Veoma praktičan kompjuterski sto sa metalnom konstrukcijom, crnom površinom i policom na izvlačenje za tastaturu. Ovaj sto ima točkiće što će vam olakšati transport Dimenzije (švd): 64x73x48 cm Materijal kompjuterskog stola: PVC, čelik, iverica

Radni sto u solidnom stanju, stoji u garazi pa ne mogu da ga dobro slikam, odlican je, na tockice su nogari, u dva nivoa je , ima fioku i dole deo za kompjuter, i gore za monitor.

Veliki radni sto 130 75 70 koji može da se koristi i kao kompjuterski, đački... Ima 3 fioke. Pokretan na točkiće... Može da se prilagodi lako.

Veliki spektar korišćenja, od automehanicara koji zele da zavire u cilindar bez skidanja glave motora, elektroinstalatera, montera sa raznim kablovima i kanalicama, pa do dece koje zele da vide sta se krije u nekoj rupi. Za snimanje teško dostupnih mesta kao što su motori, komore, ventilacije, vodovodne cevi Slike i video će biti direktno sačuvane na Android telefonu Ima dodatke da gleda pod uglom 90 stepeni sa strane, zicu sa magnetom ili zicu sa kukicom, ako zelite nesto da dohvatite na nepristupacnom delu Kamera sa kablom i mogućnošću povezivanja na klasični kompjuterski USB ili micro USB za telefon Priključak 2 u 1 tako da lako i brzo mozete promeniti uređaj koji koristite ili ga koristite na više uređaja 10m kabal LED osvetljenje sa potenciometrom, tako da možete regulisati jačinu svetlosti ili je ugasiti Kamera može da snima video uz zvuk, na kameri se nalazi taster za slikanje, kao i točkić za podešavanje svetlosti (6LED dioda) Prednji deo je 7,5mm bez dodataka

Veliki spektar korišćenja, od automehanicara koji zele da zavire u cilindar bez skidanja glave motora, elektroinstalatera, montera sa raznim kablovima i kanalicama, pa do dece koje zele da vide sta se krije u nekoj rupi. Za snimanje teško dostupnih mesta kao što su motori, komore, ventilacije, vodovodne cevi Slike i video će biti direktno sačuvane na Android telefonu Ima dodatke da gleda pod uglom 90 stepeni sa strane, zicu sa magnetom ili zicu sa kukicom, ako zelite nesto da dohvatite na nepristupacnom delu Kamera sa kablom i mogućnošću povezivanja na klasični kompjuterski USB ili micro USB za telefon Priključak 2 u 1 tako da lako i brzo mozete promeniti uređaj koji koristite ili ga koristite na više uređaja 10m kabal LED osvetljenje sa potenciometrom, tako da možete regulisati jačinu svetlosti ili je ugasiti Kamera može da snima video uz zvuk, na kameri se nalazi taster za slikanje, kao i točkić za podešavanje svetlosti (6LED dioda) Prednji deo je 7,5mm bez dodataka Opis Endoskopska kamera 10m je visokokvalitetna i praktična alatka koja će vam omogućiti da istražite i pregledate teško dostupna područja. Sa svojih 10 metara fleksibilnog kabla, ova kamera je idealna za istraživanje cevi, kanalizacija, motora, mašina i drugih uskih prostora. Opremljena visokokvalitetnom kamerom sa LED osvetljenjem, ova endoskopska kamera pruža jasne slike i video zapise u visokoj rezoluciji. Možete lako snimati fotografije i video zapise direktno na svoj uređaj, zahvaljujući USB konekciji. Jedna od ključnih karakteristika ove kamere je njen fleksibilni kabl koji se može savijati i oblikovati prema potrebi. To vam omogućava da lako pristupite i istražite čak i najteže dostupna mesta. Takođe, kamera je vodootporna, što je čini idealnom za istraživanje vlažnih ili potopljenih područja. Ova endoskopska kamera je neophodan alat za profesionalce poput vodoinstalatera, mehaničara, električara i inspektora, ali je takođe korisna i za kućnu upotrebu. Možete je koristiti za pronalaženje curenja, otkrivanje kvara na mašinama, ili jednostavno za istraživanje i otkrivanje skrivenih mesta u vašem domu. Sa endoskopskom kamerom 10m, dobijate vrednost za svoj novac. Ova kamera vam omogućava da uštedite vreme i novac, jer možete sami obaviti inspekciju i dijagnostiku, umesto da angažujete profesionalce. Takođe, omogućava vam da budete sigurni u svoje odluke, jer ćete imati jasne vizuelne dokaze. Uz endoskopsku kameru 10m, istraživanje i pregledanje teško dostupnih područja postaje jednostavno i efikasno. Nabavite svoju endoskopsku kameru danas i otkrijte svet skrivenih mesta!

PS4 Alien Isolation Proizvođač: Sega Datum izlaska: 07.10.2014. Stilski i koncepcijski uticaj koji je serijal filmova Alien imao na gotovo sve grane popularne umetnosti nemerljiv je i nastavlja se i danas, 35 godina nakon premijere prvog dela ove naučno-fantastične horor sage, kod nas nezgrapno prevedene kao „Osmi putnik” (što jedino može da bude Taško Načić u „Ko to tamo peva?”). Gigerove falusoidne fiksacije preinačene u jedinstveni biomehanički dizajn vanzemaljskog monstruma kopirane su u nedogled, a posebno je drugi deo serijala, film „Aliens” Džejmsa Kamerona, zbog svoje premise „Ameri u Vijetnamu na svemirski način” bio pogodan za beskrajnu eksploataciju koja je izrodila stotine akciono-pucačkih igara. Sam alien je u pomenutom nastavku devalviran kada je u pitanju količina generisane strave: u prvom filmu alien je samo jedan, posada pokušava da ga eliminiše i diskutabilno je da li na kraju uspeva u toj nameri, dok se protagonisti nastavka suočavaju sa čitavom legijom monstruma svedenih na pokretne mete. Bilo je potrebno nekoliko decenija da se neko doseti i napravi stealth šunjalicu direktno inspirisanu filmom koji je sve počeo, inteligentniju igru koja na pravi način shvata tadašnji reklamni slogan „in space, no one can hear you scream”. Radnja igre se nadovezuje na kraj prvog filma i prati doživljaje Amande Ripli, ćerke svima dobro poznate Elen. Petnaest godina nakon događaja iz originalnog Aliena, Amanda biva premeštena na svemirsku stanicu „Sevastopolj” i daje se u potragu za crnom kutijom sa „Nostroma” u nadi da će podaci koji su u njoj pohranjeni rasvetliti misteriozni nestanak njene majke. Očekivano, ubrzo sve kreće naopako i Amanda ostaje nasukana na „Sevastopolju”, odsečena od svojih saputnika i primorana da se probija kroz mračne hodnike ogromne stanice, izbegavajući na tom putu androide koji su „poludeli” iz (samo naizgled) čista mira, ljudstvo koje joj u nastalom metežu nije prijateljski nastrojeno i bori se za sopstvenu egzistenciju, a tu je i „sitnica” u vidu kreature iz naslova. Ostatak priče serviran je igraču kroz tekstualne i audio logove raštrkane po brojnim kompjuterskim terminalima kao i grafite ispisane po zidovima što podseća kako na System Shock 2, tako i na Dead Space, čime se krug inspiracije efikasno zatvara. Arsenal kojim raspolažete je ograničen i uglavnom se sastoji od gadgeta kao što su baterijska lampa, alat za obijanje i zaštitni znak serijala – motion tracker. „Potrošna roba” u vidu rezervnih baterija, sredstava za regeneraciju energije i slično proizvodi se putem jednostavnog crafting sistema, a komponente potrebne za svaki „recept” su, iako dostupne u dovoljnoj količini, teško uočljive u sveopštem mraku. Uprkos tome što u igri postoji vatreno oružje, čije pronalaženje i posedovanje nikako ne uliva sigurnost jer je uglavnom beskorisno u situaciji u kojoj se Amanda zatekla. Za uspešno preživljavanje kroz taktičko nadmudrivanje sa bićem koje praktično ne možete da ubijete, igra iziskuje do maksimuma izoštrena čula i pametnu upotrebu okruženja. Pošto se svaki direktan kontakt sa alienom završava pogubno po igrača, neophodno ga je izbegavati šunjanjem kroz senke, zavlačenjem u ventilacione otvore, skrivanjem po ormarima, a imperativ je pravovremena aktivacija motion trackera – trik je u tome što igra efikasno simulira periferni vid, pa ne možete istovremeno da se fokusirate na ekran trackera i ono što vam se nalazi tik ispred nosa. U slučajevima kada vrag odnese šalu i alienu padne na pamet da ispita krevet ispod koga ste se sakrili da odrecitujete Očenaš, jednostavno bacite baklju da biste mu odvratili pažnju i on će otrčati u pravcu bačenog predmeta. Ovo je samo jedan primer stvari koje možete (i morate) da uradite tokom neprijatnog boravka na „Sevastopolju”, a genijalnost AI rutine ogleda se u tome što ćete na istu „foru” prevariti aliena jednom, eventualno dvaput, nakon čega se on uveliko adaptirao i ignoriše distrakciju (da su domaći glasači makar malo nalik alienu, gde bi nam bio kraj). Mada se na početku čini da je aliena nemoguće izbeći, upozorenja o njegovom bliskom prisustvu su svuda i samo je potrebno otvoriti četvore oči. Pro tip: zaboravite „trening” iz većine FPS igara izdatih tokom proteklih desetak godina. Onog trenutka kada počnete da razmišljate kao alien, igra postaje donekle lakša, ali će uprkos tome do kraja ostati bezobrazno teška. Ipak, shvatanje kako se protivnik kreće ne znači da treba aktivno da ga vijate, već samo da uvek budete svesni njegove lokacije kako biste ga izbegli. Već nakon nekoliko sati provedenih uz igru Isolation se pretvara u Frustration jer igra ne prašta greške i kažnjava svaki, pa i najmanji trenutak nepažnje. Na najvećem nivou težine koji je ujedno i preporučen od strane autora (easy i normal su i onako pomoćni točkići za slabiće) stiče se utisak da alien vara i ima bezobraznu moć teleportovanja sa jednog kraja mape na drugi i to baš onda kada pomislite da ste mu utekli makar na trenutak. Veći problem predstavlja sistem snimanja statusa „kad vam igra dozvoli” koje se obavlja po međusobno prilično udaljenim checkpointima, pa se često dešava da određene deonice više puta morate da prelazite od početka, što nije nimalo interesantno jer neke od njih traju i po sat vremena. Kada vas alien „nahvata” po prvi put, osećaj je užasan; nakon desete smrti za redom na istom mestu, sve počinje da biva zamorno, a nakon dvadesete, gotovo identične pogibije psovaćete majku SEGI, ksenomorfu i Ridliju Skotu u paketu. Zamislite da gledate film Alien deset puta u jednom danu... Polje na kome Isolation briljira ogleda se u atmosferi i tenziji teškoj hiljadu tona – nigde, ni u jednom trenutku niste na sigurnom. Ako ste kojim slučajem imali tu nesreću da se vozite jednim od liftova u zgradi „Politike”, znate koliko je to traumatično iskustvo, a u Isolationu i samo čekanje lifta propraćeno dramatičnom muzikom kida nerve efikasnije od bilo koje manjinske parade. Višeminutno čučanje u ormaru dok alien šišti i balavi po prostoriji u kojoj ste potražili utočište možda deluje smešno na papiru, ali efikasno izaziva osećaj neprijatnosti i mučnine u stomaku kao retko koja igra i to bez neumerenog krvoprolića ili preteranog nasilja. Uprkos tome što se veći deo radnje odmotava u skučenim prostorijama i hodnicima, jeza koju igra izaziva nije proizvod klaustrofobije, naprotiv – strah postaje srazmerno jači kada shvatite da ste prepušteni samom sebi u ogromnom kompleksu svemirske stanice gde opasnost bukvalno vreba iza svakog ćoška. Pritisak koji na igrača vrši sama činjenica da nije u ulozi lovca nego neiskusne i slabo opremljene devojke ostavlja filmski uzor daleko iza sebe, a sa trona najjezivije kompjuterske igre svih vremena efikasno skida do sada neprikosnoveni System Shock 2. Kao i u slučaju potonjeg, za lavovski deo atmosfere odgovorni su maestralni zvučni efekti čije tekstualno opisivanje ne bi imalo smisla – za igre se obično kaže da ih treba videti, ali Isolation jednostavno treba čuti. Ovo ne znači da je igra podbacila po pitanju grafike, naprotiv. Nekima će smetati što se zahteva grafička karta kompatibilna sa standardom DirectX 11, ali je neosporno da su prelepo realizovane senke i izvori svetlosti koji krase ovaj naslov tehnički neizvodljivi sa deset godina starim DX9 API-jem koji je odavno zreo za penziju. Imajući to u vidu, optimizacija je vrhunska i za pokretanje ove grafičke ekstravagance nije potrebna mašina koja košta nekoliko hiljada evra. Dve DLC misije koje su bile dostupne u trenutku pisanja ovog teksta, Crew Expendable i Last Survivor, ne obaraju dužinske rekorde, ali će bez ikakve sumnje oduševiti sve fanove filmskog Aliena. Obe misije igrača direktno smeštaju u dobro poznate scene na „Nostromu” sa starom ekipom na okupu: neizostavna i svima omiljena „mama” Ripli, „čovek iz naroda” Parker koji bez grama suptilnosti hoće da bude Dalas umesto Dalasa, Lambertova na ivici nervnog sloma i Eš koji se zlokobno šetka po brodu – milina! Neopisiv je doživljaj konačno se naći u centru zbivanja koja smo protekle tri decenije isključivo konzumirali kao pasivni posmatrači.

PS4 Alien Isolation Proizvođač: Sega Datum izlaska: 07.10.2014. Stilski i koncepcijski uticaj koji je serijal filmova Alien imao na gotovo sve grane popularne umetnosti nemerljiv je i nastavlja se i danas, 35 godina nakon premijere prvog dela ove naučno-fantastične horor sage, kod nas nezgrapno prevedene kao „Osmi putnik” (što jedino može da bude Taško Načić u „Ko to tamo peva?”). Gigerove falusoidne fiksacije preinačene u jedinstveni biomehanički dizajn vanzemaljskog monstruma kopirane su u nedogled, a posebno je drugi deo serijala, film „Aliens” Džejmsa Kamerona, zbog svoje premise „Ameri u Vijetnamu na svemirski način” bio pogodan za beskrajnu eksploataciju koja je izrodila stotine akciono-pucačkih igara. Sam alien je u pomenutom nastavku devalviran kada je u pitanju količina generisane strave: u prvom filmu alien je samo jedan, posada pokušava da ga eliminiše i diskutabilno je da li na kraju uspeva u toj nameri, dok se protagonisti nastavka suočavaju sa čitavom legijom monstruma svedenih na pokretne mete. Bilo je potrebno nekoliko decenija da se neko doseti i napravi stealth šunjalicu direktno inspirisanu filmom koji je sve počeo, inteligentniju igru koja na pravi način shvata tadašnji reklamni slogan „in space, no one can hear you scream”. Radnja igre se nadovezuje na kraj prvog filma i prati doživljaje Amande Ripli, ćerke svima dobro poznate Elen. Petnaest godina nakon događaja iz originalnog Aliena, Amanda biva premeštena na svemirsku stanicu „Sevastopolj” i daje se u potragu za crnom kutijom sa „Nostroma” u nadi da će podaci koji su u njoj pohranjeni rasvetliti misteriozni nestanak njene majke. Očekivano, ubrzo sve kreće naopako i Amanda ostaje nasukana na „Sevastopolju”, odsečena od svojih saputnika i primorana da se probija kroz mračne hodnike ogromne stanice, izbegavajući na tom putu androide koji su „poludeli” iz (samo naizgled) čista mira, ljudstvo koje joj u nastalom metežu nije prijateljski nastrojeno i bori se za sopstvenu egzistenciju, a tu je i „sitnica” u vidu kreature iz naslova. Ostatak priče serviran je igraču kroz tekstualne i audio logove raštrkane po brojnim kompjuterskim terminalima kao i grafite ispisane po zidovima što podseća kako na System Shock 2, tako i na Dead Space, čime se krug inspiracije efikasno zatvara. Arsenal kojim raspolažete je ograničen i uglavnom se sastoji od gadgeta kao što su baterijska lampa, alat za obijanje i zaštitni znak serijala – motion tracker. „Potrošna roba” u vidu rezervnih baterija, sredstava za regeneraciju energije i slično proizvodi se putem jednostavnog crafting sistema, a komponente potrebne za svaki „recept” su, iako dostupne u dovoljnoj količini, teško uočljive u sveopštem mraku. Uprkos tome što u igri postoji vatreno oružje, čije pronalaženje i posedovanje nikako ne uliva sigurnost jer je uglavnom beskorisno u situaciji u kojoj se Amanda zatekla. Za uspešno preživljavanje kroz taktičko nadmudrivanje sa bićem koje praktično ne možete da ubijete, igra iziskuje do maksimuma izoštrena čula i pametnu upotrebu okruženja. Pošto se svaki direktan kontakt sa alienom završava pogubno po igrača, neophodno ga je izbegavati šunjanjem kroz senke, zavlačenjem u ventilacione otvore, skrivanjem po ormarima, a imperativ je pravovremena aktivacija motion trackera – trik je u tome što igra efikasno simulira periferni vid, pa ne možete istovremeno da se fokusirate na ekran trackera i ono što vam se nalazi tik ispred nosa. U slučajevima kada vrag odnese šalu i alienu padne na pamet da ispita krevet ispod koga ste se sakrili da odrecitujete Očenaš, jednostavno bacite baklju da biste mu odvratili pažnju i on će otrčati u pravcu bačenog predmeta. Ovo je samo jedan primer stvari koje možete (i morate) da uradite tokom neprijatnog boravka na „Sevastopolju”, a genijalnost AI rutine ogleda se u tome što ćete na istu „foru” prevariti aliena jednom, eventualno dvaput, nakon čega se on uveliko adaptirao i ignoriše distrakciju (da su domaći glasači makar malo nalik alienu, gde bi nam bio kraj). Mada se na početku čini da je aliena nemoguće izbeći, upozorenja o njegovom bliskom prisustvu su svuda i samo je potrebno otvoriti četvore oči. Pro tip: zaboravite „trening” iz većine FPS igara izdatih tokom proteklih desetak godina. Onog trenutka kada počnete da razmišljate kao alien, igra postaje donekle lakša, ali će uprkos tome do kraja ostati bezobrazno teška. Ipak, shvatanje kako se protivnik kreće ne znači da treba aktivno da ga vijate, već samo da uvek budete svesni njegove lokacije kako biste ga izbegli. Već nakon nekoliko sati provedenih uz igru Isolation se pretvara u Frustration jer igra ne prašta greške i kažnjava svaki, pa i najmanji trenutak nepažnje. Na najvećem nivou težine koji je ujedno i preporučen od strane autora (easy i normal su i onako pomoćni točkići za slabiće) stiče se utisak da alien vara i ima bezobraznu moć teleportovanja sa jednog kraja mape na drugi i to baš onda kada pomislite da ste mu utekli makar na trenutak. Veći problem predstavlja sistem snimanja statusa „kad vam igra dozvoli” koje se obavlja po međusobno prilično udaljenim checkpointima, pa se često dešava da određene deonice više puta morate da prelazite od početka, što nije nimalo interesantno jer neke od njih traju i po sat vremena. Kada vas alien „nahvata” po prvi put, osećaj je užasan; nakon desete smrti za redom na istom mestu, sve počinje da biva zamorno, a nakon dvadesete, gotovo identične pogibije psovaćete majku SEGI, ksenomorfu i Ridliju Skotu u paketu. Zamislite da gledate film Alien deset puta u jednom danu... Polje na kome Isolation briljira ogleda se u atmosferi i tenziji teškoj hiljadu tona – nigde, ni u jednom trenutku niste na sigurnom. Ako ste kojim slučajem imali tu nesreću da se vozite jednim od liftova u zgradi „Politike”, znate koliko je to traumatično iskustvo, a u Isolationu i samo čekanje lifta propraćeno dramatičnom muzikom kida nerve efikasnije od bilo koje manjinske parade. Višeminutno čučanje u ormaru dok alien šišti i balavi po prostoriji u kojoj ste potražili utočište možda deluje smešno na papiru, ali efikasno izaziva osećaj neprijatnosti i mučnine u stomaku kao retko koja igra i to bez neumerenog krvoprolića ili preteranog nasilja. Uprkos tome što se veći deo radnje odmotava u skučenim prostorijama i hodnicima, jeza koju igra izaziva nije proizvod klaustrofobije, naprotiv – strah postaje srazmerno jači kada shvatite da ste prepušteni samom sebi u ogromnom kompleksu svemirske stanice gde opasnost bukvalno vreba iza svakog ćoška. Pritisak koji na igrača vrši sama činjenica da nije u ulozi lovca nego neiskusne i slabo opremljene devojke ostavlja filmski uzor daleko iza sebe, a sa trona najjezivije kompjuterske igre svih vremena efikasno skida do sada neprikosnoveni System Shock 2. Kao i u slučaju potonjeg, za lavovski deo atmosfere odgovorni su maestralni zvučni efekti čije tekstualno opisivanje ne bi imalo smisla – za igre se obično kaže da ih treba videti, ali Isolation jednostavno treba čuti. Ovo ne znači da je igra podbacila po pitanju grafike, naprotiv. Nekima će smetati što se zahteva grafička karta kompatibilna sa standardom DirectX 11, ali je neosporno da su prelepo realizovane senke i izvori svetlosti koji krase ovaj naslov tehnički neizvodljivi sa deset godina starim DX9 API-jem koji je odavno zreo za penziju. Imajući to u vidu, optimizacija je vrhunska i za pokretanje ove grafičke ekstravagance nije potrebna mašina koja košta nekoliko hiljada evra. Dve DLC misije koje su bile dostupne u trenutku pisanja ovog teksta, Crew Expendable i Last Survivor, ne obaraju dužinske rekorde, ali će bez ikakve sumnje oduševiti sve fanove filmskog Aliena. Obe misije igrača direktno smeštaju u dobro poznate scene na „Nostromu” sa starom ekipom na okupu: neizostavna i svima omiljena „mama” Ripli, „čovek iz naroda” Parker koji bez grama suptilnosti hoće da bude Dalas umesto Dalasa, Lambertova na ivici nervnog sloma i Eš koji se zlokobno šetka po brodu – milina! Neopisiv je doživljaj konačno se naći u centru zbivanja koja smo protekle tri decenije isključivo konzumirali kao pasivni posmatrači.

Opis Informacije o dostavi Česta pitanja Opis Više nemate brigu gde ste ostavili ključ – samo zapamtite svoju šifru Ovi katanaci su višenamenski i idealni za razne namene. Bez obzira da li idete u teretanu, školu ili putovanje, oni su savršeni za većinu lakih zadataka. Možete ih koristiti na koferima, aktovkama, kompjuterskim torbama, rančevima, ormarima za prtljag, ormarićima, kompletima alata, fiokama nameštaja i još mnogo toga. Njihova čvrsta konstrukcija od legure cinka i pozlaćenog čelika čini ih izdržljivim i otpornim na rđu, pružajući vam dugotrajnu sigurnost. Uz dimenzije od 50 mm x 35 mm x 15 mm, ovi katanaci su kompaktni i lagani, lako se uklapajući u vaš prtljag bez zauzimanja previše prostora. Njihov jednostavan dizajn omogućava vam da ih koristite sa lakoćom, dok njihova otpornost na vremenske uslove znači da možete biti sigurni u njihovu efikasnost čak i u ekstremnim uslovima. Uputstvo za upotrebu je jednostavno i pruža vam korak po korak smernice za podešavanje vaše kombinacije. Naša brava je fabrički podešena na otvaranje na 0-0-0, ali možete je lako promeniti u vašu sopstvenu kombinaciju. Sve što trebate da uradite je da pronađete crno dugme sa strane brave, držite ga dok postavljate nove brojeve i zatim okrenete točkiće na željenu kombinaciju. Napomena: U paketu dobijate 2 komada katanaca. Molimo vas da imate na umu da boje katanaca mogu biti poslate nasumično i ne nudimo mogućnost izbora boje. Informacije o dostavi Isporuka robe se vrši na celoj teritoriji Republike Srbije. Način dostave: BEX kurirska služba Rok isporuke: 48h (u okviru radnih dana) Cena isporuke za Srbiju: 390 RSD Za porudžbine preko 4.000 RSD poštarina je besplatna. Česta pitanja Da li mogu vratiti ili zameniti robu? Moguće je i vratiti i zameniti robu, potrebno je popuniti odgovarajući obrazac iz odeljka za reklamacije sa sajta i proslediti popunjen obrazac na email: [email protected] Ko snosi troškove zamene ili odustanka od naručenog proizvoda? Trošak poštarine u slučaju odustanka od kupovine snosi kupac, dok u slučaju zamene zbog naše greške ili oštećenja u transportu Alexonlineshop će snositi troškove poštarine. Da li primate platne kartice? Moguće je plaćanje karticama, kao i plaćanje IPS QR kodom, putem fakture za pravna lica, kao i pouzećem. Da li mogu da poručim putem e – maila ili telefona? Možete. Pozivamo Vas da nas kontaktirate na email: [email protected] ili na telefone: 069 2222 896 061 2222 896 064 2222 896 *Sve cene na ovom sajtu iskazane su u dinarima. PDV je uračunat u cenu. Alex Online Shop maksimalno koristi sve svoje resurse da Vam svi artikli na ovom sajtu budu prikazani sa ispravnim nazivima specifikacija, fotografijama i cenama. Ipak, ne možemo garantovati da su sve navedene informacije i fotografije artikala na ovom sajtu u potpunosti ispravne