Tekst: Branislav Vranešević, Dr Kosta Milutinović, Živan Kumanov Izdavač: Vojvođanski muzej i Matica srpska, Novi Sad 1951. Mek povez, 60 strana + 22 strane ilustracija, 24cm Sadržaj: - Uvod - Postanak i razvitak Petrovaradina - Postanak i razvitak Novog Sada - Novi Sad kao politički centar Srba u Vojvodini - Novi sad kao kulturni centar srba u Vojvodini - Novi Sad u NOB-u - Katalog izložbe `Novi Sad kroz istoriju` - Slikarstvo u Novom Sadu - Biografije slikara zastupljenih na izložbi - Izložba likovnih umetnika/ca koji su živeli i radili u Novom Sadu - Ilustrovani prilog Nepodvlačena, ima posvetu, težina 160 grama. **

Tamburaski Orkestar Radio Novog Sada , Pjevaju Nada Vodeničar i Aleksandar Dejanović Jugoton ‎– LPY-V-802 Numere: Kad Sam Bio U Novome Sadu Banatski Zaplet, Kolo Moj Dilbere, Rođo Moja U Tom Somboru Aj, Što Ću, Nane, Boluje Mi Dika Logovac, Kolo Sremski Bećarac Žabaljka Gine, Vene Srce U Menika Krecavi Ketuš, Kolo Đuvegije, Gde Ste, Da Ste Pod Kikindom Zeleni Se Trava Jabuka Se Vetru Moli Sitno Banatsko Kolo Vinil odličan, omot malo slabiji. Svi vinilni nosači zvuka su vizuelno procenjeni. ‎ ➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡

Radio-televizija Vojvodine, novo, u celofanu, š p54

Radio-televizija Vojvodine, novo, u celofanu, š p54

Đorđe Čavić i Veliki tamburaški orkestar Radio Televizije Vojvodine: 01. Tamburaški štim 02. Lepa Novosađanka 03. Bećarski ponedeljak 04. Pijani vals 05. Tamburaška jutra 06. Neće mene 07. Godine 08. Pesmo moja 09. Kažu mi da još si uvek sama 10. Volim te 11. Na kraju grada 12. Nathalie 13. Those were the days 14. U jednim plavim očima 15. Moderato cantabile

NOVO prometej Siniša Korica rođen je 17. 02. 1949. godine u Laćarku, opština Sremska Mitrovica. Ekonomski fakultet je završio u Subotici 1971. godine, a magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Radio je na različitim mestima u privredi: “Mitros”, “Heroj Pinki” (finansijski direktor), “Elnos” (zamenik generalnog direktora), “Elektrovojvodina” (direktor ekonomskih poslova). Radio i u organima vlasti: bio potpredsednik Izvršnog veća opštine Sremska Mitrovica, u dva mandata član Izvršnog veća Vojvodine i član Saveznog izvršnog veća i Savezni sekretar za tržište i cene u vladi Milke Planinc. Jedno vreme bio i u politici, član Predsedništva Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Vojvodine i to u vreme koje je neposredno prethodilo “Jogurt revoluciji”. Privreda, ograni vlasti, nauka (magistratura), politika motivisali su ga da napiše pet knjiga od kojih je “Prometej” objavio “Autobiografiju istorije”, novosadski “Dnevnik” – “Novi prilozi za stare iluzije”, a “Sremske novine – “Šešir u Trećem šoru”. Živi u Novom Sadu, oženjen je, ima dve ćerke i troje unučadi. Nije član ni jedne političke stranke. istorija srba srpskog naroda srbije srpska

Tamburaski Orkestar Radio Novog Sada* , Pjevaju Nada Vodeničar i Aleksandar Dejanović ‎– Pjesmom I Igrom Kroz Vojvodinu (Songs And Dances From Vojvodina) Label: Jugoton ‎– LPY-V-802 Format: Vinyl, LP, Album, Reissue Country: Yugoslavia Released: Genre: Folk, World, & Country Style: Folk Tracklist A1 Kad Sam Bio U Novome Sadu Vocals – Aleksandar Dejanović Written-By – Marko Nešić A2 Banatski Zaplet, Kolo Music By – Narodno* A3 Moj Dilbere, Rođo Moja Lyrics By – Milorad Petrović (3) Music By – Narodna* Vocals – Nada Vodeničar A4 U Tom Somboru Vocals – Aleksandar Dejanović Written-By – Narodna* A5 Aj, Što Ću, Nane, Boluje Mi Dika Vocals – Nada Vodeničar Written-By – Narodna* A6 Logovac, Kolo Music By – Narodno* A7 Sremski Bećarac Music By – Narodno* B1 Zabaljka Vocals – Aleksandar Dejanović Written-By – Marko Nešić B2 Gine, Vene Srce U Menika Vocals – Nada Vodeničar Written-By – Narodna* B3 Krecavi Ketuš, Kolo Music By – Narodno* B4 Đuvegije, Gde Ste, Da Ste Vocals – Nada Vodeničar Written-By – Marko Nešić B5 Pod Kikindom Zeleni Se Trava Vocals – Aleksandar Dejanović Written-By – Narodna* B6 Jabuka Se Vetru Moli Vocals – Nada Vodeničar Written-By – Narodna* B7 Sitno Banatsko Kolo Music By – Narodno* Media: Very Good (VG) Sleeve: Very Good (VG) STA.SAL.3

ZAPADNA EVROPA I BALKANSKI NARODI-U PRVOJ POLOVINI XV VEKA-/753/ ZAPADNA EVROPA I BALKANSKI NARODI PREMA TURCIMA U PRVOJ POLOVINI XV VEKA -N I J E KOMPLETNA KNJIGA -IMA 160.STRANA OD 299.STRANA-KAKO JE U SADRŽAJU......IZGLEDA DA JE U PITANJU SAMO SVESKA/11. JOVAN RADONIĆ (autor) Izdavač: MATICA SRPSKA NOVI SAD Stanje: OČUVANO-SANIRANE KORICE-MEK POVEZ-NEPROSEČENI LISTOVI---NIJE KOPLETNA SAMO DO 160.-STRANE-DO SREDINE VIII-POGLAVLJA Izdanje, Novi Sad 1905, tvrdi + meki orig. povez, stanje dobro , str.160 OD 297, ćirilica Izdavač: Matica srpska -Jован Радонић (Мол, 9. фебруар 1873 — Београд, 25. новембар 1956) је био српски историчар, академик , ученик Александра Сандића и чешког историчара Константина Јиречека. Бавио се и изучавањем историје Срба у Војводини. О овој теми најзначајније је дело Срби у Угарској. Док је био у избеглиштву написао је већи број научних радова са намером да одбрани српске интересе у Војводини[1] Године 1902. написао је детаљан преглед свих студија о српској историји објављених те године што представља круну његовог рада као библиотекара у Матици српској. Ово дело и до сада је непревазиђен пример библиографије на српском језику. Значајан је и његов преводилачки рад. Преводио је са немачког а касније и са чешког и румунског језика. Ранији преводи углавном су из области књижевне историје а каснији из области историје. На првом месту је превод Јиречекове Историје Срба и његових студија о средњовековној Србији. Ове преводе је и допуњавао новим резултатима. Радио је и на објављивању архивске грађе из Дубровачког архива. Хронолошки његово интересовање обухвата готово целу српску историју—од изучавања племена која су пре Словена живела на Балканском полуострву па до бурних дешавања из 1848. године и догађаја блиских његовом времену. Његови радови такође се одликују и великом тематском разноврсношћу: од издавања историјских извора, научне критике па до стварања синтетичких прегледа прошлости као круне рада једног историчара.

Đorđe Čavić i Veliki tamburaški orkestar Radio Televizije Vojvodine: 01. Tamburaški štim 02. Lepa Novosađanka 03. Bećarski ponedeljak 04. Pijani vals 05. Tamburaška jutra 06. Neće mene 07. Godine 08. Pesmo moja 09. Kažu mi da još si uvek sama 10. Volim te 11. Na kraju grada 12. Nathalie 13. Those were the days 14. U jednim plavim očima 15. Moderato cantabile

Đorđe Čavić i Veliki tamburaški orkestar Radio Televizije Vojvodine: 01. Tamburaški štim 02. Lepa Novosađanka 03. Bećarski ponedeljak 04. Pijani vals 05. Tamburaška jutra 06. Neće mene 07. Godine 08. Pesmo moja 09. Kažu mi da još si uvek sama 10. Volim te 11. Na kraju grada 12. Nathalie 13. Those were the days 14. U jednim plavim očima 15. Moderato cantabile

Petko Vojnić Purčar Prstenovani gavranoviTvrdi povezPetko Vojnić Purčar (Subotica, 16. februar 1939 – Petrovaradin, 7. jun 2017) bio je jugoslovenski i srpski pisac, novinar,[1] filmski scenarista i režiser velikog broja kratkih filmova.Pisao je poeziju, drame, pripovetke i romane. Drame su mu izvedene na pozornicama u Osijeku i Subotici. Dela su mu prevedena na više jezika.[2] Za svoj rad dobio je brojne nagrade, meću kojima je i prestižna NIN-ova nagrada 1997. za roman Dom sve dalji.[3]BiografijaPetko Vojnić Purčar rođen je kao Petar Vojnić Purčar 1939. godine u hrvatskoj porodici u Subotici, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju.Diplomirao je komparativnu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu 1963, a u Parizu specijalizovao multimedijalnu režiju. Predavao je na Pedagoškoj akademiji u Subotici, a kasnije u Novom Sadu radio kao prosvetni savetnik. Od 1973. bio je urednik na Radio-televiziji Vojvodine, sve do 1991. godine kada je otišao u invalidsku penziju.[1] Poslednje godine života proveo je sa suprugom, pesnikinjom i esejistom Jasnom Melvinger u Petrovaradinu.[2]Purčar je bio urednik časopisa Rukovet i Klasja naših ravni iz Subotice. Od 1984. do 1986. bio predsednik Društva književnika Vojvodine. Bio je počasni član Matice srpske, član Hrvatskog društva pisaca, Hrvatskog P.E.N. centra i nekoliko hrvatskih udruženja u Vojvodini3/13

Petko Vojnić Purčar Prstenovani gavranoviTvrdi povezPetko Vojnić Purčar (Subotica, 16. februar 1939 – Petrovaradin, 7. jun 2017) bio je jugoslovenski i srpski pisac, novinar,[1] filmski scenarista i režiser velikog broja kratkih filmova.Pisao je poeziju, drame, pripovetke i romane. Drame su mu izvedene na pozornicama u Osijeku i Subotici. Dela su mu prevedena na više jezika.[2] Za svoj rad dobio je brojne nagrade, meću kojima je i prestižna NIN-ova nagrada 1997. za roman Dom sve dalji.[3]BiografijaPetko Vojnić Purčar rođen je kao Petar Vojnić Purčar 1939. godine u hrvatskoj porodici u Subotici, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju.Diplomirao je komparativnu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu 1963, a u Parizu specijalizovao multimedijalnu režiju. Predavao je na Pedagoškoj akademiji u Subotici, a kasnije u Novom Sadu radio kao prosvetni savetnik. Od 1973. bio je urednik na Radio-televiziji Vojvodine, sve do 1991. godine kada je otišao u invalidsku penziju.[1] Poslednje godine života proveo je sa suprugom, pesnikinjom i esejistom Jasnom Melvinger u Petrovaradinu.[2]Purčar je bio urednik časopisa Rukovet i Klasja naših ravni iz Subotice. Od 1984. do 1986. bio predsednik Društva književnika Vojvodine. Bio je počasni član Matice srpske, član Hrvatskog društva pisaca, Hrvatskog P.E.N. centra i nekoliko hrvatskih udruženja u Vojvodini3/13

U dobrom stanju U službi revolucije : (sećanja) / Isa Jovanović priredio Vojislav Milin Jezik srpski Godina 1987 Novi Sad : [Institut za istoriju], 1987 (Bečej : Proleter) Fizički opis 291 str., [12] str. s tablama ; 21 cm Drugi autori - osoba Milin, Vojislav Zbirka Edicija `Vojvodina u borbi`. Ser. Sećanja ; ǂknj. ǂ22 Napomene Registri. Predmetne odrednice Narodnooslobodilačka borba 1941-1945 -- U uspomenama Aleksandar Ranković Drugi svetski rat, KPJ, Đilas, Ranković Rođen je 24. aprila 1906. godine u selu Izbištu, kod Vršca. Potiče iz zemljoradničke porodice. Njegova rođena sestra Anđelija-Anđa, takođe je bila aktivna u radničkom i revolucionarnom pokretu. Bila je prva žena Aleksandra Rankovića i poginula je juna 1942. godine u Gackom, kao borac Druge proleterske brigade, a posle rata je proglašena za narodnog heroja Jugoslavije. Posle završene osnovne škole, pohađao je mehaničarski zanat u Vršcu. Još kao šegrt, 1921. godine, se uključio u sindikalni pokret i učestvovao u štrajkovima. Godine 1924. prešao je u Beograd, gde se zaposlio i postao član Nezavisnih sindikata (sindikalne organizacije kojom je rukovodila Komunistička partija). Po povratku sa odsluženja vojnog roka, 1928. godine zaposlio se u Beogradu i angažovao se u sindikalnom pokretu. Iste godine primljen je u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Zbog partijsko-revolucionarnog rada, često je puta hapšen i proganjan, od strane policije. Pošto je bio proteran u rodno mesto, zaposlio se u Vršcu, gde je takođe nastavio sa partijskim i sindikalnim radom. Kada je napustio Vršac, radio je u više mesta u Srbiji, Bosni i Hercegovini i ponovo u Beogradu, sve vreme ne prekidajući sa partijskim radom. U godinama neposredno pred početak Drugog svetskog rata angažovao se i u radu antifašističkih organizacija. Godine 1939. bio je uhapšen i izveden na suđenje, ali je u nedostatku dokaza bio oslobođen. Potom je, po direktivi Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, napustio Beograd i prešao na partijski rad u Sarajevo, gde je primio dužnost sekretara Pokrajinskog komiteta KPJ za Bosnu i Hercegovinu. Oktobra 1940. godine je, kao delegat PK KPJ za BiH, učestvovao na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, održanoj u Dubravi, kod Zagreba. Početkom 1941. godine bio je upućen na kurs pri CK KPJ za partijske sekretare. Odmah posle početka Aprilskog rata, 1941. godine, vratio se u Vršac i kao dobrovoljac se prijavio u Jugoslovensku vojsku. Posle kapitulacije, pao je u nemačko zarobljeništvo, ali je uspeo da pobegne i ode u Beograd. Odatle se vratio u Sarajevo, gde je nastavio sa partijskim radom. Kao sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za BiH učestvovao je na Majskom savetovanju KPJ održanom u Zagrebu i po povratku aktivno radio na organizovanju ustanka u Bosni i Hercegovini. Bio je neposredni učesnik u sabotaži u zeničkoj železari, 1941. godine, kada je uhapšen i osuđen na smrt. Uz pomoć partijske organizacije, uspeo je da pobegne i zatvora i spasi se sigurne smrti. Sve do 1943. godine aktivno je učestvovao u Narodnooslobodilačkom pokretu Bosne i Hercegovine, kao član Glavnog štaba NOP odreda BiH. Jula 1943. godine, odlukom Vrhovnog štaba NOV i POJ, prešao je u Vojvodinu, gde je preuzeo dužnost člana Glavnog štaba NOV i PO Vojvodine i organizacionog sekretara Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu. Maja 1944. godine, otišao je na ostrvo Vis, gde je Vrhovnom štabu i CK KPJ referisao o razvoju Narodnooslobodilačke borbe u Vojvodini i primio direktive za dalji rad. Juna iste godine vratio se u Srem, koji je tada bio središte oslobodilačke borbe u Vojvodini, i nastavio sa radom. Član Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije bio je od njegovog Drugog zasedanja, održanog novembra 1943. godine u Jajcu. Posle oslobođenja Vojvodine, oktobra 1944. godine, učestvovao je na Prvoj konferenciji Narodnooslobodilačkog fronta Vojvodine, na kojoj je izabran za predsednika ove organizacije. Aprila 1945. godine na Sedmoj konferenciji Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, na kojoj je ponovo izabran za organizacionog sekretara PK KPJ za Vojvodinu. Na Prvom osnivačkom kongresu Saveza udruženja boraca NOR-a Srbije, održanom 9. maja 1948. godine u Beogradu, izabran je za potpredsednika Zemaljskog odbora SUBNOR-a Srbije. Bio je jedan od osnivača Fudbalskog kluba „Crvena zvezda“, a u periodu od 1951. do 1952. godine bio je i njegov predsednik. x2

RIS - AUGUSTIN JURIGA RETKO ,PROMO CENA // Monografije Hrvatski, 2003 GODINA NOVO 19x26 cm, tvrdi uvez, - str. Augustin Juriga (Subotica, 1947.) je umjetnički fotograf i novinar iz Vojvodine. Rodom je bački Hrvat. Najreprezentativniji je umjetnički fotograf iz zajednice Hrvata u Vojvodini. Od 24. ožujka 1979. do 5. kolovoza 1996. je radio kao kao fotograf u Međuopćinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Subotici.[1] Njegov fotografski opus su obilježile slike koje su u svezi s arhitekturom, objektima i etnografskim predmetima s područja Vojvodine, naročito kazalište u Subotici, Gradska kuća, groblja, Međunarodni festival kazališta za djecu. Osobito mu se ističu fotografije nastale u svezi s Dužijancom. Osim zavičajnih tema, omiljena tema su mu Pakistan (Lica Lahorea)[2] i urbani prizori iz Amerike. Ipak, fotografski opus mu se nije ograničio samo na nežive objekte, nego su mu i ljudi bili zanimljivom temom. Izlagao je zajedno s drugim fotografima i samostalno u nekoliko gradova. Fotografski je opremao knjige, kao što je bila monografija o prvom suvremenom slikaru u bunjevačkih Hrvata Stipanu Kopiloviću.[3] Član je Udruženja likovnih umjetnika primijenjenih umjetnosti i dizajnera Vojvodine i Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 2011. se godine je serija poštanskih maraka tiskanih na temu Dužijance sadržavala je vinjete koje se napravilo temeljem fotografija Augustina Jurige. Na njima se prikazuje risarske radove i ine običaje u svezi s običajem bačkih Hrvata, Dužijancom. [4] U istoj seriji su djela Kate Rogić, Marije Ivković Ivandekić i Jozefine Skenderović. [4] Sadržaj 1 Djela 2 Nagrade 3 Izvori 4 Vanjske poveznice Djela Salaši u mom oku, fotomonografija, 1997., (nagrada dr Ferenc Bodrogvári) Ris, monografija, 2003. Zaostavština predaka, katalog mađarskih narodnih običaja, 2000. kalendari na temu Subotice (nekoliko nagrađenih) Osim svojih samostalnih djela, njegove fotografije su obogatile monografije poznatih autora, Boška Krstića (monografija o Subotici) i Bele Durancija (Arhitektura secesije u Vojvodini). Nagrade Kalendari s njegovim fotografijama su bili nagrađivani, a 2005. je dobio i nagradu Pro urbe. 1998. godine dobio specijalno priznanje »Dr Ferenc Bodrogvári« grada Subotice za retrospektivnu izložbu i fotomonografiju »Salaši u mom oku«. 2000. godine u Gospođincima mu je dodijeljeno Zlatno paunovo pero za zbirku fotografija na temu seoskih groblja. Tim Foto Juriga design, koji čine Augustin Juriga i njegov sin, grafički dizajner, Viktor Juriga, dobio je priznanje na V. Jugoslavenskoj izložbi novogodišnjih kalendara za 2001. godine, a 2003. priznanja na VII. Jugoslavenskoj izložbi kalendara za 2003., održane 11. veljače održana u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, za kalendare Tržnica i Fontane. (Zavoda za urbanizam). [5] Izvori Radio Subotica, program na hrvatskom jeziku Siniša Jurić: Fotografije «Lica Bačke» Augustina Jurige u Zavodu za kulturu vojvođanskih Hrvata, 8. listopada 2010., preuzeto 17. svibnja 2011. Subotica.info Otvorena izložba Lica Bačke Augustina Jurige u prostorijama Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata, 8. listopada 2010., preuzeto 17. svibnja 2011. (engleski) The Establishment of the Institute for Monument Protection - History Subotica.info Lica Lahorea, 3. travnja 2007. — Pristupljeno: 17. svibnja 2011. Hrvatska riječ D.B.P.: Prvi suvremeni slikar u bunjevačkih Hrvata - Novo izdanje ZKVH-a: »Slikar Stipan Kopilović 1877.-1924.« Hrvatska riječ Sto godina žetvenih svečanosti u Subotici: Poštanske marke s motivima Dužijance, 8. srpnja 2011., preuzeto 20. kolovoza 2011. - organizovani transport podrazumeva slanje posiljke , kao preporucenu tiskovinu VIDITE SLIKE POGLEDAJTE MOJE OSTALE aukcije NA LIMUNDU I KUPINDU uplate na tekuci racun (kutija 3 )

CD1: 01.Koloplet 02.Splet pesama iz Šumadije 03.Čiča Jeremijino kolo 04.Pesma i oro 05.Moravka 06.Ašik osta na te oči 07.Lazino kolo 08.Makedonsko oro 09.Rumunska svita 10.Kruševačka petola 11.Cvetala mi ruža i kolo u EF molu 12.Splet iz Srbije 13.Užička čarlama CD2: 01.Splet 80 / Rođendanski splet 02.Trojanac 03.Kaćino kolo 04.Splet pesama iz Vojvodine 05.Splet mađarskih pesama 06.Katarinino kolo 07.Oro pod gorom 08.Vukanovo kolo 09.Rastanak kolo 10.Dunjino kolo 11.Šaren ćilim 12.Nizamski rastanak

Novi Sad 2020. Mek povez sa klapnama, 170 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). PF1 Zoltan Kertes, plavooki sin jednog „polu-Ciganina“ i jedne nadničarke koja ima mnoštvo ljubavnika, raste kao autsajder u malom mestu u Srbiji. Kao dete pao je sa motocikla kojim je punom brzinom upravljao njegov otac. A pekar, za kojeg je posle radio, razbio mu je glavu, jer nije dovoljno brzo utovarao brašno. Od tada mu seva u slepoočnicama. Najviše voli da sedi u šupi i rešava ukrštene reči. Izbijanje jugoslovenskog građanskog rata 1991. njegovi roditelji vide kao priliku da njihov „lezilebović“ i „idiot“ konačno postane čovek, pa i junak. Zoltan se ni u vojsci ne snalazi i ne uklapa. Postavlja pogrešna pitanja, ali i njih izgovara mucajući. Kada njegov najbolji prijatelj izdahne posle besmislenog šikaniranja na jednoj vežbi, Zoltan se konačno pobuni protiv sistema koji samo jačem daje za pravo. Melinda Nađ Abonji pripoveda o mekom otporu kojim se mašta brani od sistema sačinjenog od poslušnosti, naređenja i potčinjavanja. Njen jezik je pri tome vibrantno muzikalan i pun snažnih, neobuzdanih slika. Melinda Nađ Abonji rođena je 1968. u Bečeju. Ova švajcarska književnica mađarskog porekla provela je najranije detinjstvo u Vojvodini, da bi sa pet godina sa roditeljima napustila tadašnju Jugoslaviju i doselila se 1973. u Švajcarsku. Godine 1997. okončala je studije na Ciriškom univerzitetu, u međuvremenu stekavši švajcarsko državljanstvo. Prvi roman Im Schaufenster im Frühling (U izlogu, s proleća) objavila je 2004. godine. Njen drugi roman Tauben fliegen auf (Golubije srce) dobio je 2010. godine prestižne nagrade – Nemačku književnu nagradu za najbolji roman na nemačkom jeziku kao i Švajcarsku književnu nagradu. Osim pisanja, bavi se performansom i muzikom (snimila je dva nosača zvuka u saradnji sa švajcarskim reperima i muzičarima), piše za radio, pozorište i internet.

Pavle Ugrinov FascinacijeTvrdi povezIzdavač NolitO autoruПавле Угринов (право име Василије Поповић; Мол, 15. април 1926 — Београд, 23. јун 2007) био је српски књижевник, драматург, редитељ и академик.БиографијаОсновну школу похађао је по разним местима у Војводини, а средњу је завршио у Петровграду, данашњем Зрењанину.Економски факултет у Београду уписао је 1946. године. После две завршене године студија уписао се на тек основану Академију за позориште и филм у Београду, где је дипломирао 1952. године на одсеку за режију у класи проф. др Хуга Клајна. После студија једно време се бавио позоришном режијом и теоријом. Један је од оснивача камерне сцене Атеље 212 у Београду. Његовом поставком драме Чекајући Годоа Семјуела Бекета свечано је отворена сцена тог театра. Радио је и као уредник драмског и серијског програма Телевизије Београд.У књижевни живот ступио је 1955. године поемом Бачка запевка, за коју је заједно са Александром Тишмом, добио Бранкову награду за поезију. Затим се потпуно посветио писању прозе и есејистике.Објавио је 21 књигу, међу којима су романи: Одлазак у зору (1957), Врт (1967), Елементи (1968), Домаја (1971), Фасцинације (1976), Задат живот (1979), Царство земаљско (1982), Отац и син, Без љубави (1986), Топле педесете (1990); новела Исходиште (1963), прозна дела: Сензације (1970), Речник елемената (1972).Написао је више сценских адаптација, телевизијских и радио драма, есеја, студија и критика.Био је члан Главног одбора Стеријиног позорја, члан Савета ЈДП-a, члан Председништва Удружења књижевника Србије, члан Савета Музеја савремене уметности у Београду, члан Савета БИТЕФ-a и бројних других културних установа и манифестација. Био је председник савета Летописа Матице српске и стални члан – сарадник те установе. За редовног члана САНУ изабран је 29. маја 1991. године.Преминуо је 23. јуна 2007. године у Београду у 82. години.9/6

Autor: Pavle Ugrinov Izdavač: Nolit Broj strana: 232 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 18 cm Pavle Ugrinov (pravo ime Vasilije Popović; rođen je 15. aprila 1926. godine u Molu, umro 23. juna 2007. u Beogradu) bio je srpski književnik, dramaturg, reditelj i akademik. Osnovnu školu pohađao je po raznim mestima u Vojvodini, a srednju je završio u Petrovgradu, današnjem Zrenjaninu. Objavio je 21 knjigu, među kojima su romani: Odlazak u zoru (1957), Vrt (1967), Elementi (1968), Domaja (1971), Fascinacije (1976), Zadat život, Carstvo zemaljsko (1982), Otac i sin, Bez ljubavi (1986), Tople pedesete (1990); novela Ishodište (1963), prozna dela: Senzacije (1970), Rečnik elemenata (1972). Napisao je više scenskih adaptacija, televizijskih i radio drama, eseja, studija i kritika. Dobitnik je Brankove nagrade (1955), NIN–ove nagrade za roman (1979), Oktobarske nagrade Beograda (1983), Nolitove nagrade (1990). Odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima (1976) i Ordenom Republike sa srebrnim vencem (1988). Za redovnog člana SANU izabran je 29. maja 1991. godine. Prozno delo `Senzacije` kritičari upoređuju sa `Skicama`, najznačajnijim delom Rob-Grijea, kao i sa proznim radovima Edgara Alana Poa, i smatraju ga najkvalitetnijim deskriptivnim delom domaće književnosti. RETKO!!! Knjiga je vrlo dobrom stanju. Sadržaj prikazan na drugoj slici.

JOVAN BIKICKI Milana Bikicki Reč je o monografiji o Jovanu Bikickom, jednom od najistaknutijih slikara (1916–1997) koji je živeo i radio na tlu Vojvodine u drugoj polovini prošlog veka. Iza njega su ostala antologijska dela rađena u ulju, pastelima, temperi, akvareli, tapiserije, vitraži... `Njegove slike, tapiserije i vitraži prerastaju u ‚vrtove’ putovanja kroz prostor i vreme. U svom dugom plodnom životu Bikicki je, ma gde se nalazio i ma gde ga je život bacao (rat, logori, sve nesreće ovog našeg napaćenog naroda), stvarao tiho i filozofski smiren gradio svoju umetnost`. 2002 Tvrd povez ćirilica 24, 308 str. Stanje kao novo. Posveta autora L,1.O.4.P.1

MIRJANA KODŽIĆ - DARIVANJA Autor: Petar Volk, Maja Volk Izdavač: Pozorišni muzej Vojvodine, Novi Sad Godina izdanja: 2012. Broj strana: 452 Pismo: ćirilica Povez: mek Format: 24x17 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Mirjana Kodžić (Beograd, 30. jul 1928 — Beograd, 18. jul 2004) je bila srpska pozorišna i filmska glumica. Mirjana je završila dramski odsek muzičke Akademije, kao i filozofski fakultet. U Narodnom pozorištu debituje sa 17 godina. Bila je prvakinja drame Srpskog narodnog pozorišta, Sarajevskog narodnog pozorišta, Savremenog pozorišta i Narodnog pozorišta. Nosila je klasični repertoar, od Molijera, Šekspira do ruskih klasika, ulogama od Lize Dulitl u Pigmalionu, preko Porcije iz Mletačkog trgovca, Molijerove Dorine, do Feme u Pokondirenoj tikvi, Ćirinice u Pop Ćiri i pop Spiri, do dadilje u Romeu i Juliji. Igrala je u brojnim TV serijama od kojih se proslavila ulogom Ane Šumović u Pozorištu u kući. Napisala je niz radio drama koje su izvedene na radio Beogradu, i autor je deset romana. Bila je udata za filmskog i pozorišnog kritičara dr Petra Volka i majka je književnice dr Maje Volk.

Pavle Ugrinov (pravo ime Vasilije Popović; rođen je 15. aprila 1926. godine u Molu, umro 23. juna 2007. u Beogradu) bio je srpski književnik, dramaturg, reditelj i akademik. Osnovnu školu pohađao je po raznim mestima u Vojvodini, a srednju je završio u Petrovgradu, današnjem Zrenjaninu. Ekonomski fakultet u Beogradu upisao je 1946. godine. Posle dve završene godine studija upisao se na tek osnovanu Akademiju za pozorište i film u Beogradu, gde je diplomirao 1952. godine na odseku za režiju u klasi prof. dr Huga Klajna. Posle studija jedno vreme se bavio pozorišnom režijom i teorijom. Jedan je od osnivača kamerne scene Atelje 212 u Beogradu. Njegovom postavkom drame Čekajući Godoa Semjuela Beketa svečano je otvorena scena tog teatra. Radio je i kao urednik dramskog i serijskog programa Televizije Beograd. U književni život stupio je 1955. godine poemom Bačka zapevka, za koju je zajedno sa Aleksandrom Tišmom, dobio Brankovu nagradu za poeziju. Zatim se potpuno posvetio pisanju proze i esejistike. Objavio je 21 knjigu, među kojima su romani: Odlazak u zoru (1957), Vrt (1967), Elementi (1968), Domaja (1971), Fascinacije (1976), Zadat život, Carstvo zemaljsko (1982), Otac i sin, Bez ljubavi (1986), Tople pedesete (1990); novela Ishodište (1963), prozna dela: Senzacije (1970), Rečnik elemenata (1972). Napisao je više scenskih adaptacija, televizijskih i radio drama, eseja, studija i kritika. Bio je član Glavnog odbora Sterijinog pozorja, član Saveta JDP-a, član Predsedništva Udruženja književnika Srbije, član Saveta Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, član Saveta BITEF-a i brojnih drugih kulturnih ustanova i manifestacija. Bio je predsednik saveta Letopisa Matice srpske i stalni član – saradnik te ustanove. Dobitnik je Brankove nagrade (1955), NIN–ove nagrade za roman (1979), Oktobarske nagrade Beograda (1983), Nolitove nagrade (1990). Odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima (1976) i Ordenom Republike sa srebrnim vencem (1988). Za redovnog člana SANU izabran je 29. maja 1991. godine. Preminuo je 23. juna 2007. godine u Beogradu u 81. godini. Povez: tvrdokoričeni sa zaštitnim omotačem korica, broj stranica: 402, dimenzije: 19,6 x 12,5 cm, izdanje Nolit, Beograd, 1980.g.

Božja senka - Lučijan Blaga (autor) reci misao broj 462 , retko . Izdavač: Rad Nagrada za prevod Petru Krduu. Drustva knjizevnika Vojvodine. Ostali naslovi iz oblasti: Poezija 1995; Broširani povez; latinica; 10.5 x 18 cm; 80 str lepo ocuvana Lučijan Blaga (1895-1961) je jedan od stubova nosača rumunske kulture i duhovnosti čije ime stoji odmah posle velikog Mihaila Emineskua (1850-1889). Snažni glas iz Transilvanije, poreklom iz Erdelja, iz okoline Sebeša, 1920. godine doktorirao je filozofiju u Beču, ali je ubrzo pokrenuo književni časopis « Misao » i time odredio svoj pesnički put. Neko vreme radio je u diplomatiji u Varšavi, Pragu, Beču, Brnu, a član Rumunske akademije postao je 1937. godine. Posle Drugog svetskog rata, silom prilika, povukao se u unutrašnje izgnanstvo i posvetio isključivo pisanju/mišljenju... (mala donja ladnica ,u sobi ,bela)

Djordje Cavic, Veliki Tamburaski Orkestar Radio Televizije Vojvodine - Tamburaski Stim Originalno izdanje (digipak). Made in Serbia Novo, neotpakovano, u celofanu! Spisak pesama: 01 Tamburaški Štim 3:56 02 Lepa Novosađanka 3:02 03 Bećarski Ponedeljak (Pobednička Pesma `Zlatna Tamburica 2015. Godine`) 3:22 04 Pijani Vals 3:16 05 Tamburaška Jutra 3:46 06 Neće Mene 3:17 07 Godine (Pobednička Pesma `Zlatna Tamburica 2014. Godine`) 2:56 08 Pesmo Moja 3:42 09 Kažu Mi Da Si Još Uvijek Sama 3:25 10 Volim Te 3:51 11 Na Kraju Grada 3:37 12 Nathalie 4:00 13 Those Were The Days - Дорогой Длинною 3:42 14 U Jednim Plavim Očima 3:45 15 Moderato Cantabile 4:18 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: narodna, folk pvs1r9

Djordje Cavic, Veliki Tamburaski Orkestar Radio Televizije Vojvodine - Tamburaski StimOriginalno izdanje (digipak).Made in SerbiaNovo, neotpakovano, u celofanu!Spisak pesama:01 Tamburaški Štim 3:5602 Lepa Novosađanka 3:0203 Bećarski Ponedeljak (Pobednička Pesma `Zlatna Tamburica 2015. Godine`) 3:2204 Pijani Vals 3:1605 Tamburaška Jutra 3:4606 Neće Mene 3:1707 Godine (Pobednička Pesma `Zlatna Tamburica 2014. Godine`) 2:5608 Pesmo Moja 3:4209 Kažu Mi Da Si Još Uvijek Sama 3:2510 Volim Te 3:5111 Na Kraju Grada 3:3712 Nathalie 4:0013 Those Were The Days - Дорогой Длинною 3:4214 U Jednim Plavim Očima 3:4515 Moderato Cantabile 4:18Stanje mozete videti na slikama.Zanrovi: narodna, folkVAZNO!Kupoprodaju obavljam iskljucivo na dva nacina. . . Licno preuzimanje (ukoliko je moguce) ili slanje preporucenom postom ili Post ekspresom nakon uplate na racun. PREDMETE NE SALjEM POUZECEM!pvs1r9

O KNJIZI-Svedočanstvo o okupaciji i stradanjima tokom okupacije 1941-44. godine sa posebnim akcentm na zloglasnu RACIJU 1942. godine u Bačkoj i Novom Sadu. O AUTORU-Andrija Deak (Siget, 9. maj 1889 — Beograd, 6. maj 1980) bio je lekar, književnik, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i general-major JNA. Studirao je medicinu u Budimpešti i Beču, gde je diplomirao 1915. Učestvovao je u mađarskoj revoluciji 1919, potom emigrirao u Beč. Godine 1920. emigrirao je u kraljevinu Jugoslaviju i postao lekar u osječkoj bolnici. Od 1921. godine radio je kao vojni lekar u Požegi, Slavonskom Brodu, Nišu, Prištini i Novom Sadu. Uhapšen je tokom racije u Novom Sadu i osuđen na smrt, ali uspeva da pobegne i nastanjuje se u Pečuju. Interniran je u Debrecinu, a zatim ukrcan u voz za logor smrti u Nemačkoj, ali ga spasavaju napredujuće sovjetske trupe. Priključio se NOVJ tokom 1944. Obavljao je dužnosti šefa zaraznog odeljenja Vojne bolnice Glavnog štaba Vojvodine, upravnika Sanitetske oficirske škole i pomoćnika upravnika Vojnomedicinske akademije. Pored lekarskog posla, pisao je članke, romane i pozorišne komade na srpskom, mađarskom i nemačkom jeziku, koji su objavljivani u zemlji i inostranstvu. Po završetku rata prelazi u Pančevo, a zatim u Beograd, gde je bio šef katedre i nastavnik na VMA. Penzionisan je kao general-major 1956. godine. Unapređen je u čin general-majora JNA. Godine 1979. odlikovan je Ordenom za učešće u mađarskoj revoluciji 1919.