Notna zbirka za ljubitelje narodne muzike, profesionalce i amatere, sadrži 417 zapisa pesama Vojvodine stare, a isto tako i pesme komponovane u duhu muzičke tradicije Srba u Vojvodini u 19. i prvoj polovini 20. veka. Ideja za naslov albuma proistekla je iz pesme Veljka Petrovića „Vojvodino stara, zar ti nemaš stida". Dele se te pesme na muške i ženske, svečarske, posleničke (pesme za rad), svatovske, ljubavne, bećarske, lumperaške... A znate li kakve su to rojtanske pesme? Priređivač zbirke upoznaje čitaoce sa istorijskim kontekstom i analizom muzičkog nasleđa Srba sa prostora Vojvodine stare, koja se prostirala i na delovima danas susednih država, tokom protekla dva veka. U zbirci se nalaze i varoške pesme nastale na stihovima srpskih vojvođanskih pesnika Jovana Subotića, Vasilija Vase Živkovića, Jovana Jovanovića Zmaja, Branka Radičevića, Mite Popovića... Pesme su obrađivali, za glas i klavir ili mešoviti hor, Kornelije Stanković, Franjo Kuhač, Stevan Stojanović Mokranjac, Petar Konjović... Format: 15.5x22.5 cm Broj strana: 477 Pismo: ćirilica Povez: broširan ISBN: 978-86-6195-176-3 Izdavač/ Saizdavač: RTS, JMU Radio-televizija Vojvodine

odlično očuvana ploča Sava Vukosavljev je jedan od najznačajnijih vojvođanskih savremenih kompozitora i etnomuzikologa. A1 Partizanska Rapsodija Br. 2 (Vojvođanska) A2 Devojčica Sa Letkom A3 Končertino Za Brač Solo I Tamburaški Orkestar A4 Vesele Sanke, Skerco A5 Razvilo Se Kolo Vojvodinom B1 Fijakerist B2 Tako Će I Biti B3 Srce B4 Reke I Ja B5 Ej, Da Mogu... ДА није било Саве Вукосављева (Змајево 1914 - Нови Сад 1996), тамбурашка музика у Војводини не би доживела толики процват нити би било чувеног Тамбурашког оркестра Радио Новог Сада, онаквог каквог га се сећамо из времена највећих успеха и достигнућа. То између осталог наводи Сима С. Матић, новосадски издавач и поклоник тамбурашке музике, који је заједно са новинаром Бориславом Хложаном приредио књигу `Композитор и диригент Сава Вукосављев`, с поднасловом `Живот посвећен тамбури`, недавно објављену у издању `Тиског цвета`. - Штета је што ова монографија није настала раније, када је било више живих сведока чика Савиног стваралаштва и његових сарадника - додаје Матић, уз напомену да се са именом тог значајног уметника сусрео још у својој раној младости у родној Ади, где је у локалном омладинском оркестру и сам свирао прим-тамбурицу. Аутори су, ипак, успели да прикупе врло упечатљива и занимљива сећања бројних познавалаца и поштовалаца дела композитора, диригента, етномузиколога, тамбураша, чије се композиције и данас радо изводе. Тако књижевник Милутин Ж. Павлов, присећајући се својих сусрета са Вукосављевом, бележи како је Сава волео да прича о `светлуцавом тамбурашком приму, о равничарској тамбурашкој бисерници`. - Усред те приче скидао би са своје седе главе свој нахерени качкет боје беле кафе. Милан Миња Вукосављев, у сећањима на свога оца, наводи да је Сава одрастао у сиромашној сеоској породици у бачком Змајеву где је одмалена, слушајући свирце у дединој кафани, заволео тамбуру. Пре Другог светског рата радио је као учитељ у родном и другим местима Бачке и Баната, а током мађарске окупације се, као предратни официр, са породицом склонио у Стојник код Аранђеловца. Прикључио се касније 53. Војвођанској бригади НОВ. Године 1957. долази у Радио Нови Сад и активно учествује у стварању радијског тамбурашког оркестра, којем је дао снажан печат као уметнички руководилац. Новосадски тамбураши прославили су тамбурицу широм света, на бројним успешним турнејама и гостовањима - истиче Миња Вукосављев, подсетивши на то да је састав с Јаником Балажом, који је свирао у `Скупљачима перја`, одушевио француску и светску публику многобројним наступима у париској `Олимпији` и широм Француске, после тријумфа тог нашег филма на чувеном фестивалу у Кану. Остао је забележен и Савин изузетан педагошки рад, посебно његово залагање да тамбура буде заступљена у нашим музичким школама. КОМПОЗИЦИЈЕ САВИНЕ композиције и аранжмани `Велико бачко коло`, `Сремска рапсодија`, `Да се повеземо`, `Дођи драга`, `Развило се коло Војводине`, `Срца`, `Еј, да могу`... на репертоару су и данашњих оркестара, а често се могу чути и на таласима радио-станица. СВИРАЛИ И У БЕЛОЈ КУЋИ НАЈИМПРЕСИВНИЈА турнеја Великог тамбурашког оркестра Радио Новог Сада, под управом Саве Вукосављева, била је она у САД 1972. године. - Новосадски музичари свирали су и у Белој кући, пред председником Никсоном, а неколико дана касније имали су незаборавни наступ у Питсбургу, испраћени овацијама неколико хиљада наших исељеника - бележи Борислав Хложан. ... classical contemorary avantgarde dubravko detoni erno kiraly vladan radovanović katalin ladik vojvođanska muzika vojvodina etnomuzikologija nada kolundzija

Notna zbirka za ljubitelje narodne muzike, profesionalce i amatere, sadrži 417 zapisa pesama Vojvodine stare, a isto tako i pesme komponovane u duhu muzičke tradicije Srba u Vojvodini u 19. i prvoj polovini 20. veka. Ideja za naslov albuma proistekla je iz pesme Veljka Petrovića „Vojvodino stara, zar ti nemaš stida". Dele se te pesme na muške i ženske, svečarske, posleničke (pesme za rad), svatovske, ljubavne, bećarske, lumperaške... A znate li kakve su to rojtanske pesme? Priređivač zbirke upoznaje čitaoce sa istorijskim kontekstom i analizom muzičkog nasleđa Srba sa prostora Vojvodine stare, koja se prostirala i na delovima danas susednih država, tokom protekla dva veka. U zbirci se nalaze i varoške pesme nastale na stihovima srpskih vojvođanskih pesnika Jovana Subotića, Vasilija Vase Živkovića, Jovana Jovanovića Zmaja, Branka Radičevića, Mite Popovića... Pesme su obrađivali, za glas i klavir ili mešoviti hor, Kornelije Stanković, Franjo Kuhač, Stevan Stojanović Mokranjac, Petar Konjović... Format: 15.5x22.5 cm Broj strana: 477 Pismo: ćirilica Povez: broširan ISBN: 978-86-6195-176-3 Izdavač/ Saizdavač: RTS, JMU Radio-televizija Vojvodine

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Radivoj „Raša“ Popov (Mokrin, 26. jun 1933 ― Beograd, 19. april 2017) bio je srpski književnik, publicista, glumac i dugogodišnji televizijski novinar, novinar-saradnik Mokrinskih novina, zvezda dečje televizijske emisije Fazoni i Fore. Autor je više desetina knjiga za decu i odrasle.[1] Biografija Rođen je u Mokrinu od oca Petra i majke Darinke, rođene Ubavić.[2] Brat mu je Dušan Popov (publicista). Godine 1952. došao je na studije u Beograd. Završio je Filozofski fakultet. Više je voleo istoriju od književnosti, ali ipak se opredelio za književnost. Novinarsku karijeru započeo u novosadskom Dnevniku. Bio je novinar lista „Mladost“ od 1961. do 1964, zatim novinar Radio Beograda od 1964. do 1967. U Televiziji Beograd je bio do 1995. godine. Osim toga, bio je lektor za srpskohrvatski jezik u Londonu, Birmingemu i Notingemu od 1975. do 1977. Glavni urednik izdavačke kuće Matica srpska bio je od 1983. do 1985. godine. Dobitnik je Godišnje nagrade Radio Beograda 1967. godine za seriju „Vidovi fašizma“. Nastupao je u TV serijama kao pripovedač, neke od najpoznatijih su: „Radost saznanja“, „Fazoni i fore“, „Varošarije“, „U snu san“, [3] „Šešir bez dna“. Autor je više desetina knjiga za decu i odrasle: izd. Nolit: Dva oka (1963); izd. Književna opština Vršac: Gvozdeni magarac (1976); izd. Dnevnik: Žabac koji ne zna da ćuti (1987); izd. Književna zajednica Novog Sada: Trulež zglave (1991); izd. Monada: Šešir bez dna (2001); izd. Tiski cvet: Lažljiva usta istine (2002); izd. Gradska narodna biblioteka Zrenjanin: Vozom posred ulice (2003); izd. Orpheus: Peta vizija (2003); izd. JOV: Bio sam srećni konj (2003); izd. Bookland: Bajke za XXI vek (2007); izd. Monart: Čarobnjakov SMS (2007); izd. Bookland: Mali zeleni (2009); izd. Tiski cvet: Spev o tranziciji (2009); izd. Jugoistok: Kako napisati najgoru pesmu (2010); izd. Bookland: Zadimljena istorija (2010); izd. Bookland: Opasne bajke (2010); izd. Lento: Sofija u kandžama smora (2011); izd. Lento: Sofijine ljubavi (2011); izd. Bookland: Kad sam padao u fras (2012); izd. Pčelica: Mokrinski patuljci (2013); izd. Bookland: Usamljena princeza (2014). Kao kolumnista dnevnih novina Politika uglavnom je pisao o društvenim temama.[4] Bio je oženjen Radojkom, profesorkom književnosti, sa kojom ima sina Bojana i ćerku Dijanu (udatu Topolac).[5] Dobitnik je nagrade „Dositej Obradović“ za 2015. godinu[6]. Preminuo je 19. aprila 2017. godine[7] i sahranjen 22. aprila u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.[8] U Beogradu postoji Plato Raše Popova gde je u oktobru 2020. postavljena njegova skulptura.

Izabrane pesme poznatog publiciste, radio-urednika i pesnika, Ota Tolnaia (1940). U okviru izdanja Zavoda za kulturu Vojvodine, koje će obuhvatati sve relevantne pesnike sa područija Vojvodine, izlazi ovo remek - delo moderne poezije. Oto Tolnai je rođen u Kanjiži a studirao je mađarsku književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Pokretač i urednik mnogih književnih časopisa, zbog čega je jednom prilikom i bio osuđivan, jer su njegovi tekstovi ocenjeni kao neprijateljska propaganda. Poslednji predsednik Saveza književnika Jugoslavije.

A1–Hor* I Orkestar RNS - Steg Partije A2–Kamerni Hor Iz Bečeja - I Tamburaški Orkestar RTVNS* Druže Tito Mi Ti Se Kunemo A3–Hor* I Orkestar Radio Novog Sada - Elvtárs A Sorsunk = Druže, Naša Sudbina A4–Mešovita Grupa Pevača* I Narodni Orkestar RTVNS - So Súdruhom Titom = Uz Maršala Tita A5–Mešovita Grupa Pevača SNP-a Novi Sad* I Narodni Orkestar RTVNS - Tito Drag Tovarăš = Druže Tito A6–Mešovita Grupa Pevača SNP-a Novi Sad* I Tamburaški Orkestar RTVNS - Товариш Тито = Drug Tito A7–Kamerni Hor Iz Bečeja* I Tamburaški Orkestar RTVNS - Aoj, Tito Ružico I Smilje A8–Dečja Vokalna Grupa Iz Bačkog Petrovca Uz Narodni Orkestar RTV Novi Sad - Pieseň O Titovi = Pesma O Titu A9–Mešovita Grupa Pevača SNP-a Novi Sad* I Narodni Orkestar RTVNS - Mareșalul Tito = Druže Tito, Naš Maršale A10–Mešovita Grupa Pevača SNP-a Novi Sad* I Tamburaški Orkestar RTVNS - Марш XVI Дивизии = Marš XVI Divizije B1–Grupa »Sunce«* I Revijski Okrestar RTV Novi Sad - Himna Akcijaša B2–Grupa Pevača Osn. Škole »Petőfi Sándor« Novi Sad I Instrumentalni Ansambl RTV Novi Sad - Titó Elvtárs B3–Kvetoslava Čanji, Revijski Orkestar RTV Novi Sad - Keď Nám Slnko Zakryla Čierňava = Kad Nam Sunce Bude Pomrčalo B4–Ileana Okolišan-Baba, Revijski Orkestar RTV Novi Sad - Eroul Tito = Heroj Tito B5–Olena Popović I Revijski Orkestar RTV Novi Sad - У Жеми Титовей = U Titovoj Zemlji B6–Grupa »Zipp«*, Revijski Orkestar RTV Novi Sad - Titó Elvtárs Harcba Szólit = Drug Tito U Boj Zove B7–Grupa »Žetva«*, Revijski Orkestar RTV Novi Sad - Kolo Druga Tita ploča 5 omot 5

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! a) Jevrejska religija b) Jevreji - narodni običaji .......................................................... R e f e r e n c e Religija Obredi Blagoslovi Praznici Ishrana Životni ciklus Pojmovi iz Judaistike Tanah Verske grupacije Talmud Simboli Pavle Šosberger je rođen je u Budimpešti, 1920. godine. Počev od 1966. godine, bio je predsednik Jevrejske opštine Novi Sad u tri mandata. Bavio se istorijskim radom i spisateljstvom. Napisao je 11 knjiga o Jevrejima Novog Sada i Vojvodine. Objavio je niz članaka o starom Novom Sadu. Učestvovao je u izradi Enciklopedije Novog Sada kao i mnogih TV i radio emisija, kao dokumentarnih filmova. Sarađivao je sa mnogim institucijama i pojedincima na proučavanju Holokausta na prostorima Vojvodine. Za imenik žrtava – Jevreja u Vojvodini, 1990. godine mu je od strane Jad Vašema uručena Zlatna menora. Nosilac je tri ordena, Megile zahvalnice Saveza JOJ (1969), plakete JONS (1985), Novembarske povelje Grada Novog Sada (2001). Umro je u Novom Sadu 27. marta 2012. godine.

Izabrane pesme poznatog publiciste, radio-urednika i pesnika, Ota Tolnaia (1940). U okviru izdanja Zavoda za kulturu Vojvodine, koje će obuhvatati sve relevantne pesnike sa područija Vojvodine, izlazi ovo remek - delo moderne poezije. Oto Tolnai je rođen u Kanjiži a studirao je mađarsku književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Pokretač i urednik mnogih književnih časopisa, zbog čega je jednom prilikom i bio osuđivan, jer su njegovi tekstovi ocenjeni kao neprijateljska propaganda. Poslednji predsednik Saveza književnika Jugoslavije. neoavangarda, vladimir kopicl, tribina mladih, bogdanka poznanovic, uj symposion, avangarda, postmoderna, kuca insekata, vujica resin tucic, judita salgo, katalin ladik...

Томић је податаке за ову књигу, у којој се налази 228 имена европских музичких стваралаца који су посветили пажњу Србији и њеном народу, прикупљао више од 25 година. Ово је студија-лексикон европских композитора коју су стварали инспирисани српском музиком и традицијом. Чајковски, Лист, Брамс, Римски-Корсаков само су нека имена које се налазе у овој књизи уз приче како су поједина дела настала и коме су била посвећена. Дејан је три деценије радио као музички уредник на Радио телевизији Војводине и аутор је више књига које се баве музиком на овим просторима. Наслов: Срби и европски композитори : српска музика и Срби у делима европских композитора, од XIX до почетка XXI века Издавач: Радио телевизија Србије Страна: 272 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 27 cm Година издања: 2019 ИСБН: 978-86-6195-173-2

Tomić je podatake za ovu knjigu, u kojoj se nalazi 228 imena evropskih muzičkih stvaralaca koji su posvetili pažnju Srbiji i njenom narodu, prikupljao više od 25 godina. Ovo je studija-leksikon evropskih kompozitora koju su stvarali inspirisani srpskom muzikom i tradicijom. Čajkovski, List, Brams, Rimski-Korsakov samo su neka imena koje se nalaze u ovoj knjizi uz priče kako su pojedina dela nastala i kome su bila posvećena. Dejan je tri decenije radio kao muzički urednik na Radio televiziji Vojvodine i autor je više knjiga koje se bave muzikom na ovim prostorima.

Svetozar Rapajić : Dramski tekstovi i njihove inscenacije / Београд : Факултет драмских уметности, Институт за позориште, филм, радио и телевизију ; Нови Сад : Позоришни музеј Војводине, 2013 , Fizički opis 222 стр. ; 24 cm Zbirka Посебна издања / [Позоришни музеј Војводине] Napomene `Текст књиге је настао у оквиру рада на пројекту `Идентитет и сећања: транскултурални текстови драмских уметности и медија (Србија 1989-2014)`, пројекат бр. 178012, Факултета драмских уметности у Београду.` --> прелим. стр. Тираж 300 Белешка о аутору: стр. 219-220 Напомене и библиографске референце уз текст Библиографија: стр. [211]-218. Predmetne odrednice Drama -- Pozorišna adaptacija -- 19v-21v Pozorišna režija -- Srbija -- 20v-21v Očuvanost 4; ima potpis

Kao na slikama Korice malo pohabane unutra sve čisto Jako zanimljiva zbirka poezija 1985. Petko Vojnić Purčar (Subotica, 16. februar 1939 – Petrovaradin, 7. jun 2017) bio je hrvatski[1] i srpski pisac, novinar,[2] filmski scenarista i režiser velikog broja kratkih filmova. Pisao je poeziju, drame, pripovetke i romane. Drame su mu izvedene na pozornicama u Osijeku i Subotici. Dela su mu prevedena na više jezika.[3] Za svoj rad dobio je brojne nagrade, meću kojima je i prestižna NIN-ova nagrada 1997. za roman Dom sve dalji.[4] Petko Vojnić Purčar Petko Vojnić Purčar.jpeg Lični podaci Puno ime Petar Vojnić Purčar Datum rođenja 16. februar 1939. Mesto rođenja Subotica, Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 7. jun 2017. (78 god.) Mesto smrti Petrovaradin, Srbija Književni rad Period 1940−1990 Najvažnija dela Dom sve dalji (roman) Nagrade NIN-ova nagrada Oktobarska nagrada Novog Sada Nagrada za životno delo Društva književnika Vojvodine Biografija Uredi Petko Vojnić Purčar rođen je kao Petar Vojnić Purčar 1939. godine u Subotici, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je komparativnu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu 1963, a u Parizu specijalizovao multimedijalnu režiju. Predavao je na Pedagoškoj akademiji u Subotici, a kasnije u Novom Sadu radio kao prosvetni savetnik. Od 1973. bio je urednik na Radio-televiziji Vojvodine, sve do 1991. godine kada je otišao u invalidsku penziju.[2] Poslednje godine života proveo je sa suprugom, pesnikinjom i esejistom Jasnom Melvinger u Petrovaradinu.[3] Purčar je bio urednik časopisa Rukovet i Klasja naših ravni iz Subotice. Od 1984. do 1986. bio predsednik Društva književnika Vojvodine. Bio je počasni član Matice srpske, član Hrvatskog društva pisaca, Hrvatskog P.E.N. centra i nekoliko hrvatskih udruženja u Vojvodini.[5] Književni rad Uredi Književnošću je Purčar počeo da se bavi krajem 50-ih godina i već prvom zbirkom novela Svetovi i satovi iz 1967. postigao je zapažen uspeh. Kasnije je objavio više zbirki pripovedaka, nekoliko romana, a pisao je i dramske tekstove, filmske scenarije i režirao. Eseje i zapise skupio je u knjizi Otvoreni atelje iz 2004.[1] Pisao je na hrvatskom jeziku, čime je doprineo kontinuitetu pisane hrvatske reči na prostoru Vojvodine. Pisao je i poeziju[3] U svojim pesmama imao je savremeni, moderni pesnički izraz i oblik. Često je koristio metaforične likove, naracija mu ponegde nalikuje filmskoj, a motivi su pitanja koja najviše dotiču savremenog čoveka. Pesme su mu motivisane prošlošću rodnoga kraja u traganju za fenomenima postanka. U proznim delima se posvetio prikazu sudbina Hrvata u Panonskoj niziji, posebno u rodnoj Bačkoj. Njegov pripovedački svet vezan je za panonsko podneblje. Prostor gde se dešavaju njegove priče je svet malih gradovaa, ravničarskih salaša i sela. Purčareve povesti su jedna vrsta spoja lirske i epske prirode pripovedanja, sa sižeima koji se tiču ljubavi, sukoba sa sredinom, sudbine intelektualca ili običnog čoveka u procepima svakodnevnog života.[6] Spada u red najplodnijih i najboljih prozaika hrvatske književnosti u Vojvodini. Miroslav Krleža za njega jee rekao da pripada piscima evropskog kruga (E. Čengić, Razgovori s Krležom). Za roman Dom sve dalji 1977. godine dobio je prestižnu NIN-ovu nagradu. Dela su mu prevedena na više jezika. Zastupljena su u šesnaest antologija, među kojima i u Zlatnoj knjizi hrvatskog pjesništva od početaka do danas (Zagreb, 1970).[5] Bibliografija Uredi Svetovi i svatovi - zbirka pripovedaka (1967) Odlazak Pauline Plavšić - roman (1969) Dom sve dalji - roman (1977) Ljubavi Blanke Kolak - roman (1979) Kameno žito - zbirka pesama (1980) Prstenovani gavran - zbirka 16 pripovedaka (1983) Sol u vjetru - zbirka pesama (1985) Večernje buđenje - roman (1987) Kraćenje života - drame (1990) Putovanje prema Crnome moru - zbirka pesama (2002) Put u Egipat: Hodočasničke i vagabundske priče - zbirka 18 pripovedaka (2003) Miholjsko ljeto i druge priče - zbirka pripovedaka (2003) Crvenokošci - roman (2003) Biznis je biznis - savremena komedija u 2 čina Otvoreni atelje - knjiga eseja (2004) Kult kornjače - zbirka 20 novela (2005) Očas usprkos - zbirka pesama (2006) Prstenovani gavran: drugi dio - zbirka novela (2007)[3] Vrt lirika - zbirka pesama (2008)[5] Rad na filmu i u pozorištu Uredi Petko Vojnić Purčar pisao je i dramske tekstove, filmske scenarije i režirao. Na radio talasima emitovane su 43 njegove radio-drame u Srbiji, Slovačkoj, Hrvatskoj, Austriji, Nemačkoj i Francuskoj. Drame su mu izvedene i u pozorištima u Osijeku i Subotici. Bio je scenarista i režiser nekoliko kratkih dokumentarnih filmova: Golubari (1968) Posne godine - Godine rodne (1970) Jedan dramatičan dan kod drugarice Vere i gospođe Anđe (1970) Ljubav nas je održala (1971)[7] Zajedno sa Želimirom Žilnikom i Brankom Vučićevićem radio je na scenariju za Žilnikov film Rani radovi iz 1969. godine, koji je iste godine dobio Zlatnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu.[5] Nagrade Uredi Petko Vojnić Purčar dobitnik je mnogih nagrada i priznanja među kojima su: Prva nagrada za televizijsku dramu Televizije Beograd NIN-ova nagrada za roman Dom sve dalji (1977) Oktobarska nagrada Novog Sada za zbirku pesama Sol u vjetru (1985)[3] Državno priznanje Republike Hrvatske za doprinos očuvanju i razvoju hrvatske kulture u Vojvodini (2009) Nagrada Balint Vujkov Dida za životno delo u oblasti književnosti (2009) Nagrada za životno delo Društva književnika Vojvodine (2014)[5] Brojne su i nagrade koje su dobili filmovi na čijem je scenariju Pučar sarađivao: zlatna plaketa na 13. Festivalu amaterskog filma Srbije 1968. za film Zemlja, zemlja..., srebrna plaketa 1968. za dokumentarni film Slikari na Tisi (autori Petko Vojnić Purčar, Mirko Pot i Jovan Štricki), pulska Arena, Zlatni medved na berlinskom filmskom festivalu za kategoriju film u celini za film Rani radovi i druge.[5] Tags: Rukovet katalin ladik slavko matkovic srpska neoavangardna poezija jugoslovenska knjizevnost postmoderna vojvođanska

Srbi i evropski kompozitori Tomić je podatake za ovu knjigu, u kojoj se nalazi 228 imena evropskih muzičkih stvaralaca koji su posvetili pažnju Srbiji i njenom narodu, prikupljao više od 25 godina. Ovo je studija-leksikon evropskih kompozitora koju su stvarali inspirisani srpskom muzikom i tradicijom. Čajkovski, List, Brams, Rimski-Korsakov samo su neka imena koje se nalaze u ovoj knjizi uz priče kako su pojedina dela nastala i kome su bila posvećena. Dejan je tri decenije radio kao muzički urednik na Radio televiziji Vojvodine i autor je više knjiga koje se bave muzikom na ovim prostorima.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Vožd Đorđe Stratimirović: ime koje ne umire - Nikola Jovanović Godina izdanja: 2021 Broj strana: 61 Povez: Mek Vožd Đorđe Stratimirović, kako ga je srpski narod severno od Save i Dunava zvao, bio je neprikosnovena ličnost u istoriji Srpske Vojvodine i sveukupnoj srpskoj istoriji. Bio je vojni vođa Srba tokom revolucije 1848. godine, gde je u srpsko-mađarskim sukobima odneo više važnih pobeda sačuvavši tako crkve, manastire i srpski narod od velikih stradanja i totalnog uništenja. Ne samo da je nakon sticanja samostalnosti za Srbe u Vojvodstvu radio kao njihov politički predstavnik, već je bio i diplomatski i vojno aktivan u Crnoj Gori, ali i neko ko se stavio na raspolaganje Srbiji tokom srpsko-turskog rata 1876. godine. Kada tome dodamo činjenicu da je reč o čoveku iz porodice, koja je jedna od retkih srednjovekovnih srpskih plemićkih porodica još iz nemanjićkog perioda, dobijamo jednu svesrpsku ličnost koja je bila i ostaje moćan simbol jedinstva srpskog naroda, na svim njegovim istorijskim teritorijama. Oduševljen njegovim junaštvom, knez Aleksandar Karađorđević mu je poklonio svoju generalsku uniformu i dve Karađorđeve kubure i sablju. Takođe, Njegoš ga je odlikovao čuvenom Obilića medaljom. Njegov primer nam govori da Srbe ne treba deliti prema zavičajnom prostoru sa koga dolaze, već na dobre i loše, na rodoljube i izdajnike svoga roda. Od svog nastanka do danas, Vojvodina Srbija ili Srpsko Vojvodstvo, odnosno današnja Srpska Vojvodina, ima izrazito srpski karakter. Naravno, u Vojvodini žive i pripadnici drugih naroda, čija prava i slobode su maksimalno poštovani, ali treba istaći da je Vojvodina kao teritorijalni i administrativni pojam nastala kao težnja Srba sa prostora Šajkaške, Bačke, Banata, Srema i Baranje da se pripoje Matici Srbiji. Vožd Đorđe Stratimirović je bio simbol takve Srpske Vojvodine i upravo zato sam uveren da će njegov povratak u otadžbinu pokazati šta je istinska Srpska Vojvodina.

retko! Petko Vojnić Purčar (Subotica, 16. februar 1939 – Petrovaradin, 7. jun 2017) bio je hrvatski[1] i srpski pisac, novinar,[2] filmski scenarista i režiser velikog broja kratkih filmova. Pisao je poeziju, drame, pripovetke i romane. Drame su mu izvedene na pozornicama u Osijeku i Subotici. Dela su mu prevedena na više jezika.[3] Za svoj rad dobio je brojne nagrade, meću kojima je i prestižna NIN-ova nagrada 1997. za roman Dom sve dalji.[4] Petko Vojnić Purčar Petko Vojnić Purčar.jpeg Lični podaci Puno ime Petar Vojnić Purčar Datum rođenja 16. februar 1939. Mesto rođenja Subotica, Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 7. jun 2017. (78 god.) Mesto smrti Petrovaradin, Srbija Književni rad Period 1940−1990 Najvažnija dela Dom sve dalji (roman) Nagrade NIN-ova nagrada Oktobarska nagrada Novog Sada Nagrada za životno delo Društva književnika Vojvodine Biografija Uredi Petko Vojnić Purčar rođen je kao Petar Vojnić Purčar 1939. godine u Subotici, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je komparativnu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu 1963, a u Parizu specijalizovao multimedijalnu režiju. Predavao je na Pedagoškoj akademiji u Subotici, a kasnije u Novom Sadu radio kao prosvetni savetnik. Od 1973. bio je urednik na Radio-televiziji Vojvodine, sve do 1991. godine kada je otišao u invalidsku penziju.[2] Poslednje godine života proveo je sa suprugom, pesnikinjom i esejistom Jasnom Melvinger u Petrovaradinu.[3] Purčar je bio urednik časopisa Rukovet i Klasja naših ravni iz Subotice. Od 1984. do 1986. bio predsednik Društva književnika Vojvodine. Bio je počasni član Matice srpske, član Hrvatskog društva pisaca, Hrvatskog P.E.N. centra i nekoliko hrvatskih udruženja u Vojvodini.[5] Književni rad Uredi Književnošću je Purčar počeo da se bavi krajem 50-ih godina i već prvom zbirkom novela Svetovi i satovi iz 1967. postigao je zapažen uspeh. Kasnije je objavio više zbirki pripovedaka, nekoliko romana, a pisao je i dramske tekstove, filmske scenarije i režirao. Eseje i zapise skupio je u knjizi Otvoreni atelje iz 2004.[1] Pisao je na hrvatskom jeziku, čime je doprineo kontinuitetu pisane hrvatske reči na prostoru Vojvodine. Pisao je i poeziju[3] U svojim pesmama imao je savremeni, moderni pesnički izraz i oblik. Često je koristio metaforične likove, naracija mu ponegde nalikuje filmskoj, a motivi su pitanja koja najviše dotiču savremenog čoveka. Pesme su mu motivisane prošlošću rodnoga kraja u traganju za fenomenima postanka. U proznim delima se posvetio prikazu sudbina Hrvata u Panonskoj niziji, posebno u rodnoj Bačkoj. Njegov pripovedački svet vezan je za panonsko podneblje. Prostor gde se dešavaju njegove priče je svet malih gradovaa, ravničarskih salaša i sela. Purčareve povesti su jedna vrsta spoja lirske i epske prirode pripovedanja, sa sižeima koji se tiču ljubavi, sukoba sa sredinom, sudbine intelektualca ili običnog čoveka u procepima svakodnevnog života.[6] Spada u red najplodnijih i najboljih prozaika hrvatske književnosti u Vojvodini. Miroslav Krleža za njega jee rekao da pripada piscima evropskog kruga (E. Čengić, Razgovori s Krležom). Za roman Dom sve dalji 1977. godine dobio je prestižnu NIN-ovu nagradu. Dela su mu prevedena na više jezika. Zastupljena su u šesnaest antologija, među kojima i u Zlatnoj knjizi hrvatskog pjesništva od početaka do danas (Zagreb, 1970).[5] Bibliografija Uredi Svetovi i svatovi - zbirka pripovedaka (1967) Odlazak Pauline Plavšić - roman (1969) Dom sve dalji - roman (1977) Ljubavi Blanke Kolak - roman (1979) Kameno žito - zbirka pesama (1980) Prstenovani gavran - zbirka 16 pripovedaka (1983) Sol u vjetru - zbirka pesama (1985) Večernje buđenje - roman (1987) Kraćenje života - drame (1990) Putovanje prema Crnome moru - zbirka pesama (2002) Put u Egipat: Hodočasničke i vagabundske priče - zbirka 18 pripovedaka (2003) Miholjsko ljeto i druge priče - zbirka pripovedaka (2003) Crvenokošci - roman (2003) Biznis je biznis - savremena komedija u 2 čina Otvoreni atelje - knjiga eseja (2004) Kult kornjače - zbirka 20 novela (2005) Očas usprkos - zbirka pesama (2006) Prstenovani gavran: drugi dio - zbirka novela (2007)[3] Vrt lirika - zbirka pesama (2008)[5] Rad na filmu i u pozorištu Uredi Petko Vojnić Purčar pisao je i dramske tekstove, filmske scenarije i režirao. Na radio talasima emitovane su 43 njegove radio-drame u Srbiji, Slovačkoj, Hrvatskoj, Austriji, Nemačkoj i Francuskoj. Drame su mu izvedene i u pozorištima u Osijeku i Subotici. Bio je scenarista i režiser nekoliko kratkih dokumentarnih filmova: Golubari (1968) Posne godine - Godine rodne (1970) Jedan dramatičan dan kod drugarice Vere i gospođe Anđe (1970) Ljubav nas je održala (1971)[7] Zajedno sa Želimirom Žilnikom i Brankom Vučićevićem radio je na scenariju za Žilnikov film Rani radovi iz 1969. godine, koji je iste godine dobio Zlatnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu.[5] Nagrade Uredi Petko Vojnić Purčar dobitnik je mnogih nagrada i priznanja među kojima su: Prva nagrada za televizijsku dramu Televizije Beograd NIN-ova nagrada za roman Dom sve dalji (1977) Oktobarska nagrada Novog Sada za zbirku pesama Sol u vjetru (1985)[3] Državno priznanje Republike Hrvatske za doprinos očuvanju i razvoju hrvatske kulture u Vojvodini (2009) Nagrada Balint Vujkov Dida za životno delo u oblasti književnosti (2009) Nagrada za životno delo Društva književnika Vojvodine (2014)[5] Brojne su i nagrade koje su dobili filmovi na čijem je scenariju Pučar sarađivao: zlatna plaketa na 13. Festivalu amaterskog filma Srbije 1968. za film Zemlja, zemlja..., srebrna plaketa 1968. za dokumentarni film Slikari na Tisi (autori Petko Vojnić Purčar, Mirko Pot i Jovan Štricki), pulska Arena, Zlatni medved na berlinskom filmskom festivalu za kategoriju film u celini za film Rani radovi i druge.[5] Tags: Rukovet katalin ladik slavko matkovic srpska neoavangardna poezija jugoslovenska knjizevnost postmoderna vojvođanska

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Piscevo izdanje! Dušan J. Popović (Surduk, kod Stare Pazove, 28. mart 1894 — Belegiš, kod Stare Pazove, 28. april 1965) je bio prvi istorijski sociolog u Srbiji. Dušan se školovao u rodnom Surduku i Sremskim Karlovcima.[2] Kao gimnazijalac koristio je stipendiju iz Zadužbine Atanasije Bale.[3] Studirao je istoriju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i Beču. Dplomirao je i doktorirao u Zagrebu (1919), pa radio izvesno vreme kao predavač na Trgovačkoj akademiji u Novom Sadu. Zatim je dve godine bio na svojevrsnoj specijalizaciji iz sociologije u Parizu, Briselu i Londonu. Bio je profesor na Katedri istorijskih nauka, Filozofskog fakulteta u Beogradu[4] (asistent Istorijskog seminara 1921-1926, docent 1926, vanredni profesor 1930, redovni profesor 1935-1941). Uređivao je `Glasnik istorijskog društva u Novom Sadu` tokom njegovog izlaženja (1928-1940). Bavio se istorijom Srba u Habzburškoj monarhiji 17-19. veka, kao i prošlošću Beograda. Javlja se i kao urednik zbornika: `Vojvodina I i II`,[5] Novi Sad 1939-1940. godine. Njegova knjiga i brojni napisi i javna predavanja na temu Cincari, izazvali su otpor i negodovanja u delu naučne javnosti.[6] Smatrali su njegovi neistomišljenici da je preterivao i preuveličavao broj i ulogu bogatih Cincara na srpsko građanskog društvo. Sa Popovićem je započeo u novinama polemiku Dragiša Lapčević; Lapčević je čak autor brošure `Cincarstvo u Srbiji - Beogradu i srbijanskim gradovima`. Penzionisan je Popović kao profesor Univerziteta u Beogradu 1945. godine. Posvetio je Beogradu svoju poslednju knjigu `Beograd kroz vekove`, objavljenu 1964. godine. Između dva svetska rata na Katedri istorijskih nauka uveo predavanja iz istorijske sociologije, budući da je izabaran za docenta s tim «da na Filozofskom fakultetu predaje istoriju Srba na sociološkoj osnovi». Nastojao je da istorijsku građu izlaže prema sociološkim načelima. Objašnjavao političke sukobe u Kraljevini Jugoslaviji različitim kulturno-istorijskim korenima srpske i hrvatske elite. [7] Najpoznatija dela Vojvodina, I, Bačka (1925) Popović, Dušan J. (1937). O Cincarima: Prilozi pitanju postanka našeg građanskog društva (2. dopunjeno izd.). Beograd. Popović, Dušan J. (1930). O hajducima. 1. Beograd: Narodna štamparija. Popović, Dušan J. (1931). O hajducima. 2. Beograd: Narodna štamparija. Popović, Dušan J. (1935). Beograd pre 200 godina. Beograd. Popović, Dušan J. (1950). Srbi u Sremu do 1736/7: Istorija naselja i stanovništva. Beograd: Srpska akademija nauka. Popović, Dušan J. (1950). Srbija i Beograd od Požarevačkog do Beogradskog mira (1718-1739). Beograd: Srpska književna zadruga. Popović, Dušan J. (1952). Srbi u Bačkoj do kraja osamnaestog veka: Istorija naselja i stanovništva. Beograd: Naučna knjiga. Popović, Dušan J. (1952). Srbi u Budimu od 1690 do 1740. Beograd: Srpska književna zadruga. Popović, Dušan J. (1954). Velika seoba Srba 1690: Srbi seljaci i plemići. Beograd: Srpska književna zadruga. Popović, Dušan J. (1955). Srbi u Banatu do kraja osamnaestog veka: Istorija naselja i stanovništva. Beograd: Naučna knjiga. Popović, Dušan J. (1957). Srbi u Vojvodini. Knj. 1: Od najstarijih vremena do Karlovačkog mira 1699. Novi Sad: Matica srpska. Popović, Dušan J. (1959). Srbi u Vojvodini. Knj. 2: Od Karlovačkog mira 1699 do Temišvarskog sabora 1790. Novi Sad: Matica srpska. Popović, Dušan J. (1963). Srbi u Vojvodini. Knj. 3: Oo Temišvarskog sabora 1790 do Blagoveštenskog sabora 1861. Novi Sad: Matica srpska. Popović, Dušan J. (1964). Beograd kroz vekove. Beograd: Turistička štampa.

Odlično stanje Retko Slavko Almažan (rum. Slavco Almăjan; rođen 10. marta 1940. godine u Orešcu) vojvođanski rumunski je pesnik, prozni pisac, imagolog, pisac radio-drama, eseja, režiser, prevodilac.[1] [2] Slavko Almažan Лични подаци Датум рођења 10. март 1940. Место рођења Orešаc, Vojvodina, Srbija Završio je gimnaziju u Vršcu; studirao književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Bio je predavač na Specijalističkim akademskim studijama u Novom Sadu gde je predavao alternativnu književnost i umetnost. Radio je kao novinar, a zatim urednik u Radio Novom Sadu i na Televiziji Novi Sad, bio je glavni urednik izdavačke kuće `Libertatea`, predsednik Društva za rumunski jezik i književnost, predsednik Društva književnika Vojvodine.[3] Član je Udruženja književnika Srbije odnosno Društva književnika Vojvodine, član Saveza književnika Rumunije, redovni član Međunarodne akademije umetnosti `Mihaj Eminesku` iz Krajove. Dobitnik je više značajnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Godinu dana je živeo u Njujorku, gde je započeo proučavanje uticaja američke kulture na iseljenike rumunskog porekla iz Srbije. Prevođen je na više jezika: srpski, mađarski, slovački, rusinski, engleski, francuski, italijanski, španski, švedski, turski, albanski, poljski. Uvršten je u Antologiju evropskog modernog pesništva XX veka kao i u Antologiju savremene svetske poezije. Dedeljeno mu je zvanje Ambasadora poezije.[4] Živi u Novom Sadu. Dela Уреди Poezija Pantomima za nedeljno popodne (1968) Muškarac u tečnom stanju (1970) Kuća pustinje (1971) Liman tri (1978) Rotativni lavirint (1986) Kako su patuljci zaboravili da rastu (1987) Pomeranje tačke (1988) Efekat kontrasta (1989) Antistress show (1996) Jahač iz Vavilona (1996) Post-restant u arhipelagu (1999) Izlazak iz peščanika (2000) Dela imaginarnog (2004) Fotograf iz Ronkonkome (2009) Epska sudbina (2011) Mansarda sa zapadne strane (2012) Riba je iskočila iz akvarijuma (2017) Proza Noć od hartije (1971) Klavir sa paukovima (1991) Zaumne priče (2011) Rođendanski piknik jednog anđela (2014) Eseji Metagalaksija manjina (1996) Hacijenda sa beladonama (2003) Kraljica žitnog klasja ili Paralelni život Marije Balan (2003) Slojevitost i fascinacija suprotnosti (2007) Bele noći na Devojačkom bunaru (2010) Bežanje sa ivice (2019) Književne nagrade Уреди Oktobarska nagrada za poeziju (1974); Povelja grada Novog Sada (1984); Grand Prix za poeziju „Lućijan Blaga”, Kluž-Napoka (1996); Zlatna značka, za celokupnu književnu aktivnost, Beograd (1996); Nagrada `Opera Omnia` Međunarodne akademije `Mihaj Eminesku`, Krajova (2000); Nagrada Marin Soresku(2003); Orden `Mihaj Eminesku` za književnost, Jaši (2003); Nagrada `Vasile Vasko Popa` Društva književnika Vojvodine (2004); Nagrada Međunarodne akademije `Mihaj Eminesku` za poeziju, Krajova (2006); Zvanje „Pesnik Jašija” (2014); Nagrda za prozu na Mađunarodnom festivalu poezije, Krajova (2015); Nagrada za životno delo Udruženja književnika Srbije (2015); četiri puta je bio dobitnik Nagrade za knjigu godine.[5] Poezija vojvođanske neoavangarde vojvođanskih

Omotb4- Ploča 5-/4 Vizuelno A1 Hor* I Orkestar RNS*– Steg Partije Arranged By, Conductor – J. Vojtjehovski* Written-By – O. Danon* 2:08 A2 Kamerni Hor Iz Bečeja* I Tamburaški Orkestar RTVNS*– Druže Tito Mi Ti Se Kunemo Arranged By, Conductor – Sava Vukosavljev Written-By – Trad.* 1:28 A3 Hor* I Orkestar Radio Novog Sada*– Elvtárs A Sorsunk = Druže, Naša Sudbina Conductor – Király Ernő* Written-By, Arranged By – Rudolf Bruči 1:33 A4 Mešovita Grupa Pevača* I Narodni Orkestar RTVNS*– So Súdruhom Titom = Uz Maršala Tita Arranged By – J. Vojtjehovski* Conductor – Todor Petronje Lyrics By – A. Fekete* Music By – O. Danon* 1:20 A5 Mešovita Grupa Pevača SNP-a Novi Sad* I Narodni Orkestar RTVNS*– Tito Drag Tovarăš = Druže Tito Arranged By – T. Jurjovan* Conductor – Todor Petronje Lyrics By – Cornel Balica Music By – Trad.* 1:43 A6 Mešovita Grupa Pevača SNP-a Novi Sad* I Tamburaški Orkestar RTVNS*– Товариш Тито = Drug Tito Arranged By – S. Vukosavljev* Conductor – Sava Vukosavljev Lyrics By – D. Latjak* Music By – M. Špiler* 1:45 A7 Kamerni Hor Iz Bečeja* I Tamburaški Orkestar RTVNS*– Aoj, Tito Ružico I Smilje Arranged By, Conductor – Sava Vukosavljev Written-By – Trad.* 1:20 A8 Dečja Vokalna Grupa Iz Bačkog Petrovca Uz Narodni Orkestar RTV Novi Sad– Pieseň O Titovi = Pesma O Titu Arranged By – Juraj Ferik Ml.* Conductor – Todor Petronje Lyrics By – Pavel Mučaji Music By – Martin Kmet` (2) 1:30 A9 Mešovita Grupa Pevača SNP-a Novi Sad* I Narodni Orkestar RTVNS*– Mareșalul Tito = Druže Tito, Naš Maršale Arranged By – T. Jurjovan* Conductor – Todor Petronje Lyrics By – Cornel Balica Written-By – Trad.* 1:35 A10 Mešovita Grupa Pevača SNP-a Novi Sad* I Tamburaški Orkestar RTVNS*– Марш XVI Дивизии = Marš XVI Divizije Conductor – Sava Vukosavljev Lyrics By, Arranged By – I. Timko* Music By – Trad.* 2:57 A11 Kamerni Hor Iz Bečeja* I Tamburaški Orkestar RTVNS*– Lepo Ti Je Druga Tita Kolo Arranged By, Conductor – Sava Vukosavljev Written-By – Trad.* 1:03 B1 Grupa »Sunce«* I Revijski Okrestar RTV Novi Sad*– Himna Akcijaša Arranged By – Jovan Adamov Conductor – Stevan Radosavljević Lyrics By – B. Karakaš* Music By – Branko Karakaš 3:37 B2 Grupa Pevača Osn. Škole »Petőfi Sándor« Novi Sad* I Instrumentalni Ansambl RTV Novi Sad*– Titó Elvtárs Születésnapjára = Za Rođendan Druga Tita Arranged By – Petar Bahun Lyrics By – László Gál* Music By – Petar Bahum* 2:50 B3 Kvetoslava Čanji, Revijski Orkestar RTV Novi Sad– Keď Nám Slnko Zakryla Čierňava = Kad Nam Sunce Bude Pomrčalo Arranged By – Stevan Radosavljević Conductor – Jovan Adamov Lyrics By – Miroslav Demák Music By – Nar.* 1:52 B4 Ileana Okolišan-Baba*, Revijski Orkestar RTV Novi Sad– Eroul Tito = Heroj Tito Arranged By – Josip Lorbek Conductor – Jovan Adamov Lyrics By – Mirča-Baba* Music By – Josip Slavenski 2:07 B5 Olena Popović I Revijski Orkestar RTV Novi Sad– У Жеми Титовей = U Titovoj Zemlji Arranged By – Stevan Radosavljević Conductor – Jovan Adamov Lyrics By – Miron Kanjuh* Music By – Nikica Kalođera* 2:25 B6 Grupa »Zipp«*, Revijski Orkestar RTV Novi Sad– Titó Elvtárs Harcba Szólit = Drug Tito U Boj Zove Arranged By – Pongó Lajos* Conductor – Jovan Adamov Lyrics By – Papp Gábor József* Music By – Part. Nar.* 2:36 B7 Grupa »Žetva«*, Revijski Orkestar RTV Novi Sad– Kolo Druga Tita Arranged By – Kovács Ferenc* Conductor – Jovan Adamov Lyrics By – Part. Nar.*

Pun naziv: „Društvena svojina u sistemu socijalističkog samoupravljanja” Autor: Radoman Božović Izdavač: Ekonomika (Beograd) Zbirka: Izazov Pismo: latinica Broj strana: 215 Povez: tvrd + omot Visina: 24 cm Radoman Božović je bivši srpski političar. Bio je predsednik Vlade Republike Srbije (1991—1993) i Izvršnog veća Vojvodine (1991). Završio je Ekonomski fakultet u Subotici. Magistrirao je 1978. godine a doktorirao je 1981. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Na fakultetu počinje da se politički angažuje kroz Savez komunista Jugoslavije (SKJ). Od osnivanja, 1990. godine, se uključuje u Socijalističku partiju Srbije, koja ga 1991. kao svog kandidata imenuje na najpre na mesto predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine, a potom na dužnost premijera Srbije. Na dužnosti premijera bio je do februara 1993. godine. Nakon toga je bio predsednik Veća građana Savezne skupštine SR Jugoslavije. Od marta 1999. godine do 5. oktobra 2000. godine bio je direktor Geneks grupe. Radio je na subotičkom fakultetu u svojstvu asistenta, docenta, vanrednog i redovnog profesora na predmetu Politička ekonomija I i II. Profesor je na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu gde predaje na predmetu Politička ekonomija. Predmetne odrednice: Marks, socijalizam, komunizam, tržište, privatna i javna svojina, ekonomija {KTJ30.014}

Opis O autoru Dodatne informacije SAZNAJ VIŠE „Palo mi je na pamet da bih mogao da iskoristim znanje jezika pišući prikaze stranih časopisa, koji su u Biblioteku Matice srpske, zahvaljujući [Mladenu] Leskovcu, stizali u vrlo lepom broju, ostajući uglavnom nečitani“ ̶̶ zapisao je Tišma. Tako je nastala rubrika Listajući časopise koja će, na stranicama Letopisa Matice srpske, izlaziti bez prekida od 1953. sve do sredine 1965. godine. U doba intenziviranja kulturne komunikacije sa Zapadom, ali i još uvek visoko postavljene ideološke barijere i ograničenog fizičkog saobraćaja, bio je to prozor u svetski književni život, prozor koji je i autoru i njegovim čitaocima bar delimično zamenjivao putovanja. Jovan Popov Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Težina 0,5 кг Godina izdanja 2022 Pismo latinica Povez tvrd sa omotom Broj stranica 296 str. ISBN 978-86-6263-388-0 Dimenzije 130 x 205 mm Vest:,,Objavljen drugi tom Tišminih Zapisa o književnosti 1953-1965", Radio-televizija Vojvodina, maj 2022.

Format: 27x20 cm Broj strana: 272 Pismo: ćirilica Povez: broširan ISBN: 978-86-6195-173-2 Izdavač / Saizdavač: RTS, Muzej Vojvodine Novi Sad Monografska studija sadrži leksikon od 228 evropskih kompozitora koji su u protekla dva veka stvarali insprisani srpskom muzikom i tradicijom, njihova dela i naslovne strane notnih izdanja. Među njima su i neka od najznačajniji imena umetničke muzike, poput Petra Iliča Čajkovskog, Franca Lista, Johanesa Bramsa, Nikolaja Rimskog - Korsakova... Svoja dela evropski kompozitori posvećivali su članovima srpskih vladajućih dinastija, radili muziku na rodoljubive pesme najznačajnijih nacionalnih pesnika i izvodili ih u svetskim muzičkom centrima tog vremena. Na sistematičan način knjiga čitaoca uvodi u svet muzike, otkriva kako je kompozicija za pesmu Kosovka devojka posvećena kraljici Nataliji, ko je komponovao Valcer i Marš u čast kraljice Drage, te na koju je srpsku pesmu muziku uradio Johanes Brams na čijem je premijernom izvođenju za klavirom sudelovao i sam autor i kako je mladi knez Milan Obrenović odbio jednog kompozitora da radi operu u njegovu čast. Kompozicije evropskih kompozitora rađene su na stihove Laze Kostića, Jovana Jovanovića Zmaja, Petra Petrovića Njegoša, Đure Jakšića, Rista Milića, Milana Kujundžića Aberdara...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Josip Kulundžić (Zemun, 1. avgust 1899 — Beograd, 1. decembar 1970)[1] bio je dramski pisac, prevodilac dela za pozorište, reditelj drama i opera, teoretičar drame i pozorišta, profesor dramaturgije, urednik pozorišnih listova i časopisa. Bio je glavni urednik časopisa Scena (1965–1969)[2]. U pozorišnoj kulturi Jugoslavije bio prisutan pet decenija (1921–1970).[3] Biografija Josip Kulundžić potiče iz trgovačke porodice. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Zemunu 1918. Završio Filozofski fakultet u Beogradu 1926. godine, studije nastavio u Drezdenu, Beču, Parizu i Pragu i završio specijalne studije dramaturgije i operske režije u Parizu i Berlinu.[2] Od 1921. godine bio je pomoćnik dramaturga HNK-a u Zagrebu, a upravnik Drame (1926), urednik pozorišnog časopisa Comoedia i Hrvatska pozornica kao i predavač na Glumačkoj školi. Godine 1928. odlazi u Novosadsko-osječko pozorište[4] Nakon toga dolazi u Beograd gde je bio dramski režiser u Beogradskon narodnom pozorištu od 1930. godine[1] Mijenjao je poslove i boravišta u užoj Srbiji i Vojvodini, a najduže je bio profesor na beogradskoj Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju (1949–68).[4] Bio je veliki poznavalac evropskog pozorišta, kao i dramske književnosti i teorije, je i autor niza stručnih tekstova.

Izdavačka kuća Prometej u saradnji s Radio-televizijom Vojvodine izdala je verovatno najinresantniju knjigu savremene srpske poezije „Srpske poetske pletenice“, autora Dejana Tomića. Srpske poetske pletenice (2) su prenele brojne emisije Radio Novog Sada posvećene savremenoj poeziji Srbije. Čitalac će imati priliku da čita stvaraštvo autora među kojima su: Dobrica Erić, Dragomir Brajković, Nenad Grujičić, Miro Vuksanović, Boško Ivkov, Danica Vujkov, Anđelko Erdeljanin, Đorđo Sladoje, Gordana Đilas, Blagoje Baković, Milutin Ž. Pavlov, Mirjana Šuljmanac - Šećerov, Milan Aleksić, Miodrag Petrović, Olivera Šijački, Luka Hajduković, Nebojša Devetak, Spasenija Cana Sladojev, dr Stojan Berber, Radmila Đukelić, Milan Tripković, Marija Bugarski, Dušica Pejović, David Kecman, Marina Žinić - Ilić, Milan Micić, Zorka Abadžić, Lidija Đogo, Ranka D. Srdić, Aleksandar Savić, Jelena Stojsavljević, Vesna Mijin, Radovan Vlahović, Gordana Volaš, Zvezdana Cvijić...

Borislav Hložan Priča o studiju M Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“ Novi Sad, 2022. 186 strana, tvrd povez, zaštitni omot, udžbenički format. „Studio M je naša sala ‘Olimpija‘, naša dvorana ‘Čajkovski‘, naš ‘Marki klub‘ i naš ‘Karnegi hol‘. Iako se, možda, Novi Sad u mnogo čemu ne može meriti sa Parizom, Moskvom, Njujorkom ili Londonom, on se svakako po bujnosti i kvalitetu muzičkog života može porediti sa velikim svetskim muzičkim centrima. A Studio M je upravo bio glavno žarište naše muzikeˮ, napisao je o Studiju M Borislav Hložan, autor knjige o nastanku i istorijatu čuvene novosadske koncertne dvorane i profesionalnog studija. Autor je knjigu posvetio uspomeni na trojicu vizionara: Antona Ebersta, Pavla Žilnika i Vasilija Dimića, koji su podizanjem ove koncertne sale oplemenili Novi Sad. Studio M – jugoslovensko svetilište muzike Novosadski Studio M danas nije samo legendarna koncertna dvorana, to je i svojevrsni hram umetnosti u kojem je tokom proteklih šezdesetak godina stvarana istorija jugoslovenske muzike. Kada se čovek sada osvrne na mnoštvo najrazličitijih snimanja i koncerata koji su se ovde događali gotovo svakodnevno, nemoguće je ne osetiti veliko poštovanje i divljenje pred entuzijazmom i predanošću generacija muzičara i drugih kulturnih poslenika, zahvaljujući kojima se naša muzika razvijala i napredovala, dostižući danas vrhunske umetničke domete. Među tim nepreglednim brojem muzičkih događanja veoma je teško odabrati ona najvažnija i najkarakterističnija, jer su se i merila i perspektive sagledavanja u međuvremenu toliko promenili i gotovo je nemoguće u ovakvom, silom prilika svedenom i obimom teksta ograničenom prikazu, pružiti kompletnu i zaokruženu sliku svega što se događalo u Studiju M od njegovog otvaranja do dana kada je u njemu prestala da odjekuje muzika. Prikaz istorijata te značajne koncertne dvorane neizbežno je određen dragocenom, ali nepotpunom pisanom građom, sećanjima aktera, kao i subjektivnim pristupom autora, kao skroman pokušaj rekonstrukcije jednog izuzetno važnog segmenta kulturne istorije Novog Sada i Vojvodine. Nema u Novom Sadu, ni u pokrajini, važnijeg koncertnog prostora od Studija M. Sve najbolje što se događalo na ovdašnjoj muzičkoj sceni na neki način je zabeleženo u istorijatu ove studijsko-koncertne dvorane. Nekada su to bili koncertni nastupi, a nekada studijska snimanja kojima su ovekovečeni najviši izvođački dometi vodećih domaćih i stranih umetnika. Zbog toga je Studio M naša sala „Olimpija”, naša dvorana „Čajkovski”, naš Marki klub i naš Karnegi hol. Iako se, možda, Novi Sad u mnogo čemu ne može meriti sa Parizom, Moskvom, Njujorkom ili Londonom, on se svakako po bujnosti i kvalitetu muzičkog života može porediti sa velikim svetskim muzičkim centrima. Moderna zgrada Studija M, smeštena između Dunavskog parka i zgrade u kojoj je doskora bio smešten Radio Novi Sad, decenijama je jedno od karakterističnih obeležja gradskog centra, a sam Studio M je dobro poznat Novosađanima kao koncertna dvorana u kojoj su nastupali mnogi čuveni muzičari i gde su priređivani brojni značajni festivali. Priča o Studiju M je zapravo povest o brzom razvitku našeg muzičkog života u drugoj polovini 20. veka, kao i o izuzetnom zalaganju i entuzijazmu nekolicine velikih kulturnih pregalaca, koji su u vremenima oskudice i u okolnostima ne previše naklonjenim umetnosti, uspeli da muzički život u Novom Sadu i u Vojvodini unaprede i podignu ga na veoma visok – zaista se može reći – evropski nivo. Izgradnja Studija M, studijsko-koncertne sale savršenih akustičkih odlika, sredinom šezdesetih godina bila je veliki trijumf nekolicine zaslužnih kulturnih delatnika, pre svega tadašnjeg načelnika Muzičkog odeljenja Radija Novi Sad, Antona Ebersta, koji je uprkos svim teškoćama ostvario svoju zamisao i želju da svoj grad obogati jednom savremenom i reprezentativnom muzičkom dvoranom. Završetak gradnje i puštanje u rad Studija M bio je događaj od prelomnog značaja za Radio Novi Sad, kao i za sam Novi Sad, koji je tada prvi put dobio jednu namenski sagrađenu, pravu koncertnu salu vrhunske akustike, koja ni u čemu nije zaostajala za najboljim muzičkim dvoranama u svetu. I u Studiju M su odmah počeli da nastupaju najrenomiraniji domaći i strani solisti i ansambli, ovde je snimljeno nebrojeno mnoštvo izuzetno vrednih koncerata. Korišćenje ove dvorane pritom nije bilo isključivo usmereno na muzička zbivanja, ovde su snimane i pozorišne predstave, priređivane su izložbe, književni događaji, tako da je ta muzička sala postala izuzetno važan prostor, čiji je značaj nadaleko zračio. A sami počeci Radija Novi Sad i izgradnja Studija M nisu bili laki. Izgradnja Studija M 1965. godine bila je vrhunac jedne dinamične faze razvoja Radija Novi Sad, koji je posle teških i mukotrpnih godina na početku rada, tokom šezdesetih postao ugledna, slušana i savremeno opremljena jugoslovenska radio-stanica. Osnovan je 31. marta 1949. godine. Određen je i datum početka emitovanja nove radio-stanice – 29. novembar, Dan Republike, najznačajniji državni praznik tadašnje FNRJ. Rok za osposobljavanje za rad novosadske radio-stanice bio je veoma kratak, a ljudi zaposleni u Radiju Novi Sad suočili su se sa gotovo nepremostivim teškoćama. U to vreme, posle sukoba sa Informbiroom, zapravo sa SSSR, Jugoslavija je bila pod blokadom i sa Istoka i sa Zapada, u zemlji je bilo veoma malo radio-materijala, a nije bilo mogućnosti za uvoz potrebne opreme. U Subotici su pronađeni delovi potrebni za izradu radio-stanice, širom Vojvodine, prikupljani su kablovi i žice i od svega toga je inženjer Ladislav Grajner, tadašnji profesor radio-tehnike u Srednjoj tehničkoj školi u Subotici, sačinio prvi predajnik, jačine pola kilovata, koji je imao skroman domet. Prema javljanjima tadašnjih slušalaca, program se povremeno čuo u udaljenijim oblastima Srbije, čak i ponegde u inostranstvu, ali samo kada su meteorološki uslovi bili povoljni. Tačno u podne, u etru se prvi put čulo: „Ovde Radio Novi Sad, na talasnoj dužini 212,4 metra.” Nakon spikerske najave, novosadski hor „Svetozar Miletić” izveo je himnu „Hej Sloveni”. Počeo je redovan radijski program: sledile su, jedna za drugom, emisije vesti na srpsko-hrvatskom, mađarskom, rumunskom, slovačkom i rusinskom, na pet jezika na kojima je od samog početka emitovan program Radija Novi Sad....

Format: 27x20 cm Broj strana: 272 Pismo: ćirilica Povez: broširan ISBN: 978-86-6195-173-2 Izdavač / Saizdavač: RTS, Muzej Vojvodine Novi Sad Monografska studija sadrži leksikon od 228 evropskih kompozitora koji su u protekla dva veka stvarali insprisani srpskom muzikom i tradicijom, njihova dela i naslovne strane notnih izdanja. Među njima su i neka od najznačajniji imena umetničke muzike, poput Petra Iliča Čajkovskog, Franca Lista, Johanesa Bramsa, Nikolaja Rimskog - Korsakova... Svoja dela evropski kompozitori posvećivali su članovima srpskih vladajućih dinastija, radili muziku na rodoljubive pesme najznačajnijih nacionalnih pesnika i izvodili ih u svetskim muzičkom centrima tog vremena. Na sistematičan način knjiga čitaoca uvodi u svet muzike, otkriva kako je kompozicija za pesmu Kosovka devojka posvećena kraljici Nataliji, ko je komponovao Valcer i Marš u čast kraljice Drage, te na koju je srpsku pesmu muziku uradio Johanes Brams na čijem je premijernom izvođenju za klavirom sudelovao i sam autor i kako je mladi knez Milan Obrenović odbio jednog kompozitora da radi operu u njegovu čast. Kompozicije evropskih kompozitora rađene su na stihove Laze Kostića, Jovana Jovanovića Zmaja, Petra Petrovića Njegoša, Đure Jakšića, Rista Milića, Milana Kujundžića Aberdara...