EP PLOCA 5 OMOT 4 PGP RTB EP 11213 Folk,World & Country, Folk,Nepzene A1.Németh Rudolf , Kiseri Az Ujvideki Rádió Népi Zenekara* Tudja A Nap A Maga Járását Adapted By [Feldolgozása] – Király Ernő* A2.Németh Rudolf , Kiseri Az Ujvideki Rádió Népi Zenekara* Lám Megmondtam Bus Gerlice Adapted By [Feldolgozása] – Király Ernő* A3.Németh Rudolf , Kiseri Az Ujvideki Rádió Népi Zenekara* Mén A Kocsi, Porzik Az Út Utána Adapted By [Feldolgozása] – Király Ernő* B1.Kantor Ilona* , Kiseri Az Ujvideki Rádió Népi Zenekara* Imhol Lerekedik Adapted By [Feldolgozása] – Varga Gyula (2) B2.Kantor Ilona* , Kiseri Az Ujvideki Rádió Népi Zenekara* Barna Kislány Megy A Kutra Adapted By [Feldolgozása] – Varga Gyula (2)

Autor - osoba Boarov, Dimitrije Naslov Politička istorija Vojvodine : u trideset tri priloga / Dimitrije Boarov ; [prevod rezimea Biljana Simurdić] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2001 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Agencija CUP, 2001 (Novi Sad : Offset ideal štampa) Fizički opis 264 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Simurdić, Biljana (Broš.) Napomene Tiraž 400 Beleške uz tekst Summary: str. 241-251 Bibliografija: str. 253-255 Imenski registar: str. 257-263. Predmetne odrednice Vojvodina -- Politička istorija Predgovor autora Ovi prilozi za političku istoriju Vojvodine nastali su na podlozi novinskog feljtona pod naslovom »Svi vojvođanski izbori – od Carnojevića do danas«, koji je novosadski dnevni list „Vojvodina“ objavljivao između 5. septembra i 29. novembra 2000. godine, a koji sam pisao iz dana u dan gotovo tri meseca. Feljton je poručen prigodom priprema za savezne, pokrajinske i lokalne izbore u SRJ, Vojvodini i Srbiji, 24. septembra 2000. godine - koji će se 5. oktobra završiti „demokratskim preokretom“ u zemlji i rušenjem Miloševićevog režima – pa je trebalo i da se privede kraju nakon njihovog okončanja. No, kako do samog datuma izbora nisam uspeo da vojvođansku neverovatno bogatu, dramatičnu i zanimljivu istoriju sintetizujem u desetak nastavaka, a da ne ostanem na nivou generalnih trivijalnosti, nastavio sam pisanje feljtona još neko vreme – pa sam, na nagovor prijatelja izdavača, od njega, sa najnužnijim dopunama i korekcijama, sačinio ovu knjigu. Pišući praktično skraćenu političku istoriju Vojvodine u vreme velikih i nervoznih društvenih gibanja i produktivne istorijske konfuzije, a kasnije i u neugodnim uslovima stalnih nestašica struje, bio sam prinuđen da u veoma kratkom razdoblju prođem kroz ogromnu literaturu, ne stižući uvek do baš svih najboljih izvora relevantnih za događaje o kojima sam pisao. No, pošto sam osetio da sam pisao o onome što ljude u Vojvodini zanima i što sam uveren da se nijedna istorija ne može savršeno napisati, jednom i zauvek, odvažujem se da svoju priču o političkoj prošlosti (a sigurno, na neki način, i o njenoj sadašnjosti) ponudim čitaocima. Dakle, njena glavna mana ili možda čak i vrlina je - da ju je pisao ne profesionalni istoričar, nego samo profesionalni novinar. U Novom Sadu, 29. decembra 2000. Dimitrije Boarov Dimitrije Boarov (Bečej, 1946) je srpski novinar, bivši predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (1998–2002), te predavač na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Dimitrije Boarov je rođen 1946. godine u Bečeju. Profesionalnu novinarsku karijeru je započeo 1971. godine u beogradskoj Ekonomskoj politici. U Televiziji Novi Sad radio je od 1974. do 1989. godine. Jedan je od deset osnivača beogradskog nedeljnika Vreme. Od 1996. do 1998. bio je zamenik urednika lista Naša Borba, a od 1998. do 2002. godine bio je predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, najstarijeg nezavisnog udruženja novinara na prostoru bivše SFR Jugoslavije. Za predavača na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, izabran je 2006. godine. Bibliografija Apostoli srpskih finansija Doktor Laza Paču: Legenda srpskih finansija Ima li još Vojvodine (1996) Politička istorija Vojvodine (2002) Kako je Novi Sad pobedio (sa Milenom Putnik, 2004) Nagrade 2007. Nagrada Stanislav Staša Marinković 2008. Nagrada Jug Grizelj MG36

Sa starih razglednica Izabrani tekstovi, Sa starih razglednica, novinara Petra Ćurčića, nastali su u toku tridesetak godina – 1970, 1980, 1990, i emitovani su svake sedmice u kontinuitetu na radio-talasima Novog Sada. Petar Ćurčić je godinama radio na pronalaženju materijala za građu ovih emisija. On se trudio da zaroni u prošlost Vojvodine i da osvetli ambijente, likove i zanimljive događaje najviše iz devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka ali nalazimo i više priča u kojima se prikazuju i neki događaji i ličnosti iz osamnaestog veka, pa i ranije. Tekstovi Petra Ćurčića su raznovrsni, pisani jasnim novinarskim stilom sa tendencijom da budu zabavni za čitaoce i slušaoce Radio Novog Sada. Međutim, ono što naročito krasi ove tekstove je njihova sadržajnost. Jednostavno i pregledno nam se predočavaju ličnosti, događaji i ambijenti Vojvodine iz dalje ili bliže prošlosti. Petar Ćurčić je inspiraciju za svoje priče nalazio u gradskim arhivima, bibliotekama, starim novinama, u knjigama Jovana Sterije Popovića, Jaše Ignjatovića, Save Tekelije, Vase Stajića…

Autor: Petar ĆurčićIzabrani tekstovi, Sa starih razglednica, novinara Petra Ćurčića, nastali su u toku tridesetak godina – 1970, 1980, 1990, i emitovani su svake sedmice u kontinuitetu na radio-talasima Novog Sada. Petar Ćurčić je godinama radio na pronalaženju materijala za građu ovih emisija. On se trudio da zaroni u prošlost Vojvodine i da osvetli ambijente, likove i zanimljive događaje najviše iz devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka ali nalazimo i više priča u kojima se prikazuju i neki događaji i ličnosti iz osamnaestog veka, pa i ranije. Tekstovi Petra Ćurčića su raznovrsni, pisani jas nim novinarskim stilom sa tendencijom da budu zabavni za čitaoce i slušaoce Radio Novog Sada.Međutim, ono što naročito krasi ove tekstove je njihova sadržajnost. Jednostavno i pregledno nam se predočavaju ličnosti, događaji i ambijenti Vojvodine iz dalje ili bliže prošlosti. Petar Ćurčić je inspiraciju za svoje priče nalazio u gradskim arhivima, bibliotekama, starim novinama, u knjigama Jovana Sterije Popovića, Jaše Ignjatovića, Save Tekelije, Vase Stajića…

Medalja grada Novog Sada za osvojeno 1.mesto na državnom prvenstvu u klasi F3A ( akrobatski radio upravljani modeli aviona ) povodom 70 godina od osnivanja Vazduhoplovnog saveza Vojvodine (1928 -1998) Prečnik:50 mm

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, kao nova.Posveta autora na predlistu. Izdavač: Prometej - Novi Sad, 2023. god. Broširan povez, 20 cm. 373 str. Izabrani tekstovi, Sa starih razglednica, novinara Petra Ćurčića, nastali su u toku tridesetak godina - 1970, 1980, 1990, i emitovani su svake sedmice u kontinuitetu na radio-talasima Novog Sada. Petar Ćurčić je godinama radio na pronalaženju materijala za građu ovih emisija. On se trudio da zaroni u prošlost Vojvodine i da osvetli ambijente, likove i zanimljive događaje najviše iz devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka ali nalazimo i više priča u kojima se prikazuju i neki događaji i ličnosti iz osamnaestog veka, pa i ranije. Tekstovi Petra Ćurčića su raznovrsni, pisani jas nim novinarskim stilom sa tendencijom da budu zabavni za čitaoce i slušaoce Radio Novog Sada. Međutim, ono što naročito krasi ove tekstove je njihova sadržajnost. Jednostavno i pregledno nam se predočavaju ličnosti, događaji i ambijenti Vojvodine iz dalje ili bliže prošlosti. Petar Ćurčić je inspiraciju za svoje priče nalazio u gradskim arhivima, bibliotekama, starim novinama, u knjigama Jovana Sterije Popovića, Jaše Ignjatovića, Save Tekelije, Vase Stajića...

Hrvatske i srpske narodne pripovijetke iz Mađarske. Tiraž: 1000 Balint Vujkov (Subotica, 26. svibnja 1912.-Subotica, 23. travnja 1987.) je hrvatski književnik, sakupljač i obrađivač hrvatskih narodnih djela iz Vojvodine i susjednih država, pripovjedač i romanopisac. Dramatizirao je brojne narodne pripovijetke koje je sakupio i zapisao. Sakupljao ih je u Mađarskoj, Slovačkoj, Rumunjskoj (karaševski Hrvati), Češkoj, Vojvodini, Austriji, Hrvatskoj (u Lici) i na Kosovu tijekom 55 godina. Pored hrvatskih, zapisao je i narodna djela Srba iz Mađarske i Rumunjske. Po značaju njegovog sakupljačkog rada ga pojedini stručnjaci stavljaju u razinu s braćom Grimm i Vukom Karadžićem. Bio je pjesnik, pripovjedač, pisac bajki, fantastičnih priča, dramatik, publicist, polemičar, esejist, romanopisac. Bio je pokretačem i članom uredništva u većem broju književnih časopisa, novina i narodnih kalendara. Po struci je bio pravnik. Radio je kao odvjetnik, u službi pravne pomoći i kao sudac subotičkog okružnog suda.

Svetozar Rapajić : Dramski tekstovi i njihove inscenacije / Београд : Факултет драмских уметности, Институт за позориште, филм, радио и телевизију ; Нови Сад : Позоришни музеј Војводине, 2013 , Fizički opis 222 стр. ; 24 cm Zbirka Посебна издања / [Позоришни музеј Војводине] Napomene `Текст књиге је настао у оквиру рада на пројекту `Идентитет и сећања: транскултурални текстови драмских уметности и медија (Србија 1989-2014)`, пројекат бр. 178012, Факултета драмских уметности у Београду.` --> прелим. стр. Тираж 300 Белешка о аутору: стр. 219-220 Напомене и библиографске референце уз текст Библиографија: стр. [211]-218. Predmetne odrednice Drama -- Pozorišna adaptacija -- 19v-21v Pozorišna režija -- Srbija -- 20v-21v Očuvanost 4; ima potpis

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! 1969. godina Tomislav Ketig (Nova Gradiška, 17. rujna 1932.) je hrvatski književnik, pjesnik, pripovjedač, romanopisac, dramaturg, enciklopedist i esejist iz Vojvodine. Pisao je studije iz povijesti i književne kritike. Biografija Rodio se u Novoj Gradiški, u Hrvatskoj. Za vrijeme drugog svjetskog rata je živio u Beloj Crkvi. Do studija je živio i u Bjelovaru. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, koji mu je poslije postao stalnim boravištem. Poslije je apsolvirao na beogradskom Medicinskom fakultetu, a nakon toga je studirao je filozofiju u Novom Sadu. Radio je u izdavačkim kućama i novinsko-izdavačkim poduzećima u Novom Sadu. Surađivao je na enciklopedijskim projektima. U Enciklopediji Jugoslavije je objavio preko 100 članaka. 1992. je otišao u mirovinu. I nakon umirovljenja se bavi enciklopedističkim radom. Danas je glavni urednik Enciklopedije Vojvodine pri Vojvođanskoj akademiji znanosti i umjetnosti. Djela su mu prevedena na albanski, francuski, mađarski, makedonski, nizozemski, njemački, slovački, slovenski, rumunjski, ruski, rusinski, švedski i talijanski. Član je Društva hrvatskih književnika, Društva književnika Vojvodine i hrvatskog PEN-centra.

Vasilije Krestic: Velikohrvatske pretenzije na Vojvodinu i Bosnu i Hercegovinu Током више од једног столећа из Хрватске су све до наших дана ширени гласови о тежњи Срба за стварањем Велике Србије и о великосрпским хегемонистичким намерама. То је био стални припев свих противсрпских иступа не само пред југословенском већ и пред светском јавношћу. Њима се Срби и Србија приказују као агресори великих територијалних апетита, а намера им је да прикрију сопствену агресију и сопствене територијалне претензије на туђе етничке, државне и историјске територије. Таква тактика, кад је реч о хрватској политици, одавно је позната, али у српској и иностраној историографији није добила одговарајуће место и објашњење. Она је наслеђена од Аустроугарске, која је утолико више деценијама демонизовала и сатанизовала српске ослободилачке и ујединитељске намере уколико је имала већих апетита према територијама на Балкану и уколико је више заступала немачку политику продора на Исток. По тој тактици, све што је било српско проглашавано је за великосрпско с циљем да се српски интереси, који су били у сукобу с аустроугарским, у корену сасеку и онемогуће. Следећи традицију и тактику аустроугарске политике, у којој су Хрвати учествовали, а неретко у њој и предњачили, у свим историјским раздобљима, од револуције 1848. до наших дана, окомљавали су се на српску политику редовно јој додајући епитет великосрпске политике. Ударајући по српству и великосрпству, у којима су видели главну конкуренцију хрватству и великохрватству, хрватски политичари нису само сневали о Великој Хрватској већ су на њеном изграђивању радили упорно и доследно држећи се принципа да су за остваривање тог циља дозвољена сва средства, чак и геноцидно уништавање Срба. Тежње за територијалним проширењем Хрватске старијег су датума. Невелик по броју, мали по пространству који заузима, хрватски народ је испољавао велике империјалне амбиције. О томе довољно говоре називи као што су: „алпински или планински Хрвати” (Словенци), „православни Хрвати” (Срби), „непријепорни Хрвати” или „цвијет хрватског народа” (муслимани), затим „Турска Хрватска”, „Црвена Хрватска” „Бијела Хрватска” и „Карантанска Хрватска”, који се односе на делове Босне, на Црну Гору, Далмацију и Словенију. Ти називи пажљиво су неговани и током више од стотине година усађивани су у свест хрватског човека с циљем да му развију уверење о величини Хрватске и бројној снази Хрвата. Овим двема студијама показујем и доказујем кад, како, на којим основама и с којим циљевима су Хрвати од револуције 1848/49. до наших дана покушавали да се домогну појединих делова или читаве територије Војводине, Босне и Херцеговине. (двојезично српско-енглеско издање, тврд повез, заштитни омот, 24 цм, 140 стр, илустровано мапама)

Zoltan Kertes, plavooki sin jednog „polu-Ciganina“ i jedne nadničarke koja ima mnoštvo ljubavnika, raste kao autsajder u malom mestu u Srbiji. Kao dete pao je sa motocikla kojim je punom brzinom upravljao njegov otac. A pekar, za kojeg je posle radio, razbio mu je glavu, jer nije dovoljno brzo utovarao brašno. Od tada mu seva u slepoočnicama. Najviše voli da sedi u šupi i rešava ukrštene reči. Izbijanje jugoslovenskog građanskog rata 1991. njegovi roditelji vide kao priliku da njihov „lezilebović“ i „idiot“ konačno postane čovek, pa i junak. Zoltan se ni u vojsci ne snalazi i ne uklapa. Postavlja pogrešna pitanja, ali i njih izgovara mucajući. Kada njegov najbolji prijatelj izdahne posle besmislenog šikaniranja na jednoj vežbi, Zoltan se konačno pobuni protiv sistema koji samo jačem daje za pravo. Melinda Nađ Abonji pripoveda o mekom otporu kojim se mašta brani od sistema sačinjenog od poslušnosti, naređenja i potčinjavanja. Njen jezik je pri tome vibrantno muzikalan i pun snažnih, neobuzdanih slika. Melinda Nađ Abonji rođena je 1968. u Bečeju. Ova švajcarska književnica mađarskog porekla provela je najranije detinjstvo u Vojvodini, da bi sa pet godina sa roditeljima napustila tadašnju Jugoslaviju i doselila se 1973. u Švajcarsku. Godine 1997. okončala je studije na Ciriškom univerzitetu, u međuvremenu stekavši švajcarsko državljanstvo. Prvi roman Im Schaufenster im Frühling (U izlogu, s proleća) objavila je 2004. godine. Njen drugi roman Tauben fliegen auf (Golubije srce) dobio je 2010. godine prestižne nagrade – Nemačku književnu nagradu za najbolji roman na nemačkom jeziku kao i Švajcarsku književnu nagradu. Osim pisanja, bavi se performansom i muzikom (snimila je dva nosača zvuka u saradnji sa švajcarskim reperima i muzičarima), piše za radio, pozorište i internet.

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, jedna je fotografija isečena. Izdavač: Foto kino i video savez Vojvodine - Novi Sad, 1996. god. Tvrd povez, 30,5 cm. Dvojezična (srpski i engleski) foto-monografija Novog Sada, slikano iz aviona 1995. godine. 220 kolor fotografija. Borivoj Mirosavljević - novinar, fotoreporter, publicista... dobitnik tri nagrade za životno delo - fotografiju, sport i novinarstvo. Novinarskim tekstovima u `Dnevniku`, `Građanskom listu`, `Večernjim novostima`, `Tribini`, ”Areni”, `Sport i svetu`... Mirosavljević ostavio dubok trag u novosadskom žurnalizmu, a svojim fotografijama načinio izuzetno bogat i vredan fotografski opus od sedam tomova ANTOLOGIJA FOTOGRAFIJA VOJVODINE (plus 7 knjiga o FK `Vojvodina`) koji sadrži bogatu vizuelnu i dokumentarnu hroniku o najznačajnijim događajima proteklih pet decenija. Imao je Novi Sad u svojoj istoriji boljih i uspešnijih novinara, možda i fotografa, ali boljeg i kompletnijeg novinara foto-reportera od Borivoja Mirosavljevića sigurno nije! Skoro ceo radni vek je pisao hroniku ovog Grada, najčešće one najvruće teme, a ceo život je proveo/provodi sa fotoaparatom beležeči svojim objektivom ne samo ilustracije za svoje i tekstove svojih kolega i redakcija za koje je radio, već je snimio i bezbroj umetničkih i dokumentarnih fotografija za koje je redovno hvaljen, često i nagrađivan. Sem što je bio (i ostao) sjajan i kompletan novinar, Mirosavljević je bio reli vozač, osnivač foto klubova i galerija, urednik fotografije u nekoliko listova, autor dvadesetak dokumentarnih filmova, sekretar FK Vojvodina, pisac dvadesetak monografija i knjiga, urednik nekoliko veoma uspešnih marketinških akcija `Dnevnika`, rukovodilac Agencije multimedijalnih komunikacija... Rečju, bio je univerzalac koji se bavio svim i svačim i čega god da se dotakao - pozlatio ga je.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Autor: Miroslav Vislavski Pismo: latinica Jezik: srpski Broj strana: 216 Dimenzije: 24 x 16 cm Meke korice Opis: U jugoslovenskom, srpskom i vojvođanskom sportu Miroslav Vislavski ostavio je dubok trag. O tome svedoče rezultati fudbalskog i, pre svega, odbojkaškog kluba Vojvodina. Ostvarenja u novinarstvu zabeležena su u brojnim televizijskim emisijama koje je uređivao i vodio, kao i u novinskim tekstovima. Poslednju seriju tekstova, objavljenih u magazinu „Tabloid“ sabrao je u knjigu „Kontranapad njima i njihovim“. Miroslav Vislavski je rođen 5. augusta 1952 u Vrbasu, u porodici Jakima Vislavskog i Amalije (rođene Arvaji) kao njihov četvrti sin nakon Joakima, Mihajla i Vladimira. U Vrbasu pohađa osnovnu školu i Školu učenika u privredi (elektroinstalater). Radna karijera je započela u fabrici šećera „Bačka“ (1970 – 1973), a u međuvremenu je bio u JNA (1971/72) u Nišu. Kao angažovani omladinski aktivista, biva izabran na profesionalni rad u Sekretarijat Predsedništva Pokrajinske konferencije SSOV (1973 – 1974), potom je bio član Sekretarijata Predsedništva PKSSRNV (1974 – 1979). Od 1979 – 1986 bio je sekretar SIZ za učenički i studentski standard Vojvodine. Usledio mandatni period od 1986 na funkciji predsednika Opštinske konferencije SSRNV Stari Grad u Novom Sadu, koji je prekinut decembra 1988 u vreme antibirokratske revolucije (Jogurt revolucije), sa žrtvama Miloševiće nacionalističke politike. Prekid političke karijere je nastavljen radom u komercijali Osiguranja „Croatia“ Rijeka (1989 – 1991). Građanski rat i raspad Jugoslavije su prekinuli ovaj period karijere. U novim okolnostima se zaposlio u Odbojkaškom klubu Vojvodina i ubrzo je imenovan za generalnog direktora (1992 – 2001). Za vreme njegovih mandata i pod njegovim vođstvom, klub je ostvario najveće uspehe. OK Vojvodina je bio devet puta prvak države, šest puta pobednik nacionalnog Kupa, treći u Evropi i pet godina za redom među deset najboljih evropskih klubova. U tom periodu, u sumornoj deceniji opšteg propadanja i sunovrata svih vrednosti, ratnom okruženju, međunarodnoj izolaciji, Vojvodina je bila lider jugoslovenske odbojke i predvodnik svih procesa u stvaranju fenomena odbojke. Državnu reprezentaciju koja je osvoila dve Olimpijske medalje (bronza i zlato), srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu i četiri medalje sa Evropskog prvenstva (dve bronze, srebro i zlato), činili su 90 % kadrovi iz Vojvodine (igrači i treneri). OK Vojvodina je u celom tom periodu bila zvanično najpopularniji klub u Novom Sadu i jedan od najpopularnijih u Jugoslovenskom sportu. Za vreme rada u OK Vojvodina, obavljao je funkcije predsednika Odbojkaškog saveza Srbije 1996 – 2000. Bio je predsednik Udruženja odbojkaških klubova prve i druge lige (40 najboljih klubova) od 1993 – 2001. Krajem 2000 godine prelazi sporazumom iz OK u Fudbalski klub Vojvodina. U kome ostaje godinu dana kada biva smenjen u sukobu sa predsednikom kluba Miodragom Kostićem. Iako je dobio sudsku presudu zbog nezakonite smene, napušta klub 2003. Još za vreme sudskog spora, počinje karijeru novinara. Radio je na televizijama Jesenjin i Kanal 9, kasnije i na tv Panonija i tv KTV (Zrenjanin) preko 1500 emisija o sportu (Kontranapad i Sport iz drugog ugla), političkog sadržaja (Vruća stolica i Bez cenzure), o sindikalnim temama (OSAA) i na druge društvene teme (Aktuelnosti i Periskop). Bio je autor, scenarista i režiser nekoliko dokumentarnih filmova i serija. Od serija su realizovane: „Bogovi Olimpa“ (18 epizoda 2012 god), „Fenomen odbojke“ (13 epizoda – 2014 god) Vojvodina naša radost (8 epizoda 2017 god), Legende u legendi (4 epizode – 2016 god). U 1918 započeo serijal „Na putu druge krune“ Od 2006 do 2017 je objavljivao stalnu kolumnu „Kontranapad“ u magazinu Tabloid gde je ujedno bio urednik sportske rubrike od 2009 godine. Pisao je i za druge listove o sportskim temama (Sport, Dnevnik). Objavio je knjige: Velika zabuna (2001), Kontranapad (2011), Novi kontranapad (2016), Kontranapad njima i njihovim (2018). Objavljivao je priloge i recenzije u nekoliko drugih knjiga. Za uspešan rad u učeničkom i studentskom standardu 1979 Predsedništvo SFRJ ga je odlikovalo Ordenom rada sa srebrnim vencem. U Ok Vojvodina je dobitnik „Zlatne plakete“ (1996) i proglašen je Velikanom kluba kao nosilac najvišeg priznanja „Statua velikana“ (2001). Nosilac je plakete Odbojkaškog saveza Vojvodine (2011). Za novinarski rad, dobio je Priznanje „Jaša Tomić“ Društva novinara Vojvodine (2007), Priznanje za izdavački poduhvat godine (2011) i Priznanje za životno delo (2014) Udruženja sportskih novinara Srbije. Oženjen je Milijanom rođenom Milović (od 1973), sa kojom je podigao dve ćerke, Miroslavu i Mariju. Živi u Novom Sadu od 1974 godine. U penziji je od 2012.

SA STARIH RAZGLEDNICA ISTORIJA Šifra artikla: 386339 Isbn: 9788651522072 Autor : Petar Ćurčić Izdavač : PROMETEJ Izabrani tekstovi, Sa starih razglednica, novinara Petra Ćurčića, nastali su u toku tridesetak godina – 1970, 1980, 1990, i emitovani su svake sedmice u kontinuitetu na radio-talasima Novog Sada. Petar Ćurčić je godinama radio na pronalaženju materijala za građu ovih emisija. On se trudio da zaro... Detaljnije Izabrani tekstovi, Sa starih razglednica, novinara Petra Ćurčića, nastali su u toku tridesetak godina – 1970, 1980, 1990, i emitovani su svake sedmice u kontinuitetu na radio-talasima Novog Sada. Petar Ćurčić je godinama radio na pronalaženju materijala za građu ovih emisija. On se trudio da zaroni u prošlost Vojvodine i da osvetli ambijente, likove i zanimljive događaje najviše iz devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka ali nalazimo i više priča u kojima se prikazuju i neki događaji i ličnosti iz osamnaestog veka, pa i ranije. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ISTORIJA Autor Petar Ćurčić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač PROMETEJ Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2023 Format 27 Strana 273 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

НЕОТПАКОВАН Various ‎– Најлепше Нове Војвођанске Песме (Од 1987. До 2007. Године) Label: PGP RTS ‎– CD 407598, PGP RTS ‎– CD407598 Format: CD, Compilation, Remastered Country: Serbia Released: 2007 Genre: Folk, World, & Country Style: Folk Tracklist 1 –Ансамбл „Успомене”* Добро Јутро, Војводино Arranged By [Ар.] – Милан Прунић* Lyrics By – Милан Прунић* Music By – Милан Прунић* 4:35 2 –Душко Љубичић* Уз ТОРТНС* Што Тихо Пада Снег Arranged By [Ар.] – Дубравко Исаков* Lyrics By – Александар Караџин* Music By – Александар Караџин* 3:43 3 –Жарко Данчуо* Уз ТОРТНС* И Вок. Групу „Свилен Конац”* У Бостану Arranged By [Ар.] – Мирко Шоуц* Lyrics By – Јован Љубинковић Пуба* Music By – Мирко Шоуц* 3:42 4 –Предраг Цуне Гојковић* Уз ТОРТНС* Момци Свилокоси Arranged By [Ар.] – Зоран Мулић* Lyrics By – Миодраг Петровић* Music By – Зоран Мулић* 3:24 5 –Аљоша Вучковић* Уз ТОРТНС* И Жен. Вок. Гр. „Бисер Грана”* Еј, Господо Тамбураши! Arranged By [Ар.] – Зоран Дракула* Lyrics By – Владислав Хаидфогел* Music By – Владислав Хаидфогел* 3:35 6 –Ансамбл „Новосадске Лоле”* И ТОРТНС* Волим Дунав Arranged By [Ар.] – Зоран Дракула* Lyrics By – Момчило Ерић* Music By – Момчило Ерић* 2:16 7 –Љубиша Крнић* Уз НОРТНС* И Вокална Група* Два Плава Ока Arranged By [Ар.] – Зоран Дракула* Lyrics By – Александар Караџин* Music By – Александар Караџин* 3:30 8 –Љиљана Петровић* И Жарко Данчуо* Уз НОРТНС* И ТОРТНС* У Шикари Поред Сомбора Arranged By [Ар.] – Петар Бахун* Lyrics By – Гавра Ђаковић* Music By – Гавра Ђаковић* 4:21 9 –Љубиша Крнић* Уз ТОРТНС* Опрости Ми, Војводино Arranged By [Ар.] – Дубравко Исаков* Lyrics By – Милан Убипарип* Music By – Милан Убипарип* 3:59 10 –Мерима Његомир* Уз ТОРТНС* Магле, Магле Arranged By [Ар.] – Зоран Мулић* Concertmaster [Концертмајстор] – Цвета Сладић-Чича* Lyrics By – Миодраг Петровић* Music By – Зоран Мулић* 4:54 11 –Данијела Јовановић* И Љубиша Крнић* Уз НОРТНС* Прошли Дани Arranged By [Ар.] – Јурај Ферик* Lyrics By – Александар Караџин* Music By – Александар Караџин* 2:58 12 –Сања Кесеровић* Уз НОРТНС* Звоне Табуре Arranged By [Ар.] – Јурај Ферик* Lyrics By – Милош Смиљанић* Music By – Жељко Јоксимовић* 3:45 13 –Предраг Цуне Гојковић* Уз ТОРТНС* Мој Нови Сад Arranged By [Ар.] – Зоран Мулић* Lyrics By – Миодраг Петровић*, Радмила Сатарић* Music By – Зоран Мулић* 3:43 14 –Снежана Берић - Екстра Нена* Уз НОРТНС* И ТОРТНС* Тамбураш Стари Arranged By [Ар.] – Петар Попа* Lyrics By – Анђелко Зеремски* Music By – Анђелко Зеремски* 4:47 15 –Љубиша Крнић* Уз ТОРТНС* Ја Сам Лала Из Равног Баната Arranged By [Ар.] – Дубравко Исаков* Lyrics By – Слободан Вукадиновић* Music By – Слободан Вукадиновић* 3:32 16 –Креша*, Драган* И Чича* Уз ТОРТНС* Војводино, Певај Војвођански Arranged By [Ар.] – Зоран Дракула* Lyrics By – Петар Јовановић Генерал* Music By – Зоран Дракула* 5:28 17 –Милан Прунић* Уз ТОРТВ* И Студијска Вокална Група* Здравица Arranged By [Ар.] – Зоран Дракула* Lyrics By – Петар Јовановић Генерал* Music By – Зоран Дракула* 4:31 18 –Ненад Николић* Уз НОРТВ* И ТОРТВ* Улице Новог Сада Arranged By [Ар.] – Ференц Ковач* Lyrics By – Михаљ Цмиљко Сике* Music By – Михаљ Цмиљко Сике* 4:10 Companies, etc. Phonographic Copyright (p) – PGP RTS Copyright (c) – PGP RTS Recorded At – Studio 1 Radio Novi Sad Recorded At – Studio M, Novi Sad Remixed At – Studio M, Novi Sad Manufactured By – Pink Digital System Credits Conductor [Диригенти] – Ференц Ковач* (tracks: 18), Јурај Ферик* (tracks: 3, 8, 11, 12, 14), Зоран Дракула* (tracks: 15 to 17), Зоран Мулић* (tracks: 4 to 7, 10, 13) Coordinator [Координатор Продукције] – Александар Саша Пражић* Design [Dizajn], Layout [Prirpema Za Štampu] – Marijana Trifunović Engineer [Асистент Тон Мајстора] – Синиша Хорват* (tracks: 1 to 3) Engineer [Постпродукција] – Јанош Хајдук*, Петар Попа* Engineer [Тонмајстор] – Јанош Хајдук* Other [Direktor I Glavni Urednik] – Ognjen Uzelac Other [Odgovorni Urednik] – Vladimir Graić Other [Urednik Izdanja] – Miša Mijatović Other [Музички Уредник] – Јован М. Јовановић Other [Руководилац ПЈ За Музику Радио-телевизије Војводине] – Ержебет Глушица Producer [Продуценти] – Мирослав Стојчић* (tracks: 1 to 13), Петар Попа* (tracks: 14, 18), Зоран Дракула* (tracks: 15 to 17) Notes ТПТ: 70,44 Снимано у ПСР-1 и ПСР-3 (Студио «М») Радио Новог Сада у периоду од јануара 1987. до октобра 2006. године Ремикс рађен у дигиталној режији Ст.“М” Радио Новог Сада у “DDD” технологији Barcode and Other Identifiers Barcode: 8 600278 407598

fanzin THEORY OF CHAOS #5 (april 2002, Kikinda) srpski metal fanzin - NA ENGLESKOM 36 strana, A4, c/b fotokopiran, heftan sa strane UZ OVAJ BROJ DOBIJATE I PISMO AUTORA FANZINA koje mi je poslao uz zine. Ovo je srpska metal memorabilia - UNIKAT Pre 15-25 godina znao sam sve metal fanzinaše. Jedan od njih, koga sam pratio još od kad je bio klinja od 13 godina koji je poslao sliku u rubriku za dopisivanje u REX-u, Darko `Pilence` Živković je radio ovaj fanzin par godina. Darko će kasnije svirati bubnjeve u DOWNSTROY, postati radio voditelj i promoter dobre muzike u ovom delu Vojvodine. Na muzičkoj sceni je aktivan i danas, na raznorazne načine. U ovom broju možemo da pročitamo intervjue sa ORPHANED LAND, TVANGESTE, WOUNDS, REGURGITATE, FEEBLE MINDED, KRVESTREB, INFERNAL NECROMANCY, CBT... Od domaćih bedova tu su MINDCRIME, ENJOY SARMA (kojima sam objavio dva dobra albuma), DUH PREDAKA, AVERNA (takođe još jedan bend iz REX kataloga), KINOVIA... Bilo je i boljih fanzina u ono vreme. ali sa današnje distance, ovaj broj donosi toliko informacija o nekadašnjoj sceni da je itekako važan kao artifakt i riznica podataka o jednom sve daljem vremenu. ===================================================================== Brojna izdanja srpskog i ex-YU metala, na pločama, kasetama, CD-ima.., fanzini, časopisi... kao i memorabilia (fotke, ulaznice, i sve ostalo vezano za scenu), možete pronaći u mojoj ponudi na Kupindu. Polako ubacujem artifakte iz lične kolekcije, u kojoj se svašta nakupilo tokom godina provedenih na sceni, u ovom ili onom statusu. Pratite moje oglase... https://www.kupindo.com/Clan/REX_3x3/SpisakPredmeta

Polovna knjiga, zaštitni omot blago pohaban, ostalo izuzetno očuvano. Posveta na predlistu. Izdavač: Dnevnik - Novi Sad, 1982. god. Tvrd povez, 20. cm. 325 str. Miroslav Antić o sebi `Rođen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čista moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama. .. Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca. Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije. .. Imam i neke nagrade i priznanja. Dve `Nevenove`. Jednu za životno delo u poeziji za decu. Goranovu nagradu. Nagradu Sterijinog pozorišta. Zlatnu arenu za filmski scenario. Nagradu oslobođenja Vojvodine. Sedmojulsku nagradu Srbije. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list `Ritam` ili uređivao Zmajev `Neven`. .. Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi `In memoriam`. I u svim ostalim svojim pesmama. `

Autor - osoba Tišma, Aleksandar, 1924-2003 = Tišma, Aleksandar, 1924-2003 Naslov Hiljadu i druga noć : izabrane pripovetke / Aleksandar Tišma ; izbor i predgovor Milica Nikolić Vrsta građe kratka proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1987 (Beograd : Kultura) Fizički opis XXXVII, 279 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Nikolić, Milica, 1925-2019 = Nikolić, Milica, 1925-2019 Zbirka Srpska književna zadruga. ǂkolo ǂ80 ; ǂknj. ǂ530 (Karton) Napomene Tiraž 3.000 Obrazac Tišminog pisanja / Milica Nikolić: str. VII-XXXVII. Predmetne odrednice Tišma, Aleksandar, 1924- Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. MG122

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Prometej - Novi Sad, 2006. god. Broširan povez, 23 cm. 119 str. Ilustrovano Momčilo Moma Nikolić (Novi Sad, 1952) je bio najmlađi član čuvenog tamburaškog orkestra Osam tamburaša Janike Balaža, ali i član Velikog tamburaškog orkestra Radio Novog Sada. Od 1988. godine živi u Los Anđelesu gde je, kao već afirmisani multi-instrumentalist nastavio tamburašku karijeru i predaje tamburu. Jedini je muzičar Vojvodine, ali i prostora bivše Jugoslavije koji je nastupao kao internacionalni gost u Volt Dizniju, sarađuje sa Radetom Šerbedžijom koji je za ovu knjigu napisao prateći tekst pod naslovom Gospodin Ciganin i čarobna tambura, itd. Iza Mome Nikolića je vrlo bogata karijera, slavu tambure i tamburaške muzike pronosio je širom sveta, a sada je napisao iskrenu i dirljivu knjigu sećanja na detinjstvo, prve susrete sa tamburom u rodnom Silbašu, mnoge tamburaše kojih više nema, na svoja brojna putovanja sa tamburom po svetu na koja je uvek polazio iz Novog Sada i u Novi Sad se vraćao, a broje zanimljive fotografije daju knjizi dodatnu vrednost.

Гион, Нандор, прозни писац, уредник (Србобран, 1. 2. 1941−Сегедин, 27. 8. 2002). Студирао је на Одсеку за хунгарологију у Новом Саду. Био је сарадник, уредник и главни уредник мађарске редакције Радио Новог Сада; директор Новосадског позоришта 1979−1982; предсеник Друштва књижевника Војводине. 2000: постаје редовни члан Мађарске академије уметности. У својим најпознатијим делика описује суживот Мађара, Срба, Немаца, Јевреја у Србобрану и Бачкој (Latroknak is játszott, Н. Сад 1976, Будимпешта 1999), бекство и побуну адолесцената (Kétéltűek a barlangban, Н. Сад 1968; Engem nem úgy hívnak, Н. Сад 1970), живот на периферији (Ezen az oldalon, Н. Сад1971), изгубљену лепоту и хармонију детињства (A kárókatonák még nem jöttek vissza, Н. Сад 1977; Sortűz egy fekete bivalyért, Н. Сад 1982; Az angyali vigasság, Н. Сад 1985; Postarablók, Н. Сад 1972) и пештанско подземље (Mit jelent a tök alsó?, Будимпешта 2004). На основу његових дела рађене су позоришне представе, радио драме, филмови. Добитник је бројних признања. Дела су му преведа на десет језика. Од 2010. године његова родна кућа је претворена у музеј. САБРАНА ДЕЛА: Latroknak is játszott Будимпешта 2007; Börtönről álmodom mostanában, Будимпешта 2008; Az angyali vigasság, Будимпешта 2010; Műfogsor az égből, Будимпешта 2011; Véres patkányirtás idomított görényekkel, Будимпешта 2012. Превод на српски језик: С ове стране Н. Сад 1974; Није то моје име, Сарајево 1979; Војник са цветом, Н. Сад 1983; Приче из Кегловићеве улице, Н. Сад-Србобран 2013; Једноухи човек, Н. Сад-Србобран 2014. Naslov: Priče o starom revolveru Izdavač: Prometej Novi Sad Strana: 54 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: - cm Godina izdanja: 2016 ISBN: 978-86-515-1086-4

Dva nova programa Nacionalnog ansambla Kolo, na 2 DVD-a u ukupnom trajanju od 3 sata! DVD 1 - 60 godina u kolu sa Kolom (Sava Centar, 25. decembar 2008.) I deo 1.Splet igara iz Srbije 2.Igre sa Stare planine 3.Igre iz istočne Hercegovine 4.Igre iz Vladičinog Hana 5.Svadbeni običaji iz sela Koretište 6."Malo selo, da je selo moje" - Banija 7.Starobosansko nijemo kolo - Glamoč 8.Dubočke kraljice II deo 9.Igre iz zapadne Srbije 10.Čobansko nadigravanje - Trojno 11.Vesele šopske igre 12.Igre vojvođanskih Mađara 13.Ciganske igre iz Vojvodine 14.Igre iz Crnorečja 15."Sve dok je tvoga blagog oka" - splet 16."Mozaik" - splet narodnih pesama 17.Igre iz Bosilegradskog krajišta DVD 2 - Slike iz narodnog života (Narodno pozorište, 16. decembar 2008.) Slike iz godišnjeg ciklusa 1.Prikaz koledarskog ophoda - selo Brza iz okoline Leskovca 2.Vučari iz Bosne 3.Ja som se napromenilo - pesme iz Prizrenske gore 4.Uskrs u Sredačkoj župi 5.'Ajde da staneš bre sevdo - muška pesma iz Prizrenske gore 6.Kraljicki običaj - selo Brza kod Leskovca Slike iz životnog ciklusa 7.Svekrvino kolo - okolina Bujanovca 8.Lele Milike, lele mene - selo Pasjane kod Gnjilana 9.Što ti kose (j)omrsene - selo Pasjane kod Gnjilana 10.Aminovanje čauša na svadbi - okolina Užica 11.Ti se kume opremaš u kumstvo - svatovac iz Bačke 12.Kolo na jednu stranu - Srem 13.Ljulja nam sina Milovana - okolina Užica Slike iz zabavnog života 14.Uora - vlaška igra iz Homolja 15.Čobanska improvizacija - na dvojnicama 16.Siv sokole, sivo perje tvoje - okolina Užica 17.Sunce žeže, zapara je ljuta - Šumadija 18.Trojanac - igra iz Šumadije 19.Sedi Mara na kamenu - brojanica iz Šumadije 20.Oj, djevojko draga dušo moja - severo-zapadna Bosna 21.Živo kolo - durdevdanski običaj iz Podgrmečja

Srđan V. Tešin MOJE IZDAVAČ: Arhipelag, Beograd BIBLIOTEKA: Zlatno runo ŽANR: Roman FORMAT: 14x21 BROJ STRANICA: 176 POVEZ: Tvrdi Novi roman jednog od vodećih pisaca srednje generacije u srpskoj književnosti. Tri odustanka od poezije ispunila su uzbudljivu i nesmirujuću priču Tešinovog romana. Jedno je odustanak Danila Kiša od poezije iz koga je proistekla jedna od najblistavijih priča moderne srpske književnosti. Drugo je odustanak piščeve majke, Milice Zrnić Tešin, od poezije za koju je dobila rane nagrade i okretanje iskustvima porodičnog života, sve do tragične smrti. Treći je odustanak samog pisca od poezije i posvećivanje pisanju proze u kojoj se ogleda drama savremenog života. Troje ljudi različitih ljudskih i književnih sudbina, u različitim trenucima i vođeni različitim motivima, doneli su odluku da odustanu od pesništva i ta je odluka presudno uticala na sve njihove buduće izbore. Tu počinje roman Moje u kome se prepliću porodične i književne istorije, društvena istorija druge Jugoslavije i savremene okolnosti, devedesete godine i izgubljeno vreme čitave jedne generacije, lične i društvene drame, biografije i imaginacija, mašta i činjenice, autofikcija i uzbudljiva priča. Potraga za iščezlim pesnicima suočava nas sa vremenom koje nije okončano i sa događajima koji i dalje učestvuju u našim životima. Roman sa kojim nećete biti ravnodušni. Knjiga koja će vas podsetiti na vaše izbore i na vaše odustanke, ali i na događaje koje ste zaboravili i na događaje koje nipošto ne želite da zaboravite. Srđan V. Tešin (Mokrin, 1971) je studirao filozofiju i komunikologiju u Beogradu. Diplomirao je na poetici kratke priče. Objavio je dvanaest knjiga. Važniji naslovi: Sjajan naslov za pantomimu (1997), Antologija najboljih naslova (2000, 2013), Kazimir i drugi naslovi (2003), Kroz pustinju i prašinu (2005, 2008), Kuvarove kletve i druge gadosti (2006, 2014, nagrada „Borislav Pekić“), Ispod crte (2010, nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, najuži izbor za Andrićevu nagradu), Priče s Marsa (2015, najuži izbor za književnu nagradu „Zlatni suncokret“ i Andrićevu nagradu), Gori gori gori (2017) i Moje (2019, uži izbor za nagradu DKSG za najbolju knjigu nefikcijske književnosti). Objavio je knjigu priča za decu i razmažene roditelje Luka kaže (2020, Nagrada grada Niša „Maleni cvet“ za knjigu godine za decu i mlade). Priredio je sedam tematskih antologija, panorama i izbora kratkih priča. Roman Kuvarove kletve i druge gadosti preveden je na slovenački i na makedonski (dva izdanja), roman Kroz pustinju i prašinu na nemački, a zbirka priča Ispod crte na makedonski. Roman Gori gori gori je objavljen u Hrvatskoj. Po odlomcima iz romana Kuvarove kletve i druge gadosti mađarski umetnik Geza Ric (Ricz Géza) nacrtao je strip koji je objavljen u subotičkom časopisu Symposion (2009). Drugi program Radio Beograda je 2012. godine, u okviru serije Radio igra, premijerno emitovao radio dramu nastalu prema romanu Kroz pustinju i prašinu, u režiji Zorana Rangelova i u radijskoj dramatizaciji Ivana Velisavljevića. Proza mu je prevođena na desetak evropskih jezika. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama i izborima iz srpske savremene književnosti. Njegova priča Where Is Grandma, Where Do You Think She Hides?, iz zbirke Priče s Marsa, uvrštena je u Antologiju najbolje evropske priče američkog izdavača Dalkey Archive Press. Dobitnik je Medalje kulture za multikulturalnost i interkulturalnost Zavoda za kulturu Vojvodine. Član je Srpskog PEN centra. Živi u Kikindi. MG35

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bibliografija Aleksandar Tišma (Horgoš, 16. januar 1924 — Novi Sad, 15. februar 2003) je bio jugoslovenski i srpski pesnik i pisac. U njegovim delima najviše su zastupljene lirske pesme, zatim romani i novele.[1] Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu od 1969. do 1973 Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Novom Sadu. Maturirao je 1942. godine. U Budimpešti je studirao (od 1942. do 1943.) ekonomiju pa romanistiku. Stupio je u narodnooslobodilačku borbu decembra 1944. godine. Demobilisan je novembra 1945. godine, nakon čega se zaposlio kao novinar u Novom Sadu, u „Slobodnoj Vojvodini“, a zatim, 1947. godine, u Beogradu, u „Borbi“. Na beogradskom Filozofskom fakultetu 1954. godine diplomirao je anglistiku.[3] Od 1949. je živeo u Novom Sadu i radio u izdavačkom preduzeću „Matica srpska“, najpre kao sekretar, a posle i kao urednik.[2] Nagrade Tišma je nosilac više nagrada za prozu, poeziju i prevodilaštvo. Dobitnik je: Brankove nagrade (1957); Oktobarske nagrade Novog Sada (1966); Nolitove nagrade (1977); Ninove nagrade (1977); nagrade Narodne biblioteke Srbije (1978); nagrade Szirmai Karoly (1977, 1979); Andrićeve nagrade (1979); nagrade Lajpciškog sajma za evropsko razumevanje (1995); Austrijske državne nagrade za evropsku književnost (1995); francuskog Ordena viteza nacionalnog reda za zasluge (1997).[4] Postoji fondacija „Aleksandar Tišma” koja je počela da dodeljuje istoimenu nagradu 2019. godine. Prvi dobitnik je Laslo Darvaši iz Mađarske za knjigu „Zimsko jutro – Bog. Domovina. Familija”.[5] Književna dela Pesme: Naseljeni svet, 1956. Krčma , 1961. Zbirke pripovedaka: Krivice, 1961. Nasilje , 1965. Mrtvi ugao, 1973. Povratak miru, 1977. Škola bezbožništva , 1978. Hiljadu i druga noć - izabrane pripovetke, 1987. Iskušenja ljubavi - izabrane pripovetke, 1995. Romani: Za crnom devojkom, 1969. Knjiga o Blamu, 1972. Upotreba čoveka, 1976. Begunci, 1981. Vere i zavere, 1983. Kapo, 1987. Široka vrata, 1988. Koje volimo, 1990. Ženarnik, 2010. Ostalo: Drugde, 1969 - putopisi Pre mita, 1989 - eseji Šta sam govorio, 1996 - intervjui Dnevnik: (1942-1951), 1991 - dnevnik Sečaj se večkrat na Vali, 2000 - dnevnik

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Pripovetke Aleksandar Tišma (Horgoš, 16. januar 1924 — Novi Sad, 15. februar 2003) je bio jugoslovenski i srpski pesnik i pisac. U njegovim delima najviše su zastupljene lirske pesme, zatim romani i novele.[1] Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu od 1969. do 1973 Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Novom Sadu. Maturirao je 1942. godine. U Budimpešti je studirao (od 1942. do 1943.) ekonomiju pa romanistiku. Stupio je u narodnooslobodilačku borbu decembra 1944. godine. Demobilisan je novembra 1945. godine, nakon čega se zaposlio kao novinar u Novom Sadu, u „Slobodnoj Vojvodini“, a zatim, 1947. godine, u Beogradu, u „Borbi“. Na beogradskom Filozofskom fakultetu 1954. godine diplomirao je anglistiku.[3] Od 1949. je živeo u Novom Sadu i radio u izdavačkom preduzeću „Matica srpska“, najpre kao sekretar, a posle i kao urednik.[2] Nagrade Tišma je nosilac više nagrada za prozu, poeziju i prevodilaštvo. Dobitnik je: Brankove nagrade (1957); Oktobarske nagrade Novog Sada (1966); Nolitove nagrade (1977); Ninove nagrade (1977); nagrade Narodne biblioteke Srbije (1978); nagrade Szirmai Karoly (1977, 1979); Andrićeve nagrade (1979); nagrade Lajpciškog sajma za evropsko razumevanje (1995); Austrijske državne nagrade za evropsku književnost (1995); francuskog Ordena viteza nacionalnog reda za zasluge (1997).[4] Postoji fondacija „Aleksandar Tišma” koja je počela da dodeljuje istoimenu nagradu 2019. godine. Prvi dobitnik je Laslo Darvaši iz Mađarske za knjigu „Zimsko jutro – Bog. Domovina. Familija”.[5] Književna dela Pesme: Naseljeni svet, 1956. Krčma , 1961. Zbirke pripovedaka: Krivice, 1961. Nasilje , 1965. Mrtvi ugao, 1973. Povratak miru, 1977. Škola bezbožništva , 1978. Hiljadu i druga noć - izabrane pripovetke, 1987. Iskušenja ljubavi - izabrane pripovetke, 1995. Romani: Za crnom devojkom, 1969. Knjiga o Blamu, 1972. Upotreba čoveka, 1976. Begunci, 1981. Vere i zavere, 1983. Kapo, 1987. Široka vrata, 1988. Koje volimo, 1990. Ženarnik, 2010. Ostalo: Drugde, 1969 - putopisi Pre mita, 1989 - eseji Šta sam govorio, 1996 - intervjui Dnevnik: (1942-1951), 1991 - dnevnik Sečaj se večkrat na Vali, 2000 - dnevnik

314 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U Pečuju, Mađrska, 21. avgusta 1921. godine, proglašena je Baranjsko-bajska srpsko-mađarska republika, a čuveni slikar Petar Dobrović je proglašen za njenog predsednika. Troje mladih Aleksandar Štajner, Helena Hajtfogel i Tivadar Kerekeš aktivno učestvuju u stvaranju republike. Međutim, nakon njenog pada prinuđeni su da beže. Aleksandar i Helena dospevaju u Sombor, Jugoslavija, gde pokušavaju da promovišu svoje revolucionarne ideje, iako za to ne nelaze podršku... Predrag Đurić (Novi Sad, 2. septembar 1974) strip je scenarista, publicista, urednik i pisac. Najpoznatiji je po strip albumima koje je radio sa više domaćih i stranih crtača, uključujući Franciska Maldonada, Frančeska Kontea, Majka Galagera, Karlu Andreu Lopez Mata, Diega Lopez Matu, Marcela Salazaa, Dena Gudfeloua, Uju Šibuju, Miodraga Ivanovića, Marinka Lebovića, Milana Anđelkovića, Jelenu Vučić, Sabahudina Muranovića i Nenada Cvitičanina. Strip „Razglednica iz Sarajeva“, koje je radio sa Franciskom Maldonadom i Zlatkom Milenkovićem nagrađena je na Međunarodnom strip festivalu u Velesu. Autor je i romana „Kohabitacija (2013)“, „Strapado` (2019) i „Patchwork` (2019), kao i knjiga „Zlatno doba vojvođanskog stripa` (2019) i „Dušan Reljić - strip, karikatura, ilustracija` (2020). Biografija Rođen u Novom Sadu 1974. godine. Prve strip scenario napisao je još sa devet godina. Sa nepunih 16 godina pristupa grupi Princ Valijant - B4 i intenzivno radi na strip scenariju. Urednik je magazina Vojvođanski strip i istoimenog veb portala. Autor je dve izložbe - `Tarzan u Novom Sadu` (Kulturni centar Novi Sad, 2012) i `Strip u vojvođanskoj štampi na nemačkom jeziku između dva svetska rata` (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 2015). Saradnik je lista za decu `Neven` za oblast stripa. U ovom časopisu objavljivao je tekstove iz istorije stripa i vodio školu stripa. Autor je više tekstova iz oblasti stripa, a uradio je i brojne intervjue sa vodećim strip autorima. Od 2012. do 2016. godine radi scenarija za izdavačku kuću „ROSENCRANTZ“.