Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Branislav Bukurov - Sintetička razmatranja geomorfoloških problema na teritoriji Vojvodine Branislav Bukurov (Ostojićevo, 13. maj 1909 — Novi Sad, 20. april 1986) bio je srpski geograf i akademik SANU. Biografija Rođen je 13. maja 1909. godine u severnobanatskom selu Ostojićevu, u učiteljskoj porodici. Osnovnu školu je završio u Ostojićevu, a gimnaziju započeo u Kikindi a završio u Senti 1927. godine. Studirao je na Univerzitetu u Beogradu, gde je 1931. godine diplomirao na Antropogeografskoj grupi Filozofskog fakulteta. Te godine je objavljen i njegov prvi naučni rad Ada. Od tada do smrti, punih 55 godina, proteklo je u izvanrednom stvaralačkom naporu, koji se nije prekidao ni posle penzionisanja 1. oktobra 1977. godine. Radna i naučna karijera Nakon završenih studija jedno vreme je radio kao asistent - volonter na Antropogeografskoj grupi Filozofskog fakulteta u Beogradu. Od 1933. do 1941. godine radio je u Senti, prvo kao suplent, a zatim kao profesor Realne gimnazije. Za vreme Drugog svetskog rata i okupacije Jugoslavije po sopstvenoj želji nije bio u službi. U godinama pre napada hitlerovske Nemačke na Jugoslaviju, proučavao je dolinu Tise i predao je rad pod naslovom Dolina Tise u Jugoslaviji kao doktorsku disertaciju, pred sam rat. Okolnosti su sprečile odbranu, tako da je ona održana tek 1946. godine. Objavljena je kao posebno izdanje Srpskog geografskog društva. U decembru 1946. godine, kao doktor geografskih nauka, postao je profesor novoosnovane Više pedagoške škole u Novom Sadu. Tokom 1957. i 1958. godine bio je profesor na Geografskoj grupi Prirodno - matematičkog fakulteta u Beogradu i direktor Geografskog zavoda. Odatle se ponovo vratio u Novi Sad, na staro mesto profesora Više pedagoške škole, gde je dve godine vodio kurseve iz geografije i istorije. Godine 1961. je prešao na Univerzitet u Novom Sadu, gde je na Filozofskom fakultetu vodio četvorosemestralnu nastavu iz geografije u okviru Grupe za istoriju. Godine 1962. osnovana je na istom fakultetu posebna Katedra za geografiju sa prvim i drugim stepenom školovanja. Nju je, kao njen osnivač, vodio profesor Bukurov. On je ostao i šef katedre i kada je ona 1969. godine ušla u sastav Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Od 1976. godine on je bio direktor Instituta za geografiju na istom fakultetu i na toj funkciji je ostao do penzionisanja 1977. godine. Naučni doprinos Fizička geografija Njegov naučni doprinos u fizičkoj geografiji je niz značajnih studija u kojima su iznesena originalna shvatanja o genezi makro i i mikro reljefa Vojvodine. Izvršio je klasifikaciju krupnih elemenata reljefa na: planine, peščare, lesne zaravni, lesne terase, aluvijalne ravni i tektonske depresije. Prvi je utvrdio da u aluvijalnoj ravni Dunava (Bačka, Banat) sem inundacione ravni, postoji i fragmentirano očuvana površina više od ove ravni. Nazvao ju je aluvijalna terasa i utvrdio njene granice, morfometrijske karakteristike, geološki sastav i genezu. Među radovima ove grupe izdvajaju se analitičke i sintetičke studije: Tri bačke doline: Krivaja, Mostonga i Jegrička (1950), Geomorfološke crte novosadske okoline (1951), Geomorfološke crte južne Bačke (1953), Geomorfološki prikaz Vojvodine (1953), Geomorfološki prilike banatskog Podunavlja (1954), Geomorfološki prilike severnog Banata (1961), Problemi geneze u reljefu Vojvodine (1966), Geomorfolog i ja Šajkaške (1971), Fizičko-geografski problemi Bačke (1975), Sintetička razmatranja geomorfološkog problema na teritoriji Vojvodine (1982) (pristupna beseda u Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti 1981. godine) i Geomorfološki problemi Banata (1984). Društvena geografija Naučni doprinos akademika Branislava Bukurova u društvenoj geografiji izražen je kroz dva pravca istraživanja. U prvom su date naučne osnove privredno - saobraćajne geografije, kroz analizu delovanja prirodnih i društvenih faktora na određenom prostoru, njihove povezanosti i uzajamnih uticaja u razvojnom procesu. U drugom je dat veliki broj značajnih studija stanovništva Vojvodine i seoskih i gradskih naselja Pokrajine. Originalne su i veoma značajne studije porekla stanovništva Vojvodine i njegovih migracionih kretanja. U prvoj grupi pomenutih radova treba istaći naučnu vrednost studija: Veliki kanal Dunav—Tisa—Dunav (1949), Privredno - geografske prilike i saobraćajne veze fruškogorske oblasti (1951), Udeo i mesto Vojvodine u ratarskoj proizvodnji Jugoslavije (1956), Geografske osnove bačke poljoprivrede (1958), Mostovi na velikim rekama Jugoslavije i njihov privredno - saobraćajni značaj (1964), Privredne prilike Šajkaške, Geografske osnove željezničkog saobraćaja u Bačkoj (1972), Aluvijalne ravni kao životni prostor na teritoriji Vojvodine (1975). Geografija stanovništva i Demografija Prvi rad iz geografije stanovništva - Posledice migracije u severozapadnom Potisju, objavljen je 1939. godine. Tu je proučeno naseljavanje Crnogoraca, Bosanaca, Ličana i drugih u bivši senćanski srez, njihovo prilagođavanje na novu sredinu kao i njihov uticaj na tu sredinu. U radu Poreklo stanovništva Vojvodine (1957) proučeni su naseljavanje Bosanaca, Hercegovaca, Ličana, Kordunaša, Makedonaca, Crnogoraca i Slovenaca na teritoriju Vojvodine posle Drugog svetskog rata. Tu su proučene demografske karakteristike i strukture migranata i proračunati i prikazani migracioni bilansi svih republika druge Jugoslavije. Vrlo korisni su podaci o rasporedu naseljenika po vojvođanskim srezovima i gradovima, njihov procentualni udeo u ukupnom stanovništvu kao i pregled stanovništva Vojvodine po republikama rođenja i njihov etnički sastav. Napisao je radove: Uticaj geografske sredine na novodoseljeno stanovništvo Vojvodine (1961), Kolonizacija Bačke za vreme Drugog svetskog rata (1971), Spoljašnje migracije naroda Jugoslavije izeđu dva svetska rata (1976) i Etnička struktura radnika koji su privremenom radu u inostranstvu (1976). Regionalna geografija Bista Branislava Bukurova u Novom Sadu Ostvarenja koja se po svom značaju izdvajaju su: Vršačke planine (1950), Ostojićevo (1966), Vojvodina, znamenitosti i lepote (1968), Bačka, Banat i Srem (1978). U ovu grupu takođe spada niz monografija vojvođanskih opština: Opština Bački Petrovac (sa Pavelom Hrćanom, 1976), Opština Ada (1979), Opština Beočin - geografska monografija (sa mr Živanom Bogdanovićem, 1981), Opština Žabalj (1983), Subotica i njena okolina (1983), Geografska monografija opštine Titel (1986), i Opština Ruma - geografska monografija (sa dr Slobodanom Ćurčićem, 1990), koja je objavljena posmrtno. Profesor Bukurov objavio je 371 naučni i stručni rad, a od toga 21 u poslednjih 10 godina svog života. Osim u šest slučajeva on je bio jedini autor. U toku čitavih 20 godina bio je sekretar Odeljenja za prirodne nauke Matice srpske i urednik Zbornika za prirodne nauke ovog odeljenja. Priznanja za naučna i pedagoška dostignuća Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1968. a za redovnog člana 1978. godine. Prilikom izbora prvih članova u Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti, 4. decembra 1979. godine dr Branislav Bukurov izabran je za njenog redovnog člana. On je jedan od malobrojnih dobitnika medalje Jovan Cvijić, najvišeg priznanja koje Srpsko geografsko društvo dodeljuje najistaknutijim geografima. Godine 1976. dodeljena mu je nagrada AVNOJA-a, najveće priznanje saveznog značaja. Među jugoslovenskim geografima on je jedini dobitnik ove nagrade. On je takođe nosilac Sedmojulske nagrade SR Srbije za 1972. godinu. Odlikovan je Ordenom rada trećeg reda, dobio je prvomajsku nagradu Sindikata Vojvodine i Plaketu Društva geografa Vojvodine 1986. godine za izuzetan rad i postignute rezultate u nastavi i nauci. Branislav Bukurov umro je 20. aprila 1986. godine u Novom Sadu.

Autor: Stanko Rakić Tehnika: Ulje na platnu Godina nastanka: 1986. god. Dimenzije: 36,5x47,5cm-ram 33x45cm-rad Jedan od najistaknutijih slikara amatera bivše Jugoslavije. Tokom svoje karijere u Državnom Sekretarijatu za Inostrane poslove radio je u velikom broju zemalja i tokom tog perioda slikao pod uticajem različitih tema od Afrike do Vojvodine. Organizovao je 19 samostalnih izlozbi izmedju 1961. i 1983. godine. Prva samostalna izložba bila je u Bejrutu, a poslednja u Libervilu (Kongo), dok je u Beograd izlagao i samostalno i kao deo kolektivnih izložbi galerije Djuro Salaj ili udruženja slikara. Rakić je slikao i izlagao u Sofiji, Beču, Gracu, velikom broju Afričkih gradova kao i u Beograd više od 10 navrata. Uradio je više od 2000 radova koji se sada nalaze po celom svetu zbog mnogrobojnih inostranih izložbi.

SA STARIH RAZGLEDNICA ISTORIJA Šifra artikla: 386339 Isbn: 9788651522072 Autor : Petar Ćurčić Izdavač : PROMETEJ Izabrani tekstovi, Sa starih razglednica, novinara Petra Ćurčića, nastali su u toku tridesetak godina – 1970, 1980, 1990, i emitovani su svake sedmice u kontinuitetu na radio-talasima Novog Sada. Petar Ćurčić je godinama radio na pronalaženju materijala za građu ovih emisija. On se trudio da zaro... Detaljnije Izabrani tekstovi, Sa starih razglednica, novinara Petra Ćurčića, nastali su u toku tridesetak godina – 1970, 1980, 1990, i emitovani su svake sedmice u kontinuitetu na radio-talasima Novog Sada. Petar Ćurčić je godinama radio na pronalaženju materijala za građu ovih emisija. On se trudio da zaroni u prošlost Vojvodine i da osvetli ambijente, likove i zanimljive događaje najviše iz devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka ali nalazimo i više priča u kojima se prikazuju i neki događaji i ličnosti iz osamnaestog veka, pa i ranije. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ISTORIJA Autor Petar Ćurčić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač PROMETEJ Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2023 Format 27 Strana 273 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Knjiga I: - Godina 1866 - Godina 1867 - Godina 1868 - Godina 1869 - Godina 1870 Knjiga II: - Godina 1871 - Godina 1872 - Godina 1873 Knjiga III: - Godina 1874 - Godina 1875 - Godina 1876 Zastava je bila politički list Srba u Vojvodini koji je izlazio u periodu od 1866. do 1929. godine. Pokrenuo ga je i uređivao Svetozar Miletić, vođa srpskog narodnog pokreta u Vojvodini. Istorijat Prvi broj izašao je u Pešti 9/21. februara 1866. Do maja 1867. objavljeno je 45 brojeva. List od juna 1867. nastavlja da izlazi u Novom Sadu. Prvobitno izlazio dva puta, pa tri i četiri puta nedeljno, a od 1900. svaki dan sem ponedeljka i dana nakon praznika. Sve do 1884. i pokretanja Srbobrana bio i glasilo Srba u Hrvatskoj. Od septembra 1904. bio je jedini srpski list koji je imao dva izdanja - večernje i jutarnje. Tokom Prvog svetskog rata je zabranjen od austrougarskih vlasti, a njegov upravnik Jaša Tomić je zatvoren i osuđen za veleizdaju. Nakon rata nastavlja redovno da izlazi kao dnevnik počevši od 1/14. januara 1919. godine. Nakon zavođenja Šestojanuarske diktature 1929. godine Zastava prestala da izlazi. List se zalagao za nacionalnu ravnopravnost u Austrougarskoj, za ujedinjenje i oslobođenje Srba (kako od austrijske, tako i od turske vlasti), kao i za stvaranje nezavisnih balkanskih država. Bio kritički nastrojen prema onim elementima srpskog građanstva sklonog potčinjavanju Pešti, ali i prema crkvenoj hijerarhiji kada nije radila u interesu naroda. Svetozar Miletić je zbog tekstova objavljenih u Zastavi 1870. osuđen na godinu dana, a 1876. na četiri godine zatvora. Kada je u Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci 1887. došlo do rascepa na radikalno i liberalno krilo, Zastava je postala list Srpske narodne radikalne stranke, dok je Branik zastupao stavove Srpske narodne liberalne stranke. Trvenja između dva lista kulminirala su ubistvom Miše Dimitrijevića od strane Jaše Tomića. Nakon prisajedinjenja Vojvodine Srbiji 1918. godine Zastava je kritikovala centralizaciju Kraljevine SHS i zanemarivanje interesa Vojvodine.[1] Uglavnom je vezivana za sitno srpsko građanstvo u Austrougarskoj: sitne zanatlije, trgovce i seljake, niže službenike...[2] Poznati odgovorni urednici, sem Svetozara Miletića, bili su Miša Dimitrijević, Jaša Tomić, Laza Nančić i Jovan Paču.

Božja senka - Lučijan Blaga (autor) reci misao broj 462 , retko . Izdavač: Rad Nagrada za prevod Petru Krduu. Drustva knjizevnika Vojvodine. Ostali naslovi iz oblasti: Poezija 1995; Broširani povez; latinica; 10.5 x 18 cm; 80 str lepo ocuvana Lučijan Blaga (1895-1961) je jedan od stubova nosača rumunske kulture i duhovnosti čije ime stoji odmah posle velikog Mihaila Emineskua (1850-1889). Snažni glas iz Transilvanije, poreklom iz Erdelja, iz okoline Sebeša, 1920. godine doktorirao je filozofiju u Beču, ali je ubrzo pokrenuo književni časopis « Misao » i time odredio svoj pesnički put. Neko vreme radio je u diplomatiji u Varšavi, Pragu, Beču, Brnu, a član Rumunske akademije postao je 1937. godine. Posle Drugog svetskog rata, silom prilika, povukao se u unutrašnje izgnanstvo i posvetio isključivo pisanju/mišljenju... (mala donja ladnica ,u sobi ,bela)

Predgovor: Veljko Petrović SKZ 264 Ignjatović se rodio u Sent-Andreji. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja, a gimnaziju u Vacu, Ostrogonu i Pešti. Prava je slušao u Pešti, ali je zbog sukoba sa profesorima napustio univerzitet i dobrovoljno otišao u husare. Kasnije je završio prava u Kečkemetu, kao husar. Kratko vreme je bio advokat, i čim je izbila Mađarska revolucija (1848), uzeo je učešće na strani Mađara protiv Beča, zbog čega je, posle mađarske kapitulacije, morao prebeći u Beograd. U Beogradu je živeo kao novinar do 1850, a zatim je putovao po svetu. Pojavljuje se posle tri godine i otada vidno učestvuje u javnom životu vojvođanskih Srba. Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu 1854-1856, zatim „narodni sekretar“ u Karlovcima i veliki beležnik u Novom Sadu. U periodu od 1863. do 1869. živeo je u Dalju, gde je radio kao advokat i službenik patrijaršijskog imanja mitropolije Gornjokarlovačke. Svoju privatnu biblioteku zaveštao je Srpskoj čitaonici u Dalju. Kad je narodna stranka Svetozara Miletića povela zajedničku političku borbu sa Mađarima protiv Beča, Ignjatović je aktivno učestvovao u toj borbi i dva puta je biran za poslanika. Kad je narodna stranka napustila Mađare, Ignjatović, suprotno ogromnoj većini Srba u Vojvodini, ostaje dosledan prijatelj Mađara i pobornik srpsko-mađarskog sporazuma. Zbog toga je napadan kao mađaron i bio prinuđen da živi odvojeno od srpskog društva, sve do smrti. To je rđavo uticalo na njegov glas kao književnika. Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888. Umro je u Novom Sadu 1889. godine.

Tesari (Majstori za krov) Lokacija: Novi Sad (Srbija, Novi Sad) Tekst oglasa Izvodimo tesarske i limarske radove u Novom Sadu i celoj okolini i na celoj teritoriji Vojvodine. . novi krovovi, stari krovovi pretres oluci, opšivi i ostale limarske usluge. . Po povoljnim cenama radimo još krovopokrivačke radove sa crepom , trapez i crep limom sa i bez filca, veliki odabir boja.

Keramičarske usluge i kompletno renoviranje na teritoriji Novog Sada i okoline, postavljanje keramičkih pločica svih vrsta i formata, radimo i suvo postavljanje na podupirače, mermer, granit, klupice, dekorativni kamen ( ciglice )... Gips, Moleraj, Voda, struja..... Za veće kvadrature mogućnost terenskog rada u ostalim gradovima širom Srbije.( cela Vojvodina, Beograd i okolina, Zlatibor itd...) Dugogodišnje iskustvo rada u Nemačkoj, kao i u Srbiji. Cena za postavljanje zavisi od formata pločica, kvadrature, podloge kreću se od 12€ pa naviše ,za manje od 20m² ne radimo po kvadratu već prema dogovoru u skladu sa zahtevima i vremenskom periodu za realizaciju posla. Može plaćanje preko računa. Može kontakt na whatsapp Viber I poziv.

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM RADMILE DIMIĆ IZ 1966. G. Poslata 1966. godine Crno bela fotografija 14 x 9 cm Radmila Dimić(1922-1991) bila je poznati interpretator srpske narodne muzike. Pohađala je muzičku školu na odseku za solo pevanje a impostaciju glasa i respiratorsku tehniku učila je na FDU.Radmila Dimić je svoju izrazito plodnu pevačku karijeru započela neposredno nakon Drugog svetskog rata. Od 1949. godine postala je solista radio Beograda, gde je u živom programu pevala sve do 1956. godine. Sa prepoznativom umešnošću i nadahnućem vrhunskog umetnika nastupala je sa Velikim narodnim orkestrom Radio Beograda, pod rukovodstvom Vlastimira Pavlovića Carevca. Na Radio televiziji Srbije je nastupala od osnivanja, 1958. godine. Bila je član Udruženja estradnih umetnika Srbije. Pevala je i kao solista sa srpskim ansamblima i kulturno-umetničkim društvima. Učestvovala je na mnogobrojnim festivalima u domovini i u inostranstvu. 1951. godine snimila je ploču pod nazivom „Što grad Smederevo“, koja je doživela veliki uspeh. U njenoj interpretaciji, proslavljene su pesme „Ko t` pokida sa grla đerdane“, „Bolna leži Anđelija mlada“, kao i spletovi pesama Srbije, Vojvodine i Gruže. Njen splet iz Gruže je proslavio izvornu srpsku pesmu širom sveta. Mnoge njene pesme zabeležene su na snimcima RTB-a, RTV-e, PGP-a, Jugotona: A što ti je mila kćeri, Ajd` idemo Rado, Bolna leži, Anđelija mlada Dođi dragi doveče na prelo (u selo), Doleteše lani golubovi, Zarasle su staze ove Zorule, zorule pusto ne svani, Ima dana kada ne znam šta da radim, Ječam žela gružanka devojka Pevala je „Gde si dušo, gde si rano“ u filmu Slavka Vorkapića „Hanka“ 1955. Za pesmu „Kišo tiho padaj“ dobila je srebrnu i zlatnu ploču `Jugotona

Neven (1986.) Strana 36 Iz sadržaja: Stripovi: Lijanko (Dušan Duda Vukojev i Miša Mijatović) Rundi Roboti Diverzija (Jelko Peternelj) kraj Džimi Smit TV i radio: Serija `Mapetove bebe` Disko Neven: Boris Novković, Grupa `Banana` Književni kalendar: Novela, Oda, Oksimoron Iz prošlosti Vojvodine: Čarde, `Puste-bećari`, Pošta Izložba `Korak u 21. vek` Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Magazini 38 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Djordje Cavic, Veliki Tamburaski Orkestar Radio Televizije Vojvodine - Tamburaski Stim Originalno izdanje (digipak). Made in Serbia Novo, neotpakovano, u celofanu! Spisak pesama: 01 Tamburaški Štim 3:56 02 Lepa Novosađanka 3:02 03 Bećarski Ponedeljak (Pobednička Pesma `Zlatna Tamburica 2015. Godine`) 3:22 04 Pijani Vals 3:16 05 Tamburaška Jutra 3:46 06 Neće Mene 3:17 07 Godine (Pobednička Pesma `Zlatna Tamburica 2014. Godine`) 2:56 08 Pesmo Moja 3:42 09 Kažu Mi Da Si Još Uvijek Sama 3:25 10 Volim Te 3:51 11 Na Kraju Grada 3:37 12 Nathalie 4:00 13 Those Were The Days - Дорогой Длинною 3:42 14 U Jednim Plavim Očima 3:45 15 Moderato Cantabile 4:18 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: narodna, folk pvs1r9

SADRŽAJ ZASTAVE 1871-1875: Triva Militar Naslov Sadržaj Zastave : 1871-1875 / Triva Militar ; u redakciji Duška Vrtunskog Vrsta građe bibliografija Jezik srpski Godina 1985 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1985 (Novi Sad : Prosveta) Fizički opis 381 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Vrtunski, Duško, 1936-2002 = Vrtunski, Duško, 1936-2002 Zbirka Bibliografije / Matica srpska, Rukopisno odeljenje ISBN (Pl.) Napomene Tiraž 1.000 Str. 5-7: Predgovor / Duško Vrtunski Registri. Predmetne odrednice Zastava (list) -- Bibliografije -- 1871-1875 Zastava je bila politički list Srba u Vojvodini koji je izlazio u periodu od 1866. do 1929. godine. Pokrenuo ga je i uređivao Svetozar Miletić, vođa srpskog narodnog pokreta u Vojvodini. Prvi broj izašao je u Pešti 9/21. februara 1866. Do maja 1867. objavljeno je 45 brojeva. List od juna 1867. nastavlja da izlazi u Novom Sadu. Prvobitno izlazio dva puta, pa tri i četiri puta nedeljno, a od 1900. svaki dan sem ponedeljka i dana nakon praznika. Sve do 1884. i pokretanja Srbobrana bio i glasilo Srba u Hrvatskoj. Od septembra 1904. bio je jedini srpski list koji je imao dva izdanja - večernje i jutarnje. Tokom Prvog svetskog rata je zabranjen od austrougarskih vlasti, a njegov upravnik Jaša Tomić je zatvoren i osuđen za veleizdaju. Nakon rata nastavlja redovno da izlazi kao dnevnik počevši od 1/14. januara 1919. godine. Nakon zavođenja Šestojanuarske diktature 1929. godine Zastava prestala da izlazi. List se zalagao za nacionalnu ravnopravnost u Austrougarskoj, za ujedinjenje i oslobođenje Srba (kako od austrijske, tako i od turske vlasti), kao i za stvaranje nezavisnih balkanskih država. Bio kritički nastrojen prema onim elementima srpskog građanstva sklonog potčinjavanju Pešti, ali i prema crkvenoj hijerarhiji kada nije radila u interesu naroda. Svetozar Miletić je zbog tekstova objavljenih u Zastavi 1870. osuđen na godinu dana, a 1876. na četiri godine zatvora. Kada je u Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci 1887. došlo do rascepa na radikalno i liberalno krilo, Zastava je postala list Srpske narodne radikalne stranke, dok je Branik zastupao stavove Srpske narodne liberalne stranke. Trvenja između dva lista kulminirala su ubistvom Miše Dimitrijevića od strane Jaše Tomića. Nakon prisajedinjenja Vojvodine Srbiji 1918. godine Zastava je kritikovala centralizaciju Kraljevine SHS i zanemarivanje interesa Vojvodine. Uglavnom je vezivana za sitno srpsko građanstvo u Austrougarskoj: sitne zanatlije, trgovce i seljake, niže službenike... Poznati odgovorni urednici, sem Svetozara Miletića, bili su Miša Dimitrijević, Jaša Tomić, Laza Nančić i Jovan Paču. Odlično očuvana knjiga. md1

SADRŽAJ ZASTAVE 1871-1875: Triva Militar Naslov Sadržaj Zastave : 1871-1875 / Triva Militar ; u redakciji Duška Vrtunskog Vrsta građe bibliografija Jezik srpski Godina 1985 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1985 (Novi Sad : Prosveta) Fizički opis 381 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Vrtunski, Duško, 1936-2002 = Vrtunski, Duško, 1936-2002 Zbirka Bibliografije / Matica srpska, Rukopisno odeljenje ISBN (Pl.) Napomene Tiraž 1.000 Str. 5-7: Predgovor / Duško Vrtunski Registri. Predmetne odrednice Zastava (list) -- Bibliografije -- 1871-1875 Zastava je bila politički list Srba u Vojvodini koji je izlazio u periodu od 1866. do 1929. godine. Pokrenuo ga je i uređivao Svetozar Miletić, vođa srpskog narodnog pokreta u Vojvodini. Prvi broj izašao je u Pešti 9/21. februara 1866. Do maja 1867. objavljeno je 45 brojeva. List od juna 1867. nastavlja da izlazi u Novom Sadu. Prvobitno izlazio dva puta, pa tri i četiri puta nedeljno, a od 1900. svaki dan sem ponedeljka i dana nakon praznika. Sve do 1884. i pokretanja Srbobrana bio i glasilo Srba u Hrvatskoj. Od septembra 1904. bio je jedini srpski list koji je imao dva izdanja - večernje i jutarnje. Tokom Prvog svetskog rata je zabranjen od austrougarskih vlasti, a njegov upravnik Jaša Tomić je zatvoren i osuđen za veleizdaju. Nakon rata nastavlja redovno da izlazi kao dnevnik počevši od 1/14. januara 1919. godine. Nakon zavođenja Šestojanuarske diktature 1929. godine Zastava prestala da izlazi. List se zalagao za nacionalnu ravnopravnost u Austrougarskoj, za ujedinjenje i oslobođenje Srba (kako od austrijske, tako i od turske vlasti), kao i za stvaranje nezavisnih balkanskih država. Bio kritički nastrojen prema onim elementima srpskog građanstva sklonog potčinjavanju Pešti, ali i prema crkvenoj hijerarhiji kada nije radila u interesu naroda. Svetozar Miletić je zbog tekstova objavljenih u Zastavi 1870. osuđen na godinu dana, a 1876. na četiri godine zatvora. Kada je u Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci 1887. došlo do rascepa na radikalno i liberalno krilo, Zastava je postala list Srpske narodne radikalne stranke, dok je Branik zastupao stavove Srpske narodne liberalne stranke. Trvenja između dva lista kulminirala su ubistvom Miše Dimitrijevića od strane Jaše Tomića. Nakon prisajedinjenja Vojvodine Srbiji 1918. godine Zastava je kritikovala centralizaciju Kraljevine SHS i zanemarivanje interesa Vojvodine. Uglavnom je vezivana za sitno srpsko građanstvo u Austrougarskoj: sitne zanatlije, trgovce i seljake, niže službenike... Poznati odgovorni urednici, sem Svetozara Miletića, bili su Miša Dimitrijević, Jaša Tomić, Laza Nančić i Jovan Paču. Odlično očuvana knjiga. md

Nekorišćeno, u originalnoj foliji. Izdavač: Vojvodina Music - Novi Sad, 2012. god. 1 Ti bi htela pesmom da ti kažem 2 Ej,kKad sam sinoć pošla iz dućana 3 I dođi lolo 4 Malo ja, malo ii 5 Sremski bećarac 6 Prolaze Noći, Mučim Se Ja 7 Jevtanovićevo Kolo 8 Dunda Kolo 9 Iriška Pratnja 10 Gajdaško Kolo 11 Momačko Nadigravanje 12 Škripi Đeram 13 Sentomašu, Lazu, Ej 14 Već Odavno Spremam Svog Mrkova 15 Varala Me Jedna Cura Mala 16 Kad Sam Bio U Novome Sadu 17 Sagradiću Šajku 18 Tamo Daleko 19 Tamno Višnjeve Boje Šal 20 Osam Tamburaša S Petrovaradina 21 Šušti, Šušti Bagrem Beli 22 Stari Cigan Tužnu Pesmu Svira 23 Čardaš 24 Čardaš C Mol 25 Veliko Bačko Kolo Janika Balaž (mađ. Janika Balázs; Lukino Selo, 23. decembar 1925 - Novi Sad, 12. novembar 1988) bio je jugoslovenski tamburaš i muzičar romskog porekla. Rođen je u romskoj porodici mađarskog jezika s jakom muzikalnom tradicijom, što mu je dalo preduslove da i sam postane muzičar. Porodično ime njegovog oca bilo je Rac (Rácz), mađarski stari naziv za Srbe, ali je on preuzeo majčino prezime Balaž. Odrastao je u Bečeju gde je počeo da svira violinu u lokalnoj kafani u svojoj desetoj godini. Kasnije je svirao u muzičkoj grupi „Braća kozaci“ u okolini Subotice i Horgoša. Od 1948. do 1951. godine radio je za Radio Titograd u Crnoj Gori, gde je usavršio sviranje tambure. Od 1951. godine radio je za Radio Novi Sad koji se te godine osnovao. Tu je radio do kraja svoje karijere. Bio je član „Velikog tamburaškog orkestra“. Provodio je svoje noći svirajući sa svojim orkestrom od osam članova po novosadskim kafanama, naročito na Petrovaradinskoj tvrđavi. Janika Balaž osnovao je tamburaški orkestar koji je brojao osam članova. Proslavili su se pesmom „Osam tamburaša s’ Petrovaradina“. Za Janikinu osmorku čulo se širom Evrope. Svirali su engleskoj kraljici Elizabeti II, a u pariskoj Olimpiji Janika je nastupao čak 36 puta. Dobijao je više poziva da se preseli u SAD i Sovjetski Savez da radi kao učitelj, no nikada nije hteo da napusti Novi Sad, gde je i umro 1988. godine. Janika je učestvovao u više dokumentarnih i predstavnih filmova. Pesme „Osam tamburaša s Petrovaradina“ (tekst Ratko Šoć, muzika Minja Vučetić) i „Primaši“ su posvećene njemu. Tokom svoje karijere je radio s mnogim poznatim muzičarima, kao što su Zvonko Bogdan i Julija Bisak. Posle njegove smrti, grad Novi Sad je podigao spomenik (skulptor Laslo Silađi), koji se nalazi na Trgu neznanog junaka, preko puta Petrovaradinske tvrđave preko Dunava.

Odlično Kao novo Retko Vladimir Kopicl (Đeneral Janković, 5. avgust 1949) srpski je pesnik i esejista, prevodilac, umetnik, novinar, pozorišni i filmski kritičar. [1] Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je 8. avgusta 1949. godine u Đeneral Jankoviću, na Kosovu i Metohiji. Osnovnu i srednju školu završio u Novom Sadu, gde je i diplomirao na Katedri za jugoslovensku i opštu književnost Filozofskog fakulteta. Radio je od 1971. do 1973. godine kao urednik Centra za umetnost Tribine mladih u Novom Sadu, 1978. i 1979. godine radio kao profesor u Centru za obrazovanje kadrova prevodilačke i kulturološke struke u Karlovačkoj gimnaziji (1978—1979), a od 1981. godine bio je zaposlen u redakciji „Dnevnika“ kao književni, filmski, pozorišni kritičar i urednik. Uređivao je nekoliko književnih časopisa (Letopis Matice srpske, Rays/Luči/Los Rauos/Strahlen, TRANSkatalog), član žirija (BITEF, Malo Pozorje, FIAT, Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine...), bio je osnivač, selektor i predsednik Umetničkog odbora Internacionalnog festivala alternativnog i novog teatra INFANT u Novom Sadu i selektor Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine, Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu i Sterijinog pozorja u Novom Sadu. Od 1971. do 1976. godine bio je aktivan na polju konceptualne umetnosti, performansa, proširenih medija i izlagao na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u našoj zemlji i svetu. Njegovi radovi iz ove oblasti uključeni su u nekoliko evropskih i svetskih antologija i zbornika, na primer – Klaus Groh, Aktuelle Kunst in Osteuropa, DuMont Aktuel, Cologne, 1972,... Članstvo u udruženjima[uredi | uredi izvor] Srpsko književno društvo,[2] Srpski PEN centar, Društvo književnika Vojvodine, Jugoslovensko društvo za umetnost i tehnologiju spektakla – JUSTAT, Međunarodna federacija filmskih kritičara - FIPRESCI, Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, Međunarodno udruženje pozorišnih kritičara - AICT. Objavnjena dela[uredi | uredi izvor] Knjige poezije[uredi | uredi izvor] Aer (Matica srpska, 1978), Parafraze puta (Matica srpska, 1980), Gladni lavovi (KZNS, 1985), Vapaji & konstrukcije (Matica srpska, 1986), Pitanje poze (Matica srpska, 1992), Prikaze – nove i izabrane kratke pesme (Matica srpska,1995), Klisurine (Narodna knjiga, 2002), Pesme smrti i razonode – izabrane i nove pesme (Orpheus, 2002), Smernice (NB Svetozar Marković, 2006), Promašaji (NB `Stefan Prvovenčani`, 2008), Sovin izbor (NB `Vladislav Petković Dis`, 2008), 27 pesama: tenkovi&lune (Kulturni centar Novi Sad, 2011), Nesvršeno, dvojezično izdanje (2011), Tufne - izabrane pesme (2013), Knjige eseja[uredi | uredi izvor] Mehanički patak, digitalna patka (Narodna knjiga, 2003),[3] Prizori iz nevidljivog (Narodna knjiga, 2006). Rad i prevod zbornika i antologija[uredi | uredi izvor] Telo umetnika kao subjekt i objekt umetnosti (Tribina mladih, 1972), Trip – vodič kroz savremenu američku poeziju (Narodna knjiga, 1983 – sa Vladislavom Bajcem), Novi pesnički poredak – antologija novije američke poezije (Oktoih, 2001 – sa Dubravkom Đurić), Milenijumski citati (Orpheus, 2005), Vrata panike – Telo, društvo i umetnost u mreži tehnološke derealizacije (Orpheus, 2005), Tehnoskepticizam (Orpheus, 2007) Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor] Brankova nagrada, za knjigu poezije Aer, 1979. Sterijina nagrada za pozorišnu kritiku, 1989. Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, za knjigu poezije Klisurine, 2003. Nagrada „Stevan Pešić”, za knjigu poezije Klisurine, 2003. Nagrada „Istok-Zapad”, za knjigu Smernice, 2006. Disova nagrada, 2008. Nagrada „Desanka Maksimović”, 2012. Nagrada „Branko Miljković”, za knjigu poezije Udaljeni bubnjevi, 2020. Nagrada „Dimitrije Mitrinović”, za roman Purpurna dekada, 2021. neoavangarda bosch+bosch slavko matković katalin ladik avangarda bogdanovic miroslav mandic judita salgo konceptualna umetnost slobodan tišma andrej

Krajolik - monotipija kombinovano, 1989. godina Dimenzije 35 x 30cm (monotipija 20 x 20cm) Ivan Gundić Ćiso - Dalmata (Riđica, 1947 – 2000. ), bio je akademski slikar i profesor likovne umetnosti. Rodom je Hrvat. Rodio se je u bačkom selu Riđici 1947. godine. Školovao se za učitelja u Somboru. Pohađao je Likovni odsek VPŠ u Novom Sadu, a potom je otišao studirati u Rijeku, gdje je na Fakultetu likovnih umjetnosti u Rijeci u klasi Antona Depopea diplomirao te bio na postdiplomskom magistarskom studiju. U Riđici i Stanišiću je radio kao profesor likovne umetnosti i bio je vrlo omiljen. Svoje slikarske radove je pred kraj života potpisivao kao Dalmata. Djela je izlagao u zemlji i inostranstvu. Bio je član Udruženja likovnih umetnika Vojvodine, Saveza udruženja likovnih umetnika Jugoslavije te Association Internationale des Arts Plastiques. Od 2009. se godine u Stanišiću održava Likovna kolonija u organizaciji mesnog Hrvatskog kulturnog društva Vladimir Nazor, a koja nosi ime njemu u čast. HKD V. Nazor je imenovao i likovnu sekciju svog društva po njemu.

Tvrdi povez B.B.\ Ilustracije: Nives Kavuric - Kurtovic Miroslav Mika Antić (Mokrin 14. mart 1932 − Novi Sad 24. jun 1986) bio je srpski pesnik i urednik. Pored književnosti, bavio se slikarstvom, novinarstvom i filmom.[1] Bio je i urednik lista „Ritam“ i „Dnevnika“ u Beogradu, i „Mladog pokolenja“ u Novom Sadu.[2] Biografija Rođen je u Mokrinu na severu Banata. Osnovnu školu započeo je u Kikindi a nastavio u Pančevu. Živeo je u Pančevačkoj Gornjoj varoši, gde je pohađao i gimnaziju. Sa samo šesnaest godina napisao je svoje prve pesme koje su izašle u časopisu „Mladost”. IP „Novo pokolenje”, 1950.godine, prihvatio je da odštampa prvu zbirku pesama „Ispričano za proleće”.[3] Studije je upisao u Beogradu na Filozofskom fakultetu. Živeo je u Novom Sadu. Na dan svoje smrti dobio je nagradu koja mu je uručena u Skupštini Vojvodine.[4] Pre nego što je postao poznati pesnik bavio se raznim poslovima - bio je mornar, radio je u lutkarskom pozorištu.

Каменко Суботић: МОРСКИ ГАЛЕБ Штампарија ЗАСТАВА, Нови Сад, 1927(1926?) год. Меки повез, 99 страна, ћирилица. Очувано као на фотографијама. ИЗУЗЕТНО РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ `Др Каменко Суботић (Вуковар, 9. септембар 1870 — Нови Сад, 14. октобар 1932) био је српски књижевник, новинар, историчар и библиотекар. Студирао је на Филозофском факултету у Загребу, Прагу и Грацу, где је и докторирао. радио у библиотекама и Царском архиву у Бечу (1895-1896). Од младости се бавио новинарством. У Загребу уређивао Омладину (1894-1895), а током студија у Прагу издавао је Српско цвеће (1904-1905). У периоду 1904-1906. године уређивао забавни месечник Илустровани гласник, испрва у Прагу, а потом у Новом Саду. Из Чешке се преселио у Нови Сад 1905. године. За кратко време покренуо два листа: Новости (1905-1906) и Новосадске новине (март-септембар 1907). У октобру 1907. прелази у Београд, где је сарађивао у Београдским новинама и био дописник немачких (Die Zeit, Wochige Zeitung) и чешких (Lidové noviny, Národní politika) листова. У Војводину се враћа 1912. године. За време Балканских ратова објављивао Илустровану ратну хронику. Потом сарађује са листом радикалских дисидената Српство и оснива Српски свет (1913-1914). Након завршетка Првог светског рата био је један од обновитеља и организатора Српског народног позоришта у Новом Саду. У овој установи обављао је дужност драматурга, секретара (у два наврата, 1918-1919. и 1925-1926.) и председника (1924-1925.) Друштва за СНП. Од 1920. до 1922. уређивао је недељни лист Дунав, у кoме је као дисидент Радикалне странке заступао идеје Стојана Протића о државном уређењу. Последњу деценију живота провео на функцији библиотекара Матице српске (1922-1932). Обављао је и послове секретара Матичиног Књижевног и Научног одељења, а 1923. му је поверено уређивање 101. књиге Летописа Матице српске. Као библиотекар покренуо је Културни пресбиро, обавештавајући јавност о културним догађањима у Војводини, а нарочито у Матици српској.`

66 Predrag Đurić (Novi Sad, 2. septembar 1974) strip je scenarista, publicista, urednik i pisac. Najpoznatiji je po strip albumima koje je radio sa više domaćih i stranih crtača, uključujući Franciska Maldonada, Frančeska Kontea, Majka Galagera, Karlu Andreu Lopez Mata, Diega Lopez Matu, Marcela Salazaa, Dena Gudfeloua, Uju Šibuju, Miodraga Ivanovića, Marinka Lebovića, Milana Anđelkovića, Jelenu Vučić, Sabahudina Muranovića i Nenada Cvitičanina. Strip „Razglednica iz Sarajeva“, koje je radio sa Franciskom Maldonadom i Zlatkom Milenkovićem nagrađena je na Međunarodnom strip festivalu u Velesu. Autor je i romana „Kohabitacija (2013)“, „Strapado` (2019) i „Patchwork` (2019), kao i knjiga „Zlatno doba vojvođanskog stripa` (2019) i „Dušan Reljić - strip, karikatura, ilustracija` (2020). Biografija Rođen u Novom Sadu 1974. godine. Prve strip scenario napisao je još sa devet godina. Sa nepunih 16 godina pristupa grupi Princ Valijant - B4 i intenzivno radi na strip scenariju. Urednik je magazina Vojvođanski strip i istoimenog veb portala. Autor je dve izložbe - `Tarzan u Novom Sadu` (Kulturni centar Novi Sad, 2012) i `Strip u vojvođanskoj štampi na nemačkom jeziku između dva svetska rata` (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 2015). Saradnik je lista za decu `Neven` za oblast stripa. U ovom časopisu objavljivao je tekstove iz istorije stripa i vodio školu stripa. Autor je više tekstova iz oblasti stripa, a uradio je i brojne intervjue sa vodećim strip autorima. Od 2012. do 2016. godine radi scenarija za izdavačku kuću „ROSENCRANTZ“.

Autor: Petar Mojak (1933-2011) Tehnika: Akvarel Godina nastanka: 1972. god. Dimenzije: 57x47cm-paspartu 47x37cm-rad Rodjen u Slavonskom Brodu 1933 godine, likovni umetnik. Završio Školu za primenjenu umetnost u Novom Sadu. Radio je kao likovni urednik u NIU "Dnevnik". Bio je član Udruženja likovnih umetnika Vojvodine od 1963. godine i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Nosilac je velikog broja priznanja, među kojima i "Iskre kulture" (1988). Izlagao je na preko sto likovnih izložbi, a samostalno i kolektivno više od 400 puta. Likovno je priredio više edicija izdanja i knjiga NVU "Ruske slovo", Novi Sad. Bio je član Kluba likovnih umetnika Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu. Zastupljen je Likovnoj monografiji koju je Društvo izdalo 2003. godine. Petar Mojak je bio jedan od osnivača (2005) i predsednik Likovne kolonije "Susret kod Bodnarova" u Gospođincima, kao i njen aktivni učesnik i učesnik drugih likovnih kolonija i susreta.

Autor: Petar Mojak (1933-2011) Tehnika: Ulje na lesonitu Godina nastanka: oko 1989 god. Dimenzije: 72x57cm-ram 60x45cm-rad Rodjen u Slavonskom Brodu 1933 godine, likovni umetnik. Završio Školu za primenjenu umetnost u Novom Sadu. Radio je kao likovni urednik u NIU "Dnevnik". Bio je član Udruženja likovnih umetnika Vojvodine od 1963. godine i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Nosilac je velikog broja priznanja, među kojima i "Iskre kulture" (1988). Izlagao je na preko sto likovnih izložbi, a samostalno i kolektivno više od 400 puta. Likovno je priredio više edicija izdanja i knjiga NVU "Ruske slovo", Novi Sad. Bio je član Kluba likovnih umetnika Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu. Zastupljen je Likovnoj monografiji koju je Društvo izdalo 2003. godine. Petar Mojak je bio jedan od osnivača (2005) i predsednik Likovne kolonije "Susret kod Bodnarova" u Gospođincima, kao i njen aktivni učesnik i učesnik drugih likovnih kolonija i susreta.

Keramičar / Renoviranje / Terenski rad Lokacija: Novi Sad (Srbija, Novi Sad) Tekst oglasa Keramičarske usluge i kompletno renoviranje na teritoriji Novog Sada i okoline, postavljanje keramičkih pločica svih vrsta i formata, radimo i suvo postavljanje na podupirače, mermer, granit, klupice, dekorativni kamen ( ciglice )... Gips, Moleraj, Voda, struja..... Za veće kvadrature mogućnost terenskog rada u ostalim gradovima širom Srbije.( cela Vojvodina, Beograd i okolina, Zlatibor itd...) Dugogodišnje iskustvo rada u Nemačkoj, kao i u Srbiji. Cena za postavljanje zavisi od formata pločica, kvadrature, podloge kreću se od 12€ pa naviše ,za manje od 20m² ne radimo po kvadratu već prema dogovoru u skladu sa zahtevima i vremenskom periodu za realizaciju posla. Može plaćanje preko računa. Može kontakt na whatsapp Viber I poziv.

Odlično stanje Retko u ponudi Prvo izdanje Pisac ovih redaka naklonosti veoma je obradovan Otićevom odlukom da ukoriči deo od svojih priča o običnicima u neobičnim vremenima. Naime, već dugi niz godina malo ko obraća pažnju na običnog čoveka, junaka svakodnevlja, a sva mudrost ovoga sveta ne počiva samo na iskazima genija i darovitih nego na mudrosti čoveka iz naroda. Da nije ove knjige i dugog, uspešnog, izvanrednog Otićevog radio i televizijskog stvaralačkog opusa, mnoge bi živote, dragocene za sveopšte življenje ljudi, prekrio kobni veo zaborava. Ništa od njih, sem uspomena koje nestaju sa onima koji uspomene pamte, ne bi ostalo. Ovako, imamo priliku da čitamo knjigu koja je napisana u slavu običnog življenja, knjigu u kojoj ljudi kazuju i kazivanjem ispisuju istine o lepoti i gorčini življenja. Onako kako govore, tako je i zapisano. I to je jedna od vrlina ove knjige: sačuvan jezik sredina, čitav rečnik provincijalizama, tako lepih i tako živototvornih. Ovi književni dragulji su otporni na uvrštavanje u književne žanrove, moglo bi se reći da su koktel priče i putopisa, sa povremenim insertiranjem iz vrhunske reportaže. Onaj koji piše je onaj koji sluša i beleži. Ali nisu zabeležene samo reči, zabeležene su osobine onog koji govori, likovi ove knjige otkrivaju se svojim divanima, ali i opisima pisca prostora i vremena u kojem priče nastaju. Prelepih priča ima u ovoj knjizi, tako bogatoj sudbinama i neobičnostima na oko običnih života. Samo neko ko veoma voli i razume ljude može da napiše ovakvu knjigu. A oni koji svojim životnim pričama, pričama iz svog života, čine tako zanimljivom ovu knjigu, otvaraju se sagovorniku jer mu veruju. Otić ume da stekne poverenje sabesednika, na tome počivaju, uglavnom, sem njegove darovitosti za razgovor, čari njegovih radijskih i televizijskih ostvarenja. Ova knjiga je prava riznica podataka o malim našim mestima, naseljima, kaštelima, dvorcima, selima i sredinama na rubu gradova, o rekama i šumama, o tome kako svaki život zavređuje priču, ako ne već roman. I u njoj je, kako sam već pominjao, sačuvan jezik koji nestaje i govor koji se kruni u modernim vremenima. Emisija šorom, sredom Vojvodina etnografija etnologija narodni obicaji vojvodine vojvodjana radio televizija rtv

НЕОТПАКОВАН Various ‎– Најлепше Нове Војвођанске Песме (Од 1987. До 2007. Године) Label: PGP RTS ‎– CD 407598, PGP RTS ‎– CD407598 Format: CD, Compilation, Remastered Country: Serbia Released: 2007 Genre: Folk, World, & Country Style: Folk Tracklist 1 –Ансамбл „Успомене”* Добро Јутро, Војводино Arranged By [Ар.] – Милан Прунић* Lyrics By – Милан Прунић* Music By – Милан Прунић* 4:35 2 –Душко Љубичић* Уз ТОРТНС* Што Тихо Пада Снег Arranged By [Ар.] – Дубравко Исаков* Lyrics By – Александар Караџин* Music By – Александар Караџин* 3:43 3 –Жарко Данчуо* Уз ТОРТНС* И Вок. Групу „Свилен Конац”* У Бостану Arranged By [Ар.] – Мирко Шоуц* Lyrics By – Јован Љубинковић Пуба* Music By – Мирко Шоуц* 3:42 4 –Предраг Цуне Гојковић* Уз ТОРТНС* Момци Свилокоси Arranged By [Ар.] – Зоран Мулић* Lyrics By – Миодраг Петровић* Music By – Зоран Мулић* 3:24 5 –Аљоша Вучковић* Уз ТОРТНС* И Жен. Вок. Гр. „Бисер Грана”* Еј, Господо Тамбураши! Arranged By [Ар.] – Зоран Дракула* Lyrics By – Владислав Хаидфогел* Music By – Владислав Хаидфогел* 3:35 6 –Ансамбл „Новосадске Лоле”* И ТОРТНС* Волим Дунав Arranged By [Ар.] – Зоран Дракула* Lyrics By – Момчило Ерић* Music By – Момчило Ерић* 2:16 7 –Љубиша Крнић* Уз НОРТНС* И Вокална Група* Два Плава Ока Arranged By [Ар.] – Зоран Дракула* Lyrics By – Александар Караџин* Music By – Александар Караџин* 3:30 8 –Љиљана Петровић* И Жарко Данчуо* Уз НОРТНС* И ТОРТНС* У Шикари Поред Сомбора Arranged By [Ар.] – Петар Бахун* Lyrics By – Гавра Ђаковић* Music By – Гавра Ђаковић* 4:21 9 –Љубиша Крнић* Уз ТОРТНС* Опрости Ми, Војводино Arranged By [Ар.] – Дубравко Исаков* Lyrics By – Милан Убипарип* Music By – Милан Убипарип* 3:59 10 –Мерима Његомир* Уз ТОРТНС* Магле, Магле Arranged By [Ар.] – Зоран Мулић* Concertmaster [Концертмајстор] – Цвета Сладић-Чича* Lyrics By – Миодраг Петровић* Music By – Зоран Мулић* 4:54 11 –Данијела Јовановић* И Љубиша Крнић* Уз НОРТНС* Прошли Дани Arranged By [Ар.] – Јурај Ферик* Lyrics By – Александар Караџин* Music By – Александар Караџин* 2:58 12 –Сања Кесеровић* Уз НОРТНС* Звоне Табуре Arranged By [Ар.] – Јурај Ферик* Lyrics By – Милош Смиљанић* Music By – Жељко Јоксимовић* 3:45 13 –Предраг Цуне Гојковић* Уз ТОРТНС* Мој Нови Сад Arranged By [Ар.] – Зоран Мулић* Lyrics By – Миодраг Петровић*, Радмила Сатарић* Music By – Зоран Мулић* 3:43 14 –Снежана Берић - Екстра Нена* Уз НОРТНС* И ТОРТНС* Тамбураш Стари Arranged By [Ар.] – Петар Попа* Lyrics By – Анђелко Зеремски* Music By – Анђелко Зеремски* 4:47 15 –Љубиша Крнић* Уз ТОРТНС* Ја Сам Лала Из Равног Баната Arranged By [Ар.] – Дубравко Исаков* Lyrics By – Слободан Вукадиновић* Music By – Слободан Вукадиновић* 3:32 16 –Креша*, Драган* И Чича* Уз ТОРТНС* Војводино, Певај Војвођански Arranged By [Ар.] – Зоран Дракула* Lyrics By – Петар Јовановић Генерал* Music By – Зоран Дракула* 5:28 17 –Милан Прунић* Уз ТОРТВ* И Студијска Вокална Група* Здравица Arranged By [Ар.] – Зоран Дракула* Lyrics By – Петар Јовановић Генерал* Music By – Зоран Дракула* 4:31 18 –Ненад Николић* Уз НОРТВ* И ТОРТВ* Улице Новог Сада Arranged By [Ар.] – Ференц Ковач* Lyrics By – Михаљ Цмиљко Сике* Music By – Михаљ Цмиљко Сике* 4:10 Companies, etc. Phonographic Copyright (p) – PGP RTS Copyright (c) – PGP RTS Recorded At – Studio 1 Radio Novi Sad Recorded At – Studio M, Novi Sad Remixed At – Studio M, Novi Sad Manufactured By – Pink Digital System Credits Conductor [Диригенти] – Ференц Ковач* (tracks: 18), Јурај Ферик* (tracks: 3, 8, 11, 12, 14), Зоран Дракула* (tracks: 15 to 17), Зоран Мулић* (tracks: 4 to 7, 10, 13) Coordinator [Координатор Продукције] – Александар Саша Пражић* Design [Dizajn], Layout [Prirpema Za Štampu] – Marijana Trifunović Engineer [Асистент Тон Мајстора] – Синиша Хорват* (tracks: 1 to 3) Engineer [Постпродукција] – Јанош Хајдук*, Петар Попа* Engineer [Тонмајстор] – Јанош Хајдук* Other [Direktor I Glavni Urednik] – Ognjen Uzelac Other [Odgovorni Urednik] – Vladimir Graić Other [Urednik Izdanja] – Miša Mijatović Other [Музички Уредник] – Јован М. Јовановић Other [Руководилац ПЈ За Музику Радио-телевизије Војводине] – Ержебет Глушица Producer [Продуценти] – Мирослав Стојчић* (tracks: 1 to 13), Петар Попа* (tracks: 14, 18), Зоран Дракула* (tracks: 15 to 17) Notes ТПТ: 70,44 Снимано у ПСР-1 и ПСР-3 (Студио «М») Радио Новог Сада у периоду од јануара 1987. до октобра 2006. године Ремикс рађен у дигиталној режији Ст.“М” Радио Новог Сада у “DDD” технологији Barcode and Other Identifiers Barcode: 8 600278 407598

Djordje Cavic, Veliki Tamburaski Orkestar Radio Televizije Vojvodine - Tamburaski StimOriginalno izdanje (digipak).Made in SerbiaNovo, neotpakovano, u celofanu!Spisak pesama:01 Tamburaški Štim 3:5602 Lepa Novosađanka 3:0203 Bećarski Ponedeljak (Pobednička Pesma `Zlatna Tamburica 2015. Godine`) 3:2204 Pijani Vals 3:1605 Tamburaška Jutra 3:4606 Neće Mene 3:1707 Godine (Pobednička Pesma `Zlatna Tamburica 2014. Godine`) 2:5608 Pesmo Moja 3:4209 Kažu Mi Da Si Još Uvijek Sama 3:2510 Volim Te 3:5111 Na Kraju Grada 3:3712 Nathalie 4:0013 Those Were The Days - Дорогой Длинною 3:4214 U Jednim Plavim Očima 3:4515 Moderato Cantabile 4:18Stanje mozete videti na slikama.Zanrovi: narodna, folkVAZNO!Kupoprodaju obavljam iskljucivo na dva nacina. . . Licno preuzimanje (ukoliko je moguce) ili slanje preporucenom postom ili Post ekspresom nakon uplate na racun. PREDMETE NE SALjEM POUZECEM!pvs1r9