Na prodaju DDR4 2400mhz ram memorije za desktop racunare, testirane i ispravne, izvadjene iz racunara koji su radili bez problema.   *Nemam vise* Slike 1-4 - Samsung 2x8gb - 16gb - 5500din oba modula *Nemam vise* Slike 5-8 - Samsung 2x8gb - 16gb - 5500din oba modula *Ostalo jos 2x4gb* Slike 9 - 13 - Samsung i Hynix 2133mhz 2x4gb - 8gb - 2500din oba modula                         (moze i posebno, 4gb - 1500din) U ponudi sata HDD 3.5 i 2.5, ddr3 ram memorije za desktop racunare i ddr3 ram memorije za laptopove. Pozeljno licno preuzimanje u Jagodini ili Kragujevcu, slanje postexpressom o trosku i na odgovornost kupca.

Fujitsu Siemens Amillo Xa 2528 otisla graficka ne daje sliku pali bez slike ponekad i da sliku ali kad ga ugasim posle ako hoce da ako nece neda sliku ekran 17 inca ispravan kamera ispravna dvd ispravan baterija drzi preko sat vremena tastatura i mousepad ispravni wireless, blutut i citac kartica ispravni ploca ispravna osim grafike ima dual core procesor nema ram koji je ddr2 nema hdd inace staju 2 sata hdd samo se postave ne treba nikakav adapter za njih ne ide punjac treba 20V - 4A ima i dajinski za multimediju predvidjen za Vistu ima sve poklopce tako da za delove prakticno sve ispravno osim graficke neka NVidia ili opravku ko zeli da menja ili prekugla grafiku lepo ocuvan vidi se na slikama koristio sam ga u kucnim uslovima inace kupljen ovde na sajtu ``prodavac`` naveo sve radi sve super meni radio 2 meseca i otad kao navedeno kad hoce radi kad nece ne radi ram mi treba za drugi laptop a hdd zadrzavam zbog podataka reklamacije ne prihvatam postavljam kao neispravno da ne bih bilo zabune salje se samo kako je navedeno u aukciji ne saljem pouzecem

KUPUJTE BEZBEDNO I KUPUJTE PROVERENO! POGLEDAJTE MOJE OCENE! SALJEM POSTEKSPRESOM i BEX-om SIROM SRBIJE! MOGUCE LICNO PREUZIMANJE I TESTIRANJE U INDJIJI I NOVOM SADU! Hauppauge WinTV Nova-T 70009 USB TV stik za racunare. Podrzava digitalni DVB format TV signala ali ne i DVBT2 koji je skoro uveden samo kod nas. Dolazi sa CD-om na kome su drajveri i softver za stik ali i sa antenskim kablom kao sa slike. Instalira drajvere na Windows 7 i sve je uredno, ali nemam digitalnu televiziju tj. kablovsku da bi je probao. Podrzava rad na sledecim operativnim sistemima: Microsoft® Windows® 10, 8, Windows 7, Windows Vista, Windows XP Service Pack 3 Karakteristike: Watch Freeview digital TV programmes on your laptop or desktop PC screen, in a resizable window or full screen. Freeview digital TV does not require a PayTV subscription. DVB-T digital TV gives you better pictures and CD quality sound. Pause digital TV with instant replay. Record digital TV programmes to your PC`s hard disk using high quality MPEG-2 compression. Play them back on your PC screen at any time. Schedule TV recording using WinTV-Scheduler or the free 7 day EPG (Electronic Programme Guide). See a guide of upcoming digital TV programmes. Schedule TV recordings with a single click of the mouse! Listen to Digital stereo radio* on your PC or laptop. Media Center compatible. Watch and record TV with Microsoft’ s Windows Media Center*. Includes Hauppauge’ s IR remote control for easy control of WinTV or Microsoft Media Center application (on some models). Includes a portable antenna* so you can watch digital TV at home or away (on some models). Minimalni sistemski zahtevi: Minimum processor recommended: 2.0 GHz Intel® P4 or equivalent for TV watching. Microsoft® Windows® 10, 8, Windows 7, Windows Vista with 1 GB RAM or Windows XP Service Pack 3 with 512 MB RAM Graphics with 64 MB of memory (minimum). Sound card or on board sound. USB 2.0 port (will not work with USB 1.1). CD-ROM drive or USB port (for Software installation).

NovoMXQ PRO 4K BOX 4GB ram/64GB WIFI multimedia android 10.1 Gledanje TV KANALA PUTEM INTERNETARisiver se koristi bez Loga, bez Sat antena, Bez motora, BEZ SAT risivera , BEZ Kablovskih provajdera Bez ugovora i slično. . ! Potreban je internet brzine > 30MB/s + dobra tv lista ili server SVE KARAKTERISTIKE: Aplikacije za ubacivanje tv kanala :1. Perfect Pleyer m3u iptv liste/ubaci se TV lista putem usb flasha2. Emu Stb Stalker/preko MAC adrese ubaci se iptv server slično kao na risveru MAG 2503. Xtream Codes Xciptv/SMARTERS PRO server iptv ubaci se user name i pasword 4. Kodi multimedijalni pleyer Po logovanju na Google play nalogmogu se ubaciti i druge zanimljive aplikacije za tvu risiveru su i popularne aplikacije TREX STALKER IPTV, NEUTRO XTREAM. .Aplikacije sa Google play se ubacuju u risiver u APK formatu sa usb flashaa može direkno u risiver i preko APTOIDE aplikacije. MXQ startuje po uključivanju u struju pokazuje LOGO risivera oko 40 sekundiKad se uporedi > Najskuplji najbrži Android 11.0 S905x4 čipset startuje za 48 sekundi !DA VAS NE buni ovo prvo uključivanje u struju risivera !TO je tako kod svih Android risivera kao i na Mobilnom telefonuposle ide normalno ! ostaloSlušate radio stanice preko netagledanje u 4k rezolucijiPuštate youtube, puštate video, muziku, gledate slike, filmove, ili medija za prenos podatakaMxq Pro 4k 5g4gb rom: 64gb emmcrefresh rate 52hz HEVC H265 OTVARA BRZO TV KANALE4K ISTO (TV JE HD NIŽA REZOLUCIJA)ZA OVO TREBA IMATI 4K TV ! NA CPU-Z APLIKACIJI POKAZUJE Android 10.1PROCESOR ROCKCHIP RK 3066 ARM CORTEX-A7 MALI-400MPCLOCK SPEED 408-1.1GHzQUAD CORE 4 X 1.1GHz IMA WIFI fabrički risivera bez ikakvih kablova po kućibrzo se podesi a LAN ulaz risivera radi sa 5v 2A lan ruteromsa 12V ruterom NE ! Može se priključiti bilo koja USB Tastatura sa mišemradi lakšeg kucanja TV servera i drugo NAPOMENA:Risiver je namenjen i najviše se koristiza gledanje TV kanala na ove 4 TV aplikacijerade dobro na kvalitetnim serverima tv listama brzom internetuSTALKER APLIKACIJA BRZO OTVARA TV KANALE MOMENTALNO RISIVER NIJE NAMENJEN DA MENJA CEO RAČUNARTIPA JAČIH IGRICA ZA OVE MALE NOVCE NE !Dosta povojniji od MAG RISIVERA ! GENERALNO OVE 4 APLIKACIJE NA RISIVERU SU BITNE !SVE DRUGO JE NEBITNO TO IMATE I NA RAČUNARU !  UZ RISIVER IDE BESPLATNO UPUSTVOFABRIČKI SOFTER (SAMO UZ RISIVER IDE )POSEBNO GA NE DAJEM NE PRODAJEM !  SA OBZIROM DA ANDROID RISIVERI RADENA INTERNETU NON STOP GDE SU ŠTETNI VIRUSI I SLIČNO. .  AKO SE NEŠTO NEPREDVIĐENO DESI U RADUAKO ZABLOKIRA RISIVER A NI FABRIČKI RESET NE POMAŽE SOFTER ZA RISIVER SE SKINE NA RAČUNAR A PUTEM USB KABLA SE UBACI U RISIVERONDA SE SVE VRATI za par minuta NA FABRIČKOSVE PROVERENO RADI NA OVOM MODELU RISIVERA !VIŠE NEGO KORISNO IMATI OVO ZA RISIVER ! PROČITATI SVE KARAKTERISTIKE RISIVERA !NISAM DUŽAN U OPISU PRODAJE DA SVAKOMPONOVO SVE GORE NAPISANO OBJAŠNJAVAM ! PAŽNJA :NA OGLASIMA SE OVAJ RISIVER PRODAJESA RAZLIČITIM PROCESORIMA I MEMORIJOM ! AKO KUPUJETE OVAJ RISIVER NA DRUGOM MESTUSVE PROVERAVAJTE GORE NAPISANOALI SAMO SA DRUGIM PRODAVCEM ! NAPOMENA:KUPAC TAČNO TREBA ZNATI ZA OVAJ MODEL RISIVERAŠTA KAKO GDE SE UBACUJE U RISIVER TV LISTE MAC SERVERISAMO OD SEBE NEĆE NIKAKO !OVE TV APLIKACIJE PROVERENO RADE DOBRO I UBACIVANJE NA RISIVERU !NA VAMA JE DA IZABERETE KOJU ĆETE NAJVIŠE KORISTITI !Perfect pleyer M3U LISTE, STALKER, Xtream Codes Xciptv/SMARTERS PRO, NEUTRO, TREX STALKER IPTV, itd. . SAMO PRODAJEM RISIVEREAKO NEZNATE ŠTA KAKO GDE SE UBACUJE U RISIVER MOLIM DA NE KUPUJETE RISIVER KOD MENE ! SVE PIŠE IMATE NA INTERNETU A DA POSEBNO OBUČAVAM UČIM NE !NE DAJEM NE PRODAJEM TV LISTE SERVERE !PRODAJA TV LISTA SERVERA IMA DOSTA TOGA PONUDA NA DRUGIM OGLASIMA-----------------------------OVAJ NAČIN GLEDANJA TV KANALAJE VEOMA POPULARAN U ZADNJE VREMEODLAZI U ZABORAV SVI SKUPI SAT RISIVERI,GLOMAZNE SAT ANTENE, LOGE , MOTORI , SILNI KABLOVI I SLIČNO. . OSTAJE SAMO OVAJ MALI RISIVER + INTERNET ------------------------------------------------------------------OPIS OVOG OGLASA 100% JE TAČANSVE NAPISANO KAKO JESTE U RISIVERU ! U kompletu ide MXQ risiver , daljinac,5v 2A ispravljač, Hdmi kabl,nove Duracell baterije, upustvo Prodaja :bez zamena doplataplaćanje novacNEMA SLANJA !samo lično preuzimanjecena risivera fixna 4000.- U prodaji posebno Kopernikus daljinac za android risiver thd 601cena komad 1000. - zadnja slika Ne prodaje se risiver samo daljinac ! Novo u prodaji računarske komponenteGarancija 12/24 meseci u prodaji i druge zanimljive stvaripogledati SVI OGLASI OGLAŠIVAČA Prodaja u Beogradu do 13h zadnja stanica busa 26na Dorćolu Telekom zgrada Dubrovačka 35 Obavezna najava dan vreme kad želite preuzetičesto idem na teren može dogovor ! kontakt samo poruke do 13hTELEFON NE !

Reč-dve pre poletanja Ovo nije ni roman, ni zbirka priča. Pre je pokušaj da se dramaturški uobliči putovanje kroz ogromnu riznicu znanja, naučnih disciplina i praktičnih letačkih iskustava od časa kada vam, kao pilotu-početniku, izbije prvo paperje, pa do sazrevanja u profesionalnog pilota sa zavidnim znanjem i samopouzdanjem. Knjiga nema čak ni glavne junake. Uslovni nosilac glavne uloge je čitalac raspoložen za avanturu letenja kroz koju ga za ruku vodi autor – epizodista u priči, a u životu saobraćajni pilot i instruktor letenja. „Pilotska knjiga“ je namenjena zagriženim, ali i potencijalnim ljubiteljima avijacije, tinejdžerima dovoljno zrelim da razmišljaju o profesiji pilota, sakupljačima vazduhoplovnih zanimljivosti i pikanterija, a pre svega ozbiljnim kandidatima za sportske i profesionalne pilote kojima će poslužiti kao savršen udžbenik letenja, kako tokom teorijske nastave, tako i u nastavku praktične obuke na avionu. Vredno je napomenuti da takvih priručnika, nažalost, nema na našem tržištu, pa i šire, u regionu bivše YU. Uostalom, i dosadašnje generacije pilota su proteklih decenija tokom školovanja koristile baš Modlijeve knjige za sticanje opštih letačkih znanja. I pamtile ih. Većina poglavlja je oplemenjena autobiografskim, ponekad romansiranim detaljima, koji su, nakon godina Modlijevog profesionalnog letenja i paralelnog medijskog delovanja, logična posledica bogatog iskustva na oba polja, pa ćete povremeno zapaziti i elemente lake beletristike. Recenzenti i stručni konsultanti su vazduhoplovni stručnjaci, predavači i instruktori nekadašnjeg Jatovog školskog centra i Pilotske akademije, kompanije Prince Aviation i timova za ispitivanje vazduhoplovnih udesa kako Srbije, tako i susedne Hrvatske. Link ka plej listi "Škole letenja" u sedam epizoda Sadržaj O ČEMU GOVORI 
OVA KNJIGA I DEO: TEORIJSKA OBUKA U LETENJU Prolog: PRIZEMLJENJE, 21 1. 
Ultrakratka istorija avijacije: 
SVE ŠTO LETI I NE MORA DA LETI, 35 2. 
Simulatori letenja: 
MOŽE LI SE POSTATI PILOT U DNEVNOJ SOBI?, 57 3. 
Principi letenja: BEZ PERJA U SVE TRI DIMENZIJE, 65 4. 
Performanse leta: MANJE MILOM, VIŠE SILOM, 99 5. 
Konstrukcije vazduhoplova: ČAS ANATOMIJE, 115 6. 
Avionski motori: 
POGONSKA GRUPA IZ AVIONSKOG TRUPA, 131 7. 
Električni sistem aviona: 
STRUJOMERI BEZ INKASANTA, 149 8. 
Avionski instrumenti: DOBA ZAMIRUĆIH SATOVA, 155 9. 
Vazduhoplovna meteorologija: PEJZAŽI U MAGLI, 171 10. 
Vazduhoplovna navigacija: CESTE BEZ PUTOKAZA, 233 11. 
Kontrola letenja: NEKO ME POSMATRA, 267 12. 
Vazduhoplovni propisi: S OVE STRANE ZAKONA, 285 13. 
Radio-telefonija i komunikacije: 
READY FOR PUSH, BLACK!, 293 14. 
Ljudske mogućnosti i ograničenja: 
IMA LI PILOTA U AVIONU?, 299 II DEO: PRAKTIČNA OBUKA U LETENJU 1. 
Zemaljska priprema: 
TAMO GDE LETOVI POČINJU I ZAVRŠAVAJU SE, 319 2. 
Avion u pilotažnoj zoni: 
LEVI NAGIB, DESNI NAGIB, 333 3. 
Avion u školskom krugu: 
ČETIRI ZAOKRETA NA PET STRANA SVETA, 347 4. 
Avion u grupi: SVI ZA MNOM!, 363 5. 
Avion na maršrutama: ODLUTATI, A NE ZALUTATI, 369 6. 
Akrobatsko letenje: 
NEBO ISPOD NOGU, ZEMLJA IZNAD GLAVE, 377 7. 
Osnovno instrumentalno letenje: 
KAD ČULO VIDA ZAMENI SVA OSTALA, 385 8. 
Noćno letenje: NA PRAGU ZONE SUMRAKA, 389 9. IFR letenje: IZMEĐU NEBA I ZEMLJE, 405 10. 
Oprema za instrumentalno letenje: 
ALADINOVE ELEKTRONSKE LAMPE, 409 11. 
Stari, dobri radio-kompas:
 MUZIKA ZA AM LUTALICE, 423 12. 
VHF lepeza od 360 žica: 
SAVRŠENI STVOR POZNAT KAO VOR, 437 13. 
Kako se postaje IFR pilot: STAIRWAYS TO HEAVEN, 447 14. 
Avion u holdingu: ČEKAONICA ZA STRPLJIVE, 479 15. 
Instrumentalni prilazi: POSLEDNJIH 20 KM, 487 16. 
Džepsenov pilotski priručnik: 
CEO SVET U TORBI, 515 Epilog: POLETANJE, 525 O autoru Poput mnogih, i Zoran Modli je rođen u Zemunu, doduše još sredinom prošlog veka, ali je za sada i živ i zdrav. Nije odmah postao pilot. Najpre je kao odlikaš završio osnovnu školu, a onda alarmantno srozao uspeh u Prvoj zemunskoj gimnaziji, tu odmah, preko puta osnovne. Od mature se oporavio u redakciji „Politike ekspres”, a sa dvadesetak godina proslavio na radiju kao revolucionarno otkriće Studija B, disk-džokej legendarne zemunske diskoteke „Sinagoga”, a još više kao putujući di-džej. Studio B je posle pet godina napustio iz više razloga, a najviše zbog letenja. Od tada je jednom nogom u mnogim radijima, a drugom i obema rukama u avijaciji, i kao pilot i kao spisatelj. Pošto je bliska rodbina, a naročito najbliža – majka – očekivala da završi kakav-takav fakultet, uradio je pola posla, pa završio Višu vazduhoplovnu pilotsku školu u Beogradu. Kao instruktor letenja, najpre na sportskim aerodromima, a zatim u Pilotskoj akademiji JAT u Vršcu, školovao je na desetine naših i stranih pilota. Mnogi od njih odavno su kapetani najpre JAT-a, a zatim i Er Srbije, ali i drugih kompanija širom sveta. Dvadeset godina je leteo u JAT-u, a najviše vremena proveo na nikad neprežaljenom boingu 727, nad kojim lamentira kad god mu se za to pruži prilika. Od ranih devedesetih godina prošlog veka pa sve do prvog poglavlja ove knjige leteo je i kao kapetan na biznis-džetovima kompanije Prince Aviation. Za njim su bezbrojni sati sjajnih iskustava. Poslednje je bilo loše, ali korisno za ovu knjigu. Vlasnik je dragocene flote sastavljene od jedne sjajne supruge, dvoje isto takve dece, tri i po decenije pilotskog staža, četvoro maštovitih unuka, pet dobrih prijatelja i šest knjiga. Slučajno, baš ova je šesta. U stvarnosti živi u Beogradu, a u mislima u svim onim gradovima na čije aerodrome je sletao. Video prilog: 05.01.2019. GOVORNICA: Zoran Modli REČ IZDAVAČA Zašto smo odlučili da posle rasprodatih 2000 primeraka ove knjige, uđemo u posao ponovnog izdavanje Pilotske knjge Zorana Modlija? Na prvom mestu verujemo da je ova knjiga vanvremenska; da ne zastareva kao tema i da je nepročitljiva - da ne možete da je jednom pročitate i odložite da skuplja prašinu. Možda biste mogli da pomislite da je ovo naslovna stranica nekakve dečije slikovnice. Svaka čast dizajneru korica Josipu Modliju, na hrabrosti! Ovo je više nego ozbilljan udžbenik. Ono što je autoru pošlo za rukom je da suvoparno učenje činjenica pretvori u zanimljivu avanturu, prateći dešavanja iz poglavlje u poglavlje kao u romanima sa neizvesnim zapletima. (Skuvajte dovoljno kafe pre nego što krenete sa čitanjem/učenjem). Možda vam nikada ne bi palo na pamet da knjigu poklonite iskusnom pilotu. Cenimo da bi mnogi od njih barem iz radoznalosti voleli da zavire u doživljaje svog kolege; da se podsete gradiva; da se zapitaju da li bi oni sami mogli da napišu možda još bolju knjigu o letenju ili barem autobiografiju. Sigruno vam nikada ne bi palo na pamet da Pilotsku knjigu poklonite ženi pilota, majci pilota, sestri ili komšinici pilota. Grešite. Detalji i pikanterije iz pilotske struke doprinele bi da te supruge, majke, tašte i komšinice ne budu samo zaljubljene u zanosnu uniformu njihovih dragih heroja iz vazduha. One će ih više ceniti i poštovati zbog svega što su u ovoj knjizi otkrile a "nisu smele da ih pitaju". Inženjerski precizno izražavanje začinjeno diskretnim humorom, koji nikada ne prelazi u sarkazam prema bližnjima ali vrlo često ima notu ispovesti, daje knjizi harizmu zbog koje ćete se vraćati na njene stranice. Ovaj vodič i zbog svog sadržaja a i forme, slobodno može da stane rame uz rame sa našom najpopularnijom edicijom „Za neupućene". Tome su doprinele kako ljupke ilustracije koje krase početak svakog poglavlja, tako i ozbiljni tehnički crteži koji pomažu da se razume ova složena i važna materija od koje zavise ljudski životi. Pilotsku knjigu toplo preporučujemo maturantima gimnazija i srednjih škola (a zašto ne i maturantkinjama?) - onima koji su na životnoj prekretnici i muku muče da izaberu adekvatnu struku. Ostaje nam da žalimo što i ostale struke nisu imale svog predstavnika - autora, koji bi našao vremena, snage i znanja da prenese deo svog profesionalnog života na papir i ostavi mladim pokolenjima pomoćnika u izboru svoje buduće profesije. Onima koji već vide sebe u neodoljivoj pilotskoj uniformi, ovaj udžbenik će pomoći da shvate da im ni nebo nije granica. Najteži zadatak urednice prikaza knjige bio je izdvojiti par stranica iz nekoliko poglavlja da bi čitaoci imali što verniju sliku o knjizi i uverili se da se ovde ne radi o preterivanju samo da bi se došlo do zarade. Uz blagoslov autora, delovi priloženih poglavlja čine oko 10% knjige. Stavite u korpu! Naslov: Pilotska knjiga: Vodič kroz osnovnu školu letenja Izdavač: Mikro knjiga Strana: 528 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 16,5 x 23,5 cm Godina izdanja: 2019 ISBN: 978-86-7555-431-8

Performanse Tip visoke definicije (HD) HD Broj kamera 1 Rezolucija glavne kamere 1280 x 720 piksela Maksimalni broj slika u sekundi 30 fps Rezolucija unutrašnje kamere 5 MP Ugao gledanja unutrašnje kamere 60° Snimanje videozapisa u petlji Boja proizvoda Crno Displej Ugrađeni ekrani Displej LCD Dijagonala ekrana 6,1 cm (2.4") Medij za čuvanje podataka Kompatibilne memorijske kartice MicroSD (TransFlash) Maksimalna veličina memorijske kartice 32 GB Audio Ugrađeni mikrofon Ugrađeni zvučnici Portovi i interfejsi Wi-Fi Bluetooth Vrsta interfejsa Mikro USB Menadžment potrošnje Izvor napajanja Baterija, DC Ugrađena baterija Trajanje baterije 180 mAh Deklaracija Model Denver CCT-1230 auto kamera Naziv i vrsta robe Auto kamere Uvoznik Tačan podatak o uvozniku će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (1) Denver CCT-1230 auto kamera 3.999 RSD MP cena (1) Blueberry 2G0547 GPS Navigacija 5.0" Europe Maps 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (2) Garmin DriveSmart 66 MT-D navigacija 43.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.999 RSD (0) Prosto PGO5007 (TEH8831) GPS navigacija 7" 11.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.499 RSD (0) Garmin Dezl LGV 710 MT-D (010-02739-10) GPS navigacija 7" 70.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 63.199 RSD (2) Hama 113806 maramice za čišćenje ekrana 499 RSD MP cena (0) Barkan BM80 nosač za set top box 1.499 RSD MP cena (0) Samsung FRAME 65 VG-SCFA65BEBXC ram za televizor bež 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Samsung FRAME VG-SCFA50BEBXC ram za televizor bež 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Hama (95878) sprej+krpica za čišćenje ekrana 599 RSD MP cena (0) Gembird (CK-AWW50-01) maramice za čišćenje ekrana 50 komada 499 RSD MP cena (0) Gembird FL400-01 komprimovani vazduh 699 RSD MP cena (2) Dell E2424HS VA monitor 23.8" 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (16) Hama 12307 Univerzalni Daljinski Upravljac 8u1 999 RSD MP cena (0) Gembird WFRC-IR3/BK univerzalni smart daljinski upravljač 1.999 RSD MP cena (0) Nedis (TVRC41SABK) unirvezalni daljinski upravljač za Samsung televizore 2.199 RSD MP cena (0) S-BOX RC 01402 daljinski upravljač za Sony televizore 1.199 RSD MP cena (0) S-BOX RC 01405 daljinski upravljač za Hisense televizore 1.199 RSD MP cena (0) Bahco B220.027 odvijač se 3.769 RSD MP cena (0) Xwave M2 set top box DVB-T2 2.999 RSD MP cena (12) Philips SDV5120/12 Sobna Antena 3.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.490 RSD (2) Philips SDV8622/12 digitalna antena za televizor sa pojačalom od 40dB 7.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.899 RSD (0) Xwave TV antena M2000 logaritamska midi DVB-T2 bez f konektora 899 RSD MP cena (0) Vega (ANT-408AL) spoljna antena mrežasta sa pojačalom siva 2.499 RSD MP cena (0) Home (FZ56) spoljna digitalna antena za televizor 4.999 RSD MP cena (0) Velteh TVN-200F nosač za televizore 13"-43" do 40kg 1.199 RSD MP cena (23) Transcend StoreJet 2TB (TS2TSJ25M3S) eksterni hard disk sivi 12.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.299 RSD (0) Genius Ergo 8100S 1600DPI optički miš sivi 1.599 RSD MP cena (4) SONY ICF-C1B Radio Budilnik 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (7) Denver TR-61 Radio - Svetlo Drvo 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (6) SONY ICF-C1W Radio Budilnik 6.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.990 RSD (5) Blaupunkt CR12BK Radio sat sa meteo stanicom 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (5) Blaupunkt CR6SL Radio sat 3.999 RSD MP cena (1) Blaupunkt PP2.2BR radio sat 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (4) Blaupunkt CR12WH Radio sat sa meteo stanicom 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (1) Denver TR-51 radio aparat sivi 2.499 RSD MP cena (0) Hama DR200BT (173191) digitalni radio sivi 11.111 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (3) Moye MH-01 Aurora lamp with clock and WI-FI charrger 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (0) Blaupunkt CR7USB radio aparat sa satom 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Gembird (DAC-WPC-01) digitalni sat+alarm sa bezičnim punjenjem telefona crni 2.499 RSD MP cena (0) Denver DAB-48GREY radio 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Denver CPR-710 radio sat 3.499 RSD MP cena (0) Lexon FLIP PREMIUM LCD LR152B bežični digitalni stoni sat sa builnikom plavi 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Lexon FLIP PREMIUM LCD LR152LL bežični digitalni stoni sat sa builnikom ljubičasti 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Lexon FLIP LR154LP bežični digitalni stoni sat sa builnikom rozi 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Lexon FLIP LR150D1 bežični digitalni stoni sat sa builnikom zlatni 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) Denver WTA-446 toki voki 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (3) Energy Sistem Clip bluetooth mp3 player 8GB crno crveni 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Denver MPS-316R 16GB mp3 player crveni 4.999 RSD MP cena (0) Denver MPS-316B 16GB mp3 player crni 4.999 RSD MP cena (4) SONY ICD-PX240 4GB Diktafon 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (6) SONY ICD-PX370 4GB Diktafon 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Philips DVT1250 diktafon 8GB 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) SanDisk 64GB Cruzer Blade (202861) USB 3.1 flash memorija crno-crveni 1.999 RSD MP cena (5) Denver VPL-120 gramofon plavi 9.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.699 RSD (0) Roadstar TTR-8634 gramofon sa radiom 9.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.899 RSD (0) Roadstar TT385BT-T gramofon 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Muse MT-103GD gramofon 16.665 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Muse MT-108BT gramofon 21.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.990 RSD (1) Roadstar (HIF1850TUMPK) gramofon 43.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.990 RSD (1) Muse (MT-201WW) beli gramofon 14.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.499 RSD (0) Denver VPL-230LW braon gramofon 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Denver VPL-230B crni gramofon 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Denver VPR-190 Wood gramofon 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) 3G Flower Geometry tip 1 zaštitna maska za mobilni Samsung A415F Galaxy A41 699 RSD MP cena (0) Denver TCL-212BT bluetooth Boombox sivi 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (2) Panasonic RF-2400DEG-K prenosni radio 4.499 RSD MP cena (3) Blaupunkt BB5WH Boombox 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (5) Denver TCU-206 Boombox Crveni 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (8) Blaupunkt MS30BT Mikro Linija 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) Philips TAM4205/12 mikro linija 22.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.990 RSD (2) Sony MHCV73D karaoke zvučnik 99.989 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 89.990 RSD (0) Sonos (ZVU02567) AMP pojačalo crni 125.545 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 112.990 RSD (0) Eden Trolley ED-1006 bežični karaoke zvučnik crni 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (0) Microlab PT800 PartyBox zvucnik 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (6) Logitech Z150 (980-000814) 2.0 Zvucnici crni 6.266 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.639 RSD (0) Defender SPK-35 2.0 zvučnici za računar 899 RSD MP cena (0) S-BOX Kabl (918) kabl za punjač USB A (muški) na USB C (muški) 1.5m zlatni 799 RSD MP cena (0) S-BOX Kabl Mrežni (LAN) (1001) Cat5e UTP 0.5m crveni 249 RSD MP cena (0) Dahua ARD1233-W2(868) bežični PIR detekor 6.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.699 RSD (0) Nillkin CamShield Armor crna zaštitna maska za telefon iPhone 12/12 Pro 6.1 (sa otvorom za logo) 3.199 RSD MP cena (0) 3G Ultra Thin mat crna zaštitna maska za Samsung A035G Galaxy A03 599 RSD MP cena (0) Hoco BS 53 PartyBox zučnik crni 20.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.699 RSD (2) S-BOX OS-5 spoljašnji zvučnik 2-sistemski 60W beli 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (2) Sonos Five bežični kućni zvucnik crni 96.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 86.990 RSD (0) Sonos Beam zidni nosač crni 11.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.990 RSD (7) Sony HT-SF150 soundbar 2.0 120W crni 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (1) SAMSUNG HW-B650/EN soundbar 3.1 430W crni 37.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 33.990 RSD (4) SAMSUNG HW-B550/EN soundbar 2.1 410W crni 31.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.990 RSD (0) Sony HTS400.CEL soundbar 2.1 330W crni 43.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.999 RSD (0) New One PBX50 karaoke zvučnik 50W crni 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (2) LG S65Q soundbar 2.1 420W 38.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.990 RSD (0) KBSound (52605) audio komplet 2 zvucnika 2.5 8Ohm kontrolna jedinica 45x45mm 24.443 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) KBSound (52606) audio komplet 2 zvucnika 5 8Ohm kontrolna jedinica 45x45mm 39.998 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 35.999 RSD (1) Sonos (ZVU02584) RAY soundbar crni 47.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 42.990 RSD (2) LG S75Q soundbar 3.1.2 380W crni 44.434 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.990 RSD (0) Sonos (ZVU02568) ARC Dolby Atmos soundbar crni 152.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 136.990 RSD (1) LG S60Q soundbar 2.1 300W crni 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (5) Redragon Janna GS815 soundbar 60W 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (2) Genius SoundBar 100 2.0 crni 1.999 RSD MP cena (0) Samusng HW-Q600C/EN soundbar 3.1.2 200W crni 56.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 50.999 RSD (0) Hisense HS205G soundbar 60W crni 14.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.899 RSD (0) Sony HT-A3000 Dolby Atmos soundbar crni 88.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 79.999 RSD Po porudžbini, rok isporuke 30 dana (0) Edifier R1380DB 2.0 42W bećični HiFi zvučnici drveni 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (0) Denver BPS-250 zvučnik 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Denver BPS-354 Partybox zvučnik 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Sony SARS3S.CEL sateliti zvučnici crni 48.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 43.999 RSD (2) New One PBX120 karaoke zvučnik 100W crni 19.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.499 RSD (1) S-BOX SP-4100 zvučnici 2.1 12W crni 6.599 RSD MP cena (0) Nintendo (Switch) Animal Crossing: New Horizons igrica za Switch 7.499 RSD MP cena (2) Gembird GHS-06 gejmerske slušalice sa mikrofonom crne 1.999 RSD MP cena (0) Hama (200626) kabl USB-A (muški) na micro-USB B (muški) 0.75m crni 999 RSD MP cena (0) Marvo HG8901 RGB gejmerske slušalice crne 2.599 RSD MP cena (0) HP E24u (6N4D0AA) IPS monitor 23.8" 30.522 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.469 RSD (0) Rampage Miracle X6 RGB gejmerske slušalice crne 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (0) 3G Ultra Thin silikonska maska za telefon Xiaomi Redmi 9C providna 599 RSD MP cena (0) Nillkin Scrub Pro crvena zaštitna maska za telefon Samsung S906B Galaxy S22 Plus 5G 2.399 RSD MP cena (0) 3G Water Spark ljubičasta zaštitna maska za telefon Samsung S906B Galaxy S22 Plus 5G 849 RSD MP cena (0) 3G Teracell Giulietta mat plava zaštitna maska za Samsung A035G Galaxy A03 399 RSD MP cena (0) Xwave (031091) kabl HDMI (muški) na HDMI (muški) 1.5m crni 249 RSD MP cena (0) Monka HG9069W bežične gejmerske slušalice bele 39.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 35.199 RSD 20% (10) Razer bežične gaming slušalice Opus X (RZ04-03760200-R3M1) bele 20% 15.278 RSD 12.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Samsung QE75Q60CAUXXH Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 172.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 155.099 RSD (0) Samsung The Frame QE75LS03BGUXXH Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 266.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 239.899 RSD (0) Samsung QE85Q70CATXXH Smart TV 85" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 361.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 325.399 RSD (0) Samsung QE55QN90CATXXH Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 179.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 161.399 RSD (1) Samsung QE65Q70CATXXH Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 152.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 136.899 RSD (7) Samsung QE55Q80CATXXH Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 144.434 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 129.990 RSD (3) Samsung QE55Q60CAUXXH Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 93.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 83.999 RSD (1) Samsung QE75Q70CATXXH Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 193.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 174.499 RSD (2) Hisense 65E7KQ PRO Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 111.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 100.299 RSD (0) Samsung The Serif QE50LS01BGUXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 117.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 106.199 RSD 20% (7) Hisense 65E7KQ Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 20% 99.987 RSD 79.989 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 71.990 RSD (8) TCL 55C805 Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 99.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 89.999 RSD (4) TCL 50C805 Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 91.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 82.499 RSD (2) Hisense 40A5KQ Smart TV 40" Full HD DVB-T2 QLED 41.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 36.990 RSD (0) TCL 55C645 Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 67.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 60.990 RSD (0) Samsung QE85QN85CATXXH Smart TV 85" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 638.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 574.999 RSD (0) Samsung QE55QN85CATXXH Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 152.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 136.899 RSD (0) Samsung QE77S90CATXXH Smart TV 77" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 396.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 356.599 RSD (1) Samsung Q80C QE85Q80CATXXH Smart TV 85" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 485.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 436.999 RSD (0) Samsung QE85Q80CATXXH Smart TV 85" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 409.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 368.699 RSD (0) Tesla Q75S939GUS Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 108.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 97.599 RSD (0) Tesla Q55S939GUS Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED Google TV 56.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.199 RSD (0) Samsung QE50QN90CATXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 156.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 140.599 RSD (0) Samsung QE55LS03DAUXXH Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 155.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 139.999 RSD (0) Xprint (CF287A) zamenski toner za HP LaserJet štampače M506n,M506dn,M505x,MFP M527fdn,M501n,LBP312i crni 2.499 RSD MP cena (0) Kingston DDR4 8GB 3733MHz Fury Beast Black (KF437C19BB/8) memorija za desktop 2.999 RSD MP cena (13) LG OLED55G23LA Smart OLED TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 305.545 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 274.990 RSD (11) Philips 55OLED807/12 Smart OLED TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 Android 209.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 188.999 RSD (7) Samsung QE65S90CATXXH Smart OLED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 255.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 229.599 RSD (3) Samsung QE55S90CATXXH Smart OLED TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 199.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 179.799 RSD (0) LG 42LX3Q6LA Smart OLED Flex TV 42" 4K Ultra HD DVB-T2 327.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 294.499 RSD (17) LG OLED55C31LA Smart OLED evo TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 188.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 169.999 RSD (1) LG OLED55B33LA Smart OLED TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 183.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 165.199 RSD (4) LG OLED65B33LA Smart OLED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 243.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 218.999 RSD (2) Samsung QE77S95CATXXN Smart OLED TV 77" 4K Ultra HD DVB-T2 468.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 421.599 RSD (3) LG OLED48C31LA Smart OLED TV 48" 4K Ultra HD DVB-T2 172.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 154.990 RSD (1) Samsung QE65S95CATXXH Smart OLED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 326.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 293.999 RSD (6) LG OLED42C31LA Smart OLED TV 42" 4K Ultra HD DVB-T2 154.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 139.299 RSD (11) LG OLED65C31LA Smart OLED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 254.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 228.999 RSD (1) Samsung QE55S95CATXXH Smart OLED TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 231.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 208.499 RSD (0) LG OLED55G33LA Smart OLED evo G3 TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 265.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 238.799 RSD (1) Philips 55OLED718/12 Smart OLED TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 Google TV 154.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 139.499 RSD (1) LG OLED65G33LA Smart OLED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 338.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 304.399 RSD (5) LG OLED77G23LA Smart OLED TV 77" 4K Ultra HD DVB-T2 353.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 318.299 RSD (0) LG OLED77B33LA Smart OLED TV 77" 4K Ultra HD DVB-T2 386.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 348.099 RSD (0) LG OLED55C32LA Smart OLED evo TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 198.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 179.099 RSD (0) Philips 48OLED718/12 Smart OLED TV 48" 4K Ultra HD DVB-T2 Google TV 140.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 126.399 RSD (0) Genius Ergo 8100S 1600DPI optički miš šampanj 1.599 RSD MP cena (0) Corsair RM850e (CP-9020263-EU) 80 PLUS Gold napajanje 850W 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (2) Grundig 43GFU7800B Smart TV 43" 4K Ultra HD DVB-T2 Android 41.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 37.299 RSD (11) TCL 50P635 Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 46.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 41.999 RSD 20% (0) Hisense 65A6K Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 20% 94.444 RSD 75.555 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 67.999 RSD (3) Grundig 50GGU7900B Smart TV 50" 4K Ulra HD DVB-T2 Android 53.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 47.799 RSD (1) 3G K316 2u1 držač za mobilne telefone sa LED lampom 3.999 RSD MP cena (0) Hama Moments 100 selfi štap crni 1.399 RSD MP cena (1) Xiaomi Mi Selfie Stick Tripod 2u1 bluetooth tripod selfi štap crni 3.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD (0) Hama (178069) naprstak za držanje smart telefona i tableta 499 RSD MP cena (0) Gigatech SM300 selfi štap roze 499 RSD MP cena (0) S-BOX PS 11 auto nosač za mobilni telefon 3.5"-6" 999 RSD MP cena (0) S-BOX PSM 201 auto držač za mobilni telefon 1.099 RSD MP cena (0) Joby GripTight PRO TelePod mini tripod stativ za mobilne telefone 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Celly zaštitno staklo fullglass za iphone 11 pro 1.299 RSD MP cena (0) Celly zaštitno staklo fullglass za samsung s22+ 1.299 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u carbon printu 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u mermer printu 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u metal crnoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u metal plavoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u metal crvenoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u metal pink boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u leather printu 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u gliter crnoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u gliter srebrnoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u gliter pink boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly providna folija profilm20 1.699 RSD MP cena (0) Celly providna folija profilm50 1.699 RSD MP cena (0) Celly providna folija profilm20m 1.699 RSD MP cena (0) Celly providna folija profilm50m 1.699 RSD MP cena (0) Celly providna folija profilm5 private 2.799 RSD MP cena (0) Celly zaštitno staklo privacy za iphone 12 i 12 pro 3.599 RSD MP cena (0) Celly zaštitno staklo privacy za iphone 12 pro max 3.599 RSD MP cena (0) S-BOX PSM 202 auto držač za mobilni telefon 949 RSD MP cena (0) Samsung bežični punjač+UV sterilizator beli 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Plantronics SIF-2 auto punjač 2.599 RSD MP cena (0) Plantronics auto punjač Micro USB 1.699 RSD MP cena (0) Celly SMARTFINDERBK beli tag uredaj za pracenje predmeta kompatibilan sa iOS Apple Find My sistemom 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Celly SMARTFINDERWH beli tag uredaj za pracenje predmeta kompatibilan sa iOS Apple Find My sistemom 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Canyon H-10 (CNE-CHA10B) zidni ounjač 4xUSB 40W 5V 3A crni 2.299 RSD MP cena (0) Canyon H-20-05 (CNE-CHA20B05) kućni punjač 20W 5V 3A crni 1.299 RSD MP cena (0) Canyon C-9 (CNS-USBC9W) kabl za telefon Type-C (muški) na Type-C (muški) 1.2m beli 799 RSD MP cena (0) Acme MH09 selfie stick sa integrisanim kablom 999 RSD MP cena (0) Hama SporLight Steady 120 II sklopivo LED ring svetlo 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Hama SpotLight FoldUp 102 II sklopivo LED ring svetlo 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Hama (201619) kućni punjač za telefon 2.4A 12W+kabl Lightning kabl 1m beli 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Hama (14168) bluetooth prijemnik za auto sa 3.5mm džekom 4.899 RSD MP cena (1) Hama SpotLight Smart 80 II sklopivo LED ring svetlo 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Samsung Slim S-pen (ef-of94p-cbe) zaštitna maska sa olovkom za telefon Samsung Fold 5 grafit 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Hama 88436 2u1 adapter za auto 899 RSD MP cena (0) Celly kabl za telefon Micro USB(muški) na USBA A(muški) 1m crni 749 RSD MP cena (0) 3G zaštitno staklo za telefon Xiaomi Note 10 699 RSD MP cena (0) Teracell zaštitno staklo za Huawei P8 Lite 599 RSD MP cena (0) Teracell zaštitno staklo za HTC 530/630 599 RSD MP cena (0) Teracell zaštitno staklo za telefon Huawei P30 Lite 399 RSD MP cena (0) Teracell zaštitno staklo za telefon iPhone 12 Pro Max 249 RSD MP cena (0) Teracell Ultra Thin zaštitna maska za telefon Samsung A50 499 RSD MP cena (0) Teracell zaštitno staklo za Samsung A530F A8 149 RSD MP cena (0) Manfrotto MCPIXI universal drzač za mobilni telefon 1.990 RSD MP cena (0) Samsung Smart Tag2 (EI-T5600-KWE) 4 tag uređaja za praćenje predmeta 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Samsung Smart Tag2 (EI-T5600-BWE) beli tag uređaj za praćenje predmeta 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (0) Samsung Smart Tag2 (EI-T5600-BBE) crni tag uređaj za prećenje predmeta 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (0) Denver RLT-1201 LED ring svetlo 4.499 RSD MP cena (0) Denver RLS-801 LED ring svetlo 1.999 RSD MP cena (0) 3G Iglove crvene rukavice za touch screen telefone i tablete 699 RSD MP cena (0) 3G Iglove zelene rukavice za touch screen telefone i tablete 699 RSD MP cena (0) 3G Iglove narandžaste rukavice za touch screen telefone i tablete 699 RSD MP cena (0) 3G Kyncilor (210747) crne rukavice za touch screen telefone i tablete L 1.499 RSD MP cena (0) 3G Kyncilor (210476) crne rukavice za touch screen telefone i tablete M 1.499 RSD MP cena (0) 3G Kyncilor (210748) sive rukavice za touch screen telefone i tablete M 1.499 RSD MP cena (0) 3G Kyncilor (210749) sive rukavice za touch screen telefone i tablete L 1.499 RSD MP cena (0) 3G Sport (210750) plave rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) 3G Sport (210752) sive rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) 3G Sport (210845) crne rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) Celly Clickring Ring svetlo 4.999 RSD MP cena (0) Celly Click Flash Selfi štap sa blicom 4.199 RSD MP cena (0) Celly Crossbody (FREEDOMLCBP) traka za telefon pink 1.999 RSD MP cena (0) Celly Crossbody (FREEDOMLCVL) traka za telefon ljubičasta 1.999 RSD MP cena (0) S-BOX PS 09 stoni nosač za mobilni telefon 1.299 RSD MP cena (0) 3G EL01 crna olovka za touch screen 999 RSD MP cena (0) 3G EL01 bela olovka za touch screen 999 RSD MP cena (0) 3G Sport (210751) braon rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) 3G Sport Zero (210753) plave rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) 3G Sport Zero (210846) crne rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) Celly KeithHaring lančić za mobilni telefon 999 RSD MP cena (0) 3G pink olovka za touch screen 349 RSD MP cena (0) White Shark RL-08 MOONLIGHT ring svetlo 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (0) Asus VA27EHF IPS monitor 27" 18.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.899 RSD (0) CT 10400F (34200) gejmerski kompjuter Intel Hexa Core i5 10400F 16GB 256GB SSD Intel Arc A380 600W 66.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 59.999 RSD (2) Redragon Taipan M810 Pro bežični gejmerski optički miš 10000dpi crni 4.499 RSD MP cena Nema na stanju! (6) Hama Basic4Music (184003) slušačice bubice crne 699 RSD MP cena (0) Samsung Hybrid (ET-SHR94-LNE) indigo plava zamenska narukvica za Galaxy Watch 6 eko koža magnetna kopča M/L 10.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.499 RSD (4) Lenovo Gaming 3 15ARH7 (82SB00HRYA) gejmerski laptop 15.6" FHD AMD Ryzen 5 6600H 8GB 512GB SSD GeForce RTX3050 sivi 113.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 102.599 RSD (9) SanDisk Ultra Flair (SDCZ73-064G-G46) flash memorija 64GB USB 3.0 1.699 RSD MP cena (0) Hama MyVoice 700 (184069) bluetooth slušalica crna 2.299 RSD MP cena (2) Hama Connect (184020) crne bluetooth slušalice 2.399 RSD MP cena (0) Indesit IFW 65Y0 J BL ugradna rerna 35.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.599 RSD (6) Hama Mini drzac za mobilni vak 1.899 RSD MP cena (10) Hama Drzac u kolima za telefon 899 RSD MP cena (6) Hama Univerzalni mini drzac 1.199 RSD MP cena (2) Joby GripTight Action tripod stativ za pametne telefone/akcione kamere 4.499 RSD MP cena (0) 3G YC-016L žuti auto držač za ventilaciju za mobilne telefone 599 RSD MP cena (0) 3G K6 auto držač za ventilaciju za mobilne telefone 699 RSD MP cena (1) 3G 2131-D auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (0) 3G CX-004 auto držač za mobilne telefone 699 RSD MP cena (0) 3G 290+L auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (2) 3G Robotic arm auto držač za mobilne telefone 949 RSD MP cena (0) 3G XL vodootporni držač za mobilni telefon za motor i bicikl 1.299 RSD MP cena (0) 3G M vodootporni držač za mobilni telefon za motor i bicikl 1.299 RSD MP cena (1) 3G L vodootporni držač za mobilni telefon za motor i bicikl 1.299 RSD MP cena (0) 3G H81 magnetic auto držač za mobilne telefone 1.199 RSD MP cena (0) 3G 12X zoom teleskop za mobilni telefon 1.399 RSD MP cena (0) 3G 4u1 držač za mobilne telefone sa LED lampom 3.299 RSD MP cena (0) 3G H8 tripod za mobilne telefone 3.799 RSD MP cena (0) 3G L02 tripod za mobilne telefone 1.999 RSD MP cena (0) Celly SWMAGICDESKBK držač za pametni telefon/tablet do 10.5" 1.699 RSD MP cena (0) Celly SWMAGICDESKWH držač za pametni telefon/tablet do 10.5" 1.999 RSD MP cena (0) 3G RG-06 auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (0) 3G 5120 auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (0) S-link SL-AT30 auto drzač za ventilaciju za mobilne crni 799 RSD MP cena (0) S-link SL-AT18 auto drzač za ventilaciju za mobilne crni 799 RSD MP cena (0) 3G 292-PL auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (1) Hama (210499) auto držač za mobilne telefone 1.599 RSD MP cena (1) Hama Gravity Pro (188305) auto drzač za ventilaciju za mobilne crni 1.999 RSD MP cena (0) Celly MOUNTEXT auto držač za mobilne telefone do 6.5" 1.699 RSD MP cena (0) Celly GHOSTSUPERPLUS magnetni auto držač za mobilne telefone 2.199 RSD MP cena (0) Hama Flex (4613) tripod 2.499 RSD MP cena (0) Celly CLICKTRACKPROBK držač za mobilne telefone 7.779 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Celly stoni držač za telefone i tablete 1.199 RSD MP cena (0) Celly držač telefona easy za bicikle u crnoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly auto držač mountflexplus 2.499 RSD MP cena (0) Celly auto bežični punjač i držač mountchargebk 4.999 RSD MP cena (0) Celly auto bežični punjač sa magnetnim držačem 5.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.399 RSD (0) 3G 5.3" auto držač za sediste za mobilne telefone 999 RSD MP cena (0) 3G Wireless Ebora C-010 10W auto držač za mobilne telefone 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (1) 3G Wireless Ebora C-011 10W auto držač za mobilne telefone 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) 3G Selfie stick K05+tripod 2.999 RSD MP cena (0) DJI RS 3 Pro Combo (CP.RN.00000218.01) gimbal za fotoaparat 159.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 143.999 RSD (0) DJI RS 3 Pro (CP.RN.00000219.01) gimbal 125.554 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 112.999 RSD (2) Hama Gravity Pro (201511) crni auto držač za mobilne telefone 2.399 RSD MP cena (0) Gembird (TA-TS-01/W) stoni držač za telefone i tablete 449 RSD MP cena (0) S-link SL-AT20 držač za tablet i mobilne za naslon sedišta 999 RSD MP cena (0) Swissten S-GRIP AV-2 crni ventilacioni auto drzac za mobilne 999 RSD MP cena (0) Swissten S-GRIP AV-1 crni ventilacioni auto drzac za mobilne 899 RSD MP cena (0) Gembird (TA-TS-01) stoni držač za telefone i tablete 399 RSD MP cena (0) Hama Compact Suction vakum držač za mobilni telefon 1.999 RSD MP cena (0) Gembird (TA-CHW-04) auto držač za mobilne telefone 699 RSD MP cena (0) Gembird (LED-RING4-PH-01) LED selfi prsten sa drčacem za telefon 1.599 RSD MP cena (0) Joby GorillaPod Rig stativ 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (0) Joby Swing set za prenosni mobilni klizač 23.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.499 RSD (0) Joby Stativ Gorillapod 5K SET(Crni/Charc) 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Joby Swing prenosni mobilni klizač 19.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.499 RSD (0) Joby Spin set za panoramsku glavu za tripod 16.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.499 RSD (0) Joby Spin panoramska glava za tripod 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Joby GripTight PRO 2 GP tripod za mobilne telefone 11.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.499 RSD (0) Joby GripTight GorillaPod MagSafe tripod 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Joby Podzilla Large Kit tripod 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Joby GripTight Mount MagSafe tripod za mobilne telefone 4.999 RSD MP cena (0) Joby Podzilla Medium Kit crveni tripod za mobilne telefone 4.999 RSD MP cena (0) Joby Podzilla Medium Kit plavi tripod za mobilne telefone 4.999 RSD MP cena (0) Joby Podzilla Medium Kit žuti tripod za mobilne telefone 4.999 RSD MP cena (0) Joby Beamo Studio LED svetlo za stative 4.799 RSD MP cena (0) Joby držač za panoramsku za Spin tripode 4.299 RSD MP cena (0) Joby GripTight Wall Mount MagSafe držač za mobilne telefone 3.299 RSD MP cena (0) Celly Ridemagnet držač telefona za motocikle 3.999 RSD MP cena (0) Celly Ghost Super (GHOSTSUPERDASH) auto držač za ventilaciju za mobilne telefone crni 3.699 RSD MP cena (0) Celly Ghost Super (GHOSTSUPERDASH) auto držač za telefon magnet crni 2.999 RSD MP cena (0) Celly Ghostbike crni držač telefona za bicikle I trotinete 2.499 RSD MP cena (0) Celly Ghost (GHOSTDASH) auto držač za telefon magnet crni 1.999 RSD MP cena (0) Celly Ghostvent auto držač za ventilaciju za mobilne telefone magnet pink 1.699 RSD MP cena (0) Celly Montvent Plus auto držač za mobilne telefone 1.699 RSD MP cena (0) Celly Easy zeleni držač telefona za bicikl 1.299 RSD MP cena (0) Celly Easy pink držač telefona za bicikl 1.299 RSD MP cena (0) 3G 3u1 držač za mobilne telefone sa LED lampom 2.999 RSD MP cena (0) 3G 2u1 držač za mobilne telefone sa LED lampom 2.699 RSD MP cena (0) Hama 201516 auto držač za telefon magnet crni 2.299 RSD MP cena (0) Commel c305-827 LED sijalica E27 8W 4000K 209 RSD MP cena (5) Hama 178982 Power Bank 7800 mAh + Tip C adapter Crni 2.599 RSD MP cena (7) Xiaomi Redmi VXN4305GL Power Bank crni 2.799 RSD MP cena (0) Remax Ye RPL-17 Power Bank 3000mAh crveni 2.699 RSD MP cena (1) Remax Ye RPL-17 Power Bank 3000mAh plavi 2.699 RSD MP cena (1) Remax Vanguard RPP-23 zeleni Power Bank 5500mAh 2.899 RSD MP cena (0) Celly PBE5000 crni power bank 5000mAh 1.999 RSD MP cena (0) Celly PBE5000 plavi power bank 5000mAh 1.999 RSD MP cena (0) Celly PBE10000 crni power bank 10000mAh 2.999 RSD MP cena 20% (27) Xiaomi Redmi VXN431104GL power bank 20000mAh crni 20% 4.999 RSD 3.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD (4) Apollon PD82BLK power bank 10000mAh crni 1.999 RSD MP cena (5) Apollon PD83WHT power bank 20000mAh beli 2.999 RSD MP cena (0) LDNIO PA606 kućni punjač/powerbank 5200mAh 1.799 RSD MP cena (26) Xiaomi Mi BHR4412GL Power Bank 3 Ultra Compact crni 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (1) Allocacoc 9402/EUBANK Power Bank 5000mAh 2.599 RSD MP cena (14) Apollon PD83BLK power bank 20000mAh crni 2.999 RSD MP cena (1) Celly PBPD45W15000BK power bank 15000mAh crni 7.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.699 RSD (1) Hama Fabric 10 (187257) power bank 10000mAh sivi 2.499 RSD MP cena 15% (8) Xiaomi PowerBank 20000mAh crni 15% 8.499 RSD 7.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (3) Apollon PD82WHT power bank 10000mAh beli 1.999 RSD MP cena (1) Trust Primo (23594) power bank 15000mAh 3.499 RSD MP cena (0) Intenso PM5200 (7323521) power bank 5200mAh srebrni 1.599 RSD MP cena (0) Intenso PM5200 (7323523) power bank 5200mAh roze 1.599 RSD MP cena (0) Intenso PM5200 (7323524) power bank 5200mAh sivi 1.599 RSD MP cena (0) Intenso PM5200 (7323520) power bank 5200mAh crni 1.599 RSD MP cena (4) Xiaomi 10W bežični power bank 10000mAh crni 4.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.399 RSD (2) Sandberg 420-61 power bank 10000mAh 7.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Sandberg Hand Warmer 420-65 power bank 10000mAh 8.887 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Sandberg 420-40 solarni panel za punjenje 12.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Sandberg 420-52 power bank 20000mAh 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Sandberg Survivor 420-48 power bank 30000mAh 24.443 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) Canyon CNE-CPB2001B crni power bank 20000mAh 3.739 RSD MP cena (0) Canyon CNE-CPB2001W beli power bank 20000mAh 3.739 RSD MP cena (2) Hama Soft Touch (183356) Power Bank 10400mAh crni 2.799 RSD MP cena (0) Xwave W 80 crni power bank 8000mAh 2.499 RSD MP cena (0) Hama Fabric 10 sivi power bank 10000mAh 2.999 RSD MP cena (2) Hama Fabric 10 ljubičasti power bank 10000mAh 2.999 RSD MP cena (0) Hama Supreme 10HD sivi power bank 10000mAh 3.599 RSD MP cena (3) Hama Supreme 20HD sivi power bank 20000mAh 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (3) Hama Supreme 24HD sivi power bank 24000mAh 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Celly PT-PB10000V2N teget power bank 10000mAh 3.990 RSD MP cena (1) Celly PBPD10000EVOBK crni power bank 10000mAh 4.990 RSD MP cena (0) Celly PBPD10000EVOWH beli power bank 10000mAh 4.990 RSD MP cena (0) Celly MAGPB5000EVOWH beli power bank 5000mAh 6.099 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.490 RSD (0) Celly PBPD20000EVOBK crni power bank 20000mAh 7.769 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.990 RSD (0) Celly PBPD20000EVOWH beli power bank 20000mAh 7.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.990 RSD (1) Celly MAGPB10000WH beli power bank 10000mAh 9.219 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.290 RSD 20% (3) Xiaomi Mi 33W plavi power bank 10000mAh 20% 6.249 RSD 4.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (5) Xiaomi Mi 22.5W power bank 10000mAh 3.699 RSD MP cena (0) Trust Primo ECO (24678) crni power bank 10000mAh 3.199 RSD MP cena (0) Trust Primo ECO (24677) crni power bank 15000mAh 3.999 RSD MP cena (0) Trust Primo ECO (24676) crni power bank 20000mAh 4.599 RSD MP cena (0) Sandberg 320-42 crni power bank 20000mAh 4.599 RSD MP cena (0) Gembird HRD-T12 solarni power bank 12000mAh crni 1.999 RSD MP cena (0) Hama LED10 antracit power bamk 10000mAh 2.899 RSD MP cena (0) Hama Fabric 10 zeleni power bank 10000mAh 2.899 RSD MP cena (1) Kodak 30411876 Power Bank 10400 mAh Sivi 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (2) Hama Soft Touch (183357) Power Bank 10400mAh beli 2.799 RSD MP cena (0) Kodak 30411890 Power Bank 5200 mAh Sivi 2.499 RSD MP cena (0) Canyon PB - 301 (CNE-CPB301B) power bank 30000mAh crni 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Canyon PB - 301 (CNE-CPB301W) power bank 30000mAh beli 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (10) Hama 137493 Power Bank 10400 mAh Crni 2.899 RSD MP cena (0) Sandberg Survivor (420-64) power bank 72000mAh 52.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 46.999 RSD (0) Sandberg 420-71 power bank 60000mAh 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Celly powerbank od 10000mah pd22w u crnoj boji 4.499 RSD MP cena (0) Celly PD22W (PBPD22W20000BK) crni power bamk 20000mAh 5.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.799 RSD (0) Gembird (PB20-02) power bank 20000mAh crni 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Gembird (PB10-02) power bank 10000mAh crni 2.999 RSD MP cena (0) Gembird (PB05-02) power bank 5000mAh crni 1.999 RSD MP cena (1) Xiaomi Pocket Edition Pro 33W slonova kost power bank 10000mAh 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Hoco J72A crni power bank 20000mAh 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Hama Supreme 20HD (187292) power bank 20000mAh crni 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD 20% (0) Celly Power Pro (PBPD100W20000BK) power bank 20000mAh 100W crni 20% 15.278 RSD 12.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD 20% (0) Celly EVO Power Pro (PBPD65W20EVOBK) power bank 20000mAh 65W crni 20% 13.194 RSD 10.555 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 9.499 RSD 20% (0) Celly Power Station PRO (PS3GAN100WWH) 100W 20% 9.722 RSD 7.777 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Yenkee YPB 3010 PowerBank 30000mAh crni 4.999 RSD MP cena (0) Yenkee YPB 2020 PowerBank 20000mAh crni 2.999 RSD MP cena (0) Samsung EB-P3400XUEGEU bež power bank 10000mAh 5.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.199 RSD 20% (0) Celly KeithHaring PB10000 power bank 10000mAh crni 20% 4.167 RSD 3.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 2.999 RSD (3) Hama Power Pack Supreme 10HD (188307) power bank 10000 mAh sivi 2.499 RSD MP cena (1) Hama A4 Power Pack (183359) Power Bank 4000mAh crni 1.299 RSD MP cena (0) Teracell Giulietta providna zaštitna maska za Huawei Honor X8 499 RSD MP cena (0) EZVIZ CS-C8C Lite IP nadzorna kamera 12.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (5) Razer Goliathus Chroma gejmerska podloga za miš crna 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (0) White Shark 1250-02B-F GRAVITY ventilator 1.099 RSD MP cena (0) S-BOX PLB 7486 nosač za televizore zglobni tilt 43"- 100"do 120kg 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) E-Green (OST04215) kabl USB 2.0 tip A (muški) na USB Mini-B (muški) 1.8m crni 199 RSD MP cena 25% (6) CT Intel Gamer gejmerski kompjuter Intel Hexa Core i5 10400F 16GB 1TB SSD GeForce RTX3060 600W 25% 125.926 RSD 94.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 84.999 RSD (3) Logitech G560 (980-001301) Lightsync bluetooth gejmerski zvučnici 2.1 240W crni 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) 3G (06600) univerzalni punjač 6u1 crni 799 RSD MP cena (0) Gembird (GGS-UMGL4-01) 4u1 gejmerski komplet tastatura+miš+slušalice+podloga 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) Asus TUF Gaming Radeon RX7600XT OC Edition (TUF-RX7600XT-O16G-GAMING) grafička kartica 16GB GDDR6 128bit 72.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 64.999 RSD (0) Remax Weave RC-081m zeleni kabl micro USB 1m 999 RSD MP cena (0) 3G Print Funny Cat silikonska zaštitna maska za Huawei Y70/Y70 Plus 699 RSD MP cena (0) Gembird CC-SATA-PS sata kabl 299 RSD MP cena (0) Samsung Galaxy A55 8/256GB plavi mobilni 6.6" Octa Core Exynos 1480 8GB 256GB 50Mpx+12Mpx+5Mpx Dual Sim 66.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 59.999 RSD (0) Marvo HG8960 PRO (PS4,Xbox One) gejmerske slušalice sa mikrofonom crno crvene 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) 3G TG106 bluetooth zvučnik maskirni 1.999 RSD MP cena (0) CT 4500 (35378) gejmerski kompjuter AMD Ryzen 5 4500 16GB 500GB SSD GeForce RTX 3050 650W 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (0) 505 Games (XSX) Control - Ultimate Edition igrica 2.499 RSD MP cena (0) Just In Case MIX220LG 2u1 Extra case MIX paket maski maski za telefon SVETLO ZELENI za Galaxy A34 5G 1.499 RSD MP cena (0) Braun XT3100 trimer 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Genius SP-Q160 zvučnici za računar narandžasti 1.599 RSD MP cena (3) Trust Zaya (23809) rechargeable bežični optički miš 1600dpi srebrno crni 1.459 RSD MP cena (1) Kingston DDR4 16GB (2X8GB)3600MHz Fury Beast (KF436C17BBK2/16) memorija za desktop 6.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.699 RSD (0) Ubisoft Entertainment (XBOX) Tom Clancys Rainbow Six Siege igrica za Xboxone 2.499 RSD MP cena (0) Hoover H3TM 28TACE/1-S top load veš mašina 8kg 1200 obrtaja 64.705 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 54.999 RSD (1) Xiaomi Redmi Buds 5 Pro crne bežične slušalice 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Halnziye HY610 (303-0009)termalna pasta 2g 259 RSD MP cena 25% (9) CT Revolution Basic kompjuter Intel Hexa Core i5 10400 8GB 512GB SSD Intel UHD 630 700W 25% 59.259 RSD 44.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 39.999 RSD (0) Asus PRIME H510M-R R2.0-SI matična ploča 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (1) Xiaomi Mi Smart bluetooth zvučnik beli 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) Samsung Galaxy S24 Ultra 12/256GB sivi mobilni 6.8" Octa Core Snapdragon 8 Gen 3 12GB 256GB 200Mpx+50Mpx+10Mpx+12Mpx Dual Sim 188.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 169.999 RSD (2) Fox 43DLE662 LED TV 43" Full HD DVB-T2 28.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.899 RSD (0) Makita B-65903 odvijač krst 499 RSD MP cena (6) Genius slušalice HS-400A (31710169100) zelene 1.199 RSD MP cena (0) Alpha Support TV Arm 17/42 S (023471) nosač za TV 17"-42" do 25kg 1.899 RSD MP cena (0) Bandai Namco (XSX) Dragon Ball FighterZ igrica 3.999 RSD MP cena (0) Intel Core i5 13600K procesor 14-Cores 3.5GHz (5.1GHz) Box 46.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 41.899 RSD (0) Aeg HK634021XB ugradna staklokeramička ploča 46.235 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.299 RSD (1) Allocacoc 10453BL/USBCBC kabl za punjač USB A (muški) na USB Type C (muški) 1.5m plavi 899 RSD MP cena (0) 3G Hanman Canvas ORG crna preklopna futrola za telefon Samsung S901B Galaxy S22 5G 1.499 RSD MP cena (0) 3G Mercury preklopna futrola ljubičasta za iPhone 14 6.1 999 RSD MP cena (4) Hama auto punjac 2 USB 2.1A 999 RSD MP cena (0) 3G Hard Border crvena plava zaštitna maska za mobilni iPhone 14 Pro Max 6.7 999 RSD MP cena (0) Celly TC1C20WTYPECWH kućni punjač za telefon sa kablom USB C na USB C beli 2.999 RSD MP cena (2) Samsung EP-L4020NBEGEU auto punjač za telefone sa USB-A+USB-C 40W 4.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.399 RSD (1) CT 7700 (35044) Gaming ready kompjuter AMD Ryzen 7 7700 64GB 2TB SSD Radeon Graphics 650W 157.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 141.999 RSD Nema na stanju! (0) S-BOX MP 03 BL plava podloga za miša 599 RSD MP cena (0) SanDisk 64GB Extreme (SDSQXAH-064G-GN6MA) memorijska kartica microSDXC class 10+adapter 1.999 RSD MP cena (5) Kingston Canvas Select Plus (sdcs2/512gb) memorijska kartica micro SDXC 512GB class 10+adapter 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (1) Samsung 512GB EVO PLUS (MB-MC512KA) memorijska kartica microSDXC class10+adapter 17.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.599 RSD (0) Gembird UPC-5004E-L UTP cat.5E licnasti kotur 305m 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Nillkin Fog Mirror zaštitn staklo za mobilni iPhone 14 Pro 2.999 RSD MP cena (0) LG 86QNED863RE Smart TV 86" 4K Ultra HD DVB-T2 442.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 397.899 RSD (0) Pantone PT-WE001Y žute bežične slušalice 2.899 RSD MP cena (4) D-Link DES-1016D Switch 16-Portni 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) 3G Heart Color IMD (1121728) zaštitna maska za telefon 14 Plus 6.7" ljubičasta 499 RSD MP cena 30% (1) Denver TWE-36MK3 bluetooth slušalice bele 30% 2.698 RSD 1.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 1.699 RSD (0) Merge Games (PS5) Gravity Circuit igrica 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (3) Hama Basic (137437) Slusalice Plave 899 RSD MP cena (0) Hoco W25 Promise crne bluetooth slušalice 2.599 RSD MP cena (2) Hama slušalice sa mikrofonom HS-P300 crne 2.899 RSD MP cena (16) Logitech gejmerske bežične slušalice G435 Lightspeed (981-001074) bele 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Just In Case MIX220LB 2u1 Extra case MIX paket maski maski za telefon SVETLO PLAVI za Galaxy A34 5G 1.499 RSD MP cena (4) Denver BFH-15 fitness narukvica crna 2.399 RSD MP cena (3) MyKronoz ZeFit 4 fitness narukvica plavo siva 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (4) MyKronoz ZeCircle 2 fitness narukvica pink 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (1) MyKronoz Zefit4 HR fitness narukvica braon 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (2) MyKronoz Zefit4 HR fitness narukvica plavi 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Garmin Vivosmart 4 siva fitnes narukvica 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Xiaomi Mi Watch 2 Lite Strap braon zamenska narukvica za pametni sat 1.399 RSD MP cena (0) Xiaomi Mi Watch 2 Lite Strap pink zamenska narukvica za pametni sat 1.399 RSD MP cena (0) Celly pametna narukvica trainer band 2.699 RSD MP cena 30% (5) Moye Kronos Fit Buddy crna fitness narukvica 30% 4.762 RSD 3.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 2.999 RSD 60% (7) Moye Kronos Fit Buddy narandžasta fitness narukvica 60% 5.555 RSD 2.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 1.999 RSD (2) MyKronoz ZeCircle 2 fitness narukvica braon 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (5) Xiaomi Mi Redmi Smart Band 2 bela fitnes narukvica 4.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.299 RSD (4) Xiaomi Mi Redmi Smart Band 2 crna fitnes narukvica 4.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.299 RSD (2) Fitbit Inspire 3 Midnight Zen/Crna fitness narukvica 16.109 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.499 RSD (1) Fitbit Inspire 3 Lilac Bliss/Crna fitness narukvica 16.109 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.499 RSD (0) Xiaomi Mi Smart Band 7 Pro narandžasta zamenska narukvica 999 RSD MP cena (0) Xiaomi Mi 2 beli magnetni kabl za fitnes narukvice 699 RSD MP cena (0) Xiaomi Mi crni magnetni kabl za fitnes narukvice 699 RSD MP cena (0) Xiaomi narukvica Mi Smart Band 7 Pro zelena 1.999 RSD MP cena (0) Xiaomi narukvica za Mi Smart Band 7 Pro plava 1.399 RSD MP cena (0) Xiaomi narukvica Mi Redmi Smart Band 2 florescentno zelena 1.399 RSD MP cena (1) Acme ACT206 fitness narukvica crna 4.499 RSD MP cena (0) Fitbit Inspire 3 Morning Glow/Crna fitness narukvica 16.109 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.499 RSD (0) MyKronoz ZEFIT4 HR plava fitness narukvica 4.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.299 RSD 20% (1) Huawei BAND 8 crna fitness narukvica 20% 11.110 RSD 8.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD 20% (0) Huawei BAND 8 roze fitness narukvica 20% 11.110 RSD 8.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD 27% (2) Xiaomi Mi Smart Band 8 crna fitness narukvica 27% 7.333 RSD 5.332 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 4.799 RSD 20% (0) Xiaomi Smart Band 8 Active roze fitness narukvica 20% 4.167 RSD 3.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 2.999 RSD (0) Denver BFK-312BU plava fitness narukvica za decu 3.499 RSD MP cena (0) Denver BFK-312P roze fitness narukvica za decu 3.499 RSD MP cena 20% (1) Xiaomi Smart Band 8 Active crna fitness narukvica 20% 4.167 RSD 3.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 2.999 RSD (0) Xiaomi Mi Smart Band 8 Chain Strap Black zamenska narukvica 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Xiaomi mi Smart Band 8 Checkered Strap Green zamenska narukvica 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (0) Xiaomi Smart Band 8 Active Strap Olive zamenska narukvica 888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 799 RSD 27% (1) Xiaomi Mi Smart Band 8 zlatna fitness narukvica 27% 7.333 RSD 5.332 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 4.799 RSD (1) Xiaomi mi Smart Band 8 Pendant pametna narukvica zlatna 2.999 RSD MP cena (2) Samsung Galaxy Fit3 srebrna fitness narukvica 10.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.499 RSD (1) Samsung Galaxy Fit3 roze fitness narukvica 10.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.499 RSD (0) Samsung Galaxy Fit3 siva fitness narukvica 10.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.499 RSD 25% (0) Huawei WATCH Fit SE Special Edition pametni sat pink 25% 14.814 RSD 11.110 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (2) Fitbit Inspire 2 crna fitness narukvica 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) AMD Ryzen 7 8700G procesor Hexa Core 4.2GHz (5.1GHz) Box 53.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 47.899 RSD (1) Denver SW-181 pametni sat crni 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Samsung 4TB 2.5" SATA III 870 QVO Series (MZ-77Q4T0BW) SSD disk 51.273 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 46.145 RSD (0) 3G Spigen crna zaštitna maska za mobilni Samsung A415F Galaxy A41 499 RSD MP cena (13) Panasonic KX-TG1911FXG Crno-Sivi Bezicni Telefon 3.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD (6) Panasonic KX-TG1611FXW Beli Bezicni Telefon 4.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.699 RSD (9) Panasonic KX-TG1611FXJ Ocer Bezicni telefon 4.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.699 RSD (1) Panasonic KX-TS520FXW telefon beli 2.499 RSD MP cena (3) Panasonic KX-TS500FXB Stoni Telefon Crni 2.099 RSD MP cena (13) Panasonic KX-TG2511FXM Bezicni Telefon Srebrni 5.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.799 RSD (2) Gigaset A170 crni bežični telefon 3.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.199 RSD (1) Panasonic KX-TS500FXW stoni telefon beli 2.399 RSD MP cena (1) Uniden CE7203B žični telefon 1.799 RSD MP cena (2) Gigaset A116 crni bežični telefon 2.499 RSD MP cena (5) Gigaset A280 crni bežični telefon 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Jabra 8000-04 transmitter/receiver pojačivač 8.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.699 RSD (1) Snom D120 IP telefon 11.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.599 RSD (0) Snom HP4110 fiksni telefon 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Snom D717 fiksni telefon 22.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.199 RSD (0) Snom D315 IP telefon 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) Snom D7 IP dodatni modul beli 26.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.199 RSD (0) Snom D735B IP telefon crni 29.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.599 RSD (0) Snom D785 IP telefon crni 40.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 36.199 RSD (0) Snom C520 IP konferencijski telefon sa 2 odvojiva mikrofona 61.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 54.999 RSD (2) Gigaset E390 bežični telefon beli 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (2) Gigaset A690 bežični telefon crni 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (18) Panasonic KX-TG1611FXH Bezicni Telefon Crni 4.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.699 RSD (9) Panasonic KX-TG1711FXB Bezicni Telefon Crni 4.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.199 RSD (0) Panasonic KX-TS520FXB telefon 2.499 RSD MP cena (2) Panasonic KX-TGC212FXB bežični telefon crni 9.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.299 RSD (0) Alcatel F860 CE bežični telefon crni 3.199 RSD MP cena (0) Snom Technology D713 žični telefon crni 17.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.499 RSD (0) Yealink VP-2009 7" touch screen žični telefon crni 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) Snom Technology D785 žični telefon beli 37.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 33.999 RSD (5) Panasonic KX-TG1612FXH Bezicni Telefon Crni 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (10) Panasonic KX-TG1611FXF Ljubicasti Bezicni Telefon 4.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.699 RSD (0) Nillkin Qin preklopna futrola za telefon iPhone 12 Mini 5.4 crna 2.499 RSD MP cena (0) Samsung VCA-VH41 filter za usisivač 2 komada 1.090 RSD MP cena (0) Xiaomi Redmi Note 13 Pro+ 5G 12/512GB ljubičasti mobilni 6.67" Octa Core Mediatek Dimensity 7200 Ultra 12GB 512GB 200Mpx+8Mpx+2Mpx Dual Sim 66.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 59.999 RSD 10% (2) Apple iPhone 13 128GB (MNGK3SE/A) zeleni mobilni 6.1" Hexa Core Apple A15 Bionic 4GB 128GB 12Mpx+12Mpx Dual Sim 10% 107.396 RSD 96.656 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 86.990 RSD 10% (0) Apple iPhone 15 256GB (MTP73SX/A) roze mobilni 6.1" Hexa Core Apple A16 Bionic 6GB 256GB 48Mpx+12Mpx Dual Sim 10% 162.952 RSD 146.656 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 131.990 RSD (1) Samsung Galaxy S24 Plus 12/256GB sivi mobilni 6.7" Deca Core Exynos 2400 12GB 256GB 50Mpx+10Mpx+12Mpx Dual Sim 149.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 134.999 RSD (0) Samsung Galaxy S24 Ultra 12/256GB ljubičasti mobilni 6.8" Octa Core Snapdragon 8 Gen 3 12GB 256GB 200Mpx+50Mpx+10Mpx+12Mpx Dual Sim 188.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 169.999 RSD (0) Indesit MTWE91495WK veš mašina 9kg 1400 obrtaja 41.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 37.199 RSD (0) 3G Carbon fiber crna zaštitna maska za mobilni Samsung A336B Galaxy A33 5G 499 RSD MP cena (0) Samsung Galaxy S23 Ultra 512GB zeleni mobilni 6.8" Octa Core Snapdragon 8 Gen 2 12GB 512GB 200Mpx+10Mpx+10Mpx+12Mpx 215.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 193.999 RSD (0) 3G Print Blue Marble silikonska zaštitna maska za Huawei Y70/Y70 Plus 699 RSD MP cena (0) Canon CLI-8 Yellow (BS0623B001AA) 1.999 RSD MP cena (1) Bosch PUE611BB5E ugradna indukcijska ploča 57.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.999 RSD (0) OTL ACC-0621 LOL JUNIOR bluetooth slušalice za telefon roze 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) OTL ACC-0596 SUPER MARIO BLUE TWS bluetooth slušalice za telefon plave 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Sonicgear Airphone 6 BT bele bluetooth slušalice 3.199 RSD MP cena (9) Samsung EO-HS1303-BE Slusalice Crne 1.399 RSD MP cena (3) Hama Basic (137436) Slusalice Bele 899 RSD MP cena (0) JBL T130 NC TWS slušalice 14.449 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) 3G zaštitno staklo za telefon Samsung S24 Ultra 999 RSD MP cena (0) 3G zaštitno staklo za Samsung A5 2017 299 RSD MP cena (6) Hama Basic (135616) Slusalice Bele 799 RSD MP cena (4) Grundig 58 VLX 7860 Smart TV 58" 4K Ultra HD DVB-T2 66.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 59.899 RSD (1) Grundig 50 GGU 7950 Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 Android 57.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.999 RSD (1) Grundig 50 GFU 7990B Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 Android 57.210 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.489 RSD (12) Grundig 43 VLE 6735 BP Smart TV 43" Full HD DVB-T2 40.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 36.899 RSD 10% (3) Grundig 40 GFS 6740 Smart TV 40" Full HD DVB-T2 10% 39.989 RSD 35.990 RSD Akcijska cena (1) Grundig 40GFF6900B Smart TV 40" Full HD DVB-T2 Android 37.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 33.999 RSD (0) Grundig 40 VLE 6910 BP Smart TV 40" Full HD DVB-T2 37.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 33.999 RSD 10% (2) Grundig 43VLE4820 LED TV 43" Full HD DVB-T2 10% 36.656 RSD 32.990 RSD Akcijska cena (0) Grundig 32 GFH 6900B Smart TV 32" Full HD TVB-T2 27.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.999 RSD (2) Marvo SCORPION HG9056 gejmerske slušalice crne 4.999 RSD MP cena (0) Sony SRSULT70B.EU8 crni bluetooth zvučnik 66.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 59.999 RSD (0) Jbl bluetooth zvucnik Flip 6 (JBLFLIP6BLUAM) plavi 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Edifier S880DB bežični zvučnici za računar beli 56.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 50.599 RSD (0) Edifier QD35 bežični zvučnik crni 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) Camry (CR1173) mikro linija 10W 12.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.490 RSD (0) Gigabyte B650 AORUS PRO AX rev. 1.x matična ploča 54.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 48.999 RSD (0) Gigabyte H410M H V2 matična ploča 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Kingston DDR5 128GB (4x32GB kit) 5200MT/s Fury Beast White RGB XMP (KF552C40BWAK4-128) memorija za desktop 69.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 62.999 RSD (0) Kingston DDR5 128GB (4x32GB kit) 5200MT/s Fury Beast Black RGB XMP(KF552C40BBAK4-128) memorija za desktop 69.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 62.999 RSD (0) Kingston DDR5 96GB (2x48GB kit) 6000MT/s Fury Renegade Silver/Black RGB XMP (KF560C32RSAK2-96) memorija za desktop 57.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.999 RSD (0) Kingston DDR4 128GB (4x32GB kit) 3600MT/s Fury Beast RGB Black XMP (KF436C18BB2AK4/128) memorija za desktop 57.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.499 RSD (0) Kingston DDR5 96GB (2x48GB kit) 6000MT/s Fury Renegade Silver/Black XMP (KF560C32RSK2-96) memorija za desktop 55.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (0) Kingston DDR4 128GB (4x32GB kit) 3200MT/s FURY Renegade RGB Black XMP (KF432C16RB2AK4/128) memorija za desktop 54.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 48.999 RSD (0) Kingston DDR5 64GB (2x32GB kit) 6400MT/s Fury Beast Black RGB EXPO (KF564C32BBEAK2-64) memorija za desktop 46.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 41.999 RSD (0) Kingston DDR5 64GB (2x32GB kit) 6400MT/s Fury Beast White RGB EXPO (KF564C32BWEAK2-64) memorija za desktop 45.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 40.999 RSD (0) Kingston DDR5 64GB (2x32GB kit) 6400MT/s Fury Renegade Silver/Black XMP (KF564C32BWAK2-64) memorija za desktop 45.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 40.999 RSD (0) Kingston DDR5 64GB (2x32GB kit) 6400MT/s Fury Beast Black XMP (KF564C32BBAK2-64) memorija za desktop 45.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 40.999 RSD (0) Kingston DDR5 64GB (2x32GB kit) 6400MT/s Fury Beast Black EXPO (KF564C32BBEK2-64) memorija za desktop 43.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.499 RSD (0) Kingston DDR5 64GB (2x32GB kit) 6400MT/s Fury Beast Black XMP (KF564C32BBK2-64) memorija za desktop 43.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.499 RSD (0) Kingston DDR5 32GB (2x16GB kit) 8000MT/s Fury Renegade Silver/White RGB XMP (KF580C38RWAK2-32) memorija za desktop 43.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.499 RSD (0) Kingston DDR5 64GB (2x32GB kit) 6400MT/s Fury Beast White XMP (KF564C32BWK2-64) memorija za desktop 43.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.499 RSD (0) Kingston DDR5 32GB (2x16GB kit) 8000MT/s Fury Renegade Silver/Black XMP (KF580C38RSK2-32) memorija za desktop 42.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.499 RSD (0) Kingston DDR5 32GB (2x16GB kit) 7600MT/s Fury Renegade Silver/Black XMP (KF576C38RSK2-32 FURY) memorija za desktop 37.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 33.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB (2x16GB kit) 6800MT/s Fury Beast White RGB XMP (KF568C34BWAK2-32) memorija za desktop 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6800MT/s Fury Beast Black RGB XMP (KF568C34BBAK2-32) memorija za desktop 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) Kingston DDR5 48GB 6000MT/s Fury Renegade Silver/Black RGB XMP (KF560C32RSA-48) memorija za desktop 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB (2x16GB kit) 6800MT/s Fury Beast Black EXPO (KF568C34BBEK2-32) memorija za desktop 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB (2x16GB kit) 6800MT/s Fury Beast Black XMP (KF568C34BBK2-32) memorija za desktop 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (0) Kingston DDR5 48GB 6000MT/s Fury Renegade Silver/Black XMP (KF560C32RS-48) memorija za desktop 27.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.999 RSD (0) Kingston DDR4 32GB (2x16GB kit) 4600MT/s Fury Renegade Black XMP (KF446C19RB12K2/32) memorija za desktop 26.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6400MT/s Fury Renegade Silver/White XMP (KF564C32BWEA-32) memorija za desktop 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6400MT/s Fury Beast White RGB XMP (KF564C32BWA-32) memorija za desktop 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6400MT/s Fury Beast Black RGB EXPO (KF564C32BBEA-32) memorija za desktop 22.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.499 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6400MT/s Fury Beast Black RGB XMP (KF564C32BBA-32) memorija za desktop 22.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.499 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6400MT/s Fury Renegade Silver/Black XMP (KF564C32RS-32) memorija za desktop 22.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.499 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6400MT/s Fury Beast Black EXPO (KF564C32BBE-32) memorija za desktop 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6400MT/s Fury Beast Black XMP (KF564C32BB-32) memorija za desktop 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6400MT/s Fury Beast White EXPO (KF564C32BWE-32) memorija za desktop 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6400MT/s Fury Beast White XMP (KF564C32BW-32) memorija za desktop 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 5200MHz KVR52U42BD8-32 memorija za desktop 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 8000MT/s Fury Renegade Silver/White RGB XMP (KF580C38RS-16) memorija za desktop 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 7600MT/s Fury Renegade Silver/White RGB XMP (KF576C38RWA-16) memorija za desktop 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6000MT/s Fury Beast White XMP (KF560C30BW-32) memorija za desktop 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6000MT/s Fury Beast White EXPO (KF560C30BWE-32) memorija za desktop 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6000MT/s Fury Beast Black EXPO (KF560C30BBE-32) memorija za desktop 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 7600MT/s Fury Renegade Silver/Black XMP (KF576C38RS-16) memorija za desktop 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (0) Kingston DDR4 16GB (2x8GB kit) 4600MT/s Fury Renegade RGB Black XMP (KF446C19RB2AK2/16) memorija za desktop 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6800MT/s Fury Beast White RGB EXPO (KF568C34BWEA-16) memorija za desktop 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6800MT/s Fury Beast Black RGB EXPO (KF568C34BBEA-16) memorija za desktop 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6800MT/s Fury Beast Black RGB XMP (KF568C34BBA-16) memorija za desktop 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6800MT/s Fury Beast White RGB XMP(KF568C34BWA-16) memorija za desktop 14.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.499 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6800MT/s Fury Beast White XMP (KF568C34BW-16) memorija za desktop 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 3200MHz FURY Renegade RGB White (KF564C32RWA-16) memorija za desktop 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6800MT/s Fury Beast White EXPO (KF568C34BWE-16) memorija za desktop 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6800MT/s Fury Beast Black EXPO (KF568C34BBE-16)memorija za desktop 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6800MT/s Fury Beast Black XMP (KF568C34BB-16) memorija za desktop 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6400MT/s Fury Renegade Silver/White XMP (KF564C32BWEA-16) memorija za desktop 12.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.499 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6400MT/s Fury Beast White RGB XMP (KF564C32BWA-16) memorija za desktop 12.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.499 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6400MT/s Fury Beast Black RGB EXPO (KF564C32BBEA-16) memorija za desktop 12.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.499 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6400MT/s Fury Beast Black RGB XMP (KF564C32BBA-16) memorija za desktop 12.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.499 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6400MT/s Fury Beast White XMP (KF564C32BW-16) memorija za desktop 11.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.499 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6400MT/s Fury Beast Black EXPO (KF564C32BBE-16) memorija za desktop 11.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.499 RSD (0) Kingston DDR4 16GB (2x8GB) 4000MT/s Fury Renegade RGB Black XMP (KF440C19RB2AK2/16) memorija za desktop 11.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.499 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6400MT/s Fury Beast White XMP (KF564C32BWE-16) memorija za desktop 11.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.499 RSD (0) Gigabyte GeForce RTX4080 SUPER AERO (GV-N408SAERO OC-16GD) grafička kartica 16GB GDDRX6 256bit 202.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 181.999 RSD (0) Gigabyte GP-P750GM modularno napajanje 750W 15.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.599 RSD (0) Asus Proart PA602 TG ARGB (90DC00J0-B09000) crno gejmersko kućište 31.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.499 RSD (0) CT 5800X (36037) gejmerski kompjuter AMD Ryzen 7 5800X 32GB 1TB SSD GeForce RTX4070 Super 800W 186.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 167.999 RSD (0) HP Z2 Mini G9 (5F0L1EA/P) kompjuter Intel 12-core i7 12700 32GB 1TB SSD Quadro T1000 Win 11 Pro 207.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 186.999 RSD (1) HP Z2 Mini G9 (86C27EA/P) kompjuter Intel Deca Core i5 13400 16GB 512GB SSD Quadro T1000 Win 11 Pro 172.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 154.999 RSD (0) Dell Vostro 3020 SF (DES12630) kompjuter Intel 16-cores i7 13700 8GB 512GB SSD Intel UHD Graphics Win11 Pro 154.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 138.999 RSD (0) Dell Vostro 3020 MT (DES12625) kompjuter Intel 16-cores i7 13700 8GB 256GB SSD Intel UHD Graphics Win11 Pro 153.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 137.999 RSD (0) Dell Vostro 3020 SF (DES12631) kompjuter Intel Deca Core i5 13400 8GB 256GB SSD Intel UHD Graphics Win11 Pro 135.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 121.999 RSD (0) Dell Vostro 3020 MT (DES12629) kompjuterIntel 16-cores i7 13700 8GB 256GB SSD Intel UHD Graphics 133.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 119.999 RSD (0) Dell OptiPlex 7010 SF (DES12907) kompjuter Intel Quad Core i3 13100 8GB 256GB SSD Intel UHD Graphics 116.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 104.999 RSD (0) Dell Vostro 3020 MT (DES12622) kompjuter Intel Deca Core i5 13400 8GB 256GB SSD Intel UHD Graphics Win11 Pro 115.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 103.999 RSD (0) HP Pro Tower 290 G9 (997W8ET) kompjuter Intel 12-cores i7 12700 16GB 512GB SSD Intel Uhd Graphics 99.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 89.999 RSD (0) Dell Vostro 3020 MT (DES12624) kompjuter Intel Quad Core i3 13100 8GB 256GB SSD Intel UHD Graphics Win11 Pro 99.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 89.999 RSD (0) HP Pro Tower 290 G9 (998B3ET) kompjuter Intel Hexa Core i5 12400 8GB 512GB SSD Intel UHD Graphics Win11 Pro 97.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 87.999 RSD (0) HP Pro SFF 290 G9 (997X9ET) kompjuter Intel Hexa Core i5 12400 8GB 512GB Intel UHD Graphics Win11 Pro 97.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 87.999 RSD (0) Dell Vostro 3020 MT (DES12621) kompjuter Intel Deca Core i5 13400 8GB 256GB SSD Intel UHD Graphics 94.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 84.999 RSD (0) HP Pro Mini 400 G9 (883Q1EA/P) kompjuter Intel 12-cores i7 12700T 16GB 512GB SSD Intel UHD Graphics 87.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 78.999 RSD (0) Dell OptiPlex 7010 (DES12804) kompjuter Intel Quad Core i3 13100T 8GB 256GB SSD Intel UHD Graphics 86.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 77.999 RSD (0) Dell Vostro 3020 MT (DES12623) kompjuter Intel Quad Core i3 13100 8GB 256GB SSD Intel UHd Graphics 76.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 68.999 RSD (0) Dell OptiPlex 7010 MT (DES12806) kompjuter Intel Quad Core i3 12100 4GB 512GB SSD Intel UHD Graphics DVD RW 69.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 62.999 RSD (0) HP 260 G9 (6B2W3EA/P) kompjuter Intel Hexa Core i3 1215U 8GB 512GB SSD Intel UHD Graphics+podloga za miša 55.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (1) HP 27-cr0011nh (9Z838EA) all in one Intel Deca Core i5 1335U 27" FHD 16GB 512GB Intel Iris Xe crni 125.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 112.999 RSD (0) HP 27-cr0010nh (9V454EA) all in one Intel Deca Core i5 1335U 27" FHD 16GB 512GB SSD Intel Iris Xe beli 123.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 110.999 RSD (0) HP 24-cr0026ny (9X3S4EA) all in one Intel Deca Core i5 1335U 23.8" 16GB 512GB SSD Intel Iris Xe crni 113.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 101.999 RSD (0) HP 27-cr0009ny (9X3S5EA) all in one 27" FHD AMD Ryzen 5 7520U 16GB 512GB SSD Radeon Graphics crni 103.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 92.999 RSD (0) HP 24-cr0013ny (9X3S1EA) all in one 23.8" FHD AMD Ryzen 5 7520U 8GB 512GB SSD Radeon Graphics beli 92.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 82.999 RSD (0) HP 24-cr0016nh (9X3S3EA) all in one Intel Octa Core i3 N300 23.8" 8GB 512GB SSD Intel UHD Graphics beli 84.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 75.999 RSD (0) HP 24-cr0015ny (9X3S2EA) all in one 23.8" FHD AMD Ryzen 3 7320U 8GB 512GB SSD Radeon Graphics beli 83.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 74.999 RSD (0) Intel NUC 10i5FNHN mini PC Intel Quad Core i5 10210U 16GB 512GB Intel UHD Graphics 55.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (0) Intel NUC 10i5FNHN2 mini PC Intel Quad Core i5 10210U Intel UHD Graphics 44.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.999 RSD (0) Asus NUC 11 Essential Kit NUC11ATKPE mini PC Intel Pentium Silver N6005 Intel UHD Graphics 38.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (0) Intel NUC 10i3FNKN2 mini PC Intel Core i3 10110U Intel UHD Graphics 38.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (0) Asustor AS1102TL NAS i server za skladištenje mini tower 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) Western Digital 6TB 3.5" SATA3 (WD6004FZWX) 7200rpm hard disk crni 29.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.199 RSD (0) Western Digital 6TB 3.5" SATA3 (WD60EFPX) 5400rpm Red Plus hard disk 26.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.999 RSD (0) Asus VZ24EHF IPS gejmerski monitor 23.8" 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Asus VZ27EHF IPS gejmerski monitor 27" 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (0) HP E24m G4 (40Z32AA) IPS Conferencing USB-C monitor 23.8" 58.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 52.599 RSD (0) Samsung ViewFinity LS27A800UNPXEN IPS monitor 27" 48.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 43.999 RSD (2) Aoc 24G2ZE/BK IPS GAMING monitor 23.8" 35.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 31.999 RSD (0) Samsung LS24C366EAUXEN VA zakrivljeni monitor 24" 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) AOC 27B3HA2 IPS monitor 27" 19.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.599 RSD (2) Logitech MX Keys (920-010933) Combo For Business Gen 2 Graphite US tastatura crna 42.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.199 RSD

Odlično stanje Aleksandar Đorđević ALEKSANDAR VUČIĆ Jedna priča osvajanje političkih prostora Tvrd povez Aleksandar Vučić (Beograd, 5. mart 1970)[1] srpski je političar. Od 2017. godine obavlja funkciju predsednika Republike Srbije,[2] dok je od 2012. do 2023. bio predsednik Srpske napredne stranke (SNS). Kao ministar za informisanje, uveo je visoke novčane kazne za novinare čije se pisanje kosilo sa politikom režima Slobodana Miloševića, pogotovo tokom rata na Kosovu i Metohiji.[3][4] Vučić je u periodu nakon Buldožer revolucije bio jedna od najistaknutijih ličnosti opozicije. Od osnivanja nove stranke 2008. godine, pomaknuo se sa prvobitne krajnje desnice i čvrstog evroskepticizma prema proevropskim, konzervativnim i populističkim političkim ideologijama. Koalicija oko SNS pobedila je na izborima 2012. i Srpska napredna stranka je prvi put postala deo vlade, što je dovelo do uspostavljanja sistema dominantne stranke.[5][6][7] Nakon što je 2014. došao na čelo vlade, obećao je da će nastaviti da prati proces pristupanja Evropskoj uniji (EU) privatizacijom državnih preduzeća i liberalizacijom privrede.[8] Vučić je bio predsednik Vlade Srbije u dva mandata, od 2014. do 2016. i od 2016. do 2017. godine, kao i potpredsednik Vlade od 2012 do 2014. godine. Pored toga, bio je poslanik u Narodnoj skupštini Srbije, ministar za informisanje od 1998. do 2000, a kasnije i ministar odbrane od 2012 do 2013. godine. U aprilu 2017. izabran je za predsednika, osvojivši preko 55% glasova u prvom krugu, čime je izbegnut drugi krug. Zvanično je preuzeo dužnost 31. maja 2017, nasledivši Tomislava Nikolića. EU je u decembru 2015. otvorila prva poglavlja tokom pristupne konferencije sa delegacijom Srbije koju je predvodio Vučić. Bio je jedna od ključnih ličnosti u saradnji i dijalogu vlada Srbije i Republike Kosovo[a] uz posredovanje EU, zalažući se za primenu Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa. Nakon pregovora uz posredstvo SAD, u septembru 2020. potpisao je sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa sa Kosovom, ali i o premeštanju ambasade Srbije u Izraelu u Jerusalim. Jedan je od inicijatora Otvorenog Balkana (ranije poznatog kao Mini Šengen), ekonomske zone balkanskih država koja ima za cilj garanciju „četiri slobode”. Inostrani posmatrači su opisali Vučićevu vladavinu kao autoritarni, autokratski ili iliberalno-demokratski režim, pozivajući se na ograničenu slobodu štampe.[9][10][11][12] Biografija Mladost i obrazovanje Rođen je 5. marta 1970. godine u Beogradu, kao stariji sin Angeline (devojačko Milovanov) i Anđelka Vučića.[13] Ima mlađeg brata Andreja Vučića.[14] Sa očeve strane, poreklom je iz Čipuljića, odakle je porodica proterana od strane ustaša na početku Drugog svetskog rata, te se njegov otac Anđelko Vučić igrom slučaja rodio u okolini Beograda. Ipak, ustaše su tamo ubili Anđelka, dedu Aleksandra Vučića, po kojem je njegov otac dobio ime, kao i pradedu Radeta, stričeve i mnoge druge članove familije. Porodica je starinom iz istočne Hercegovine ili Crne Gore. Odrastao je u novobeogradskom Bloku 45, pohađao je osnovnu školu „Branko Radičević” i Zemunsku gimnaziju sa odličnim uspehom. Učestvovao je na gradskim i republičkim takmičenjima iz istorije, gde je osvajao nagrade, a bio je i pionirski prvak Beograda u šahu. Upisao je studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1988. i diplomirao 16. novembra 1994, a usavršavao je engleski jezik u Brajtonu u Ujedinjenom Kraljevstvu.[15] Kao jedan od najboljih studenata generacije bio je i stipendista „Fondacije za razvoj naučnog podmlatka”. Vojni rok je služio u Lukavici. Za vreme rata u Bosni i Hercegovini, tokom 1992. i 1993. godine, dobrovoljno je radio kao novinar i izveštač na „Kanalu S” na Palama, gde je pripremao i vodio vesti na engleskom jeziku, blok vesti iz sveta, intervjue i reportaže. Ulazak u politiku Vučić pristupa Srpskoj radikalnoj stranci 1993. godine i iste godine na izborima biva izabran za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dve godine kasnije, sa 24 godine, postaje i generalni sekretar Srpske radikalne stranke. Posle pobede radikala na lokalnim izborima u Zemunu 1996. godine, postao je direktor Kulturnog sportskog centra „Pinki”.[16] Ministar za informisanje Dana 24. marta 1998. godine, postaje ministar za informisanje u Vladi „narodnog jedinstva” Mirka Marjanovića[15], koju su činili Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka i Jugoslovenska levica, te podnosi ostavku na mesto direktora KSC „Pinkija”. Za vreme ministarskog mandata potpisao je Zakon o javnom informisanju, koji je ostao zapamćen po tome što je uveo visoke novčane kazne za novinare čije se pisanje kosilo sa politikom režima Slobodana Miloševića. Kazne su se morale platiti u roku od 24 sata, u protivnom bi njihova imovina bila zaplenjena.[17] Usled toga je došlo do gašenja redakcija „Dnevnog telegrafa”, „Evropljanina” i „Naše borbe”, a mnogi drugi nezavisni mediji su bili kažnjavani.[18][19] Mediji su u ovom periodu bili pod ozbiljnom represijom od strane režima, a strani mediji su posmatrani kao „špijuni” i „strani elementi”.[19] Vučić je imao ulogu u propagandi Miloševićevog režima za vreme rata na Kosovu i Metohiji kada su vršeni pritisci na medije putem krivičnih progona i zastrašivanja, pogotovo nezavisnih novinara koji su pisali o zločinima nad albanskim civilima, kao što su Dejan Anastasijević i Slavko Ćuruvija.[20][21][22] Vlada je donela Uredbu o posebnim merama u uslovima pretnje oružanim napadima NATO-a, za vreme čijeg važenja je ukinut program Radio Indeksa[23], a zatim i Radio Sente, Kikinde, TV Pirota i Radio Sitija u Nišu. Sa kablovskih mreža su skinuti svi strani TV kanali, a zemaljskim radijskim i televizijskim stanicama zabranjeno je reemitovanje stranih servisa na srpskom jeziku.[24] Nakon početka NATO agresije, Vučić je pozvao na sastanak urednike beogradskih medija na kojem je saopšteno da je neophodno da se tokom izveštavanja upotrebljavaju isključivo stavovi i terminologija režima. Urednici su bili u obavezi da dostave ministarstvu kopije tekstova, a dozvoljeno je bilo prenositi samo vesti domaćih medija koji su bili pod strogom cenzurom.[19] Vučić je izjavio za list Argument da će se „kad tad osvetiti Slavku Ćuruviji”, novinaru i osnivaču nekih od ugašenih listova.[19] Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999, a njegova nevenčana supruga izjavila je 15 godina kasnije da je Vučić bio umešan u ubistvo i da je bio, „ne samo kreator zakona o informisanju već i prakse progona novinara”.[25][26] Nakon što je odbijen zahtev da Radio televizija Srbije reemituje šest sati programa stranih medija tokom dana za vreme bombardovanja Jugoslavije, NATO je proglasio zgradu RTS-a legitimnom metom smatrajući ga delom „ratne mašinerije”, koji sprovodi propagandu i ne izveštava adekvatno o zbivanjima u ratu.[27][28] Zgrada je bombardovana 23. aprila i život je izgubilo 16 radnika ove medijske kuće, a još 16 je povređeno. U noći kada je bombardovana zgrada RTS-a, Vučić je trebalo da iz studija u njoj gostuje u emisiji Larija Kinga.[29] U to vreme izabran je i za člana Upravnog odbora Univerziteta u Beogradu i Filozofskog fakulteta. Vučić je bio i na javnom spisku osoba kojim je zabranjen ulazak u Evropsku uniju.[18] Nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, kojim je okončana NATO agresija, uveden protektorat UN i defakto suspendovan suverenitet Srbije nad Kosovom i Metohijom, ministri iz redova Srpske radikalne stranke podnose ostavke na svoje funkcije 14. juna 1999. godine[30], ali nastavljaju da obavljaju svoje dužnosti, objašnjavajući to nacionalnim interesima. Vučić je biran za poslanika u Saveznoj skupštini SRJ tri puta: u Veće Republika prvi put u februaru 1998, drugi put u maju 2000. i konačno na saveznim izborima 24. septembra 2000.[15] U maju 2000. godine, Savezna vlada SRJ ga je imenovala za člana Saveta Savezne javne ustanove RTV Jugoslavija. U februaru 2001, Vučić podnosi ostavku na funkciju saveznog poslanika. Ponovo u opoziciji Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin (2014) Aleksandru Vučiću je u martu 2002. određen porez na ekstraprofit u iznosu od 48.500 evra, u vezi stana od preko 100 kvadrata koji mu je 1998. dodelila Vlada. Taj stan je potom, po tvrdnji DOS-ove vlasti, otkupljen ispod tržišne vrednosti, mada Vučić objašnjava da je zapravo od Vlade dobio 60 kvadrata, a da je ostatak odmah u startu platio, uz pomoć porodice.[31] Na lokalnim izborima 2004. Vučić se kandiduje za gradonačelnika Beograda sa motom kampanje „Vučić za metropolu”, u kojoj obilazi sva prigradska naselja i promoviše za sebe urbani imidž mladog čoveka sa idejom i energijom. Osvojio je 29% glasova u prvom i 48,4% glasova u drugom krugu.[32] Aleksandar Vučić je bio generalni sekretar Srpske radikalne stranke i predsednik opštinskog odbora Novi Beograd. Bio je narodni poslanik i zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije, član Administrativnog odbora i Odbora za ustavna pitanja i zamenik predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za kulturu i informisanje.[33] Srpska radikalna stranka je zajedno sa koalicijom DSS—NS i koalicijom SPS—PUPS—JS potpisala koalicioni sporazum 28. maja 2008. kojim je, na osnovu rezultata lokalnih izbora, bilo dogovoreno formiranje gradske većine u Skupštini grada Beograda. Vučić je tada predložen za novog gradonačelnika Beograda. Međutim, nakon što je koalicija oko SPS-a formirala republičku Vladu sa DS-om početkom jula, socijalisti su odlučili da odustanu od potpisanog sporazuma i formirana je koalicija DS-SPS-G17-LDP u gradu Beogradu.[traži se izvor] Srpska napredna stranka Za više informacija pogledajte: Srpska napredna stranka Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić na osnivačkoj skupštini SNS (2008) Nakon što je došlo do sukoba između čelnih ljudi u Srpskoj radikalnoj stranci (Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića), Vučić je 15. septembra 2008. podneo ostavku na dužnosti u Srpskoj radikalnoj stranci i objavio privremeno povlačenje iz političkog života.[34] Početkom oktobra, saopštio je da se priključuje osnivanju Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića.[18] Tom prilikom je izjavio da će se posvetiti berzanskim poslovima, „ili će pomagati svom bratu u vođenju firme”, ali je kasnije negirao da njegov brat ima firmu.[35] Na osnivačkoj skupštini SNS, 21. oktobra, izabran je za zamenika predsednika Srpske napredne stranke.[36] Bio je na čelu izbornih štabova za prevremene lokalne izbore u Zemunu i Voždovcu 2009. gde je SNS ubedljivo pobedila DS i preuzela lokalnu vlast u ove dve beogradske opštine.[37][38] Od kada je napustio SRS i pristupio SNS, Vučić je promenio svoj imidž od nacionaliste u proevropskog političara.[39] Posle pobede Tomislava Nikolića na izborima održanim 20. maja 2012.[40] i njegove ostavke na mesto predsednika SNS 24. maja 2012,[41] Vučić preuzima funkciju vršioca dužnosti predsednika stranke. Na vanrednoj izbornoj skupštini, održanoj 29. septembra 2012. godine, Aleksandar Vučić izabran je jednoglasno za predsednika stranke.[42] Nakon formiranja vlade (koalicija SNS—SPS—URS), jula 2012, postaje potpredsednik Vlade zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala, kao i ministar odbrane. Predsednik Nikolić ga je imenovao za sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost-[43] Ministar odbrane Glavni članci: Izbori za narodne poslanike Srbije 2012. i Vlada Ivice Dačića Vučić u vreme obavljanja funkcije ministra odbrane Odmah po nominaciji za prvog potpredsednika vlade zaduženog za odbranu, bezbednost, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, najavljuje da u borbi protiv korupcije neće biti zaštićenih i da će buduća vlast imati „nultu toleranciju” prema korupciji i kriminalu. Dolaskom na čelo Ministarstva odbrane, zatekao je teško materijalno stanje vojske i vojne industrije. Odmah je otišao na više putovanja u potrazi za strateškim partnerima i kupcima za proizvode srpske namenske industrije. Sa tih putovanja se vratio sa ugovorima sa Rusijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima vrednim stotine miliona dolara. [44][45][46][47][48] Učestvovao je u organizaciji aeromitinga „Batajnica 2012” u sklopu proslave stogodišnjice srpske avijacije, na kom je predstavljen nov domaći školski avion „Lasta”.[49][50] Otvara se i nova fabrika borbenih sistema u Velikoj Plani.[51] Na sajmu naoružanja „Partner 2013” održanom u junu 2013. je najavio investicije u ovaj sektor, za koji je rekao da očekuje da postane zamajac srpske industrije.[52] Sajam je, takođe, rezultovao velikim brojem novih ugovora.[53] U isto vreme, u znak prijateljstva drugih država prema Srbiji, Ministarstvo odbrane dobilo je veoma vredne poklone, iz UAE tri blindirana Mercedesova džipa (oko 3 miliona evra),[54] dvadeset sanitetskih vozila iz Kine (oko 2 miliona evra),[55] četiri vozila tipa „Hamer” od vlade SAD (oko 850.000 evra)[56] Tradicionalno dobra saradnja sa Rusijom dodatno je unapređena (ugovor o strateškom partnerstvu), a posebno je značajna akcija čišćenja terena od kasetnih mina na oko 3000 kvadrata kod aerodroma u Nišu i oko Paraćina.[57] Podneo je ostavku na mesto ministra odbrane uz obrazloženje da želi da se u punoj meri posveti borbi protiv korupcije i kriminala. Briselski sporazum Glavni članak: Briselski sporazum (2013) Sebastijan Kurc i Aleksandar Vučić (2014) Odmah po stupanju na dužnost, predsednik Srbije Tomislav Nikolić najavljuje nastavak razgovora sa Prištinom na najvišem nivou, smatrajući da je to suviše važno pitanje da bi ga vodili niži službenici. Za taj posao predlaže Ivicu Dačića, predsednika Vlade. Neko vreme su ti pregovori na prvi pogled uspešno napredovali i zaustavljeno je dalje oduzimanje prava Srbima na Kosovu (pravo na srpska dokumenta i tablice), prihvaćen je nacrt stvaranja Zajednice srpskih opština, međutim, dolazi do zastoja kod utvrđivanja prava Zajednice opština. Vučić se priključuje pregovaračkom timu u aprilu 2013. sa ciljem da obezbedi da građani ZSO sami odlučuju o sudstvu i policiji.[58] U svojoj ideji o stvaranju ZSO[59], Vučić je pronašao rešenje kako da se obezbedi autonomija u sredinama sa većinskim srpskim stanovništvom, da Zajednica sama upravlja obrazovanjem, zdravstvom, da sudska vlast i policija budu usklađene po sastavu sa etničkom slikom u njoj, i da Priština može da postavi regionalnog komandanta samo po izboru ZSO-a. Na tom sastanku, Hašim Tači pokušava da minira dogovoreni sporazum zahtevom da se kao jedna izborna jedinica, na četiri srpske opštine doda još tri većinski albanske opštine, ili „makar” južni deo Kosovske Mitrovice. Taj predlog je za srpsku stranu neprihvatljiv jer bi se time ozbiljno narušila etnička slika. I pored velikog pritiska na pregovarače lično, kao i na Srbiju, Aleksandar Vučić odbija predlog, smatrajući da u toj formi ne zadovoljava ni minimum interesa Srbije, ni njenih građana na Kosovu i Metohiji,[60] traži nastavak pregovora i od EU da svojim autoritetom privoli kosovske Albance na kompromis. Tada se prvi put dešava da EU uvažava zahtev Srbije i vrši pritisak na Prištinu koja nevoljno prihvata poredeći Zajednicu Opština sa Republikom Srpskom.[61] Tom prilikom Vučić dobija garancije EU i NATO-a da „albanska čizma” neće imati pristup Severu Kosova.[62] Dogovara se raspisivanje izbora za novembar 2013. čime bi srpske institucije dobile pun legitimitet, umesto da od strane međunarodne zajednice i ostatka KiM budu tretirane kao paralelne. Priština se obavezuje da donese zakon o opštoj amnestiji čime se trajno onemogućuje eventualno zastrašivanje srpskog stanovništva sudskim procesima[63] Iako Aleksandar Vučić nije u potpunosti zadovoljan rezultatima pregovora, procenjujući da je to maksimum od mogućeg[64], da je odluka jedina prava za budućnost Srbije i njega lično[65], prihvata da se parafira sporazum.[66] Po povratku u zemlju daje na uvid javnosti ceo tok pregovora kao i konačan sporazum. U Narodnoj skupštini sporazum dobija veliku podršku (173 poslanika za, 24 protiv, 1 uzdržan i 5 nije glasalo).[67][68] Na KiM su ljudi uznemireni i nesigurni kako će te promene uticati na njihov život i Aleksandar Vučić odlazi na Kim da odgovori na njihova pitanja. Jedan deo prihvata uveravanja državnog vrha da neće ostati nezaštićeni, ali drugi deo (DSS, SRS, delimično SPC) i dalje insistira na zadržavanju postojećih srpskih institucija. Tada Aleksandar Vučić predlaže referendum pod uslovom da se svi obavežu da će prihvatiti njegove rezultate. Predstavnici nezadovoljne grupe Srba odbili su održavanje ovakvog referenduma.[69][70][71] U međuvremenu je započeo proces implementacije Briselskog sporazuma i raspisani su izbori na kojima je kandidovana zajednička Srpska lista oko koalicije SNS, koja treba da obezbedi da se glasovi Srba ne rasipaju i da, sa velikim brojem dobijenih glasova, bude osnova za samostalnost Zajednici srpskih opština.[72] Posle uspešno sprovedenih pregovora, Srbija je na Vidovdan, 28. juna 2013. dobila okvirno datum za započinjanje pregovora sa EU, s tim da je datum prve pristupne konferencije oročen najkasnije za januar 2014.[traži se izvor][73] Predsednik Vlade Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić i državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Džon Keri u Vašingtonu (2015) Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji održani su 16. marta 2014. Istog dana održani su i vanredni izbori za lokalnu vlast u Beogradu. Parlamentarni izbori su raspisani nakon odluke predsedništava SNS-a i SPS-a da se trenutni saziv Narodne skupštine i Vlada raspuste zarad „provere volje naroda”.[74] Na parlamentarnim izborima izborna lista „Budućnost u koju verujemo” koju je predvodio Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka, osvojila je ubedljivo najveći broj glasova — 48,35%.[75] 27. aprila formirana je nova Vlada Srbije sa Aleksandrom Vučićem na mestu predsednika Vlade. Pored stranaka sa liste koju je predvodila SNS, u vladu je ponovo ušla i koalicija okupljena oko SPS-a.[76] Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016, Srpska napredna stranka je ponovo osvojila ubedljivo najveći broj glasova — 48,25%.[77] Nakon ovih izbora, vladu na čelu sa Aleksandrom Vučićem su 11. avgusta 2016. ponovo sastavili SNS i SPS, sa svojim koalicionim partnerima. Ovu vladu su podržali i Savez vojvođanskih Mađara i albanska Partija za demokratsko delovanje.[78] Period od dolaska Vučića na mesto predsednika Vlade je obeležen padom medijskih sloboda usled pritiska i napada na novinare koji iskazuju kritiku prema režimu, kao i gašenja mnogih debatnih političkih emisija.[19][79][80][81] Predsednik Republike Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić u Moskvi (2017) Odlukom Predsedništva i Glavnog odbora Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić je izabran za kandidata ove stranke na predsedničkim izborima, koji su održani 2. aprila 2017.[82][83] Njegovu kandidaturu su podržale i sve stranke vladajuće koalicije (SPS, PS, SDPS, PSS, SPO, Samostalni DSS, PUPS, JS i SVM). Na ovim izborima, Vučić je pobedio u prvom krugu, osvojivši 55,08% glasova,[84] dok su pojedini mediji i neke od opozicionih struktura naglasili da je uočen niz nepravilnosti tokom izbornog procesa.[85] Prema izveštaju OEBS-a, neizbalansirano izveštavanje medija, pritisci na birače i zaposlene u državnim institucijama i zloupotreba javnih resursa za sprovođenje kampanje su poljuljali jednakost mogućnosti u takmičenju kandidata.[86] To je bila prva pobeda već u prvom krugu predsedničkih izbora nakon izbora 1992. godine na kojima je pobedu odneo Slobodan Milošević (Vojislav Koštunica je odneo pobedu u prvom krugu na izborima za predsednika SR Jugoslavije). Prema istraživanjima CeSID-a o demografskoj strukturi pristalica predsedničkih kandidata, za Vučića su glasali približno u istom odnosu muškarci i žene, sa prosečnom starošću od 55 godina usled visokog udela (42%) građana u penziji. Najveći broj glasača (41%) je završio četvorogodišnju srednju školu, a zatim radničku školu (22%), dok 21% ima obrazovanje niže od srednje škole.[87] Na dužnost predsednika Republike Srbije, stupio je 31. maja 2017. nakon isteka mandata dotadašnjem predsedniku Tomislavu Nikoliću.[88] Dan pre toga, podneo je ostavku na mesto predsednika Vlade Srbije.[89] Dana 15. juna mandat za sastav nove vlade poverio je Ani Brnabić, tadašnjoj ministarki državne uprave i lokalne samouprave.[90] Ova vlada formirana je 29. juna.[91] Vučić, Donald Tramp i Avdulah Hoti na potpisivanju sporazuma o ekonomskoj normalizaciji u Beloj kući (4. septembar 2020) Tokom posete Rusiji u decembru 2017. godine dobio je titulu počasnog doktora na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose (MGIMO).[92] Dobitnik je „Zlatnog lava” za mir u Veneciji 2018. godine.[93] Organizacija Freedom House je u izveštaju za 2018. godinu navela da je Srbija zemlja koja ima konstantan pad u indeksima slobode nakon dolaska Vučića na vlast, kao i da je u jednoj godini izgubila status „slobodnih” i svrstala se u kategoriju „delimično slobodnih” zemalja. Prema objašnjenju, status Srbije opao je zbog pogoršanja u načinu sprovođenja izbora, zbog nastavka pokušaja vlade i prorežimskih medija da kroz zakone ugnjetavaju nezavisne novinare provlačeći ih kroz prljave kampanje, kao i zbog akumulacije izvršnih ovlašćenja od strane predsednika Vučića, u suprotnosti sa ustavnim ovlašćenjima.[94][95] Politički teoretičari i naučnici, analitičari i novinari često vladavinu Aleksandra Vučića opisuju kao autoritarnu ili autokratsku.[80][96][97][98][99][100][101][102][103][104][105] Zbog optužbi za porast političkog nasilja i gušenje medijskih sloboda, u jesen 2018. godine su otpočeli protesti usmereni su protiv načina vršenja vlasti od strane Aleksandra Vučića. Crnogorski biznismen i dobrotvor SPC Miodrag „Daka” Davidović ga je je optužio da je 2019. godine naredio atentat na njega i episkopa SPC Joanikija.[106] Od njegove izjave saopštenjem javnosti oštro se ogradio episkop Joanikije.[107] Kandidatura i izbor za drugi mandat Na predsedničkim izborima 3. aprila 2022. godine, Vučić nastupa kao kandidat predložen od strane Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i Saveza vojvođanskih Mađara. Republička izborna komisija ga je za kandidata proglasila 9. marta, nakon predaje 148.846 ispravnih izjava podrške birača.[108] Srpska radikalna stranka je 8. marta odlučila da podrži kandidaturu Aleksandra Vučića za predsednika Republike Srbije i tako prvi put od uvođenja višestranačja nema sopstvenog predsedničkog kandidata.[109] Stranka slovačke nacionalne manjine Slovaci napred je takođe podržala njegovu kandidaturu.[110] Podršku Vučićevoj kandidaturi javno su izrazili lideri Demokratskog fronta iz Crne Gore, poslanik Skupštine Crne Gore i predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević, kao i predsednik Nove srpske demokratije Andrija Mandić.[111] Takođe, podršku su dali i drugi srpski političari iz Crne Gore: Marko Bato Carević (predsednik opštine Budva)[112], Marko Kovačević (predsednik opštine Nikšić), Vesko Delić (predsednik opštine Mojkovac) i Ivan Otović (predsednik Skupštine opštine Herceg Novi).[113] Pismom je podršku uputio i srpski član Predsjedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik[114], a Vučićevu predsedničku kandidaturu su podržali Srpska demokratska stranka i njen predsednik Mirko Šarović (bivši predsednik Republike Srpske),[115] kao i predsednik Partije demokratskog progresa Branislav Borenović.[116] Putem video spota isto je učinio i Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke.[117] Takođe je dobio podršku raznih ljudi iz javnog života.[118] Politika Ekonomija Nakon izbora za predsednika Vlade 2014. godine, Vučić je zagovarao ekonomske mere štednje radi smanjenja budžetskog deficita. Njegova politika fiskalne konsolidacije prvenstveno je bila usmerena na rezove u javnom sektoru, a jedna od mera je bila smanjenje plata i penzija u javnom sektoru, kao i zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Kao meru predostrožnosti i obezbeđivanja dugoročne fiskalne stabilnosti države, njegova Vlada je 23. februara 2015. godine potpisala trogodišnji aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom u vrednosti od 1,2 milijarde evra. MMF i Evropska unija su pohvalili sprovedene reforme i nazvali ih jednim od najuspešnijih programa koje je MMF ikada imao. EU i migrantska kriza Tokom evropske migrantske krize 2015−2016. godine, Vučić je svoje stavove snažno uskladio sa politikom nemačke kancelarke Angele Merkel i javno pohvalio nemačku migracionu politiku. Takođe je izjavio da će Srbija sarađivati sa Evropskom unijom u rešavanju migrantskog toka idući od Bliskog istoka do zemalja članica EU balkanskom rutom i da će Srbija biti spremna da prihvati deo migranata. Otvoreni Balkan Za više informacija pogledajte: Otvoreni Balkan Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Severne Makedonije Zoran Zaev i predsednik Vlade Albanije Edi Rama na Ekonomskom forumu za regionalnu saradnju (29. jul 2021) Vučić je bio domaćin prvog sastanka inicijative `Mini Šengen`, koji je održan 10. oktobra 2019. godine u Novom Sadu. Na ovom sastanku je sa predsednikom Vlade Severne Makedonije Zoranom Zaevom i predsednikom Vlade Albanije Edijem Ramom potpisao deklaraciju o namerama za uspostavljanje jedinstvene regionalne ekonomske zone, a koja bi sa ove tri države imala potencijal od 131.953 kvadratnih kilometara i 11.800.000 stanovnika.[119] U okviru inicijative koja je potom nazvana Otvoreni Balkan, održano je nekoliko sastanaka. Na sastanku u Beogradu, održanom 4. novembra 2021. godine, potpisana je zajednička izjava „budućnost proširenja - pogled iz regiona“, kojom je Evropska unija pozvana da se više angažuje i zainteresuje u procesu integracija Zapadnog Balkana. Pismo su potpisali predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Vlade Severne Makedonije zadužen za evropska pitanja Nikola Dimitrov i predsednik Vlade Albanije Edi Rama.[120] Pristupanje inicijativi je dan ranije ponuđeno i predsedniku Vlade Crne Gore Zdravku Krivokapiću, koji je izrazio podršku inicijativi, ali nije izrazio zainteresovanost da i njegova država uzme učešće. Takođe, lideri inicijative su uputili i poziv Bosni i Hercegovini da se pridruži Otvorenom Balkanu. Planirano je da inicijativa Otvoreni Balkan zaživi 1. januara 2023. godine, kada bi sve članice inicijative trebalo da ukinu graničke kontrole. Međunarodni odnosi Odnosi sa Rusijom Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ruski predsednik Vladimir Putin i izraelski premijer Benjamin Netanjahu na Paradi pobede u Moskvi (9. maj 2018) Vučić je održavao tradicionalne dobre odnose između Srbije i Rusije, a njegova vlada je odbila da uvede sankcije Rusiji, nakon krize u Ukrajini i ruske aneksije Krima. Vučić je više puta najavljivao da će Srbija ostati posvećena svojim evropskim integracijama, ali i da održava istorijske odnose sa Rusijom. Tokom Vučićevog mandata, Srbija je nastavila da širi jača ekonomske veze sa Rusijom, posebno povećanjem srpskog izvoza u Rusiju. Početkom 2016. godine, posle sastanka sa ruskim potpredsednikom vlade Dmitrijem Rogozinom, Vučić je najavio mogućnost da Srbija kupovinom ruskih raketnih sistema pojača vojnu saradnju sa Rusijom. U decembru 2017. godine, Vučić je prvi put boravio u zvaničnoj poseti Ruskoj Federaciji kao predsednik Srbije. Izrazio je zahvalnost Rusiji na zaštiti srpskih nacionalnih interesa i izjavio da: „Srbija nikada neće uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji.“ Vučić je bio protiv uvođenja sankcija Rusiji povodom invazije na Ukrajinu 2022 i istovremeno je podvukao poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine.[121] Odnosi sa SAD Potpisivanje Vašingtonskog sporazuma u Ovalnom kabinetu Bele kuće; sede: Vučić, američki predsednik Donald Tramp i premijer Kosova Avdulah Hoti; stoje: Ričard Grenel i potpredsednik SAD Majk Pens (4. septembar 2020) U julu 2017. godine Vučić je posetio SAD i sastao se sa potpredsednikom SAD Majkom Pensom, gde su razgovarali o američkoj podršci naporima Srbije da se pridruži Evropskoj uniji, potrebi za kontinuiranim reformama i daljem napretku u normalizaciji odnosa sa Kosovom. Pozivajući se na predloženi aranžman razmene teritorija između Srbije i Kosova, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton rekao je da se SAD neće protiviti teritorijalnoj razmeni između radi rešavanja dugotrajnog spora. Stejt department i dalje drži da je puna normalizacija odnosa između Srbije i Kosova „od suštinske važnosti za regionalnu stabilnost“, što je Vučić ranije rekao. Odnos sa Izraelom U ugovoru o namerama koji je potpisan u Vašingtonu 2020. godine, jedna od stavki je bila i premeštanje ambasade Srbije u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim, što bi značilo priznavanje Jerusalima za glavni grad Izraela, a što su prethodno učinile i SAD. Kao posledica toga, Izrael je otvorio ambasadu u samoproglašenoj Republici Kosovo. Izrael je takođe time i priznao Kosovo kao nezavisnu državu, iako je do tog sporazuma vodio čvrstu politiku jedinstva srpske teritorije. Posle ovoga, Vučić je izjavio da nakon priznanja nezavisnosti Kosova od strane Izraela, Srbija više ne smatra da ima bilo kakvih obaveza iz Vašingtonskog sporazuma. Predsednik Izraela Ruven Rivlin u zvaničnoj poseti Beogradu (jul 2018) Kritike i kontroverze Javni profil Vučić na Kongresu EPP u Madridu (2015) Neki su Vučića poredili sa drugim moćnicima u evropskoj politici i, kao što je gore navedeno, optuživali ga da je autokrata. Mnogi veruju da je on uspešno preuzeo centralno mesto srpske politike. Izgradio je reputaciju tehnokratske efikasnosti, ideološke fleksibilnosti i političkog pragmatizma, dok je zadržao bazu izborne podrške desnog centra i desnice. Velika Srbija Vučić je do 2008. bio sledbenik velikosrpske ideologije, za koju je svedočio da se proteže do zapadne granice na liniji Karlobag—Ogulin—Karlovac—Virovitica.[122][123] Vučić je 1995. godine, tokom rata u Hrvatskoj, rekao u Glini (koju su tada kontrolisali pobunjeni Srbi) da „Srpska Krajina” i Glina nikada neće biti deo Hrvatske, Banija nikada neće biti vraćena Hrvatskoj i da ako je Srpska radikalna stranka pobedila na izborima, Srbi bi živeli u Velikoj Srbiji.[124][125] Vučić je u drugom govoru s početka 2000-ih Karlobag, Ogulin, Karlovac i Viroviticu nazvao „srpskim gradovima” i naveo da se „oni [kritičari SRS] raduju što su ustaše (misli se na Hrvate) okupirale srpsku zemlju i hoće nas srpske radikale da uvere da to nije srpsko, da smo mi govorili gluposti. (...) Hoćemo ono što je naše, srpsko.”[125] Nakon odvajanja od Srpske radikalne stranke i stvaranja Srpske napredne stranke, Vučić je rekao da više ne podržava velikosrpsku ideologiju.[126] Predsednik Crne Gore Milo Đukanović optužio je 1. septembra 2020. Vučića i beogradske medije za mešanje u unutrašnju politiku Crne Gore, kao i za navodne pokušaje oživljavanja „velikosrpske politike”.[127] Masakr u Srebrenici i Ratko Mladić Vučić je 20. jula 1995. godine, komentarišući kampanju NATO bombardovanja na položaje Vojske Republike Srpske (VRS), u Narodnoj skupštini rekao: „za svakog ubijenog Srbina ubićemo 100 Muslimana” samo nekoliko dana nakon masakra u Srebrenici, kada je više pripadnika VRS i paravojne grupe iz Srbije ubilo više od 8000 Bošnjaka.[128][129][3][130] On je 2015. rekao da je njegova izjava iz 1995. „izvučena iz konteksta” i da „to nije suština te rečenice”.[131] Pre odvajanja od Radikalne stranke Vojislava Šešelja, Vučić je otvoreno i javno slavio i pozivao na zaštitu Ratka Mladića, vojskovođe osuđenog za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid. Vučić je 2007. godine, dok je Mladić još bio na slobodi u Srbiji, delio plakate na kojima je pisalo „Sigurna kuća za generala Mladića”. On je na sednici parlamenta izjavio da će Skupština Srbije uvek štititi i biti sigurna kuća za generala i da će svaka kuća u Srbiji koja nosi prezime Vučić štititi i skloniti Mladića.[132] Iste godine, Vučić je organizovao ulični protest na kome su table ulica nazvane po ubijenom predsedniku Vlade prozapadne Srbije zamenjene tablama u ime Ratka Mladića.[132] Ovo je postala česta pojava da srpske ultradesničarske frakcije vandalizuju iste natpise na regularnim tablama kako bi proslavili godišnjicu atentata na Zorana Đinđića.[133] Vučić je učestvovao i na protestima protiv hapšenja kasnije osuđenih ratnih zločinaca Veselina Šljivančanina i Radovana Karadžića, kao i Vojislava Šešelja, tadašnjeg predsednika njegove stranke.[134][135][136] Slavko Ćuruvija Za vreme Vučićevog mandata ministra informisanja u atentatu je ubijen Slavko Ćuruvija, istaknuti novinar koji je izveštavao o ratu na Kosovu i Metohiji.[137][138] Vučić je 1999. godine, pre atentata, dao intervju na naslovnoj strani tabloida Argument u kojem je izjavio „Osvetiću se Slavku Ćuruviji za sve laži objavljene u Dnevnom telegrafu (Ćuruvijin list).”[139][140][141] Vučić se 2014. izvinio porodici Ćuruvija što su toliko čekali da počinioce privedu pravdi i zahvalio se svima na trudu koji su učestvovali u rešavanju slučaja.[142] Branka Prpa, Ćuruvijina vanbračna supruga, rekla je da je Vučić učestvovao u ubistvu i da je on tvorac prakse progona novinara.[143] Privatni život Tamara Vučić, koja se udala za Aleksandra Vučića 2013. Vučić se 27. jula 1997. oženio Ksenijom Janković, novinarkom Radio Indeksa i Srpske reči. Par ima dvoje dece, a razveli su se 2011. godine. Jankovićeva je preminula 29. januara 2022. godine.[144] Vučić se 14. decembra 2013. oženio Tamarom Đukanović, diplomatom Ministarstva spoljnih poslova Srbije.[145] Njegova supruga je 9. juna 2017, sedmicu nakon što je Vučić preuzeo predsedničku funkciju, rodila sina.[146] Tokom opozicionog perioda, često se pojavljivao u popularnim TV emisijama.[147] Godine 2006. Vučić je postao pobednik prve sezone srpske verzije tok-šoua Piramida, koja je emitovana na televiziji Pink.[148] Bio je prvi političar koji je učestvovao na humanitarnom plesnom takmičenju Plesom do snova (2009) i prvi političar koji je gostovao u emisiji Veče sa Ivanom Ivanovićem (2010).[147][149][150] Bio je i gostujući član žirija u jednoj epizodi treće sezone najpopularnijeg muzičkog takmičenja na Balkanu, Zvezde Granda.[147][151] Vučić je 15. novembra 2019. hospitalizovan u Vojnoj bolnici u Beogradu zbog očiglednih „kardiovaskularnih problema”. Tri dana kasnije javljeno je da je pušten. Neki, uključujući njegovog savetnika za medije i zamenika gradonačelnika Beograda, tvrdili su da su njegovi zdravstveni problemi delom posledica pritiska novinara. Vučić je to izričito demantovao na konferenciji za medije ubrzo nakon boravka u bolnici. Na istom događaju je potvrdio hroničnu prirodu svojih zdravstvenih tegoba.[152][153] Dana 8. aprila 2020. otkriveno je da je Vučićev 22-godišnji sin Danilo oboleo od kovida 19 i da je primljen na Infektivnu kliniku u Beogradu.[154] Vučić je tokom jula 2020. postao student beogradske Visoke sportske škole strukovnih studija, sa ciljem da nakon završetka političke karijere postane košarkaški trener za juniore.[155][156] Pojedini srpski novinari javili su da je obavezan uslov za upis na fakultet bilo aktivno bavljenje sportom tri godine, koji je ubrzo nakon Vučićevog upisa uklonjen sa zvaničnog sajta.[157] Vučić je visok 198 cm, što ga čini jednim od najviših političkih lidera.[158]

U putopisnom delu „Grčka ostrva“, proslavljeni engleski pisac „Aleksandrijskog kvarteta“ Lorens Darel (1912-1990) iznova se vraća temi koju najbolje poznaje i najviše voli – Mediteranu. Svetlost, boje, mirisi, istorija, arhitektura, mitologija, geografija, fauna, flora i, konačno, ljudi – tema su ove uzbudljive, delom autobiografske knjige. „Grčka ostrva“ su vodič za grčku kulturu u višemilenijumskom trajanju, ispripovedan vrhunskim književnim stilom. piše: Sanja Domazet Lutanje Grčkom za Darela je „lutanje zemljom kamenih bajki, smrskanih mitologija i vremenom izjedenih statua, oje su (poput voska u plamenu) propuštene kroz žižu sunčevih zrakova”… „Ne mora se živeti, ali se mora ploviti“, poslovica je koja nam dolazi iz grčkog naroda. U skladu sa ovim postulatom, Lorens Darel, književnik koji je svetsku slavu stekao romanom „Aleksandrijski kvartet“, oduvek je živeo, a Grčka je za njega bila zemlja koja sanja, a njena ostrva i gradovi vreli, seksualni, nostalgični, gde se bolno i uzbudljivo sjedinjuju, rase, jezici, veroispovesti . Nizu knjiga u kojima Darel opisuje svoje opsesije ?krajolicima nekadašnje Helade, spomnjenimo najnoviju kod nas: L. Darel, Grčka ostrva, izdavač Karpos, Loznica. Darel je rođen 1912. u porodici inženjera koji je u Indiji gradio prve železnice i mostove. Majka mu je bila Irkinja, a pripadao je porodici koja se u vreme kada je Britanija doživljavala svoj cvat nije vraćala u nju, već su živeli u kolonijama na Istoku. Sočan ukus egzotičnih istočnjačkih cvetova koje stanovnici jedu natopljene šećerom, muzički četvrttonovi „koji sinuse melju u prah“ i božanske boje pejzaža, ostavili su trajan utisak na Darela. „Beleške o bojama pejzaža… Dugi niz tempera. Svetlost propuštena kroz esenciju limuna. Vazduh zasićen crvenkastom prašinom – prašinom slatkog mirisa – i vonj vrelog pločnika polivenog vodom.“ „Zlato, fosfor, magnezijum papir“ bile su boje koje su carevale na ulicama na kojima je rastao. Darelova porodica je velika, šarolika, kosmopolitska. Detinjstvo Lorens Darel provodi u Indiji i u Burmi. U dvanaestoj, on odlično govori hindu, ali njegovi roditelji smatraju da je došao trenutak da se vrati u Britaniju i upisuju ga u školu u Kenterberiju. No, onome ko je rano upio vedru šarolikost gorkoslatkog Istoka, sjajna, vrela jutra kad je iz mreže oko svog kreveta vadio komarce, ali i otrovne škorpije, od početka je morao biti otužan engleski čaj u pet. U osamnaestoj pokušava da upiše Kembridž, ali bez uspeha. Paradoksalno, to je bila njegova sreća. Tada je počeo njegov pravi, pun život. U jednom londonskom noćnom lokalu, zarađuje za život noćima prebirajući na starom pijaninu. „Iako nekoliko dirki nije radilo, taj je klavir imao sposobnost da u meni probudi sunce“, govorio je kasnije. Otvara fotografsku radnju sa svojom prvom ženom. Ubrzo padaju pod stečaj. Darel komponuje džez-pesme, a u rana, mutna londonska jutra, piše. Njegovi prvi književni pokušaji doživljavaju neuspeh. Ali on ne odustaje. Svoju porodicu ubeđuje da iz hladne, sterilne atmosfere koja caruje u Britaniji, pobegnu tamo gde peva sunce – u Grčku. Porodica se seli na Krf. „Zaronili smo u sunčano carstvo Jonskog mora.“ Tu Darel piše čuvenu „Crnu knjigu“, koju šalje Henriju Mileru, svom velikom, najpre epistolarnom prijatelju, uz cedulju: „Pročitaj, a zatim zavitlaj u Senu.“ No, „Crna knjiga“ nije zavitlana u Senu. Za nju je predgovor napisao niko drugi do T. S. Eliot. Darelova ljubav prema Grčkoj traje čitavog života, a Krf je za njega vrsta Edena. Svoj doživljaj ovog ostrva, opisao je u najpoetičnijoj i najvedrijoj od svih svojih knjiga, „Prosperovoj ćeliji“ (još uvek nije prevedena na srpski jezik). Njegova prva supruga, Nensi, na Krfu je proučavala ostatke ranovizantijskog slikarstva, a Darel je „goreo od želje da stigne na Krit, u Knosos i ispita ostatke minojske civilizacije. „Ovoj su civilizaciji pripadali moji preci“, tvrdio je i dodavao da su to bili ljudi pohotni i puni života, istinski umetnici. Kada Darel ubedi Henrija Milera da dođe na Krf i upozna u Grčku, Miler izjavljuje, pošto stupi na grčko tlo, očaran lepotom: „Skočiću u nebo da se okupam.“ Objava rata 1941. Darela zatiče u Grčkoj. Beži pred Nemcima koji nadiru na Krit, u čamčiću koji se opasno naginjao pod teretom ledenih talasa koji su pljuskali svuda okolo. U čamcu je i njihova tromesečna kći, Penelopi („Piksi“), u kotarici, „kao vekna hleba“. Ostatak rata Darel provodi u Kairu i Aleksandriji. Topografija živopisnih predela prerasla je u izazovnu građu iz koje će biti rođen roman-san, „Aleksandri jski kvartet“. Godine 1945. Darel se vraća u Grčku, imenovan je za portparola za odnose sa javnošću, sa sedištem na Rodosu. Bio je zadužen za izdavanje novina na tri jezika i za propagandne delatnosti. Sa drugom suprugom, Evom, stanuje u vili Kleobul, veoma lepoj, maloj kući, sagrađenoj na turskom groblju. Najveći deo vremena provode ispod džinovskog platana, koji je bacao senku preko čitavog dvorišta. Sa Rodosa, Darel piše prijateljima: „U šest sati kupam se u zelenom moru. Trčim po travi. Sunčeva svetlost liči na Apolonov zlatni štap… Često sedimo i igramo šah na maloj, džepnoj šahovskoj tabli ili čitamo; uz božiju pomoć i zahvaljujući poznavanju ostrva uspeo sam da spiskam nešto para na knjige – uglavnom na Prusta, Dostojevskog i poeziju…” Što duže živi na Rodosu, Darel je sve više očaran grčkom prirodom: „Ti grčki predeli – da ti srce prepukne od lepote. U njima ima takve čistote i neke nage čednosti; oni ne traže da im se divimo. Svetlost kao da dopire iz središta nekog budističkog, plavog kamena ili cveta… A tek ostrva… Simi, načinjen od vode, kao niz orlovskih gnezda, Kalimnos, poput nekog sivog skarabeja, a onda, nepregledni maslinjaci ispod mramornog grada Kamirosa na Rodosu – i smrknuti Leros.“ Na Rodosu Darel počinje da se oseća kao pravi Levantinac: „Ulazak u Grčku sličan je ulasku u neki tamni kristal; obrisi predmeta postaju nepravilni, prelamaju se. Usled optičke varke ostrva nenadano iščezavaju, a ako malo napregnete vid, ugledaćete treperavi zastor atmosfere…” Od svih grčkih ostrva, a obišao ih je gotovo sva, Darel, ipak, najviše voli Krf: „Krf je sav u venecijanskom zelenilu… Čovek se oseća smlavljen količinom raskoši… Rogač raste duž prašnjavih puteva u vidu strašnih eksplozija ljubičastog.“ Boravak u gradu Krfu pisca impresionira: venecijanska arhitektura, arkade, kolonade, prozorske škure – nalik na oguljene kapke, vaskrsavaju kasnije u Darelovoj prozi. On leži u krevetu i gleda kako more svetluca po ispucalim venecijanskim plafonima, ukrašenim „volutama i heruvimima“. Za razliku od Egipta i Aleksandrije, gde caruje „mek, tup zvuk aleksandrinaca“, lutaju kockari i ljubavnici „koji igraju da izgube“, lutanje Grčkom za Darela je „lutanje zemljom kamenih bajki, smrskanih mitologija i vremenom izjedenih statua, koje su (poput voska u plamenu) propuštene kroz žižu sunčevih zrakova”… Darela više nema, ali na grčkim ostrvima još uvek postoje kafane u kojima je sedeo, ulice kojima je hodio i tamni uglovi, prašnjavi i mirisavi, gde je noću ljubio žene koje je voleo. Mali oblici nežne besmrtnosti. piše: Siniša Kovačević U okviru svoje biblioteke “Panelinion”, izdavačka kuća “Karpos” je pored knjiga “Srednjovekovni i savremeni grčki jezik” Roberta Brauninga i “Tri generacije grčkih pisaca” Pitera Bina, nedavno objavila delo Lorensa Darela “Grčka ostrva” (Loznica, 2008). Pored toga što se sa uspehom oprobao u mnogim literarnim formama, Darel se i u ovoj knjizi putopisne proze pokazuje kao književnik sa izraženom sposobnošću da nam dočara sliku i atmosferu mesta, mora i predela podneblja koje najbolje poznaje i najviše voli – Mediterana. U predgovoru knjige autor navodi da mu je osnovna namera bila da bude jasan u smislu poštovanja faktografije, a ipak u isti mah sasvim ličan. Darel, dalje, objašnjava kako je moderni turista ionako bogato snabdeven vodičima i priručnicima, posebno kada se radi o Grčkoj, tako da mu nije namera da se nadmeće na tom polju. Pisac otkriva da je svojom knjigom o grčkim ostrvima pokušao da odgovori na dva pitanja – Šta bi vas veselilo da znate, kada biste bili na licu mesta, i šta bi vas ražalostilo da propustite, dok biste boravili tamo? Iz ovoga se jasno vidi da se čitalac neće susresti sa običnim putopisom. Jer, svetlost, boje, mirisi, arhitektura, flora, fauna – zajedno čine scenografiju kojoj Darel daje svoj spisateljski pečat. Autor je “Grčka ostrva” pisao krajem šezdesetih i sredinom sedamdesetih godina, ali je delo prvi put objavljeno 1978. Poglavlja knjige odnose se na imena ostrvskih arhipelaga, ali i celina obrazovanih prema kriterijumu manje udaljenosti. Tako imamo: Jonska ostrva, Južna Egeida, Južni Sporadi, Severni Sporadi, Severna Egeida, Kikladi, Domaća grupa, kao i deo nazvan Biljke, životinje i svetkovine grčkih ostrva. Posebnu pažnju pisac poklanja Krfu, Kritu, Santoriniju i Rodosu, kao što kraće ali ne manje zanimljive putopise piše o Itaki, Kefaloniji, Zakintosu, Kiteri, Patmosu, Samotraki, Tasosu, Skijatosu, Mikonosu i drugim ostrvima. U pojedinim delovima knjige, Darel upoređuje ličnosti iz savremene Grčke i slučajne poznanike iz stvarnog života sa starogrč kim mitskim likovima, kao što daje zanimljive podatke iz etimologije, istorije, istorije umetnosti, etnologije. Ukratko, knjiga “Grčka ostrva” pruža nam jedno edukativno i inspirativno putovanje bez pasoša i preteškog prtljaga po jednom od najlepših delova Mediterana. Lorens Darel je rođen 1912. u Indiji, gde je pohađao Jezuitski koledž u rodnom Dardžilingu. Kao mnoga deca iz britanskih kolonija obrazovanje nastavlja u Engleskoj, gde je poslat u školu Sent Edmunds u Kenterberiju. Prvo značajno književno delo “Crna knjiga” objavio je 1938. u Parizu. Ovaj rukopis Darel je poslao svom mentoru (kasnije i prijatelju) Henriju Mileru uz naznaku “pročitajte i bacite u Senu”. Pastozna i bujna atmosfera topografskih opisa Krita, kao i briljantan i živ jezik nisu ostali bez pohvala i podsticaja koje mladom piscu upućuju Miler i T. S. Eliot. Darel se 1940. seli u Atinu, a Drugi svetski rat ga primorava da novo prebivalište pronađe u Egiptu. Po završetku rata, kao službenik britanske krune ali i kao nezavisni pisac, boravi u Grčkoj, Argentini, Jugoslaviji (od 1949. do 1952. proveo je u Beogradu kao ataše za štampu), Kipru, Provansi. Boravak u Egiptu biće inspiracija za Darelovo remek-delo “Aleksandrijski kvartet”, koje će završiti u južnoj Francuskoj. NJegov književni opus obuhvata i drame, književnu kritiku, prevode, eseje, epistolarnu prozu, kao i zabavne priče o diplomatskom koru. Buran život, ličnosti koje upoznaje (Miler, Kavafi, DŽon Golsvorti), izuzetan dar zapažanja, kao i senzualnost i strast u opisivanju probranih detalja i događaja, čine njegova dela uzbudljivim poput kvalitetne avanturističke proze. On sebe ne naziva putopiscem u klasičnom smislu, već boravišnim piscem, koji je sposoban da dublje i jasnije pronikne u suštinu jednog podneblja. Ove osobine najjasnije dolaze do izražaja u njegovim knjigama: “Prosperova pećina” (1945, putopis o Krfu), “Razmišljanja o jednoj primorskoj Veneri” (1953, o Rodosu), “Gorki limunovi” (1957, o Kipru), kao i “Grčka ostrva” (1978). Godine 1990, nekoli ko dana pre Darelove smrti u njegovom domu u Somijeru (Francuska), objavljena je knjiga o istoriji i kulturi Provanse (“Caesar’s Vast Ghost”). piše: Slađana Ristić U okviru svoje biblioteke „Panelinion“ izdavačka kuća Karpos objavljuje „Srednjovekovni i savremeni grčki jezik“ autora Roberta Brauninga i „Tri generacije grčkih pisaca“ Pitera Bina u prevodu Sonje Vasiljević. Odličan poznavalac ne samo engleskog već i grčkog jezika i kulture Sonja Vasiljević posle knjige Pitera Bina prevodi odabranim i rafiniranim književnim jezikom i stilom putopise Lorensa Darela. U putopisnom delu „Grčka ostrva“ proslavljeni engleski pisac „Aleksandrijskog kvarteta“ Lorens Darel (1912-1990), iznova se vraća temi koju najbolje poznaje i najviše voli – Mediteranu. Za čitalacku publiku ovo je pravo štivo za razmišljanje. Jasno je da to nije običan putopis. Naime, autorovi putopisi odišu svetlošću, bojama, mirisima, istorijom, istorijom umetnosti, faunom i florom, vrcavošću podneblja, porukama, filozofijom i na kraju spisateljskim pečatom autora Lorensa Darela. Ovo je knjiga čoveka koji je zaljubljen u Grčku ali koji pored svog zanosa ima ponekad i kritički stav o podneblju gde se zatekao. U putopisima je isprepletena prošlost, sadašnjost i budućnost ostrva. „Grčka ostrva“ su vodič za grčku kulturu u višemilenijumskom trajanju, ispripovedan visokim književnim stilom. Knjiga se otvara Darelovim predgovorom (na kraju potpisanim, sa Lorens Darel, Provansa, 1977. god) u kome spominje i prijatelje Kimona Frajera, esejistu i prevodioca kao i doktora Teodora Stefanidisa ali i knjige iz biblioteke o Grčkoj koje su mu bile od posebne pomoći. Putopise je posvetio svom prijatelju doktoru Teodoru Stefanidisu. Lorens Darel je „Grčka ostrva“ pisao krajem šezdesetih, i sredinom sedamdesetih godina. Pored male mape Grčke u knjizi, nažalost nema foto ilustracija ali to ne smeta zaljubljenicima u Grčku da se zadrže na svakom poglavlju analizirajući nove, dobro opisane detalje iz putovanja popularnog engleskog pisca. Delovi knjige – redosled manjih putopisa – po kome ćete „putovati“ su: Jonska ostrva, Južna Egeida, Južni Sporadi, Severni Sporadi, Severna Egeida, Kikladi, Domaća grupa i poseban deo Bil jke, životinje i svetkovine grčkih ostrva. Lorens Darel u pojedinim delovima putopisa upoređuje likove iz savremene Grčke, slučajne poznanike iz stvarnog života sa starogrčkim mitskim likovima. Bavi se i etimologijom, korenima grčkih reči. Jednom rečju ova knjiga će vam pružiti pravo putovanje bez pasoša kroz grčke predele i to rame uz rame sa Odisejem. Naime, upleteni su i likovi iz grčkih epova na jedan nenametljiv i edukativan nacin (zastupljenost mitologije) da bi zainteresovali čitaoca. Okidač za ulazak u knjigu je Darelova rečenica: u čemu se Grčka razlikuje od Italije, Španije – samo će pružiti odgovor: Svetlost! „To fos“ na grčkom. Uspeh Darelovog pisanja putopisa leži u umeću da svojim perom na čitaoca prenese sve mirise Grčke kao miris maslina, cveća i uza ali i čulo dodira – dodir ruke i svadbene nošnje sa Krfa. Uspeh u čitanju ove knjige leži u bogatom i razumljivom prevodu Sonje Vasiljević. Urednici knjige su Vladimir Bošković i Dejan Aničić. Naslov: Grčka ostrva, 2. i dopunjeno izdanje Izdavač: Karpos Strana: 335 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2014 ISBN: 978-86-85941-91-7

Odlomak : ’’Transkripcija intervjua forenzičkog psihologa R. M. Anderson sa E. P. od dana 02. 04. 2017: Pitate me kada mi je bilo najteže? S mojim Andrijom nikada nije bilo lako. Nije to bio čovek za koga bi mogli da kažete da je bio jednostavan. Upoznali smo se krajem osamdesetih na Filološkom fakultetu u Beogradu. On je studirao Ruski, a ja Engleski jezik i kiževnost. Bio je jedan od onih, da kažem preambicioznih studenata iz provincije, željnih znaa, sticaa i isticaa. Bio je i jedan od onih „tipičnih” Crnogoraca: gord, naočit, visok, crnomaast, nezamislivo morskoplavih očiju. Bio je pomalo i sujetan ali ga je krasila ta izuzetno brza pamet i neodoljivi durmitorski šarm kojim je osvajao svakoga pa i mene. Ja sam opet, iz stare beogradske porodice, profesorska kćer – jedinica, dakle, druga karika u kratkom lancu predvidljivih veza koje su se ostvarivale tokom studiraa. Naša se, odmah nakon svršetka studija krunisala brakom, egovim preseljeem iz doma „Ivo Lola Ribar” u našu porodičnu kuću na Neimaru, a nekoliko godina kasnije, mojom trudnoćom. Skoro istovremeno dobili smo posao kao asistenti na katedrama za Ruski i Engleski jezik. Da ga ne uvredim, nikada mu nisam rekla da se moj otac, tada već u penziji, izuzetno zauzimao oko egovog zapošljea. Ubrzo potom usledila su ona, u najmau ruku, opskurna vremena, žigosana raspadom države, nacionalizmima, ratovima, inflacijom, nemaštinom. Nataliji je bilo nepune dve godine kada nas je zadesilo bombardovae Beograda, koje je samo ubrzalo ranije već donesenu odluku da se ode iz pakla u kome smo živeli. Dolaskom u Melburn, verovatno pod teretom života u emigraciji koji se svakodnevno uvećavao, Andrija se promenio. Ja sam iz kuće ponela ono što se u oj generacijama sticalo i učilo uglavnom od nedaća ali i od onih retkih i kratkih perioda blagostaa: dignitet, mir, racionalnost a koje je on, katkad pakosno, nazivao buržoaskom hladnokrvnošću. Upoređivao me je sa jednom ulicom iz komšiluka kojom se često vozio biciklom. Nataliju bi smestio na dečije sedište iza egovog i biciklom vozio po ulicama Midl parka. Međutim, uprkos nezadovoljstvu koje je isijavalo iz svake pore egovog bića, Andrija je bio nežan i predan otac tom našem detetu. Nikada grub, nikada odsutan, uvek spreman da se s om poigra, pritom pokazujući izuzetnu pažu i strpljee, koje, nažalost, ni za mene ni za svoju okolinu više nije imao. Podučavao ju je ruskom jeziku, bajkama, pričama i pesmama i, kako je rasla u u, činilo se, ulagao svo ono znae stečeno tokom studija u Beogradu. Nagli prekid akademske karijere Andrija jednostavno nije mogao da prihvati i opravda sticajem objektivnih okolnosti, na način na koji sam ga ja racionalizovala. Dobila sam posao učiteljice u obližoj osnovnoj školi, koju je i Natalija kasnije pohađala; posao koji sam revnosno i savesno obavljala, prenoseći svoja znaa na one, mnogo zahvalnije mlađe generacije, još uvek, to sada slobodno mogu da kažem, neiskvarene ovim što danas nazivamo obrazovaem. Ali on se nije snalazio. U počeku se prihvatao kojekakvih građevinskih poslova odakle se vraćao u kasnim satima, uvređen, ćutljiv, ponekad čak agresivan, sarkastično se odnoseći prema svemu što mi je značilo, jednom me čak nazvavši „bivšom suprugom”. Izbeglice iz Bosne sa kojima je radio a koje su u Melburnu našle svoj novi dom i svetilište, često je omalovažavao rugajući se ihovom jeziku, navikama, manirima, nazivajući ih prostacima i primitivcima. Nakon nekoliko teških godina razočarea, nemaštine i neizvesnosti, život se nekako ustalio u svojoj skromnosti. Natalija je porasla u bistru, samo pomalo svojeglavu ali vrednu i savesnu devojčicu, koja je sa velikim uspehom privela kraju svoje osnovno obrazovae, i upisala srednju školu. Volela je knjige i čitala ih sa žarom koji me je često podsećao na Andrju iz mlađih i boljih dana. Bile su to ozbiljne knjige, na sva tri jezika kojima je dobro vladala, a koje su svojim sadržajima uveliko prevazilazile ono što je norma obrazovanja smatrala dovoljnim ili, još gore, adekvatnim njenom uzrastu. Ruku na srce, nije se bilo ni čuditi, Natalijin svet bio je, zapravo, Andrijin svet, bar u onom kratkom vremenskom intervalu od 5-6 sati između njenog povratka iz škole i odlaska na spavanje. Nekoliko godina nakon našeg doseljavanja u Melburn, Andrija se zaposlio kao taksista, izabravši noćnu smenu ne bi li, kako je uvek tvrdio, više vremena provodio sa Natalijom. Po povratku s posla doručkovali bismo zajedno, nas dve pre devet odlazile u školu, a on u postelju. Spavao je malo sudeći po čistoj kući i spremljenom ručku s kojim nas je svakodnevno dočekivao po našem povratku iz škole. Nakon ručka, njih dvoje su se povlačili u njenu sobu, zajedno prolazili kroz njene dnevne školske obaveze, a potom ju je, kao kroz neku čarobnu kapiju, uvodio u njegovu „biblioteku”. Bila je to neka vrsta ispusta u hodniku koji je vodio u zadnje dvorište. Krasio ga je vitražni prozor postavljen po sredini, koji je svojom lepotom odudarao od ostalog dela kuće. Svrhu tog ispusta od 5-6 kvadratnih metara nisam uspela da odgonetnem sve dok mu ga Andrija nije dao pregradivši ga u neku vrstu ostave sa vitražnim prozorom u kojoj bi sav normalan svet odlagao zimnicu, zalihe hrane ili iznošene stvari koje valja čuvati jer ko zna kad će zatrebati. Po sredini pregradnog zida postavio je vrata, zidove prekrio policama od plafona do poda i ispunio ih knjigama. U taj sobičak jedva da je stao uski stočić sa dve stolice. U tom njegovom svetu knjiga i mašte, u tom prostoru koji je nazivao vanzemaljskim, a na čijim vratima su stajala dva znaka, jedan stalni – nalepnica sa natpisom „Proleće” i jedan povremeni – tablica sa natpisom „Ne uznemiravaj”, Natalija se zauvek zarazila čežnjom. Oboje su prosto hrlili tom svetu izopštavajući me s ljubaznošću i ljupkošću na koje nisam imala srca da odgovorim grubošću ili pobunom. Sudbinski gledano to dete je bilo Andrijino. Vremenom su zmajevi, vilinski svetovi i huk dalekih planinskih vetrova u biću mog deteta, zamrli u tišinu zvezdanih noći i tihu škripu vetrenjača La Manče. Ove su, opet, iščezavale u šumovima mora i lovu na belog levijatana. Nesumnjivo, Natalija je rasla uz klasike, vođena veštom rukom znalca. Usledili su Grci, Rimljani, ozbiljni likovi ruske literature i sve češći izleti u magličaste sfere Zaratustre, Stepskog vuka i nespretnih iščitavanja Kanta. Za osamnaesti rođendan Nataliju je upoznao s Remboom. Često se šalio s njom i njenim pokušajima da napiše nešto o mrtvim pesnicima, temi, koja mu je, po mom skromnom mišljenju, bila neka vrsta opsesije. Naročito se trudila, opet bezuspešno sudeći bar po lupi vrata i gunđanju, oko Remboovog morala – „Poezija namenjena svima pa i životinjama”, zbog čega sam, naposletku, morala da se umešam i ukažem mu da ipak preteruje. Zašto sam se povlačila? Pa, osim, očigledno, Natalije, i moj Andrija je u tom njihovom svetu najzad pronašao nagoveštaj sreće i zadovoljstva. Hoću da kažem da je nakon niza godina od ćudljivog, sujetnog, katkad zlobnog i, rekla bih, duboko razočaranog u život, postao vedriji, na momente me čak podsećajući na mog starog Andriju, onog poletnog i šarmantnog Andriju moje mladosti. Pretpostavljam da je svestan ove promene, na vratima svog sveta prilepio znak sa natpisom „Proleće”. Ono što se odnosilo na mene bilo je predočeno tablicom sa natpisom „Ne uznemiravaj” koji je često, priznajem češće nego što sam želela, bila okačena na kvaci od vrata. Taj znak je jednom davno, dok smo se još zabavljali, pokupio iz jednog hotela u Perastu. Svuda ga je nosio sa sobom, kao da je znao da će mu jednog dana zatrebati. Međutim, nestalnost tog znaka mi je ipak ulivala nadu da će se naša oskudna komunikacija, koju smo imali u tih nekoliko sati između Natalijinog odlaska na spavanje i njegovog odlaska na posao, produbiti i da ćemo uspeti da povratimo bliskost koju smo nekada imali a koje se on u poslednjih nekoliko godina, sve sam uverenija, pribojavao. Da budem iskrena, do skoro potpunog zahlađenja naših odnosa došlo je mojom nesmotrenošću. Ima tome nekoliko godina, kada sam, ponesena radošću, trenucima odista retkim u ovom odživljavanju života u emigraciji, odlučila da jednom izdavaču iz Beograda ponudim stihove koje sam tih istih godina pisala u tajnosti. To sam učinila uprkos stanju u kojem se Andrija nalazio, svesna da, poznavajući ga i ovakvog kakvim ga je taj isti život kome se nije nadao i koji je nazivao izgnanstvom, napravio, to neće primiti sa odobravanjem. Da li je bilo pakosti? Kad bolje razmislim – jeste. Bilo je pomalo i pakosti koja mi nije svojstvena, kojom me nisu naučili, koja se iz njega prelila na mene. Krivila sam ga za malodušnost, zato što nas je nazivao samoubicama u pripremi, zbog njegovih sarkazama kojima mi je počinjao i završavao dan, zbog zebnje koju je produbljivao ne štedeći me, glasno iznoseći svoje sumnje u život koji smo zajednički odabrali, u kome se nije snalazio. Krivila sam ga za nedostatak samopouzdanja, za sujetu koja mu nije dozvoljavala da sa mnom podeli svoj bol glasom, pogledom i dodirom saučešća, razumevanja, saučesništva, pripadanja, pomirenja, prećutne nagodbe i ljubavi.Ne, nisam se nadala uspehu. Uspeh zvuči ružno u kontekstu života koji smo živeli. U mojoj porodici, generacijama već, reč uspeh zamenjen je rečju razumevanje. Nije u pitanju semantika već dužno poštovanje prema sebi, okolini i onima koji su živeli pre nas. Moja zbirka pesama „Kuloari razuma” naišla je na značajno razumevanje kojem se niko nije nadao. Tamo gde sam se ponadala da ću ga pronaći, ono je izostalo. On nije mogao da sakrije svoje razočarenje. Nije to bila samo ljubomora, on se osećao izdanim i, kao takav, kod mene pronalazio razumevanje. Ćutala sam i čekala da se otkravi mada mi je često govorio da sve što se otkravi poprimi drugačiju prirodu, izgubi oštrinu, ukus, teksturu. Kada je počelo? Počelo je obskurno, to otapanje njegovog srca, nepodnošljivo polako. Sećam se jednog pretponoćnog trenutka od prošle godine, s kraja meseca maja, kada je Natalija uveliko spavala a on se, osamljen u svom svetu, verovatno spremao na posao. Uprkos upozorenju „Ne uznemiravaj”, usudila sam se da zakucam, rešena da mu kažem da je sve ovo besmisleno i da je on moj svet i moje čovečanstvo. U uskom ramu naglo otvorenih vrata, ukazalo se njegovo besom izmenjeno lice, koje je milost već odavno bila napustila i koje se s mojim suočavalo pogledom, punim nekog neizrecivog prezira i netrpeljivosti. Vrata mi je zalupio pred nosom i, njima prigušenim glasom, cinično odbrusio: – Pesnik, a ne zna da čita! Nisam mu ostala dužna, rekla sam mu da svojim ponašanjem potkopava čovečanstvo, i zapretila da će mu, ako tako nastavi, neko već stati na put. Iste noći napisala sam mu pismo i proturila ga ispod vrata njegovog sveta. To pismo je u istražnim spisima koje imate. Pogledajte u dokumenta, sigurna sam da imate kopiju. Eto, to je to pismo. Znam da imate prevod sudskog tumača ali imate i moj. Verujte da je moj prevod mnogo bolji. Evo, dozvolite mi da ga pročitam: Dešava se, doduše retko, da razgovaramo a da je to tebi posve nepoznato. I tako, kada imam želju da ti predočim neke svoje zaključke, sa tobom podelim dileme i osećanja, ja te u tim trenucima zaista vidim kako sediš pored mene, gledaš u svoje krilo, ćutiš, ali sa punom pažnjom pratiš svaku reč koju izgovaram. Ja se tada obradujem jer znam da si svaku razumeo, raščlanio, pronašao joj jedno značenje više. Saznanje da je sve otišlo dođavola jer se više „nema vremena” za razumevanje, osluškivanje, kada se želja da se pokaže privrženost preobražava u volju… Ne, sve to skupa ne može da me poljulja u uverenju da i dalje postoji to neko NAŠE prećutno deljenje koje nije u svakodnevnici, ali jeste u tim retkim trenucima ukletijim od osamljenosti i tišim od tišine. To je, valjda, suština. Volim te Tvoja Ester. Eto, tim pismom sam htela da mu pokažem koliko mi nedostaje, koliko ga volim i da ga podsetim na nas od ranije. Mislim da sam u tome uspela jer, koliko sledećeg jutra za doručkom, dok se Natalija doterivala u kupatilu, prelistavajući neku staru brošuru o Tetrjakovskoj galeriji i zagledan u Votkinovu sliku „Kupanje crvenog konja”, Andrija je najednom, učinilo mi se beskrajno tužnim, tihim i podrhtavajućim glasom, kazao da se boji bliskosti. Samo to i ništa više. Imala sam toliko vremena, pre nego se Natalija vrati za sto, da mu priđem i nežno ga zagrlim. Te iste noći, nakon niza godina, po prvi put smo vodili ljubav, ali to je bio samo početak kome su usledila, najpre, zebljiva zbližavanja, nakon kojih bi se, neočekivano, ponovo udaljavao, osamljujući se u svom svetu pa, isto tako neočekivano, ponovo vraćao nama. Doduše više nije bilo sarkastičnih upadica, grubosti i sitnih podbadanja kao ranijih godina. Čak je i ona mučna atmosfera napete ćutnje, koje sam se najviše pribojavala i koju bi skoro neizostavno prekidao nekontrolisanim izlivima gneva i time me ostavljao duboko unesrećenom, izostajala, osujećena tihim razgovorima o običnim svakodnevnim stvarima. Počeo je da priča o svom poslu u kojem se neretko susretao sa posve neobičnim ljudima, katkad nastranim, agresivnim, katkad povučenim, trapavim i opskurnim ali koje je odlikovao zajednički imenitelj zastrašujuće usamljenosti, koju je, kako je sam priznao, razumeo a često i sam osećao. Iskustvo, dakle, koje ga je privlačilo tim istim ljudima, kao nekim mračnim sudbinskim magnetizmom. Ubrzo potom, zahvaljujući nekim studentkinjama iz Afrike koje je upoznao tokom jedne od noćnih vožnji, zainteresovao se za kurs kreativnog pisanja na obližnjem TAFE-u. Na predavanja je odlazio petkom poslepodne, i već nakon nekoliko nedelja, osmeh se vratio na lice mog Andrije. Poverio mi se da je počeo da piše roman, pa čak ponudio da pročitam neke od odlomaka i dam svoje mišljenje. U toj njegovoj priči o gruzijskoj carici Tamari, Andrija se jednostavno nije snalazio. Neuverljivo i aljkavo je povezivao maštu, činjenice, logiku i proceduru. To sam mu i rekla, uvijeno naravno, ističući da u toj priči postoje mesta u kojima provejava osećajnost ali ne da ga utešim, već da iskreno ukažem da takva mesta zaista postoje, da su valjana i da ih treba uzeti kao obrazac koji bi trebalo da primeni na ceo tekst. Tokom mog opširnog izlaganja kojim sam mu, pažljivo birajući reči, ukazivala na nedostatke i propuste u priči, Andrija je ćutao, katkad samo zamišljeno klimajući glavom. Naposletku se zahvalio na, kako je rekao, iscrpnoj analizi i dodao da će o svemu dobro razmisliti. Nažalost, ispostavilo se da moja iskrena i dobronamerna kritika nije naišla na razumevanje. Po sopstvenom priznanju koje je usledilo nekoliko nedelja kasnije, on je, uprkos mojem upornom protivljenju i uveravanju da ne odustaje, digao ruke od romana ali je nastavio da odlazi na časove kreativnog pisanja. Negde početkom oktobra prošle godine, kako se približavala Natalijina matura, rekao je da bi posle njenog maturskog ispita, za uspeh u koji nije sumnjao, želeo da je nagradi putovanjem u Moskvu. Nisam se protivila uprkos činjenici da bi takvo jedno putovanje ozbiljno uticalo na naš porodični budžet. Natalija se uveliko spremala za studije svetske književnosti, pa sam smatrala da bi joj putovanje u Moskvu u društvu oca, dobrog poznavaoca ruske literature, obogatilo znanja, učvrstilo na njenom akademskom putu, a ponajviše podarilo jednu od onih dragocenih uspomena na roditelje koje traju i koje rado evociramo do kraja života. Najzad, i Andrija bi isto tako, nakon niza godina odricanja i borbe sa životom u emigraciji, krenuo u posetu „mrtvim pesnicima” za kojima je svih tih godina žudeo. Kako sam saznala? Sećam se, bilo je neko teško i toplo decembarsko veče kada su me, iz konzularnog odeljenja Australijske ambasade u Moskvi, pozvali telefonom i obavestili da su Natalija i Andrija teško povređeni u saobraćajnoj nesreći koja se desila negde odmah iza ponoći. U taksi vozilo u kome su bili, udario je kamion gradske čistoće. Nisu odmah mogli da mi daju podrobnije informacije, ali kako je noć odmicala, saznala sam da su oboje zbrinuti u Krapotinskoj bolnici, na odeljenju intenzivne nege. Tek pred jutro su me obavestili da je zapravo samo Andrija na tom odeljenju. Natalija je podlegla povredama na mestu nesreće. Nećete poverovati ali ljudi na najčudnije moguće načine primaju vest o posve neočekivanoj smrti svojih bližnjih. Uostalom, smrt bližnjih nas uvek zatekne, zar ne? Bez obzira koliko je očekivali. Verovatno zbog toga što čovek nikada ne izgubi nadu. Dok je u meni tek tinjalo saznanje da su oboje povređeni i da smrt postoji kao jedna od mogućnosti, strepela sam, nadala i molila se, besciljno tumarajući sa jednog na drugi kraj kuće. Ali bila sam prisutna u svakom magnovenju tog mučnog iščekivanja. I duhovno i fizički prisutna i svesna svake sekunde prolazaćeg vremena, u potpunom saglasju sa svojim čulima bez obzira na strah koji me je skolio. Onog trenutka kada su me obavestili da mog deteta više nema, ja sam se, najpre osmehnula. Tim osmehom ili poluosmehom nekakve tupe neverice, lišenom svih osećanja i inteligencije, samu sam sebe zaprepastila. U tom istom trenutku moja svest i prisutnost, moje saglasje sa čulima, kao da su tom vešću naglo bili istrgnuti iz moje duše i ja sam se našla u svetu senki. Bledih senki dešavanja koja su usledila vrtoglavom brzinom. Tada mi je i bilo najteže. Natalijina pogibija zasigurno, ali i svedočenje Andrijinom laganom ali neminovnom umiranju. I ne samo svedočenje, već i odigravanje uloge koju sam, uprkos činjenici da mi je bila nametnuta, oberučke prihvatila poput davljenika koji se hvata za slamku spasa. Naravno ne u samom početku jer sve je u početku bilo ispunjeno bolom, nabijeno poput napregnutog betona od bola. Trebalo je izdržati, pre svega poverovati da je ono, šta su me savetovali da učinim, najbolje za nas oboje. Kada su ih, desetak dana nakon saobraćajne nesreće, dopremili iz Moskve, Andriju su odmah, sa aerodroma, prebacili u Alfred bolnicu. Natalijino telo je… Sačekajte, molim vas… Gospode … podaj mi… Uh… ne mogu … Hvala… Ne, nemojte, sva je umusavljena. Dajte mi je, samo… Samo mi pokažite gde da je odložim… Ma nije trebalo… Eto, gde sam..., da, Andriju mi nisu dali odmah da posetim. Prvo su me upozorili na amneziju. Jadničak se od povrede mozga ničega nije sećao. Teško meni, ne znam kako bi on sve ovo istrpeo. Pa onda, kao ironijom sudbine, da taj tumor na mozgu, koji su uzgred otkrili na skeneru, ostane pošteđen, neoštećen u udesu. Već sledećeg jutra, bio je to utorak, mislim, pozvali su me telefonom iz pogrebnog. Nataliju sam sahranila na St. Kilda groblju. Gospode, samo sveštenik i ona fina gospođa iz socijalnog… Jadno moje dete… Izvinite me, molim vas… Sve je ovo… isuviše… Ako može samo malo vode… da otoči. I, da… Andriju su dva puta operisali ali tumor nisu uspeli sasvim da uklone a da ga takvim jednim radikalnim zahvatom ne pretvore u biljku. Pre nego je otpušten iz bolnice, imala sam duge, iscrpljujuće razgovore sa psihijatrom, psihologom, neurohirurgom i socijalnim radnicima, ma ni sama se više ne sećam sa kim sve nisam razgovarala. Kazali su mi da Andrija konfabulira, da fantazira, izmišljajući događaje iz svoje prošlosti kojima popunjava rupe u pamćenju, i da se taj fenomen često javlja kako kod povreda, tako i tumora prednjeg režnja mozga. Pre nego su mi dozvolili da ga vidim, upozorili su me da je umislio da živi kao podstanar, kod izvesne gospođice Marien Kaningham, usedelice, koju im je opisao, opisujući mene. Posavetovali su me da je za njega najbolje da mu ne protivrečim, već da preuzmem tu ulogu stanodavke dok se ne oporavi i, nadaju se uskoro, ne povrati pamćenje. U početku je bilo teško, Andrijin engleski na kojem smo, on bolešću a ja ulogom, oboje bili prinuđeni da komuniciramo, nije bio baš najbolji. Ali ubrzo osetila sam da, što sam se više uživljavala u ulogu gospođice Kaningham, sve više sam se udaljavala od bola u kome sam, njegovom bolešću i amnezijom bila usamljena. Bilo je i tada mučnih, duševno iscrpljujućih momenata kada sam morala da sačuvam prisebnost i izdržim njegove uobrazilje, pogotovo kada mi je pričao o njegovom nedavnom boravku u Moskvi. Sudeći po mejlovima koje smo razmenjivali pre saobraćajnog udesa, u kojima je iscrpno opisivao atmosferu i mesta koja su Natalija i on obilazili, zaključila sam da su mu pojedini događaji sa tog puta ipak ostali u sećanju. Više kao fragmenti, magnovenja i mutne slike. Kao hronološki nepovezane senke tih istih događaja. Zjapeću prazninu u pamćenju, popunjavao je fantazijom o Nataliji, turističkom vodiču, u koju se zaljubio, koja mu je tamo u Moskvi, kako je rekao – dopala, jer verovao je da sudbinski, čovek može samo nekom da dopadne. To što sam nastojala da mi je opiše, što je više puta nerado i učinio, nisam mogla da opravdam samo željom da ću ga time podstaći da se Natalije seti kao svoje kćeri, a ne kao ljubavnice. U onim retkim trenucima, onim racionalnim momentima u sveopštem ludilu Andrijinih konfabulacija, okrnjenih sećanja, poricanja sopstvenog zdravstvenog stanja i moje uloge stanodavke, prepoznavala sam u sebi i taj mračni poriv za samopovređivanjem kojem nisam mogla da se oduprem. ’’

Transkripcija intervjua forenzičkog psihologa R. M. Anderson sa E. P. od dana 02. 04. 2017: Pitate me kada mi je bilo najteže? S mojim Andrijom nikada nije bilo lako. Nije to bio čovek za koga bi mogli da kažete da je bio jednostavan. Upoznali smo se krajem osamdesetih na Filološkom fakultetu u Beogradu. On je studirao Ruski, a ja Engleski jezik i kiževnost. Bio je jedan od onih, da kažem preambicioznih studenata iz provincije, željnih znaa, sticaa i isticaa. Bio je i jedan od onih „tipičnih” Crnogoraca: gord, naočit, visok, crnomaast, nezamislivo morskoplavih očiju. Bio je pomalo i sujetan ali ga je krasila ta izuzetno brza pamet i neodoljivi durmitorski šarm kojim je osvajao svakoga pa i mene. Ja sam opet, iz stare beogradske porodice, profesorska kćer – jedinica, dakle, druga karika u kratkom lancu predvidljivih veza koje su se ostvarivale tokom studiraa. Naša se, odmah nakon svršetka studija krunisala brakom, egovim preseljeem iz doma „Ivo Lola Ribar” u našu porodičnu kuću na Neimaru, a nekoliko godina kasnije, mojom trudnoćom. Skoro istovremeno dobili smo posao kao asistenti na katedrama za Ruski i Engleski jezik. Da ga ne uvredim, nikada mu nisam rekla da se moj otac, tada već u penziji, izuzetno zauzimao oko egovog zapošljea. Ubrzo potom usledila su ona, u najmau ruku, opskurna vremena, žigosana raspadom države, nacionalizmima, ratovima, inflacijom, nemaštinom. Nataliji je bilo nepune dve godine kada nas je zadesilo bombardovae Beograda, koje je samo ubrzalo ranije već donesenu odluku da se ode iz pakla u kome smo živeli. Dolaskom u Melburn, verovatno pod teretom života u emigraciji koji se svakodnevno uvećavao, Andrija se promenio. Ja sam iz kuće ponela ono što se u oj generacijama sticalo i učilo uglavnom od nedaća ali i od onih retkih i kratkih perioda blagostaa: dignitet, mir, racionalnost a koje je on, katkad pakosno, nazivao buržoaskom hladnokrvnošću. Upoređivao me je sa jednom ulicom iz komšiluka kojom se često vozio biciklom. Nataliju bi smestio na dečije sedište iza egovog i biciklom vozio po ulicama Midl parka. Međutim, uprkos nezadovoljstvu koje je isijavalo iz svake pore egovog bića, Andrija je bio nežan i predan otac tom našem detetu. Nikada grub, nikada odsutan, uvek spreman da se s om poigra, pritom pokazujući izuzetnu pažu i strpljee, koje, nažalost, ni za mene ni za svoju okolinu više nije imao. Podučavao ju je ruskom jeziku, bajkama, pričama i pesmama i, kako je rasla u u, činilo se, ulagao svo ono znae stečeno tokom studija u Beogradu. Nagli prekid akademske karijere Andrija jednostavno nije mogao da prihvati i opravda sticajem objektivnih okolnosti, na način na koji sam ga ja racionalizovala. Dobila sam posao učiteljice u obližoj osnovnoj školi, koju je i Natalija kasnije pohađala; posao koji sam revnosno i savesno obavljala, prenoseći svoja znaa na one, mnogo zahvalnije mlađe generacije, još uvek, to sada slobodno mogu da kažem, neiskvarene ovim što danas nazivamo obrazovaem. Ali on se nije snalazio. U počeku se prihvatao kojekakvih građevinskih poslova odakle se vraćao u kasnim satima, uvređen, ćutljiv, ponekad čak agresivan, sarkastično se odnoseći prema svemu što mi je značilo, jednom me čak nazvavši „bivšom suprugom”. Izbeglice iz Bosne sa kojima je radio a koje su u Melburnu našle svoj novi dom i svetilište, često je omalovažavao rugajući se ihovom jeziku, navikama, manirima, nazivajući ih prostacima i primitivcima. Nakon nekoliko teških godina razočarea, nemaštine i neizvesnosti, život se nekako ustalio u svojoj skromnosti. Natalija je porasla u bistru, samo pomalo svojeglavu ali vrednu i savesnu devojčicu, koja je sa velikim uspehom privela kraju svoje osnovno obrazovae, i upisala srednju školu. Volela je knjige i čitala ih sa žarom koji me je često podsećao na Andrju iz mlađih i boljih dana. Bile su to ozbiljne knjige, na sva tri jezika kojima je dobro vladala, a koje su svojim sadržajima uveliko prevazilazile ono što je norma obrazovanja smatrala dovoljnim ili, još gore, adekvatnim njenom uzrastu. Ruku na srce, nije se bilo ni čuditi, Natalijin svet bio je, zapravo, Andrijin svet, bar u onom kratkom vremenskom intervalu od 5-6 sati između njenog povratka iz škole i odlaska na spavanje. Nekoliko godina nakon našeg doseljavanja u Melburn, Andrija se zaposlio kao taksista, izabravši noćnu smenu ne bi li, kako je uvek tvrdio, više vremena provodio sa Natalijom. Po povratku s posla doručkovali bismo zajedno, nas dve pre devet odlazile u školu, a on u postelju. Spavao je malo sudeći po čistoj kući i spremljenom ručku s kojim nas je svakodnevno dočekivao po našem povratku iz škole. Nakon ručka, njih dvoje su se povlačili u njenu sobu, zajedno prolazili kroz njene dnevne školske obaveze, a potom ju je, kao kroz neku čarobnu kapiju, uvodio u njegovu „biblioteku”. Bila je to neka vrsta ispusta u hodniku koji je vodio u zadnje dvorište. Krasio ga je vitražni prozor postavljen po sredini, koji je svojom lepotom odudarao od ostalog dela kuće. Svrhu tog ispusta od 5-6 kvadratnih metara nisam uspela da odgonetnem sve dok mu ga Andrija nije dao pregradivši ga u neku vrstu ostave sa vitražnim prozorom u kojoj bi sav normalan svet odlagao zimnicu, zalihe hrane ili iznošene stvari koje valja čuvati jer ko zna kad će zatrebati. Po sredini pregradnog zida postavio je vrata, zidove prekrio policama od plafona do poda i ispunio ih knjigama. U taj sobičak jedva da je stao uski stočić sa dve stolice. U tom njegovom svetu knjiga i mašte, u tom prostoru koji je nazivao vanzemaljskim, a na čijim vratima su stajala dva znaka, jedan stalni – nalepnica sa natpisom „Proleće” i jedan povremeni – tablica sa natpisom „Ne uznemiravaj”, Natalija se zauvek zarazila čežnjom. Oboje su prosto hrlili tom svetu izopštavajući me s ljubaznošću i ljupkošću na koje nisam imala srca da odgovorim grubošću ili pobunom. Sudbinski gledano to dete je bilo Andrijino. Vremenom su zmajevi, vilinski svetovi i huk dalekih planinskih vetrova u biću mog deteta, zamrli u tišinu zvezdanih noći i tihu škripu vetrenjača La Manče. Ove su, opet, iščezavale u šumovima mora i lovu na belog levijatana. Nesumnjivo, Natalija je rasla uz klasike, vođena veštom rukom znalca. Usledili su Grci, Rimljani, ozbiljni likovi ruske literature i sve češći izleti u magličaste sfere Zaratustre, Stepskog vuka i nespretnih iščitavanja Kanta. Za osamnaesti rođendan Nataliju je upoznao s Remboom. Često se šalio s njom i njenim pokušajima da napiše nešto o mrtvim pesnicima, temi, koja mu je, po mom skromnom mišljenju, bila neka vrsta opsesije. Naročito se trudila, opet bezuspešno sudeći bar po lupi vrata i gunđanju, oko Remboovog morala – „Poezija namenjena svima pa i životinjama”, zbog čega sam, naposletku, morala da se umešam i ukažem mu da ipak preteruje. Zašto sam se povlačila? Pa, osim, očigledno, Natalije, i moj Andrija je u tom njihovom svetu najzad pronašao nagoveštaj sreće i zadovoljstva. Hoću da kažem da je nakon niza godina od ćudljivog, sujetnog, katkad zlobnog i, rekla bih, duboko razočaranog u život, postao vedriji, na momente me čak podsećajući na mog starog Andriju, onog poletnog i šarmantnog Andriju moje mladosti. Pretpostavljam da je svestan ove promene, na vratima svog sveta prilepio znak sa natpisom „Proleće”. Ono što se odnosilo na mene bilo je predočeno tablicom sa natpisom „Ne uznemiravaj” koji je često, priznajem češće nego što sam želela, bila okačena na kvaci od vrata. Taj znak je jednom davno, dok smo se još zabavljali, pokupio iz jednog hotela u Perastu. Svuda ga je nosio sa sobom, kao da je znao da će mu jednog dana zatrebati. Međutim, nestalnost tog znaka mi je ipak ulivala nadu da će se naša oskudna komunikacija, koju smo imali u tih nekoliko sati između Natalijinog odlaska na spavanje i njegovog odlaska na posao, produbiti i da ćemo uspeti da povratimo bliskost koju smo nekada imali a koje se on u poslednjih nekoliko godina, sve sam uverenija, pribojavao. Da budem iskrena, do skoro potpunog zahlađenja naših odnosa došlo je mojom nesmotrenošću. Ima tome nekoliko godina, kada sam, ponesena radošću, trenucima odista retkim u ovom odživljavanju života u emigraciji, odlučila da jednom izdavaču iz Beograda ponudim stihove koje sam tih istih godina pisala u tajnosti. To sam učinila uprkos stanju u kojem se Andrija nalazio, svesna da, poznavajući ga i ovakvog kakvim ga je taj isti život kome se nije nadao i koji je nazivao izgnanstvom, napravio, to neće primiti sa odobravanjem. Da li je bilo pakosti? Kad bolje razmislim – jeste. Bilo je pomalo i pakosti koja mi nije svojstvena, kojom me nisu naučili, koja se iz njega prelila na mene. Krivila sam ga za malodušnost, zato što nas je nazivao samoubicama u pripremi, zbog njegovih sarkazama kojima mi je počinjao i završavao dan, zbog zebnje koju je produbljivao ne štedeći me, glasno iznoseći svoje sumnje u život koji smo zajednički odabrali, u kome se nije snalazio. Krivila sam ga za nedostatak samopouzdanja, za sujetu koja mu nije dozvoljavala da sa mnom podeli svoj bol glasom, pogledom i dodirom saučešća, razumevanja, saučesništva, pripadanja, pomirenja, prećutne nagodbe i ljubavi.Ne, nisam se nadala uspehu. Uspeh zvuči ružno u kontekstu života koji smo živeli. U mojoj porodici, generacijama već, reč uspeh zamenjen je rečju razumevanje. Nije u pitanju semantika već dužno poštovanje prema sebi, okolini i onima koji su živeli pre nas. Moja zbirka pesama „Kuloari razuma” naišla je na značajno razumevanje kojem se niko nije nadao. Tamo gde sam se ponadala da ću ga pronaći, ono je izostalo. On nije mogao da sakrije svoje razočarenje. Nije to bila samo ljubomora, on se osećao izdanim i, kao takav, kod mene pronalazio razumevanje. Ćutala sam i čekala da se otkravi mada mi je često govorio da sve što se otkravi poprimi drugačiju prirodu, izgubi oštrinu, ukus, teksturu. Kada je počelo? Počelo je obskurno, to otapanje njegovog srca, nepodnošljivo polako. Sećam se jednog pretponoćnog trenutka od prošle godine, s kraja meseca maja, kada je Natalija uveliko spavala a on se, osamljen u svom svetu, verovatno spremao na posao. Uprkos upozorenju „Ne uznemiravaj”, usudila sam se da zakucam, rešena da mu kažem da je sve ovo besmisleno i da je on moj svet i moje čovečanstvo. U uskom ramu naglo otvorenih vrata, ukazalo se njegovo besom izmenjeno lice, koje je milost već odavno bila napustila i koje se s mojim suočavalo pogledom, punim nekog neizrecivog prezira i netrpeljivosti. Vrata mi je zalupio pred nosom i, njima prigušenim glasom, cinično odbrusio: – Pesnik, a ne zna da čita! Nisam mu ostala dužna, rekla sam mu da svojim ponašanjem potkopava čovečanstvo, i zapretila da će mu, ako tako nastavi, neko već stati na put. Iste noći napisala sam mu pismo i proturila ga ispod vrata njegovog sveta. To pismo je u istražnim spisima koje imate. Pogledajte u dokumenta, sigurna sam da imate kopiju. Eto, to je to pismo. Znam da imate prevod sudskog tumača ali imate i moj. Verujte da je moj prevod mnogo bolji. Evo, dozvolite mi da ga pročitam: Dešava se, doduše retko, da razgovaramo a da je to tebi posve nepoznato. I tako, kada imam želju da ti predočim neke svoje zaključke, sa tobom podelim dileme i osećanja, ja te u tim trenucima zaista vidim kako sediš pored mene, gledaš u svoje krilo, ćutiš, ali sa punom pažnjom pratiš svaku reč koju izgovaram. Ja se tada obradujem jer znam da si svaku razumeo, raščlanio, pronašao joj jedno značenje više. Saznanje da je sve otišlo dođavola jer se više „nema vremena” za razumevanje, osluškivanje, kada se želja da se pokaže privrženost preobražava u volju… Ne, sve to skupa ne može da me poljulja u uverenju da i dalje postoji to neko NAŠE prećutno deljenje koje nije u svakodnevnici, ali jeste u tim retkim trenucima ukletijim od osamljenosti i tišim od tišine. To je, valjda, suština. Volim te Tvoja Ester. Eto, tim pismom sam htela da mu pokažem koliko mi nedostaje, koliko ga volim i da ga podsetim na nas od ranije. Mislim da sam u tome uspela jer, koliko sledećeg jutra za doručkom, dok se Natalija doterivala u kupatilu, prelistavajući neku staru brošuru o Tetrjakovskoj galeriji i zagledan u Votkinovu sliku „Kupanje crvenog konja”, Andrija je najednom, učinilo mi se beskrajno tužnim, tihim i podrhtavajućim glasom, kazao da se boji bliskosti. Samo to i ništa više. Imala sam toliko vremena, pre nego se Natalija vrati za sto, da mu priđem i nežno ga zagrlim. Te iste noći, nakon niza godina, po prvi put smo vodili ljubav, ali to je bio samo početak kome su usledila, najpre, zebljiva zbližavanja, nakon kojih bi se, neočekivano, ponovo udaljavao, osamljujući se u svom svetu pa, isto tako neočekivano, ponovo vraćao nama. Doduše više nije bilo sarkastičnih upadica, grubosti i sitnih podbadanja kao ranijih godina. Čak je i ona mučna atmosfera napete ćutnje, koje sam se najviše pribojavala i koju bi skoro neizostavno prekidao nekontrolisanim izlivima gneva i time me ostavljao duboko unesrećenom, izostajala, osujećena tihim razgovorima o običnim svakodnevnim stvarima. Počeo je da priča o svom poslu u kojem se neretko susretao sa posve neobičnim ljudima, katkad nastranim, agresivnim, katkad povučenim, trapavim i opskurnim ali koje je odlikovao zajednički imenitelj zastrašujuće usamljenosti, koju je, kako je sam priznao, razumeo a često i sam osećao. Iskustvo, dakle, koje ga je privlačilo tim istim ljudima, kao nekim mračnim sudbinskim magnetizmom. Ubrzo potom, zahvaljujući nekim studentkinjama iz Afrike koje je upoznao tokom jedne od noćnih vožnji, zainteresovao se za kurs kreativnog pisanja na obližnjem TAFE-u. Na predavanja je odlazio petkom poslepodne, i već nakon nekoliko nedelja, osmeh se vratio na lice mog Andrije. Poverio mi se da je počeo da piše roman, pa čak ponudio da pročitam neke od odlomaka i dam svoje mišljenje. U toj njegovoj priči o gruzijskoj carici Tamari, Andrija se jednostavno nije snalazio. Neuverljivo i aljkavo je povezivao maštu, činjenice, logiku i proceduru. To sam mu i rekla, uvijeno naravno, ističući da u toj priči postoje mesta u kojima provejava osećajnost ali ne da ga utešim, već da iskreno ukažem da takva mesta zaista postoje, da su valjana i da ih treba uzeti kao obrazac koji bi trebalo da primeni na ceo tekst. Tokom mog opširnog izlaganja kojim sam mu, pažljivo birajući reči, ukazivala na nedostatke i propuste u priči, Andrija je ćutao, katkad samo zamišljeno klimajući glavom. Naposletku se zahvalio na, kako je rekao, iscrpnoj analizi i dodao da će o svemu dobro razmisliti. Nažalost, ispostavilo se da moja iskrena i dobronamerna kritika nije naišla na razumevanje. Po sopstvenom priznanju koje je usledilo nekoliko nedelja kasnije, on je, uprkos mojem upornom protivljenju i uveravanju da ne odustaje, digao ruke od romana ali je nastavio da odlazi na časove kreativnog pisanja. Negde početkom oktobra prošle godine, kako se približavala Natalijina matura, rekao je da bi posle njenog maturskog ispita, za uspeh u koji nije sumnjao, želeo da je nagradi putovanjem u Moskvu. Nisam se protivila uprkos činjenici da bi takvo jedno putovanje ozbiljno uticalo na naš porodični budžet. Natalija se uveliko spremala za studije svetske književnosti, pa sam smatrala da bi joj putovanje u Moskvu u društvu oca, dobrog poznavaoca ruske literature, obogatilo znanja, učvrstilo na njenom akademskom putu, a ponajviše podarilo jednu od onih dragocenih uspomena na roditelje koje traju i koje rado evociramo do kraja života. Najzad, i Andrija bi isto tako, nakon niza godina odricanja i borbe sa životom u emigraciji, krenuo u posetu „mrtvim pesnicima” za kojima je svih tih godina žudeo. Kako sam saznala? Sećam se, bilo je neko teško i toplo decembarsko veče kada su me, iz konzularnog odeljenja Australijske ambasade u Moskvi, pozvali telefonom i obavestili da su Natalija i Andrija teško povređeni u saobraćajnoj nesreći koja se desila negde odmah iza ponoći. U taksi vozilo u kome su bili, udario je kamion gradske čistoće. Nisu odmah mogli da mi daju podrobnije informacije, ali kako je noć odmicala, saznala sam da su oboje zbrinuti u Krapotinskoj bolnici, na odeljenju intenzivne nege. Tek pred jutro su me obavestili da je zapravo samo Andrija na tom odeljenju. Natalija je podlegla povredama na mestu nesreće. Nećete poverovati ali ljudi na najčudnije moguće načine primaju vest o posve neočekivanoj smrti svojih bližnjih. Uostalom, smrt bližnjih nas uvek zatekne, zar ne? Bez obzira koliko je očekivali. Verovatno zbog toga što čovek nikada ne izgubi nadu. Dok je u meni tek tinjalo saznanje da su oboje povređeni i da smrt postoji kao jedna od mogućnosti, strepela sam, nadala i molila se, besciljno tumarajući sa jednog na drugi kraj kuće. Ali bila sam prisutna u svakom magnovenju tog mučnog iščekivanja. I duhovno i fizički prisutna i svesna svake sekunde prolazaćeg vremena, u potpunom saglasju sa svojim čulima bez obzira na strah koji me je skolio. Onog trenutka kada su me obavestili da mog deteta više nema, ja sam se, najpre osmehnula. Tim osmehom ili poluosmehom nekakve tupe neverice, lišenom svih osećanja i inteligencije, samu sam sebe zaprepastila. U tom istom trenutku moja svest i prisutnost, moje saglasje sa čulima, kao da su tom vešću naglo bili istrgnuti iz moje duše i ja sam se našla u svetu senki. Bledih senki dešavanja koja su usledila vrtoglavom brzinom. Tada mi je i bilo najteže. Natalijina pogibija zasigurno, ali i svedočenje Andrijinom laganom ali neminovnom umiranju. I ne samo svedočenje, već i odigravanje uloge koju sam, uprkos činjenici da mi je bila nametnuta, oberučke prihvatila poput davljenika koji se hvata za slamku spasa. Naravno ne u samom početku jer sve je u početku bilo ispunjeno bolom, nabijeno poput napregnutog betona od bola. Trebalo je izdržati, pre svega poverovati da je ono, šta su me savetovali da učinim, najbolje za nas oboje. Kada su ih, desetak dana nakon saobraćajne nesreće, dopremili iz Moskve, Andriju su odmah, sa aerodroma, prebacili u Alfred bolnicu. Natalijino telo je… Sačekajte, molim vas… Gospode … podaj mi… Uh… ne mogu … Hvala… Ne, nemojte, sva je umusavljena. Dajte mi je, samo… Samo mi pokažite gde da je odložim… Ma nije trebalo… Eto, gde sam..., da, Andriju mi nisu dali odmah da posetim. Prvo su me upozorili na amneziju. Jadničak se od povrede mozga ničega nije sećao. Teško meni, ne znam kako bi on sve ovo istrpeo. Pa onda, kao ironijom sudbine, da taj tumor na mozgu, koji su uzgred otkrili na skeneru, ostane pošteđen, neoštećen u udesu. Već sledećeg jutra, bio je to utorak, mislim, pozvali su me telefonom iz pogrebnog. Nataliju sam sahranila na St. Kilda groblju. Gospode, samo sveštenik i ona fina gospođa iz socijalnog… Jadno moje dete… Izvinite me, molim vas… Sve je ovo… isuviše… Ako može samo malo vode… da otoči. I, da… Andriju su dva puta operisali ali tumor nisu uspeli sasvim da uklone a da ga takvim jednim radikalnim zahvatom ne pretvore u biljku. Pre nego je otpušten iz bolnice, imala sam duge, iscrpljujuće razgovore sa psihijatrom, psihologom, neurohirurgom i socijalnim radnicima, ma ni sama se više ne sećam sa kim sve nisam razgovarala. Kazali su mi da Andrija konfabulira, da fantazira, izmišljajući događaje iz svoje prošlosti kojima popunjava rupe u pamćenju, i da se taj fenomen često javlja kako kod povreda, tako i tumora prednjeg režnja mozga. Pre nego su mi dozvolili da ga vidim, upozorili su me da je umislio da živi kao podstanar, kod izvesne gospođice Marien Kaningham, usedelice, koju im je opisao, opisujući mene. Posavetovali su me da je za njega najbolje da mu ne protivrečim, već da preuzmem tu ulogu stanodavke dok se ne oporavi i, nadaju se uskoro, ne povrati pamćenje. U početku je bilo teško, Andrijin engleski na kojem smo, on bolešću a ja ulogom, oboje bili prinuđeni da komuniciramo, nije bio baš najbolji. Ali ubrzo osetila sam da, što sam se više uživljavala u ulogu gospođice Kaningham, sve više sam se udaljavala od bola u kome sam, njegovom bolešću i amnezijom bila usamljena. Bilo je i tada mučnih, duševno iscrpljujućih momenata kada sam morala da sačuvam prisebnost i izdržim njegove uobrazilje, pogotovo kada mi je pričao o njegovom nedavnom boravku u Moskvi. Sudeći po mejlovima koje smo razmenjivali pre saobraćajnog udesa, u kojima je iscrpno opisivao atmosferu i mesta koja su Natalija i on obilazili, zaključila sam da su mu pojedini događaji sa tog puta ipak ostali u sećanju. Više kao fragmenti, magnovenja i mutne slike. Kao hronološki nepovezane senke tih istih događaja. Zjapeću prazninu u pamćenju, popunjavao je fantazijom o Nataliji, turističkom vodiču, u koju se zaljubio, koja mu je tamo u Moskvi, kako je rekao – dopala, jer verovao je da sudbinski, čovek može samo nekom da dopadne. To što sam nastojala da mi je opiše, što je više puta nerado i učinio, nisam mogla da opravdam samo željom da ću ga time podstaći da se Natalije seti kao svoje kćeri, a ne kao ljubavnice. U onim retkim trenucima, onim racionalnim momentima u sveopštem ludilu Andrijinih konfabulacija, okrnjenih sećanja, poricanja sopstvenog zdravstvenog stanja i moje uloge stanodavke, prepoznavala sam u sebi i taj mračni poriv za samopovređivanjem kojem nisam mogla da se oduprem. Naslov: Kada se završi rat Izdavač: Agora Strana: 158 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2018 ISBN: 978-86-6053-244-4

Kao na slikama Retko u ponudi Milena Pavlović-Barili (Požarevac, 5. novembar 1909 — Njujork, 6. mart 1945) bila je srpska slikarka.[1] Neki izvori je opisuju kao jednu od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope između dva svetska rata.[2] Od 1932. godine živi i radi u Parizu, a od 1939. u SAD, gde i umire u 36. godini života. Redovno je učestvovala na izložbama paviljona Cvijeta Zuzorić i umetničke grupe Lada[3] ali je i pored toga, usled dugog boravka i smrti u inostranstvu, bila u Srbiji gotovo zaboravljena. Svoja dela uspešno je izlagala i na brojnim samostalnim i grupnim izložbama širom Evrope, a kasnije i u Americi, gde sarađuje u modnom časopisu Vog. Njeno delo je domaćoj javnosti otkriveno tek 50-ih godina 20. veka, zahvaljujući slikaru, likovnom kritičaru, teoretičaru i istoričaru umetnosti Miodragu Protiću, koji je njeno delo otkrio srpskoj (i jugoslovenskoj) javnosti 50-ih godina 20. veka.[4] Sa Radojicom Živanovićem Noem Milena Pavlović-Barili je jedini afirmisani predstavnik nadrealizma u srpskom slikarstvu.[5] Poreklo[uredi | uredi izvor] Glavni članci: Danica Pavlović-Barili i Bruno Barili Milenina čukunbaba Sava Karađorđević, Karađorđeva najstarija ćerka . Milena kao mala sedi u krilu bake Bose, otac Bruno, majka Danica i deda Stojan Milena Pavlović-Barili rođena je 1909. godine u Požarevcu, u rodnoj kući svoje majke, Danice Pavlović-Barili. Danica je (po ženskoj liniji) bila praunuka Save Karađorđević, udate Ristić, najstarije Karađorđeve ćerke.[6] Studirala je muziku, klavir i pevanje na konzervatorijumu u Minhenu gde je, u novembru 1905. godine, upoznala Mileninog oca Bruna Barilija.[7] Milenin otac Bruno Barili bio je poznati italijanski kompozitor, muzički kritičar, pesnik i putopisac.[8] U Srbiji je uglavnom poznat kao otac Milene Pavlović-Barili, ali i kao ratni dopisnik iz Srbije tokom Prvog balkanskog i Prvog svetskog rata[9] i pisac memoarskog proznog dela Srpski ratovi.[10] Čuvena parmanska porodica Barili[11] dala je veliki broj umetnika - slikara, pesnika, muzičara[12] i glumaca.[13] Milenin deda Čekrope Barili takođe je bio slikar.[a][15] Milenin deda po majci, Stojan Stojančić Pavlović, bio je predsednik požarevačke opštine, narodni poslanik Napredne stranke, trgovac duvanom i rentijer.[12] Milenina baka Bosiljka godinama je bila predsednica Kola srpskih sestara u Požarevcu.[16] Drugi Milenin deda sa majčine strane bio je Živko Pavlović, poznatiji kao Moler iz Požarevca, koji je krajem 19. veka oslikao unutrašnjost crkve Svetog Arhangela Mihaila u Ramu pored Velikog Gradišta.[17] Detinjstvo[uredi | uredi izvor] Milena sa majkom Danicom, 1911. Već samo srpsko-italijansko poreklo bilo je razlog da najranije detinjstvo Milena provede na relaciji Srbija – Italija,[8] a na to je najviše uticala činjenica da su njeni roditelji živeli razdvojeno, verovatno zbog neslaganja karaktera, da bi se 1923. godine i pravno razveli, mada nikada nisu prekinuli kontakt. Naime odmah po venčanju, 8. januara 1909. godine u pravoslavnoj crkvi u Požarevcu, mladi bračni par odlazi u Parmu, kod Brunove porodice[18] ali, sudeći po zapisima iz Daničinih memoara ona se ubrzo vraća u Srbiju,[b] te je tako Milena Pavlović-Barili rođena u rodnoj kući svoje majke, u Požarevcu. Ipak, već posle šest nedelja, majka i baka Bosiljka odlaze sa Milenom u Rim da bi se nakon osam meseci, zbog Milenine bolesti, vratile nazad u Požarevac.[20][21] Ovakav način života i neprestana putovanja pratiće Milenu sve do odlaska u Sjedinjene Američke Države. Milenin život i rad takođe je obeležila i bolest srca, koja joj je ustanovljena verovatno već u osmom mesecu života[22] i koja će je pratiti do kraja života i biti uzrok njene prerane smrti. Opravdano se pretpostavlja da je upravo bolest imala velikog uticaja na Milenin život i rad i terala mladu umetnicu da aktivno proživi svaki, takoreći poklonjeni trenutak života. Ovako ozbiljni zdravstveni problemi sigurno su u velikoj meri uzrok tako silovitog rada i zaista velikog broja dela koje je iza sebe ostavila.[8] Odnos sa majkom[uredi | uredi izvor] Jedan od prvih majčinih portreta, Milena sa majkom, naslikan 1926. prema staroj fotografiji. Izrađen je u tehnici ulje na kartonu, 47×50,5 cm. Signatura na poleđini (ćirilica): Kopija fotografije iz 1914. mama sa mnom, Milena; (vlasnik: Galerija Milene Pavlović-Barili, Požarevac, Srbija) Portret oca, Bruna Barilija, naslikan 1938. godine. Izrađen je u tehnici ulje na platnu, 41×33 cm (vlasnik: Galerija Milene Pavlović-Barili, Požarevac, Srbija) Iako je završila studije muzike na čuvenim evropskim konzervatorijumima, Danica Pavlović-Barili se nikada kasnije u životu nije aktivno bavila muzikom. Posle Mileninog rođenja ceo svoj život i svu svoju energiju posvetila odgajanju, školovanju, usavršavanju i lečenju ćerke, a nakon Milenine prerane smrti čuvanju uspomene na nju. Bila je tip žene za koju je odnos sa detetom važniji od odnosa sa muškarcem, spremna da za svoje potomstvo podnese izuzetne žrtve, ali i kasnije kada to dete odraste, utiče na njegov život, životne odluke i odnose s drugim ljudima. Preuzela je odlučujuću ulogu u Mileninom vaspitanju i odgajanju i skoro sigurno kasnije predstavljala dominantnu ličnost u njenom životu. Olivera Janković, autorka jedne od mnogih biografija Milene Pavlović-Barili, Danicu poredi sa velikim majkama iz mitologije, Demetrom ili Leto. Postoji veoma malo sećanja savremenika na Milenu Pavlović-Barili, ali prema onima koja su sačuvana „Milena je bila mila i privlačna, volela je da se oblači ekstravagantno i privlači pažnju, ali je bio dovoljan samo jedan pogled njene majke da se njeno ponašanje promeni”. Sa druge strane i Milena je prema majci imala zaštitnički stav. O tome svedoči zaista veliki broj Daničinih portreta koje je uradila, a na kojima ističe majčinu suzdržanost, otmenost i lepotu, kao stvarne činjenice, ali i kao statusni simbol. Osim kratkog perioda službovanja na Dvoru, Danica je sa ćerkom živela u Požarevcu, u roditeljskoj kući sa majkom i bratom, obeležena za to vreme neprijatnom etiketom razvedene žene. Posle smrti njenog oca Stojana Pavlovića 1920. godine porodica je naglo osiromašila i lagodan život na koji su navikli više nije bio moguć. U takvim uslovima Milena se prema majci ponašala ne samo kao ćerka, već i kao prijateljica, zaštitnica i utešiteljka.[7] Školovanje[uredi | uredi izvor] Već u najranijem detinjstvu, čim je progovorila, majka Milenu uči uporedo srpskom i italijanskom jeziku. U tom najranijem periodu pokazuje i veliki interes za crtanje. U to vreme u Srbiji traju Balkanski ratovi, pa Bruno, tada ratni izveštač iz Srbije, obilazi porodicu. U kratkom periodu mira, do izbijanja Prvog svetskog rata, Milena sa majkom obilazi Italiju. Pred izbijanje rata vraćaju se u Požarevac, gde ostaju do 1. jula 1915, kada odlaze u Italiju, a kasnije i u Francusku.[21] Godine 1916. Milena u Bergamu završava prvi razred osnovne škole. Drugi razred pohađa na Italijansko-engleskom institutu u Rimu (Istituto Italiano Inglese), a zatim sa majkom odlazi u Nicu, gde uči i francuski jezik.[23] Po završetku rata Milena se sa majkom, preko Krfa i Dubrovnika, vraća u Srbiju i privatno, za godinu dana, u Požarevcu završava treći i četvrti razred osnovne škole i upisuje gimnaziju. Milena je u to vreme već imala puno crteža za koje su, prema rečima njene majke, mnogi u Italiji, pa čak i čuveni, tada jugoslovenski vajar Ivan Meštrović, govorili da su sjajni. [21] Tokom drugog razreda gimnazije majka odvodi Milenu na putovanje po Evropi. Odlaze u Linc, gde pohađa Majerovu školu u kojoj je prvi put ozbiljnije primećen njen talenat,[20] a zatim u Grac, gde u ženskom manastiru uči nemački jezik. Po povratku u Požarevac 1922. godine Milena privatno završava drugi razred gimnazije i pripremni tečaj za upis u Umetničku školu u Beogradu, na koju biva primljena, prema rečima njene majke, kao „vunderkind” uprkos činjenici da ima tek 12 godina. Umetničku školu pohađa uporedo sa nižom gimnazijom.[24] U Umetničkoj školi predavali su joj poznati srpski likovni pedagozi i umetnici tog vremena: Beta Vukanović, Ljubomir Ivanović i Dragoslav Stojanović. Za vreme Mileninog školovanja u Beogradu Danica Pavlović primljena je u službu na Dvor kralja Aleksandra Karađorđevića, prvo kao činovnik u Kancelariji kraljevskih ordena, zatim kao nadzornica, gde između ostalog ima zadatak i da podučava srpskom jeziku kraljicu Mariju.[21] Godine 1925. Milena je privatno završila četvrti razred u Drugoj ženskoj gimnaziji u Beogradu, a naredne, 1926. diplomirala na Umetničkoj školi u Beogradu i stekla pravo na položaj nastavnika.[23] Priredila je prvu samostalnu izložbu u Novinarskom klubu u Beogradu. Izlagala je stotinak slika, akvarela, pastela i crteža.[3] Na prolećnoj izložbi Umetničke škole izlagala je zajedno sa školskim drugovima Đorđem Andrejevićem Kunom i Lazarom Ličenoskim.[11] Dnevni list Politika u svom izveštaju sa tog događaja ističe pored ostalih i radove g-đice Milene Pavlović-Barili „koja ima i nekoliko izvrsnih pastela”.[20] Studije slikarstva[uredi | uredi izvor] Zgrada minhenske slikarske akademije U jesen 1926. godine Milena odlazi sa majkom u Minhen. Posle kraćeg vremena provedenog u privatnim školama Blocherer bosshardt i Knirr-Shule na pripremama, upisuje minhensku slikarsku akademiju Akademie der bildenden Künste. Primljena je u klasu profesora Huga fon Habermena, da bi od drugog semestra studira kod mnogo požnatijeg profesora, Franca fon Štuka.[23] Fon Štuk je, prema majčinim rečima, napravio tri izuzetka od svojih pravila da bi je primio: bila je devojka, bila je premlada i bila je prekobrojna. Stari profesor se toliko vezao za svoju mladu i talentovanu učenicu da se sa njom dopisivao sve do svoje smrti.[21] Uprkos tome Milena se na Akademiji osećala sputana da kroz slikarstvo izrazi svoju ličnost. U jednom intervjuu 1937. godine ona ovako opisuje vreme provedeno u minhenskoj Akademiji: „Patnja koju u meni izaziva slikarstvo neopisiva je... Prvi veliki napor koji sam morala učiniti da... zaista intimno osetim svoju umetnost bio je napor da se oslobodim konvencionalnih formi koje su mi nametnule godine akademskih studija u Nemačkoj u jednom gluvom i reakcionarnom ambijentu”. Zato sredinom 1928. napušta Minhen i Akademiju i sa majkom odlazi u Pariz.[25] Može se reći da odlazak u Minhen predstavlja početak Mileninog nomadskog načina života.[8] Nomadski život[uredi | uredi izvor] Autoportret (1938), ulje na platnu, 64×52,5 cm, bez signature (vlasnik Galerija Milene Pavlović-Barili, Požarevac, Srbija) Kompozicija (1938) Biografija Milene Pavlović-Barili bitno se razlikuje od biografskog modela većine srpskih umetnika koji su stvarali između dva rata. Ona nije imala stalno zaposlenje, pa samim tim ni stalni izvor prihoda. Nije imala ni finansijsku pomoć mecene ili države, a njena porodica, iako nekada dobrostojeća, nije mogla da joj obezbedi bezbrižan život, s obzirom da je veliki deo novca odlazio i na njeno lečenje, a porodica posle smrti Mileninog dede Stojana Pavlovića prilično osiromašila.[7] Zato je ona rano počela da zarađuje za život. Godine 1928. sa majkom se vraća u rodni Požarevac, gde pokušava da nađe zaposlenje kao profesor crtanja. Ipak, uprkos svestranom obrazovanju i već priznatom talentu, njena molba biva odbijena, kako u Požarevcu, tako i u Štipu, Tetovu i Velesu, sa klasičnim obrazloženjem da „nema budžetskih sredstava”. U martu 1930. preko Italije i Francuske odlazi sa majkom na proputovanje po Španiji, gde obilazi Granadu, Barselonu, Sevilju, Valensiju i Kordobu. Španija je bila Milenina velika čežnja, što pokazuju i mnogi radovi koji su prethodili ovom putovanju (Prvi osmeh, Serenada, Toreador). Iz Španije odlazi u Pariz, a zatim u London, gde ostaje do 1932. godine. Posle Londona vraća se u Pariz gde živi do 1939. godine. Jesen i zimu 1938/39. provodi u Oslu, a u avgustu 1939. odlazi u Njujork, gde ostaje sve do svoje prerane smrti, 6. marta 1945. Ovakav kosmopolitski život svakako je imao veliki uticaj kako na Milenin rad tako i na njenu ličnost u celini. Na svojim putovanjima obilazi galerije i muzeje, prisustvuje brojnim izložbama, a na mnogima i sama izlagala. Svo to ostavilo je trag na njenim slikama.[8] Život i rad u Americi[uredi | uredi izvor] Naslovne strane `Voga` i jedna od dvadesetak haljina koje je Milena kreirala čuvaju se u Galeriji u njenoj rodnoj kući u Požarevcu Hot pink with cool gray (Toplo ružičasto sa hladnim sivim), ilustracija objavljena u Vogu 15. januara 1940. godine Godine 1939, 18. avgusta, Milena kreće iz Avra brodom „De Grasse” za Njujork, gde stiže 27. avgusta.[23] Već u martu sledeće godine samostalno izlaže u njujorškoj galeriji Julien Levy Gallery koja se pominje kao značajna referenca u izlagačkoj delatnosti mnogih priznatih umetnika, posebno nadrealista. Brojni prikazi u dnevnoj štampi i umetničkim publikacijama ukazuju na dobar prijem u njujorškoj umetničkoj javnosti. Procenivši da se zbog nadolazećeg rata neće skoro vratiti u Evropu, Milena počinje da traži izvor stalnih prihoda. Ohrabrena majčinim sugestijama, sa kojom održava redovan kontakt putem čestih i iscrpnih pisama (i čiji uticaj nije ništa manji zbog udaljenosti), ona počinje da radi portrete ljudi iz visokog društva. Ovaj angažman joj, pored finansijske satisfakcije, svakako pomaže da se snađe u novoj sredini i uspostavi neophodna poznanstva i veze. Ubrzo dobija i angažman u elitnom modnom časopisu Vog, gde njene ilustracije postižu zapažen uspeh i ubrzo u istom časopisu dobija i ugovor o stalnoj saradnji. Zahvaljujući tom uspehu ona proširuje svoj rad na komercijalnom dizajnu kroz saradnju sa mnogim žurnalima i časopisima (Harpers bazar, Taun end kantri...), radeći naslovne strane, dizajn odeće i obuće i reklame za tekstilnu industriju. Radila je i neku vrstu inscenacija za artikle najvećih modnih kuća u Njujorku, dizajn za parfem i kolonjsku vodu firme Meri Danhil, kozmetičke preparate kuće Revlon, kao i ilustracije ženske odeće i obuće za različite modne kreatore.[26] Prve godine u Americi bile su posebno teške za Milenu, naročito 1940. kada je, sudeći po prepisci, već u januaru imala srčane tegobe, a verovatno i srčani udar. Ovoliki komercijalni angažman previše je okupira, pa sledeću izložbu, samostalnu, otvara tek početkom 1943. godine u Njujorku, a zatim u maju i u Vašingtonu. Prilikom otvaranja vašingtonske izložbe upoznaje mladog oficira avijacije[11] Roberta Tomasa Astora Goselina (Robert Thomass Astor Gosselin). Milena se već 24. decembra 1943. godine udaje za dvanaest godina mlađeg Roberta, ali on ubrzo biva otpušten iz vojske, pa mladi par, zbog finansijskih problema, prelazi da živi na njegovom imanju. U leto 1944. godine odlaze na bračno putovanje, na kome Milena doživljava nesreću. Tokom jednog izleta pada s konja i zadobija ozbiljnu povredu kičme, zbog koje je prinuđena da ostane u gipsanom koritu nekoliko meseci.[27] Po izlasku iz bolnice, radi bržeg oporavka, mladi par seli se u Monte Kasino, mali grad u blizini Njujorka. Tu Milena upoznaje Đankarla Menotija (Gian Carlo Mennoti), slavnog kompozitora čija su dela u to vreme bila najpopularnija među probirljivom njujorškom publikom. Saznavši za njene finansijske probleme, Menoti joj nudi angažman na izradi kostima za balet Sebastijan, za koji je komponovao muziku. Milena oberučke prihvata ovu ponudu i još uvek neoporavljena počinje rad na kostimima. Balet postiže veliki uspeh, a sa njim i Milena. Časopis La Art tada piše: „Izuzetno efektni Milenini kostimi u duhu italijanskog baroka, koji podsećaju na nadrealistički stil ove umetnice izvanredni su kada sugerišu sjaj Venecije, gospodarice mora u vremenu opadanja njene moći...”. Zahvaljujući ovom uspehu Milena potpisuje ugovor o saradnji na izradi kostima za balet San letnje noći.[28] Milenine ruke (posmrtni odlivak u bronzi), paleta i tube sa bojom. Milenini poslednji dani i smrt[uredi | uredi izvor] U martu 1945. godine Milena i Robert sele se u svoj novi stan u Njujorku. Milenin uspeh postaje izvestan i izgleda kao da finansijski problemi ostaju daleko iza nje. Rat u Evropi se završava i ona se nada skorom ponovnom susretu sa roditeljima. Iz pisma koje je uputio majci Danici Robert Goselin, a u kome detaljno opisuje događaje, može se zaključiti koliko je Milenina smrt bila iznenadna i neočekivana: uveče 5. marta mladi bračni par odlazi u restoran da proslavi preseljenje. Vraćaju se kući dosta kasno, odlaze na počinak, a Milena ostavlja sobarici poruku da je ujutru probudi u 10 sati... U svom stanu u Njujorku Milena je umrla od srčanog udara 6. marta 1945. godine. U lekarskom nalazu napisano je da je višemesečni život u gipsanom koritu oslabio njeno srce, tako da bi ostala invalid i da je prebolela udar. Đankarlo Menoti, pišući kasnije o Mileninoj smrti, navodi da niko, pa čak ni njen muž, nije znao da joj je srce u tako lošem stanju.[27][8] Milena Pavlović-Barili je kremirana, a urna sa njenim posmrtnim ostacima sahranjena je na groblju blizu Njujorka. Robert Goselin je 1947. urnu lično odneo Brunu Bariliju i ona je 5. avgusta 1949. godine položena u grobnicu br. 774 na rimskom nekatoličkom groblju Cimitero cacattolico deglinstranieri (Testaccio).[23][v] U istu grobnicu kasnije su, po sopstvenoj želji, sahranjeni i njen roditelji: otac Bruno, 1952. i majka Danica 1965. godine. [29][18][30] Slikarski rad[uredi | uredi izvor] Zgrada Kraljevske umetničke škole u Beogradu, u kojoj se danas nalazi Fakultet primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu Madona, 1929. Interes za likovnu umetnost Milena Pavlović-Barili pokazala je veoma rano. Svoju prvu slikarsku kompoziciju, egzotične cvetove, nacrtala je već sa pet godina, a potom i kompoziciju sa jarićima obučenim u haljinice. Veruje se da su ovi crteži bili neka vrsta kompenzacije za druženje sa vršnjacima, koje joj je bilo uskraćeno zbog bolešljivosti ili drugih zabrana.[31] Već na samom početku profesionalnog stvaralaštva kod Milene se zapaža okrenutost ka ljudskom liku i portretu, dok su pejzaž, mrtva priroda i slični motivi u njenom opusu retki i uglavnom ih koristi kao pozadinu u kompozicijama u kojima dominira ljudska figura. U njenom opusu posebno je veliki broj portreta i autoportreta, koje slika od najranijih dana (brojne portrete majke, ujaka, babe, kolega sa klase, svojih filmskih idola...) pa do njujorškog perioda, kada u jednom periodu na taj način zarađuje za život. Kroz celokupno njeno slikarstvo prožimaju se bajkovitost, usamljenost i seta.[8] Njeni radovi odaju naklonost prema dekorativnosti i ilustraciji.[4] Već posle prve samostalne izložbe u Parizu, u proleće 1932. godine, njen slikarski talenat je zapažen u umetničkim krugovima Pariza. De Kiriko u njoj prepoznaje pravac mekog metafizičkog slikarstva, a Žan Kasu joj piše predgovor za katalog. Njenim slikama očarani su Andre Lot, Pol Valeri i mnogi drugi.[11] U Parizu je došlo do naglog osamostaljenja Milanine umetnosti, za šta je verovatno najzaslužniji novi, prisan odnos sa ocem. Njegova umetnička interesovanja i krug boema, umetnika i intelektualaca u kom se kretao i u koji je uveo i Milenu morali su predstavljati veliko ohrabrenje i podsticaj naglo otkrivenoj samostalnosti likovnog izraza mlade umetnice. Bez njegove pomoći verovatno ne bi bila moguća ni izuzetno velika izlagačka aktivnost tokom prvih godina života u Parizu.[32] Slikarstvo Milene Pavlović-Barili prolazilo je kroz nekoliko faza u kojima nema jasnih i naglih rezova, ali ima bitnih razlika. Klasifikaciju Mileninog slikarstva dao je Miodrag B. Protić, najveći poznavalac i teoretičar Mileninog umetničkog rada:[2] Umetnost Milene Pavlović-Barili u Srbiji, odnosno u Kraljevini Jugoslaviji nije nailazila na razumevanje, što se može videti iz njenih pisama u kojima majci opisuje svoje utiske sa jedne izložbe:[32] oktobar 1932. ... Iz poslanstva mi još niko nije došao. Cela ljubaznost se svodi na to da su mi još pre dva meseca stavili do znanja da preko njih može, preko Ministarstva spoljnih poslova da mi se pošalje od kuće koliko hoću novaca. ... Pitala sam i molila da mi poslanstvo kupi jednu sliku, tim pre što ih ja ničim nisam do sada uznemiravala... On (službenik) reče da bi bilo dobro da se stanjim i da potražim mesto u Južnoj Srbiji, i da je kupovina lična ministrova stvar, itd, itd. I da će videti Presbiro, itd. (Puno lepih reči). Poslepodne je došao iz poslanstva samo on sa ženom. ... Ni jedan novinar jugoslovenski nije došao. ... Akademizam (1922‒1931) Umetnička škola, Beograd (1922‒1926) Umetnička akademija, Minhen (1926‒1928) Prvi znaci: sinteza akademizma, secesija filmskog plakata, Beograd (1928‒1930) Postnadrealizam (1932‒1945) Magički relacionizam (linearni period), Pariz, Rim (1932‒1936) Magički relacionizam („renesansni period), Firenca, Venecija, Pariz - „Nove snage” (1936‒1939) Magički verizam, Njujork (1939‒1945) U odnosu na sve druge naše slikare toga vremena Milena Pavlović-Barili bila je izvan i iznad glavnih razvojnih tokova jugoslovenskog slikarstva, ukalupljenog u stereotip evropske umetnosti tridesetih godina, posebno Pariske škole.[2] Usled dugog boravka i smrti u inostranstvu, u Srbiji i Jugoslaviji bila je gotovo zaboravljena, sve dok njeno delo domaćoj javnosti nije otkrio Miodrag B. Protić 50-ih godina 20. veka, tekstom u NIN-u (17. oktobar 1954), da bi već u novembru sledeće godine usledila izložba njenih radova u Galeriji ULUS-a.[4] Milena Pavlović-Barili za života je uradila preko 300 radova, kao i veliki broj skica i crteža. Njena dela čuvaju se u Galeriji Milene Pavlović-Barili u Požarevcu, Muzeju savremene umetnosti i Narodnom muzeju u Beogradu, kao i u mnogim svetskim muzejima i privatnim zbirkama. Milenina dela su, u organizaciji Galerije Milene Pavlović-Barili iz Požarevca, izlagana u mnogim evropskim gradovima: Briselu, Parmi, Parizu, Bukureštu, Bratislavi, Pragu, Brnu, Skoplju i Zagrebu[33] kao i u mnogim gradovima u Srbiji među kojima je izložba održana u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, kao i izložbe u Somboru, Sremskoj Mitrovici i Gornjem Milanovcu.[34] Najvažnije izložbe[uredi | uredi izvor] Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić” u Beogradu Prvu samostalnu izložbu Milena je otvorila u 16. decembra 1928. godine u Novinarskom domu na Obilićevom vencu u Beogradu[23], gde se predstavila sa 120 radova nastalih tokom školovanja u Beogradu i Minhenu. Kritika je ovaj prvi Milenin korak u svet umetnosti dočekala blagonaklono, predviđajući joj „sjajnu umetničku budućnost”. O njenom radu pozitivne kritike daju, između ostalih likovni kritičar Sreten Stojanović i pesnik Gustav Krklec.[25] Već januara 1929. godine otvara svoju samostalnu izložbu i u Požarevcu, a nešto kasnije postaje članica Lade i učestvuje na Prvoj prolećnoj i Drugoj jesenjoj izložbi jugoslovenskih umetnika u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić” u Beogradu, zajedno sa našim najpoznatijim slikarima i vajarima - Jovanom Bijelićem, Lazarom Ličenoskim, Vasom Pomorišcem, Ristom Stijovićem, Ivanom Radovićem, Milanom Konjovićem, Marinom Tartaljom, Tomom Rosandićem.[35] Tokom jednogodišnjeg boravka u Londonu, 27. februara 1931. otvara samostalnu izložbu u londonskoj Bloomsbery Gallery. Godine 1932. izleže na 15. izložbi Lade, otvorenoj 15. marta u Beogradu. Iste godine u proleće samostalno izlaže u Galerie Jeune Europe u Parizu. Na jesen iste godine u Rimu, u Galleria d`Arte. Do 1939. godine, kada odlazi u Njujork, Milena izlaže na brojnim samostalnim i grupnim izložbama širom Evrope: Sala d`Arte de `La nazione` (sa Marijom Sinjoreli i Adrianom Pinkerele, Firenca, april 1933), XII éme Salon des Tuileries (Pariz, 1934), II Quadriennale d`arte Nazionale (Rim, februar 1935), Galleriadella Cometa (samostalna izložba, Rim, januar 1937), Quatre chemins (samostalna izložba, Pariz, januar 1938), Samostalna izložba u organizaciji ambasade Kraljevine Jugoslavije u Tirani (mart 1938) Galerie Billiet (sa grupom Nouvelle generation, Pariz, april 1938), Galerie Pitoresque (izložba novog nadrealizma, Pariz 1939) i Galerie Beruhcim Jeune (sa jugoslovenskim umetnicima iz Pariza, Pariz i Hag 1939). U avgustu 1939. godine Milena odlazi u Njujork i već u martu 1940. samostalno izlaže u njujorškoj galeriji Julien Levy Gallery. Komercijalni angažman u Americi previše je okupira, pa sledeću izložbu, samostalnu, otvara tek u zimu 1943. godine u United Yugoslav Relief Fund u Njujorku, a u maju se izložba seli u Corcoran Gallery u Vašingtonu. Prerana smrt zaustavila je dalji uzlet ove jedinstvene umetnice.[8] Književni rad[uredi | uredi izvor] Prve pesme, začuđujuće zrele za svoj uzrast, Milena je pisala još kao sasvim mala devojčica. Milutin Tasić navodi jednu koju je napisala kao sedmogodišnja devojčica, mada nije poznato da li svoju ili odnekud zapamćenu.[24] Roma sabato, 12. novembre 1916. Milena Kad sunce svanjiva i ptičice pevaju onda, onda je leto al ja neću da ga dočekam neću da dočekam na ovom svetu! Ovaj svet sanak samo sanak lep.[36] Bista Milene Pavlović Barili u Galeriji u Požarevcu, rad vajara Nebojše Mitrića (1965) U tekstu pod naslovom „Milenini nervi“, objavljenom 1943. godine u Njuzviku pominje se da je umetnica, posle 11 godina neprekidnog slikanja, počela da pati od akutne estetske prezasićenosti, zbog čega dve godine nije slikala već je pisala poeziju, kao i da je patila od „užasne” nostalgije praćene čestom promenom raspoloženja. Ovo se verovatno odnosi na period 1934/1935. godine, kada je nastao sasvim neznatan broj umetničkih radova. U ovom periodu napisala je 60 pesama na četiri jezika: 17 na italijanskom, 14 na španskom, 7 na francuskom i 22 na srpskom. Godine 1934. objavljuje svoju poeziju u italijanskom časopisu Kvadrivio (Quadrivio). U pesništvu je, kao i u slikarstvu, ostala dosledna sebi, pa se i kroz poeziju prožimaju bajkovitost, usamljenost i seta.[37] Prevodi pesama Milene Pavlović-Barili prvi put su objavljeni 1966. godine u monografiji Miodraga B. Protića Milena Pavlović Barili, život i delo.[38], a kasnije u katalogu retrospektivne izložbe 1979. i u Protićevoj monografiji iz 1990.[8] Milenine pesme objavljene su prvi put kao zbirka 1998. godine pod naslovom Poezija[39] i u ovoj zbirci su prvi put objavljeni prevodi pesama sa španskog jezika.[40] Kulturološki uticaj[uredi | uredi izvor] U beogradskom naselju Rakovica, Petrovaradinu, Požarevcu, kao i u Lazarevcu i Velikom Gradištu postoje ulice koja nosi ime Milene Pavlović-Barili.[41][42][43][44][45] U Beogradu jedna osnovna škola (opština Palilula, naselje Višnjička banja)[46] i jedna privatna gimnazija (opština Stari grad)[47] takođe nose ime „Milena Pavlović-Barili”. U čast Milene Pavlović-Barili Pošta Jugoslavije, a kasnije Srbije nekoliko puta je objavljivala poštanske marke čiji su motivi njene slike. Marka sa mileninim likom izašla je na dan Mileninog rođendana 2015. godine i u Kanadi.[48] Poštanska marka Jugoslavije iz 1977. - Autoportret (1938), ulje na platnu Poštanska marka Jugoslavije iz 1977. - Autoportret (1938), ulje na platnu Poštanska marka Jugoslavije iz 1993 - Kompozicija (1938), ulje na platnu Poštanska marka Jugoslavije iz 1993 - Kompozicija (1938), ulje na platnu Poštanska marka Srbije iz 2009. - Autoportret sa velom (1939), ulje na platnu Poštanska marka Srbije iz 2009. - Autoportret sa velom (1939), ulje na platnu Galerija Milene Pavlović-Barili[uredi | uredi izvor] U znak zahvalnosti i sećanja na našu čuvenu, rano preminulu slikarku u Požarevcu je, 24. juna 1962. godine pod krovom preuređene stare porodične kuće Pavlovića, otvorena Galerija Milene Pavlović-Barili. Inicijator i glavni darodavac je slikarkina majka Danica Pavlović-Barili, koja je odlučila da imovinu koju je nasledila od svojih roditelja i umetnički fond svoje preminule kćeri daruje srpskom narodu i da se ova zaostavština sačuva kao celina.[49] Glavni članak: Galerija Milene Pavlović-Barili u Požarevcu Milenina rodna kuća, sada Galerija Milenina rodna kuća, sada Galerija Spomen ploča koju je postavila Danica Pavlović-Barili Spomen ploča koju je postavila Danica Pavlović-Barili Spomen soba u Galeriji Spomen soba u Galeriji Milenine igračke i odeća iz detinjstva Milenine igračke i odeća iz detinjstva Milenine lične stvari Milenine lične stvari Milenin slikarski pribor Milenin slikarski pribor Umetnička dela o Mileni i njenom radu[uredi | uredi izvor] O likovnom i književnom opusu napisane su mnoge monografije i kritike, od kojih su najvažnije navedene u literaturi. Pored toga njen fascinantni život i rad bili su inspiracija mnogim autorima u različitim oblastima književnog i umetničkog stvaralaštva: Romani[uredi | uredi izvor] Mitrović, Mirjana (1990). Autoportret sa Milenom : roman. Beograd: BIGZ. ISBN 978-86-13-00420-2.COBISS.SR 274956 Stojanović, Slobodan (1997). Devojka sa lampom, 1936. Požarevac: Centar za kulturu. ISBN 978-86-82973-03-4.COBISS.SR 129704711 Biografska građa[uredi | uredi izvor] Dimitrijević, Kosta; Stojanović-Guleski, Smilja (1971). Ključevi snova slikarstva : život, delo, pisma, pesme Milene Pavlović-Barili. Kruševac: Bagdala.COBISS.SR 15793415 Graovac, Živoslavka (1999). Ogledalo duše : Milena Pavlović Barilli. Beograd: Prosveta. ISBN 978-86-07-01204-6.COBISS.SR 151631879 Mazzola, Adele (2009). Aquae passeris : o Mileni Pavlović Barili. Beograd: HISPERIAedu. ISBN 978-86-7956-021-6. Приступљено 7. 12. 2017.COBISS.SR 158071308 Stanković, Radmila (2009). Milenin usud. Beograd: Globosino. ISBN 978-86-7900-035-4.COBISS.SR 170036492 Performans Milena ZeVu; „Milena` - Omaž srpskoj umetnici Mileni Pavlović Barili, mart 2019, Dom Jevrema Grujića Beograd, Srbija Drame[uredi | uredi izvor] Milena Barili - žena sa velom i lepezom (autor: Slobodan Marković)[50] Krila od olova (autor: Sanja Domazet, režija: Stevan Bodroža, premijera: Beogradsko dramsko pozorište, 2004)[51] Mesec u plamenu (autor: Sanja Domazet, režija: Stevan Sablić, premijera: Beogradsko dramsko pozorište, 10. decembar 2009)[52] Filmovi i TV emisije[uredi | uredi izvor] Milena Pavlović-Barili (Kratki dokumentarni film, 1962, režija: Ljubiša Jocić, scenario: Miodrag Protić)[53] Devojka sa lampom (TV film, 1992, režija: Miloš Radivojević, scenario: Slobodan Stojanović, glavna uloga: Maja Sabljić)[54] Milena Pavlović-Barili ponovo u Parizu (TV emisija, 2002, autor emisije: Vjera Vuković)[55][56] Autoportret s belom mačkom (Animirani film, 2009, scenario: Mirjana Bjelogrlić, crtež: Bojana Dimitrovski, animacija: Bogdan Vuković)[57][56] Milena (2011, scenario i režija: Čarna Radoičić)[58] Napomene[uredi | uredi izvor] ^ Galerija Milene Pavlović-Barili u Požarevcu čuva jednu sliku Čerkopea Barilija, portret Danice Pavlović-Barili iz 1910. godine.[14] ^ O međusobnom odnosu bračnog para Pavlović-Barili, kao i problemima koji su se javili i pre Mileninog rođenja, rečito govori jedan pasus iz Danicinih memoara, u kome se, nakon Milenine smrti, obraća Brunu: „Milena je na sigurnom kod mene... pišeš mi. ’Vidiš, ništa nije vredelo što si mi je odnela kada je još bila u tvom stomaku, kao mačke koje se ne uzdaju u svoje mužjake i odlaze da se omace negde daleko’, rekao si mi onda kada nije htela da se vrati sa mnom u Srbiju već da ostane u Rimu, kao sada.”[19] ^ Goselin se kasnije ponovo oženio i dobio ćerku koju je nazvao Mileninim imenom.

Viktor Igo JadniciTvrdi povezEpski roman o iskupljenju, požrtvovanosti, ljubavi i patnji...Jadnici pripovedaju priču o Žanu Valžanu, koji je proveo devetnaest jezivih godina u zatvoru jer je ukrao veknu hleba. Pošto je izbavljen zahvaljujući dobročinstvu, pruža mu se prilika da spozna sreću, ukoliko bude uspeo da pomogne kćerki mlade Fantine. Međutim, istrajni policijski inspektor Žaver ne dozvoljava Žanu da pobegne od prošlosti.Na listi bestselera otkako je objavljen, roman Jadnici vešto prepliće lične sudbine sa turbulentnom istorijskom epohom u jedinsvenu, raskošnu i maštovitu dramatičnu priču o životnim nedaćama.Bezvremeno remek-delo. - GUARDIANJadnici (franc. Les Misérables) roman je Viktora Igoa u pet tomova, prvi put objavljen 1862. To je bio jedan od prvih bestselera u modernom izdavaštvu. Reč je o uzbudljivom moralističko-humanističkom romanu u kojem Igo oslikava široku društvenu fresku Francuske, doba posle Francuske revolucije i Napoleonovih ratova.Viktor Igo je napisao Jadnike za vreme egzila na ostrvu Džersi (1860—1862).Viktor Mari Igo (franc. Victor Marie Hugo; Bezanson, 26. februar 1802 — Pariz, 22. maj 1885) bio je veliki francuski pisac i predvodnik mnogih književnih i političkih generacija.[1] Za njegovo ime vezan je nastanak francuske romantičarske književnosti. Viktor Igo je je bio pesnik, romansijer i dramski pisac. Bio je aktivan učesnik političkog života Francuske.Igo je rano stekao književnu slavu koja ga je pratila sve vreme njegovog dugog života. U petnaestoj godini njegove stihove su zapazili i pohvalili najviši članovi Francuske akademije, a već u osamnaestoj je primljen za člana Akademije u Tuluzu. Njegova slava je rasla i on je od ugledanja na velika imena francuskog klasicizma prešao na originalno književno stvaralaštvo. Igo je tada nastupao kao otvoreni pristalica novih, romantičarskih strujanja u književnosti. Čuveni predgovor drami Kromvel smatra se manifestom romantizma. U njemu Igo zahteva da nova književnost bude osećajna, a ne racionalna, da deluje snagom reči i osećanja, a ne propisanom formom i ukočenom konstrukcijom. Pisci klasičari su reagovali vatreno i oholo, ali romantičarska književna je već bila prodrla u život i zatalasala mlade književne generacije.Slavni pisac je ostao veran svojim idejama do kraja života. Takav je bio i posle povratka u Francusku, kada se pariski proleterijat 1871. godine obračunao sa buržoazijom i rojalistima. Zalagao za human tretman prema pohvatanim revolucionarima nakon poraza Pariske komune. I u kasnim godinama života Igo je bio aktivan u književnom radu, stvarao nova dela i postao idol celog francuskog naroda. U takvoj slavi je i umro, u dubokoj starosti – 1885. godine.Igo je jedno od najvećih imena francuske kulturne istorije. Uspeo je da stvori izuzetno obimno književno delo i da u njemu, pored najličnijih raspoloženja, izrazi opšteljudske težnje i ideale svoga doba. Zato se to delo ocenjuje kao najlepša himna životu i ljudskom pravu na sreću i slobodu.Viktor-Mari Igo je rođen 26. februara 1802. u Bezansonu kao treći sin Žozefa Leopolda Sigisberta Igoa (1773–1828) i njegove supruge Sofi Trebuše (1772—1821). Većinu života proveo je u rodnoj Francuskoj. Međutim, bio je izgnan iz države za vreme vladavine Napoleona III. Godine 1851. živeo je u Briselu, od 1852. do 1855. živeo je na Džerziju, a od 1855. do 1870. i ponovo od 1872. do 1873. na Gernziju. Godine 1852. dobio je generalno pomilovanje i od tada je u dobrovoljnom egzilu.Igoovo rano detinjstvo bilo je ispunjeno velikim događajima. U veku pre njegova rođenja, u Francuskoj revoluciji dogodio se kraj dinastije Burbona, a sam Igo je doživeo uspon i pad Prve republike i nastanak Prvog carstva pod vođstvom Napoleona Bonaparte. Napoleon se proglasio carem kada je Igo imao samo 2 godine, a dinastija Burbona se vratila na tron pre Igoovog osamnaestog rođendana. Različiti politički i verski pogledi Igoovih roditelja odražavali su sile koje su se borile za prevlast u Francuskoj tokom celog njegova života; Igoov otac bio je visoko odlikovani oficir u Napoleonovoj vojsci, ateistički republikanac koji je smatrao Napoleona herojem, dok je njegova majka bila katolička rojalistkinja koja je po nekim pričama za ljubavnika izabrala generala Viktora Lahorija, koji je 1812. pogubljen zbog sumnje da je kovao planove protiv Napoleona.Sofi je sledila svog muža na zadatke u Italiju (gde je Leopold služio kao guverner provincije blizu Napulja) i u Španiju gde je vodio tri španske provincije. Svesna problema stalnog seljenja zbog vojnog života i zbog mogućnosti da je prevari njen neverni suprug, Sofi se 1803. privremeno rastala od Leopolda i nastanila u Parizu. Od tada je dominirala Igoovim obrazovanjem i razvojem. Rezultat toga bio je primetan u njegovim ranim pesmama i prozi čije su glavne teme bile kralj i vera. Tek kasnije, posmatrajući događaje koji su uzrokovale revoluciju 1848, Igo je odbacio katolički rojalizam i postao je pobornik republikanizma i slobode mišljenja.Rana poezija i prozaIgo sa svojim starijim sinom Fransoa-Viktorom.Igoova kći Leopoldin.Kao i mnoge druge mlade pisce njegove generacije, Igoov uzor bio je Fransoa Rene de Šatobrijan, otac romantizma i jedna od najistaknutijih književnih ličnosti u Francuskoj za vreme 1800-ih. U svojoj mladosti, Igo je razvio tezu „Šatobrijan ili ništa“ i njegov kasniji život imao je jako velikih sličnosti sa životom njegovog prethodnika. Kao i Šatobrijan, Igo je podsticao i unapređivao razvoj romantizma. Postao je povezan s politikom kao heroj republikanizma i bio je izgnan iz domovine zbog svojih političkih mišljenja.Strast i elokvencija Igoovih ranijih dela donela mu je uspeh i slavu u mladosti. Njegova prva pesnička zbirka „Nove ode i različite pesme“ (Nouvelles Odes et Poésies Diverses) izdata je 1824. kada je Igo imao samo 23 godine, a donela mu je kraljevsku platu od Luja XVIII. Iako su se pesmama divili zbog njihovog spontanog zanosa i tečnosti, tek je iduća zbirka iz 1826. (Ode i balade) otkrila Igoa kao velikog i odličnog pesnika, majstora lirike i kreativne pesme.Protiv majčinih želja, mladi Igo se zaljubio i tajno verio sa prijateljicom iz detinjstva Adel Fuše (1803—1868). Zbog neobične bliskosti sa majkom, Igo se tek nakon njene smrti 1821. osećao slobodnim da se oženi sa Adel (to se dogodilo 1822). Svoje prvo dete, sina Leopolda, dobili su 1823, ali dete je preminulo još u detinjstvu. Igoova ostala deca su bila kćeri Leopoldin (rođena 28. avgusta 1824) i Adel (rođena 24. avgusta 1830), i dva sina Šarl (rođen 4. novembra 1828) i Fransoa-Viktor (rođen 28. oktobra 1828). Igo je svoj prvi roman, „Han Islanđanin“ (Han d`Islande) izdao 1823, a drugi roman „Bug-Žargal“, izdao je tri godine kasnije, 1826. U periodu između 1829. i 1840. Igo je izdao još 5 pesničkih zbirki (Les Orientales, 1829; Les Feuilles d`automne, 1831; Les Chants du crépuscule, 1835; Les Voix intérieures, 1837; i Les Rayons et les ombres, 1840) i tako utvrdio svoju reputaciju jednog od najvećih i najboljih lirskih pesnika svih vremena.Pozorišni radBitka za Ernani (1830)Igo nije tako brzo postigao uspeh sa svojim pozorišnim delima. Godine 1827. izdao je nikad izvedenu dramu „Kromvel“, koja je poznatija po autorovom predgovoru nego po samoj radnji (glomazna i duga drama smatrala se „neprikladnom za izvođenje“). U uvodu, Igo savetuje francuske pisce da se oslobode klasicističkog teatra i tako pokrenuo bitku između klasicizma i romantizma koja će nakon tog događaja trajati još godinama. Nakon „Kromvela“, 1828. usledila je drama „Ami Robsar“, jedna eksperimentalna drama iz Igoovog detinjstva koja je inspirisana istorijskim romanom „Kenilvort“ Voltera Skota. Producirao ju je njegov šuraka Pola Fušea, a ona je izvedena samo jednom pred više no nezahvalnom publikom i odmah skinuta sa pozornice.Prva Igoova drama koju je lično producirao bila je „Marion Delorme“. Iako je prvobitno zabranjena i cenzurisana zbog kritike monarhije, zabrana je skinuta, a premijera bez cenzure održana je 1829, ponovo bez uspeha. Međutim, sledeća drama koju je Igo napisao i producirao - „Ernani“ - pokazala se kao jedan od najuspešnijih i najpotresnijih događaja 19. veka na francuskoj pozorišnoj sceni. To se dogodilo već prve noći kada je postala poznata kao „Bitka za Ernani“. Danas je delo relativno nepoznato i ne pamti se osim kao podloga za Verdijevu istoimenu operu. No, u ono vreme, izvođenje predstave skoro se pretvorilo u rat između tada ključnih suparnika u francuskoj kulturi i društvu: klasicisti protiv romantičara, liberali protiv konformista i na kraju republikanci protiv rojalista. Dramu su novine uglavnom osudile, ali se ona izvodila pred punim pozorištem iz večeri u veče. Takođe je signalizirala da se Igoov koncept romantizma izrazito ispolitizovao: Igo je verovao da će isto kao što će i liberalizam osloboditi narod od patnji pod monarhijom i diktaturom, romantizam osloboditi umetnost od klasicizma.Glumica Žilijet Drue, Igoova ljubavnicaIgo je 1832, inspirisan uspehom „Ernanija“, napisao još jednu dramu „Kralj se zabavlja“. Drama je zabranjena odmah nakon prvog izvođenja i to zbog istaknutog ismejavanja francuskog plemstva, ali je postala izuzetno popularna u štampanom obliku. Motivisan zabranom, Igo je svoju sledeću dramu „Lukrecija Bordžija“ napisao za samo 14 dana. Drama je izvedena tek 1833. i doživela je znatan uspeh. Gospođica Žorž (bivša Napoleonova ljubavnica) igrala je glavnu ulogu, a glumica Žilijet Drue igrala je jednu od sporednih uloga. Drue je kasnije imala vrlo važnu ulogu u Igoovom privatnom životu postavši njegova doživotna ljubavnica i muza. Iako je Igo imao mnogo ljubavnih avantura, čak je i Igoova supruga priznala da je Drue izuzetno povezana sa Viktorom i smatrala ju je delom proširene porodice. U Igoovoj sledećoj drami „Marija Tjudor“ iz 1833, Drue je igrala ulogu Džejn Grej, prethodnicu Marije Tudor. No, Drue nije bila pogodna za ovu ulogu i zamenjena je drugom glumicom odmah nakon prvog izvođenja. To je bila njena poslednja uloga na francuskoj pozornici. Od tada je svoj život posvetila Igou. Uz malu novčanu pomoć, postala je njegova sekretarica i saputnica za narednih 50 godina.Igoov „Angelo“ premijerno je izveden 1835. i doživeo je velik uspeh. Ubrzo nakon toga, grof od Orleana (brat kralja Luja-Filipa i veliki obožavatelj Igoovih dela) osnovao je novo pozorište da podrži izvođenje novih drama. Teatr de la renensans (Théâtre de la Renaissance) otvoren je u novembru 1838. i prva predstava koja se u njemu izvodila je „Ruj Blaz“. Iako se ta drama danas smatra jednim od Igoovih najboljih, u ono vreme nije bila baš dobro prihvaćena. Igo nije napisao novu dramu sve do 1843. Le Birgrav (Les Burgraves) je bila njegova poslednja prava drama. Prikazana je samo 33 puta i polako je gubila gledaoce, koji su išli da gledaju konkurentsku dramu. Iako je kasnije, 1862, napisao jednu kratku dramu „Torkemada“, ona nije izdata sve do 1882. i nije bila namenjena za izvođenje na pozornici. Ipak, Igoov interes za pozorište nije opao i 1864. je napisao dobro-prihvaćeni esej o Vilijamu Šekspiru, čiji je stil pokušao oponašati u svojim sopstvenim dramama.Zrela fazaIlustracija Alfreda Barbua iz prvog izdanja Bogorodičina crkva u Parizu (1831)Igoovo prvo delo za odrasle pojavilo se 1829, a odražavalo je oštru socijalnu savest koja će uveliko uticati na jedno od njegovih kasnijih dela. „Poslednji dani čoveka koji je osuđen na smrt“ je delo koje je imalo dubok uticaj na književnike kao što su Alber Kami, Čarls Dikens i Fjodor Dostojevski. „Klod Ge“, kratka dokumentarna priča o ubici iz stvarnog života koji je pogubljen u Francuskoj, pojavila se 1834, i kako je sam Igo tvrdio, ona je bila preteča njegovog najpoznatijeg dela „Jadnici“. Prvi Igoov pravi, dugi roman bio je izuzetno uspešna „Bogorodičina crkva u Parizu“, koji je objavljen 1831. i odmah je preveden na skoro sve evropske jezike. Jedan od efekata romana bila je popularizacija Bogorodičine crkve u Parizu, koja je os tada počela privlačiti na hiljade turista koji su pročitali roman. Knjiga je takođe inspirisala ljubav prema predrenesansnim građevinama, koje se od tada aktivno čuvaju.Portret Kozete koji je napravio Emil Bajar, slika je iz prvog izdanja „Jadnika“ (1862)Igo je počeo planove za svoj novi veliki roman o socijalnoj patnji i nepravdi za vreme 1830-ih, ali je bilo potrebno punih 17 godina kako bi se njegovo najpoznatije i najdugovječnije delo, „Jadnici“, realizovalo i konačno bilo objavljeno 1862. Sam autor je bio svestan da je njegov novi roman izvrstan i izdavanje je pripalo kupcu koji je najviše ponudio. Belgijska izdavačka kuća Lakroa & Verbekhoven prihvatila se marketinške kampanje, što je bilo neobično za to vreme, štampajući novinska izdanja dela punih 6 meseci pre njegovog objaljivanja. Prvobitno je izdala samo prvi deo dela („Fantina“), istovremeno izdavan u većim gradovima. Delovi knjige brzo su se rasprodali i imali su veliki uticaj na francusko društvo. Kritike dela sezale su od divljeg entuzijazma pa do intenzivnih osuda, no problemi koji su istaknuti u „Jadnicima“ ubrzo su se našli na dnevnom redu francuske Narodne skupštine. Taj roman je i dan danas još uvek popularan u celom svetu, adaptiran je za film, TV i muzičku scenu, a napisano je još i par knjiga koje se na neki način smatraju nastavcima romana.Igo se od socijalno-političkih problema udaljio u svom idućem romanu, Rabotnici na moru koji je izdat 1866. Uprkos tome, knjiga je dobro primljena, možda zbog prethodnog uspeha „Jadnika“. U romanu posvećenom kanalskom ostrvu Gernziju, na kojem je Igo proveo 15 godina izgnanstva, Igoovo opisivanje čovekove bitke sa morem i sa strašnim stvorenjima koje žive ispod površine izrodilo je novi trend u Parizu - lignje. Od jela i izložbi pa do šešira i zabava u simbolu lignje, Parižani su postali fascinirani tom životinjom koju su mnogi tada smatrali mističnom. Gernzijevska reč koja je korišćena u knjizi koristila se kako bi referisala na hobotnicu. Glavni lik dolazi sa ostrva Ume.Karikatura Onorea Domijea, na vrhuncu Igoovog političkog života: `Igo je najmračniji od svih velikih ozbiljnih ljudi.` (1849)Političko-socijalnim problemima vratio se u svom idućem delu, Čovek koji se smeje koje je objavljeno 1869. i koje je dalo kritični prikaz aristokratije. Ovaj roman nije bio toliko uspešan kao njegovi prethodnici te je sam Igo rekao da se povećava razlika između njega i njegovih književnih savremenika kao što su Gistav Flober i Emil Zola, čija su naturalistička dela postajala sve popularnija od Igoovih romantističkih dela. Njegov zadnji roman „Devedeset treća“, izdat 1874, bavio se problemom koji je Igo pre izbegavao: Vladavina terora za vreme Francuske revolucije. Iako je njegova popularnost opadala nakon što je roman izdat, mnogi „Devedeset treću“ smatraju jako moćnim delom koje je rame uz rame sa Igoovim prethodnim delima.Politički život i izgnanstvoMeđu stenama na Džerziju (1853-55)Nakon tri neuspešna pokušaja, Igo je 1841. prvi put izabran u Francusku akademiju i tako je utvrdio svoju važnu ulogu u francuskoj književnosti. Nakon toga se uveliko uključio u politički život i postao je veliki pobornik republike. Kralj Luj-Filip ga je 1841. postavio za kraljevskog geneaologa i time je ušao u Visoke odaje kao pir de frans (ekvivalent engleskog lorda) i na toj poziciji je govorio protiv smrtne kazne i socijalne nepravde, a zalagao se za slobodu štampe i samoupravu za Poljsku. Kasnije je izabran u zakonodavnu i ustavotvornu skupštinu, malo pre revoluciju 1848. i formiranja Druge francuske republike.Kada je Luj Napoleon (Napoleon III) preuzeo potpunu vlast 1851. i kada je doneo antiparlamentarni ustav Igo ga je otvoreno proglasio izdajicom sopstvene domovine. U strahu za život Igo beži u Brisel, pa na Džerzi, a sa porodicom se konačno smestio na jedno od ostrva u Lamanšu, Gernzi, tačnije u Otvil Haus gde je živeo u izgnanstvu do 1870.Dok je bio u egzilu, Igo je napisao svoje poznate pamflete protiv Napoleona III, „Napoleon mali“ i Priča o jednom zločinu. Pamfleti su zabranjeni u Francuskoj, ali uprkos tome su tamo imali velik uticaj. Igo je za vreme svog boravka na Gernziju napisao neka od svojih najpoznatijih dela, kao što su Jadnici i njegove vrlo cenjene zbirke poezije (Les Châtiments, 1853; Les Contemplations, 1856; i La Légende des siècles, 1859).Igo je jednom prilikom uverio vladu kraljice Viktorije da poštedi 6 Iraca smrtne kazne zbog terorističkih aktivnosti. Taj njegov čin je za posledicu imao uklanjanje smrtne kazne iz ženevskog, portugalskog i kolumbijskog ustava.[1].Iako je Napoleon III izdao pomilovanje svim političkim izgnanicima 1859, Igo je odbio da se vrati jer bi to značilo da treba da povuče svoje kritike i izmeni mišljenje prema vladi i kralju. Tek kada je Napoleon III pao i nastala Treća republika, Igo se vratio u domovinu 1870, u kojoj je vrlo brzo izabran u Narodnu skupštinu i Senat.Verski poglediViktor Igo 1884.Igoovi verski pogledi radikalno su se menjali tokom njegovog života. Kao mladić bio je katolik i izražavao je veliko poštovanje prema crkvenoj hijerarhiji i autoritetu. Od tada se sve više odaljava od katolicizma i izražava veliko negodovanje prema papi i ima snažne antiklerikalne poglede. Tokom egzila postao je spiritualista, a kasnije je postao pobornik racionalnog deizma koji je bio sličan onome koji je podržavao Volter. Kada je jedan popisnik 1872. pitao Igoa da li je katolik, Igo je odgovorio: `Br. 1 slobodoumnik`.Igo za vreme svog „spiritualnog“ perioda na Gernziju (1855.)Igo nikad nije izgubio svoju antipatiju prema rimokatoličkoj crkvi uglavnom zbog njene ravnodušnosti za nedaće radnika koji su bili tlačeni od strane monarhije i možda zbog učestalosti kojom su se Igoova dela nalazila na papinoj listi „zabranjenih knjiga“ (Katolička štampa napala je Igoa čak 740 puta zbog „Jadnika“). Nakon smrti svojih sinova Karla i Fransoa-Viktora, Igo je zahtevao da se sahrane bez krstova i bez sveštenika, a isto tako je želeo da se i on sahrani. Iako je Igo verovao da je katolička dogma stara i umiruća, nikada nije direktno napao samu instituciju. Ostao je vrlo religiozan i do kraja života je verovao u moć i potrebu molitve.Igoov racionalizam se može naći u njegovim pesmama Torkemada (1869, koja govori o verskom fanatizmu), Papa (1878, nasilno antiklerikalna), Vere i vera (1880, u kojoj odbija korist crkava) i u onim posthumno izdatim Kraj Sotone i Bog (1886. i 1891, u kojoj hrišćanstvo predstavlja kao grifona, a racionalizam kao anđela).O veri je Igo rekao:„Vera prolazi, Bog ostaje”. Predvideo je da će hrišćanstvo postepeno nestati, ali da će ljudi i nakon toga verovati u `boga, dušu i odgovornost`.Poslednje godine i smrtViktor Igo, autor: Alfons LegroViktor Igo na odru, fotografija Feliksa Nadara.Kada se Igo 1870. vratio u Pariz, narod ga je slavio kao nacionalnog heroja. Uprkos svojoj popularnosti Igo je izgubio izbore za Narodnu skupštinu 1872. U vrlo kratkom periodu nakon neuspelih izbora Igo je dobio lakši moždani udar, doživeo je Opsadu Pariza, njegova ćerka je završila u ludnici, a istom periodu je izgubio i dva sina. Njegova druga ćerka, Leopoldin, utopila se u brodskoj nesreći 1843, supruga Adel umrla je 1868, a njegova verna ljubavnica Žilijet Drue umrla je 1883, samo dve godine pre njegove smrti. Uprkos velikim porodičnim gubicima Igo je istrajavao na političkim promenama. Dana 30. januara 1876. izabran je za člana novoosnovanog Senata. Njegova poslednja faza u političkom životu smatra se neuspelom. Igo je igrao ulogu tvrdoglavog starca i vrlo je malo učinio za svog boravka u Senatu.U februaru 1881. Igo je proslavio svoj 79. rođendan. U čast njegovog ulaska u osmu deceniju života, odana mu je jedna od najvećih počasti ikada odana jednom živom piscu. Proslava je započela 25. februara kada je Igo dobio vazu iz Sevra, tradicionalni dar za suverene. Dana 27. februara u njegovu čast je održana jedna od najvećih parada u francuskoj istoriji. Narod je marširao od Avenije Ejlo, pa do Jelisejskih polja i na kraju do samog centra Pariza. Narod je marširao 6 sati kako bi prošao kraj Igoovog stana iz koga je on povorku posmatrao sa prozora. Svaki detalj parade napravljen je i isplaniran samo za Igoa. Službeni vodiči su čak nosili i razdeljke kao aluziju na Kozetinu pesmu u Jadnicima.Viktor Igo je preminuo 22. maja 1885. u 83. godini života, i njegova smrt je bila popraćena javnim žalošću. U svetu ga ne cenimo samo kao izvrsnog književnika nego kao i državnika koji se borio za očuvanje celovitosti Treće Republike i demokratije u Francuskoj. Više od 2 miliona ljudi pridružilo se njegovoj pogrebnoj povorci koja je krenula od Trijumfalna kapija pa do Panteona gde je sahranjen.CrtežiZalazak sunca (1853-1855)Hobotnica sa inicijalima V. H. (1866)Vrlo malo ljudi zna da je Igo bio jednako uspešan u likovnoj umetnosti kao i u književnosti, stvorivši preko 4.000 crteža u svom životu.Iako mu je crtanje na početku bio samo hobi, ono počinje igrati jako veliku ulogu u njegovom životi nešto pre njegovog egzila, kada je doneo odluku da prestane pisati kako bi život posvetio politici. Crtanje je bio Igoov glavni kreativni izraz u periodu od 1848. do 1851.Igo je radio samo na papiru malog formata, koristeći uglavnom tamnosmeđi ili crni tuš sa malim dodacima bele i vrlo retko u boji. Njegovi sačuvani crteži su iznenađujuće uspešni i poprilično „moderni“ u svom stilu. Danas se njegove slike smatraju jednim od preteča nadrealizma i apstraktnog ekspresionizma.Igo se nije ustručavao koristiti dečje šablone, mrlje od tinte, čipke i druga pomagala, takođe često koristeći ugalj sa šibica i svoje prste radije nego olovke i četkice. Nekad je dodavao i kafu i čađ da bi postigao efekte koje želi. Govori se da je Igo često crtao levom rukom ili bez gledanja u papir, čak i dok je bio u spritualističkim seansama kako bi dopro do podsvesne misli. Taj njegov koncept je kasnije popularizirao Sigmund Frojd.Igo je svoje crteže držao podalje od javnosti u strahu da ne zasene njegov književni rad. Svoje crteže je voleo deliti porodici i prijateljima, najčešće kao ilustracije na ručno izrađenim razglednicama koje je slao za vreme svog egzila. Neka njegova dela izlagana su, i njima su se divili umetnici kao Vinsent van Gog i Ežen Delakroa, koji su se kasnije govorili, da je Igo postao likovni umetnik, a ne književnik, zasenio bi sve likovne umetnike svog veka.SpomeniciStanovnici Gernzija podigli su mu kip u Kendi vrtovima u uspomenu na njegov boravak na ostrvu.Grad Pariz očuvao je njegove stanove na Gernziju i u broju 6 plas de Vož u Parizu i pretvorio ih u muzeje. Kuća u Vijandenu (Luksemburg) u kojoj je boravio 1871. takođe je pretvorena u muzej.Viktor Igo se poštuje kao svetac u vijetnamskoj religiji (Kao Dai).DelaOko četvrtine dela Viktora Igoa nastalih posle 1849. su politički angažovana. Njegovi stavovi često izgledaju kontradiktorni: Igo ima razumevanja za bogaćenje, ali je protiv socijalnih nejednakosti, liberal, ali protiv akumuliranja bogatstva. Igo prezire rat i borbu, ali poziva na oružje kada treba da se štiti demokratija. Više njegovih dela Vatikan je stavio u Spisak zabranjenih knjiga.RomaniBug-Žargal, 1826.Poslednji dan osuđenika na smrt (Le dernier jour d`un condamné), 1829.Han Islanđanin (Han d`Islande), 1831.Bogorodičina crkva u Parizu (Notre Dame de Paris), 1831.Klod Ge (Claude Gueux), 1834.Jadnici (Les Misérables), 1862.Rabotnici na moru (Les travailleurs de la mer), 1866.Čovek koji se smeje (L`homme qui rit), 1869.Devedeset treća (Quatre-vingt-treize), 1874.DrameKromvel (sa programskim predgovorom), 1827.Marion Delorme, 1829. (osnova za operu Marion Delorme Amilkare Ponkjelija)Ernani, 1830. (osnova za operu Ernani Đuzepe Verdija, kod nas preveo Jovan Sterija Popović)Kralj se zabavlja, 1832. (osnova za operu Rigoleto Đuzepe Verdija)Lukrecija Bordžija, 1833.Marija Tjudor, 1833.Ruj Blaz, 1838.PolemikeNapoleon Mali (O državi Napoleona III), 1851.Govori i apeliLa défense du littoral (O zaštiti obale)La condition féminine (Žensko „stanje“)L`enseignement religieux (Religijsko učenje)Un plaidoyer contre la peine de mort (Izlaganje protiv smrtne kazne)Pour la Serbie (Za Srbiju)ZanimljivostiViktor Igo pisao je vrlo dugačke rečenice; u romanu Jadnici jedna njegova rečenica proteže se na nekoliko stranica i ima 823 reči i 93 zareza.4/20

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jadnici knjiga br II prednja korica se drzi na mrezici, sve ostalo uredno, i kompaktno! Tabaci (knjiski blokovi malo pozuteli od starosti) - Jadnici I i II - Devedeset i treca - Izabrani stihovi - ----------- FALI - Vidjeno, receno, dozivljeno - Oraci mora - Bogorodicina crkva u parizu - Čovek koji se smeje Viktor Mari Igo (franc. Victor Marie Hugo; Bezanson, 26. februar 1802 — Pariz, 22. maj 1885) bio je veliki francuski pisac i predvodnik mnogih književnih i političkih generacija.[1] Za njegovo ime vezan je nastanak francuske romantičarske književnosti. Viktor Igo je je bio pesnik, romansijer i dramski pisac. Bio je aktivan učesnik političkog života Francuske. Igo je rano stekao književnu slavu koja ga je pratila sve vreme njegovog dugog života. U petnaestoj godini njegove stihove su zapazili i pohvalili najviši članovi Francuske akademije, a već u osamnaestoj je primljen za člana Akademije u Tuluzu. Njegova slava je rasla i on je od ugledanja na velika imena francuskog klasicizma prešao na originalno književno stvaralaštvo. Igo je tada nastupao kao otvoreni pristalica novih, romantičarskih strujanja u književnosti. Čuveni predgovor drami Kromvel smatra se manifestom romantizma. U njemu Igo zahteva da nova književnost bude osećajna, a ne racionalna, da deluje snagom reči i osećanja, a ne propisanom formom i ukočenom konstrukcijom. Pisci klasičari su reagovali vatreno i oholo, ali romantičarska književna je već bila prodrla u život i zatalasala mlade književne generacije. Slavni pisac je ostao veran svojim idejama do kraja života. Takav je bio i posle povratka u Francusku, kada se pariski proleterijat 1871. godine obračunao sa buržoazijom i rojalistima. Zalagao za human tretman prema pohvatanim revolucionarima nakon poraza Pariske komune. I u kasnim godinama života Igo je bio aktivan u književnom radu, stvarao nova dela i postao idol celog francuskog naroda. U takvoj slavi je i umro, u dubokoj starosti – 1885. godine. Igo je jedno od najvećih imena francuske kulturne istorije. Uspeo je da stvori izuzetno obimno književno delo i da u njemu, pored najličnijih raspoloženja, izrazi opšteljudske težnje i ideale svoga doba. Zato se to delo ocenjuje kao najlepša himna životu i ljudskom pravu na sreću i slobodu. Viktor-Mari Igo je rođen 26. februara 1802. u Bezansonu kao treći sin Žozefa Leopolda Sigisberta Igoa (1773–1828) i njegove supruge Sofi Trebuše (1772—1821). Većinu života proveo je u rodnoj Francuskoj. Međutim, bio je izgnan iz države za vreme vladavine Napoleona III. Godine 1851. živeo je u Briselu, od 1852. do 1855. živeo je na Džerziju, a od 1855. do 1870. i ponovo od 1872. do 1873. na Gernziju. Godine 1852. dobio je generalno pomilovanje i od tada je u dobrovoljnom egzilu. Igoovo rano detinjstvo bilo je ispunjeno velikim događajima. U veku pre njegova rođenja, u Francuskoj revoluciji dogodio se kraj dinastije Burbona, a sam Igo je doživeo uspon i pad Prve republike i nastanak Prvog carstva pod vođstvom Napoleona Bonaparte. Napoleon se proglasio carem kada je Igo imao samo 2 godine, a dinastija Burbona se vratila na tron pre Igoovog osamnaestog rođendana. Različiti politički i verski pogledi Igoovih roditelja odražavali su sile koje su se borile za prevlast u Francuskoj tokom celog njegova života; Igoov otac bio je visoko odlikovani oficir u Napoleonovoj vojsci, ateistički republikanac koji je smatrao Napoleona herojem, dok je njegova majka bila katolička rojalistkinja koja je po nekim pričama za ljubavnika izabrala generala Viktora Lahorija, koji je 1812. pogubljen zbog sumnje da je kovao planove protiv Napoleona. Sofi je sledila svog muža na zadatke u Italiju (gde je Leopold služio kao guverner provincije blizu Napulja) i u Španiju gde je vodio tri španske provincije. Svesna problema stalnog seljenja zbog vojnog života i zbog mogućnosti da je prevari njen neverni suprug, Sofi se 1803. privremeno rastala od Leopolda i nastanila u Parizu. Od tada je dominirala Igoovim obrazovanjem i razvojem. Rezultat toga bio je primetan u njegovim ranim pesmama i prozi čije su glavne teme bile kralj i vera. Tek kasnije, posmatrajući događaje koji su uzrokovale revoluciju 1848, Igo je odbacio katolički rojalizam i postao je pobornik republikanizma i slobode mišljenja. Rana poezija i proza Igo sa svojim starijim sinom Fransoa-Viktorom. Igoova kći Leopoldin. Kao i mnoge druge mlade pisce njegove generacije, Igoov uzor bio je Fransoa Rene de Šatobrijan, otac romantizma i jedna od najistaknutijih književnih ličnosti u Francuskoj za vreme 1800-ih. U svojoj mladosti, Igo je razvio tezu „Šatobrijan ili ništa“ i njegov kasniji život imao je jako velikih sličnosti sa životom njegovog prethodnika. Kao i Šatobrijan, Igo je podsticao i unapređivao razvoj romantizma. Postao je povezan s politikom kao heroj republikanizma i bio je izgnan iz domovine zbog svojih političkih mišljenja. Strast i elokvencija Igoovih ranijih dela donela mu je uspeh i slavu u mladosti. Njegova prva pesnička zbirka „Nove ode i različite pesme“ (Nouvelles Odes et Poésies Diverses) izdata je 1824. kada je Igo imao samo 23 godine, a donela mu je kraljevsku platu od Luja XVIII. Iako su se pesmama divili zbog njihovog spontanog zanosa i tečnosti, tek je iduća zbirka iz 1826. (Ode i balade) otkrila Igoa kao velikog i odličnog pesnika, majstora lirike i kreativne pesme. Protiv majčinih želja, mladi Igo se zaljubio i tajno verio sa prijateljicom iz detinjstva Adel Fuše (1803—1868). Zbog neobične bliskosti sa majkom, Igo se tek nakon njene smrti 1821. osećao slobodnim da se oženi sa Adel (to se dogodilo 1822). Svoje prvo dete, sina Leopolda, dobili su 1823, ali dete je preminulo još u detinjstvu. Igoova ostala deca su bila kćeri Leopoldin (rođena 28. avgusta 1824) i Adel (rođena 24. avgusta 1830), i dva sina Šarl (rođen 4. novembra 1828) i Fransoa-Viktor (rođen 28. oktobra 1828). Igo je svoj prvi roman, „Han Islanđanin“ (Han d`Islande) izdao 1823, a drugi roman „Bug-Žargal“, izdao je tri godine kasnije, 1826. U periodu između 1829. i 1840. Igo je izdao još 5 pesničkih zbirki (Les Orientales, 1829; Les Feuilles d`automne, 1831; Les Chants du crépuscule, 1835; Les Voix intérieures, 1837; i Les Rayons et les ombres, 1840) i tako utvrdio svoju reputaciju jednog od najvećih i najboljih lirskih pesnika svih vremena. Pozorišni rad Bitka za Ernani (1830) Igo nije tako brzo postigao uspeh sa svojim pozorišnim delima. Godine 1827. izdao je nikad izvedenu dramu „Kromvel“, koja je poznatija po autorovom predgovoru nego po samoj radnji (glomazna i duga drama smatrala se „neprikladnom za izvođenje“). U uvodu, Igo savetuje francuske pisce da se oslobode klasicističkog teatra i tako pokrenuo bitku između klasicizma i romantizma koja će nakon tog događaja trajati još godinama. Nakon „Kromvela“, 1828. usledila je drama „Ami Robsar“, jedna eksperimentalna drama iz Igoovog detinjstva koja je inspirisana istorijskim romanom „Kenilvort“ Voltera Skota. Producirao ju je njegov šuraka Pola Fušea, a ona je izvedena samo jednom pred više no nezahvalnom publikom i odmah skinuta sa pozornice. Prva Igoova drama koju je lično producirao bila je „Marion Delorme“. Iako je prvobitno zabranjena i cenzurisana zbog kritike monarhije, zabrana je skinuta, a premijera bez cenzure održana je 1829, ponovo bez uspeha. Međutim, sledeća drama koju je Igo napisao i producirao - „Ernani“ - pokazala se kao jedan od najuspešnijih i najpotresnijih događaja 19. veka na francuskoj pozorišnoj sceni. To se dogodilo već prve noći kada je postala poznata kao „Bitka za Ernani“. Danas je delo relativno nepoznato i ne pamti se osim kao podloga za Verdijevu istoimenu operu. No, u ono vreme, izvođenje predstave skoro se pretvorilo u rat između tada ključnih suparnika u francuskoj kulturi i društvu: klasicisti protiv romantičara, liberali protiv konformista i na kraju republikanci protiv rojalista. Dramu su novine uglavnom osudile, ali se ona izvodila pred punim pozorištem iz večeri u veče. Takođe je signalizirala da se Igoov koncept romantizma izrazito ispolitizovao: Igo je verovao da će isto kao što će i liberalizam osloboditi narod od patnji pod monarhijom i diktaturom, romantizam osloboditi umetnost od klasicizma. Glumica Žilijet Drue, Igoova ljubavnica Igo je 1832, inspirisan uspehom „Ernanija“, napisao još jednu dramu „Kralj se zabavlja“. Drama je zabranjena odmah nakon prvog izvođenja i to zbog istaknutog ismejavanja francuskog plemstva, ali je postala izuzetno popularna u štampanom obliku. Motivisan zabranom, Igo je svoju sledeću dramu „Lukrecija Bordžija“ napisao za samo 14 dana. Drama je izvedena tek 1833. i doživela je znatan uspeh. Gospođica Žorž (bivša Napoleonova ljubavnica) igrala je glavnu ulogu, a glumica Žilijet Drue igrala je jednu od sporednih uloga. Drue je kasnije imala vrlo važnu ulogu u Igoovom privatnom životu postavši njegova doživotna ljubavnica i muza. Iako je Igo imao mnogo ljubavnih avantura, čak je i Igoova supruga priznala da je Drue izuzetno povezana sa Viktorom i smatrala ju je delom proširene porodice. U Igoovoj sledećoj drami „Marija Tjudor“ iz 1833, Drue je igrala ulogu Džejn Grej, prethodnicu Marije Tudor. No, Drue nije bila pogodna za ovu ulogu i zamenjena je drugom glumicom odmah nakon prvog izvođenja. To je bila njena poslednja uloga na francuskoj pozornici. Od tada je svoj život posvetila Igou. Uz malu novčanu pomoć, postala je njegova sekretarica i saputnica za narednih 50 godina. Igoov „Angelo“ premijerno je izveden 1835. i doživeo je velik uspeh. Ubrzo nakon toga, grof od Orleana (brat kralja Luja-Filipa i veliki obožavatelj Igoovih dela) osnovao je novo pozorište da podrži izvođenje novih drama. Teatr de la renensans (Théâtre de la Renaissance) otvoren je u novembru 1838. i prva predstava koja se u njemu izvodila je „Ruj Blaz“. Iako se ta drama danas smatra jednim od Igoovih najboljih, u ono vreme nije bila baš dobro prihvaćena. Igo nije napisao novu dramu sve do 1843. Le Birgrav (Les Burgraves) je bila njegova poslednja prava drama. Prikazana je samo 33 puta i polako je gubila gledaoce, koji su išli da gledaju konkurentsku dramu. Iako je kasnije, 1862, napisao jednu kratku dramu „Torkemada“, ona nije izdata sve do 1882. i nije bila namenjena za izvođenje na pozornici. Ipak, Igoov interes za pozorište nije opao i 1864. je napisao dobro-prihvaćeni esej o Vilijamu Šekspiru, čiji je stil pokušao oponašati u svojim sopstvenim dramama. Zrela faza Ilustracija Alfreda Barbua iz prvog izdanja Bogorodičina crkva u Parizu (1831) Igoovo prvo delo za odrasle pojavilo se 1829, a odražavalo je oštru socijalnu savest koja će uveliko uticati na jedno od njegovih kasnijih dela. „Poslednji dani čoveka koji je osuđen na smrt“ je delo koje je imalo dubok uticaj na književnike kao što su Alber Kami, Čarls Dikens i Fjodor Dostojevski. „Klod Ge“, kratka dokumentarna priča o ubici iz stvarnog života koji je pogubljen u Francuskoj, pojavila se 1834, i kako je sam Igo tvrdio, ona je bila preteča njegovog najpoznatijeg dela „Jadnici“. Prvi Igoov pravi, dugi roman bio je izuzetno uspešna „Bogorodičina crkva u Parizu“, koji je objavljen 1831. i odmah je preveden na skoro sve evropske jezike. Jedan od efekata romana bila je popularizacija Bogorodičine crkve u Parizu, koja je os tada počela privlačiti na hiljade turista koji su pročitali roman. Knjiga je takođe inspirisala ljubav prema predrenesansnim građevinama, koje se od tada aktivno čuvaju. Portret Kozete koji je napravio Emil Bajar, slika je iz prvog izdanja „Jadnika“ (1862) Igo je počeo planove za svoj novi veliki roman o socijalnoj patnji i nepravdi za vreme 1830-ih, ali je bilo potrebno punih 17 godina kako bi se njegovo najpoznatije i najdugovječnije delo, „Jadnici“, realizovalo i konačno bilo objavljeno 1862. Sam autor je bio svestan da je njegov novi roman izvrstan i izdavanje je pripalo kupcu koji je najviše ponudio. Belgijska izdavačka kuća Lakroa & Verbekhoven prihvatila se marketinške kampanje, što je bilo neobično za to vreme, štampajući novinska izdanja dela punih 6 meseci pre njegovog objaljivanja. Prvobitno je izdala samo prvi deo dela („Fantina“), istovremeno izdavan u većim gradovima. Delovi knjige brzo su se rasprodali i imali su veliki uticaj na francusko društvo. Kritike dela sezale su od divljeg entuzijazma pa do intenzivnih osuda, no problemi koji su istaknuti u „Jadnicima“ ubrzo su se našli na dnevnom redu francuske Narodne skupštine. Taj roman je i dan danas još uvek popularan u celom svetu, adaptiran je za film, TV i muzičku scenu, a napisano je još i par knjiga koje se na neki način smatraju nastavcima romana. Igo se od socijalno-političkih problema udaljio u svom idućem romanu, Rabotnici na moru koji je izdat 1866. Uprkos tome, knjiga je dobro primljena, možda zbog prethodnog uspeha „Jadnika“. U romanu posvećenom kanalskom ostrvu Gernziju, na kojem je Igo proveo 15 godina izgnanstva, Igoovo opisivanje čovekove bitke sa morem i sa strašnim stvorenjima koje žive ispod površine izrodilo je novi trend u Parizu - lignje. Od jela i izložbi pa do šešira i zabava u simbolu lignje, Parižani su postali fascinirani tom životinjom koju su mnogi tada smatrali mističnom. Gernzijevska reč koja je korišćena u knjizi koristila se kako bi referisala na hobotnicu. Glavni lik dolazi sa ostrva Ume. Karikatura Onorea Domijea, na vrhuncu Igoovog političkog života: `Igo je najmračniji od svih velikih ozbiljnih ljudi.` (1849) Političko-socijalnim problemima vratio se u svom idućem delu, Čovek koji se smeje koje je objavljeno 1869. i koje je dalo kritični prikaz aristokratije. Ovaj roman nije bio toliko uspešan kao njegovi prethodnici te je sam Igo rekao da se povećava razlika između njega i njegovih književnih savremenika kao što su Gistav Flober i Emil Zola, čija su naturalistička dela postajala sve popularnija od Igoovih romantističkih dela. Njegov zadnji roman „Devedeset treća“, izdat 1874, bavio se problemom koji je Igo pre izbegavao: Vladavina terora za vreme Francuske revolucije. Iako je njegova popularnost opadala nakon što je roman izdat, mnogi „Devedeset treću“ smatraju jako moćnim delom koje je rame uz rame sa Igoovim prethodnim delima. Politički život i izgnanstvo Među stenama na Džerziju (1853-55) Nakon tri neuspešna pokušaja, Igo je 1841. prvi put izabran u Francusku akademiju i tako je utvrdio svoju važnu ulogu u francuskoj književnosti. Nakon toga se uveliko uključio u politički život i postao je veliki pobornik republike. Kralj Luj-Filip ga je 1841. postavio za kraljevskog geneaologa i time je ušao u Visoke odaje kao pir de frans (ekvivalent engleskog lorda) i na toj poziciji je govorio protiv smrtne kazne i socijalne nepravde, a zalagao se za slobodu štampe i samoupravu za Poljsku. Kasnije je izabran u zakonodavnu i ustavotvornu skupštinu, malo pre revoluciju 1848. i formiranja Druge francuske republike. Kada je Luj Napoleon (Napoleon III) preuzeo potpunu vlast 1851. i kada je doneo antiparlamentarni ustav Igo ga je otvoreno proglasio izdajicom sopstvene domovine. U strahu za život Igo beži u Brisel, pa na Džerzi, a sa porodicom se konačno smestio na jedno od ostrva u Lamanšu, Gernzi, tačnije u Otvil Haus gde je živeo u izgnanstvu do 1870. Dok je bio u egzilu, Igo je napisao svoje poznate pamflete protiv Napoleona III, „Napoleon mali“ i Priča o jednom zločinu. Pamfleti su zabranjeni u Francuskoj, ali uprkos tome su tamo imali velik uticaj. Igo je za vreme svog boravka na Gernziju napisao neka od svojih najpoznatijih dela, kao što su Jadnici i njegove vrlo cenjene zbirke poezije (Les Châtiments, 1853; Les Contemplations, 1856; i La Légende des siècles, 1859). Igo je jednom prilikom uverio vladu kraljice Viktorije da poštedi 6 Iraca smrtne kazne zbog terorističkih aktivnosti. Taj njegov čin je za posledicu imao uklanjanje smrtne kazne iz ženevskog, portugalskog i kolumbijskog ustava.[1]. Iako je Napoleon III izdao pomilovanje svim političkim izgnanicima 1859, Igo je odbio da se vrati jer bi to značilo da treba da povuče svoje kritike i izmeni mišljenje prema vladi i kralju. Tek kada je Napoleon III pao i nastala Treća republika, Igo se vratio u domovinu 1870, u kojoj je vrlo brzo izabran u Narodnu skupštinu i Senat. Verski pogledi Viktor Igo 1884. Igoovi verski pogledi radikalno su se menjali tokom njegovog života. Kao mladić bio je katolik i izražavao je veliko poštovanje prema crkvenoj hijerarhiji i autoritetu. Od tada se sve više odaljava od katolicizma i izražava veliko negodovanje prema papi i ima snažne antiklerikalne poglede. Tokom egzila postao je spiritualista, a kasnije je postao pobornik racionalnog deizma koji je bio sličan onome koji je podržavao Volter. Kada je jedan popisnik 1872. pitao Igoa da li je katolik, Igo je odgovorio: `Br. 1 slobodoumnik`. Igo za vreme svog „spiritualnog“ perioda na Gernziju (1855.) Igo nikad nije izgubio svoju antipatiju prema rimokatoličkoj crkvi uglavnom zbog njene ravnodušnosti za nedaće radnika koji su bili tlačeni od strane monarhije i možda zbog učestalosti kojom su se Igoova dela nalazila na papinoj listi „zabranjenih knjiga“ (Katolička štampa napala je Igoa čak 740 puta zbog „Jadnika“). Nakon smrti svojih sinova Karla i Fransoa-Viktora, Igo je zahtevao da se sahrane bez krstova i bez sveštenika, a isto tako je želeo da se i on sahrani. Iako je Igo verovao da je katolička dogma stara i umiruća, nikada nije direktno napao samu instituciju. Ostao je vrlo religiozan i do kraja života je verovao u moć i potrebu molitve. Igoov racionalizam se može naći u njegovim pesmama Torkemada (1869, koja govori o verskom fanatizmu), Papa (1878, nasilno antiklerikalna), Vere i vera (1880, u kojoj odbija korist crkava) i u onim posthumno izdatim Kraj Sotone i Bog (1886. i 1891, u kojoj hrišćanstvo predstavlja kao grifona, a racionalizam kao anđela). O veri je Igo rekao: „Vera prolazi, Bog ostaje” . Predvideo je da će hrišćanstvo postepeno nestati, ali da će ljudi i nakon toga verovati u `boga, dušu i odgovornost`. Poslednje godine i smrt Viktor Igo, autor: Alfons Legro Viktor Igo na odru, fotografija Feliksa Nadara. Kada se Igo 1870. vratio u Pariz, narod ga je slavio kao nacionalnog heroja. Uprkos svojoj popularnosti Igo je izgubio izbore za Narodnu skupštinu 1872. U vrlo kratkom periodu nakon neuspelih izbora Igo je dobio lakši moždani udar, doživeo je Opsadu Pariza, njegova ćerka je završila u ludnici, a istom periodu je izgubio i dva sina. Njegova druga ćerka, Leopoldin, utopila se u brodskoj nesreći 1843, supruga Adel umrla je 1868, a njegova verna ljubavnica Žilijet Drue umrla je 1883, samo dve godine pre njegove smrti. Uprkos velikim porodičnim gubicima Igo je istrajavao na političkim promenama. Dana 30. januara 1876. izabran je za člana novoosnovanog Senata. Njegova poslednja faza u političkom životu smatra se neuspelom. Igo je igrao ulogu tvrdoglavog starca i vrlo je malo učinio za svog boravka u Senatu. U februaru 1881. Igo je proslavio svoj 79. rođendan. U čast njegovog ulaska u osmu deceniju života, odana mu je jedna od najvećih počasti ikada odana jednom živom piscu. Proslava je započela 25. februara kada je Igo dobio vazu iz Sevra, tradicionalni dar za suverene. Dana 27. februara u njegovu čast je održana jedna od najvećih parada u francuskoj istoriji. Narod je marširao od Avenije Ejlo, pa do Jelisejskih polja i na kraju do samog centra Pariza. Narod je marširao 6 sati kako bi prošao kraj Igoovog stana iz koga je on povorku posmatrao sa prozora. Svaki detalj parade napravljen je i isplaniran samo za Igoa. Službeni vodiči su čak nosili i razdeljke kao aluziju na Kozetinu pesmu u Jadnicima. Viktor Igo je preminuo 22. maja 1885. u 83. godini života, i njegova smrt je bila popraćena javnim žalošću. U svetu ga ne cenimo samo kao izvrsnog književnika nego kao i državnika koji se borio za očuvanje celovitosti Treće Republike i demokratije u Francuskoj. Više od 2 miliona ljudi pridružilo se njegovoj pogrebnoj povorci koja je krenula od Trijumfalna kapija pa do Panteona gde je sahranjen. Crteži Zalazak sunca (1853-1855) Hobotnica sa inicijalima V. H. (1866) Vrlo malo ljudi zna da je Igo bio jednako uspešan u likovnoj umetnosti kao i u književnosti, stvorivši preko 4.000 crteža u svom životu. Iako mu je crtanje na početku bio samo hobi, ono počinje igrati jako veliku ulogu u njegovom životi nešto pre njegovog egzila, kada je doneo odluku da prestane pisati kako bi život posvetio politici. Crtanje je bio Igoov glavni kreativni izraz u periodu od 1848. do 1851. Igo je radio samo na papiru malog formata, koristeći uglavnom tamnosmeđi ili crni tuš sa malim dodacima bele i vrlo retko u boji. Njegovi sačuvani crteži su iznenađujuće uspešni i poprilično „moderni“ u svom stilu. Danas se njegove slike smatraju jednim od preteča nadrealizma i apstraktnog ekspresionizma. Igo se nije ustručavao koristiti dečje šablone, mrlje od tinte, čipke i druga pomagala, takođe često koristeći ugalj sa šibica i svoje prste radije nego olovke i četkice. Nekad je dodavao i kafu i čađ da bi postigao efekte koje želi. Govori se da je Igo često crtao levom rukom ili bez gledanja u papir, čak i dok je bio u spritualističkim seansama kako bi dopro do podsvesne misli. Taj njegov koncept je kasnije popularizirao Sigmund Frojd. Igo je svoje crteže držao podalje od javnosti u strahu da ne zasene njegov književni rad. Svoje crteže je voleo deliti porodici i prijateljima, najčešće kao ilustracije na ručno izrađenim razglednicama koje je slao za vreme svog egzila. Neka njegova dela izlagana su, i njima su se divili umetnici kao Vinsent van Gog i Ežen Delakroa, koji su se kasnije govorili, da je Igo postao likovni umetnik, a ne književnik, zasenio bi sve likovne umetnike svog veka. Spomenici Stanovnici Gernzija podigli su mu kip u Kendi vrtovima u uspomenu na njegov boravak na ostrvu. Grad Pariz očuvao je njegove stanove na Gernziju i u broju 6 plas de Vož u Parizu i pretvorio ih u muzeje. Kuća u Vijandenu (Luksemburg) u kojoj je boravio 1871. takođe je pretvorena u muzej. Viktor Igo se poštuje kao svetac u vijetnamskoj religiji (Kao Dai). Dela Oko četvrtine dela Viktora Igoa nastalih posle 1849. su politički angažovana. Njegovi stavovi često izgledaju kontradiktorni: Igo ima razumevanja za bogaćenje, ali je protiv socijalnih nejednakosti, liberal, ali protiv akumuliranja bogatstva. Igo prezire rat i borbu, ali poziva na oružje kada treba da se štiti demokratija. Više njegovih dela Vatikan je stavio u Spisak zabranjenih knjiga. Romani Bug-Žargal, 1826. Poslednji dan osuđenika na smrt (Le dernier jour d`un condamné), 1829. Han Islanđanin (Han d`Islande), 1831. Bogorodičina crkva u Parizu (Notre Dame de Paris), 1831. Klod Ge (Claude Gueux), 1834. Jadnici (Les Misérables), 1862. Rabotnici na moru (Les travailleurs de la mer), 1866. Čovek koji se smeje (L`homme qui rit), 1869. Devedeset treća (Quatre-vingt-treize), 1874. Drame Kromvel (sa programskim predgovorom), 1827. Marion Delorme, 1829. (osnova za operu Marion Delorme Amilkare Ponkjelija) Ernani, 1830. (osnova za operu Ernani Đuzepe Verdija, kod nas preveo Jovan Sterija Popović) Kralj se zabavlja, 1832. (osnova za operu Rigoleto Đuzepe Verdija) Lukrecija Bordžija, 1833. Marija Tjudor, 1833. Ruj Blaz, 1838. Polemike Napoleon Mali (O državi Napoleona III), 1851. Govori i apeli La défense du littoral (O zaštiti obale) La condition féminine (Žensko „stanje“) L`enseignement religieux (Religijsko učenje) Un plaidoyer contre la peine de mort (Izlaganje protiv smrtne kazne) Pour la Serbie (Za Srbiju) Zanimljivosti Viktor Igo pisao je vrlo dugačke rečenice; u romanu Jadnici jedna njegova rečenica proteže se na nekoliko stranica i ima 823 reči i 93 zareza.

Viktor Igo JadniciTvrdi povezEpski roman o iskupljenju, požrtvovanosti, ljubavi i patnji...Jadnici pripovedaju priču o Žanu Valžanu, koji je proveo devetnaest jezivih godina u zatvoru jer je ukrao veknu hleba. Pošto je izbavljen zahvaljujući dobročinstvu, pruža mu se prilika da spozna sreću, ukoliko bude uspeo da pomogne kćerki mlade Fantine. Međutim, istrajni policijski inspektor Žaver ne dozvoljava Žanu da pobegne od prošlosti.Na listi bestselera otkako je objavljen, roman Jadnici vešto prepliće lične sudbine sa turbulentnom istorijskom epohom u jedinsvenu, raskošnu i maštovitu dramatičnu priču o životnim nedaćama.Bezvremeno remek-delo. - GUARDIANJadnici (franc. Les Misérables) roman je Viktora Igoa u pet tomova, prvi put objavljen 1862. To je bio jedan od prvih bestselera u modernom izdavaštvu. Reč je o uzbudljivom moralističko-humanističkom romanu u kojem Igo oslikava široku društvenu fresku Francuske, doba posle Francuske revolucije i Napoleonovih ratova.Viktor Igo je napisao Jadnike za vreme egzila na ostrvu Džersi (1860—1862).Viktor Mari Igo (franc. Victor Marie Hugo; Bezanson, 26. februar 1802 — Pariz, 22. maj 1885) bio je veliki francuski pisac i predvodnik mnogih književnih i političkih generacija.[1] Za njegovo ime vezan je nastanak francuske romantičarske književnosti. Viktor Igo je je bio pesnik, romansijer i dramski pisac. Bio je aktivan učesnik političkog života Francuske.Igo je rano stekao književnu slavu koja ga je pratila sve vreme njegovog dugog života. U petnaestoj godini njegove stihove su zapazili i pohvalili najviši članovi Francuske akademije, a već u osamnaestoj je primljen za člana Akademije u Tuluzu. Njegova slava je rasla i on je od ugledanja na velika imena francuskog klasicizma prešao na originalno književno stvaralaštvo. Igo je tada nastupao kao otvoreni pristalica novih, romantičarskih strujanja u književnosti. Čuveni predgovor drami Kromvel smatra se manifestom romantizma. U njemu Igo zahteva da nova književnost bude osećajna, a ne racionalna, da deluje snagom reči i osećanja, a ne propisanom formom i ukočenom konstrukcijom. Pisci klasičari su reagovali vatreno i oholo, ali romantičarska književna je već bila prodrla u život i zatalasala mlade književne generacije.Slavni pisac je ostao veran svojim idejama do kraja života. Takav je bio i posle povratka u Francusku, kada se pariski proleterijat 1871. godine obračunao sa buržoazijom i rojalistima. Zalagao za human tretman prema pohvatanim revolucionarima nakon poraza Pariske komune. I u kasnim godinama života Igo je bio aktivan u književnom radu, stvarao nova dela i postao idol celog francuskog naroda. U takvoj slavi je i umro, u dubokoj starosti – 1885. godine.Igo je jedno od najvećih imena francuske kulturne istorije. Uspeo je da stvori izuzetno obimno književno delo i da u njemu, pored najličnijih raspoloženja, izrazi opšteljudske težnje i ideale svoga doba. Zato se to delo ocenjuje kao najlepša himna životu i ljudskom pravu na sreću i slobodu.Viktor-Mari Igo je rođen 26. februara 1802. u Bezansonu kao treći sin Žozefa Leopolda Sigisberta Igoa (1773–1828) i njegove supruge Sofi Trebuše (1772—1821). Većinu života proveo je u rodnoj Francuskoj. Međutim, bio je izgnan iz države za vreme vladavine Napoleona III. Godine 1851. živeo je u Briselu, od 1852. do 1855. živeo je na Džerziju, a od 1855. do 1870. i ponovo od 1872. do 1873. na Gernziju. Godine 1852. dobio je generalno pomilovanje i od tada je u dobrovoljnom egzilu.Igoovo rano detinjstvo bilo je ispunjeno velikim događajima. U veku pre njegova rođenja, u Francuskoj revoluciji dogodio se kraj dinastije Burbona, a sam Igo je doživeo uspon i pad Prve republike i nastanak Prvog carstva pod vođstvom Napoleona Bonaparte. Napoleon se proglasio carem kada je Igo imao samo 2 godine, a dinastija Burbona se vratila na tron pre Igoovog osamnaestog rođendana. Različiti politički i verski pogledi Igoovih roditelja odražavali su sile koje su se borile za prevlast u Francuskoj tokom celog njegova života; Igoov otac bio je visoko odlikovani oficir u Napoleonovoj vojsci, ateistički republikanac koji je smatrao Napoleona herojem, dok je njegova majka bila katolička rojalistkinja koja je po nekim pričama za ljubavnika izabrala generala Viktora Lahorija, koji je 1812. pogubljen zbog sumnje da je kovao planove protiv Napoleona.Sofi je sledila svog muža na zadatke u Italiju (gde je Leopold služio kao guverner provincije blizu Napulja) i u Španiju gde je vodio tri španske provincije. Svesna problema stalnog seljenja zbog vojnog života i zbog mogućnosti da je prevari njen neverni suprug, Sofi se 1803. privremeno rastala od Leopolda i nastanila u Parizu. Od tada je dominirala Igoovim obrazovanjem i razvojem. Rezultat toga bio je primetan u njegovim ranim pesmama i prozi čije su glavne teme bile kralj i vera. Tek kasnije, posmatrajući događaje koji su uzrokovale revoluciju 1848, Igo je odbacio katolički rojalizam i postao je pobornik republikanizma i slobode mišljenja.Rana poezija i prozaIgo sa svojim starijim sinom Fransoa-Viktorom.Igoova kći Leopoldin.Kao i mnoge druge mlade pisce njegove generacije, Igoov uzor bio je Fransoa Rene de Šatobrijan, otac romantizma i jedna od najistaknutijih književnih ličnosti u Francuskoj za vreme 1800-ih. U svojoj mladosti, Igo je razvio tezu „Šatobrijan ili ništa“ i njegov kasniji život imao je jako velikih sličnosti sa životom njegovog prethodnika. Kao i Šatobrijan, Igo je podsticao i unapređivao razvoj romantizma. Postao je povezan s politikom kao heroj republikanizma i bio je izgnan iz domovine zbog svojih političkih mišljenja.Strast i elokvencija Igoovih ranijih dela donela mu je uspeh i slavu u mladosti. Njegova prva pesnička zbirka „Nove ode i različite pesme“ (Nouvelles Odes et Poésies Diverses) izdata je 1824. kada je Igo imao samo 23 godine, a donela mu je kraljevsku platu od Luja XVIII. Iako su se pesmama divili zbog njihovog spontanog zanosa i tečnosti, tek je iduća zbirka iz 1826. (Ode i balade) otkrila Igoa kao velikog i odličnog pesnika, majstora lirike i kreativne pesme.Protiv majčinih želja, mladi Igo se zaljubio i tajno verio sa prijateljicom iz detinjstva Adel Fuše (1803—1868). Zbog neobične bliskosti sa majkom, Igo se tek nakon njene smrti 1821. osećao slobodnim da se oženi sa Adel (to se dogodilo 1822). Svoje prvo dete, sina Leopolda, dobili su 1823, ali dete je preminulo još u detinjstvu. Igoova ostala deca su bila kćeri Leopoldin (rođena 28. avgusta 1824) i Adel (rođena 24. avgusta 1830), i dva sina Šarl (rođen 4. novembra 1828) i Fransoa-Viktor (rođen 28. oktobra 1828). Igo je svoj prvi roman, „Han Islanđanin“ (Han d`Islande) izdao 1823, a drugi roman „Bug-Žargal“, izdao je tri godine kasnije, 1826. U periodu između 1829. i 1840. Igo je izdao još 5 pesničkih zbirki (Les Orientales, 1829; Les Feuilles d`automne, 1831; Les Chants du crépuscule, 1835; Les Voix intérieures, 1837; i Les Rayons et les ombres, 1840) i tako utvrdio svoju reputaciju jednog od najvećih i najboljih lirskih pesnika svih vremena.Pozorišni radBitka za Ernani (1830)Igo nije tako brzo postigao uspeh sa svojim pozorišnim delima. Godine 1827. izdao je nikad izvedenu dramu „Kromvel“, koja je poznatija po autorovom predgovoru nego po samoj radnji (glomazna i duga drama smatrala se „neprikladnom za izvođenje“). U uvodu, Igo savetuje francuske pisce da se oslobode klasicističkog teatra i tako pokrenuo bitku između klasicizma i romantizma koja će nakon tog događaja trajati još godinama. Nakon „Kromvela“, 1828. usledila je drama „Ami Robsar“, jedna eksperimentalna drama iz Igoovog detinjstva koja je inspirisana istorijskim romanom „Kenilvort“ Voltera Skota. Producirao ju je njegov šuraka Pola Fušea, a ona je izvedena samo jednom pred više no nezahvalnom publikom i odmah skinuta sa pozornice.Prva Igoova drama koju je lično producirao bila je „Marion Delorme“. Iako je prvobitno zabranjena i cenzurisana zbog kritike monarhije, zabrana je skinuta, a premijera bez cenzure održana je 1829, ponovo bez uspeha. Međutim, sledeća drama koju je Igo napisao i producirao - „Ernani“ - pokazala se kao jedan od najuspešnijih i najpotresnijih događaja 19. veka na francuskoj pozorišnoj sceni. To se dogodilo već prve noći kada je postala poznata kao „Bitka za Ernani“. Danas je delo relativno nepoznato i ne pamti se osim kao podloga za Verdijevu istoimenu operu. No, u ono vreme, izvođenje predstave skoro se pretvorilo u rat između tada ključnih suparnika u francuskoj kulturi i društvu: klasicisti protiv romantičara, liberali protiv konformista i na kraju republikanci protiv rojalista. Dramu su novine uglavnom osudile, ali se ona izvodila pred punim pozorištem iz večeri u veče. Takođe je signalizirala da se Igoov koncept romantizma izrazito ispolitizovao: Igo je verovao da će isto kao što će i liberalizam osloboditi narod od patnji pod monarhijom i diktaturom, romantizam osloboditi umetnost od klasicizma.Glumica Žilijet Drue, Igoova ljubavnicaIgo je 1832, inspirisan uspehom „Ernanija“, napisao još jednu dramu „Kralj se zabavlja“. Drama je zabranjena odmah nakon prvog izvođenja i to zbog istaknutog ismejavanja francuskog plemstva, ali je postala izuzetno popularna u štampanom obliku. Motivisan zabranom, Igo je svoju sledeću dramu „Lukrecija Bordžija“ napisao za samo 14 dana. Drama je izvedena tek 1833. i doživela je znatan uspeh. Gospođica Žorž (bivša Napoleonova ljubavnica) igrala je glavnu ulogu, a glumica Žilijet Drue igrala je jednu od sporednih uloga. Drue je kasnije imala vrlo važnu ulogu u Igoovom privatnom životu postavši njegova doživotna ljubavnica i muza. Iako je Igo imao mnogo ljubavnih avantura, čak je i Igoova supruga priznala da je Drue izuzetno povezana sa Viktorom i smatrala ju je delom proširene porodice. U Igoovoj sledećoj drami „Marija Tjudor“ iz 1833, Drue je igrala ulogu Džejn Grej, prethodnicu Marije Tudor. No, Drue nije bila pogodna za ovu ulogu i zamenjena je drugom glumicom odmah nakon prvog izvođenja. To je bila njena poslednja uloga na francuskoj pozornici. Od tada je svoj život posvetila Igou. Uz malu novčanu pomoć, postala je njegova sekretarica i saputnica za narednih 50 godina.Igoov „Angelo“ premijerno je izveden 1835. i doživeo je velik uspeh. Ubrzo nakon toga, grof od Orleana (brat kralja Luja-Filipa i veliki obožavatelj Igoovih dela) osnovao je novo pozorište da podrži izvođenje novih drama. Teatr de la renensans (Théâtre de la Renaissance) otvoren je u novembru 1838. i prva predstava koja se u njemu izvodila je „Ruj Blaz“. Iako se ta drama danas smatra jednim od Igoovih najboljih, u ono vreme nije bila baš dobro prihvaćena. Igo nije napisao novu dramu sve do 1843. Le Birgrav (Les Burgraves) je bila njegova poslednja prava drama. Prikazana je samo 33 puta i polako je gubila gledaoce, koji su išli da gledaju konkurentsku dramu. Iako je kasnije, 1862, napisao jednu kratku dramu „Torkemada“, ona nije izdata sve do 1882. i nije bila namenjena za izvođenje na pozornici. Ipak, Igoov interes za pozorište nije opao i 1864. je napisao dobro-prihvaćeni esej o Vilijamu Šekspiru, čiji je stil pokušao oponašati u svojim sopstvenim dramama.Zrela fazaIlustracija Alfreda Barbua iz prvog izdanja Bogorodičina crkva u Parizu (1831)Igoovo prvo delo za odrasle pojavilo se 1829, a odražavalo je oštru socijalnu savest koja će uveliko uticati na jedno od njegovih kasnijih dela. „Poslednji dani čoveka koji je osuđen na smrt“ je delo koje je imalo dubok uticaj na književnike kao što su Alber Kami, Čarls Dikens i Fjodor Dostojevski. „Klod Ge“, kratka dokumentarna priča o ubici iz stvarnog života koji je pogubljen u Francuskoj, pojavila se 1834, i kako je sam Igo tvrdio, ona je bila preteča njegovog najpoznatijeg dela „Jadnici“. Prvi Igoov pravi, dugi roman bio je izuzetno uspešna „Bogorodičina crkva u Parizu“, koji je objavljen 1831. i odmah je preveden na skoro sve evropske jezike. Jedan od efekata romana bila je popularizacija Bogorodičine crkve u Parizu, koja je os tada počela privlačiti na hiljade turista koji su pročitali roman. Knjiga je takođe inspirisala ljubav prema predrenesansnim građevinama, koje se od tada aktivno čuvaju.Portret Kozete koji je napravio Emil Bajar, slika je iz prvog izdanja „Jadnika“ (1862)Igo je počeo planove za svoj novi veliki roman o socijalnoj patnji i nepravdi za vreme 1830-ih, ali je bilo potrebno punih 17 godina kako bi se njegovo najpoznatije i najdugovječnije delo, „Jadnici“, realizovalo i konačno bilo objavljeno 1862. Sam autor je bio svestan da je njegov novi roman izvrstan i izdavanje je pripalo kupcu koji je najviše ponudio. Belgijska izdavačka kuća Lakroa & Verbekhoven prihvatila se marketinške kampanje, što je bilo neobično za to vreme, štampajući novinska izdanja dela punih 6 meseci pre njegovog objaljivanja. Prvobitno je izdala samo prvi deo dela („Fantina“), istovremeno izdavan u većim gradovima. Delovi knjige brzo su se rasprodali i imali su veliki uticaj na francusko društvo. Kritike dela sezale su od divljeg entuzijazma pa do intenzivnih osuda, no problemi koji su istaknuti u „Jadnicima“ ubrzo su se našli na dnevnom redu francuske Narodne skupštine. Taj roman je i dan danas još uvek popularan u celom svetu, adaptiran je za film, TV i muzičku scenu, a napisano je još i par knjiga koje se na neki način smatraju nastavcima romana.Igo se od socijalno-političkih problema udaljio u svom idućem romanu, Rabotnici na moru koji je izdat 1866. Uprkos tome, knjiga je dobro primljena, možda zbog prethodnog uspeha „Jadnika“. U romanu posvećenom kanalskom ostrvu Gernziju, na kojem je Igo proveo 15 godina izgnanstva, Igoovo opisivanje čovekove bitke sa morem i sa strašnim stvorenjima koje žive ispod površine izrodilo je novi trend u Parizu - lignje. Od jela i izložbi pa do šešira i zabava u simbolu lignje, Parižani su postali fascinirani tom životinjom koju su mnogi tada smatrali mističnom. Gernzijevska reč koja je korišćena u knjizi koristila se kako bi referisala na hobotnicu. Glavni lik dolazi sa ostrva Ume.Karikatura Onorea Domijea, na vrhuncu Igoovog političkog života: `Igo je najmračniji od svih velikih ozbiljnih ljudi.` (1849)Političko-socijalnim problemima vratio se u svom idućem delu, Čovek koji se smeje koje je objavljeno 1869. i koje je dalo kritični prikaz aristokratije. Ovaj roman nije bio toliko uspešan kao njegovi prethodnici te je sam Igo rekao da se povećava razlika između njega i njegovih književnih savremenika kao što su Gistav Flober i Emil Zola, čija su naturalistička dela postajala sve popularnija od Igoovih romantističkih dela. Njegov zadnji roman „Devedeset treća“, izdat 1874, bavio se problemom koji je Igo pre izbegavao: Vladavina terora za vreme Francuske revolucije. Iako je njegova popularnost opadala nakon što je roman izdat, mnogi „Devedeset treću“ smatraju jako moćnim delom koje je rame uz rame sa Igoovim prethodnim delima.Politički život i izgnanstvoMeđu stenama na Džerziju (1853-55)Nakon tri neuspešna pokušaja, Igo je 1841. prvi put izabran u Francusku akademiju i tako je utvrdio svoju važnu ulogu u francuskoj književnosti. Nakon toga se uveliko uključio u politički život i postao je veliki pobornik republike. Kralj Luj-Filip ga je 1841. postavio za kraljevskog geneaologa i time je ušao u Visoke odaje kao pir de frans (ekvivalent engleskog lorda) i na toj poziciji je govorio protiv smrtne kazne i socijalne nepravde, a zalagao se za slobodu štampe i samoupravu za Poljsku. Kasnije je izabran u zakonodavnu i ustavotvornu skupštinu, malo pre revoluciju 1848. i formiranja Druge francuske republike.Kada je Luj Napoleon (Napoleon III) preuzeo potpunu vlast 1851. i kada je doneo antiparlamentarni ustav Igo ga je otvoreno proglasio izdajicom sopstvene domovine. U strahu za život Igo beži u Brisel, pa na Džerzi, a sa porodicom se konačno smestio na jedno od ostrva u Lamanšu, Gernzi, tačnije u Otvil Haus gde je živeo u izgnanstvu do 1870.Dok je bio u egzilu, Igo je napisao svoje poznate pamflete protiv Napoleona III, „Napoleon mali“ i Priča o jednom zločinu. Pamfleti su zabranjeni u Francuskoj, ali uprkos tome su tamo imali velik uticaj. Igo je za vreme svog boravka na Gernziju napisao neka od svojih najpoznatijih dela, kao što su Jadnici i njegove vrlo cenjene zbirke poezije (Les Châtiments, 1853; Les Contemplations, 1856; i La Légende des siècles, 1859).Igo je jednom prilikom uverio vladu kraljice Viktorije da poštedi 6 Iraca smrtne kazne zbog terorističkih aktivnosti. Taj njegov čin je za posledicu imao uklanjanje smrtne kazne iz ženevskog, portugalskog i kolumbijskog ustava.[1].Iako je Napoleon III izdao pomilovanje svim političkim izgnanicima 1859, Igo je odbio da se vrati jer bi to značilo da treba da povuče svoje kritike i izmeni mišljenje prema vladi i kralju. Tek kada je Napoleon III pao i nastala Treća republika, Igo se vratio u domovinu 1870, u kojoj je vrlo brzo izabran u Narodnu skupštinu i Senat.Verski poglediViktor Igo 1884.Igoovi verski pogledi radikalno su se menjali tokom njegovog života. Kao mladić bio je katolik i izražavao je veliko poštovanje prema crkvenoj hijerarhiji i autoritetu. Od tada se sve više odaljava od katolicizma i izražava veliko negodovanje prema papi i ima snažne antiklerikalne poglede. Tokom egzila postao je spiritualista, a kasnije je postao pobornik racionalnog deizma koji je bio sličan onome koji je podržavao Volter. Kada je jedan popisnik 1872. pitao Igoa da li je katolik, Igo je odgovorio: `Br. 1 slobodoumnik`.Igo za vreme svog „spiritualnog“ perioda na Gernziju (1855.)Igo nikad nije izgubio svoju antipatiju prema rimokatoličkoj crkvi uglavnom zbog njene ravnodušnosti za nedaće radnika koji su bili tlačeni od strane monarhije i možda zbog učestalosti kojom su se Igoova dela nalazila na papinoj listi „zabranjenih knjiga“ (Katolička štampa napala je Igoa čak 740 puta zbog „Jadnika“). Nakon smrti svojih sinova Karla i Fransoa-Viktora, Igo je zahtevao da se sahrane bez krstova i bez sveštenika, a isto tako je želeo da se i on sahrani. Iako je Igo verovao da je katolička dogma stara i umiruća, nikada nije direktno napao samu instituciju. Ostao je vrlo religiozan i do kraja života je verovao u moć i potrebu molitve.Igoov racionalizam se može naći u njegovim pesmama Torkemada (1869, koja govori o verskom fanatizmu), Papa (1878, nasilno antiklerikalna), Vere i vera (1880, u kojoj odbija korist crkava) i u onim posthumno izdatim Kraj Sotone i Bog (1886. i 1891, u kojoj hrišćanstvo predstavlja kao grifona, a racionalizam kao anđela).O veri je Igo rekao:„Vera prolazi, Bog ostaje”. Predvideo je da će hrišćanstvo postepeno nestati, ali da će ljudi i nakon toga verovati u `boga, dušu i odgovornost`.Poslednje godine i smrtViktor Igo, autor: Alfons LegroViktor Igo na odru, fotografija Feliksa Nadara.Kada se Igo 1870. vratio u Pariz, narod ga je slavio kao nacionalnog heroja. Uprkos svojoj popularnosti Igo je izgubio izbore za Narodnu skupštinu 1872. U vrlo kratkom periodu nakon neuspelih izbora Igo je dobio lakši moždani udar, doživeo je Opsadu Pariza, njegova ćerka je završila u ludnici, a istom periodu je izgubio i dva sina. Njegova druga ćerka, Leopoldin, utopila se u brodskoj nesreći 1843, supruga Adel umrla je 1868, a njegova verna ljubavnica Žilijet Drue umrla je 1883, samo dve godine pre njegove smrti. Uprkos velikim porodičnim gubicima Igo je istrajavao na političkim promenama. Dana 30. januara 1876. izabran je za člana novoosnovanog Senata. Njegova poslednja faza u političkom životu smatra se neuspelom. Igo je igrao ulogu tvrdoglavog starca i vrlo je malo učinio za svog boravka u Senatu.U februaru 1881. Igo je proslavio svoj 79. rođendan. U čast njegovog ulaska u osmu deceniju života, odana mu je jedna od najvećih počasti ikada odana jednom živom piscu. Proslava je započela 25. februara kada je Igo dobio vazu iz Sevra, tradicionalni dar za suverene. Dana 27. februara u njegovu čast je održana jedna od najvećih parada u francuskoj istoriji. Narod je marširao od Avenije Ejlo, pa do Jelisejskih polja i na kraju do samog centra Pariza. Narod je marširao 6 sati kako bi prošao kraj Igoovog stana iz koga je on povorku posmatrao sa prozora. Svaki detalj parade napravljen je i isplaniran samo za Igoa. Službeni vodiči su čak nosili i razdeljke kao aluziju na Kozetinu pesmu u Jadnicima.Viktor Igo je preminuo 22. maja 1885. u 83. godini života, i njegova smrt je bila popraćena javnim žalošću. U svetu ga ne cenimo samo kao izvrsnog književnika nego kao i državnika koji se borio za očuvanje celovitosti Treće Republike i demokratije u Francuskoj. Više od 2 miliona ljudi pridružilo se njegovoj pogrebnoj povorci koja je krenula od Trijumfalna kapija pa do Panteona gde je sahranjen.CrtežiZalazak sunca (1853-1855)Hobotnica sa inicijalima V. H. (1866)Vrlo malo ljudi zna da je Igo bio jednako uspešan u likovnoj umetnosti kao i u književnosti, stvorivši preko 4.000 crteža u svom životu.Iako mu je crtanje na početku bio samo hobi, ono počinje igrati jako veliku ulogu u njegovom životi nešto pre njegovog egzila, kada je doneo odluku da prestane pisati kako bi život posvetio politici. Crtanje je bio Igoov glavni kreativni izraz u periodu od 1848. do 1851.Igo je radio samo na papiru malog formata, koristeći uglavnom tamnosmeđi ili crni tuš sa malim dodacima bele i vrlo retko u boji. Njegovi sačuvani crteži su iznenađujuće uspešni i poprilično „moderni“ u svom stilu. Danas se njegove slike smatraju jednim od preteča nadrealizma i apstraktnog ekspresionizma.Igo se nije ustručavao koristiti dečje šablone, mrlje od tinte, čipke i druga pomagala, takođe često koristeći ugalj sa šibica i svoje prste radije nego olovke i četkice. Nekad je dodavao i kafu i čađ da bi postigao efekte koje želi. Govori se da je Igo često crtao levom rukom ili bez gledanja u papir, čak i dok je bio u spritualističkim seansama kako bi dopro do podsvesne misli. Taj njegov koncept je kasnije popularizirao Sigmund Frojd.Igo je svoje crteže držao podalje od javnosti u strahu da ne zasene njegov književni rad. Svoje crteže je voleo deliti porodici i prijateljima, najčešće kao ilustracije na ručno izrađenim razglednicama koje je slao za vreme svog egzila. Neka njegova dela izlagana su, i njima su se divili umetnici kao Vinsent van Gog i Ežen Delakroa, koji su se kasnije govorili, da je Igo postao likovni umetnik, a ne književnik, zasenio bi sve likovne umetnike svog veka.SpomeniciStanovnici Gernzija podigli su mu kip u Kendi vrtovima u uspomenu na njegov boravak na ostrvu.Grad Pariz očuvao je njegove stanove na Gernziju i u broju 6 plas de Vož u Parizu i pretvorio ih u muzeje. Kuća u Vijandenu (Luksemburg) u kojoj je boravio 1871. takođe je pretvorena u muzej.Viktor Igo se poštuje kao svetac u vijetnamskoj religiji (Kao Dai).DelaOko četvrtine dela Viktora Igoa nastalih posle 1849. su politički angažovana. Njegovi stavovi često izgledaju kontradiktorni: Igo ima razumevanja za bogaćenje, ali je protiv socijalnih nejednakosti, liberal, ali protiv akumuliranja bogatstva. Igo prezire rat i borbu, ali poziva na oružje kada treba da se štiti demokratija. Više njegovih dela Vatikan je stavio u Spisak zabranjenih knjiga.RomaniBug-Žargal, 1826.Poslednji dan osuđenika na smrt (Le dernier jour d`un condamné), 1829.Han Islanđanin (Han d`Islande), 1831.Bogorodičina crkva u Parizu (Notre Dame de Paris), 1831.Klod Ge (Claude Gueux), 1834.Jadnici (Les Misérables), 1862.Rabotnici na moru (Les travailleurs de la mer), 1866.Čovek koji se smeje (L`homme qui rit), 1869.Devedeset treća (Quatre-vingt-treize), 1874.DrameKromvel (sa programskim predgovorom), 1827.Marion Delorme, 1829. (osnova za operu Marion Delorme Amilkare Ponkjelija)Ernani, 1830. (osnova za operu Ernani Đuzepe Verdija, kod nas preveo Jovan Sterija Popović)Kralj se zabavlja, 1832. (osnova za operu Rigoleto Đuzepe Verdija)Lukrecija Bordžija, 1833.Marija Tjudor, 1833.Ruj Blaz, 1838.PolemikeNapoleon Mali (O državi Napoleona III), 1851.Govori i apeliLa défense du littoral (O zaštiti obale)La condition féminine (Žensko „stanje“)L`enseignement religieux (Religijsko učenje)Un plaidoyer contre la peine de mort (Izlaganje protiv smrtne kazne)Pour la Serbie (Za Srbiju)ZanimljivostiViktor Igo pisao je vrlo dugačke rečenice; u romanu Jadnici jedna njegova rečenica proteže se na nekoliko stranica i ima 823 reči i 93 zareza.4/20