Takva sam. Volim sve da probam jer život je kratak i ne bih da posle se kajem što nisam a mogla sam. I mlađe i starije i debele i mršave i naše i strance. Takko da ko god da si, uvek imaš španse kod mene. Zvati u periodu: od 14h do 23h

Informacije o Proizvodu Veličina: 38 Brend: deichmann Grad: Beograd Materijali: sintetički materijal Tagovi: malastikla cipelenamaluštiklu crnesandale Stanje predmeta: odlično Boja: crna Još jedna impulsivna kupovina. Razlog što ih prodajem je što se kajem što sam ih kupila. Ovo je model koji je jako lep, ali meni ne stoji, iako mi se u tom trenutku kupovina učinila kao super ideja. Nošene su jedan ceo dan, nakon čega se znalo da će im sudbina biti prodaja na mojekrpice. Ko voli ovaj model i kome stoji, dobiće nove, neoštećene i lepe cipelice. Moguće lično preuzimanje u Beogradu ili Mladenovcu.

Kapetan Soto je zarobio Zejna i drži ga zatočenog u zatvoru koji čuva četvororuki kameni ratnik. Udruži se sa Kajem i spasite Zejna! Broj ocena: 61 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Kocke i LEGO® Kocke Šifra Proizvoda: 51613 Poslednja cena bila je: 2699 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: LEGO® NINJAGO kocke Bekstvo iz zatvora Kryptarium 70591 Lego Ninjago kocke Bekstvo iz zatvora Kryptarium Materijal: plastika Broj delova: 207 Set sadrži 5 mini figura: Zane, Kai, Giant Stone Warrior, Captain Soto Dimenzije sklopljene građevine: 15x23x9cm Napomena: Igračka nije namenjena deci mlađoj od 3 godine! Opis proizvoda: LEGO® NINJAGO kocke Bekstvo iz zatvora Kryptarium 70591 Kapetan Soto je zarobio Zejna i drži ga zatočenog u zatvoru koji čuva četvororuki kameni ratnik. Udruži se sa Kajem i spasite Zejna! Svi proizvodi iz: Kocke i LEGO® Kocke Sve iz: Dečije igračke, lutke i igračke za bebe * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Venčanje nakon smrti Šta se dogodi kada se igrom Sudbine spoji prošlost i sadašnjost i rodi velika ljubav, koja ne priznaje granice, pravila, čak ni vekove? Kada propali režiser poželi da sebi skrati život, jer nema više primanja, posla, ni verenicu koja mu je okrutno okrenula leđa, misteriozna mlada žena ga spašava, nudeći svoje prijatno društvo. Misteriozna žena ima svoju tajnu, koja ih povezuje. „Jedina stvar koje mi je žao, bila je upravo ta što sam ga lagala. Nisam to činila stoga što sam neiskrena, niti što sam zla, već zato što mi je bio potreban. Sve vreme… Nisam znala koji način da primenim, i kako da ga zaustavim… Bio je to jedini način… Najbolji način… Poguban za oboje, ali ipak nije mi žao… Ne kajem se ni zbog čega. Radujem se zbog svega što sam učinila, i žao mi je što nisam mogla više da pružim, ali to je bila viša sila, a ne moja volja.“

Moćni Kajev Mech koji može da se transformiše u džet avion, podjednako moćan - sastavi ih od 217 LEGO Ninjago kockica i uživaj u avanturama sa Kajem i Ričijem! Uzrast: 7+. Broj ocena: 11 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Kocke i LEGO® Kocke Šifra Proizvoda: 93896 Poslednja cena bila je: 2499 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: LEGO® Kocke NINJAGO - Mech Jet 71707 LEGO Kocke Uzrast: 7+ Linija proizvođača: LEGO Ninjago Originalni naziv proizvoda: Kai-s Mech Jet Šifra proizvođača: 71707 Broj delova: 217 U pakovanju: 2 minifigure (Kai, Riči), Mech koji se transformiše u džet-avion, asesoar, uputsvo za sklapanje Dimenzije Mech-a: ~ 16x25 cm (VxŠ) Kocke su kompatibilne sa drugim LEGO kockama Napomena: Igračka nije namenjena deci mlađoj od 3 godine zbog sitnih delova koje sadrži. Pogledajte video prezentaciju u okviru opisa proizvoda Opis proizvoda: LEGO® Kocke NINJAGO - Mech Jet 71707 Moćni Kajev Mech koji može da se transformiše u džet avion, podjednako moćan - sastavi ih od 217 LEGO Ninjago kockica i uživaj u avanturama sa Kajem i Ričijem! Uzrast: 7+. Svi proizvodi iz: Kocke i LEGO® Kocke Sve iz: Dečije igračke, lutke i igračke za bebe * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Autor: Jovan Dučić Format: 12x17 Povez: broširan Br. strana: 295 Velikan srpske književnosti Jovan Ducic na sjajan, slikovit, filozofski način prikazuje delove Evrope koju pohodi. Ovi putopisi predstavljaju dragocenu ostavštinu budućim pokoljeninjima. “... ni u najvećem gradu, nad čijim ulicama vise samo uska platna neba, proleće se ne da sakriti. ... ima dva načina da se bude veseo i sretan: imati mnogo novca ili imati veliko mišljenje o sebi. Ja mislim da se misao o Bogu začela pred velikom pučinom ili usred pustinje, jer se samo tamo mogla steći ideja o neizmernom i večnom. Zato ljudima rođenim pored mora pučina izaziva samo besnu ljubav za život. Tako je i Bog jedna istina srca. Zato ga nece ni ubiti razum, jer ga on nije sazdao... Umreti u lepoti, to izgleda vrhunac života na zemlji. ... lepota se izgubila zato što je postala lepa za ceo svet. Ne kajem se za grehove koje sam učinila, nego za one koje nisam učinila. Ima nešto savršenije od lepote stvari u prirodi: to je sve ono što je ljudska misao dodirnula i ljudska lepota osvestila.” ― Jovan Dučić!

VENČANJE NAKON SMRTI DOMAĆI LJUBAVNI ROMAN Šifra artikla: 387084 Isbn: 9788663418516 Autor : Sandra Verona Izdavač : PRESING Šta se dogodi kada se igrom Sudbine spoji prošlost i sadašnjost i rodi velika ljubav, koja ne priznaje granice, pravila, čak ni vekove? Kada propali režiser poželi da sebi skrati život, jer nema više primanja, posla, ni verenicu koja mu je okrutno okrenula leđa, misteriozna mlada žena ga spašava,... Detaljnije Šta se dogodi kada se igrom Sudbine spoji prošlost i sadašnjost i rodi velika ljubav, koja ne priznaje granice, pravila, čak ni vekove? Kada propali režiser poželi da sebi skrati život, jer nema više primanja, posla, ni verenicu koja mu je okrutno okrenula leđa, misteriozna mlada žena ga spašava, nudeći svoje prijatno društvo. Misteriozna žena ima svoju tajnu, koja ih povezuje….„Jedina stvar koje mi je žao, bila je upravo ta što sam ga lagala. Nisam to činila stoga što sam neiskrena, niti što sam zla, već zato što mi je bio potreban. Sve vreme…nisam znala koji način da primenim, i kako da ga zaustavim…bio je to jedini način…najbolji način…poguban za oboje, ali ipak nije mi žao…ne kajem se ni zbog čega. Radujem se zbog svega što sam učinila, i žao mi je što nisam mogla više da pružim, ali to je bila viša sila, a ne moja volja.“ Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija DOMAĆI LJUBAVNI ROMAN Autor Sandra Verona Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač PRESING Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 14,8x21 Strana 425 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Magazin Story svakog petka omogućava čitaocima da upoznaju poznate, informiše čitaoce o svakom važnom trenutku u životu zvezda, a važan i prepoznatljiv deo magazina čine i stranice posvećene modi, lepoti, kulturi, zdravom životu, kuhinji i stanovanju. Iz sadržaja: Anđelka Prpić i Andrija Kuzmanović: Spajaju nas isti pogledi na svet FLASH: Novak Đoković (na dve strane i dve fotografije) FLASH: Kim Kardašijan (jedna strana i dve fotografije) Sloboda Mićalović i Vojin Ćetković: Po nagradu u najboljem društvu Milena Popović Ivanović: Oliver bi bio srećan što ponovo volim Kejt Mos: Od droge do joge Milica Đurđić: Doktorka u medijskoj ofanzivi Branimir Popović: Porodica je centar mog sveta Vesna Dedić: Ne kajem se zbog rizičnih ljubavi Ljubomir Bulajić: Sve je lepše udvoje Miroslava Damjanović: Moji snovi se ostvaruju Megan Markl: Lažna suza nevoljene snaje Kralj Čarls: Pasionirani vrtlar plave krvi Marija Mikić: Đurđa je dar koji smo dugo čekali Beauty & Lifestyle Fashion Iskopiraj stil Ljubinke Klarić Beauty: Dajanina pravila ulepšavanja (Ledi Dijana na dve strane i dve fotografije) Gastro Čokoladna stvarnost Vodimo vas na... otvaranje Palate „Madlena”, premijeru „Magbeta” u Beogradskom dramskom pozorištu ... Broj strana: 52 Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Magazini 92 Težina: 160 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Magazin Story svakog petka omogućava čitaocima da upoznaju poznate, informiše čitaoce o svakom važnom trenutku u životu zvezda, a važan i prepoznatljiv deo magazina čine i stranice posvećene modi, lepoti, kulturi, zdravom životu, kuhinji i stanovanju. Iz sadržaja: Anđelka Prpić i Andrija Kuzmanović: Spajaju nas isti pogledi na svet FLASH: Novak Đoković (na dve strane i dve fotografije) FLASH: Kim Kardašijan (jedna strana i dve fotografije) Sloboda Mićalović i Vojin Ćetković: Po nagradu u najboljem društvu Milena Popović Ivanović: Oliver bi bio srećan što ponovo volim Kejt Mos: Od droge do joge Milica Đurđić: Doktorka u medijskoj ofanzivi Branimir Popović: Porodica je centar mog sveta Vesna Dedić: Ne kajem se zbog rizičnih ljubavi Ljubomir Bulajić: Sve je lepše udvoje Miroslava Damjanović: Moji snovi se ostvaruju Megan Markl: Lažna suza nevoljene snaje Kralj Čarls: Pasionirani vrtlar plave krvi Marija Mikić: Đurđa je dar koji smo dugo čekali Beauty & Lifestyle Fashion Iskopiraj stil Ljubinke Klarić Beauty: Dajanina pravila ulepšavanja (Ledi Dijana na dve strane i dve fotografije) Gastro Čokoladna stvarnost Vodimo vas na... otvaranje Palate „Madlena”, premijeru „Magbeta” u Beogradskom dramskom pozorištu ... Broj strana: 52 Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Magazini 94 Težina: 180 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Magazin Story svakog petka omogućava čitaocima da upoznaju poznate, informiše čitaoce o svakom važnom trenutku u životu zvezda, a važan i prepoznatljiv deo magazina čine i stranice posvećene modi, lepoti, kulturi, zdravom životu, kuhinji i stanovanju. Iz sadržaja: Naslovna strana: Danilo Ikodinović Britni Spirs - Odmor u Las Vegasu Intervju: Danilo Ikodinović - Želim da me Nataša ostavi na miru Bojana i Vladimir Stojković - Naš prvi susret sa sinom Lavom Intervju: Olivera Kovačević - U vezi sam, ali ne sa Miloradom Vučelićem Dino Merlin - Moja priča o sredovečnosti 24 Intervju: Srđan Đoković - Biti Novakov otac je najlepša uloga 28 Ana Pendić i Vojkan Radoš - Venčaćemo se u septembru 30 Intervju: Tanja Vojtehovski - Nisam protivnik braka 4 Gagi Đogani - Srećan sam u ljubavi sa Helenom 36 Anja Rubik i Saša Knežević - Ljubav sa modne piste FOTO STORY: Nikolas Kejdž, Andrej Maričić, Natali Portman i Karolina Gočeva Star Fashion: Tribeca film festival - Urbana filmska priča Moda in: Frajer po poslednjoj modi Style to inspire: Snovi u plavom Star Beauty: Nina Janković - Razoružavajuća lepota Well&Being: Banana kao lek i izvor vitamina Art of Living: Aleksandra Perović - Moja vizija savršenog doma Kuhinja: Boris Novković - Trpeza inspirisana morem Iza kamere: Tuđe slađe - Ljubav i prijateljstvo Kultura: Pozorište, film, knjige, muzika, televizija... U Fokusu: Bruno Mars - Kajem se što sam probao kokain Životna priča: Tika Arsić - Žene su bile moja strast i terapija PARTY, VODIMO VAS NA... ...VIP party Novaka Đokovića... ...premijeru filma Beli lavovi u Sava centru... ...premijeru predstave Sve o mojoj majci u BDP-u... Nepoznato o poznatima: Dušica Spasić - Svet srušim za jedan sekund ... Bio je pokisao! Broj strana: 92 Ocena: 3+. Vidi slike. Skladište: Magazini 52 Težina: 220 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Gotfrid Keler Ljudi iz SeldvileMeki povezIzdavač Izdavačka organizacija RadEdicija Reč i misao“Ljudi iz Seldvile”, u izdanju biblioteke “Reč i misao”, donosi tri novele, od kojih je svaka predivna, ljupka i istovremeno ozbiljna kako samo književnost umije biti. Prva u knjizi je “Romeo i Julija na selu”, druga “Tri pravedna češljara”, treća “Durljivi Pankrac”, a ako bih morao izdvojiti jednu od njih kao najbolju, to bi bila prva, iz razloga što je najdirljivija, slika i prilika jada što ga trpe mladi ljudi nad kojima bdiju poludjeli roditelji, što je u Bosni čest slučaj.Ono što Kelera kao pisca odlikuje jeste izuzetna ljepota rečenice, pri čemu ona nije proizvod umanjivanja ili uveličavanja pojedinih riječi, već tačne i precizne mjere. To stvara efekat izuzetne jasnoće, a tu se onda otkrivaju i čisti osjećaji, bez primjesa drugih, pa su takve rečenice posebne. Sad nije takvo vrijeme, razvojem informatike čovjek je nazadovao u jeziku, pošao unatraške od pisma ka piktogramu, pa mnogi savremeni ljubitelji književnosti prezrivo frkću nad starinskim vrijednostima ljepote jezika, pretpostavljajući joj nemuštost, nejasnoću, šifrirani govor čije dešifrovanje vodi u ništa, te razne druge vještine kojih u klasičnoj književnosti nema kod pripovjedača, već samo kod sporednih likova. U društvu gdje je opskurna strana čovječanstva tako glasna, čitati pisce kao što je Keler akt je pobune.Eh, kad sam se tako fino obračunao sa imaginarnim neprijateljima uzvišene književnosti, da se osvrnem na same novele, a to ću uraditi naopačke, od kraja ka početku, pa počinjem sa “Durljivim Pankracom”.Kao što samo ime govori, u centru ove novele nalazi se lik po imenu Pankrac, čija je osobina u mladosti - saznajemo to odmah na početku priče - bila da se lako i žestoko naduri. Ako vam ova osobina i nije poznata iz iskustva, kao što meni jeste, sigurno poznajete nekog ko je takav, što priči daje aktuelnost iako je starija, vidimo u njoj sebe ili nekog koga znamo, a to vuče na čitanje. Ono po čemu Pankracovo durenje nadilazi prosječne durljivce jeste intenzitet - neosnovane pridike, što ih čovjek kao socijalno biće neizostavno mora trpiti u određenoj mjeri, njemu zasmetaju toliko da se iz rodne kuće digne u svijet, na način koji ni danas nije sasvim izumro kao izlaz društvenih odmetnika, a to je vojska. U tom zanimanju stiže čak do Afrike, u kojoj se zatim zbiva događaj koji će durljivog Pankraca promijeniti i omogućiti mu da se kući vrati kao bolji, mirniji i staloženiji čovjek. U mom čitalačkom iskustvu bilo je i prije susreta sa lavovima, koji obično završavaju smrću lava ili čovjeka, ali Pankracov se izdvojio kao poptuno neobičan, neviđen i nečuven, zbog čega ga neću ni prepričati da ne pokvarim gušt onima koji budu čitali priču.Srednja novela u knjizi, “Tri pravedna češljara”, izdvaja se kao najkomičnija. U njoj se govori o šegrtima koji se bave proizvodnjom češljeva od volovskih rogova, kojima mladost prolazi u marljivosti i štedljivosti, a sve sa ciljem preuzimanja radnje od majstora onda kad za to dođe vrijeme, kad je majstor već star a ni šegrt nije više tako mlad, u čemu ima nekog lijepog reda i neke više pravde - tačno vidiš da je to Švica, da nije Bosna, u kojoj bi svako sve sad i odmah, od čega uglavnom bude šipak. No, ako je i Švica, to ne znači da ni tamo nema izvanrednih puteva do cilja, kao što je ženidba sa bogatijom ženom. Tako je i u “Tri pravedna češljara”, koji imaju tu sreću da se u selu nađe jedna baš takva. Nije neka ljepota, ni fizički ni duhovno, ali ima radnju, pa je to čini simpatičnom, za trojicu češljara neodoljivom, iz čega se rađa komično udvaranje, ono obilje neprilične hvale s kojom se ljudi služe kad se namjere na nečije imanje. Buduća mlada doprinosi komediji sa svoje strane na način što voli da je ta hvala paprena i što je može baš puno podnijeti, pa na kraju, kad češljari završe, još i sama uzme riječ kako bi ovde-onde upotpunila, gdje joj se učini da momci nisu dovoljno pretjerali. Njih trojica su u tome prilično jednaki, a i u ostalom, pa gospođica ima problem da se odluči, ali mu doskače svojom premnogo hvaljenom mudrošću i predlaže da se češljari trkaju za njenu ruku, što se i dogodi. Kako se utrka završi, ni to neću ispričati, iz istog razloga što nisam rekao ni kako se durljivi Pankrac nosio s lavom.Prva novela, “Romeo i Julija na selu”, koju sam već označio kao najbolju iz knjige, a sada se već malo zbog toga kajem jer se osjećam kao da sam iznevjerio durljivog Pankraca i tri pravedna češljara, koji su zaista pravedni iako su komični, govori o dvojici seljaka, susjeda koji su se - meni je bilo čudo da ima toga i u Švici - zakačili oko međe. Sukob oko međe ima svoje prirodne zakonitosti, Franjo Šarčević bi sigurno to znao izvesti kao matematičku formulu, na čijem bi kraju, iza znaka jednakosti, morali stajati znakovi @#$%&!, što je stripovski znak za zlo i naopako, na engleskom poznat kao grawlix. Kod nas oko međe nerijetko nastaju krvni delikti, a pošto je ovdje mjesto radnje ipak Švicarska, rađa se dug sudski spor, gdje se dvije poštene familije finansijski upropaštavaju, jer oba seljaka, umjesto da se bave svojim poslom, vise u gradu i izlažu se raznim prevarantima koji djeluju u i oko suda, sve u nadi da će jedan drugom sabiti rogove radi jednog zaparloženog komadića zemlje, kao stvorenog za da ga se halali i iste sekunde na njega zaboravi. Strašne su Kelerove riječi, kad opisuje zavađene seljake kao prokletnike koji su, hrvajući se, upali u maticu i ne prestaju se hrvati dok ih matica nosi prema crnom viru u kom čeka smrt, ta je slika tako upečatljiva, a još strašnija iz bosanske perspektive, gdje se u toj bezumnoj akciji nalaze čitavi narodi. U toj situaciji, baš kao u Romeu i Juliji, rađa se ljubav između nevine djece zavađenih seljaka, čiji je tragični završetak za mene puno tužniji nego onaj što ga dožive Romeo i Julija, jer ovdje stradaju sirotani koji osim te ljubavi nisu imali ništa. Pri tome valja reći da je Keler možda i najljepše, najljupkije opisao rađanje ljubavi između dvoje mladih od svih svjetskih pisaca, zbog čega je tuga tragičnog raspleta još i veća, tolika da je nemoguće ne zaplakati, a te su suze katarzične i povećavaju ljubav prema čovječanstvu uopšteno.12/9

Gotfrid Keler Ljudi iz SeldvileMeki povezIzdavač Izdavačka organizacija RadEdicija Reč i misao“Ljudi iz Seldvile”, u izdanju biblioteke “Reč i misao”, donosi tri novele, od kojih je svaka predivna, ljupka i istovremeno ozbiljna kako samo književnost umije biti. Prva u knjizi je “Romeo i Julija na selu”, druga “Tri pravedna češljara”, treća “Durljivi Pankrac”, a ako bih morao izdvojiti jednu od njih kao najbolju, to bi bila prva, iz razloga što je najdirljivija, slika i prilika jada što ga trpe mladi ljudi nad kojima bdiju poludjeli roditelji, što je u Bosni čest slučaj.Ono što Kelera kao pisca odlikuje jeste izuzetna ljepota rečenice, pri čemu ona nije proizvod umanjivanja ili uveličavanja pojedinih riječi, već tačne i precizne mjere. To stvara efekat izuzetne jasnoće, a tu se onda otkrivaju i čisti osjećaji, bez primjesa drugih, pa su takve rečenice posebne. Sad nije takvo vrijeme, razvojem informatike čovjek je nazadovao u jeziku, pošao unatraške od pisma ka piktogramu, pa mnogi savremeni ljubitelji književnosti prezrivo frkću nad starinskim vrijednostima ljepote jezika, pretpostavljajući joj nemuštost, nejasnoću, šifrirani govor čije dešifrovanje vodi u ništa, te razne druge vještine kojih u klasičnoj književnosti nema kod pripovjedača, već samo kod sporednih likova. U društvu gdje je opskurna strana čovječanstva tako glasna, čitati pisce kao što je Keler akt je pobune.Eh, kad sam se tako fino obračunao sa imaginarnim neprijateljima uzvišene književnosti, da se osvrnem na same novele, a to ću uraditi naopačke, od kraja ka početku, pa počinjem sa “Durljivim Pankracom”.Kao što samo ime govori, u centru ove novele nalazi se lik po imenu Pankrac, čija je osobina u mladosti - saznajemo to odmah na početku priče - bila da se lako i žestoko naduri. Ako vam ova osobina i nije poznata iz iskustva, kao što meni jeste, sigurno poznajete nekog ko je takav, što priči daje aktuelnost iako je starija, vidimo u njoj sebe ili nekog koga znamo, a to vuče na čitanje. Ono po čemu Pankracovo durenje nadilazi prosječne durljivce jeste intenzitet - neosnovane pridike, što ih čovjek kao socijalno biće neizostavno mora trpiti u određenoj mjeri, njemu zasmetaju toliko da se iz rodne kuće digne u svijet, na način koji ni danas nije sasvim izumro kao izlaz društvenih odmetnika, a to je vojska. U tom zanimanju stiže čak do Afrike, u kojoj se zatim zbiva događaj koji će durljivog Pankraca promijeniti i omogućiti mu da se kući vrati kao bolji, mirniji i staloženiji čovjek. U mom čitalačkom iskustvu bilo je i prije susreta sa lavovima, koji obično završavaju smrću lava ili čovjeka, ali Pankracov se izdvojio kao poptuno neobičan, neviđen i nečuven, zbog čega ga neću ni prepričati da ne pokvarim gušt onima koji budu čitali priču.Srednja novela u knjizi, “Tri pravedna češljara”, izdvaja se kao najkomičnija. U njoj se govori o šegrtima koji se bave proizvodnjom češljeva od volovskih rogova, kojima mladost prolazi u marljivosti i štedljivosti, a sve sa ciljem preuzimanja radnje od majstora onda kad za to dođe vrijeme, kad je majstor već star a ni šegrt nije više tako mlad, u čemu ima nekog lijepog reda i neke više pravde - tačno vidiš da je to Švica, da nije Bosna, u kojoj bi svako sve sad i odmah, od čega uglavnom bude šipak. No, ako je i Švica, to ne znači da ni tamo nema izvanrednih puteva do cilja, kao što je ženidba sa bogatijom ženom. Tako je i u “Tri pravedna češljara”, koji imaju tu sreću da se u selu nađe jedna baš takva. Nije neka ljepota, ni fizički ni duhovno, ali ima radnju, pa je to čini simpatičnom, za trojicu češljara neodoljivom, iz čega se rađa komično udvaranje, ono obilje neprilične hvale s kojom se ljudi služe kad se namjere na nečije imanje. Buduća mlada doprinosi komediji sa svoje strane na način što voli da je ta hvala paprena i što je može baš puno podnijeti, pa na kraju, kad češljari završe, još i sama uzme riječ kako bi ovde-onde upotpunila, gdje joj se učini da momci nisu dovoljno pretjerali. Njih trojica su u tome prilično jednaki, a i u ostalom, pa gospođica ima problem da se odluči, ali mu doskače svojom premnogo hvaljenom mudrošću i predlaže da se češljari trkaju za njenu ruku, što se i dogodi. Kako se utrka završi, ni to neću ispričati, iz istog razloga što nisam rekao ni kako se durljivi Pankrac nosio s lavom.Prva novela, “Romeo i Julija na selu”, koju sam već označio kao najbolju iz knjige, a sada se već malo zbog toga kajem jer se osjećam kao da sam iznevjerio durljivog Pankraca i tri pravedna češljara, koji su zaista pravedni iako su komični, govori o dvojici seljaka, susjeda koji su se - meni je bilo čudo da ima toga i u Švici - zakačili oko međe. Sukob oko međe ima svoje prirodne zakonitosti, Franjo Šarčević bi sigurno to znao izvesti kao matematičku formulu, na čijem bi kraju, iza znaka jednakosti, morali stajati znakovi @#$%&!, što je stripovski znak za zlo i naopako, na engleskom poznat kao grawlix. Kod nas oko međe nerijetko nastaju krvni delikti, a pošto je ovdje mjesto radnje ipak Švicarska, rađa se dug sudski spor, gdje se dvije poštene familije finansijski upropaštavaju, jer oba seljaka, umjesto da se bave svojim poslom, vise u gradu i izlažu se raznim prevarantima koji djeluju u i oko suda, sve u nadi da će jedan drugom sabiti rogove radi jednog zaparloženog komadića zemlje, kao stvorenog za da ga se halali i iste sekunde na njega zaboravi. Strašne su Kelerove riječi, kad opisuje zavađene seljake kao prokletnike koji su, hrvajući se, upali u maticu i ne prestaju se hrvati dok ih matica nosi prema crnom viru u kom čeka smrt, ta je slika tako upečatljiva, a još strašnija iz bosanske perspektive, gdje se u toj bezumnoj akciji nalaze čitavi narodi. U toj situaciji, baš kao u Romeu i Juliji, rađa se ljubav između nevine djece zavađenih seljaka, čiji je tragični završetak za mene puno tužniji nego onaj što ga dožive Romeo i Julija, jer ovdje stradaju sirotani koji osim te ljubavi nisu imali ništa. Pri tome valja reći da je Keler možda i najljepše, najljupkije opisao rađanje ljubavi između dvoje mladih od svih svjetskih pisaca, zbog čega je tuga tragičnog raspleta još i veća, tolika da je nemoguće ne zaplakati, a te su suze katarzične i povećavaju ljubav prema čovječanstvu uopšteno.12/9

Nora Roberts Snaga volje Uvek tu za tebe Zrno magije Skrivena zvezda Skriveno blago Snaga volje Aurora Filds je bila veoma priznata i uspešna poslovna agentkinja koja je čuvala svoj privatni život strogo van profesionalnog, sve dok joj se put nije ukrstio sa Dejvidom Brejdijem, veoma talentovanim producentom koji je angažovao njenog poznatog klijenta za novi dokumentarac o psi fenomenima. Navikla da kao lavica štiti interese svojih klijenata, Aurora će posebno štititi interes svog najvažnijeg klijenta – svoje majke. I dok je bila preokupirana brigom o majci, Aurora nije ni slutila da može da se zaljubi u neodoljivog gospodina Brejdija. Svestan da dobro procenjuje ljude, Brejdi je vrlo brzo shvatio da se ispod naizgled čvrste i jake Aurore krije nežna i ranjiva osoba što ga je posebno zaintrigiralo. Aurora je bila velika zagonetka čije je rešenje Brejdi čvrsto odlučio da pronađe. Uvek tu za tebe Okrenula je leđa glamuroznom životu i slavi i vratila se u svoj rodni grad da otvori baletsku školu. Kejt Stanislaski Kimbal, na vrhuncu karijere došla je kući da započne novi život. U malom gradu u Zapadnoj Virdžiniji, jedino što joj je bilo lepše od trošne zgrade koju je kupila, bio je Brodi O’Konel, neočekivano očaravajući izvođač radova koga je angažovala za renoviranje. Brodi nikada nije sreo tako provokativnu, samouverenu i divnu ženu kao što je Kejt. Boreći se sa svojim duhovima iz prošlosti, rešen je da joj odoli po svaku cenu. Ali, Kejt ne odustaje lako i želi da mu dokaže da je ona prava žena za njega. Tako se istorija ponavlja u porodici Kimbal. Kao što je i njena majka osvojila srce njenog oca i njegove kćeri, tako će i Kejt, dvadeset i neku godinu kasnije, osvojiti srca svih O’Konelovih… Zrno magije Kejlin Farel je bio uspešan fotograf kog su proganjali snovi o predivnoj ženi, i dar koji je pokušavao da uguši u sebi. Konal O’Nil bio je poznati vajar, koji je progonjen grižom savesti napustio udoban gradski život i obreo se na zemlji svojih predaka. Na vratima njegovog doma pojavila se nepoznata žena sa medaljonom njegove preminule majke u rukama. Kejlin Brenan je tražila odmor i avanturu, pa se izgubila u olujnoj noći i pojavila na pragu kuće čoveka koji je prokletstvom bio zarobljen u večnosti sopstvenih snova. Iako su verovali u čarobnjake i vile, trebalo je da prođu godine, ponekad i stoleća, da bi se sreli sa onima koji su im bili suđeni. U zelenoj i brdovitoj Irskoj, u noćima solsticija, kada se čuda događaju, bilo je potrebno samo da otvore svoja srca i u njih puste ljubav. Ili je trebalo i zrno magije… Bejli Džejms nije mogla ničega da se seti ali bilo je jasno da je u nevolji i da joj je potreban privatni detektiv. A kad ju je gdin Kejd, hladnokrvni detektiv ugledao, skoro da je i sam zaboravio ko je. Bio je siguran u jedno – da lepotica pred njim nije kriminalac. Samo, šta li je radila s torbom punom novca i divnim plavim dijamantom veličine dečije pesnice? I da li će uspeti da reši njen slučaj ukoliko dozvoli sebi da mu osvoji srce… Kejt Hardesti je bila profesorka, rešena da, kao omaž pokojnom ocu, završi njegova istraživanja. Zbog toga je morala da se vrati na ostrvo Okrakok, sa koga je otišla četiri godine ranije bežeći od burne i kratke romanse i neodoljivog Kaja Silvera. Ovoga puta unajmila ga je kako bi joj pomogao u potrazi za izgubljenim blagom, odlučna da prošlost ostavi iza sebe i da njihov odnos svede na potpuno profesionalni nivo. Ipak, kada ga je ponovo videla, samouverena profesorka je nestala – ostala je samo žena, ranjiva zbog sopstvenih emocija. Rad sa Kajem je značio više od traženja zlata. Značio je šansu da pronađe neprocenjivo blago za kojim nije ni tragala… Knjige su u odličnom stanju. Pogledajete i druge knjige koje prodajem. https://www.kupindo.com/Clan/JovanBeograd/SpisakPredmeta

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Quentin Jacobsen je cijeli život izdaleka volio veličanstvenu pustolovnu Margo Roth Spiegelman. Pa kad ona otvori prozor i uđe u njegov život - odjevena poput ninje i poziva ga na genijalnu osvetničku kampanju - on je slijedi. Nakon što njihova cjelonoćna noć završi i osvane novi dan, Q dolazi u školu i otkriva da je Margo, uvijek enigma, sada postala misterija. Ali Q uskoro saznaje da postoje tragovi - i oni su za njega. Natjeran nepovezanim putem, što je bliže, Q manje vidi djevojku za koju je mislio da je poznaje... Džon Grin (engl. John Green; rođen 24. avgusta 1977) je američki autor, bloger, pisac, producent, glumac i urednik. On je 2006. osvojio nagradu za njegov debi roman, U potrazi za Aljaskom. Njegov šesti roman, Krive su zvezde, je debitovao kao broj jedan na listi najprodavanijih knjiga u časopisu Njujork tajms. Godine 2014, Grin je bio uključen u listu `100 najuticajnijih ljudi na svetu` magazina Tajm.[1] Pored toga što je pisac, Grin je takođe poznat zbog njegovih Jutjub poduhvata. U 2007, on je osnovao VlogBrothers kanal sa svojim bratom, Henk Grinom. Od tada, Džon i Henk su lansirali projekte kao što je Vidkon i stvorili ukupno 11 onlajn serija.[2] Mladost i karijera Grin u the Loft Literary Center, Mineapolis, 2008 Grin je rođen u Indijanopolisu.[3] Nakon njegovog rođenja, porodica se selila tri puta: u Mičigen, zatim u Alabamu, i na kraju u Orlando,Florida.[4][5] Pohađao je školu u blizini Alabame, koju je kasnije iskoristio kao inspiraciju za glavno mesto radnje njegovog prvog romana U potrazi za Aljaskom.[6] Grin je diplomirao na Kenyon koledžu 2000. godine sa duplom diplomom.[7] Posle koledža, Grin je pet meseci radio u bolnici, u Ohaju.[8] On je nameravao da postane episkop, ali njegovo iskustvo u bolnici dok je radio sa decom koja imaju neizlečive bolesti ga je inspirisalo da postane autor, i kasnije da napiše Krive su zvezde.[9] Grin je nekoliko godina živeo u Čikagu, gde je radio za časopis Booklist dok je uporedo pisao U potrazi za Aljaskom[5] On je takođe kritikovao knjige za Njujork Tajms i stvarao originalne radio emisije. Grin je kasnije dve godine živeo u Njjujorku. Književni rad Grinov prvi roman, U potrazi za Aljaskom, objavljen 2005. godine, je tinejdžerski roman inspirisan njegovim iskustvom u srednjoj školi.[10] Roman je dobio nagradu za `Najbolje napisanu knjigu za tinejdžere`. Filmska prava je 2005. godine kupio Paramaunt, ali pet godina kasnije, bez napretka u projektu, Grin je rekao obožavaocima da bez obzira koliko bi on želeo film, filmska kuća nema interesovanja da to realizuje.[11] Grin i kolege Morin Džonson i Lorin Mirakl, su zajedno napisali romanVejte snegovi, koji se sastoji od tri povezane kratke priče, semštene u malom gradu za vreme mećave na Božić. Ta knjiga je bila broj 10 na listi najprodavanijih knjiga Njujork Tajmsa.[12] Grinov treći roman, Gradovi na papiru, debitovao je kao broj pet na listi najprodavanijih knjiga za decu Njujork tajmsa, i roman je 2015. godine prerađen u film Gradovi na papiru.[13][14] Gradovi na papiru su nagrađivani 2009. kao najbolji roman za omladinu [15]. Posle ovog, Grin i njegov prijatelj, pisac Dejvid Levitan, zajedno su napisali roman Vil Grejson, Vil Grejson, koji je ovjavljen 2010. godine.[16][17] Knjiga je bila nominovana za dve ALA nagrade [18] i Odisej nagradu. Njegova šesta knjiga, Krive su zvezde, je puštena u prodaju 2012. [19] Grin je objasnio da su delovi knjige koju je najavio ranije svrstani u Krive su zvezde.[20] On je potpisao svih 150.000 kopija prvog štampanja. Lista najprodavanijih knjiga za decu Njujork tajmsa je svrstala Krive su zvezde kao broj jedan. [21][22] Roman je pretvoren u film sa istim imenon, permijerno u Sjedinjenim Američkim državama 6. juna 2014.[23] U drugoj polovini 2013, Grin je izjavio da piše novu knjigu sa naslovom Reket.[24] Prodavao je po 5.000 reči grubog nacrta na IndieGoGo za $10 u nameri da sakupi novac u dobrotvorne svrhe.[25] 16. novembra 2014, Grin je napisao na njegovoj Tumblr stranici da ne radi na Reketu ali da radi na nečemu sa drugačijim nazivom.[26] Iako su njegovi romani zaradili samo pozitivne kritike, Grin je rekao da misli da njegovi romani imaju mana, kad ih sagleda objektivno.[27] Dodatno, u odgovoru na fanov tvit, Grin se izvinio za korišćenje reči retardiran u Gradovi na papiru, govoreći: `Da, kajem se. To nije u filmu, i neću više koristiti tu reč nigde drugde` U septembru 2015, Grin je najavio da uzima pauzu sa društvenih mreža da bi se fokusirao na novu knjigu.[28] U avgustu 2016, Grin je izjavio da će sledećih 10 meseci ograničiti svoje pojavljivanje u javnosti u nameri da završi nacrt nove knjige.[29] Ali septembra 20, Grin je postavio snimak na svom kanalu, govoreći da možda neće izdati novu knjigu, citirajući njegovo dosadašnje iskustvo kao `žestok pritisak`.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Uprkos medicinskom čudu koji se smanjio za tumor koji joj je doneo nekoliko godina, Hejzel nikada nije bila ništa drugo do terminalna, njeno poslednje poglavlje je upisano nakon dijagnoze. Ali kada se predivan zaplet po imenu Augustus Voters iznenada pojavi u grupi za podršku deci Cancer Kid, Hazelina priča će biti potpuno prepisana. Pronicljivo, smelo, nepoštovanje i sirovo, Greška u našim zvezdama je najambicioznije i srceparajuće delo do sada nagrađivanog autora Džona Grina, koje briljantno istražuje smešan, uzbudljiv i tragičan posao života i ljubavi. Džon Grin (engl. John Green; rođen 24. avgusta 1977) je američki autor, bloger, pisac, producent, glumac i urednik. On je 2006. osvojio nagradu za njegov debi roman, U potrazi za Aljaskom. Njegov šesti roman, Krive su zvezde, je debitovao kao broj jedan na listi najprodavanijih knjiga u časopisu Njujork tajms. Godine 2014, Grin je bio uključen u listu `100 najuticajnijih ljudi na svetu` magazina Tajm.[1] Pored toga što je pisac, Grin je takođe poznat zbog njegovih Jutjub poduhvata. U 2007, on je osnovao VlogBrothers kanal sa svojim bratom, Henk Grinom. Od tada, Džon i Henk su lansirali projekte kao što je Vidkon i stvorili ukupno 11 onlajn serija.[2] Mladost i karijera Grin u the Loft Literary Center, Mineapolis, 2008 Grin je rođen u Indijanopolisu.[3] Nakon njegovog rođenja, porodica se selila tri puta: u Mičigen, zatim u Alabamu, i na kraju u Orlando,Florida.[4][5] Pohađao je školu u blizini Alabame, koju je kasnije iskoristio kao inspiraciju za glavno mesto radnje njegovog prvog romana U potrazi za Aljaskom.[6] Grin je diplomirao na Kenyon koledžu 2000. godine sa duplom diplomom.[7] Posle koledža, Grin je pet meseci radio u bolnici, u Ohaju.[8] On je nameravao da postane episkop, ali njegovo iskustvo u bolnici dok je radio sa decom koja imaju neizlečive bolesti ga je inspirisalo da postane autor, i kasnije da napiše Krive su zvezde.[9] Grin je nekoliko godina živeo u Čikagu, gde je radio za časopis Booklist dok je uporedo pisao U potrazi za Aljaskom[5] On je takođe kritikovao knjige za Njujork Tajms i stvarao originalne radio emisije. Grin je kasnije dve godine živeo u Njjujorku. Književni rad Grinov prvi roman, U potrazi za Aljaskom, objavljen 2005. godine, je tinejdžerski roman inspirisan njegovim iskustvom u srednjoj školi.[10] Roman je dobio nagradu za `Najbolje napisanu knjigu za tinejdžere`. Filmska prava je 2005. godine kupio Paramaunt, ali pet godina kasnije, bez napretka u projektu, Grin je rekao obožavaocima da bez obzira koliko bi on želeo film, filmska kuća nema interesovanja da to realizuje.[11] Grin i kolege Morin Džonson i Lorin Mirakl, su zajedno napisali romanVejte snegovi, koji se sastoji od tri povezane kratke priče, semštene u malom gradu za vreme mećave na Božić. Ta knjiga je bila broj 10 na listi najprodavanijih knjiga Njujork Tajmsa.[12] Grinov treći roman, Gradovi na papiru, debitovao je kao broj pet na listi najprodavanijih knjiga za decu Njujork tajmsa, i roman je 2015. godine prerađen u film Gradovi na papiru.[13][14] Gradovi na papiru su nagrađivani 2009. kao najbolji roman za omladinu [15]. Posle ovog, Grin i njegov prijatelj, pisac Dejvid Levitan, zajedno su napisali roman Vil Grejson, Vil Grejson, koji je ovjavljen 2010. godine.[16][17] Knjiga je bila nominovana za dve ALA nagrade [18] i Odisej nagradu. Njegova šesta knjiga, Krive su zvezde, je puštena u prodaju 2012. [19] Grin je objasnio da su delovi knjige koju je najavio ranije svrstani u Krive su zvezde.[20] On je potpisao svih 150.000 kopija prvog štampanja. Lista najprodavanijih knjiga za decu Njujork tajmsa je svrstala Krive su zvezde kao broj jedan. [21][22] Roman je pretvoren u film sa istim imenon, permijerno u Sjedinjenim Američkim državama 6. juna 2014.[23] U drugoj polovini 2013, Grin je izjavio da piše novu knjigu sa naslovom Reket.[24] Prodavao je po 5.000 reči grubog nacrta na IndieGoGo za $10 u nameri da sakupi novac u dobrotvorne svrhe.[25] 16. novembra 2014, Grin je napisao na njegovoj Tumblr stranici da ne radi na Reketu ali da radi na nečemu sa drugačijim nazivom.[26] Iako su njegovi romani zaradili samo pozitivne kritike, Grin je rekao da misli da njegovi romani imaju mana, kad ih sagleda objektivno.[27] Dodatno, u odgovoru na fanov tvit, Grin se izvinio za korišćenje reči retardiran u Gradovi na papiru, govoreći: `Da, kajem se. To nije u filmu, i neću više koristiti tu reč nigde drugde` U septembru 2015, Grin je najavio da uzima pauzu sa društvenih mreža da bi se fokusirao na novu knjigu.[28] U avgustu 2016, Grin je izjavio da će sledećih 10 meseci ograničiti svoje pojavljivanje u javnosti u nameri da završi nacrt nove knjige.[29] Ali septembra 20, Grin je postavio snimak na svom kanalu, govoreći da možda neće izdati novu knjigu, citirajući njegovo dosadašnje iskustvo kao `žestok pritisak`.

Knjiga je dobro očuvana. ,,Dragoljub Jovanović je rođen u selu Gnjilan kod Pirota 8. aprila 1895. godine, kao treće od šestoro dece Stavre i Taske, koji su se u Pirot doselili iz Slavinje, sela sa obronka Stare planine. Dragoljubov otac je bio krojač, vredan i štedljiv zanatlija, a po ubeđenju socijalista. Majka Taska bila je domaćica. Rodila je dvanaestoro dece od kojih je šestoro preživelo. Porodica je bila siromašna a brojna, te su Stavre i Taska teško uspevali da obezbede osnovne uslove za preživljavanje. Uprkos tome, nastojali su da deci pruže dobro vaspitanje i omoguće solidno obrazovanje. Dragoljub Jovanović je rastao kao skroman „zanatlijski sin i učenik zanatlija“. Bio je odmalena „prožet mirisom materijala, prizorom ljudi nagnutih nad poslom“ koji se kroz život probijaju sopstvenim rukama i radom, i koji se odlučno bore za vlastitu egzistenciju. Osnovnu školu u Pirotu upisao je 1902/1903. godine. Izuzetno nadaren i radan, ubrzo je postao jedan od najboljih učenika i već od trećeg razreda osnovne škole, od svoje desete godine, posećivao je skupove radnika u Društvenom stanu gde je recitovao poeziju Koste Abraševića. O tome će sâm kasnije napisati: „Vrlo rano sam ušao u političku školu, skoro u isto vreme kad i u osnovnu“. Veoma mlad prihvatio je ideje istaknutih pirotskih socijalista – njihovim idejama socijalne pravde, jednakosti i bratstva ostao je veran do kraja života, a slike tegobnog rada pirotskih seljaka, radnika i zanatlija predstavljale su idejni i moralni kompas u njegovoj borbi za osnovna ljudska prava. U jesen 1911. godine umro je Dragoljubov otac i nakon toga nastupile su još teže godine siromaštva za porodicu Jovanović. Dragoljub Jovanović je u Pirotu završio osnovnu školu i Nižu gimnaziju, a Višu gimnaziju sa velikom maturom u Beogradu. Odličan i marljiv učenik izdvajao se svestranim interesovanjima. Posebno je bio nadaren i zainteresovan za istoriju, književnost, filozofiju. Sa istim oduševljenjem je čitao ruske klasike, francuske i srpske pisce. Višestruko talentovan, ali isto tako i vredan, ispoljiće to u osnovnoj školi, a kasnije samo potvrđivati. U Beograd dolazi 1912. godine, kao sedamnaestogodišnjak, i upisuje gimnaziju. I dalje vredno radi i objavljuje tekstove u Radničkim novinama i drugim listovima i časopisima. Pohađa nastavu u gimnaziji i na univerzitetu. Najčešće sluša predavanja i nadahnjuje se idejama Jovana Skerlića, Bogdana i Pavla Popovića, Jovana Cvijića. Ima veoma raznovrsna interesovanja, ali pod uticajem ideja Dragiše Lapčevića, Dimitrija Tucovića, Bogdana Popovića, Jovana Skerlića i Jovana Cvijića sve više se bavi pitanjima modernizacije i socijalnopolitičkog preporoda zaostale Srbije. Stoga, Dragoljub Jovanović svoj rad usmerava na sociološka, politikološka i pravna istraživanja u kojima se ispoljavaju sva njegova širina, talenat i vrednoća. IV razred Pirotske gimnazije 1910 drugi red prvi s leva IV razred Pirotske gimnazije 1910 drugi red prvi s leva Djaci socijalisti u Pirotu 1911,prvi s leva Djaci socijalisti u Pirotu 1911,prvi s leva Maturanti II Beogradske gimnazije, 1914.godine, srednji red, drugi s leva Maturanti II Beogradske gimnazije, 1914.godine, srednji red, drugi s leva Prvi svetski rat je 1914. godine zatekao Dragoljuba u Pirotu i prekinuo njegovo školovanje. Vojne vlasti ga odatle šalju u Makedoniju, u manastir Lesnovo, za učitelja, gde će ostati do kraja te prve ratne godine. Od početka 1915. do povlačenja preko Albanije, novembra iste godine, radio je kao učitelj, a kasnije kao bolničar u vojnoj bolnici u Radovištu. Solun 1916. Solun 1916. Vojno uverenje 1916. Vojno uverenje 1916. Početkom 1916. godine srpska vlada ga je poslala u Francusku na školovanje. U Klermonu je završio studije filozofije a potom, oktobra 1917, upisao studije na uglednom Pravnom fakultetu u Parizu kod čuvenog profesora Buglea. U francuskoj prestonici je upoznao studentkinju Danicu Danu Milošević, kojom se oženio novembra 1919. godine Srpski student u Klermon-Feranu, 1917.godine Srpski student u Klermon-Feranu, 1917.godine Program 1918. Program 1918. Nakon završenih studija prava, 1923. godine je odbranio doktorsku disertaciju: glavnu „Les Rendements Optimum du Travail Ouvrier“ („Moderni stimulansi radničkog rada“). Budući da je bio veliki patriota, nije prihvatio ponudu da nastavi univerzitetsku karijeru u Parizu. Umesto toga, vraća se iz Francuske u Srbiju i uključuje u javni život, prvo u vidu stručno i naučnopublicističkog rada a kasnije i neposrednim političkim angažovanjem. Delovao je kao ubeđeni demokrata, bogate evropske kulture i velikog profesionalnog znanja, spreman da se stavi u službu svoje zemlje, da doprinese njenoj modernizaciji i demokratizaciji. Doktorska teza 1923. Doktorska teza 1923. img118 Ubrzo je na beogradskom Pravnom fakultetu za predmet Agrarna politika izabran za docenta (1924), a potom (1926) i za venrednog profesora. Jovanovićevo teorijsko shvatanje društva svojevrsna je kombinacija političkih, ekonomskih, moralno-filozofskih i drugih elemenata. Uviđao je da je selo jedinstvena društvena sredina, a seljaštvo, kao poseban homogen društeni sloj mistično vezan za zemlju, nosilac svega vrednog u društvu. Stoga, smatrao je, seljaštvo bi trebalo da ima odlučujući uticaj i vladajući položaj u društvu. Bio je pokretač i urednik nekoliko časopisa i listova i jedan od vodećih aktivista u Zemljoradničkom pokretu, koji se borio za socijalno, kulturno i političko uzdizanje sela i seljaka. Sa svojim istomišljenicima osnovao je Grupu za socijalnu i kulturnu akciju (1924), koja je oštro kritikovala autokratski režim i međunacionalne sukobe u zemlji. Pokrenuo je i uređivao listove Novi pravci (1924) i Rad (1926), u kojima su zastupane i popularisane levičarske, socijalističke ideje, sarađivao sa mnogim časopisima i listovima širom Jugoslavije. Od 1925. godine član je Saveza zemljoradnika i vođa leve frakcije tog saveza. Na međunarodnom kongresu socijalne politike u Pragu, 1924. godine, Dragoljub Jovanović, Miloš Đ.Popović, Božidar Adžija i Sreten Kuželj Na međunarodnom kongresu socijalne politike u Pragu, 1924. godine, Dragoljub Jovanović, Miloš Đ.Popović, Božidar Adžija i Sreten Kuželj 4rad Dragoljub Jovanović je u to vreme definitivno odlučio da pored profesorske karijere počne da se bavi i politikom. Cenio je da je to jedini delotvoran način da se bori za svoje ideje. Istinski je želeo da se konačno i kod nas „prime“ ideje slobode, demokratije, vladavine prava. Upravo krajem dvadesetih godina XX veka, te vrednosti su dovedene u pitanje kako u Evropi tako i u tadašnjoj Jugoslaviji. Delovao je kao autonomni kritički intelektualac i narodni tribun, protivnik autokratskog i centralističkog režima, što su i bili razlozi zbog kojih je 1929. i 1930. godine bio hapšen i osuđivan. Nažalost, bio je to tek početak hapšenja, izgona i robijanja Dragoljuba Jovanovića. Vendel o Dragoljubu Jovanoviću 1934. Vendel o Dragoljubu Jovanoviću 1934. Uprkos pritiscima i osudama, nastavio je 1930–1931. da, nezavisno od partijske pripadnosti, okuplja poznate intelektualce oko lista Novi pravci. Znao je da oni mogu doprineti kritici režima i vlade, borbi za bolji položaj sela i seljaštva i borbi protiv korupcije i nacionalnog ugnjetavanja. Maja 1932. godine biva uhapšen zbog dva letka, čiji je potpisnik lično bio: „Zadaci nove vlasti“ i „Šta nas košta svađa sa Hrvatima“. Ne osvrćući se na brojne proteste protiv njegovog hapšenja, a kasnije i suđenja, Državni sud za zaštitu države 6. oktobra 1932. osudio je Dragoljuba Jovanovića na godinu dana strogog zatvora i gubitak državne službe zbog, kako se navodi, „pisanja i rasturanja antidržavnih letaka, držanja ilegalnih sastanaka, napada na poredak i propagiranja federalnog uređenja“. Dekan Pravnog fakulteta u Beogradu, odlučio je 12. oktobra da ga otpusti iz službe. Zatvorsku kaznu je izdržavao u Sremskoj Mitrovici. Posle povratka iz zatvora bio je prinuđen da se bori za golu egzistenciju. Upisao se u registar Advokatske komore u Beogradu i položio advokatsku zakletvu. Uspešno se bavio advokaturom, angažujući se posebno u političkim procesima. Ubrzo, 10. marta 1934, ponovo je uhapšen i osuđen na jednogodišnju robiju i internaciju u Tutin, a potom u Sjenicu. komora Sa suprugom Danom i ćerkama Bojkom i Dafinom, Internacija, Tutin, juli 1933. Sa suprugom Danom i ćerkama Bojkom i Dafinom, Internacija, Tutin, juli 1933. Tokom 1935. godine, po izlasku iz zatvora, potpuno se posvetio predizbornoj kampanji za parlamentarne izbore. Na listi Udružena demokratska opozicija – dr Vlatko Maček, Dragoljub Jovanović je izabran za narodnog poslanika nadmoćno porazivši vladinog kandidata, osvojivši 62,02 posto glasova. Udružena opozicija je bila druga, iza liste vladine Radikalne stranke. Jovanović je zastupao ideje jugoslovenstva i zalagao se za međunacionalni sporazum Srba i Hrvata. Odlučno se suprotstavio ideologiji i pokretu fašizma i nacizma. Imao je odlučujuću ulogu u formiranju i delovanju Narodnog fronta Jugoslavije, ali je odbio saradnju sa zabranjenom Komunističkom partijom Jugoslavije na tom planu. Posebno se angažovao u pružanju pomoći španskim republikancima u borbi protiv Franka i 1938. godine je u tom cilju boravio u Španiji. Posle povratka u domovinu, nastavio je svoju borbu protiv režima i vlade. Nije propuštao nijednu priliku da napadne predsednika vlade Milana Stojadinovića. Novi povod za hapšenje Jovanovića, Stojadinović je dobio 30. septembra 1938. godine. Jovanović je napisao letak pod naslovom „Najveće izdajstvo posle Kosova“, u kojem je optužio vladu i režim za težak položaj u zemlji, reakciju, pritiske na opoziciju. Uprkos sopstvenoj izvanrednoj odbrani, osuđen je na četrnaest meseci strogog zatvora i novčanu kaznu od 2000 dinara. Ponovo se našao u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, u istoj ćeliji u kojoj je ležao i 1932. godine. Namesničkim ukazom pomilovan je 1939. godine. Sa zbora u Mojkoviću, avgusta 1938.godine Sa zbora u Mojkoviću, avgusta 1938.godine Krupanj, 1938.godine, policija i vojska rasteruju zbor Krupanj, 1938.godine, policija i vojska rasteruju zbor Doček u Pirotu, 1939. godine Doček u Pirotu, 1939. godine Nakon izlaska iz zatvora još žešće je nastupao protiv režima i vlade. Početkom 1940. godine, odnosi između Zemljoradničke levice i Saveza zemljoradnika sve više su se zaoštravali, te je Zemljoradnička levica istupila iz Saveza. Dragoljub Jovanović i njegove pristalice, u martu 1940. godine, održali su osnivački kongres Narodne seljačke stranke a on je izabran za generalnog sekretara. Svojim javnim delovanjem afirmisao je etos samosvojnog delatnika utemeljenog na jedinstvu mišljenja, govora i činjenja. Pored toga, krasila ga je lična hrabrost, požrtvovanost, istrajnost i beskompromisnost u borbi za liberalno-demokratska načela, za poštovanje ljudskih prava i sloboda. Nažalost, uviđao je da je tadašnja Srbija, ali i Jugoslavija, rastrzana primitivizmom, partijskim sukobima, bespoštednom borbom za vlast, grubo gazila građanske slobode i prava. Ispravno je zaključio da nema političke emancipacije i liberalno-demokratske države bez opšteg socijalnog i duhovnog preporoda naroda. Dragoljub Jovanović je tom preporodu srpskog naroda i Srbije posvetio najbolje godine svog života, stvaralačkog rada i angažovanja. 11 11a Aprila 1941. godine, kada je Nemačka napala Jugoslaviju, Dragoljub Jovanović se prijavio kao dobrovoljac, ali nije dobio vojni raspored. Nakon nemačke okupacije,Komunistička partija poziva narod na ustanak, međutim, Jovanović se ne odaziva na taj poziv. Ipak, kada je u zemlji otpočeo rat protiv okupatora, opredelio se za saradnju sa partizanima, pozvavši članove svoje Narodne seljačke stranke da se priključe Narodnooslobodilačkom pokretu. Progonjen od Nemaca i Specijalne policije uspeo je da preživi zahvaljujući dobroti brojnih prijatelja i poštovalaca koji su ga krili po Beogradu i Srbiji. Početkom 1942. godine, Dragoljub Jovanović odbija i poziv iz štaba Draže Mihajlovića da se priključi četničkom pokretu. Dodatnu hrabrost pokazuje odbijajući potpisivanje „Apela intelektualaca srpskom narodu“ protiv komunista, čime na sebe navlači dodatni bes Specijalne policije i Gestapoa. Letak sa preporukama kako da se bore za oslobođenje zemlje i kako da se odnose prema komunistima „Uputstvo članovima Narodne seljačke stranke koji odlaze u partizane“, Jovanović je napisao 12. septembra 1944. godine. Mesec dana kasnije, 15. oktobra 1944. napisao je pozdravni letak „Braćo seljaci“, u kojem je pozdravio dolazak sovjetske vojske kao oslobodilaca Beograda, odavši priznanje Narodnooslobodilačkoj vojsci na čelu sa Josipom Brozom Titom. Odmah po oslobođenja Beograda, 22. oktobra, Dragoljub Jovanović i njegovima supruga su uhapšeni. Po njih su došli Slobodan Penezić Krcun i Čile Kovačević. Povod za privođenje bio je upravo letak „Braćo seljaci“, u kojem je, kako je navedeno, „više naglašavao značaj NSS nego KPJ za oslobođenje zemlje“. Nakon iscrpljujućeg saslušanja, vraćeni su kući tek oko dva sata izjutra. Posle oslobođenja zemlje, 1945. godine Jovanović je prišao Jedinstvenom narodnooslobodilačkom frontu i postao poslanik u Privremenoj skupštini Demokratske Federativne Jugoslavije. Nakon mnogih sporenja i ubeđivanja, uspeo je da vođstvo Narodno seljačke stranke privoli da stupi u Narodni front, do čega je došlo 19. februara 1945. godine. U okviru Narodnog fronta bio je vođa opozicije koja je pružala autoritarnom, nenarodnom režimu. Delujući kao poslanik u Skupštini Jugoslavije, od početka 1945. do sredine 1947. godine, istupao je kao oštar opozicionar komunističkom režimu, istakavši se naročito u debatama o Ustavu FNRJ, agrarnoj reformi, zadrugama i o javnom tužilaštvu. poslanicka legitimacija img050 U Narodnoj skupštini FNRJ vodio je tešku, neravnopravnu borbu. Kritikovao je projekte mnogih zakona: Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o izborima narodnih poslanika u Ustavotvornu skupštinu i Zakona o Narodnoj skupštini. Skupštinsku govornicu koristio je da bi kritikovao jednopartijsku diktaturu komunista, boreći se za parlamentarnu demokratiju i višepartijski sistem. U svojim nastupima zagovarao je princip federativnog uređenja države, ravnopravnost svih federalnih jedinica u njoj. Posebno je isticao potrebu aktivnog učešća seljaka u organima vlasti, kako bi se onemogućila diktatura jedne partije, imajući u vidu pobedničku Komunističku partiju Jugoslavije. Smatrao je da Narodni front ne sme biti igračka u rukama jedne partije. DragoljubJovanovic Rukovodstvo Komunističke partije osudilo je takve stavove Dragoljuba Jovanovića i od sredine 1946. godine protiv njega je počela dirigovana hajka. Štampa je bila prinuđena da prećutkuje i da ne izveštava o govorima Dragoljuba Jovanovića. U Skupštini je doživljavao grube napade. Stvarana je atmosfera koja je trebalo da ga eliminiše iz političkog i javnog života. Skupština je donela odluku da se Dragoljubu Jovanoviću oduzme poslanički mandat zbog njegovog „protivnarodnog stava“, kako je stajalo u obrazloženju Mandatnog odbora. Predizbornu kampanju za Narodnu seljačku stranku vodio je ometan od komunističkih vlasti, uz neviđenu torturu skojevaca koji su ga maltretirali gde god bi se pojavio. Opštoj hajci na Dragoljuba Jovanovića, nažalost, pridružile su se i njegove kolege na Pravnom fakultetu u Beogradu, saradnici u Narodnoj seljačkoj stranci, čak i skojevci u rodnom Pirotu. odluka Budući da je Dragoljub Jovanović bio izuzetno čestit i pošten čovek, renesansnog duha i enciklopedijskog znanja, sjajan govornik i predavač, veoma cenjen i u zemlji i u svetu, intelektualno nadmoćniji od većine svojih kolega, predstavljao je veliku smetnju i prepreku komunističkim jurišnicima na Pravnom fakultetu, koji su nastojali da univerzitet stave pod tutorstvo vlasti. Savet beogradskog Pravnog fakulteta, u nastojanju da ukloni tu prepreku i da se dodvori Brozovom režimu, 31. jula 1946. godine doneo je odluku da svog kolegu, profesora Jovanovića, izbaci sa fakulteta zbog njegovog političkog opredeljenja i delovanja. U nastojanju da se Dragoljub Jovanović potpuno isključi iz političkog života, njegovi protivnici u Narodnoj seljačkoj stranci si bez njegovog prisustva organizovali partijski kongres 11. avgusta 1946. i, jedanaest dana pošto je uklonjen sa univerziteta, isključuju iz rukovodstva i iz stranke Dragoljuba Jovanovića i njegovog vernog saradnika Radomira Todorovića. Na Velikogospojinskom vašaru, 28. avgusta 1946, pirotski skojevci su svog, do juče omiljenog i najpopularnijeg, Piroćanca dočekali kamenicama i psovkama. Budući da je bio superiorniji i popularniji od njihovih komunističkih kandidata, Jovanovića je trebalo u potpunosti omaložavati i onemogućiti. Dragoljubu Jovanoviću, prekaljenom opozicionaru i robijašu, bilo je jasno da su svi ti napadi i diskvalifikacije samo priprema za konačni obračun, osudu i izgon, koji će doživeti naredne godine. Početkom 1947. godine nastavljene su teške optužbe protiv Dragoljuba Jovanovića na radiju, u štampi i javnom životu. Pri tome nisu birana sredstva. U noći 14/15. februara doslovno je izvučen sa slave svog prijatelja u selu Sivac i grubo pretučen. Na Titov predlog, a na osnovu naloga državnog tužioca, Dragoljub Jovanović je 13. maja 1947. godine, na Dan OZN-e, uhapšen „zbog krivičnog dela protiv naroda i države“. Dva dana kasnije, Prezidijum Narodne skupštine FNRJ dao je odobrenje za pokretanje krivičnog postupka protiv Dragoljuba Jovanovića. Suđenje je trajalo osam dana, od 1. do 8. oktobra; bilo je javno i pompezno je praćeno u štampi i na radiju. Zajedno sa Jovanovićem, suđeno je i Franji Gažiju, inženjeru agronomije, vođi Hrvatske seljačke stranke i poslaniku u Privremenoj skupštini. U optužnici je stajalo da su „Jovanović i Gaži išli (su) na to da se ugrozi i konačno obori narodna vlast u FNRJ. Vršili su niz nezakonitih radnji i sarađivali sa centrima jugoslovenske izdajničke emigracije u inostranstvu“. Optužbe protiv Dragoljuba Jovanovića grupisane su u dva dela: krivice za vreme okupacije i krivice posle rata. U prvom delu se navodi da je on stajao na strani „neprijatelja NOB-a“, a u drugom da mu se na teret stavlja „povezivanje sa agentima strane špijunaže i veze sa izvesnim licima iz jugoslovenske emigracije… usmerene na rušenje nezavisnosti, slobode i ugleda zemlje“. Presuda je doneta 8. oktobra 1947. godine. Dragoljub Jovanović je osuđen na kaznu lišenja slobode sa prinudnim radom u trajanju od devet godina, na gubitak političkih i pojedinih građanskih prava (prava na penziju i pomoć socijalnog osiguranja u trajanju od tri godine po izlasku na slobodu). Presuda je bila još jedna potvrda da je suprotstavaljanje politici Komunističke partije Jugoslavije, po pravilu, vodilo u zatvor i da je to bilo jedino mesto na kojem je opozicija mogla da postoji. Posle izrečene kazne, Jovanović je bio sproveden u Kazneno-popravni dom u Sremskoj Mitrovici. Dobio je zatvorski broj 7079 i smešten je u zgradu za najteže krivce. U tamnici, po sećanju, počeo je da piše medaljone – portrete o ljudima koje je poznavao i sa kojima je sarađivao. Izuzetno teški uslovi ga nisu omeli da napiše desetine hiljada stranica. U proleće 1953. završio je prvu verziju rukopisa koji je sadržao oko 400 portreta. Radio je bez odmora i predaha. Nakon toga, započeo je rad na rukopisu višetomne knjige Razmišljanja o moralu. U dva navrata pojavila se nada da će Dragoljub Jovanović biti pomilovan. Prvi tračak je bio nekoliko godina nakon izricanja presude, 1952, kada je vlast ukinula seljačke radne zadruge protiv kojih se Jovanović odlučno borio i zbog čega je i dospeo u zatvor. Strana štampa je učestalije počela da piše o sudbini Jovanovića. Pojedini političari, poput Entonija Idna i Oresta Rosenfelda, i razne organizacije (Međunarodna organizacija slobodnih sindikata i druge) zalagali su se za njegova prava, ali bez uspeha. Naredne, 1953. godine Tito je u jednom intervjuu stranom novinaru najavio da „Dragoljub Jovanović neće biti još dugo u zatvoru“. Naravno, to obećanje nije ispunjeno. Devetogodisnjarobija rukopis presuda Vrednosti Posle devet godina robije, Dragoljub Jovanović se vratio iz mitrovačkog zatvora, ali i tada kao da nije izašao iz tamnice. Ostrakizovan, odbačen i marginalizovan, pribežište je našao u svojoj porodici i veoma uskom krugu prijatelja. Po izlasku iz zatvora Po izlasku iz zatvora Na insistiranje prijatelja, počeo je 13. decembra 1962. godine da piše svoje memoarske zapise o događajima i zbivanjima u kojima je učestvovao: od Pirota, krajem XIX veka, do sredine pedesetih godina XX veka. Uz velike napore, 21. marta 1963. godine, završio je prvi od dvanaest tomova svojih Političkih uspomena. Jovanović je te tekstove pisao u vidu memoarskih zapisa i ti spisi su plod njegovih ličnih razmišljanja, ispovesti i uverenja, osvetljavanih doživljajima i iskustvom u godinama teških iskušenja, kada je stranice istorije neretko ispisivalo samo zlo. Rukopis je dopunio i obogatio brojnim izvodima iz novina, časopisa, oglasima, fotografijama, karikaturama iz domaće i strane štampe, dokumentima iz lične arhive i sličnim prilozima. Svaku knjigu je posebno naslovio, imenujući i glavna poglavlja svake knjige, obeležavajući pritom i period na koji se knjiga odnosi: 1) Zanosi (1906–1927), 2) Saznanja (1927–1933), 3) Propovedi (1933–1936), 4) Iskustva (1936–1938), 5) Iskušenja (1938–1940), 6) Uzlet u buri (1940–1943), 7) Mezza Voce (1943–1945), 8) Otpor i kazna (1945–1946), 9) Opozicija – robija (1946–1948), 10) Robijo, majko! (1948–1952), 11) Uspravno (1952–1956). U poslednjoj, dvanaestoj knjizi dat je Registar ličnih imena u kojem postoje objašnjenja u napomene o ličnostima i događajima koje je pominjao, objašnjenja skraćenica i slični podaci. Podrobno pripremljen rukopis završio je 1968. godine. I pored toga što su rukopisi Dragoljuba Jovanovića bili izuzetno zanimljivi i značajni za istoričare, sociologe, pravnike, filozofe i političare, niko od izdavača u Jugoslaviji nije se usudio da objavi bilo koji njegov tekst a kamoli knjigu, jer se nalazio na crnoj listi autora. Stoga je Dragoljub Jovanović odlučio da u samostalnom izdanju objavi deo svojih rukopisa i da ih na taj način učini dostupnim stručnoj i široj javnosti. Tokom 1970. i 1971. godine objavio je prve dve knjige Vedrina, u Beogradu: prvu knjigu medaljona pod naslovom Ljudi, ljudi, dok je knjigu Medaljoni 56 umrlih savremenika, objavio 1973. godine u Beogradu, a knjigu sa medaljonima 46 umrlih savremenika 1976. godine. Ugovor o otkupu knjiga Ugovor o otkupu knjiga Druga strana ugovora o otkupu knjiga Druga strana ugovora o otkupu knjiga Posle decenija izolacije i zabrane javnih istupanje, Dragoljub Jovanović je krajem 1973. godine dobio priliku da iznese svoje stavove u novinama. Krajem 1973. godine, tačnije 21. novembra dao je intervju novinaru Draganu Kalajdžiću iz Zagreba. U tom intervjuu izneo je svoja gledišta o politici, političarima, o intelektualcima, prelomnim događajima u prvoj polovini XX veka, kojima je bio svedok, u svojoj teškoj borbi u životu. Moglo bi se reći da je Jovanović u tom intervjuu, na kraju svog životnog puta sumirao svoje bogato iskustvo i još jednom potvrdio vernost sopstvenom životnom opredeljenju i doslednost političkim idejama i aktivnostima, bez ikakvog žaljenja. O svojoj zlehudoj sudbini Dragoljub Jovanović je s puno gorčine napisao sledeće: „Kad je video da me često hapse u Jugoslaviji, kojoj sam pohrlio čim sam završio studije, moj profesor Bugle mi je pisao: ‘Ako niste potrebni Jugoslaviji dođite u Francusku; mi ćemo umeti da vas upotrebimo’. Nisam otišao, i ne kajem se. Ali izvesna gorčina je ostala – hapsila me monarhija, hapsila me republika. Za kapitaliste sam bio komunista, za komuniste sam bio reakcija. Trinaest najboljih godina proveo sam u tamnicama ili u internaciji, kao da sam najgori i najštetniji čovek“. Do kraja je živeo u oskudici, u političkoj izolaciji, sa zabranom javnog delovanja. U proleće 1977. godine, zdravlje Dragoljuba Jovanovića se pogoršalo, te ga je porodica 21. maja smestila u bolnicu. Umro je 23. maja iste godine. Sahranjen je u krugu svoje porodice i najbližih prijatelja na Novom groblju u Beogradu. Na taj način, sa istorijske scene otišao je samosvojni i neponovljivi profesor, narodni tribun, političar i večiti opozicionar, borac za slobodu bez straha. Ostao je veran i dosledan svojim ljudskim principima i idejno-političkim uverenjima. I pored toga što je 13 godina proveo u tamnicama i decenije u izolaciji, nije dopustio da mu strah ukalja obraz. Ostavio je veliki naučni, publicistički i memoarski opus: Agrarna politika, Učitelji energije, Vedrine, Političke uspomene I–XII, Medaljoni I–IV i druge spise. par Nakon presude 1947. godine, i smrti tri decenije kasnije, Dragoljub Jovanović je bio prokažen pisac a njegove knjige i rukopisi nedostupni i nepoznati široj javnosti. Narednih decenija njegove knjige nisu mogle biti objavljene u zemlji. Početkom osamdesetih godina, međutim, pojavili su se radovi u kojima su pojedini istraživači analizirali političke ideje i angažovanje Dragoljuba Jovanovića: pravnici Vojislav Koštunica, Kosta Čavoški, Stranački pluralizam ili monizam (1983), istoričari Branko Petranović, „Politička ideologija levih zemljoradnika i komunista“ (1984), „Zemljoradnička levica i španski građanski rat“ (1987), Mirjana Stefanovski, „Zemljoradnička levica Dragoljuba Jovanovića i pitanje preuređenja Kraljevine Jugoslavije“ (1987), Đura Stevanović, „Sociologija sela u radovima Dragoljuba Jovanovića“ (1987), sociolog Milovan Mitrović, „Seljaštvo i građanski društveno-politički pokreti u Jugoslaviji do Drugog svetskog rata“ (1987). Božidar Jakšić i Nadežda Jovanović priredili su 1991. godine knjigu Sloboda od straha koja sadrži iscrpni predgovor o Dragoljubu Jovanoviću, izbor njegovih političkih radova i bibliografiju radova. Ubrzo je u Nišu organizovan prvi naučni skup posvećen Dragoljubu Jovanoviću. Referati sa tog skupa uvršćeni su u zbornik koji je 1993. godine izdat pod nazivom Čovek iznutra slobodan. Dragoljub Jovanović – naučnik, političar, stradalnik. U zborniku je objavljena i „Bibliografija radova dr Dragoljuba Jovanovića i radova o njemu“ Dobrila Aranitovića. U to vreme počinju pripreme za objavljivanje rukopisa iz bogate zaostavštine Dragoljuba Jovanovića. Izdavačka kuća Kultura i Arhiv Jugoslavije iz Beograda objavili si 1997. godine prvih sedam knjiga Političkih uspomena Dragoljuba Jovanovića. Sociološkinja Dragana Dinić uradila je magistarsku tezu i 1999. objavila knjigu Seljaštvo kao sudbina Dragoljuba Jovanovića. Profesorka Mirjana Todorović objavila je tekst „Dragoljub Jovanović – demokratija kao večno kretanje ka slobodi“. Najzad, 2000. godine dr Nadežda Jovanović objavila je rezultate svojih višegodišnjih istraživanja u knjizi Život za slobodu bez straha. Reč je o dosada najcelovitijoj i najtemeljnijoj studiji o Dragoljubu Jovanoviću. Povodom tridesetogodišnjice smrti, u Pirotu je, 28. avgusta 2007. godine, otkrivena spomen-bista Dragoljubu Jovanoviću, rad pirotskog vajara Pavla Ristića. Dejan A. Milić, publicista iz Pirota, objavio je esej „Dr Dragoljub Jovanović – čovek koji je disao borbom“. Godine 2008. Službeni glasnik, zajedničkim naporom i uz podršku Arhiva Jugoslavije, KIZ Kultura, Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, IP „Filip Višnjić“ i porodice Dragoljuba Jovanovića, uspeo je da pripremi za štampu i objavi Sabrana dela Dragoljuba Jovanovića u XVI knjiga: Političke uspomene knj. VIII–XII i Medaljoni knj. XIII–XVI. Na taj način su memoarski zapisi Dragoljuba Jovanovića i portreti njegovih savremenika postali dostupni stručnoj i široj javnosti. Pozivajući se na Zakon o rehabilitaciji od 2006. godine, unuk i unuka Dragoljuba Jovanovića, Srđan Jovanović i Stela Damnjanović podneli su Okružnom sudu u Beogradu zahtev za rehabilitaciju svog dede. Po održanom ročištu 11. juna 2009. godine, Veće Okružnog suda u Beogradu donelo je rešenje kojim je Dragoljub Jovanović rehabilitovan.``