Luksuzno izdanje Biblije Prevod Stari zavjet: Đura Daničić Prevod Novi zavjet: Vuk Stefanović Karadžić Pirot 2023. Tvrd, luksuzni povez u eko-koži, zlatotisk, ćirilica, 1195 strana. Knjiga je, bukvalno, kao nova.

Izdavač: Preporod, Beograd Stari zavjet preveo Đura Daničić Novi zavjet preveo Vuk Stefanović Karadžić Povez: tvrd sa zlatotiskom Broj strana: 807 + 267 Format: 13 x 21 cm Nekorišćeno. (K-75)

BIBLIJA ILI SVETO PISMO - PREVOD LUJO BAKOTIĆ stari zavet + novi zavet - DOBRA VEST VETERNIK - 1994 GODINA - 654 + 194 STRANE, TVRD POVEZ. vrlo dobro ocuvano ,ima malo zabeležavanja i podvlačenja teksta ,ali lagano ,pedantno običnom olovkom (u hodniku ,donja mala ladnica)

BIBLIJA ili Sveto Pismo Starog i Novog Zaveta Štutgart, 1902. Prevod: Martin Luter Povez: tvrd sa zlatotiskom Broj strana: 896 + 297 Pismo: gotica Ilustrovano, 8 strana sa kartama u prilogu Format: 11,5 x 17,5 cm Prelepo antikvarno izdanje sa pozlatom po obodu knjižnog bloka. Spolja kao na slikama. Posveta na predlistu, iz 1904. godine. (ime Paul Müller koje se navodi, nalazi se utisnuto i na zadnjoj korici). Unutrašnjost knjige je veoma dobro očuvana (sitne mane priložene na poslednoj grupi slika). Retko u ponudi. (K-60)

Са филолошког и теолошког гледишта наслов “Библија” означава свету књигу, односно збирку светих књижица или Свето писмо, то јест свете списе садржане у једно по томе што богонадахнуто и побожно говоре о Богу и о божјем односу према човеку и људском свету. Најстарији од ових списа темеље се како на усменом тако и на писаном Мојсијевом предању из XIII века пре Христа, а најмлађе од њих је написао Христов апостол Јован крајем првог века нове ере. Стари завет је канонизован око 90. године нове ере, на сабору у Јавнеу, када је из већег корпуса религијске литературе издвојено 24 књиге написане на хебрејском језику. Нови завет садржи 27 религијских текстова, а прва целовита листа новозаветних књига обзнањена је 367. године у ускршњем писму епископа Атанасија црквама у Египту. Овај избор има најопштију информативну намену, али може да се користи као лектира за веронауку, за литерарну или теоријску анализу, као и за друге потребе, како школске тако и остале. Из садржаја Шта је Библија? / Милан Вукомановић, 7 Пример унутрашње повезаности Библије на основу три библијске теме из школског штива / Миодраг Лома, 399 Наслов: Библија, избор текстова Издавач: Завод за уџбенике Страна: 431 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 20 cm Година издања: 2000 ИСБН: 86-17-08267-4

Опис СТАРИ И НОВИ ЗАВЕТ Време од стварања света до доласка Исуса Христа зове се Стари завет, а време од доласка Спаситеља до краја света зове се Нови завет. У Старом завету Божју науку давао је Бог људима преко изабраних побожних људи, а у Новом завету преко Сина Свога, Господа Исуса Христа. Мудри људи су памтили Божју науку и записали је у књигама. Те књиге су састављене у једну свету књигу, која се тове Свето писмо или Библија. Свето писмо има два дела. Оне свете књигем које су писане пре Исуса Христа, чине Свето писмо Старог завета, а свете књиге писане после Исуса Христа чине Свето писмо Новог завета. …

sveto pismo povez kožni ili je ovo imitacija kože, sto je verovatnije, prevod Đure Daničića, Vuka Karadžića, Svetog arhijerejskog Sinoda i Sv Vladike Nikolaja, 1294 str, 26cm, manje oštećenje u donjem delo kod hrbt

СТАРИ И НОВИ ЗАВЕТ Време од стварања света до доласка Исуса Христа зове се Стари завет, а време од доласка Спаситеља до краја света зове се Нови завет. У Старом завету Божју науку давао је Бог људима преко изабраних побожних људи, а у Новом завету преко Сина Свога, Господа Исуса Христа. Мудри људи су памтили Божју науку и записали је у књигама. Те књиге су састављене у једну свету књигу, која се тове Свето писмо или Библија. Свето писмо има два дела. Оне свете књигем које су писане пре Исуса Христа, чине Свето писмо Старог завета, а свете књиге писане после Исуса Христа чине Свето писмо Новог завета. … Naslov: Хришћанска наука православне вере - за децу и одрасле. Св. 2 Izdavač: Draslar Partner Strana: 132 (cb) Povez: Pismo: Format: 11x17 cm Godina izdanja: 2014 ISBN: 978-86-7614-251-4

Biblija iz 1892. godine Kao na slikama Knjiga je kompletna ali ima određenih oštećenja kao na slikama Možda bi se neke stranice mogle ponovo odštampati ili bi dobar knjigovezac znao kako da ih dovede u red U svakom slučaju cena je ovakva zato što nije savršen primerak inače bi bila mnogo veća. Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta u prevodu Vuka Karadžića iz 19. veka Naslov knjige: Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta Jezik: Srpski Pismo: Ćirilica Prevod: Stari zavet - Đura Daničić, a Novi zavet - Vuk Stefanović Karadžić Izdanje: Britanskoga i inostranoga biblijskog društva u Biogradu Godina izdanja: 1892. Broj strana: 760 + 241 strane Dimenzija knjige: 23,5 x 15 cm Povez: Impregnirano-platneno koričenje sa otiskom stilizovane vinjete na koricama Status: Antikvarana knjiga

Naslov Biblija ili Sveto pismo / Stari zavet preveo Đura Daničić, Novi zavet preveo Dimitrije Stefanović Jedinstveni naslov Biblia. scc Ostali naslovi Sveto pismo Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2003 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblijska liga, 2003 (Beograd : Branmil) Fizički opis 933 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Daničić, Đura Stefanović, Dimitrije (broš.) Napomene Kor. nasl. Tekst štampan dvostubačno Tiraž 5.000. Biblija (kasnolat. Biblia, od grč. βıβλία, deminutiv mn. [jed. βıβλίον] od βίβλος: knjiga), sveta knjiga židovstva i kršćanstva, zbirka raznovrsnih spisa koji su nastajali tijekom više od 1000 god. pr. Kr. (Deborin hvalospjev, Suci 5) pa do kraja I. st. (2 Pt). Naziva se i Sveto pismo, katkad Pismo ili Pisma. Kršćani je dijele na Stari zavjet (SZ) i Novi zavjet (NZ). Biblijski spisi Popis biblijskih knjiga iz kojih vjerska zajednica razumijeva svoj identitet i koje su za nju normativne naziva se kanon Svetog pisma, a to proizlazi iz shvaćanja da je Biblija istodobno i ljudska i Božja riječ. Tematska osovina koja ujedinjuje izbor djela različitih oblika (poetskih, mudrosnih, zakonskih...) iz židovske i ranokršćanske književnosti od kojih se sastoji Biblija povijest je spasenja. Kanonski popis u židovstvu i kršćanstvu nije sasvim istovjetan: među raznim kršćanskim zajednicama (katolici, protestanti, pravoslavni) postoje neke razlike u broju biblijskih spisa. Biblijski kanon u židovstvu Još u razdoblju između završetka formiranja SZ i nastanka NZ, ne može se govoriti o istovjetnom kanonu sveukupnog židovstva. Zajednica u Kumranu davala je velikom broju spisa određeni autoritet. Samarijanci su imali samo Petoknjižje. Židovi se u dijaspori služe grčkim prijevodom, tzv. Septuagintom. Krajem I. st., oko dva desetljeća nakon rušenja jeruzalemskog hrama, odlučeno je u Jamniji da u kanonu hebrejske Biblije bude 39 spisa. Uglavnom su na hebrejskome, malim dijelom na aramejskome. Svrstavaju se u tri skupine: Torah (Zakon, Petoknjižje ili Pentateuh), Nebī’īm (Proroci) i Ketūbīm (Spisi, Hagiografi). Skraćeni židovski naziv za Bibliju TaNaK dolazi od početnih slova svake skupine takve trodijelne podjele, a za hebrejsku Bibliju upotrebljava se i naziv Mikra (Pismo). Ako se katkad govori o manjem broju knjiga hebrejske Biblije, primjerice o 22 (J. Flavije), tada je riječ o drukčijem načinu brojanja tih spisa. Biblijski kanon u kršćanstvu Stari zavjet. Novozavjetni se pisci u I. st. služe Septuagintom (LXX), grč. prijevodom Sedamdesetorice. Tijekom nekoliko stoljeća kršćanski autori skloni su katkada kraćem (palestinskom), katkada dužem (LXX) popisu knjiga Staroga zavjeta. Origen (182–251) naginje palestinskomu kanonu, ali smatra da i ostali spisi imaju autoritet. Počinje se praviti razlika između kanonskih i crkvenih knjiga. Jeronim (347–420) koleba se između dužeg i kraćeg popisa, dok je Augustin (354–430) bio za duži. Na koncilu u Rimu 382. zaokružen je popis »božanskih Pisama« prema kojem SZ ima 46 knjiga. Tridentski koncil 1546. prihvaća takav kanon SZ s 39 protokanonskih (istovjetne s palestinskim kanonom) i 7 deuterokanonskih knjiga koje se svrstavaju na povijesne, poučne i proročke. Latinski prijevod Vulgatu proglašava službenim (autentičnim) biblijskim tekstom za Katoličku crkvu. Martin Luther 1522. isključuje deuterokanonske knjige iz kanonskog popisa SZ. Biblijska izdanja u protestantskim crkvama imaju zato obično kanon SZ od 39 knjiga. Uobičajen je naziv za deuterokanonske knjige u protestantizmu apokrif. Parabiblijske spise, koje katolici nazivaju apokrifima, protestanti zovu pseudoepigrafima. Pravoslavlje se u svojem kanonu SZ ravna prema Septuaginti, koja ima duži popis i »apokrifne« dijelove. Ekumenska biblijska izdanja koja priređuju bibličari različitih konfesija sadrže protokanonske i deuterokanonske knjige SZ. Popis biblijskih knjiga i njihove kratice na hrvatskome STARI ZAVJET (SZ): Naziv knjige Kratica Naziv knjige Kratica Postanak Post Mudre izreke Izr Izlazak Izl Propovjednik (Kohelet) Prop Levitski zakonik Lev Pjesma nad pjesmama Pj Brojevi Br Knjiga Mudrosti Mudr Ponovljeni zakon Pnz Knjiga Sirahova Sir Jošua Jš Izaija Iz Knjiga o sucima Suci Jeremija Jr Ruta Rut Tužaljke Tuž Prva knjiga o Samuelu 1 Sam Baruh Bar Druga knjiga o Samuelu 2 Sam Ezekiel Ez Prva knjiga o Kraljevima 1 Kr Daniel Dn Druga knjiga o Kraljevima 2 Kr Hošea Hoš Prva knjiga Ljetopisa 1 Ljet Joel Jl Druga knjiga Ljetopisa 2 Ljet Amos Am Ezra Ezr Obadija Ob Nehemija Neh Jona Jon Tobija Tob Mihej Mih Judita Jdt Nahum Nah Estera Est Habakuk Hab Prva knjiga o Makabejcima 1 Mak Sefanija Sef Druga knjiga o Makabejcima 2 Mak Hagaj Hag Psalmi Ps Zaharija Zah Job Job Malahija Mal Kurzivom je ispisano 7 deuterokanonskih knjiga. NOVI ZAVJET (NZ): Naziv knjige Kratica Naziv knjige Kratica Evanđelje po Mateju Mt 1. Poslanica Timoteju 1 Tim Evanđelje po Marku Mk 2. Poslanica Timoteju 2 Tim Evanđelje po Luki Lk Poslanica Titu Tit Evanđelje po Ivanu Iv Poslanica Filemonu Flm Djela apostolska Dj Poslanica Hebrejima Heb Poslanica Rimljanima Rim Jakovljeva poslanica Jak 1. Poslanica Korinćanima 1 Kor 1. Petrova poslanica 1 Pt 2. Poslanica Korinćanima 2 Kor 2. Petrova poslanica 2 Pt Poslanica Galaćanima Gal 1. Ivanova poslanica 1 Iv Poslanica Efežanima Ef 2. Ivanova poslanica 2 Iv Poslanica Filipljanima Fil 3. Ivanova poslanica 3 Iv Poslanica Kološanima Kol Judina poslanica Jd 1. Poslanica Solunjanima 1 Sol Otkrivenje Otk 2. Poslanica Solunjanima 2 Sol Novi zavjet, samo kršćanski dio Biblije, nastao je u drugoj pol. I. st. Njegovo uključivanje u biblijski kanonski popis trajalo je nekoliko stoljeća. Već ranokršćanski spis Didahe (I. st.) daje biblijsko poštovanje nekim novozavjetnim spisima. Marcion (85–160) je zastupao mišljenje da kršćanski biblijski kanon treba imati samo Lukino evanđelje i Pavlove poslanice. Irenej (II/III. st.) počinje nazivati Pismima i najranije kršćanske spise. Tzv. Muratorijev novozavjetni popis s kraja II. st. definitivno je zaokružen na koncilu u Rimu 382. Premda su s reformacijom dovedene u pitanje Poslanica Hebrejima, Jakovljeva poslanica, Judina poslanica i Otkrivenje, sve kršćanske crkve prihvaćaju 27 novozavjetnih spisa: 4 evanđelja, Djela apostolska, 13 Pavlovih poslanica, Poslanicu Hebrejima, 7 katoličkih poslanica i Otkrivenje. Kritička izdanja biblijskog teksta Autografi biblijskih knjiga ne postoje, nego mnogobrojni njihovi prijepisi, tzv. tekstualni svjedoci. Služeći se njima biblijska znanost – tekstualna kritika nastoji prema znanstvenim metodama prirediti pouzdan biblijski tekst. Za tekst Staroga zavjeta tekstualna je kritika do kumranskih otkrića imala na raspolaganju Ben Ašerov tekst, kodeks B19a (L) iz 1008. s masoretskim sustavom vokalizacije, koji je cjelovit i kvalitetan rukopis hebrejske Biblije. Čuva se u Sankt Peterburgu. Drugi tekstualni svjedoci Staroga zavjeta imali su nedostataka. Najstariji je među njima papirus iz I. ili II. st. s biblijskim citatima. U kairskoj genizi pronađeni su biblijski fragmenti iz V. st., Kairski kodeks iz IX. st. sadrži samo proroke. Tekst iz Aleppa, X. st., djelomično je oštećen. U bogatoj biblioteci rukopisa koji su otkriveni 1947. u špiljama u Kumranu (Qumrān) kraj Mrtvoga mora nađeno je oko 220 biblijskih rukopisa koji su onamo skriveni u I. st. Među njima je i vrlo dobro uščuvan tekst proroka Izaije nastao na prijelazu iz III. u II. st. pr. Kr. Kumranskim otkrićem došlo se do novih spoznaja o tekstualnim tradicijama hebrejskoga teksta, o samarijanskom Pentateuhu, o vrijednosti Septuaginte i o starozavjetnim deuterokanonskim knjigama. Rezultat je rada tekstualne kritike tzv. kritičko izdanje Biblije. Biblia Hebraica Stuttgartensia (Stuttgart, 19904) vrsno je takvo izdanje hebrejskog biblijskog teksta. Tekstualnoj kritici Novoga zavjeta na raspolaganju su vrlo brojni i kvalitetni tekstualni svjedoci. Papirus p52, koji se čuva u Manchesteru, John Ryland’s Library, potječe s početka II. st. Od 274 uncijalna manuskripta najvrjedniji su: Codex Vaticanus, Codex Sinaiticus i Codex Alexandrinus. C. Vaticanus (sigla: B), iz IV. st., sadrži novozavjetne knjige do Heb 9,14 (nedostaju još 1 Tim i 2 Tim, Tit, Flm i Otk). Evanđelja i Djela ovoga kodeksa najčistiji su oblik aleksandrijskoga tekstualnog tipa novozavjetnog teksta o kojem svjedoči p75 iz II. st. Kodeks se čuva u Vatikanskoj biblioteci. C. Sinaiticus (sigla: A) iz IV. st. sadrži svih 27 knjiga NZ, te Barnabinu poslanicu i dijelom Pastira Hermu. Otkrio ga je C. von Tischendorf u XIX. st. u samostanu sv. Katarine u podnožju brda Sinaja, po kojem kodeks nosi ime. Čuva se u Londonu (British Library), dijelom u Leipzigu i Sankt Peterburgu. C. Alexandrinus (sigla: A) potječe iz V. st., u njemu se novozavjetni tekst javlja u tri oblika: bizantski (evanđelja), aleksandrijski i dijelom zapadni tip (Dj). Nedostaje mu jedino cezarejski novozavjetni tekstualni oblik. Čuva se u Londonu (British Library). Najvrjednija su suvremena kritička izdanja novozavjetnoga grčkoga teksta Nestle-Aland, Novum Testamentum Graece (Stuttgart, 199327) i The Greek New Testament (Stuttgart, 1983³). Tumačenje Biblije, egzegeza i hermeneutika Biblijske tekstove potrebno je tumačiti jer se radi o drevnim tekstovima koji su stari i do 3000 god. Osim toga vjernici smatraju da Biblija kao Božja riječ sadrži objavu istine vjere i ćudoređa za čovjeka svakog razdoblja. Tumačenje biblijskoga teksta koje slijedi znanstvene metode i hermeneutička načela naziva se egzegeza. Katkada sâm biblijski tekst upućuje na potrebu njegova tumačenja (Dj 8,30–35). Židovstvo je u razmeđi era već rabilo neke egzegetske metode. Istraživanje i izlaganje biblijskog teksta za aktualnu situaciju zvalo se midraš (hebr. miḏrāš: komentar, tumačenje). Javljao se u tri linije: halaha (hebr. halākāh: zakon) – primjena teksta na konkretne životne okolnosti; hagadah (hebr.: priča) – tekst se ilustrira poticajnim riječima, primjerima iz prošlosti i iz života velikana; pešer (hebr.: objašnjenje) – u događajima sadašnjosti otkriva se ispunjenje onoga što je najavljeno u biblijskom tekstu. U dijaspori se koristilo alegorijsko tumačenje (Filon Aleksandrijski). Rano kršćanstvo služilo se u nekoj mjeri židovskim metodama s bitnom razlikom u pristupu: biblijske su tekstove kršćani razumijevali kristološki. Povijest čitanja Biblije praćena je razvijanjem interpretacijskih metoda i pristupa. Origen počinje razlikovati književni (literarni) i duhovni smisao biblijskog teksta. S vremenom nastaju dvije velike interpretacijske škole. Antiohijska daje težište književnomu smislu, dok aleksandrijska u biblijskom tekstu prvotno nastoji raspoznavati duhovni smisao. U patrističkim školama razlikuju se četiri smisla biblijskog teksta: književni (literarni), alegorijski, moralni i anagogijski (eshatološki). Toma Akvinski (1225–74) vraća se Origenu ističući dva smisla: literarni i duhovni. Reformacija uvodi hermeneutičko načelo »sola Scriptura« (»samo Pismo«) prema kojem svaki pojedinačni biblijski tekst dobiva svoj smisao jedino iz cjeline Sv. pisma. Tridentski koncil naprotiv ističe da se biblijski smisao ne očituje neovisno o Crkvi. Odatle načelo »Scriptura et traditio« (»Pismo i predaja«). U XX. st. pape s nekoliko dokumenata potiču znanstveni pristup Bibliji. Pio XII. enciklikom Divino Afflante Spiritu traži proučavanje starih biblijskih i drugih jezika te filologije radi boljega služenja Biblijom na izvornim jezicima. Time Vulgata prestaje biti jedinim službenim tekstom u Katoličkoj crkvi. Dokumentom Dei Verbum uvodi se obveza prevođenja Biblije na suvremene jezike s izvornih jezika. Od katoličkih egzegeta očekuje se suradnja s biblijskim ekspertima ostalih konfesija. Od pojave djela F. Schleiermachera, W. Diltheya i M. Heideggera egzegeti sve više vode računa o danostima suvremene filozofske hermeneutike. Za njezinu primjenu na tekst Biblije značajni su posebno R. Bultmann, H. G. Gadamer i P. Ricoeur. Bultmann je razradio teoriju egzistencijalne interpretacije novozavjetnih spisa. Takva biblijska hermeneutika trebala bi pružiti kerigmu koja zahvaća ljudsko biće i čini od njega novog čovjeka u njegovoj egzistencijalnoj situaciji. Za Gadamera je hermeneutika dijalektički proces jer shvaćanjem teksta nastaje shvaćanje sebe. Prema Ricœuru bogatstvo simboličkog jezika Biblije neiscrpivo je budući da je to jezik s dvostrukom dimenzijom: usredotočen je na transcendentalnu stvarnost i istodobno čini ljudsku osobu svjesnom duboke dimenzije svojega bića. Takva hermeneutika upućuje na prijelaz od razumijevanja kao načina spoznaje k razumijevanju kao načinu postojanja. G. Ebeling i E. Fuchs s više teološkog polazišta svojom hermeneutikom Riječi ističu da riječ postiže svoje istinsko značenje tek onda kada dosegne one kojima je upućena. Skupina egzegeta iz cijeloga svijeta, tzv. Papinska biblijska komisija, pripremila je 1993. god. dokument Tumačenje Biblije u Crkvi kojim također ističe važnost filozofske hermeneutike i znanstvenih spoznaja u književnosti za biblijsku egzegezu. Taj dokument u većem svojem dijelu donosi opis različitih metoda i pristupa koji se koriste u suvremenoj interpretaciji Biblije, upućuje na njihove mogućnosti i ograničenja. U zadnjim dvjema točkama govori o nekim aspektima koji su karakteristični za katoličku interpretaciju Biblije i o mjestu koje tumačenje Biblije zauzima u životu Crkve. Najraširenija je suvremena znanstvena metoda tumačenja Biblije povijesno-kritička, koja ima trostruko načelo: povijesno – osvjetljuje povijesne procese koji su doveli do nastanka biblijskih tekstova; kritičko – služi se znanstvenim kriterijima, što je moguće objektivnijima, bez apriornih sudova; analitičko – istražuje biblijski tekst na isti način kao što bi istraživala bilo koji drugi drevni tekst. Takvoj metodi priznaje se prvorazredna vrijednost, ali ona nije dostatna jer se dijakronijski zaustavlja na smislu teksta u njegovim povijesnim okolnostima nastanka. S pomoću drugih metoda, tzv. sinkronog usmjerenja, nastavlja se u traženju smisla biblijskog teksta za suvremenog čitatelja. To su metode literarne analize – retorička, narativna i semiotička. U interpretaciji biblijskog teksta ovim metodama očekuje se njihova otvorenost prema povijesti. Semiotička se metoda usto treba osloboditi pretpostavke strukturalizma, koji negira izvantekstualne povijesne subjekte i odnose. Pristupi utemeljeni na tradiciji – kanonski, rabinski, pristup povijesne učinkovitosti teksta – prilaze biblijskim tekstovima u njihovim suodnosima jer su samo kao cjelina svjedočanstvo velike tradicije. Pristupi humanističkih znanosti – sociološki, antropološki, psihološki i psihoanalitički – respektiraju činjenicu da Biblija, premda Božja riječ, nosi psihološke uvjetovanosti različitih autora njezinih spisa. Dva su kontekstualna pristupa biblijskom tekstu: oslobodilački (liberacionistički) i feministički. Oslobodilački pristup nastoji istaknuti u biblijskim utemeljujućim događajima sposobnost i poticaj novim aktualizacijama u sadašnjoj povijesti. Značenje i ulogu žene u Bibliji i početcima Crkve nastoji osvijetliti feministički pristup. Nijedan pristup i metoda tumačenja Biblije nisu sami dovoljni. Dokument Biblijske komisije odbacuje jedino fundamentalistički pristup Bibliji, koji karakterizira opasnim jer je doslovan, vrsta »intelektualnog samoubojstva«. Suvremene metode tumačenja i pristupa biblijskomu tekstu nose u sebi interkonfesionalnu oznaku. Egzegeti različitih konfesija služe se istovjetnim metodama i pristupima, analogni su im hermeneutički ciljevi i zato mogu biti angažirani na zajedničkim biblijskim projektima. Biblijski prijevodi Biblija je danas cjelovito ili dijelom prevedena na većinu jezika svijeta. Najstariji su pokušaji prevođenja Biblije postegzilska parafraziranja hebrejskih tekstova na aramejski jezik, tzv. targumi (postbiblijski hebr. targūmīm, aramejski targū’m prijevod). Targum Onkelos iz II. ili III. st. postao je službeni sinagogalni targum. U III. st. pr. Kr., prema predaji iz Aristejeva pisma, 72 prevoditelja prevode Toru na grčki za kralja Ptolemeja. To je početak prijevoda Septuaginte ili Sedamdesetorice. Ona služi kao polazište verziji Vetus Latina (II. st.), koptskomu (III. ili IV. st.), etiopskomu (IV. st.) i armenskomu (V. st.) prijevodu. Potkraj IV. st. Jeronim je priredio latinski prijevod Biblije, Vulgatu, koja nakon Tridentskoga koncila (1546) postaje službenim tekstom u Katoličkoj crkvi i ostaje u uporabi sve do reformi II. vatikanskoga koncila. Po nalogu pape Pavla VI. priređena je 1979. Nova Vulgata. Zbog značenja i utjecaja biblijskog teksta u kulturi svakog naroda, u priređivanju suvremenih prijevoda Biblije često rade zajednički egzegeti i lingvisti. Prevođenje Biblije u Hrvata U hrvatskim krajevima biblijski tekstovi tijekom povijesti prevođeni su na tri narječja: čakavsko, kajkavsko i štokavsko. Pisani su glagoljicom, latinicom, bosančicom i ćirilicom. Najstariji biblijski termini s hrvatskim osobinama jesu bilješke iz XI. i XII. st. na marginama Radonove Biblije. Staroslavenski prijevod Ćirila i Metodija iz IX. st. bio je prihvaćen i među Hrvatima. Najraniji hrvatski biblijski tekstovi priređivani su za lekcionare, izbor biblijskih čitanja za liturgijske potrebe. Hrvati su u XIII. st. imali liturgijske glagoljske knjige. O tome svjedoči pismo pape Inocenta IV. senjskomu biskupu iz 1248. kojim se otklanja sumnja u pravovjernost takvih knjiga. Tijekom stoljećâ nastajali su lekcionari s dijalektalnim i alfabetskim osobitostima. Očuvani fragment korčulanskog lekcionara iz XIV. st. na čakavskom najstariji je rukopis neke knjige uopće na hrvatskom jeziku. Na čakavskom je i zadarski lekcionar iz XV. st. Sa splitskim Bernardinovim Lekcionarom na čakavskome Hrvati dobivaju 1495. prvu tiskanu knjigu latinicom na hrvatskome. N. Ranjina iz Dubrovnika pripremio je 1508. prvi lekcionar na štokavskom narječju. U XVI. st. pojavljuju se tri protestantske postile redom glagoljicom, latinicom, pa ćirilicom. I. Bandulavić je 1613., imajući za uzor Bernardinov Lekcionar, priredio lekcionar na štokavskom za Bosnu. Lekcionar B. Kašića, autora prve hrvatske gramatike, tiskan je 1641. u Rimu. Zaslugom A. Vramca izlaze 1586. lekcionari na kajkavskom Postila po nedelne dni te Postila po godovne dni. Nedjeljna su čitanja bila popraćena tumačenjem. Raniji kajkavski lekcionari nisu sačuvani. U kajkavskim krajevima bio je prihvaćen osobito lekcionar Szveti Evangeliomi N. Krajačevića iz 1651. Gradišćanski Hrvati dobivaju svoj lekcionar 1732. Biblijska poetska zbirka psalama prevođena je selektivno za redovnički Mali oficij, no nastali su vrlo rano i cjeloviti prijevodi psaltira. S područja Dubrovnika je tzv. Vatikanski hrvatski molitvenik iz XIV. st. koji je najstariji hrvatski rukopisni oficij s psalmima. God. 1512. tiskan je jedan takav molitvenik kao prva tiskana knjiga na bosančici. U XVI. st. izlaze Psalmi Davidovi Luke Bračanina. I. Gundulić, kao i više pjesnika prije i nakon njega, slobodnije su prepjevali dio ili cijeli psaltir. Prevođenjem psalama i biblijskih tekstova općenito je obogaćivano hrvatsko teološko i drugo nazivlje. Na hrvatskom području od XV. st. do danas nastalo je najmanje osam cjelovitih prijevoda Biblije na hrvatski jezik, od kojih su četiri u cjelini i tiskana. Za prvi cjeloviti biblijski prijevod na hrvatski dao je nalog 1521. Bernardin Frankopan Grobnički. Za njegovu se Bibliju zanimaju P. Trubar, u predgovoru svojega slovenskog NZ 1557., i Riječanin F. Barbo. Sačuvani su prijevodi Post i Izl u Dubrovniku iz XV/XVI. st. Protestanti P. Trubar, S. Konzul Istranin i A. Dalmatin izdaju u Tübingenu (pa Urachu) Novi zavjet glagoljicom u dva dijela 1562. i 1563., a 1564. i Proroke. Kada je B. Kašić 1625. započeo s prijevodom SZ, već je imao svoj prijevod NZ. Taj drugi cjeloviti hrvatske prijevod Biblije ostao je u rukopisu. Crkvene su ga vlasti odbile tiskati iz jezičnih razloga. Bio je na narodnome jeziku i latinici, a ne na crkvenoslavenskoj jezičnoj tradiciji. U XVIII. st. S. Rusić priređuje u Dubrovniku Novi Uvjet na narodnome jeziku. Rukopis trećega cjelovitog hrvatskog prijevoda Biblije, Poljička Biblija, na štokavskoj ikavici, čije je prevođenje počelo 1768., čuva se u arhivu HAZU. M. Jurjetinović-Ivakić Kaštelanin popratio je 1794. svoje Pismo Sveto Staroga Zakona pučkoga razglasa komentarom. M. Vrhovac inicira 1803. kajkavski biblijski prijevod, no posao nije dovršen. Napokon, kao prvi cjelovito tiskani hrvatski prijevod, izlazi u Budimu u 6 svezaka Sveto pismo… sada u jezik slavno-ilirički izgovora bosanskog prenešeno s paralelnim latinskim tekstom i bilješkama. Prevoditelj toga četvrtoga cjelovitog biblijskog teksta na hrvatski bio je M. P. Katančić. Oko 30 godina nakon Katančića, 1858–61., Hrvati dobivaju drugi cjelovito tiskani prijevod Biblije u Beču pod naslovom Sveto pismo staroga i novoga uvita u 12 svezaka. Autor ovoga petoga cjelovitog prijevoda, na dalmatinskoj štokavskoj ikavici, bio je I. M. Škarić. Marom B. Šuleka izlazi 1877. pohrvaćeni NZ s Psalmima, a u srodnoj obradbi M. Rešetara 1895. i cijela Biblija Đ. Daničića i V. Karadžića. Iste god. počinje izlaziti u Sarajevu Sveto pismo Novoga zavjeta J. Stadlera u 4 sveska s komentarom. Prijevod V. Čebušnika Sveto Pismo Staroga i Novoga zavjeta, 1811. i 1813., nema cjelovit SZ, a jezično se oslanja na V. Karadžića. Sveto Pismo Novoga Zavjeta F. Zagode iz 1925. priređeno je prema grčkom izvorniku i Vulgati i oslobođeno utjecaja prijevoda V. S. Karadžića. Između dvaju svjetskih ratova A. Sović prevodi s izvornih jezika cijelu Bibliju. Taj šesti cjeloviti hrvatski prijevod ostaje u rukopisu, ali će biti poslije dijelom upotrijebljen za tzv. Zagrebačku Bibliju. Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta I. E. Šarića iz Sarajeva sedmi je cjeloviti hrvatski prijevod, treći u cjelini tiskan 1941–42. U prijevodu Lj. Rupčića izlazi 1967. Novi zavjet. Velik uspjeh doživio je osmi hrvatski prijevod cijele Biblije, četvrti cjelovito tiskan, Biblija: Stari i Novi zavjet, tzv. Zagrebačka Biblija iz 1968. Tekst s izvornih jezika prevelo je više prevoditelja, izdanje su priredili zajednički bibličari i književnici pod uredničkim vodstvom J. Kaštelana i B. Dude. Ta je Biblija postala »koine hrvatskog jezika« (T. Ladan) u okolnostima koje su bile vrlo nepovoljne za taj jezik. S. Grubišić, jedan od prevoditelja Zagrebačke Biblije, izdao je u Chicagu, 1973–84., svoj prijevod SZ, Hrvatsku Bibliju u 8 svezaka, da otkloni »neujednačenosti« Zagrebačke Biblije. Luksuzno izdanje Ilustrirane Biblije mladih iz 1968. doživjelo je desetak izdanja. Sličnu dobru prihvaćenost ima i prijevod Novoga zavjeta B. Dude i J. Fućaka kojega su tekstovi priređivani prvotno za liturgijske potrebe. Taj će NZ 1992. biti popraćen uvodima i bilješkama francuskoga ekumenskog prijevoda Biblije (TOB). Isti će prijevod 1994. nadomjestiti Rupčićev prijevod NZ u Zagrebačkoj Bibliji, koja izlazi s prevedenim uvodima i bilješkama iz La Bible de Jérusalem. Prijevod G. Raspudića Novi zavjet izlazi 1987., a u prijevodu T. Ladana pojavile su se 4 novozavjetne knjige: Evanđelje po Ivanu (1980), Evanđelje po Luki (1985), Evanđelje po Marku (1990), Apokalipsa (1992). Važnost Biblije prelazi okvire njezine vjerske upotrebe. Biblija, enciklopedija židovske religije, povijesti, filozofije i književnosti, s kršćanstvom i helenizmom dobiva svjetsko značenje. Preko nje su hebrejski, grčki, a i latinski jezik, stil, pojmovi, estetika i moral duboko impregnirali jezike, misaoni svijet i mentalitet europskih narodâ. Biblijski prijevodi postali su temelj i plodno tlo za osnivanje i razvoj pismenosti i književnosti mnogih naroda, pa tako i hrvatskoga. Hrvatsku kulturu, kao i ostale europske kulture, posebice likovne umjetnosti i književnost, nemoguće je razumjeti bez poznavanja biblijskog sadržaja. Terminološki i tematski Biblija je prožela hrvatsku književnost od M. Marulića (Judita u versih harvacki složena, Davidijada) do S. S. Kranjčevića i M. Krleže (Adam i Eva, Saloma). MG118 (N)

Свето Писмо Старог Завјета, превео Ђура Даничић Књиге ширег канона (Девтероканонске) превели Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), Умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић) Свето Писмо Новог Завјета превод Комисије Светог архијерејског синода Српске Православне Цркве ------------------- Мада би опис „потпуно српско Свето писмо Старог и Новог завета – пуна Библија” могао на први поглед да збуни понеког читаоца и наведе га на погрешне закључке, речима које је употребио умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије да опише најновије издање Светог писма Старог и Новог завета, циљ је да истакну да су први пут на савременом српском језику у састав Библије ушле и девтероканонске, другоканонске књиге. Ради се о књигама из ширег канона, за које је објашњено, да не би било забуне и погрешних тумачења, да нису никакви апокрифи, „како понекад неки из незнања или злонамерно, говоре и пишу”. Девтероканонске књиге, наиме, јесу књиге или делови књига Старог завета који се налазе у грчкој Библији, Септуагинти, одакле су преузете и у црквенословенском и руском преводу Светог писма. Ових књига нема у јеврејској Библији, као ни у каснијим протестантским издањима, а будући да је Ђура Даничић преводио по налогу протестантског Библијског друштва, нема их ни у његовом преводу Старог завета. Другоканонске књиге, иначе, преузеле су и Православна и Римокатоличка црква. Протођакон Радомир Ракић, дугогодишњи секретар Комисије Светог архијерејског синода за превод Новог завета, према чијој смо „Библијској енциклопедији” дали дефиницију другоканонских књига, каже да су поједини делови ових списа одавно у литургијској употреби. – Свеправославни сабор још није донео коначну одлуку какав је статус девтероканонских књига, али како се оне користе на богослужењима, поготову Премудрости Соломонове, не можемо да кажемо да су безначајне. Оне су поучне, корисне за духовно узгајање. Македонци су, на пример, деведесетих прошлог века штампали Стари и Нови завет и међу старозаветним књигама имају и ове – објашњава отац Радомир Ракић. У новом издању Светог архијерејског синода, девтероканонске књиге превели су митрополит црногорско-приморски Амфилохије и умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије. Стари завет донет је у преводу Ђуре Даничића, а Нови завет у преводу синодске комисије, у којој је отац Радомир био секретар. Та стручна комисија, основана почетком шездесетих година, састављена од црквених великодостојника, теолога и професора, свој превод Новог завета објавила је први пут 1984. године. – Вук Караџић је преводећи Нови завет са црквенословенског оставио многе турцизме, има их 38, и њих је требало заменити. Остављао је, затим, старословенске речи, рецимо, каже апостоли су стајали на брегу, а није на брегу него на обали, „берег” на старословенском значи обала. Вук је све вишесложне речи занемарио. Целомудрије, сва мудрост, што је филозофски израз, или смиреноумље, монашки израз, за њега не постоје. Без обзира на то, Вук је највећи мисионар у оном времену, он је мали апостол. У оно време почели су се појављивати унијати који су ишли по пијацама у Војводини и делили неке своје књижице и Вук је тачно осетио да би језик Светог писма требало приближити народу – објашњава отац Радомир. Мада су чланови комисије имали пред собом преводе на различитим језицима, руском, латинском, бугарском, италијанском, француском, енглеском, немачком, главни предложак било је издање Новог завета Цариградске патријаршије из 1908. године. – Питкост језика, његова арома, сачувана је и за то треба да будемо захвални тој комисији, а нарочито блаженопочившем патријарху Павлу који нас је све време окупљао. Једанпут недељно бисмо се састајали и ту није било поговора да би неко одсуствовао. То је била његова највећа заслуга и ту је он себи подигао споменик. Може неко сада дати свој превод, али ово је превод који је аутентичан, од Цркве признат. Стари завет није Црквом признат, ми га користимо, али није донета одлука Светог Архијерејског Сабора: овај превод користите, а онај можете користити – наглашава отац Радомир. Владика Атанасије најавио је да би комисија Светог синода за превод Светог писма требало да настави свој рад и додаје да су, у међувремену, неки појединци превели поједине књиге Старог завета, попут Књиге постања, коју је он превео са јеврејског и грчког или Псалама, преведених са грчког језика. Ј. Чалија ----------------------------------------------------------- Бакотићеви стихови, Чарнићев перфекат Међу познатије преводе Новог завета спадају они које су радили протојереј Димитрије Стефановић, објављен 1934. године, професор др Емилијан Чарнић, штампан 1973. године, као и превод Светог писма Старог и Новог завета Луја Бакотића из 1933. године. – Бакотић је први и једини који је преводио песнички. У његовом преводу сва она песничка места из Библије су и графички поређана као песма. Мој професор, Емилијан Чарнић, на пример, није преводио у аористу, Христос дође, или у имперфекту, него у перфекту, Христос је дошао, што је, по мом мишљењу, мање ритмично – прича протођакон Радомир Ракић. Ј. Ч. објављено: 13.07.2011 u Политици Наслов: Свето писмо, кожни повез 17 x 24,5 Издавач: Свети архијерјески синод СПЦ Povez: кожни Писмо: ћирилица Формат: 17 x 24,5 cm Година издања: 2011 ИСБН:

Свето Писмо Старог Завјета, превео Ђура Даничић Књиге ширег канона (Девтероканонске) превели Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), Умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић) Свето Писмо Новог Завјета превод Комисије Светог архијерејског синода Српске Православне Цркве ------------------- Мада би опис „потпуно српско Свето писмо Старог и Новог завета – пуна Библија” могао на први поглед да збуни понеког читаоца и наведе га на погрешне закључке, речима које је употребио умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије да опише најновије издање Светог писма Старог и Новог завета, циљ је да истакну да су први пут на савременом српском језику у састав Библије ушле и девтероканонске, другоканонске књиге. Ради се о књигама из ширег канона, за које је објашњено, да не би било забуне и погрешних тумачења, да нису никакви апокрифи, „како понекад неки из незнања или злонамерно, говоре и пишу”. Девтероканонске књиге, наиме, јесу књиге или делови књига Старог завета који се налазе у грчкој Библији, Септуагинти, одакле су преузете и у црквенословенском и руском преводу Светог писма. Ових књига нема у јеврејској Библији, као ни у каснијим протестантским издањима, а будући да је Ђура Даничић преводио по налогу протестантског Библијског друштва, нема их ни у његовом преводу Старог завета. Другоканонске књиге, иначе, преузеле су и Православна и Римокатоличка црква. Протођакон Радомир Ракић, дугогодишњи секретар Комисије Светог архијерејског синода за превод Новог завета, према чијој смо „Библијској енциклопедији” дали дефиницију другоканонских књига, каже да су поједини делови ових списа одавно у литургијској употреби. – Свеправославни сабор још није донео коначну одлуку какав је статус девтероканонских књига, али како се оне користе на богослужењима, поготову Премудрости Соломонове, не можемо да кажемо да су безначајне. Оне су поучне, корисне за духовно узгајање. Македонци су, на пример, деведесетих прошлог века штампали Стари и Нови завет и међу старозаветним књигама имају и ове – објашњава отац Радомир Ракић. У новом издању Светог архијерејског синода, девтероканонске књиге превели су митрополит црногорско-приморски Амфилохије и умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије. Стари завет донет је у преводу Ђуре Даничића, а Нови завет у преводу синодске комисије, у којој је отац Радомир био секретар. Та стручна комисија, основана почетком шездесетих година, састављена од црквених великодостојника, теолога и професора, свој превод Новог завета објавила је први пут 1984. године. – Вук Караџић је преводећи Нови завет са црквенословенског оставио многе турцизме, има их 38, и њих је требало заменити. Остављао је, затим, старословенске речи, рецимо, каже апостоли су стајали на брегу, а није на брегу него на обали, „берег” на старословенском значи обала. Вук је све вишесложне речи занемарио. Целомудрије, сва мудрост, што је филозофски израз, или смиреноумље, монашки израз, за њега не постоје. Без обзира на то, Вук је највећи мисионар у оном времену, он је мали апостол. У оно време почели су се појављивати унијати који су ишли по пијацама у Војводини и делили неке своје књижице и Вук је тачно осетио да би језик Светог писма требало приближити народу – објашњава отац Радомир. Мада су чланови комисије имали пред собом преводе на различитим језицима, руском, латинском, бугарском, италијанском, француском, енглеском, немачком, главни предложак било је издање Новог завета Цариградске патријаршије из 1908. године. – Питкост језика, његова арома, сачувана је и за то треба да будемо захвални тој комисији, а нарочито блаженопочившем патријарху Павлу који нас је све време окупљао. Једанпут недељно бисмо се састајали и ту није било поговора да би неко одсуствовао. То је била његова највећа заслуга и ту је он себи подигао споменик. Може неко сада дати свој превод, али ово је превод који је аутентичан, од Цркве признат. Стари завет није Црквом признат, ми га користимо, али није донета одлука Светог Архијерејског Сабора: овај превод користите, а онај можете користити – наглашава отац Радомир. Владика Атанасије најавио је да би комисија Светог синода за превод Светог писма требало да настави свој рад и додаје да су, у међувремену, неки појединци превели поједине књиге Старог завета, попут Књиге постања, коју је он превео са јеврејског и грчког или Псалама, преведених са грчког језика. Ј. Чалија ----------------------------------------------------------- Бакотићеви стихови, Чарнићев перфекат Међу познатије преводе Новог завета спадају они које су радили протојереј Димитрије Стефановић, објављен 1934. године, професор др Емилијан Чарнић, штампан 1973. године, као и превод Светог писма Старог и Новог завета Луја Бакотића из 1933. године. – Бакотић је први и једини који је преводио песнички. У његовом преводу сва она песничка места из Библије су и графички поређана као песма. Мој професор, Емилијан Чарнић, на пример, није преводио у аористу, Христос дође, или у имперфекту, него у перфекту, Христос је дошао, што је, по мом мишљењу, мање ритмично – прича протођакон Радомир Ракић. Ј. Ч. објављено: 13.07.2011 u Политици Наслов: Свето писмо, кожни повез 17 x 24,5 са постољем Издавач: Свети архијерјески синод СПЦ Povez: кожни Писмо: ћирилица Формат: cm Година издања: 2011 ИСБН:

Die Bibel,oder Die ganze Heilige Schrift des Alten u. Neuen Testaments nach der Deutschen Ubersetzung D. Martin Luthers. Neu durchgesehen nach dem vom Deutschen Evangelischen Kirchenausschuß genehmigten. Autor:D.Martin Luthers. Izdavač:Privileg,Württembergifche Bibelanstalt,Stuttgart. Format:17,5cm x 11cm x 4,8cm. Broj Strana:386 strana,tvrd povez. Biblija,ili celo Sveto pismo starog i novog zaveta prema nemačkom prevodu D.Martina Lutera.Revidirano prema tekstu koji je odobrio Komitet nemačke evangelističke crkve,iz 20-tih oli 30-tih godina,korice iskrzane po rubovima,sa tragovima žutih fleka od stajanja.

Најузбудљивије библијске приче, намењене младима и прилагођене дечјем узрасту. Прави начин да се ваше дете упозна са основним религијским темама, те да стекне неопходно предзнање, духовност и веру које ће му помоћи да преброди многа животна искушења. Поређане хронолошким редом, исприповедане на занимљив начин и богато илустроване, ове приче ће дуго остати у сећању вашег детета и представљати прави темељ за будуће духовно надограђивање. Од Стварања света до Новог Света Божјег, од Постања до Откровења Јовановог, књига обухвата готово све библијске приче и, што је јако важно, наводи одакле су узете и где се могу наћи у Светом Писму. Стари и Нови завет чине посебне целине, а деца и сви они који се још нису упознали са поруком Свете књиге, имаће прилику да уоче сличности, али и разлике између Старог и Новог завета. Садржај Стари завет Стварање, 12 Све је било добро, 13 Први човек и прва жена, 14 У Едему, 14 Забрањени плод, 16 Истеривање из раја, 16 Два брата, 18 Прво убиство, 19 Ноје, припрема лађу, 20 Лађино путовање, 20 Спасење, 22 Завршетак потопа, 23 Изградња града, 24 Кула виша од облака, 25 Бог бира Аврама, 26 Божије обећање, 27 На путу према Содому, 28 Лотово спасење, 29 Исаково рођење, 30 Аврам и Исак, 30 Истинска вера, 32 Правовремено спасење, 32 Несхватљиви задатак, 34 Ревека, 35 Браћа близанци, 36 Прескупо јело, 37 Лукава Ревека, 38 Раздељена породица, 39 Рвање и ново Јаковљево име, 40 Сукоб због одеће, 42 Јосифов сан, 44 На путу ка Земљи мисирској, 46 Јосифов напоран рад, 47 У тамници, 48 Сан двојице затвореника, 50 Фараонов сан, 51 Дебеле и мршаве краве, 52 Јосиф помаже фараону, 54 Поука браћи, 56 Венијаминов одлазак у Мисир, 58 Украдени пехар, 60 Јосиф се открива браћи, 62 Дете у корпи, 65 Принцеза спаситељица, 65 Мојсијева борба за слободу, 66 Мноштво изговора, 68 Фараонова одбијање, 70 Божја чудесна дела, 71 Страшни помор, 72 Последњи помор, 74 Пасха, 74 Бог показује пут, 76 Зид од таласа, 78 Без воде, 82 Несташица хране, 83 Бог на гори, 84 Десет заповести, 86 Две плоче са Десет заповести, 86 Златно теле, 88 Нове плоче са Десет заповести, 90 Надомак обећане земље, 92 Нисмо довољно јаки, 94 Четрдесет година казне, 94 Живот или смрт, 96 Песма и Мојсијева смрт, 97 Ухођење непријатеља, 98 Бег ухода, 100 Спасење уз помоћ конопца, 102 Надомак обећане земље, 103 Прелаз преко Јордана, 104 Победа уз помоћ труба, 106 Мудра жена под палмом, 108 Сисарина смрт, 109 Гедеонов позив, 110 Мали број изабраних добија битку, 111 Ухођење Мадијана, 112 Трубе и бакље, 112 Борба с лавом, 114 Самсонова загонетка, 116 Самсон и Далида, 118 Најјачи побеђује, 121 Тешка времена, 122 Одана жена, 122 Рутнн рад на њиви, 124 Царева прабаба, 127 Ишчекујући бебу, 128 Фенина задаје бол Ани, 130 Молитва из срца, 132 Самуилово рођење, 133 Ана предаје Самуила свештенику, 134 Свештеников одгој, 136 Глас божији упућен Самуилу, 136 Изгубљене магарице, 138 Велика тајна, 140 Саул постаје цар, 140 Бог бира новог цара, 142 Давидова брига за Саула, 143 Галијат, 145 Голијатове увреде, 145 Давид убија Голијата, 146 Љубомора цара Саула, 148 Најбољи пријатељи, 149 Јонатан спасава Давида, 150 Сам у пећини, 153 Невоља за невољом, 155 Саулова и Јонатанова смрт, 155 Давидово крунисање, 156 Ковчег Божји у Јерусалиму, 159 Давид постаје убица, 160 Скрхани цар, 161 Млади цар, 162 Соломонов сан, 162 Новорођенче с две мајке, 164 Градња дома Господњег, 167 Посета царице Савске, 168 Такмичење, 170 Ватра и киша, 172 Огњена кола, 174 Необичан прелаз преко реке, 176 Судић уља без дна, 178 Одбегао од Бога, 180 Бура на мору, 181 Огромна риба, 182 Јона је послушао, 184 Бог је добар, 184 Јеремијин останак, 186 Посебна школа, 188 Другачији, 190 Вера на проби, 190 Успела проба, 192 Врачи, 194 Шта значи царев сан?, 196 Бескрајно царство, ] 97 Три храбра младића, 198 Ужарена пећ, 198 Царева гозба, 200 Натпис на зиду, 201 Лавља јама, 202 Охоли цар, 204 Непослушност царице Астине, 207 Најлепша у Персији, 208 Јудејци морају умрети, 210 Јестирин план, 213 Јестира избавља свој народ, 214 Аманово вешање, 215 Прилика за преживљавање, 216 Отпор, 216 Нови завет Анђео посећује Марију, 218 Путовање у Јудеју, 219 Крај бунара, 220 Јосифов сан, 221 Исусово рођење, 222 Пастири, 224 Звезда водиља, 226 Поклони за цара, 227 Зваће се Назарећанин, 228 Јосиф и Марија траже Исуса, 230 Исусово крштење, 232 Исус и његов пријатељ, 233 Ћаво куша Исуса, 234 Први ученици, 236 Поука о риболову, 237 Нестало вина!, 238 Обесвсћени храм, 240 Вода живота, 242 Жена на извору, 243 Четири човека на крову, 244 Цариник - Исусов следбеник, 244 Чекајући чудо, 247 Избор дванаесторице, 249 Истинска срећа, 250 Со земље, 250 Тражење блага, 252 Кућа на камену, 253 Грешна жена, 254 Сетва, 256 Сејање на правом месту, 256 Разлика између жита и кукоља, 258 Зрно горушице и квасац, 259 Мирно море, 260 Бура на мору, 260 На другој обали, 263 Опседнути човек, 264 Оздрављење слепаца, 267 Беспомоћни цар, 269 Усамљено место, 270 Проповед пред хиљадама људи, 27! Храна за гладне, 272 Нахрањени народ, 272 Исус хода по води, 274 Петар хода по води, 276 Туђинка и њена вера, 279 Слепац из Витсаиде, 280 Човек камен, 281 Христово преображење, 283 Најважнија су деца, 285 Никад нисмо сами, 285 Исцељење губаваца, 286 Зашто да не кажемо хвала?, 287 Нова прилика, 288 Милостиви Самарјнин, 290 Марта и Марија, 293 Добри пастир, 294 Лазар је жив, 297 Изгубљена овца и изгубљени новчић, 298 Изгубљени мпадић, 300 Повратак, 300 Среброљупци, 302 Богаташ и Лазар, 302 Нова поука о молитви, 304 Разорена породица, 305 Пријатељ деце, 306 Богати младић, 308 Први и последњи, 309 Радници у винограду, 311 Човек на стаблу, 313 Добар посао, 314 Маријино дело из љубави, 314 Велика поворка улази у Јерусалим, 316 У Јерусалиму, 316 Истеривање из храма, 318 Оздрављење у храму, 319 Ко је дао највише?, 320 Пет неразумних девојака, 322 Јуда Искариот, 324 Припреме за последњу вечеру, 326 За трпезом, 326 Цар слуга, 328 Објашњење, 329 Последња - света вечера, 330 Кад петао запева, 332 Пут у дом небески, 333 Исусова молитва за следбенике, 334 Издајнички пољубац, 336 Петар се одупире, 339 Исус је заробљен, 339 Петрово одрицање, 340 Исус и Пилат, 342 Исус и Ирод, 344 Пилат покушава да ослободи Исуса, 346 Смртна пресуда, 346 Војници се изругују Исусу, 349 Жене плачу над Исусом, 351 Исус на крсту, 351 Последљи Исусови часови, 352 Исусова смрт, 354 Цепање завесе у храму, 357 Погреб, 358 Стража код гроба, 361 Празан гроб, 362 Исус се јавља Марији Магдалини, 364 Исус долази код ученика, 366 Томино неверство, 368 Доручак иа морској обали, 368 Да ли ме заиста волите?, 370 У царству Божјем, 373 Чекање, 374 Дух свети, 375 Чудесна дела апостола, 376 Петар и Јован у неприлици, 376 Анђео ослобађа апостоле, 378 Испитивање апостола, 378 Неустрашиви Стефан, 380 На путу за Дамаск, 382 Животиње у великом суду, 384 Петар код капетана, 387 Добре вести за све, 387 Петров бег из затвора, 389 Проповедник Павле, 391 Молитва у тамници, 392 Пријатељи опомињу Павла, 394 Павлов говор народу, 396 Павле мора у Рим, 398 Невреме на мору, 399 На острву Мелит, 400 Најзад у Риму, 402 Посебне опомене, 405 Нови свет Божији, 407 Наслов: Библија за децу Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 408 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 18x24 cm Година издања: 2004 ИСБН: 86-7639-767-8

Српски језик, књижевност и широко поље других друштвених наука, можда и једини у Европи,до сада нису добили једно озбиљно и темељно тумачење Светог писма - Старог и Новог завета - са тзв. световне стране. Јер, без обзира што је готово половина нашег континента деценијама била под комунистичком влашћу која је и свештенство и вернике сматрала грађанима другог реда и готово их стављала ван закона, тумачења Светог писма, приручници и водичи кроз Библију слободно су штампани у великим тиражима у Пољској, Чехословачкој, Мађарској, Румунији, па и у самој совјетској Русији. Исто тако и код нас - али највише у Словенији и Хрватској. Истовремено, Свето писмо је и на српским високим школама предавано и изучавано у оквиру светске књижевности античког периода, али ти универзитетски професори, па и најбољи зналци јудео-хришћанског наука међу њима, као да су зазирали да своја предавања укориче у уџбеник или бар приручник. Тог тешког, некад опасног, али зато и очаравајућег подухвата латиосе један од наших најугледнијих публициста и књижевника, Новосађанин Ђорђе Рандељ, свештенички син и некадашњи студент Теолошког факултета у Београду. И урадио је то једноставно, динамично и питко како то модерни новинари умеју, па се ова књига чита у даху, као жил-верновске пустоловине. Тако је и требало писати, јер ова књига и јесте путовање у средиште света, тумачење најважније књиге икад исписане: „Ова књига је ваљда и моје животно дело. Понекад ми се учини да је и нисам сам створио, јер кроз њу одјекује глас мог покојног оца на часовима веронауке који сам од детињства слушао и упијао и из његових недељних проповеди које су ме кадгод у живот увеле и кроз њега до данас провеле.” Предговор У почетку Божије откровење није било записано, већ је усмено преношено с колена на колено. Знатно доцније, један део тог Богооткровења написали су изабрани људи надахнути Светим духом. Тако је и настало Свето писмо Старог и Новог завета, или Библија, богомнадахнута књига коју знају сви народи и све цивилизације света, чак и оне нехришћанске. Та света књига уједно јесте и најчитанија књига у ова два хришћанска миленијума, књига која је преведена на највише језика и дијалеката многих народа широм света. За њу — књигу над књигама — знају и они који не умеју да пишу и не знају да читају. Свето писмо је духовна снага сваког хришћанина, оно је извор и основа целокупног бо-гослужбеног живога Цркве. Библија је и оружје првих неверника, кривоверника и разних богохулника, књига која се чита и у дому и у храму, штиво које се ишчитава целог живота. Најпре нам те богомнадахнуте речи, уобличене у приче, приповедају наше баке. Потом нам та казивања, у форми моралних порука и поука, говоре наши родитељи. А у том духовном узрастању, коначно, када дођемо у стање зрелости, о свему томе прочитаном и сами размишљамо и расуђујемо. Па све тако, увек изнова, јер речи Бога Слова, јесу за свако време и за сваки узраст ново — Богопознање. Да би се Библија, односно Свето писмо Старог и Новог завета, као духовна храна, лакше и брже „сварила", нео-пходна је помоћна литература, или пак уводно штиво. И баш ова и оваква књига ОТКРИЋЕ БИБЛИЈЕ Ђорђа Рандеља великим делом јесте и уводна студија за разумевање канонских књига Старог и Новог завета и помоћна литература за теолошко разумевање библијских догађаја и анализу или бар подсећање на обиље и шароликосг њихових интерпретација, виђења и тумачења. Иако по обиму невелика, она је по садржају и порукама добродошла свима, а свакако највише онима којима Библија и Свето писмо (Стари и Нови завет) треба да буду путеводитељи у хришћанском узрастању. Књига Ђорђа Рандеља је незаобилазно штиво и за оне који се по први пуг срећу са текстовима Старог завета — иначе најстаријим историјским описима људског рода а посебно новозаветним текстовима, који су основа на којој је изникла цела хришћанска цивилизација, као најмоћнија снага целе планете Земље. А сви они којима су старозаветне и новозаветне приче већ познате и саставни су део њиховог религиозног живота наћи ће у препричавању тих најважнијих, или бар најпознатијих, библијских догађаја кроз перо Ђорђа Рандеља нова надахнућа и надасве — литерарно освежење. Велико је списатељско умеће аутор исказао — а то му је зацело и од Бога дано — да библијска догађања, која су се збила у временима од пре два, на и више миленијума — саобрази данашњем времену, те да као поука буду разумљиви и да никог не оставе равнодушним. Поред тог богомданог књижевног дара, неоспорно велики удео има и породично васпитање исходиште Ђорђа Рандеља — отац му је угледни новосадски свештеник — и, самим тим, свакако рано упознавање Светог писма, а потом и дугогодишње успешно, професионално бављење писаном речи, учинили су да ово ОТКРИЋЕ БИБЛИЈЕ буде ауторова Библија, коју он чита и огкрива већ неколико деценија; почев од најранијих дана, када је као дете у родитељском дому и храму слушао прве јеванђелске истине, па све до данас, када као књижевник и публициста, а пре свега као интелектуалац, хоће и може да део свог богопознања пренесе - овим књигама — и осталим верницима и знатижељницима. Јер по речима Сина Божијег Исуса Христа, Јеванђеље јесте жива реч, која треба да је стално у народу и са народом. Јер: „Небо и земља проћи ће, али ријеч Моја неће проћи”, (Марко III, 31), поручује нам Господ наш Исус Христос. Др Слободан Милеуснић Наслов: Откриће Библије Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 616 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 14 x 20 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-515-0779-6

Најузбудљивије библијске приче, намењене младима и прилагођене дечјем узрасту. Прави начин да се ваше дете упозна са основним религијским темама, те да стекне неопходно предзнање, духовност и веру које ће му помоћи да преброди многа животна искушења. Поређане хронолошким редом, исприповедане на занимљив начин и богато илустроване, ове приче ће дуго остати у сећању вашег детета и представљати прави темељ за будуће духовно надограђивање. Од Стварања света до Новог Света Божјег, од Постања до Откровења Јовановог, књига обухвата готово све библијске приче и, што је јако важно, наводи одакле су узете и где се могу наћи у Светом Писму. Стари и Нови завет чине посебне целине, а деца и сви они који се још нису упознали са поруком Свете књиге, имаће прилику да уоче сличности, али и разлике између Старог и Новог завета. Садржај Стари завет Стварање, 12 Све је било добро, 13 Први човек и прва жена, 14 У Едему, 14 Забрањени плод, 16 Истеривање из раја, 16 Два брата, 18 Прво убиство, 19 Ноје, припрема лађу, 20 Лађино путовање, 20 Спасење, 22 Завршетак потопа, 23 Изградња града, 24 Кула виша од облака, 25 Бог бира Аврама, 26 Божије обећање, 27 На путу према Содому, 28 Лотово спасење, 29 Исаково рођење, 30 Аврам и Исак, 30 Истинска вера, 32 Правовремено спасење, 32 Несхватљиви задатак, 34 Ревека, 35 Браћа близанци, 36 Прескупо јело, 37 Лукава Ревека, 38 Раздељена породица, 39 Рвање и ново Јаковљево име, 40 Сукоб због одеће, 42 Јосифов сан, 44 На путу ка Земљи мисирској, 46 Јосифов напоран рад, 47 У тамници, 48 Сан двојице затвореника, 50 Фараонов сан, 51 Дебеле и мршаве краве, 52 Јосиф помаже фараону, 54 Поука браћи, 56 Венијаминов одлазак у Мисир, 58 Украдени пехар, 60 Јосиф се открива браћи, 62 Дете у корпи, 65 Принцеза спаситељица, 65 Мојсијева борба за слободу, 66 Мноштво изговора, 68 Фараонова одбијање, 70 Божја чудесна дела, 71 Страшни помор, 72 Последњи помор, 74 Пасха, 74 Бог показује пут, 76 Зид од таласа, 78 Без воде, 82 Несташица хране, 83 Бог на гори, 84 Десет заповести, 86 Две плоче са Десет заповести, 86 Златно теле, 88 Нове плоче са Десет заповести, 90 Надомак обећане земље, 92 Нисмо довољно јаки, 94 Четрдесет година казне, 94 Живот или смрт, 96 Песма и Мојсијева смрт, 97 Ухођење непријатеља, 98 Бег ухода, 100 Спасење уз помоћ конопца, 102 Надомак обећане земље, 103 Прелаз преко Јордана, 104 Победа уз помоћ труба, 106 Мудра жена под палмом, 108 Сисарина смрт, 109 Гедеонов позив, 110 Мали број изабраних добија битку, 111 Ухођење Мадијана, 112 Трубе и бакље, 112 Борба с лавом, 114 Самсонова загонетка, 116 Самсон и Далида, 118 Најјачи побеђује, 121 Тешка времена, 122 Одана жена, 122 Рутнн рад на њиви, 124 Царева прабаба, 127 Ишчекујући бебу, 128 Фенина задаје бол Ани, 130 Молитва из срца, 132 Самуилово рођење, 133 Ана предаје Самуила свештенику, 134 Свештеников одгој, 136 Глас божији упућен Самуилу, 136 Изгубљене магарице, 138 Велика тајна, 140 Саул постаје цар, 140 Бог бира новог цара, 142 Давидова брига за Саула, 143 Галијат, 145 Голијатове увреде, 145 Давид убија Голијата, 146 Љубомора цара Саула, 148 Најбољи пријатељи, 149 Јонатан спасава Давида, 150 Сам у пећини, 153 Невоља за невољом, 155 Саулова и Јонатанова смрт, 155 Давидово крунисање, 156 Ковчег Божји у Јерусалиму, 159 Давид постаје убица, 160 Скрхани цар, 161 Млади цар, 162 Соломонов сан, 162 Новорођенче с две мајке, 164 Градња дома Господњег, 167 Посета царице Савске, 168 Такмичење, 170 Ватра и киша, 172 Огњена кола, 174 Необичан прелаз преко реке, 176 Судић уља без дна, 178 Одбегао од Бога, 180 Бура на мору, 181 Огромна риба, 182 Јона је послушао, 184 Бог је добар, 184 Јеремијин останак, 186 Посебна школа, 188 Другачији, 190 Вера на проби, 190 Успела проба, 192 Врачи, 194 Шта значи царев сан?, 196 Бескрајно царство, ] 97 Три храбра младића, 198 Ужарена пећ, 198 Царева гозба, 200 Натпис на зиду, 201 Лавља јама, 202 Охоли цар, 204 Непослушност царице Астине, 207 Најлепша у Персији, 208 Јудејци морају умрети, 210 Јестирин план, 213 Јестира избавља свој народ, 214 Аманово вешање, 215 Прилика за преживљавање, 216 Отпор, 216 Нови завет Анђео посећује Марију, 218 Путовање у Јудеју, 219 Крај бунара, 220 Јосифов сан, 221 Исусово рођење, 222 Пастири, 224 Звезда водиља, 226 Поклони за цара, 227 Зваће се Назарећанин, 228 Јосиф и Марија траже Исуса, 230 Исусово крштење, 232 Исус и његов пријатељ, 233 Ћаво куша Исуса, 234 Први ученици, 236 Поука о риболову, 237 Нестало вина!, 238 Обесвсћени храм, 240 Вода живота, 242 Жена на извору, 243 Четири човека на крову, 244 Цариник - Исусов следбеник, 244 Чекајући чудо, 247 Избор дванаесторице, 249 Истинска срећа, 250 Со земље, 250 Тражење блага, 252 Кућа на камену, 253 Грешна жена, 254 Сетва, 256 Сејање на правом месту, 256 Разлика између жита и кукоља, 258 Зрно горушице и квасац, 259 Мирно море, 260 Бура на мору, 260 На другој обали, 263 Опседнути човек, 264 Оздрављење слепаца, 267 Беспомоћни цар, 269 Усамљено место, 270 Проповед пред хиљадама људи, 27! Храна за гладне, 272 Нахрањени народ, 272 Исус хода по води, 274 Петар хода по води, 276 Туђинка и њена вера, 279 Слепац из Витсаиде, 280 Човек камен, 281 Христово преображење, 283 Најважнија су деца, 285 Никад нисмо сами, 285 Исцељење губаваца, 286 Зашто да не кажемо хвала?, 287 Нова прилика, 288 Милостиви Самарјнин, 290 Марта и Марија, 293 Добри пастир, 294 Лазар је жив, 297 Изгубљена овца и изгубљени новчић, 298 Изгубљени мпадић, 300 Повратак, 300 Среброљупци, 302 Богаташ и Лазар, 302 Нова поука о молитви, 304 Разорена породица, 305 Пријатељ деце, 306 Богати младић, 308 Први и последњи, 309 Радници у винограду, 311 Човек на стаблу, 313 Добар посао, 314 Маријино дело из љубави, 314 Велика поворка улази у Јерусалим, 316 У Јерусалиму, 316 Истеривање из храма, 318 Оздрављење у храму, 319 Ко је дао највише?, 320 Пет неразумних девојака, 322 Јуда Искариот, 324 Припреме за последњу вечеру, 326 За трпезом, 326 Цар слуга, 328 Објашњење, 329 Последња - света вечера, 330 Кад петао запева, 332 Пут у дом небески, 333 Исусова молитва за следбенике, 334 Издајнички пољубац, 336 Петар се одупире, 339 Исус је заробљен, 339 Петрово одрицање, 340 Исус и Пилат, 342 Исус и Ирод, 344 Пилат покушава да ослободи Исуса, 346 Смртна пресуда, 346 Војници се изругују Исусу, 349 Жене плачу над Исусом, 351 Исус на крсту, 351 Последљи Исусови часови, 352 Исусова смрт, 354 Цепање завесе у храму, 357 Погреб, 358 Стража код гроба, 361 Празан гроб, 362 Исус се јавља Марији Магдалини, 364 Исус долази код ученика, 366 Томино неверство, 368 Доручак иа морској обали, 368 Да ли ме заиста волите?, 370 У царству Божјем, 373 Чекање, 374 Дух свети, 375 Чудесна дела апостола, 376 Петар и Јован у неприлици, 376 Анђео ослобађа апостоле, 378 Испитивање апостола, 378 Неустрашиви Стефан, 380 На путу за Дамаск, 382 Животиње у великом суду, 384 Петар код капетана, 387 Добре вести за све, 387 Петров бег из затвора, 389 Проповедник Павле, 391 Молитва у тамници, 392 Пријатељи опомињу Павла, 394 Павлов говор народу, 396 Павле мора у Рим, 398 Невреме на мору, 399 На острву Мелит, 400 Најзад у Риму, 402 Посебне опомене, 405 Нови свет Божији, 407 Наслов: Библија за децу Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 408 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 18x24 cm Година издања: 2004 ИСБН: 86-7639-767-8

Broj strana: 609 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2016. Izdavač: Prometej, Novi Sad Srpski jezik, književnost i široko polje drugih društvenih nauka, možda i jedini u Evropi, do sada nisu jedno ozbiljno i temeljno tumačenje Svetog pisma – Starog i Novog zaveta – sa takozvane svetovne strane. Jer, bez obzira što je gotovo polovina našeg kontinenta decenijama bila pod komunističkom vlašću koja je i sveštenstvo i vernike smatrala građanima drugog reda i gotovo ih stavljala van zakona, tumačenje Svetog pisma, priručnici i vodiči kroz Bibliju slobodno su štampani u velikim tiražima u Poljskoj, Čehoslovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji pa i u samoj sovjetskoj Rusiji. Isto kao i kod nas, ali najviše u Hrvatskoj i Sloveniji. Istovremeno, Sveto pismo je i na srpskim visokim školama predavano i izučavano u okviru svetske književnosti antičke perioda, ali ti univerzitetski profesori, pa i najbolji znalci judeo-hrišćanske nauke među njima, kao da su zazirali da svoja predavanja ukoriče u udžbenik ili barem priručnik. Tog teškog, nekada opasnog, ali zato i očaravajućeg poduhvata latio se jedan od naših najuglednijih publicista i književnika. Novosađanin Đorđe Randelj, sveštenički sin i nekadašnji student Teološkog fakulteta u Beogradu. I uradio je to jednostavno, dinamičko i pitko kako to moderni novinaru umeju, pa se ova knjiga čita u dahu. Ova knjiga je i putovanje u središte sveta, tumačenje najvažnije knjige ikada napisane. „Ova knjiga je valjda i moje životno delo. Ponekad mi se učini da je nisam sam stvorio, jer kroz nju odjekuje glas mog pokojnog oca na časovima veronauke koji sam od detinjstva slušao i upijao iz njegovih nedeljnih propovedi koje su me kadgod u život uvele i kroz njega do danas povele.“ – Autor

Srpski jezik, književnost i široko polje drugih društvenih nauka, možda i jedini u Evropi, do sada nisu dobili jedno ozbiljno i temeljno tumačenje Svetog pisma - Starog i Novog zaveta - sa tzv. svetovne strane. Jer, bez obzira što je gotovo polovina našeg kontinenta decenijama bila pod komunističkom vlašću koja je i sveštenstvo i vernike smatrala građanima drugog reda i gotovo ih stavljala van zakona, tumačenja Svetog pisma, priručnici i vodiči kroz Bibliju slobodno su štampani uvelikimtiražimau Poljskoj, Čehoslovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, pa i u samoj sovjetskoj Rusiji. Isto tako i kod nas - ali najviše u Sloveniji i Hrvatskoj. Istovremeno, Sveto pismo je i na srpskim visokim školama predavano i izučavano u okviru svetske književnosti antičkog perioda, ali ti univerzitetski profesori, pa i najbolji znalci judeo-hrišćanskog nauka među njima, kao da su zazirali da svoja predavanja ukoriče u udžbenik ili bar priručnik.Tog teškog, nekad opasnog, ali zato i očaravajućeg poduhvata latiose jedan od naših najuglednijih publicista i književnika,Novosađanin Đorđe Randelj, sveštenički sin i nekadašnji student Teološkog fakulteta u Beogradu. I uradio je to jednostavno, dinamično i pitko kako to moderni novinari umeju, pa se ova knjiga čita u dahu, kao žil-vernovske pustolovine. Tako je i trebalo pisati, jer ova knjiga i jeste putovanje u središte sveta,tumačenje Najvažnije Knjige Ikad Ispisane:„Ova knjiga je valjda i moje životno delo. Ponekad mi se učini da je i nisam sam stvorio, jer kroz nju odjekuje glas mog pokojnog oca na časovima veronauke koji sam od detinjstva slušao i upijao i iz njegovih nedeljnih propovedi koje su me kadgod u život uvele i kroz njega do danas provele.” Наслов: Откриће Библије: Стари и Нови завет Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 609 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: - cm Година издања: 2016 ИСБН: 978-86-515-1113-7

Otkriće biblije: Stari i Novi zavet Srpski jezik, književnost i široko polje drugih društvenih nauka, možda i jedini u Evropi, do sada nisu jedno ozbiljno i temeljno tumačenje Svetog pisma – Starog i Novog zaveta – sa takozvane svetovne strane. Jer, bez obzira što je gotovo polovina našeg kontinenta decenijama bila pod komunističkom vlašću koja je i sveštenstvo i vernike smatrala građanima drugog reda i gotovo ih stavljala van zakona, tumačenje Svetog pisma, priručnici i vodiči kroz Bibliju slobodno su štampani u velikim tiražima u Poljskoj, Čehoslovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji pa i u samoj sovjetskoj Rusiji. Isto kao i kod nas, ali najviše u Hrvatskoj i Sloveniji. Istovremeno, Sveto pismo je i na srpskim visokim školama predavano i izučavano u okviru svetske književnosti antičke perioda, ali ti univerzitetski profesori, pa i najbolji znalci judeo-hrišćanske nauke među njima, kao da su zazirali da svoja predavanja ukoriče u udžbenik ili barem priručnik. Tog teškog, nekada opasnog, ali zato i očaravajućeg poduhvata latio se jedan od naših najuglednijih publicista i književnika. Novosađanin Đorđe Randelj, sveštenički sin i nekadašnji student Teološkog fakulteta u Beogradu. I uradio je to jednostavno, dinamičko i pitko kako to moderni novinaru umeju, pa se ova knjiga čita u dahu. Ova knjiga je i putovanje u središte sveta, tumačenje najvažnije knjige ikada napisane. „Ova knjiga je valjda i moje životno delo. Ponekad mi se učini da je nisam sam stvorio, jer kroz nju odjekuje glas mog pokojnog oca na časovima veronauke koji sam od detinjstva slušao i upijao iz njegovih nedeljnih propovedi koje su me kadgod u život uvele i kroz njega do danas povele.“ – Autor Prikaži više

MOJE NAJDRAŽE BIBLIJSKE PRIČE STARI I NOVI ZAVET ROMANI I PRIČE ZA DECU OD 7 DO 9 GODINA Šifra artikla: 259221 Isbn: 9788679502759 Autor : priredile Marijana Mahač i Slađana Perišić Izdavač : LEO COMMERCE Moje najdraže biblijske priče nastale su iz želje da se mališanima, uz zanimljive ilustracije, što jednostavnijim jezikom, bez preteranog kićenja i ulepšavanja, približi najčitanija knjiga na svetu - Biblija. Upoznajte prve ljude, saznajte kuda je Bog vodio svoj izabrani narod i kako je vera op... Detaljnije Moje najdraže biblijske priče nastale su iz želje da se mališanima, uz zanimljive ilustracije, što jednostavnijim jezikom, bez preteranog kićenja i ulepšavanja, približi najčitanija knjiga na svetu - Biblija. Upoznajte prve ljude, saznajte kuda je Bog vodio svoj izabrani narod i kako je vera opstajala kroz vekove. Od Adama i Eve do Isusa i njegovih apostola ljudski put bio je trnovit, ali ipak uzbudljiv i pun čudesa. Krenite na nesvakidašnje putovanje kroz Stari i Novi zavet uz mnoštvo pažljivo odabranih priča. Stari zavet: Stvaranje sveta i prvih ljudi, Prvi greh i isterivanje iz raja, Kain i Avelj, Nojeva barka, Potop i izmirenje, Vavilonska kula, Avram i Lot, Isakovo rođenje, Isav i Jakov, Josifova ljubomorna braća, Josif kod faraona, Mojsije, Faraon i pošasti, Napuštanje Misira, Prelazak preko Crvenog mora, Zapovesti na gori, Dalje ka obećanoj zemlji, Prelazak preko Jordana, Osvajanje Jerihona, Bog bira Gedeona, Gedeon pobeđuje Madijane, Samson, Samson i Dalida, Nojemina i njene snaje, Rutina požrtvovanost, Samuilo, Saul, Biranje novog cara, David i Golijat, Najbolji prijatelji, David postaje car, Rođenje još jednog cara, Solomonova mudrost, Izgradnja hrama, Prorok Ilija, Jelisije, Jelisijeva čuda, Jona beži od Boga, Spasenje grada, Sotonino iskušavanje, Jovovo izbavljenje, Plač Jeremijin, Đaci na dvoru, Tumačenje sna, U ognjenoj peći, Danilo u jami s lavovima, Jestira. Novi zavet: Najavljivanje Isusovog i Jovanovog rođenja, Isusovo rođenje, Sasvim neobično detinjstvo, Isusovo krštenje, Iskušavanje, Prvo čudo, Razgovor sa Samarićankom, Isceljenje ubogog i prihvatanje grešnog, Dvanaestorica izabranih, Beseda na gori, Poučne priče, Kroćenje prirode i ljudi, Stradanje Jovana Krstitelja, Umnožavanje hrane, Isus hoda po vodi, Pomaganje onima koji veruju, Hristovo preobraženje , Izlečenje gubavih i grešna žena, Lazar ustaje, U Jerusalimu, Poslednja večera, Judin poljubac, Petao kukuriče, Isus pred Pilatom i Irodom, Raspeće, Pogreb, Hristovo javljanje, Isus na moru, Hristovo uznesenje i silazak Svetog duha, Apostoli, Savle ili Pavle, Otkrivenje Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ROMANI I PRIČE ZA DECU OD 7 DO 9 GODINA Autor priredile Marijana Mahač i Slađana Perišić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač LEO COMMERCE Pismo Ćirilica Povez Tvrd Godina 2013 Format 24x28 Strana 168 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Srpski jezik, književnost i široko polje drugih društvenih nauka, možda i jedini u Evropi, do sada nisu dobili jedno ozbiljno i temeljno tumačenje Svetog pisma - Starog i Novog zaveta - sa tzv. svetovne strane. Jer, bez obzira što je gotovo polovina našeg kontinenta decenijama bila pod komunističkom vlašću koja je i sveštenstvo i vernike smatrala građanima drugog reda i gotovo ih stavljala van zakona, tumačenja Svetog pisma, priručnici i vodiči kroz Bibliju slobodno su štampani uvelikimtiražimau Poljskoj, Čehoslovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, pa i u samoj sovjetskoj Rusiji. Isto tako i kod nas - ali najviše u Sloveniji i Hrvatskoj. Istovremeno, Sveto pismo je i na srpskim visokim školama predavano i izučavano u okviru svetske književnosti antičkog perioda, ali ti univerzitetski profesori, pa i najbolji znalci judeo-hrišćanskog nauka među njima, kao da su zazirali da svoja predavanja ukoriče u udžbenik ili bar priručnik. Tog teškog, nekad opasnog, ali zato i očaravajućeg poduhvata latiose jedan od naših najuglednijih publicista i književnika,Novosađanin Đorđe Randelj, sveštenički sin i nekadašnji student Teološkog fakulteta u Beogradu. I uradio je to jednostavno, dinamično i pitko kako to moderni novinari umeju, pa se ova knjiga čita u dahu, kao žil-vernovske pustolovine. Tako je i trebalo pisati, jer ova knjiga i jeste putovanje u središte sveta,tumačenje Najvažnije Knjige Ikad

Treće izdanje ove knjige koju je napisao Miloš Milošević. Knjiga sadrži odlomke iz dela, pesme, književnokritičke, književnoteorijske, književnoistorijske i analitičke tekstove. Stara književnost, Biblija, antička književnost, srednjovekovna književnost, narodna književnost, humanizam i renesansa, barok i klasicizam. Knjiga prati plan i program iz Srpskog jezika i književnosti u prvoj godini srednje škole, ali može poslužiti i studentima za spremanje ispita. Knjiga ima meke korice i 555 strana. Najjeftinije je da Vam je pošaljem kao tiskovinu. Evo nekih naslova: STARA KNJIŽEVNOST Književnost starog Egipta Književnost stare Indije Književnost stare Kine Književnost Sumera i ,,Ep o uručkom kralju Gilgamešu` Najstariji ep u istoriji (Z. Kosidovski) Biblija ili Sveto pismo Iz ,,Starog zavjeta` Iz ,,Novog zavjeta` ,,Pesma nad pesmama` ,,Biblija`: Sastav i postanak (Eugen Verber) ANTIČKA KNJIŽEVNOST Dramsko pesništvo Antički pesnici tragedija Homersko pitanje Epopeja ili ep Homer i njegova ,,Ilijada` ,,Ilijada`: I pevanje ,,Ilijada` (M.Đurić) Homerski ep (I.M.Tronski) Tragedija (Lj. Crepajac) Ka Sofoklovoj ,,Antigoni` Sofoklova ,,Antigona` (A.Leski) ,,Antigona` (M.Đurić) POČECI SLOVENSKE PISMENOSTI Ćirilo i Metodije Nepoznati pisac ,,Život Svetog Ćirila` Nepoznati pisac ,,Život Svetog Metodija` Glagoljica Ćirilica Spomenici pisani ćirilicom Redakcija ili recenzija STARA SLOVENSKA KNJIŽEVNOST Crnorizac Hrabar ,,Slovo o pismenima` SRPSKA SREDNJOVEKOVNA KNJIŽEVNOST Srpska književnost pisana na srpskoj redakciji staroslovenskog jezika Srpska srednjovekovna prevodna književnost Crkveno pesništvo Pravne vrste ili spisi Prevodna književnost ,,Vrač` Prevodna književnost ,,Lisica` Pravni spis: ,,Dušanov zakonik` SRPSKA KNJIŽEVNOST XIII VEKA Sveti Sava: ,,Život Stefana Nemanje` Sveti Sava:,,Služba Svetom Simeonu` Teodosije: ,,Život oca našega Save, prvog arhiepiskopa i učitelja srpskog Kralj Stefan Prvovenčani:,,Život Stefana Nemanje` SRPSKA KNJIŽEVNOST XIV VEKA Siluan Jefimija: ,,Pohvala knezu Lazaru` Jefimija:,,Zapis monahinje Jefimije` Jefimija. (Miograg Pavlović) SRPSKA SREDNJOVEKOVNA KNJIŽEVNOST XV VEKA Grigorije Camblak Despot Stefan Lazarević Konstantin Filozof Despot Stefan Lazarević ,,Slovo ljubve` ,,O Slovu ljubve` despota Stefana Lazarevića (M. Pavlović) ,,Pohvalno slovo knezu Lazaru` (M.Pavlović) SRPSKA SREDNJOVEKOVNA KNJIŽEVNOST XVI VEKA Selektivna bibliografija dela i radova o srednjovekovnoj književnosti SVETI SAVA U NARODNOJ KNJIŽEVNOSTI.....Savo i turski car SVETI SAVA U NARODNOJ PRIPOVECI....Sveti Sava i bogati gavan... SVETI SAVA U UMETNIČKOJ POEZIJI..........(Pesme V.Ilića, D. Maksimović, Save Lazića, Jovana J. Zmaja, Matije Bećkovića........) Hodočašće Svetom Savi (Ljubomir Simović) Selektivna bibliografija radova o Svetom Savi u umetničkoj poeziji Selektivna bibliografija radova o Svetom Savi u narodnoj poeziji i zbirkama pesama NARODNA KNJIŽEVNOST Vukov rad na narodnoj književnosti Selektivna bibliografija radova o Vuku St. Karadžiću Podaci o starosti naše narodne poezije O podeli narodne književnosti Podela epske poezije po dužini stiha Deseteračke epske pesme ili pesme kratkoga stiha Ciklusi Narodni pevači srpskih deseteračkih pesama Selektivna bibliografija radova o pesničkom liku Marka Kraljevića ,,Popijevka od Svilojevića` ,,Vojvoda Janko bježi pred Turcima` ,,Smrt Miloša Dragilovića` (Obilića) Pesme dugog stiha (Pavle Popovića) Vuk St. Karadžić: Iz predgovora prve knjige ,,Srpskih narodnih pesama 1824` Vuk St. Karadžić: Iz knjige četvrte 1833 J.V.Gete: Srpske pesme Gerhard Gezeman: Lirsko narodno pevanje Južnih Slovena Gerhard Gezeman: Srpskohrvatska junačka pesma Adam Mickijevič: Srpska narodna poezija Kosovska legenda (Pavle Popović) ,,Banović Strahinja` Netko bješe Strahiniću Bane (H. Barić) Narodna pesma o Strahiniću Banu (M. Pavlović) ,,Hasanaginica` ,,Smrt majke Jugovića` Smrt majke Jugovića (S. Ristić) ,,Zidanje Ravanice` Zidanje Ravanice (M. Pavlović) ,,Oranje Marka Kraljevića` Oranje Marka Kraljevića (R. Samardžić) ...................... HUMANIZAM I RENESANSA Vreme i mesto pojave Uslovi pojave pokreta Novi čovek i novi svet Frančesko Petrarka ,,Kanconijer`............ HUMANIZAM I RENESANSA U DUBROVNIKU I DALMACIJI........... KNJIŽEVNOST OD KRAJA XVI DO KRAJA XVII VEKA ILI BAROKNA KNJIŽEVNOST....... KLASICIZAM.......

ПРЕДГОВОР Света Земља, Јерусалим. Ови називи су драги срцу сваког човека, па био он Јевреј или хришћанин, Европљанин, Африканац или Кинез. Боравити овде, доживети благодат светих места, осетити дах векова - то је сан сваког човека који живи са Богом у срцу. Сазнати вековну историју, сагледати тај живописни свет који нам је Свевишњи даровао и рећи себи: ја сам срећан човек, па однети ту срећу кући да тамо још дуго зрачи из нас и да се преноси на друге људе. Библија је Књига над Књигама у којој је описана читава историја човечанства од стварања света. Чине је два дела: Стари и Нови завет. На хебрејском се Стари завет назива Танах. Танах чине Тора и Пророчке књиге, а Тору Мојсијево Петокњижје: Постање, Излазак, Левитска, Бројеви, Закони Поновљени. У Старом завету се описују догађаји који су се десили пре наше ере. Нови завет чине четири Јеванђеља, јеванђелиста Матеја, Марка, Луке и Јована, у којима се описује земаљски живот Исуса Христа и Богородице; Дела Апостолска и Откривење Јована Богослова (Апокалипса). У Новом завету се описују догађаји из наше ере, која почиње Христовим рођењем. Као што је рекао Блажени Августин: "Нови Завет се у Старом скрива, а Стари Завет се у Новом открива". Овај исказ у форми Десет Заповести на Заветним Таблицама са леве стране и Пехара за Причешћс са десне може се видети изнад празничког низа олтарске преграде у неким храмовима, на пример у Храму у част Иконе Богородице Казањске у Горњенском манастиру. Читава прича Старог и Новог завета одвијала се на Светој Земљи, означеној на старим картама као "Благодатни полумесец". На затладном огранку "Благодатног полумесеца" данас се налази држава Израел. Отпутовати у дубину векова, појмити логику догађаја које дели Христово Рођење, осетити присуство Творца у облику благодати на Светим местима, чути хармонију тишине келија - боравишта пустиљака - анахорста, све што је наведено је оно што недостаје модерном човеку, кога обузимају проблеми свакодневице. Баш овде, на Светој Земљи, ходали су Спаситељ и Пресвета Богородица, без којих је незамисливо постојање човечанства. И није случајно велики композитор Ј. С. Бах своја дела потписивао на следећи начин: "Soli Deo Gloria" - "Слава Само Богу", пошто му je Свевишњи подарио да чује хармонију сфера. Да бисте познали вољу Творца и у себи зачулн Његове одговоре, дођите у Свету Земљу, прођите оним местима којима су ходили Спаситељ и Пресвета Богородица, оставивши онде Своју најсавршенију љубав према читавом човечанству. У Јеванђељу по Јовану је речено: "Останите у мени и ја ћу у вама. Као што Лоза не може рода родити сама од себе, ако не остане на чокоту, тако ни ви ако у мени не останете. Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод, јер без мене не можете чинити ништа" (Јн. 15,4-5). А сада ћемо замислити да је ваш авион слетео на аеродром Бен Гурион у Тел Авиву. Чека вас удобни аутобус. Стигли сте у Свету Земљу! Православни ходочасници, наравно, знају зашто су дошли и наравно, такође знају где би желели да се помоле и којим светињама да се поклоне. Они обично не размишљају о томе како је настала хришћанска вера и како су је пагани примили, зато ћемо се редом подсетити свега. Наслов: Света Земља: Ходочасничка путовања по библијским местима Издавач: Мартириа - Епархијa горњокарловачкa Страна: 348 (cb) Писмо: ћирилица Формат: 15 x 23 cm Година издања: 2011 ИСБН: 978-86-87909-08-3

Izdavač: Leo Commerce Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21 x 29 cm ISBN:9788679502759 Moje najdraže biblijske priče nastale su iz želje da se mališanima, uz zanimljive ilustracije, što jednostavnijim jezikom, bez preteranog kićenja i ulepšavanja, približi najčitanija knjiga na svetu – Biblija. Upoznajte prve ljude, saznajte kuda je Bog vodio svoj izabrani narod i kako je vera opstajala kroz vekove. Od Adama i Eve do Isusa i njegovih apostola ljudski put bio je trnovit, ali ipak uzbudljiv i pun čudesa. Krenite na nesvakidašnje putovanje kroz Stari i Novi zavet uz mnoštvo pažljivo odabranih priča. SADRŽAJ Stari zavet: Stvaranje sveta i prvih ljudi, Prvi greh i isterivanje iz raja, Kain i Avelj, Nojeva barka, Potop i izmirenje, Vavilonska kula, Avram i Lot, Isakovo rođenje, Isav i Jakov, Josifova ljubomorna braća, Josif kod faraona, Mojsije, Faraon i pošasti, Napuštanje Misira, Prelazak preko Crvenog mora, Zapovesti na gori, Dalje ka obećanoj zemlji, Prelazak preko Jordana, Osvajanje Jerihona, Bog bira Gedeona, Gedeon pobeđuje Madijane, Samson, Samson i Dalida, Nojemina i njene snaje, Rutina požrtvovanost, Samuilo, Saul, Biranje novog cara, David i Golijat, Najbolji prijatelji, David postaje car, Rođenje još jednog cara, Solomonova mudrost, Izgradnja hrama, Prorok Ilija, Jelisije, Jelisijeva čuda, Jona beži od Boga, Spasenje grada, Sotonino iskušavanje, Jovovo izbavljenje, Plač Jeremijin, Đaci na dvoru, Tumačenje sna, U ognjenoj peći, Danilo u jami s lavovima, Jestira Novi zavet: Najavljivanje Isusovog i Jovanovog rođenja, Isusovo rođenje, Sasvim neobično detinjstvo, Isusovo krštenje, Iskušavanje, Prvo čudo, Razgovor sa Samarićankom, Isceljenje ubogog i prihvatanje grešnog, Dvanaestorica izabranih, Beseda na gori, Poučne priče, Kroćenje prirode i ljudi, Stradanje Jovana Krstitelja, Umnožavanje hrane, Isus hoda po vodi, Pomaganje onima koji veruju, Hristovo preobraženje , Izlečenje gubavih i grešna žena, Lazar ustaje, U Jerusalimu, Poslednja večera, Judin poljubac, Petao kukuriče, Isus pred Pilatom i Irodom, Raspeće, Pogreb, Hristovo javljanje, Isus na moru, Hristovo uznesenje i silazak Svetog duha, Apostoli, Savle ili Pavle, Otkrivenje

sitna ostecenja na koricama unutra - novo Izdavač: Leo Commerce Broj strana: 168 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21 x 29 cm Moje najdraže biblijske priče nastale su iz želje da se mališanima, uz zanimljive ilustracije, što jednostavnijim jezikom, bez preteranog kićenja i ulepšavanja, približi najčitanija knjiga na svetu - Biblija. Upoznajte prve ljude, saznajte kuda je Bog vodio svoj izabrani narod i kako je vera opstajala kroz vekove. Od Adama i Eve do Isusa i njegovih apostola ljudski put bio je trnovit, ali ipak uzbudljiv i pun čudesa. Krenite na nesvakidašnje putovanje kroz Stari i Novi zavet uz mnoštvo pažljivo odabranih priča. SADRŽAJ Stari zavet: Stvaranje sveta i prvih ljudi, Prvi greh i isterivanje iz raja, Kain i Avelj, Nojeva barka, Potop i izmirenje, Vavilonska kula, Avram i Lot, Isakovo rođenje, Isav i Jakov, Josifova ljubomorna braća, Josif kod faraona, Mojsije, Faraon i pošasti, Napuštanje Misira, Prelazak preko Crvenog mora, Zapovesti na gori, Dalje ka obećanoj zemlji, Prelazak preko Jordana, Osvajanje Jerihona, Bog bira Gedeona, Gedeon pobeđuje Madijane, Samson, Samson i Dalida, Nojemina i njene snaje, Rutina požrtvovanost, Samuilo, Saul, Biranje novog cara, David i Golijat, Najbolji prijatelji, David postaje car, Rođenje još jednog cara, Solomonova mudrost, Izgradnja hrama, Prorok Ilija, Jelisije, Jelisijeva čuda, Jona beži od Boga, Spasenje grada, Sotonino iskušavanje, Jovovo izbavljenje, Plač Jeremijin, Đaci na dvoru, Tumačenje sna, U ognjenoj peći, Danilo u jami s lavovima, Jestira Novi zavet: Najavljivanje Isusovog i Jovanovog rođenja, Isusovo rođenje, Sasvim neobično detinjstvo, Isusovo krštenje, Iskušavanje, Prvo čudo, Razgovor sa Samarićankom, Isceljenje ubogog i prihvatanje grešnog, Dvanaestorica izabranih, Beseda na gori, Poučne priče, Kroćenje prirode i ljudi, Stradanje Jovana Krstitelja, Umnožavanje hrane, Isus hoda po vodi, Pomaganje onima koji veruju, Hristovo preobraženje , Izlečenje gubavih i grešna žena, Lazar ustaje, U Jerusalimu, Poslednja večera, Judin poljubac, Petao kukuriče, Isus pred Pilatom i Irodom, Raspeće, Pogreb, Hristovo javljanje, Isus na moru, Hristovo uznesenje i silazak Svetog duha, Apostoli, Savle ili Pavle, Otkrivenje