstu ljutu mentu, pitoma nana (mentha piperita – pepermint), barska nana (mentha aquatica), poljačak (mentha pulegium), jabukova menta (mentha suaveolens), konjski bosiljak (mentha longofolia), poljska nana (mentha arvensis)… i svima je zajednički intenzivan miris na mentol. Nana se bere od juna do septembra, najbolje je brati pred svetanje i u početku cvata, a to je ovih dana. Izađite u prirodu, obiđite livade i pronađite ovu lepu biljku. Koje lekovite supstance ima nana (metvica)? Kod nane su lekoviti cvetovi, lišće i stablo, znači cela biljka, s tim što se tokom leta beru samo listovi i to sa vrha biljke, a u cvatu cela biljka. Leto je pravo vreme za branje nane i ako naiđete na polje divlje nane ispoštujte pravilo da se bere, maksimum jedna petina roda, dakle nemojte da ogolite prirodu. U listu ima uglenih hidrata (8%), proteina (4,8%). Biljka metvice sadrži: etarska ulja, tanin, holin, pektin, skrob, gorke materije, triptofan, mentol, menton, isomenton, mentil acetat, mentofuran, trans-karveol, α-terpinen, limonen, pulegon, cineol, β-kariofilen i dr. Koliko je lekovita nana? Ova lekovita biljka deluje antiseptički, analgetski, antibakterijski, antivirusno i umirujuće, kod nas se najčešće koristi za stomačne probleme, ali je nana blagotvorna za mnoge tegobe: bolesti disajnih puteva pomaže kod astme i alergija suzbija upale i infekcije bolesti zuba i usne duplje bolesti probavnih organa glavobolja gastritis smanjuje grčeve u želucu i materici smiruje živce bolesti žuči zujanje u ušima bolesti kože malaksalosti angina pektoris poboljšava imunitet migrene neuralgije noćno znojenje poboljšava cirkulaciju i krvotok pomaže za mršavljenje reumatizam groznica Jedno od važnih dejstava nane je ublažavanje stresa. Sadrži veće količine triptofana, koji podstiče stvaranje serotonina, odgovornog za raspoloženje. Predpostavlja se i da ima i antikancerogeno dejstvo, jer sadrži perililni alkohol, koji se pokazao zaslužnim za sprečavanje raka debelog crijeva, kože i pluća. Recepti od nane: Čaj od nane Čaj od nane se priprema tako što se uzme jedna kašika usitnjene nane na 2,5 dl ključale vode. Pije se više puta tokom dana, posle jela. Iako pitoma i divlja nana imaju slične lekovite osobine, neki daju prednost divljoj nani. Čaj se ne kuva, već preliva sa ključalom vodom. Sok od nane Svežu nanu operite hladnom vodom. Zatim je sitno isecite. Usitnjenu nanu pomešajte sa 5-6 kašika šećera i limuntusom i dobro izgnječite. Sve prelijte sa 3l vode i ostavite da odstoji 24h. Posle 24h procedite sok kroz gazu i u dobijenu tečnost dodajte 3kg šećera. Ostavite da odstoji još 24h kako bi se šećer istopio. Povremeno promešajte sok. Dobijeni sirup sipajte u staklene flaše ili u plastične ukoliko želite da ga zaledite. Van zamrzivača može sigurno stajati do 2 meseca na hladnom i tamnom mestu. Mojito, mohito, čarobno osveženje Rum i zeleni limun (lime), je kombinacija koja osvežava i podiže raspoloženje, i uz par listova sveže mente imate kubanski koktel Mojito (mohito). Pripremite dve čaše od 2 dl. Lime dobro operite, isecite na pola i iscedite. Kašikom istružite sve ostatke i koru izrežite u krug da se dobijete tanku spiralu. U svaku čašu dodajte kašiku šećera, zalijte sokom od lajma, dodajte malo izgnječenu nanau led, zalijte rumom i tonikom. Čaše ukrasite korom lajma.

Nana, Metvica, Menta zacin Lekovita Biljka (Mentha piperita) Cena je za pakovanje od 5 grama ovog zacina. Nana je bila poznata još 1.000 godina pre nove ere u starom Egiptu. Spominju je Hipokrat, Dioskorid, Plinije i drugi antički pisci kao lekovitu biljku, važnu za lečenje mnogih bolesti, pre svega organa za disanje i varenje. Arapska narodna medicina od davnina mentu slavi kao glasnika prijateljstva i vesnika ljubavi. Verovalo se da biljka otklanja i seksualnu nemoć. To je, navodno, znala i mudra Šeherezada. U viktorijansko doba nana je bila simbol čistote. Prema grčkom mitu, Minta je bila nimfa, ljupka ćerka rečnog božanstva podzemnog sveta, koju je bezuspešno progonio pohotni bog podzemlja Had. Zaslepio ju je svojim blještavim kolima, ali ju je iznenadila kraljica Perzefona, Hadova ljubomorna žena, rasparčavši Mentu na parčiće, od kojih je nastala nana (menta). Po drugim teorijama sam Had je svoju ljubimicu pretvorio u nanu (mentu) da bi je spasio od ljubomorne Perzofone. Po nekima se misli da potiče sa Dalekog istoka i da se koristi barem 10.000 godina. Postoji više vrsta i podvrsta mente, tako da imamo divlju nanu (mentha spicata – spermint), i njenu podvrstu ljutu mentu, pitoma nana (mentha piperita – pepermint), barska nana (mentha aquatica), poljačak (mentha pulegium), jabukova menta (mentha suaveolens), konjski bosiljak (mentha longofolia), poljska nana (mentha arvensis)… i svima je zajednički intenzivan miris na mentol. Nana se bere od juna do septembra, najbolje je brati pred svetanje i u početku cvata, a to je ovih dana. Izađite u prirodu, obiđite livade i pronađite ovu lepu biljku. Koje lekovite supstance ima nana (metvica)? Kod nane su lekoviti cvetovi, lišće i stablo, znači cela biljka, s tim što se tokom leta beru samo listovi i to sa vrha biljke, a u cvatu cela biljka. Leto je pravo vreme za branje nane i ako naiđete na polje divlje nane ispoštujte pravilo da se bere, maksimum jedna petina roda, dakle nemojte da ogolite prirodu. U listu ima uglenih hidrata (8%), proteina (4,8%). Biljka metvice sadrži: etarska ulja, tanin, holin, pektin, skrob, gorke materije, triptofan, mentol, menton, isomenton, mentil acetat, mentofuran, trans-karveol, α-terpinen, limonen, pulegon, cineol, β-kariofilen i dr. Koliko je lekovita nana? Ova lekovita biljka deluje antiseptički, analgetski, antibakterijski, antivirusno i umirujuće, kod nas se najčešće koristi za stomačne probleme, ali je nana blagotvorna za mnoge tegobe: bolesti disajnih puteva pomaže kod astme i alergija suzbija upale i infekcije bolesti zuba i usne duplje bolesti probavnih organa glavobolja gastritis smanjuje grčeve u želucu i materici smiruje živce bolesti žuči zujanje u ušima bolesti kože malaksalosti angina pektoris poboljšava imunitet migrene neuralgije noćno znojenje poboljšava cirkulaciju i krvotok pomaže za mršavljenje reumatizam groznica Jedno od važnih dejstava nane je ublažavanje stresa. Sadrži veće količine triptofana, koji podstiče stvaranje serotonina, odgovornog za raspoloženje. Predpostavlja se i da ima i antikancerogeno dejstvo, jer sadrži perililni alkohol, koji se pokazao zaslužnim za sprečavanje raka debelog crijeva, kože i pluća. Recepti od nane: Čaj od nane Čaj od nane se priprema tako što se uzme jedna kašika usitnjene nane na 2,5 dl ključale vode. Pije se više puta tokom dana, posle jela. Iako pitoma i divlja nana imaju slične lekovite osobine, neki daju prednost divljoj nani. Čaj se ne kuva, već preliva sa ključalom vodom. Sok od nane Svežu nanu operite hladnom vodom. Zatim je sitno isecite. Usitnjenu nanu pomešajte sa 5-6 kašika šećera i limuntusom i dobro izgnječite. Sve prelijte sa 3l vode i ostavite da odstoji 24h. Posle 24h procedite sok kroz gazu i u dobijenu tečnost dodajte 3kg šećera. Ostavite da odstoji još 24h kako bi se šećer istopio. Povremeno promešajte sok. Dobijeni sirup sipajte u staklene flaše ili u plastične ukoliko želite da ga zaledite. Van zamrzivača može sigurno stajati do 2 meseca na hladnom i tamnom mestu. Mojito, mohito, čarobno osveženje Rum i zeleni limun (lime), je kombinacija koja osvežava i podiže raspoloženje, i uz par listova sveže mente imate kubanski koktel Mojito (mohito). Pripremite dve čaše od 2 dl. Lime dobro operite, isecite na pola i iscedite. Kašikom istružite sve ostatke i koru izrežite u krug da se dobijete tanku spiralu. U svaku čašu dodajte kašiku šećera, zalijte sokom od lajma, dodajte malo izgnječenu nanau led, zalijte rumom i tonikom. Čaše ukrasite korom lajma.

KOREOGRAFIJA MORIENDI, Borivoj Gerzić Izdavač: SAI, Beograd, 2016. Strana: 234 Cena knjige u knjižarama: 990 din. Predgovor Tačka gde se linija života okončava ponekad baca novo svetlo na dotadašnji život pojedinca. Montenj je rekao da se o jednom životu može suditi tek kad se zna njegov kraj i da onaj koji bi ljude poučio kako da umru, poučio bi ih i kako da žive. Ova knjiga sastoji se od vinjeta koje govore o poslednjim trenucima nekih poznatih ljudi (jer je njihovo umiranje uglavnom dobro dokumentovano). Ostaje da se vidi da li priče o njihovom odlasku bacaju drugačije svetlo na njihovo delo (ili ga smrt ipak ne dotiče) i da li, ovako sakupljene zajedno, govore nešto više o ljudskoj sudbini (ili je reč samo o krajnje šarolikoj koreografiji moriendi bez ikakvog posebnog smisla). Iz knjige: SAMJUEL BEKET „Uostalom, vrlo važno da li sam se rodio ili nisam, da li sam živeo ili nisam, da li sam umro ili tek umirem, radiću kako sam uvek radio, nemajući pojma šta radim, nemajući pojma ko sam, odakle sam, da li jesam.“ Malone umire, S. Beket Početkom decembra 1989, Beket se budi u staračkom domu u Parizu, gde je živeo poslednjih godinu-dve, oblači se i odlazi u trpezariju. Uznemireno hoda gore-dole pored stolova dok drugi jedu, gestikulira i nesuvislo govori. Pozivaju njegovog lekara. Na nosilima uzvikuje da odlazi, ali da će se vratiti. Nekoliko dana kasnije, medicinska sestra pronašla ga je onesvešćenog u kupatilu doma i pozvala hitnu pomoć. Odvoze ga u bolnicu Santa Ana, ali ispitivanja pokazuju da nije reč o srčanom udaru, pa ga prebacuju na neurološko odeljenje. Uglavnom je u konfuznom stanju, ili u nesvesti. Ipak, ponekad je nakratko u stanju da sa Žeromom Lendonom razgovora o svojim sabranim delima koja su u pripremi, ili da kaže pokoji stih Verlena, Kitsa, Tenisona. Potom je opet slab i u komi. Sve češće je uznemiren, pa mu daju sedative. Jedna od prijateljica koja ga posećuje saopštava mu da je Vaclav Havel postao predsednik Čehoslovačke. Beket je u stanju samo da se lako osmehne. Umire u bolnici 22. decembra 1989, usled „respiratornih problema“, od posledica jakog emfizema pluća, u polukomi. U jednom od svojih prvih tekstova, eseju o Prustu, napisao je: „Ma kakvo mišljenje imali mi o smrti, možemo biti sigurni da je ono besmisleno i bezvredno. Smrt ne možemo da uklopimo u svoj rokovnik.“ Što se tiče nadgrobne ploče, rekao je da mu je „svejedno koje će boje biti, dokle god je siva“. Njegov Estragon iz Godoa kaže svom kompanjonu: „Uvek nađemo nešto, je li, Didi, što nam daje utisak da postojimo?“, dok glavni lik iz priče „Izgnanik“ konstatuje: „Mudrujmo bez bojazni, magla će se zadržati.“ Sahranjen je u istom grobu na Monparnasu gde je počivala njegova supruga Suzan Dešvo-Dimenil, pijanistkinja, s kojom je u labavom braku proveo pedeset godina i koja je preminula nekoliko meseci pre njega. Nije bilo sveštenika niti govora. „Ja sam svoje završio“, rekao je Beket prijatelju koji ga je tih poslednjih meseci posetio u staračkom domu. „Samo što to toliko dugo traje.“ Ovaj je skupio hrabrost i upitao ga: „Sad kada je skoro kraj, Same, je li na tom putovanju bilo ičega vrednog?“ „Veoma malo“, glasio je odgovor. „Veoma malo.“ Posle toga, dokrajčili su flašu viskija. 83  TOMAS BERNHARD Tomas Bernhard je kao sedamnaestogodišnjak, na studijama muzike, dobio zapaljenje pluća, što je prešlo u tuberkulozu, pa u sarkoidozu. Bolest će potom polako zahvatati limfni sistem i pluća, na kraju preći i na srce, a od posledica svega toga Bernhard će umreti u 58. godini. Bolest će ga opsedati i u literaturi („Suština bolesti je mračna kao suština života“ i „Bolesnik je pronicljiv čovek, niko nema jasnu sliku sveta kao on... Umetnik, pisac posebno... ima jasnu obavezu da povremeno boravi u bolnici, svejedno da li je bolnica zaista bolnica, ili zatvor ili manastir“). Sam Bernhard ceo život teško je disao i imao stalni strah da će se ugušiti. Kontakti sa ženama bili su mu neobični, nije zabeležena nijedna njegova ljubavna veza („Nije mi potrebna ni sestra ni ljubavnica“), iako je sa ženom koja je bila 37 godina starija od njega, Hedvig Stavianiček, živeo 35 godina u prijateljskom odnosu („Ta osoba me štiti, daje mi podršku, ali i dominira“). Po svemu sudeći, bio je aseksualan („Seksualnost me nikada nije interesovala. Nije mi bila ni moguća, jednostavno zbog moje bolesti, jer u vreme kada bi sve to bilo prirodno i kada je trebalo da počnem, nisam imao fizičkih uslova“). Smrt ga je sprečila da napiše ljubavni roman s čudnim nazivom Sebi slomiti glavu. Rođen iz neželjene trudnoće (oca nije upoznao), u svojim knjigama bavio se samoubistvom, ludilom i raznim opsesijama (a izjavio je da je jedina knjiga koja ga je uveseljavala Šopenhauerov Svet kao volja i predstava). Za seosku kuću u Olsdorfu koju je kupio 1965. da bi u njoj pisao rekao je da bi bilo dobro da, kad on umre, bude uništena vatrom, „da bi pucketanje plamena bilo posmrtna muzika za moju sahranu“. Nije imao preterano pohvalno mišljenje o ljudima, držao ih je za ne mnogo pametne („upotrebljavajući samo usta, ali ne i mozak, razvijaju nepca i čeljust, ali im mozak ostane nerazvijen“). Umire 1989. u svom stanu u gradiću Gmundenu (Gornja Austrija), u krevetu, u poluizdignutom položaju (gušio se kada bi bio ispružen), s čašom soka od grožđa u ruci. Njegov polubrat Peter je pored njega, i on neće ispoštovati Bernhardovu želju da mu dela više ne budu objavljivana u Austriji. „Uopšte ne mislim na smrt“, govorio je Bernhard, „ali smrt stalno misli na mene.“ U jednom od poslednjih intervjua, rekao je: „Sve na kraju propada, sve se svršava na groblju. Ništa tu ne možemo. Smrt dolazi po sve, i to je to. Mnogi se predaju smrti već sa 17–18 godina. Mladi ljudi danas hrle u naručje smrti već sa 12 godina, a mrtvi su sa 14. Postoje i usamljeni borci koji se opiru do 80 ili 90, a onda i oni umru, ali bar su duže živeli. A pošto je život prijatan i zabavan, zabava im traje duže. Oni koji umru ranije, manje su se zabavljali, i treba ih žaliti. Oni nisu uspeli da upoznaju život, jer život takođe podrazumeva dug život, sa svim svojim grozotama.“ 58  STIV DŽOBS Stiv Džobs, „kreativni preduzimač“ koji je (sa Stivom Voznijakom) 1976. godine stvorio kompaniju Epl (i proizvode poput ajpoda, ajfona ili ajpeda), umro je 2011, posle nekoliko godina borbe sa rakom pankreasa, u svojoj kući u Palo Altu, Kalifornija, okružen porodicom. Pošto je pogledao u sestru, pa u decu, na kraju i u suprugu, koji su svi stajali oko njega uz krevet, pogled mu je odlutao negde iznad njih. Po svedočenju njegove sestre, poslednje reči bile su mu: „Au, au, au.“ Posle toga, izgubio je svest i umro dan kasnije. Po sopstvenoj želji, sahranjen je u neobeleženom grobu (bez nadgrobnog kamena). Kad je saznao da je bolestan, osam godina pre toga, okrenuo se alternativnoj medicini i devet meseci odbijao operaciju koja bi ga možda spasla, sve dok nije bilo prekasno (operisan je ipak 2004). Prilikom primanja jedne počasne titule, već oboleo, rekao je: „Svest o tome da ću uskoro biti mrtav je najvažnije oruđe koje sam ikada pronašao, jer mi olakšava donošenje bitnih odluka o životu. Skoro sve – sva spoljašnja očekivanja, sav ponos, sav strah od sramote ili neuspeha – sve to pada u vodu pred licem smrti, ostavljajući samo ono što je zaista važno. Svest o tome da ćete umreti je najbolji način za koji znam da izbegnete zamku mišljenja da imate nešto da izgubite.“ U jednom govoru iz 2005. na Univerzitetu Stanford, rekao je da je „smrt po svemu sudeći najbolja invencija života“. 56 SADRŽAJ Akutagava, Rjunosuke Anderson, Šervud Andrić, Ivo Arto, Antonen Beket, Samjuel Beriman, Džon Bernhard, Tomas Betoven, Ludvig van Bodler, Šarl Borhes, Horhe Luis Broz, Josip Bukovski, Čarls Crnjanski, Miloš Cvajg, Štefan Čehov, Anton Ćopić, Branko Delez, Žil Dikens, Čarls Dostojevski, Fjodor Mihailovič Džobs, Stiv Džojs, Džejms Falači, Orijana Ficdžerald, Fransis Skot Fišer, Robert Flober, Gistav Ford, Džon Foster Volas, Dejvid Frojd, Sigmund Gaudi, Antoni Gari, Romen Gilmor, Gari Gogen, Pol Gogolj, Nikolaj Vasiljevič Guld, Glen Haksli, Oldos Hemingvej, Ernest Hičens, Kristofer Hitler, Adolf Jursenar, Margerit Kafka, Franc Kalo, Frida Kant, Imanuel Karađorđe, Đorđe Petrović Karver, Rejmond Kibler-Ros, Elizabet Kiš, Danilo Kjerkegor, Seren Kortasar, Hulio Larkin, Filip Levi, Primo Lorka, Federiko Garsija Majakovski, Vladimir Majka Tereza Mejerholjd, Vsevolod Mišima, Jukio Mopasan, Gi de Musolini, Benito Nej, Mišel Neruda, Pablo O’ Henri Paveze, Čezare Pikaso, Pablo Pinter, Harold Plat, Silvija Plinije, Gaj Po, Edgar Alan Prisli, Elvis Puškin, Aleksandar Rajh, Vilhelm Rembo, Artur Sartr, Žan-Pol Savić Rebac, Anica Selin, Luj Ferdinand Seneka, Lucije Enej Sezan, Pol Sokrat Staljin, Josif Visarionovič Svift, Džonatan Šeli, Persi Biš Šopehauer, Artur Šulc, Bruno Šumanović, Sava Tesla, Nikola Tolstoj, Lav Nikolajević Tomas, Dilan Tuluz-Lotrek, Anri de Tven, Mark Vajld, Oskar Vajninger, Oto Vilijams, Tenesi Volsingam, Fransis Von, Kit Vulf, Virdžinija Žari, Alfred Pogledajte i ostale knjige koje prodajem: https://www.kupindo.com/MojKupindo/Prodajem