Slanje post expresom ili lično preuzimanje u Beogradu

Autor: Liz PišonOvde je moj savršeni plan da Zombi psi postanu najbolji bend na celom svetu! Ura! Pa je l’ bilo teško da se napravi? (Jeste.) I evo šta treba da radim:1. Da napišem još neke pesme. (Ali ne o nastavnicima.)2. Napravim spektakularan video-spot. (Laganica.)3. Da se naspavam. (Teško jer te stalno bude glasni zvuci.)4. Nerviram Diliju. (Nema veze sa bendom Zombi psi, ali je uvek zabavno.)

Autor: Eva Gizovska Povez: broširan-kartonski Br. strana: 255 Format: 12x16,5 Kartonske strane! Nemojte se vajkati ili biti obeshrabreni, to što ste ponovo slobodni povod je za slavlje! Ova knjiga je puna pozitivnih ideja koje će vas podsećati na brojne mogućnosti što čekaju da budu istražene – 600 veselih i ohrabrujućih predloga o tome kako da iskoristite svaki trenutak svoje slobode. Sad kad niste u vezi, imate više vremena i imate zeleno svetlo za avanture. Ideje su jednostavne, zabavne i praktične – gospodinu Slobodnom ili gospođici Slobodnoj garantuju da će zgrabiti povoljan trenutak i ponovo otkriti uzbuđenje ludovanja bez ikakvih stega. Fantastična knjiga za poklon!

Problemi sa klincima Imate problema sa klincima? Onda će Vam pomoći ovaj praktični priručnik koji nudi savete za svakodnevne probleme u vaspitanju dece. Ovaj sveobuhvatni priručnik opisuje najčešće probleme sa kojima se susrećemo pri vaspitanju dece. Za svaki od ovih problema ponuđeno je razumljivo objašnjenje zašto se pojavljuje i više jednostavnih predloga kako se rešava. Evo nekih tema koje su obrađene u knjizi: Šta raditi ako dete neće uveče da zaspi? Kada je dete zrelo za obdanište? Šta pomaže kada je dete neposlušno? Kako odvići dete od preteranog gledanja televizije? Kada je vreme za ulazak u svet kompjutera? Kako naučiti dete lepim manirima? Kako sprečiti ljubomoru kada se rodi drugo dete? Kako razviti ljubav prema čitanju knjiga kod svog deteta? Kako sačuvati dete od droge?

Опис ПРЕДГОВОР Изађимо само да се прошетамо улицама. Пажљиво осмотримо пролазнике, погледајмо их. С правом многи примећују да ређе него раније срећемо жене са колицима, са малом децом. И предивно је у пријатно летње вече, које је створено за шетње, гледати зајапурену дечицу која ситно преплићу ножицама и чврсто се држе за мајчину, ређе очеву руку. Али уживајући у правим тренуцима, погледајмо пажљивије. И можда нам слика већ неће изгледати дирљиво. Малена девојчица угазила је у локву. Уста од ува од ува. Али ту на њу налеће мајка са плотуном и почиње да вришти ка да је пред њом најгори непријатељ. – Колико сам ти пута говорила: Да се ниси усудила! Непослушна си! Погледај, опет си се испрљала. Све радиш пркосећи старијима! И мајка, падајући у хистерију, неколико пута удара своју кћи. Нећеш поћи ни два корака, ево друге слике. Дечак око три године из све снаге вуче мачку за реп. Несрећна животиња режи. – Шта радиш, мили, шта радиш! – чује се уплашени бакин глас. – Не дирај је, маца је лоша, маца може да угризе! А ни речи о томе да то мацу, вероватно, боли, да не треба никог повређивати, па ни мачку …

Od Lajf koučinga do ubrzane transformacije. U ovoj knjizi su opisane različite metodologije rada koje sam usvojio radeći najčešće sa tvorcima istih. Sve ono što sam ja radio sa 655 kompanija u 30 zemalja sveta, vi možete primeniti u svom ličnom razvoju. Evo šta kažu oni sa kojima sam radio: ☆ „ Kada smo gradili sopstveni biznis, bilo je neophodno dodatno personalno usavršavanje. Tog proleća 2010. godine, dobio sam kontakt gospodina Vladimira Majstorovića. Koučing i edukacije su bile na teme: „ Zakazivanje prvog sastanka“ i „ Tehnike prodaje“ . Danas, 2017. imamo kompaniju koja je u samom vrhu internet poslovanja. Biti u nečemu najbolji zahteva mnogo rada i truda, a Vlada je uspeo da mi pomogne u savlađivanju novih znanja kroz koučing. To je bio moj prvi susret sa tim i neizmerno mu hvala. “ ~ Ratomir Leković, CEO KupujemProdajem. com Srbija ☆ "Reči kojima su opisane Vladimirove koučing sesije su: Odlično, iskusno, praktično, inspirišuće, motivaciono. . . Zapitala sam se šta je tu bilo inspirišuće? On sam, rekli su učesnici. Sve nas je uključio, svačije mišljenje je uvaženo, čuli su se različiti stavovi i interesovanja. . . Izgleda da za svaku situaciju postoji i rešenje! Predstavljene su mogućnosti. Mogućnosti su u nama nekada uspavane, kao i putevi kako ćemo ih ostvariti. Trening je uzbudio duhove svih učesnika i držao ih u tom stanju još dugo vremena nakon što je završen. Prvom prilikom ćemo se vratiti Vladimiru i tražiti još, uz snažnu preporuku za bilo koju Američku kompaniju. “ ~ Sonja Stanković Tarle, GM Procurement Operations and Support and Capex Procurement U. S. Steel Serbia, d. o. o.☆ Vladini treninzi nisu predavanja. To su praktični saveti, kako da radite bolje. . . “ ~ Ivan Vitorović, Generalni direktor / CEO, Mona hotel management d. o. o. Beograd

Turneja koja je obeležila 2005. godinu! spisak pesama: CD 1 1. Lažeš 2. Za Esmu 3. Meni se ne spava 4. Jer kad ostariš 5. Da te bogdo ne volim 6. Padaju zvijezde 7. Radi, radio 8. Nakon svih ovih godina 9. Šta ima novo 10. Ćiribiribela 11. Kad odem, kad me ne bude 12. Ako ima Boga 13. A i ti me iznevjeri 14. Napile se ulice 15. Ipak, poželim neko pismo 16. Ne spavaj mala moja CD 2 1. Sve će to mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš 2. Ako možeš zaboravi 3. Na zadnjem sjedištu moga auta 4. Ha ha ha 5. Doživjeti stotu 6. Sanjao sam noćas da te nemam 7. Milicija trenira strogoću 8. Pristao sam biću sve što hoće 9. Loše vino 10. Evo zakleću se 11. Ružica si bila sada više nisi 12. Ima neka tajna veza 13. Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac 14. Lipe cvatu, sve je isto ko i lani 15. Đurđevdan je , a ja nisam s onom koju volim 16. Hajdemo u planine Izdavač: Music Star

Turneja koja je obeležila 2005. godinu! spisak pesama: CD 1 1. Lažeš 2. Za Esmu 3. Meni se ne spava 4. Jer kad ostariš 5. Da te bogdo ne volim 6. Padaju zvijezde 7. Radi, radio 8. Nakon svih ovih godina 9. Šta ima novo 10. Ćiribiribela 11. Kad odem, kad me ne bude 12. Ako ima Boga 13. A i ti me iznevjeri 14. Napile se ulice 15. Ipak, poželim neko pismo 16. Ne spavaj mala moja CD 2 1. Sve će to mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš 2. Ako možeš zaboravi 3. Na zadnjem sjedištu moga auta 4. Ha ha ha 5. Doživjeti stotu 6. Sanjao sam noćas da te nemam 7. Milicija trenira strogoću 8. Pristao sam biću sve što hoće 9. Loše vino 10. Evo zakleću se 11. Ružica si bila sada više nisi 12. Ima neka tajna veza 13. Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac 14. Lipe cvatu, sve je isto ko i lani 15. Đurđevdan je , a ja nisam s onom koju volim 16. Hajdemo u planine Izdavač: Music Star

format: CD artist: V/A (razni izvođači), (Serbia, Yugoslavia) title: Ovo Je Zemlja Za Nas?!? Radio Boom 93 (1992-1997) release date: 1996 label, Cat. No: B92 / Radio BOOM 93, D101 style: rock / alternative rock / brit-pop / punk Omot: MINT (5), CD: VG+ (4+, bez ikakvih problema u reprodukciji) Važna kompilacija koja prikazuje stanje na srpskoj rock sceni sredinom 90-ih, ali i još nešto. Naime, ovde nećete naći metal bendove, stare rock `lavove`, već isključivo alternativne bendove okupljene oko B-92 na ovaj ili onaj način. Takođe, nema ni punk, HC ni underground bendova. Upravo je ovako selektivno forsiranje ovih i sličnih nekomercijalnih bendova, i naturanje istih kao mainstream ili `vrhunski kvalitet` proizvodilo kontra efekat i dodatno delilo rock publiku, na `urbanu` (koja sluša ove bendove) i `seljake` koji slušaju sve ostalo. Da pojasnim i na drugi način jednom anegdotom. Od početka izlaženja Rock Expressa imali smo dobru saradnju sa B-92. Međutim, posle broja 11 saradnja dva vodeća rock medija (mi u štampanoj formi, oni u radijskoj) i dva rock izdavača je krenula silaznom putanjom. Zašto? Jer smo stavili Riblju Čorbu na naslovnu stranu!!! Tu `strašnu grešku` nam neki radio voditelji nisu `oprostili`, pa nisu hteli da čitaju reklame u `njihovim` emisijama. Naravno, bio sam veoma ljut, i došao sma do Saše Mirkovića, gl. urednika B-92, i pitao ga kako dozvoljava da pojedinci, mimo njegove odluke, privatizuju emisije i odlučuju ko će se emitovati, a ko neće!!! B-92 je tada dobio i neku MTV nagradu, pa sam pripretio da ću o ovoj cenzuri jedinog rock časopisa obavestiti MTV, kao i Sorosov `Fond za otvoreno društvo`, njihovog finansijera... - pa je zabrana reklame Rock Expressa ukinuta, ali su antipatije ostale. Prošlo je od tada preko 20 godina, pa je vreme da se i ovaj detalj zabeleži, a sve u cilju ilustracije situacije koju su nametali `medijski poslenici`, i koja se pokazala kao kontraproduktivna. 1: DARKWOOD DUB - Hej! Gringo! (4:13); 2: DECA LOŠIH MUZIČARA - Let There Be Rock (4:45); 3: FREE SHOP BAND - Promene (3:00); 4: OBOJENI PROGRAM - Dragon (2:10); 5: DIGRESIJA - Rat i brat (2:30); 6: ORUŽJEM PROTIVU OTMIČARA - U koloru (3:17); 7: AKCIJA - Ljubavni jadi jednog bumbara (3:23); 8: LUTKE - Znam da je kraj (3:20); 9: GLUVE KUČKE - Mesečar (3:45); 10: LOVE HUNTERS - Kamikaze (4:58); 11: WILD PIGS AND HORSES - I Love You (3:15); 12: DŽA ILI BU - Neki drugi grad (4:50); 13: JARBOLI - Da li ustvari ona nije bila oprezna? (4:15); 14: EVA BRAUN - Sada ne znam gde sam ne znam šta (3:12); 15: KANAL TVID - Neobična reč (3:35); 16: POPCYCLE - Devojka iz svemira (4:11); 17: PLEJBOJ - Zajedno (3:00); 18: MRAVI - Parabola (3:09); 19: PSIHOPOLIS - Vrati želju (4:31)

Autor: Marija Belić-BibinAdam, Eva, 21 vek. Ljubav, misterija, rizik. Duhovi, snovi i porodični odnosi. Nezavršena ljubav iz nekog prošlog života, traži da se otkrije istina.Ko smo mi zapravo i šta radimo sa svojim životima?Adam i Eva se nikada nisu sreli. Bar ne u ovom životu. Ali, onda su njihove duše rešile da spoznaju istinu i isprate magični glas svog srca. Da bi u tome uspeli, postoje testovi koje moraju da prodju. Da li će nebo biti podrška ili će ih sprečiti na tom putu ponovnog pronalaska i otkrivanja onoga što jeste? Da li će njihova ljubav položiti testove na koje su njihove duše pristale kako bi došli do istine? Možda nebo zna, možda je sve to zapisano medju zvezdama....

Сва наша питања и недоумице решавају се путем сталног обраћања Богу. Свакоме ономе ко тражи биће дато (уп.: Лк. 11: 9). Наравно, добићемо одговор уколико заиста пожелимо да га нађемо. Садржај ЦРКВА У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ Питања вере, 3 О тајни Крштења, 12 Однос према другим религијама, 18 Црквени живот, 23 Саблазни и искушења савременог света , 28 Православна традиција, З2 Сујеверје , 37 Магија и окултизам, 44 Црква и медицина, 51 Помоћ родбини и ближњима , 57 Посао и пословни односи, 64 Смрт ближњих, 68 Апокалипса. Последња времена, 73 ДУХОВНИ ЖИВОТ Унутрашњи проблеми, 8о Борба са страстима , 89 0 тајнама Исповести и Причешћа , 100 Молитвени труд, 110 Смисао православног поста, ПОРОДИЦА Како засновати породицу, 123 0 тајни Венчања, 135 Рођење деце, 138 Родитељи и деца, 142 0 томе како сачувати породицу, 157 МОНАШКИ ПУТ, 172 Црква у савременом свету Питања вере Христос је увек Исти. Пут спасења је исти. Нема других путева. Схватам то на нивоу интуиције и логике. He може бити полумера и компромиса, колико год да неки желе да нам помуте мозак на свим каналима доживљаја стварности, колико год да нас наговарају да се помиримо с њом и да јој прилагодимо веру. Хвала Богу! Постоји Јеванђеље! И можемо да одбацимо све и да се поново и изнова једноставно вратимо Јеванђељу. Али многи појмови не допиру до мене истински. Ево, на пример, шта значи, „предати целог себе, сав свој живот Христу“? За мирјанина! Породичног човека! Данас! Свакодневно молимо Господа да нам помогне да се сачувамо од греха. И у свему што покушавамо да радимо, у свему што нам се дешава, тражимо вољу Божију и Божији благослов. To не значи да треба да оставимо по страни бригу о нашим ближњима, о извесним материјалним потребама и стицању, који су нам потребни у нашем данашњем животу. У свему је потребно расуђивање. Предати свој живот у руке Божије значи одрећи се својих жеља ако у њима постоји нешто грешно, својих планова, ако они не одговарају плановима Божијим о нашем спасењу, односно одрећи се свега онога што нас удаљава од Христа и што нам заклања светлост љубави Божије. А Господ благосиља и монахе, и мирјане; и жене, и мушкарце; и Јудејца, и Јелина (в.: Кол. у. и) да иду за Њим до краја, и Он нас води у Царство Небеско, које почиње још овде, на земљи. Бог је за све Отац Који воли и Спаситељ, и свакоме Господ даје пуноћу Своје љубави. Зато читајући Јеванђеље не треба све да схватамо на одвећ људски начин и буквално. Треба пажљиво да читамо, да улазимо у јеванђељски дух, и тада ћемо у овим речима видети такву дубину и пуноћу, које се потпуно разликују од „слова“, које нас може одвести у далеку земљу (уп.: Лк. 15:13). Овај дух и стихију јеванђељског живота можемо срести само у храму учествујући у богослужењима и Христовим тајнама, само у црквеним и домаћим молитвама. Кад човек почиње да живи светотајински он кроз црквени календар улази у нови живот. Хришћанин пази на своје срце, пази да не изгуби унутрашњи мир, да не наруши мир другог човека. Овај стални унутрашњи напор и стражење доводе човека до новог стања кад више нису важни спољашњи фактори који су понекад врло варљиви и противречни. Ако човек тражи Бога, веза с Богом одређује његове животне поступке и одлуке у овом животу. Тада се рађа поверење у Бога и човек може да живи богоугодно у околностима и условима у којима се налази. Да ли је свака лаж лоша? Лаж на спасење?.. Ипак, лаж сама по себи не може бити спасоносна. Дешава се да нешто не изговоримо до краја, да нешто прећутимо, да нађемо компромис, зато што човек није спреман да чује истину. Понекад се ближњи плаше за живот најрођенијег и зато му нешто не говоре до краја, не откривају му. To не треба да буде правило и не треба да постане закон. У питању су ванредне околности. Али тврдити да је лаж спасоносна, Из једног извора не може да тече горка и слатка вода. Отац лажи је ђаво, а Господ је Отац правде, светлости и истине. Недавно сам прочитао књигу И. А. Иљина „0 супротстављању злу силом“. Да ли бисте могли да наведете мишљење отаца или Цркве о мисли коју руски философ излаже у овом делу? Како јеванђељске речи ономе који те удари по образу, окрени и други; и који хоће да ти узме хаљину, подај и кошуљу ускладити с мишљу да непротивљење злу представља његово умножавање? Постоје лични односи кад човек треба да се смирава, да опрашта и да подмеће образ. А постоји појам као што је одбрана отаџбине. У том случају подметнути образ значи умножавати безакоње. Зато је преподобни Сергије Радоњешки благословио двојицу схимника да узму копља и мачеве и да бране Свету Русију од непријатеља. Ако човек чини насиље окренути се и рећи: „Немам везе с тим,“ ће вероватно бити кукавичлук. Наслов: Шта људи питају: Одговори на питања парохијана, део 2 Издавач: Манастир Свете Јелисавете, Минск Страна: 186 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 14,5 x 21 cm Година издања: 2017 ИСБН:

O knjizi: Ukratko, pošto sam bio poslužen čajem, Draško Ređep mi je saopštio da očekuje moj rukopis, jer je tada bio urednik edicije „Prva knjiga”. Ko bi bio objavljen tamo, mogao je biti siguran da ga očekuje velika budućnost, ali ja nisam imao knjigu, a nisam imao ni nameru da je ikada napišem. U čistoj samoodbrani, da preživim, pisao sam, uglavnom, za novine i časopise, a bilo mi je izvedeno i nekoliko radio-drama koje su, istina, otišle u (v)etar. I, eto, stajao sam pred literarnim žrecom, koji je imao moć da dodeljuje svete korice raskupusanim svežnjevima početničkih rukopisa. Novinari, inače, beže od korica, kao đavo od krsta, mada među njima ima mnogo rasnijih pisaca nego među zvaničnim književnicima, u to vreme, već ukoričenim u teška siva odela sa hemijskim olovkama u džepovima i poučnim značkama na reverima. Ukratko, obećao sam Drašku Ređepu, da ću mu svakako doneti svoju prvu knjigu, a evo, donosim mu (nadam se, ne) poslednju. Istina, malo kasnim sa obećanim rukopisom, ali šta je to trideset pet godina za književnost! Kome je danas važno, i ko zna, da li su se Kamijeve Sveske ili Andrićevi Znakovi pored puta (ne padajući mi na pamet da se poredim sa tim velikanima), pojavili dvadeset ili trideset godina pre ili kasnije? Zar je to uopšte važno?Važno je jedino to, da sam posle trideset i pet godina, na izvesno vreme, povratio ono dragoceno, već odavno izgubljeno uzbuđenje sa kojim se piše prva knjiga. Ima li većeg honorara od tog osećanja?U ovoj knjizi, Od istog pisca, sakupljeno je mnogo toga što mi se dešavalo poslednjih pola veka; neki zvukovi, neke rečenice, neke misli, neka lica i događaji, a pre svega, onaj sjaj u očima i ona davna nada da ću jedanput i ja steći korice dok sam pisao ove odlomke ili ih govorio u pera, mikrofone i kamere novinara čije sam listove nadživeo. Evo, umesto sa svetlosmeđom, donosim Ređepu ovaj rukopis sa potpuno belom kosom, nadajući se da će mi se u toploj redakciji „Prometeja” otopiti sneg sa nje i da ću ponovo biti svetlosmeđi momak od pre trideset pet godina. Gospodine Ređep, izvinite što malo kasnim, ali znate već naše vozove i mostove, koji su navikli da budu često rušeni.

O knjizi: Ukratko, pošto sam bio poslužen čajem, Draško Ređep mi je saopštio da očekuje moj rukopis, jer je tada bio urednik edicije „Prva knjiga”. Ko bi bio objavljen tamo, mogao je biti siguran da ga očekuje velika budućnost, ali ja nisam imao knjigu, a nisam imao ni nameru da je ikada napišem. U čistoj samoodbrani, da preživim, pisao sam, uglavnom, za novine i časopise, a bilo mi je izvedeno i nekoliko radio-drama koje su, istina, otišle u (v)etar. I, eto, stajao sam pred literarnim žrecom, koji je imao moć da dodeljuje svete korice raskupusanim svežnjevima početničkih rukopisa. Novinari, inače, beže od korica, kao đavo od krsta, mada među njima ima mnogo rasnijih pisaca nego među zvaničnim književnicima, u to vreme, već ukoričenim u teška siva odela sa hemijskim olovkama u džepovima i poučnim značkama na reverima. Ukratko, obećao sam Drašku Ređepu, da ću mu svakako doneti svoju prvu knjigu, a evo, donosim mu (nadam se, ne) poslednju. Istina, malo kasnim sa obećanim rukopisom, ali šta je to trideset pet godina za književnost! Kome je danas važno, i ko zna, da li su se Kamijeve Sveske ili Andrićevi Znakovi pored puta (ne padajući mi na pamet da se poredim sa tim velikanima), pojavili dvadeset ili trideset godina pre ili kasnije? Zar je to uopšte važno?Važno je jedino to, da sam posle trideset i pet godina, na izvesno vreme, povratio ono dragoceno, već odavno izgubljeno uzbuđenje sa kojim se piše prva knjiga. Ima li većeg honorara od tog osećanja?U ovoj knjizi, Od istog pisca, sakupljeno je mnogo toga što mi se dešavalo poslednjih pola veka; neki zvukovi, neke rečenice, neke misli, neka lica i događaji, a pre svega, onaj sjaj u očima i ona davna nada da ću jedanput i ja steći korice dok sam pisao ove odlomke ili ih govorio u pera, mikrofone i kamere novinara čije sam listove nadživeo. Evo, umesto sa svetlosmeđom, donosim Ređepu ovaj rukopis sa potpuno belom kosom, nadajući se da će mi se u toploj redakciji „Prometeja” otopiti sneg sa nje i da ću ponovo biti svetlosmeđi momak od pre trideset pet godina. Gospodine Ređep, izvinite što malo kasnim, ali znate već naše vozove i mostove, koji su navikli da budu često rušeni.

Autor: Momo KaporUkratko, pošto sam bio poslužen čajem, Draško Ređep mi je saopštio da očekuje moj rukopis, jer je tada bio urednik edicije „Prva knjiga”. Ko bi bio objavljen tamo, mogao je biti siguran da ga očekuje velika budućnost, ali ja nisam imao knjigu, a nisam imao ni nameru da je ikada napišem. U čistoj samoodbrani, da preživim, pisao sam, uglavnom, za novine i časopise, a bilo mi je izvedeno i nekoliko radio-drama koje su, istina, otišle u (v)etar. I, eto, stajao sam pred literarnim žrecom, koji je imao moć da dodeljuje svete korice raskupusanim svežnjevima početničkih rukopisa. Novinari, inače, beže od korica, kao đavo od krsta, mada među njima ima mnogo rasnijih pisaca nego među zvaničnim književnicima, u to vreme, već ukoričenim u teška siva odela sa hemijskim olovkama u džepovima i poučnim značkama na reverima. Ukratko, obećao sam Drašku Ređepu, da ću mu svakako doneti svoju prvu knjigu, a evo, donosim mu (nadam se, ne) poslednju. Istina, malo kasnim sa obećanim rukopisom, ali šta je to trideset pet godina za književnost! Kome je danas važno, i ko zna, da li su se Kamijeve Sveske ili Andrićevi Znakovi pored puta (ne padajući mi na pamet da se poredim sa tim velikanima), pojavili dvadeset ili trideset godina pre ili kasnije? Zar je to uopšte važno?Važno je jedino to, da sam posle trideset i pet godina, na izvesno vreme, povratio ono dragoceno, već odavno izgubljeno uzbuđenje sa kojim se piše prva knjiga. Ima li većeg honorara od tog osećanja?U ovoj knjizi, Od istog pisca, sakupljeno je mnogo toga što mi se dešavalo poslednjih pola veka; neki zvukovi, neke rečenice, neke misli, neka lica i događaji, a pre svega, onaj sjaj u očima i ona davna nada da ću jedanput i ja steći korice dok sam pisao ove odlomke ili ih govorio u pera, mikrofone i kamere novinara čije sam listove nadživeo. Evo, umesto sa svetlosmeđom, donosim Ređepu ovaj rukopis sa potpuno belom kosom, nadajući se da će mi se u toploj redakciji „Prometeja” otopiti sneg sa nje i da ću ponovo biti svetlosmeđi momak od pre trideset pet godina. Gospodine Ređep, izvinite što malo kasnim, ali znate već naše vozove i mostove, koji su navikli da budu često rušeni.

Lešek Kolakovski na veoma originalan način raspravlja o argumentima za i protiv postojanja Boga kako su se vodili kroz vekove. On istražuje kritike religioznog verovanja, od epikurejaca preko Ničea do savremenih antropoloških istraživanja, pretpostavki koje su u njihovoj osnovi i kontraargumenata apologeta kao što su Dekart, Lajbnic i Paskal. Njegovo istraživanje filozofije religije pokriva istorijsku diskusije o prirodi i postojanju zla, značaju pojmova neuspeha i večnosti za religiozni impuls, odnosu skepticizma i misticizma i mestu razuma, razumevanja iu modelima religiozne misli. On istražuje zašto su ljudi kroz poznatu istoriju negovali ideju o večnosti i postojanju posle smrti, i zašto je ta nada zavisila od obožavanja večne stvarnosti. On se suočava sa problemima značenja u religioznom jeziku. Lešek Kolakovski bio je jedan od najvećih savremenih poljskih i evropskih filozofa i humanista, publicista, pisac, autor satira i filozofskih bajki. Njegovo ime nalazi se u svim važnijim leksikonima i enciklopedijama sveta. Rođen je 23. oktobra 1927. u gradu Radom, u porodici sa socijalističkom i antiklerikalnom tradicijom. U periodu 1945/50. studirao je filozofiju, najpre na Univerzitetu u Lođu, a potom u Varšavi. Još za vreme studija radio je kao asistent profesora Tadeuša Kotarbinjskog na Varšavskom univerzitetu. Odbranio je doktorsku tezu o Spinozi. Pedesetih godina radio je u Institutu za filozofiju i sociologiju poljske Akademije nauka. Godine 1959. postavljen je za šefa katedre za istoriju savremene filozofije Varšavskog univerziteta. Od 1945. bio je član Saveza socijalističke omladine, kasnije Poljske ujedinjene radničke partije (PURP), najpre strasni pristalica marksizma, a potom njegov radikalni kritičar. Pedesetih godina Kolakovski je počeo postepeno da se udaljuje od doktrinarne verzije marksističke filozofije. Bio je vodeća ličnost poljskog Oktobra ’56. oko koje su se okupljali mladi opozicionari. Bio je, kako je za njega rekao sveštenik Juzef Tišner, „duhovni učitelj liberalne inteligencije na njenom putu ka izlasku iz ’zarobljenog uma’“. Međutim, Vladislav Gomulka, prvi sekretar CK PURP, u jednom svom govoru nazvao ga je „glavnim ideologom revizionizma“. Evo kako se tog perioda seća Bronislav Geremek, koji je bio jedan od slušalaca predavanja Kolakovskog: „Godine 1956, verovatno 1. maja, Kolakovski je na univerzitetu govorio šta je socijalizam. Došlo je mnogo ljudi. Najpre su slušali dugo nabrajanje šta socijalizam nije: ’država, u kojoj ima više špijuna nego medicinskih sestara i više mesta u zatvorima nego u bolnicama; država, u kojoj je čovek prisilljen na laž; država, u kojoj je primoran na krađu; država, u kojoj je primoran na zločin; država, u kojoj filozofi i pisci govore uvek isto što generali i ministri, ali uvek posle njih; država koja aktuelno postoji’ itd. ‘To je bio prvi deo. A sada - slušajte pažljivo! - rekao je Kolakovski - reći ću vam šta socijalizam jeste‘. U sali je tada nastao tajac, a Kolakovski je nad glavama slušalaca govorio: ‘Socijalizam je sistem koji... eh!, šta više da kažem! Socijalizam je zaista dobra stvar’“. Zbog podrške martovskim protestima studenata 1968. i suviše radikalne kritike komunističkog režima, Kolakovski je izbačen sa Univerziteta. Vladislav Gomulka optužio ga je da je „formirao omladinu u pravcu koji je potpuno suprotan dominantnoj tendenciji razvoja zemlje i naroda“. Novembra iste godine napustio je zemlju. U inostranstvu je radio najpre na Univerzitetu u Kvebeku (1968), a potom u Berkliju (1969). Od 1970. godine do odlaska u penziju predavao je na Oksfordskom univerzitetu. Osim toga, dobijao je često pozive da drži predavanja na drugim evropskim i američkim univerzitetima. Kolakovski je objavio više od 400 knjiga i radova, prevođenih na mnoge jezike. Među njegovim najpoznatijim delima su „Glavni tokovi marksizma“, „Filozofija pozitivizma“, „Ključ nebeski. Razgovori s đavolom“, „Religija, kultura i fetiši“... Njegove knjige, posebno one nastale u emigraciji, imale su veliki značaj za formiranje stava poljske opozicije. Knjiga „Teze o nadi i beznađu“ (1971), objavljena u pariskom časopisu Kultura, postala je antikomunistički manifest poljske opozicije i inspirisala poljske intelektualce da organizuju KOR (Komitet za odbranu radnika). Sve do 1989, kad je potpuno rehabilitovan, knjige Kolakovskog bile su ilegalno dostavljane iz inostranstva ili štampane u samizdatu. Za svoje stvaralaštvo Kolakovski je dobio brojna priznanja i nagrade (Mirovna nagrada nemačkih knjižara, Praemium Erasmianum, nagrada Poljskog Pen kluba, nagrada Kongresa SAD - tzv. naučni Nobel, Jerusalimska nagrada...). Jerusalimska nagrada uručena mu je 18. oktobra 2009. godine. Izraelski kritičari pisali su: „Kolakovski je sam sebi krčio put: od bezgranične vere u marksizam do aktivnog učešća u njegovoj destrukciji. Jerusalimska nagrada ne izražava samo priznanje za njegove zasluge. Za Kolakovskog imamo posebno mesto u našim srcima (...) Nema ničeg čudnog u tome što su Vislava Šimborska, Česlav Miloš i Lešek Kolakovski junaci i naše kulture. Takvi ljudi predstavljaju most jevrejsko-poljskih odnosa. Ukazivanje poštovanja Kolakovskom izraz je bliskosti između dva identiteta - jevrejskog i poljskog“.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Lešek Kolakovski na veoma originalan način raspravlja o argumentima za i protiv postojanja Boga kako su se vodili kroz vekove. On istražuje kritike religioznog verovanja, od epikurejaca preko Ničea do savremenih antropoloških istraživanja, pretpostavki koje su u njihovoj osnovi i kontraargumenata apologeta kao što su Dekart, Lajbnic i Paskal. Njegovo istraživanje filozofije religije pokriva istorijsku diskusije o prirodi i postojanju zla, značaju pojmova neuspeha i večnosti za religiozni impuls, odnosu skepticizma i misticizma i mestu razuma, razumevanja iu modelima religiozne misli. On istražuje zašto su ljudi kroz poznatu istoriju negovali ideju o večnosti i postojanju posle smrti, i zašto je ta nada zavisila od obožavanja večne stvarnosti. On se suočava sa problemima značenja u religioznom jeziku. Lešek Kolakovski bio je jedan od najvećih savremenih poljskih i evropskih filozofa i humanista, publicista, pisac, autor satira i filozofskih bajki. Njegovo ime nalazi se u svim važnijim leksikonima i enciklopedijama sveta. Rođen je 23. oktobra 1927. u gradu Radom, u porodici sa socijalističkom i antiklerikalnom tradicijom. U periodu 1945/50. studirao je filozofiju, najpre na Univerzitetu u Lođu, a potom u Varšavi. Još za vreme studija radio je kao asistent profesora Tadeuša Kotarbinjskog na Varšavskom univerzitetu. Odbranio je doktorsku tezu o Spinozi. Pedesetih godina radio je u Institutu za filozofiju i sociologiju poljske Akademije nauka. Godine 1959. postavljen je za šefa katedre za istoriju savremene filozofije Varšavskog univerziteta. Od 1945. bio je član Saveza socijalističke omladine, kasnije Poljske ujedinjene radničke partije (PURP), najpre strasni pristalica marksizma, a potom njegov radikalni kritičar. Pedesetih godina Kolakovski je počeo postepeno da se udaljuje od doktrinarne verzije marksističke filozofije. Bio je vodeća ličnost poljskog Oktobra ’56. oko koje su se okupljali mladi opozicionari. Bio je, kako je za njega rekao sveštenik Juzef Tišner, „duhovni učitelj liberalne inteligencije na njenom putu ka izlasku iz ’zarobljenog uma’“. Međutim, Vladislav Gomulka, prvi sekretar CK PURP, u jednom svom govoru nazvao ga je „glavnim ideologom revizionizma“. Evo kako se tog perioda seća Bronislav Geremek, koji je bio jedan od slušalaca predavanja Kolakovskog: „Godine 1956, verovatno 1. maja, Kolakovski je na univerzitetu govorio šta je socijalizam. Došlo je mnogo ljudi. Najpre su slušali dugo nabrajanje šta socijalizam nije: ’država, u kojoj ima više špijuna nego medicinskih sestara i više mesta u zatvorima nego u bolnicama; država, u kojoj je čovek prisilljen na laž; država, u kojoj je primoran na krađu; država, u kojoj je primoran na zločin; država, u kojoj filozofi i pisci govore uvek isto što generali i ministri, ali uvek posle njih; država koja aktuelno postoji’ itd. ‘To je bio prvi deo. A sada - slušajte pažljivo! - rekao je Kolakovski - reći ću vam šta socijalizam jeste‘. U sali je tada nastao tajac, a Kolakovski je nad glavama slušalaca govorio: ‘Socijalizam je sistem koji... eh!, šta više da kažem! Socijalizam je zaista dobra stvar’“. Zbog podrške martovskim protestima studenata 1968. i suviše radikalne kritike komunističkog režima, Kolakovski je izbačen sa Univerziteta. Vladislav Gomulka optužio ga je da je „formirao omladinu u pravcu koji je potpuno suprotan dominantnoj tendenciji razvoja zemlje i naroda“. Novembra iste godine napustio je zemlju. U inostranstvu je radio najpre na Univerzitetu u Kvebeku (1968), a potom u Berkliju (1969). Od 1970. godine do odlaska u penziju predavao je na Oksfordskom univerzitetu. Osim toga, dobijao je često pozive da drži predavanja na drugim evropskim i američkim univerzitetima. Kolakovski je objavio više od 400 knjiga i radova, prevođenih na mnoge jezike. Među njegovim najpoznatijim delima su „Glavni tokovi marksizma“, „Filozofija pozitivizma“, „Ključ nebeski. Razgovori s đavolom“, „Religija, kultura i fetiši“... Njegove knjige, posebno one nastale u emigraciji, imale su veliki značaj za formiranje stava poljske opozicije. Knjiga „Teze o nadi i beznađu“ (1971), objavljena u pariskom časopisu Kultura, postala je antikomunistički manifest poljske opozicije i inspirisala poljske intelektualce da organizuju KOR (Komitet za odbranu radnika). Sve do 1989, kad je potpuno rehabilitovan, knjige Kolakovskog bile su ilegalno dostavljane iz inostranstva ili štampane u samizdatu. Za svoje stvaralaštvo Kolakovski je dobio brojna priznanja i nagrade (Mirovna nagrada nemačkih knjižara, Praemium Erasmianum, nagrada Poljskog Pen kluba, nagrada Kongresa SAD - tzv. naučni Nobel, Jerusalimska nagrada...). Jerusalimska nagrada uručena mu je 18. oktobra 2009. godine. Izraelski kritičari pisali su: „Kolakovski je sam sebi krčio put: od bezgranične vere u marksizam do aktivnog učešća u njegovoj destrukciji. Jerusalimska nagrada ne izražava samo priznanje za njegove zasluge. Za Kolakovskog imamo posebno mesto u našim srcima (...) Nema ničeg čudnog u tome što su Vislava Šimborska, Česlav Miloš i Lešek Kolakovski junaci i naše kulture. Takvi ljudi predstavljaju most jevrejsko-poljskih odnosa. Ukazivanje poštovanja Kolakovskom izraz je bliskosti između dva identiteta - jevrejskog i poljskog“.

Maslina Ko smo mi zapravo i šta radimo sa svojim životima? Adam i Eva se nikada nisu sreli. Bar ne u ovom životu. Ali, onda su njihove duše rešile da spoznaju istinu i isprate magični glas svog srca. Da bi u tome uspeli, postoje testovi koje moraju da prodju. Da li će nebo biti podrška ili će ih sprečiti na tom putu ponovnog pronalaska i otkrivanja onoga što jeste? Da li će njihova ljubav položiti testove na koje su njihove duše pristale kako bi došli do istine? Možda nebo zna, možda je sve to zapisano medju zvezdama…. Knjiga MASLINA je inspirisana muzikom, psihologijom novog doba i krizama identiteta kroz koje svako od nas prolazi. Maslina govori o budjenju svesti Adama i Eve kroz idealizaciju ljubavi izmedju muškarca i žene. Da li je ona stvarnost ili samo fantazija? Priča o svetski poznatom muzičaru i sasvim nepoznatoj slikarki iz male sredine i njihovoj mističnoj povezanosti koja se manifestuje kroz inspiraciju i umetnost. Da li je to sve? Da li je tu kraj? Koja je svrha? Može li se čovek suočiti sa sopstvenim strahovima, razočarenjima i nastaviti da živi još kvalitetniji život? Roman Maslina je ljubavna priča koja se suštinski bavi upoznavanjem sopstvenog bića, budjenja svesti i spoznavanjem Boga, naših odnosa koje gradimo sa porodicom, prijateljima, ljudima koje poznajemo ili nikada u životu nismo sreli.

Opis proizvoda Ko smo mi zapravo i šta radimo sa svojim životima?Adam i Eva se nikada nisu sreli. Bar ne u ovom životu. Ali, onda su njihove duše rešile da spoznaju istinu i isprate magični glas svog srca. Da bi u tome uspeli, postoje testovi koje moraju da prodju. Da li će nebo biti podrška ili će ih sprečiti na tom putu ponovnog pronalaska i otkrivanja onoga što jeste? Da li će njihova ljubav položiti testove na koje su njihove duše pristale kako bi došli do istine? Možda nebo zna, možda je sve to zapisano medju zvezdama….Knjiga MASLINA je inspirisana muzikom, psihologijom novog doba i krizama identiteta kroz koje svako od nas prolazi. Maslina govori o budjenju svesti Adama i Eve kroz idealizaciju ljubavi izmedju muškarca i žene. Da li je ona stvarnost ili samo fantazija? Priča o svetski poznatom muzičaru i sasvim nepoznatoj slikarki iz male sredine i njihovoj mističnoj povezanosti koja se manifestuje kroz inspiraciju i umetnost. Da li je to sve? Da li je tu kraj? Koja je svrha? Može li se čovek suočiti sa sopstvenim strahovima, razočarenjima i nastaviti da živi još kvalitetniji život?Roman Maslina je ljubavna priča koja se suštinski bavi upoznavanjem sopstvenog bića, budjenja svesti i spoznavanjem Boga, naših odnosa koje gradimo sa porodicom, prijateljima, ljudima koje poznajemo ili nikada u životu nismo sreli.

Bijelo Dugme ‎– Turneja 2005 (Sarajevo Zagreb Beograd) Label: Music Star Production ‎– DVD 0010/1, DVD 0010/2, Kamarad ‎– none Format: 2 × DVD, DVD-Video Released: 2005 Genre: Rock, Pop, Folk, World, & Country Tracklist Hide Credits 1-1 Lažeš 1-2 Za Esmu 1-3 Meni Se Ne Spava 1-4 Jer Kad Ostariš 1-5 Da Te Bogdo Ne Volim 1-6 Padaju Zvijezde 1-7 Aiaio Radi Radio 1-8 Nakon Svih Ovih Godina 1-9 Šta Ima Novo 1-10 Ćiribiribela 1-11 Kada Odem Kad` Me Ne Bude 1-12 Ako Ima Boga 1-13 A I Ti Me Iznevjeri 1-14 Napile Se Ulice 1-15 Selma 1-16 Ipak, Poželim Neko Pismo 1-17 Da Sam Pekar 1-18 Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 1-19 Sve Će To O Mila Moja Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 1-20 Ako Možeš Zaboravi 1-21 Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 1-22 Ha Ha Ha 1-23 Doživjeti Stotu 1-24 Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 2-1 A, Milicija Trenira Strogoću Lyrics By – Duško Trifunović 2-2 Pristao Sam Biću Sve Što Hoće Lyrics By – Duško Trifunović 2-3 Loše Vino Lyrics By – Arsen Dedić 2-4 Evo Zakleću Se 2-5 Ružica Si Bila Sada Više Nisi 2-6 Ima Neka Tajna Veza Lyrics By – Duško Trifunović 2-7 Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 2-8 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 2-9 Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 2-10 Hajdemo U Planine Lyrics By – Kenović*, Arnautalić* DVD 1 4+ DVD 2 5- Na kutiji su vidljivi tragovi korišćenja

Opis NEKI ŠEFOVI SU BOLJI OD DOBRIH – ONI SU INSPIRATIVNI! Njihovi timovi postižu izuzetan učinak jer ne mogu da zamisle situaciju u kojoj će izneveriti svog menadžera! Ovi inspirativni menadžeri su poštovaniji, pod manjim su stresom i pružaju bolje rezultate od drugih menadžera. Želite da budete jedan od njih? Ova knjiga će vam pokazati kako. Koristeći iskustva pravih inspirativnih menadžera, koji se suočavaju sa pravim izazovima i upravljaju pravim ljudima, Inspirativni menadžer vam pruža sredstva i tehnike koje će osigurati da vas ljudi primete i kažu: “Dakle, evo sjajnog menadžera!” Poput menadžera iz knjige, otkrićete da je to ponekad težak posao – ali i posao koji pruža mnogo zadovoljstva. Volećete ono što radite, postizaćete sjajne rezultate i praviti razliku. Ko zna, vi i vaš tim ćete možda početi da uživate u ponedeljku kao što vi uživate u petku! “Inspirativni menadžer tera na razmišljanje i pragmatičan je. Pruža korisne taktike i akcione planove za postizanje uspeha u najrazličitijim menadžerskim disciplinama, sa pravilima koja će vas voditi kroz svaku fazu. Kao koristan saputnik tokom vaše menadžerske karijere, ova knjiga vam može pomoći i biti vodič vama i vašim ljudima ka uspehu.” – Mark Horsfild, menadžer profesionalnog razvoja Majkrosoft Sadržaj 1. Mora da može bolje od ovoga! Prednosti koje pruža inspirativni menadžer Polje snova A sada pređimo na vas 2. Šta je potrebno da biste postali inspirativni menadžer Dakle želite da budete inspirativni menadžer Koji ste tip menadžera? Rezime Akcioni plan 3. Uverenja inspirativnog menadžera U šta veruju inspirativni menadžeri Prednosti koje pruža inspirativni menadžer Upravljanje nadređenima na inspirativan način Rezime Akcioni plan 4. Nastavite da učite Razvoj vašeg emocionalnog mišića Cide ću moći ovo da naučim? Vikao uzor Rezime Akcioni plan 5. Fokusiranje vaše pažnje Zašto je fokus važan? Određivanje ravnoteže na pravi način Kriza fokusa Da li mogu da imam izbalansiran fokus a da ostanem ambiciozan? Rezime Akcioni plan 6. Inspirativni menadžer kao trener Razlika između trenera i mentora Koriščenje trenerskog stila Svrha treniranja Trenerske intervencije Faze u toku treniranja Davanja saveta Rezime Akcioni plan 7. Stvaranje inspirisanog tima Okvir tima Razvoj stila vašeg tima Rezime Akcioni plan 8. Proces upravljanja učinkom Upravljanje učinkom Izgleda vrlo zahtevno Suština inspirativnog upravljanjaučinkom Postavljanje inspirativnog upravljanja učinkom Pnmeri inspirativnog upravljanja učinkom Proces inspirativnog upravljanja učinkom Ograničite broj podređenih Rezime Akcioni plan

kompilacija maj 2019: CD1 01.Emir Habibović - Kad bi me samo jednom pogledala 02.Barbike - Sestro carice 03.Josip Matić - Ako je kraj 04.Marina Bozalo - Kilometri dele nas 05.Acko Nezirović - Gledam svoja posla 06.Goran Mitrović Kazanova - Sine 07.Mari Jana - Dijamant 08.Danijel Đurić - Opala 09.Suzana Gavazova - Namazana 10.Hako Šljivar - Srušilo se sve 11.David Nikolić Čergar - Pobedničko kolo 12.Ivana Šašić - Da je meni da te vidim 13.Joca Milanović - Dobio sam sina 14.Orkestar Zokija Vinčanca - Devojka kao san 15.Ceca Atić - Volim te do ludila 16.Mario Mioč - Selektivna amnezija 17.Senad Murić - Imam pravo da te volim CD2 01.Đogani - Sajonara 02.Stefani Pavlović - Nije to to 03.Savo Perović - Odelo 04.Mira Milutinović - Čokolada 05.Mirza Delić - Istina je 06.Casperi Bend - Kralj bez krune 07.Zorana Simeunović - Promeni me 08.Kao Kakao Bend - Nek sam proklet 09.Nemanja Đorđević - Nisu važne godine 10.Elena Milenković - Buka 11.Boban Pavlovski - Metar dana 12.Master Bend - Demantujem 13.Tanja Popović - Ja sam se zaljubila u nas 14.Cunami Bend - Lutka 15.Bojan Savić - Druge mi nema 16.Zlata Pilosh - Louis Vuitton 17.Nermin Bjelić Nero - Moj zumbule CD3 01.Mina Kostić - Evo odnesi joj ti 02.Koktel Bend - Meseče crni 03.Nihad Alibegović - Amin 04.Nataša Stajić - Dao sreću dao bog 05.Samir Rizvanović - Ludnica 06.Mira Milutinović - Blizina 07.Marian Tirvi - Šta radim ja 08.Katarina Didanović - Zabluda 09.Dušan Kurtić - Ranjena ptica 10.Biljana Obradović Bixi - To je tako 11.Orkestar Gorana Todorovića - Bog ti dao domaćine 12.Elvira Rahić - Žao mi je 13.Dejan Grujić - Pavlovo kolo 14.Daria - Greško dobrodošao 15.Radoslav Begović Roki - Lasto moga proleća 16.Dragana Beraković - Istinu hoću 17.Arif Galijašević Bauk - Pjesma istine CD4 01.Buba Miranović - Šta je život kada tebe nema 02.Srećko Krečar - Ti me znaš 03.Barbike - Nije mi lako 04.Josip Matić - Kralju moj 05.Mira Milutinović - Srna ranjena 06.Emir Habibović - Mora meni da se vrati 07.Kale Dijamant - Suđena nam ljubav nije 08.Petar Nisić - Prokleta ne bila 09.Dragana Beraković - Brate mili 10.Mirko Urošević - Zgodna mlada lepa 11.Acko Nezirović - Niko nije ko moj stari 12.Siniša Tufegdžić - Tuf tuf kolo 13.Dragan Šainović Šaia - Balkanic Melody 14.Suljo Osmanović Dundo - Sa kolena na koleno 15.Dejan Grujić - Milenino kolo 16.Vanja Lakatoš - Zakleli se 17.Bobi Pavlovski - Tamo negde

kompilacija maj 2019: CD1 01.Emir Habibović - Kad bi me samo jednom pogledala 02.Barbike - Sestro carice 03.Josip Matić - Ako je kraj 04.Marina Bozalo - Kilometri dele nas 05.Acko Nezirović - Gledam svoja posla 06.Goran Mitrović Kazanova - Sine 07.Mari Jana - Dijamant 08.Danijel Đurić - Opala 09.Suzana Gavazova - Namazana 10.Hako Šljivar - Srušilo se sve 11.David Nikolić Čergar - Pobedničko kolo 12.Ivana Šašić - Da je meni da te vidim 13.Joca Milanović - Dobio sam sina 14.Orkestar Zokija Vinčanca - Devojka kao san 15.Ceca Atić - Volim te do ludila 16.Mario Mioč - Selektivna amnezija 17.Senad Murić - Imam pravo da te volim CD2 01.Đogani - Sajonara 02.Stefani Pavlović - Nije to to 03.Savo Perović - Odelo 04.Mira Milutinović - Čokolada 05.Mirza Delić - Istina je 06.Casperi Bend - Kralj bez krune 07.Zorana Simeunović - Promeni me 08.Kao Kakao Bend - Nek sam proklet 09.Nemanja Đorđević - Nisu važne godine 10.Elena Milenković - Buka 11.Boban Pavlovski - Metar dana 12.Master Bend - Demantujem 13.Tanja Popović - Ja sam se zaljubila u nas 14.Cunami Bend - Lutka 15.Bojan Savić - Druge mi nema 16.Zlata Pilosh - Louis Vuitton 17.Nermin Bjelić Nero - Moj zumbule CD3 01.Mina Kostić - Evo odnesi joj ti 02.Koktel Bend - Meseče crni 03.Nihad Alibegović - Amin 04.Nataša Stajić - Dao sreću dao bog 05.Samir Rizvanović - Ludnica 06.Mira Milutinović - Blizina 07.Marian Tirvi - Šta radim ja 08.Katarina Didanović - Zabluda 09.Dušan Kurtić - Ranjena ptica 10.Biljana Obradović Bixi - To je tako 11.Orkestar Gorana Todorovića - Bog ti dao domaćine 12.Elvira Rahić - Žao mi je 13.Dejan Grujić - Pavlovo kolo 14.Daria - Greško dobrodošao 15.Radoslav Begović Roki - Lasto moga proleća 16.Dragana Beraković - Istinu hoću 17.Arif Galijašević Bauk - Pjesma istine CD4 01.Buba Miranović - Šta je život kada tebe nema 02.Srećko Krečar - Ti me znaš 03.Barbike - Nije mi lako 04.Josip Matić - Kralju moj 05.Mira Milutinović - Srna ranjena 06.Emir Habibović - Mora meni da se vrati 07.Kale Dijamant - Suđena nam ljubav nije 08.Petar Nisić - Prokleta ne bila 09.Dragana Beraković - Brate mili 10.Mirko Urošević - Zgodna mlada lepa 11.Acko Nezirović - Niko nije ko moj stari 12.Siniša Tufegdžić - Tuf tuf kolo 13.Dragan Šainović Šaia - Balkanic Melody 14.Suljo Osmanović Dundo - Sa kolena na koleno 15.Dejan Grujić - Milenino kolo 16.Vanja Lakatoš - Zakleli se 17.Bobi Pavlovski - Tamo negde

NEOTPAKOVANI 4 CD kompilacija maj 2019: CD1 01.Emir Habibović - Kad bi me samo jednom pogledala 02.Barbike - Sestro carice 03.Josip Matić - Ako je kraj 04.Marina Bozalo - Kilometri dele nas 05.Acko Nezirović - Gledam svoja posla 06.Goran Mitrović Kazanova - Sine 07.Mari Jana - Dijamant 08.Danijel Đurić - Opala 09.Suzana Gavazova - Namazana 10.Hako Šljivar - Srušilo se sve 11.David Nikolić Čergar - Pobedničko kolo 12.Ivana Šašić - Da je meni da te vidim 13.Joca Milanović - Dobio sam sina 14.Orkestar Zokija Vinčanca - Devojka kao san 15.Ceca Atić - Volim te do ludila 16.Mario Mioč - Selektivna amnezija 17.Senad Murić - Imam pravo da te volim CD2 01.Đogani - Sajonara 02.Stefani Pavlović - Nije to to 03.Savo Perović - Odelo 04.Mira Milutinović - Čokolada 05.Mirza Delić - Istina je 06.Casperi Bend - Kralj bez krune 07.Zorana Simeunović - Promeni me 08.Kao Kakao Bend - Nek sam proklet 09.Nemanja Đorđević - Nisu važne godine 10.Elena Milenković - Buka 11.Boban Pavlovski - Metar dana 12.Master Bend - Demantujem 13.Tanja Popović - Ja sam se zaljubila u nas 14.Cunami Bend - Lutka 15.Bojan Savić - Druge mi nema 16.Zlata Pilosh - Louis Vuitton 17.Nermin Bjelić Nero - Moj zumbule CD3 01.Mina Kostić - Evo odnesi joj ti 02.Koktel Bend - Meseče crni 03.Nihad Alibegović - Amin 04.Nataša Stajić - Dao sreću dao bog 05.Samir Rizvanović - Ludnica 06.Mira Milutinović - Blizina 07.Marian Tirvi - Šta radim ja 08.Katarina Didanović - Zabluda 09.Dušan Kurtić - Ranjena ptica 10.Biljana Obradović Bixi - To je tako 11.Orkestar Gorana Todorovića - Bog ti dao domaćine 12.Elvira Rahić - Žao mi je 13.Dejan Grujić - Pavlovo kolo 14.Daria - Greško dobrodošao 15.Radoslav Begović Roki - Lasto moga proleća 16.Dragana Beraković - Istinu hoću 17.Arif Galijašević Bauk - Pjesma istine CD4 01.Buba Miranović - Šta je život kada tebe nema 02.Srećko Krečar - Ti me znaš 03.Barbike - Nije mi lako 04.Josip Matić - Kralju moj 05.Mira Milutinović - Srna ranjena 06.Emir Habibović - Mora meni da se vrati 07.Kale Dijamant - Suđena nam ljubav nije 08.Petar Nisić - Prokleta ne bila 09.Dragana Beraković - Brate mili 10.Mirko Urošević - Zgodna mlada lepa 11.Acko Nezirović - Niko nije ko moj stari 12.Siniša Tufegdžić - Tuf tuf kolo 13.Dragan Šainović Šaia - Balkanic Melody 14.Suljo Osmanović Dundo - Sa kolena na koleno 15.Dejan Grujić - Milenino kolo 16.Vanja Lakatoš - Zakleli se 17.Bobi Pavlovski - Tamo negde

Samizdat 2013, meki uvez, str 360, latinica Mnogi su verovatno očekivali da ću jednom konačno odustati i da ću posle svega reći: „Ma neću više da radim ovaj posao.” Nisam odustala zato što smatram da je ova emisija neopisivo važna za Srbiju. Nisam odustala zato što živim u ovoj zemlji i zato što imam mogućnost da kao novinar ukažem u emisijama na zloupotrebe, pljačku, kriminal, na sve anomalije ovog društva... Baš na takav način mi doprinosimo da se neke stvari menjaju. Možda to ide sporo, ali se ipak nešto menja i kad-tad stigne potvrda da smo svoj posao radili na profesionalan, odgovoran i pošten način. Tako i danas, u vidu raznih optužnica koje su podignute, stiže potvrda da je bilo tačno sve što smo mi u „Insajderu” objavili još pre pet, šest, sedam godina... I ponosni smo baš zbog toga što sve ostaje zapisano i što svako i sada i za deset godina može da vidi ko je šta radio. Ako ćemo sve tako da banalizujemo, evo mogu da kažem da nisam hrabra. Plašim se buba, plašim se da vadim krv, ali se ne plašim da svoj posao radim onako kako mislim da je jedino ispravno I o kakvoj političkoj volji uopšte pričamo kada su „kolege” ućutale povodom svega što se meni desilo. Nema ih nigde Toliko je sve licemerno i odvratno da bih mogla još tri knjige da napišem, ali ne o sebi i onome što se meni dešava, nego o svima njima. O predstavnicima tzv. druge Srbije, to su valjda predstavnici nekakve elite, intelektualci, borci za ljudska prava. Gde su nestali svi oni? Njihovo ćutanje je toliko upadljivo da je i više nego sramno Trenutno mi je omiljena optužba kako se mi u „Insajderu” nikada nismo bavili onima koji su na vlasti! I šta uopšte da kažete na to Ako niko ne bi hteo da nas emituje, zakupili bismo bioskop, te bismo emitovali emisije tamo i putem interneta. Dakle, uvek postoji način da objavimo ono što neko može da zabrani Ne znaju šta će, nego skandiraju sa tribina kurvetina. Nekada mi je stvarno žao što me sport ne zanima, inače bih namerno išla na utakmice da ih nerviram Četiri godina živite pod policijskom zaštitom, od 2004. godine radite emisiju „Insajder”, rasvetlili ste brojne pljačke, ubistva, zločine. Ipak, doživljavate ironičan obrt koji ilustruje sav apsurd življenja u Srbiji – da, kao neko ko „nije želeo da tumara u mraku” i ko je radio svoj posao držeći se etičkih standarda profesije postanete meta čitave jedne piramide zločinaca. Bez obzira na vašu nepokolebljivost i istrajnost, možete li da zamislite dan kada će Srbija postati zemlja sa efikasnim pravnim sistemom, nekorumpiranim sudstvom, odgovornim političarima i odgovornim građanima? I dalje verujem da će Srbija jednog dana postati baš takva zemlja. Ali to se neće dogoditi sve dok se ne izgradi jedan stabilan i jak sistem kojem će morati da se prilagodi svaki stanovnik Srbije. A ne da se sistem stalno prilagođava raznim pojedincima i da onda sve zavisi od toga ko je na vlasti. Kada imate izgrađen sistem u kojem svako snosi posledice za svoje postupke, onda tu više nije važno ko vlada, važno je da i taj ko vlada mora da bude deo tog sistema i jednak sa svim ostalim grdađanima. Prema mom mišljenju, najveći problem ove zemlje jeste pravosudni sistem. Uvek postoji neko ko je „moćan” i ko može da utiče na policajca, tužioca, sudiju… Ali ako imate policajca, sudiju ili tužioca koji će se usuditi da kaže: „Ej, ovo je moj posao, radiću ga najbolje na svetu, ne zanima me da pravim kompromise i da pristajem na ucene, da pristajem na naredbe...”, onda ni tim moćnicima neće pasti na pamet da uopšte pokušaju da utiču na to da neki predmeti ostanu godinama u fiokama ili da svojim uticajem dovedu do montiranih procesa. Kada bi svaki sudija ili svaki tužilac ili svaki policajac bio spreman da se suprotstavi i javno kaže ko je od političara ili biznismena pokušao da intereveniše, sve bi se vrlo brzo promenilo u ovoj zemlji. Uvek velike promene u nekom društvu počinju tako što neki pojedinci pokažu svojim primerom da može i drugačije! Možda bi u početku taj neko i snosio posledice, dobio otkaz, ali... pa šta? Bitno je da niste pristali na nešto zbog čega ne biste mogli mirno da spavate, neka cena toga bude i otkaz, ali vas nikada neće biti sramota od svoje dece, svojih prijatelja, roditelja, u krajnjem slučaju – nikada se nećete stideti sebe. Nažalost, mislim da treba još da se dogodi 105 reformi sudstva, službi, policije da bi uopšte ostali samo oni koji su pošteni i koji su profesionalci. Do tada ćemo imati političke presude, političke optužnice ili nećemo imati ni optužnice ni presude. U takvom sistemu onda naravno da svako može da radi šta hoće. Ako je javna tajna da postoje advokati mafije koji uspešno preko svojih veza u policiji, sudu, tužilaštvu završavaju sve u korist svojih klijenata kriminalaca, onda nemate problem ni da pljačkate ni da ubijate jer posledice nećete ni snositi. Dobar pravni sistem znači pravnu sigurnost za sve građane. Znači da će odgovarati i oni koji su na vlasti ako prekrše zakon, a ne da će to biti slučaj samo kad postanu bivši predstvanici vlasti. Pitanje koje vam najviše smeta odnosi se na čuđenje zbog vaše hrabrosti. Da li to samo potvrđuje činjenicu da su ljudi pristali na to da ne mogu ništa da promene, da su nemoćni i da je svaka pravdoljubivost uzaludna? Smeta mi zato što mislim da se tako umanjuje značaj svega što smo uradili i svega što radimo. Zašto se ne kaže na primer: „Ona odlično, profesionalno i odgovorno radi svoj posao“, nego umesto toga kažu: „Auu, ona je baš hrabra.” A to u prevodu znači luda je, nije normalna... E to me izluđuje. Šta znači biti hrabar? Za mene to znači da si dosledan uprkos preprekama na koje nailaziš i naravno da je važna ta moralna hrabrost, ali se ovde sve nekako svodi na fizičku hrabrost, pa zato svuda možete da pročitate komentare: „Ima veća m... od svakog muškarca.” Takvo poređenje mi je odvratno. Ako ćemo sve tako da banalizujemo, evo mogu da kažem da nisam hrabra. Plašim se buba, plašim se da vadim krv, ali se ne plašim da svoj posao radim onako kako mislim da je jedino ispravno. Nisam dovoljno hrabra da svoj posao „otaljavam”. Ne bih se usudila nikada tako da radim jer se plašim pre svega svoje savesti. Novinari imaju ogromnu odgovornost, ali je svest o tome kod većine novinara izgubljena. Vrlo ste odgovorni jer je nečiji život u vašim rukama – bukvalno. Ako objavite nešto što nije tačno, vi ste nekome uništili život. Zato ovaj posao nikako ne sme da se radi površno jer tako nekome možete da naneste štetu ili da ga, bez ikakvih dokaza, javno optužite za nešto što nije uradio! U Srbiji je, nažalost, poremećen sistem vrednosti i ako ste profesionalac u svom poslu, onda vas gledaju kao nekog čudaka sa druge planete. Da se novinari svih medija tako odgovorno bave novinarstvom, pa naravno da se onda ne bi govorilo o hrabrosti nekih pojedinaca, nego bi se to podrazumevalo! U takvoj situaciji na stub srama bi bio stavljen svaki novinar koji radi po nečijem nalogu, svaki novinar koji učestvuje u nekoj sramnoj kampanji i na taj način uništava nečiji život. Ne bismo bili proglašeni za „ludake” mi koji vodimo računa da imamo dokaz za svaku rečenicu u svakoj emisiji. NUNS je nedavno izdao saopštenje u kojem stoji da policija zna ko pokušava da vas ubije, ali da ste uprkos tome i dalje talac kriminalaca i države. Šta nedostaje da biste zaista prestali to da budete? Da li je politička volja presudna? Ne razumem to saopštenje NUNS-a. Pa ja sam u knjizi objavila zvanične službene podatke o tome, zato mi nije jasno šta sad NUNS tačno traži. Inače, ja sam član NUNS-a, ali neću više biti, zato što se uloga novinarskih udruženja svela na to da se pišu saopštenja i obeležavaju godišnjice ubistva novinara. Kako to mislite? Nema nikakve akcije, nema odlučnosti, nema pokretačke snage, nema suprotstavljanja onima koji su moćni i, samim tim, nema toga da svaka vlast umire od straha kakva će biti reakcija novinarskih udruženja, jer takva udruženja moraju da imaju važnu ulogu u svakom društvu, pa i u ovom. Svi su se utoplili u nekakvo mrtvilo i nekakav mulj... I o kakvoj političkoj volji uopšte pričamo kada su „kolege” ućutale povodom svega što se meni desilo? Nema ih nigde! Ali zato ako se njima nesto slično bude desilo, kukaće na sav glas. A dok im se ne desi, nastaviće da se igraju sa naslovima u svojim tabloidima na osnovu kojih sugerišu javnosti kako ja sama tvrdim da je kupljena neka snajperska puška iz koje treba da budem ubijena. Treba da ih bude sramota za sve to što rade, jer na taj način vrlo perfidno šalju poruku: „Eto, odlepila je, pa tvrdi da neko hoće da je ubije.” Pa ne tvrdim ja to. To tvrde predstavnici nadležnih institucija u zemlji. A ja samo više nisam mogla da ćutim o svemu tome, te sam to objavila. Baš me zanima šta bi radio bilo ko od tih i takvih novinara da se našao na mom mestu? Pa dovoljno je da se samo svako od njih zapita da li bi na primer stavio takav naslov za tekst da se njemu to dešava. Naravno da ne bi! Ne znam da li su mi odvratnije tzv. kolege iz pojedinih medija ili međunarodne organizacije koje su u Srbiji zadužene da prate šta se dešava sa novinarima. Njih to ne zanima. Oni se svi bave nekom visokom politikom. Za njih je problem rešen kada je Milošević otišao sa vlasti. A sada i ako novinarima prete ili ako neko od novinara bude ubijen, pa šta, pa nema veze, važno im je da to nije uradio Milošević. Toliko je sve licemerno i odvratno da bih mogla još tri knjige da napišem, ali ne o sebi i onome što se meni dešava, nego o svima njima. O predstavnicima tzv. druge Srbije, to su valjda predstavnici nekakve elite, intelektualci, borci za ljudska prava. Pa gde su nestali svi oni? Njihovo ćutanje je toliko upadljivo da je i više nego sramno. Zato su oni gori od desničara i huligana jer ovi bar otvoreno prete pošto im je to dozvoljeno, a ovi ćutanjem zapravo podržavaju sve to. Ne znam kako ih nije sramota pošto su im puna usta pravde, istine, ljudskih prava, slobode... I evo, pošto niko neće da se zamera, moram da kažem da ću se ubuduće, više nego ikada do sada, zamerati svima onima koji lažu, podmeću, prete... Hajde da vidimo da li će da pobedi istina ili njihovi sitni interesi. Pa ako smo mi iz „Insajdera” već ostali sami u svemu, hajde neka onda tako i bude. Dosta više te neke lažne novinarske solidarnosti. Dajte da skinemo maske i da vidimo ko je tu ko. Zašto npr. Dragoljub Žarković pljuje po „Insajderu” da bi odbranio Miroslava Miškovića? Šta tačno taj novinarski mag ima protiv emisije „Insajder”? Zašto vlasnik lista „Svedok” Vladan Dinić menja teze i izvrće činjenice da bi odbranio Luku Bojovića? Da ne nabrajam dalje primere u ovom intervjuu pošto ih ima mnogo. Stvarno, dosta je više bilo da takvi i njima slični glume nekakve moralne gromade koje u ulozi analitičara na gotovo svim televizijama svima nama objašnjavaju i tupe ko je ko. Ko je pošten, a ko je lopov, ko je kriminalac, a ko nije... Od trenutka kada je počelo emitovanje „Insajdera` doživeli ste mnogo napada i od samih novinara. Nazivani ste „prvim Gebelsom Srbije”, plaćenikom stranih službi. Tabloidni urednici su kreatori javnog mnjenja i koliko, samim tim, utiču na rad redakcija poput vaše, na domete objektivnog, istraživačkog novinarstva? Koliko vam otežavaju? Ako nekome do sada i nije bilo jasno, danas je valjda očigledno da iza takvih tabloida i takvih novinara uvek stoji neko drugi. Nije logično da novinari napadaju novinare koji otkrivaju informacije u interesu javnosti. Zašto je takvim novinarima smetalo to što „Insajder” otkriva? Bar formalno i oni postoje zbog javnosti isto kao što i mi postojimo zbog javnosti. Nismo mi smetali njima, nego smo smetali njihovim „nevidljivim gazdama”, kojima smo se i bavili u emisijama, pa su nas zato i napadali. Kada smo, na primer, 2009. godine radili serijal „Službena zloupotreba” o svim biznismenima i svim političkim strankama, tada je dnevni ist „Pres“ svakog dana imao na naslovnoj strani nekakav skandalozan tekst o B92, da bi nekoliko godina kasnije biznismen Miroslav Mišković javno rekao da je bio prikriveni vlasnik tih novina. Eto, to je možda najbolji primer koji pokazuje baš sve. Da li je objavljivanje knjige „Insajder – moja priča” promenilo percepciju o vama? Iako to nije bio vaš motiv kada ste odlučili da opišete poslednje četiri godine svog života, da li vas danas ljudi podržavaju više i glasnije nego ranije? Sigurna sam da svi pošteni ljudi podržavaju „Insajder”. Uostalom, u to sam se uverila milion puta. I kada mi priđu na ulici, u prodavnici, restoranu da bi se zahvalili za ono što radimo. I kada smo odlazili na tribine po raznim gradovima u Srbiji, sale su uvek bile prepune. Svi ti ljudi dolaze zato što poštuju ono što mi radimo. Posle izlaska knjige, prvi put se dogodilo da se mladi ljudi u tolikom broju zainteresuju za „Insajder”. Na svim tim tribinama povodom knjige najbrojniji su bili oni od 14 do 20 godina. Isto je bilo i na Sajmu knjiga, a za mene je to bilo veliko iznenađenje, no i najveći uspeh „Insajdera” jer su baš ti mladi ljudi budućnost ove zemlje. Njihova reakcija mi je zapravo najvažnija. I kada sve to doživite, naravno da vam ne pada na pamet da odustanete. A ove ostale, koji po nalogu pišu tekstove i imaju radno vreme da bi pisali komentare na svim posećenim sajtovima kako bi na takav način kreirali javno mnjenje, ne bih ni da komentarišem. Jednostavno, oni koji me mrze ne znaju ni zašto me mrze, nego su negde u nekim novinama pročitali nekakvu laž, i onda kažu: „Aha, to je ona što je plaća Zapad ili neka strana tajna služba.” Muka mi je više i da komentarišem takve gluposti. Ipak, trenutno mi je omiljena optužba kako se mi u „Insajderu” nikada nismo bavili onima koji su na vlasti! I šta uopšte da kažete na to? Pa postoji arhiva, postoji zapisano kada je koji serijal emitovan. Pa šta smo radili ako se nismo bavili upravo onima koji su baš tada bili na vlasti? Ali ovo je jedno bolesno društvo, te se onda za nekoga ko štrči u bilo kom smislu kaže: „Nema šanse da oni to rade zato što im je to posao, nego to rade zato što im je neko naredio.” Ili druga teorija – ako je serijal o onima koji su na vlasti, onda kažu: „Pa ako im je dozvoljeno ovo da objave, onda to znači da vlast stoji iza njih.” Gde tu ima logike? Posle svih ovih godina jedino što se promenilo jeste to što meni više uopšte nije važno šta o „Insajderu” i meni misle oni koji su inače puni predrasuda, koji nemaju svoje mišljenje o bilo čemu nego ponavljaju kao papagaji ono što im je neko rekao kao paušalnu ocenu. Meni je iskreno takvih ljudi koji ne misle svojom glavom i koji nisu sposobni da rasuđuju žao jer oni nisu dobri ni za svoje porodice, ni za sebe, a kamoli za druge. To su prosto zatupljeni ljudi, no njima je očigledno lepo što su takvi, pa što bih se ja nervirala. Običan čovek, korisnik interneta, načelno osuđuje kriminalce, ali ih u isti mah i opravdava. Oni su postali ikone te degenerisane verzije patriotizma. Kao neko ko je bio deo redakcije Radija B92 i svih ovih godina se bavio političkim novinarstvom, šta smatrate ključnim za formiranje takvog društvenog ambijenta? To je tako zato što se niko ne usuđuje da menja Srbiju, nego se svaki političar prilagođava toj i takvoj Srbiji zbog glasova na izborima. Dakle, kada se neko od onih koji su na vlasti bude usudio da stvari nazove pravim imenom i da kaže lopov je lopov, kriminalac je kriminalac, ubica je ubica – stvari će početi da se menjaju. U prvom poglavlju knjige „Insajder – moja priča” pišete o tome da je razlog za serijal „Nemoć države” bilo ubistvo Brisa Tatona i vaše nemirenje sa takvim stanjem u gradu u kojem ste rođeni. Kako doživljavate savremeni Beograd, da li je ovaj grad verodostojna slika društva koje neprestano stoji u mestu uprkos deklarativnom opredeljenju za vrednosti civilizovanog sveta? Nažalost, to jeste tako, jer su glasniji i vidljiviji uvek oni koji su primitivni, koji su nasilni, koji prave haos po Beogradu, koji stave kapuljače i maske i razlupaju ceo grad kada je neka utakmica, ili prebiju na ulici nekoga ko govori strani jezik, oni kojima je dozvoljeno da sprečavaju održavanje raznih skupova jer se pojave sa palicama i kamenicama. Oni urušavaju sliku savremenog i civilizovanog Beograda, jer im je to jednostavno dozvoljeno. E to je ono što je neizrecivo poražavajuće za sve nas koji volimo ovaj grad. Kada ste u razgovoru prenesenom u poslednjem poglavlju knjige saznali da vas se „i moćnici plaše” – kako ste se osećali? I treba da nas se plaši svako ko nešto „mulja” na štetu građana Srbije. Nas ne zanima ni ko je ko, ni ko je iz koje stranke... Naravno da se niko ne plaši onih koji pišu po nalogu jer svako od tih moćnika zna da ukoliko je danas na naslovnim stranama optužen za ne znam šta, sutra može da plati, pa da se okrene priča i da onda na naslovnim stranama bude neko drugi optužen za to isto ili nešto drugo i tako ukrug. E to je ono što je užasno. Za „Insajder” i oni koji nas mrze znaju da tako nešto nije moguće i da mi sve radimo vrlo temeljno, sa prikupljenim dokazima. Zato nas se i boje. U tom kontekstu to tako i treba da bude. Koliko vam je podrška B92 svih ovih godina bila bitna? Mislite li da je „Insajder” moguće raditi na nekoj drugoj domaćoj televiziji? Kada smo počinjali, ta podrška je bila neizmerno bitna i tada je Veran Matić odlučio da stane iza nas i zaštiti nas od svih pritisaka sa strane. Bilo je to jako teško, ali mi smo zahvaljujući takvoj podršci uspeli da napravimo emisiju koja ima kredibiltet i koja je prepoznatljiva baš po tome da u njoj nema zaštićenih. I sada, deset godina kasnije, bitna nam je podrška kuće u kojoj smo zaposleni, ali ukoliko bi se desilo i da nam uskrate podršku, „Insajder” se ne bi „ugasio”. Ako niko ne bi hteo da nas emituje, zakupili bismo bioskop, te bismo emitovali emisije tamo i putem interneta. Dakle, uvek postoji način da objavimo ono što neko može da zabrani. Koliko je bes prema vama bio pojačan činjenicom da ste žena? Da li ste osetili taj momenat u napadima drugih novinara, političara, hiligana, mase na onalajn medijima? Mislim da jeste bio pojačan jer primitivci žene vređaju tako što kažu: „Ona je kurva ili ona je nesrećna, nema porodicu ili ona je ružna.” Baš takvi su i smislili pesmu koju su skandirali dok se igra neka utakmica: „Lagaće vas tog četvrtka Brankica kurvetina, niko neće da je j… zato mrzi „grobare”...” U istoj rečenici sam i kurvetina, ali i niko neće da me j... I na sudu sam pitala da li mogu da mi objasne, pošto mi nije logično kako je to moguće. Eto, to je njihov nivo, dotle mogu da dosegnu. Ne znaju šta će, nego skandiraju sa tribina kurvetina. Nekada mi je stvarno žao što me sport ne zanima, inače bih namerno išla na utakmice da ih nerviram. Oni su obične kukavice, a ja kukavice prezirem. Da je ovo normalna država, koja je spremna da pokaže snagu, svi ti huligančići bi umirali od straha da se nešto nekome ne desi, pa da ispadne da su to oni uradili. Ovako kada im je dozvoljeno da rade šta im padne na pamet, rugaju se i državi. Kao da stalno poručuju: „Ne možete nam ništa.” To je sramota za svaku ozbiljnu državu. Sramota za svaku vlast koja do danas nije uspela da reši nešto što se rešava za pet sati kada je o huliganima reč. A naravno da nije rešeno budući da su huligani idelani za manipulisanje. Danas će, na primer, sa tribina da pevaju pesme podrške nekome čije će hapšenje da traže već sutra sa tih istih tribina. Zavisi samo ko im je „gazda” u kom trenutku. Objasnite tu svoju „hladnoću”, koju na trenutak opisujete i u knjizi. Na koji način vam takav stav pomaže, da li je distanciranost neophodan odbrambeni mehanizam? Posle svega što mi se desilo nekako sam shvatila da će najgore za mene i meni bliske osobe biti ako počnem da paničim i da živim u strahu slušajući sve te zvanične informacije o tome ko sve hoće da me ubije. Možda izgleda kao da sam hladna, ali nisam imala plan da takva postanem. Jednostavno, sve ovo oko moje bezbednosti suviše dugo traje. Ovo je već peta godina. Kada sam prvi put pročitala zvaničnu službenu belešku o tome ko sprema moje ubistvo, bila sam sluđena i pitala sam se što bi mene neko ubio? Onda sam odlučila da to ignorišem jer znam da nikome ništa loše nisam uradila. Svoj posao sam radila na najpošteniji mogući način. Neke stvari možete da sprečite, a neke prosto morate da pustite, pa šta bude. Ako počnete da se opterećujete stvarima koje ne možete da menjate i koje ne zavise od vas, završićete u ludnici ili ćete se razboleti, a ja imam nameru da živim bar 110 godina (smeh). U jednom pasusu opisujete deo stana u kojem živite koji izgleda kao parfimerija. Kao televizijski novinar nikada niste isticali svoju žensku stranu, ali u knjizi ste se pozabavili njome. Koja je uloga ličnih detalja u vašoj knjizi, da li ste želeli da smanjite distancu u odnosu na čitaoce, da pokažete da živite kao i svi drugi ljudi? Nisam imala nikakvu ideju ni da ističem žensku stranu, niti da smanjim distancu. Kada sam odlučila da napišem sve što se dešava, onda sam sela i pisala kao da nekome prepričavam na kafi događanja u svom životu. Tu su se tako našli i neki lični detalji, ali nikako previše lični. Još uvek nisam pročitala knjigu od početka do kraja. Taj deo o parfimeriji sam pomenula verovatno zbog toga što sam objašnjavala da svaka žena mora da vodi računa o svom izgledu i da ja čak i do prodavnice idem sređena. Teško da tako može da se smanji distanca u odnosu na čitaoce. Mogu samo da iznerviram dodatno sve one koji inače misle da treba da sedim zatvorena u četiri zida, zarozana, čupava jer mi se, eto, život pretvorio u pakao. Dakle, sve što sam pisala napisala sam iskreno i uopšte nisam vodila računa ko će kako šta da protumači. Smatrate li da je „Insajder” moguć bez vas? Ljudi se vezuju za stvarne kao i za filmske, fiktivne junake. Smatrate li da bi vaše odsustvo, čak i u ulozi nekoga ko samo daje podršku redakciji, uticalo na gledanost emisije? Urednik sam te emisije, no sada postoji više novinara koji rade „Insajder”, tako da se u suštini ništa nije promenilo... Mislim da je za „Insajder” najvažnije da sačuva kredibilitet i da ne napravimo ni najmanju grešku u nekoj emisiji. A ko radi, to je manje važno za javnost. Za mene kao urednika važno je da u toj redakciji rade najbolji novinari. Oni su sa nama već par godina, prošli su našu obuku, prihvatili naš sistem rada i uspeli smo svi zajedno da i u takvim okolnostima sačuvamo „Insajder”. Da bi novinar radio sa vama, koje osobine mora da poseduje? Mora da misli svojom glavom, da bude uporan, pametan, vredan, sposoban... Kako su vaši „drugari”, momci iz obezbeđenja, reagovali kada su pročitali knjigu? Da li im se dopalo kako ste ih opisali? Pa lepo sam ih opisala. Šalim se. Trudila sam se da napišem sve onako kako jeste, a mnogo toga se dešavalo. Oni su bili iznenađeni kada su shvatili da ja stvarno pišem knjigu o svemu. Mislim da nisu verovali da ću baš sve to da napišem, sva imena, sve događaje. U knjizi ima i citat jednog od njih: „Brankice, ti si luda. Pa ako napišeš knjigu o svemu tome, i nas će neko morati da čuva, a ti ćeš imati obezbeđenje godinama.” Kada mi je Jelena iz „Samizdata” donela prvi primerak odštampane knjige, koja je sutradan trebalo da se pojavi i na kioscima, pitala sam je izbezumljeno da li može sve da se stopira i povuče iz štampe, prodaje. Nije mogla da veruje šta sluša, ali meni je tek tada nastala panika u glavi. Nisam nijednom pročitala od početka do kraja šta sam sve napisala. Tek tada sam postala svesna da je to stvarno knjiga, a ne samo neki fajl u mom računaru. Imala sam užasnu tremu, toliku da do danas nisam pročitala knjigu koju sam napisala. A „drugari” su istog jutra otišli da kupe knjigu i rekli su mi da ipak nisam normalna, no nekako su bili ponosni što baš mene „čuvaju”. Na slici je i SADRŽAJ knjige

Rad (Reč i misao), 1986. Revolucionarna, prva knjiga Miodraga Bulatovića. Ko su đavoli Miodraga Bulatovića koji dolaze, koji su došli, koji su, evo, ponovo među nama? To su lica iz beogradske svakodnevnice, ona koja naši otmeni kritičari olako i pogrešno nazivaju „podzemlljem“. To su kafanski proroci, promašeni umetnici, monomani, ispuštene ženske, zaboravljeni i usamljeni starci, mitomani i njihovi verni slušaoci, džeparoši, četvoroprstaši, stanari potkrovlja i podruma, pesnici i slikari, filozofiranju skloni lumpenproleteri, periferijski šljam i kalankusur, seksualni i ostali manijaci, svi oni što žive bez ograda i predrasuda. To su lica koja možete sresti na ponoćnim ulicama, po kafanama, na pristaništu, oko staničnih restoracija, po bezimenim svratištima. Šta je đavolsko u njihovim naopakim životima? Upravo ništa, sve je svakodnevno i obično. Iako prepoznatljivo, kao i grad koji ih melje i satire. Neobičnim ih čini piščeva vizija, koja banalnu, trivijalnu stvarnost natapa i prožima nečim višim, težim i opasnijim, njegova sposobnost da u „malim momcima“ nađe „veliki pakao“, da izmisli prava umetnička sredstva za iskazivanje svega toga i da bude dosledan. Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac[1] i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan.[2][3] Biografija Neredovno se školovao. Gimnaziju je završio u Kruševcu 1950. godine, a na Beogradskom univerzitetu je studirao psihologiju i književnost.[4][1] Neko vreme je radio kao novinar. Tokom devedesetih godina bio je angažovan u Socijalističkoj partiji Srbije. U trenucima raspada Jugoslavije branio je stanovište srpskog nacionalizma.[5] Njegovi rani radovi pokazuju uticaj narodne poezije i književnosti. Bulatović je bio pod trajnim uticajem Rablea i Boša.[2] Sarađivao je sa časopisima i novinama: Letopis Matice srpske, Naša stvarnost, Omladina, Studentski književni list, Narodni student, Jugoslovenski Crveni krst, Čačanski glas, Politika, Borba i Pobjeda. Njegova slika sveta je morbidna, a likovi su karnevalski, istovremeno groteskni i tragični. U Bulatovićem delima česti motivi su zlo, crni humor, demonsko i đavo.[3] Svoje knjige je opisivao kao „opasne, paprene, slobodarske”.[6] Govorio je francuski jezik.[7] Osvojio je NIN-ovu nagradu za roman Ljudi sa četiri prsta 1975. godine.[8][1] Po njemu se zove biblioteka u Rakovici. Izabrana dela Đavoli dolaze (1955) Vuk i zvono (1958) Crveni petao leti prema nebu (1959) [9] Heroj na magarcu (1967) Rat je bio bolji (1969) Ljudi sa četiri prsta (1975) Peti prst (1977) Gullo Gullo (1983) Tetoviranje srca