Štenci rodezijskog ridzbeka oštenjeni 6. Jula 2017. godine. Četiri dečaka i dve devojčice sa izuzetnim odlikama i kvalitetima koje su nasledili od roditelja. Majka odlicno ocenjena, dok je otac šampion Srbije u juniorima uvežen iz Poljske. Svako štene ponaosob je prelepo i perspektivno, sa perfektnim ridževima i vrlo malo belila. Odgajani u kućnim uslovima, socijalizovani i mirne naravi. Odani prijatelji, dobri čuvari, izuzetnog temperamenta. Preuzimanje može odmah, potšo su štenci već navršili dva meseca, takođe, vakcinisani prvom vakcinom i očišćeni od parazita, sa propratnom dokumentacijom. Evo nas, i mi o sebi nešto da kažemo: 1. Holla. . . . Ja sam Princeza, mene su već konfiskovali, ali i ja želim da se pokažem, za mene moj odgaivač kaže da sam najlepša, zato mi je i dala to ime, kaže da mnogo volim da se mazim što je istina, inače mnogo volim da mašem repom kad god neko hoće da me mazi, i imam svilenu i svetlu dlaku. 2. Ćao ja sam Džambo, tako su mi ime dali jer sam najmađi u leglu, a naaaajveći, kaže gazdarica da ću biti kao medved, mada ja ne zanam šta je to. Isto kaže da će mi trebati čvrsta ruka jer volim kao da radim šta hoću, a kaže da je jedino što mi fali da budem savršen jedna krunica, svašta, ja to ni ne vidim. 3. Zdravo! Ja sam Mala Dejzićka, gazdarica kaže da ličim na mamu i da ću kad porastem da imam crvenu dlaku baš kao Mama, onda kaže da sam i najpametnija, jer vršim nuždu tamo gde treba, a ne u boxu gde i svi, a da, i sama otvaram njuskom vrata, inače sam mnogo radoznala i sve volim prva da vidim i da znam, pa kako meni nešto da promakne? 4. Caos, ja sam Moj Miljenko, tako me barem doziva gazdarica, i stalno me zeza da sam zaljubljen u nju, a nisam, samo mi se svidja njena noga, ona isto kaže da imam perfektnu građu, ridž i da ću biti pravi švaler, lipicaner. . . šampion, a ja samo hoću da da imam gazdu koji će da me svuda vodi sa sobom. . . 5. Ehej, mene zovu Mali Ati, kažu da cu biti isti tata kad porastem, i meni je svetlija dlaka kao i Princezina. Kaže gazdarica da sam i spavalica, da mnogo volim da se mazim, i da ću biti super za mališane kao što sam ja. 6. Hello, ja sam Dasa, kaže gazdarica da sam pravi lepotan, da sam veseo i da mnogo volim da se igram, da sam inteligentan i da cu biti dobar čuvar jednog dana. Ona kaže i da bi mene i malu Dejzićku zbog naše naravi najradije ostavila i da će joj biti teško da se odvoji od nas. . . Mi nju svi slušamo, ona je mnogo dobra, ona se igra sa nama kad dođe s posla, mi je saplićemo, penjemo joj se po leđima i čupamo je za kosu kad čisti dvorište, al ume da bude i stroga. . .

Bitka za Beograd Plakat u izdanju Gradskog komiteta za urbanizam i zastitu zivotne sredine Grada Beograd, 1984. Dimenzije 96x67cm. Stanje kao na slikama. EKSTREMNO RETKO, PRVO IZDANJE PLAKATA! Poznati Petričićev plakat Bitka za Beograd, koji je nastao 1983. kao rezultat njegove saradnje sa Duškom Radovićem, sa jedne, i Gradskog zavoda za zaštitu životne sredine, s druge strane. Zgusnut, i iznad svega, duhovit vizuelni pristup promociji prestonice kroz borbu za njen lepši izgled, možda se najbolje iščitava na ovom plakatu. U vreme kad je nastao, dešavale su se česte vojne i slične vežbe u kojima su „plavi“ bili neprijatelji a „crveni“ naši, pa je autor tu podelu iskoristio za osnovnu ideju plakata. Plavi se napinju iz sve snage da prljaju i uništavaju Beograd, a crveni ga svesrdno brane. Na jednom mestu, Petričić je čak iskoristio i lik tadašnjeg gradonačelnika Beograda, Bogdana Bogdanovića koga su plavi kidnapovali i beže sa njim u čamcu niz mutnu Savu. Glavna Petričićeva ideja je bila zapravo da nacrta onaj prepoznatljivi i najčešće korišćen motiv Beograda – pogled sa zemunske, odnosno novobeogradske strane i da mu doda malo događanja. Evo šta nam tim povodom piše autor: Posle moje prošlogodisnje izložbe u Muzeju primenjene umetnosti na kojoj je između ostalih eksponata bio izložen i plakat Bitka za Beograd, nekoliko posetilaca me je pitalo gde može da se nabavi štampani otisak plakata. Budući da mi se to nekoliko puta dogodilo i u Torontu, palo mi je na pamet da se angažujem oko ponovnog štampanja ovog plakata. Beogradski izlog je mesto pored koga često prolazim boraveći u Beogradu, pa se nisam mnogo dvoumio oko odluke kome ponuditi taj posao. Ljudi iz Beoizloga bili su, naravno, inventivni i ponudili da se od plakata napravi kompletan set proizvoda i tako je brzo došlo do dogovora…. Osećam veliko zadovoljstvo što će plakat posle toliko godina ponovo biti ponuđen beograđanima, ovoga puta u raznim formama. Dušan Petričić je diplomirao na Grafičkom odseku beogradske Akademije za primenjene umetnosti 1969. u klasi profesora Bogdana Kršića. Poslednjih nekoliko decenija je, kao politički karikaturista, prisutan na stranicama najznačajnijih jugoslovenskih novina i časopisa. Od 1969. do 1993. radio je kao karikaturista u beogradskim “Večernjim novostim”, a od 1993. redovno sarađuje sa nekoliko vodećih severnoameričkih novina: The New York Times, The Wall Street Journal, The Toronto Star, Scientific American… Od januara 2009. postaje stalni saradnik “Politike”. Kao koautor ili ilustrator kreirao je preko 30 knjiga za decu koje su objavljene na prostorima bivše Jugoslavije ili Severne Amerike. Za knjige i političku karikaturu dobio je bezbroj nagrada širom sveta: Beograd, Montreal, Tokio, Budimpešta, Amsterdam, Lajpcig, Moskva, Ankara, Njujork, Toronto, Skopje… Bio je profesor opreme knjige i ilustracije na beogradskoj Akademiji primenjenih umetnosti i profesor animacije i ilustracije na Sheridan College, Oakville, Canada.

format: LP artist: ASKA (Serbia, Yugoslavia) title: Discko rock release date: 1982 label, Cat. No: Jugoton, LSY 61708 style: disco / pop / funk Ploča: NM (5-), omot: VG- (4-), veoma dobar primerak. Omot je realno i bolji, ali ima manje oštećenje pri vrhu naslovne strane, koje se vidi na slici, pa je zato dobio nižu ocenu, inače bi bio 5. Kosovka devojka (iz Vučitrna) Sneška, još jedna manje poznata Snežana (Stamenković) i jedna od sestara Barudžija (Izolda) su bile članice trija ASKA, koji je predstavljao SFRJ na Pesmi Evrovizije 1982. godine. No, ni to što su instantno postali poznati svakom stanovniku bivše nam domovine, a bilo nas je tada skoro 22 miliona, ni to im nije pomoglo da naprave neku veću muzičku karijeru. Ovo im je prvi LP, na kome su pride obradile poznate hitove najvećih bendova, i to u tada još uvek koliko-toliko popularnom disco maniru - pa opet nije išlo. Retko ko je kupio ovu ploču, i slabo se vrtela na radio talasima. Zato je danas relativno retka, i ne nalazi se tako lako, pa i ima određenu cenu na diskofilskom tržištu. p.s. muzička matrica je, generalno, veoma dobra, za šta je zaslužan basista Neša Japanac, koji se pored svirke, bavio i produkcijom albuma. INDEXI Intro Uvod A1 Ti Si Mi Bila Naj Naj Naj A2 Sanjam A3 Budi Kao More A4 Ako Jednom Budeš Sama A5 U Jednim Plavim Očima A6 Volim Te A7 Krivac Si Ti A8 Svijet U Kojem Živim A9 Pružam Ruke A10 Sve Ove Godine BIJELO DUGME Intro Uvod A11 Kad Bi` Bio Bijelo Dugme A12 Top A13 Požurite Konji Moji A14 Izgledala Je Malo Čudno U Kaputu Žutom Krojenom Bez Veze A15 Patim Evo Deset Dana A16 Ipak Poželim Neko Pismo A17 Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta A18 Bitanga I Princeza A19 Ima Neka Tajna Veza A20 Zažmiri I Broj` A21 A Koliko Si Ih Imala Do Sad A22 Doživjeti Stotu SMAK Intro Uvod B1 Satelit B2 Crna Dama B3 Nevidljive Terazije B4 `Alo B5 Tendži Tandži B6 Daire B7 Gore Dole COCKTAIL Intro Uvod B8 Žene I Muškarci B9 Elizabet B10 Ti I Ja B11 Tin I Tina B12 Volim, Volim, Volim, Volim Žene B13 Neda B14 Ti Si Genije B15 A Šta Da Radim B16 Pekar, Lekar, Apotekar B17 Vrijeme Je Na Našoj Strani ====================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeća izdanja Snežane Mišković - VIKTORIJE: SNEŽANA MIŠKOVIĆ - kompletna vinilna diskografija (sa grupama ASKA i VIKTORIJA) I - ASKA - kompletna vinilna (SP i LP) diskografija: 1) LP ASKA - `Disco Rock` (Jugoton, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/65007217_LP-ASKA-Disco-rock-1982-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/65007477_LP-ASKA-Disco-rock-1982-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/68171721_LP-ASKA-Disco-rock-1982-VG- 2) SP ASKA - `Halo, Halo / Hallo, Hallo` (Jugoton, 1982) 3) LP ASKA - `Katastrofa` (Diskos, 1984) II - VIKTORIJA - kompletna vinilna (SP i LP) diskografija: 1) promo SP VIKTORIJA - `Šarene ulice / Šarene ulice` (PGP RTB, 1988) 2) LP VIKTORIJA - `Spavaćeš sam` (PGP RTB, 1988) https://www.kupindo.com/Ploce/70312661_LP-VIKTORIJA-Spavaces-sam-1986-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/70312657_LP-VIKTORIJA-Spavaces-sam-1986-ODLICNA 3) promo SP VIKTORIJA - `Sami / Spavačeš sam` (PGP RTB, 1988) 4) SP VIKTORIJA - `Ja verujem` (Ljubav je rat i mir / Mislim na tebe), (PGP RTB, 1990) 5) LP VIKTORIJA - `Ja verujem` (PGP RTB, 1990) https://www.kupindo.com/Ploce/70312673_LP-VIKTORIJA-Ja-verujem-1990-NOVA-PLOCA https://www.kupindo.com/Ploce/74319249_LP-VIKTORIJA-Ja-verujem-1990-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/70312677_LP-VIKTORIJA-Ja-verujem-1990-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74319253_LP-VIKTORIJA-Ja-verujem-1990-VG-G- ______________________________________________________________________ VIKTORIJA - selektivna CD diskografija: CD VIKTORIJA - `Ja znam da je tebi krivo` (ITMM, 1995) https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61222857_CD-VIKTORIJA-Ja-znam-da-je-tebi-krivo-1995-NOV

Timoti Garton Eš : DOSJE - Lična istorija , Radio B92 Beograd 1998, str. 232. Očuvanost 4-. Naslov originala: The file / Timothy Garton Ash Timoti Garton Es je jedan od najistaknutijih engleskih intelektualaca, predavac na St.Antony`s College, Oxford. Autor je nekoliko knjiga o drustvenoj i politickoj stvarnosti i promenama u Istocnoj Evropi (Poljska revolucija - Solidarnost, 1983), Eseji o sudbini Srednje Evrope (1989), Mi ljudi: revolucija 89. - svedocenje u Varsavi, Budimpesti, Berlinu i Pragu (1989) i Evropsko ime - Nemacka i podeljeni kontinent (1993). Timoti Garton Es je dobitnik niza znacajnih nagrada i priznanja a Dosje je prva njegova knjiga koja se pojavljuje na srpskom jeziku. `Dosje - licna istorija` je istovremeno ispovedna proza, esejistika i dokument o olovnom vremenu u Istocnoj Nemackoj. Pocetkom osamdesetih godina Timoti Garton Es je kao student ziveo u Istocnom Berlinu. Deset godina kasnije dolazi u novu, jedinstvenu Nemacku, gde u arhivu istocnonemacke politicke policije (Stazi) cita svoj sopstveni dosje. Tada se ponovo srece sa bivsim ljubavima, prijateljima i poznanicima. Otkriva ko je bio zaduzen za njega, ko je bio zrtva, ko dousnik a ko slucajni posmatrac. Dosje je prica o zapadnoevropskim i americkim intelektualcima, njihovim zabludama i predrasudama ne samo o prirodi komunistickih rezima nego i o ljudskoj prilagodljivosti. `GUTEN TAG`, kaze revnosna Frau Sulc, `Imate veoma zanimljiv dosje`. I evo ga, sa pecatima na prednjoj korici: OPK-Akte, MfS,XV 2889/81. Ispod toga napisano je citkim, cinovnickim rukopisom: `Romeo`. Romeo? `Da, to je bilo vase tajno ime`, kaze Frau Sulc i zakikoce se. SEDAM ZA PLASTICNI STOCIC u prenatrpanoj kancelariji Frau Sulc u zgradi Saveznog ministarstva za pisanu zaostavstinu Drzavne sluzbe bezbednosti u bivsoj Nemackoj Demokratskoj Republici: Ministarstvo dosjea. Dok otvaram fasciklu, hvatam sebe kako se prisecam cudnog trenutka iz vremena dok sam ziveo u Istocnoj Nemackoj. Jedne noci 1980. godine, dok sam kao student ziveo u Istocnom Berlinu, vratio sam se sa devojkom u svoju sobu u trosnoj stambenoj zgradi Vilhelmine u opstini Penclauer Berg. Ovo je bila soba sa pogledom na sebe. Veliki zidni prozori otvarali su se direktno na balkon, i da nije bilo mrezastih zavesa, stanari zgrade preko puta mogli su da gledaju pravo u moju sobu. Dok smo se grlili na uzanom krevetu, Andrea se najednom odmakla, ustala, skinula svu odecu sa sebe, otisla do prozora i razmakla mrezaste zavese. Upalila je blestavo svetlo i vratila se k meni. Da je to bio, recimo, Oksford, bio bih mozda malo iznenadjen blestavim svetlom i razmaknutim zavesama. Ali ovo je bio Berlin, i prosto nisam nista mislio o tome. To jest, nisam mislio sve dok nisam saznao za ovaj dosje. Onda sam se setio tog trenutka i poceo sam da se pitam da li je Andrea radila za Stazi, i da li je tada razmakla zavese da bi neko iz stana preko puta mogao da nas fotografise. Mozda te fotografije vrebaju u ovoj fascikli koju je Frau Sulc vec pregledala. Sta je ono rekla? `Imate veoma zanimljiv dosje`. Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Političke prilike , Istočna Evropa Ostali naslovi iz oblasti: Politika

Bijelo Dugme ‎– Turneja 2005 (Sarajevo Zagreb Beograd) Label:Music Star Production ‎– DVD 0010/1, DVD 0010/2, Kamarad ‎– none Format:2 × DVD, DVD-Video Country:Serbia Released:2005 Genre:Rock, Pop, Folk, World, & Country Style:Acoustic, Neofolk, Pop Rock, Classic Rock Tracklist Hide Credits 1-1 Lažeš 1-2 Za Esmu 1-3 Meni Se Ne Spava 1-4 Jer Kad Ostariš 1-5 Da Te Bogdo Ne Volim 1-6 Padaju Zvijezde 1-7 Aiaio Radi Radio 1-8 Nakon Svih Ovih Godina 1-9 Šta Ima Novo 1-10 Ćiribiribela 1-11 Kada Odem Kad` Me Ne Bude 1-12 Ako Ima Boga 1-13 A I Ti Me Iznevjeri 1-14 Napile Se Ulice 1-15 Selma 1-16 Ipak, Poželim Neko Pismo 1-17 Da Sam Pekar 1-18 Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 1-19 Sve Će To O Mila Moja Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 1-20 Ako Možeš Zaboravi 1-21 Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 1-22 Ha Ha Ha 1-23 Doživjeti Stotu 1-24 Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 2-1 A, Milicija Trenira Strogoću Lyrics By – Duško Trifunović 2-2 Pristao Sam Biću Sve Što Hoće Lyrics By – Duško Trifunović 2-3 Loše Vino Lyrics By – Arsen Dedić 2-4 Evo Zakleću Se 2-5 Ružica Si Bila Sada Više Nisi 2-6 Ima Neka Tajna Veza Lyrics By – Duško Trifunović 2-7 Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 2-8 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 2-9 Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 2-10 Hajdemo U Planine Lyrics By – Kenović*, Arnautalić* Companies, etc. Mixed At – Studio Kamarad Mastered At – Studio Metro, Ljubljana Credits Backing Vocals – Daniela Radkova Aleksandrova*, Klapa Nostalgija, Ludmila Radkova Traykova* Bass Guitar – Zoran Redžić Design – Trio Fabrika Drums – Milić Vukašinović, Điđi Jankelić Engineer – Dušan Vasić, Nenad Zubak Engineer [Light] – Darko Mihaljević, Reno Raos Guitar, Lyrics By, Music By, Producer – Goran Bregović Keyboards – Laza Ristovski, Vlado Pravdić Mastered By – Janez Križaj Mixed By – Nikša Bratoš Musician [Assistant] – Željko Savić Orchestra – Orkestar Za Svadbe I Sahrane* Producer – Raka Marić* Video Editor [Supervision] – Aleksandra Kostić, Uroš Timotijević Vocals – Alen Islamović, Mladen Vojičić Tifa, Željko Bebek Notes Disk 2 contains a bonus video `Bijelo Dugme za kafanu`. Barcode and Other Identifiers Barcode: 9788678260070 Other: ISBN 86-7826-007-6

Opis Recenzije (0) DJI Osmo Mobile 4 Izvanredni životni trenuci zaslužuju da budu snimljeni stabilnim videom. DJI OM 4 je sklopivi stabilizator dizajniran da upotpuni vaš pametni telefon, omogućavajući vam da odmah počnete da snimate. Magnetni, ultra kompaktni sa funkcijama koje se lako koriste, OM 4 je vrhunsko rešenje za deljenje vašeg sveta. Life’s extraordinary moments deserve to be captured with smooth video. DJI OM 4 is a foldable stabilizer designed to complement your smartphone, allowing you to start recording right away. Magnetic, ultra-compact, and bursting with easy-to-use features, OM 4 is the ultimate solution for sharing your world. Dizajn sa magnetnim povezivanjem Oseti povlačenje Štipaljka sa magnetom i magnetni držač sa prstenom će omogućiti snimanje bez napora kad god inspiracija naiđe. Pričvrstite svoj pametni telefon na DJI OM 4 odmah, što je savršeno za snimanje u pokretu. Štipaljka sa magnetom za telefon Štipaljka sa magnetom je neverovatno tanka i ultra lagana, a da pritmo čini vaš telefon bezbednim dok snimate. Magnetni držač sa prstenom za telefon koristite magnetni držač sa prstenom da pričvrstite vaš pametni telefon na Osmo Mobile 4, neka vaš telefon bude bezbedan.[1] Inteligentni modovi snimanja Snimanje je sada jednostavno Inteligentne mogućnosti Zamislite šta je sve moguće ActiveTrack 3.0 ActiveTrack 3.0 prati izabrane subjekte u parku. Ova verzija prepoznaje odrasle, decu i kućne ljubimce, a možete odraditi još finih podešavanja pomoću džojstika. StoryMode Niste sigurni kako da snimate i editujete? Isporbajte Story mod kreativne šablone i stvorite neverovatne snimke i fotografije. Dynamic Zoom TIsprobajte zapanjujući “Hitchcock effect,” kreativni zum koji isporučuje osećaj kao da ste u Holivudu uz minimalan trud. Napredni algoritmi znaju šta treba da rade, tako da sve što treba da radite je da ga aktivirate i hodate. [2] CloneMe Pano Da li ste poželeli da budete na više mesta istovremeno? Evo vam prilike. Clone me funkcija pravi zapanjujuću panoramu sa više fotografija i pravi pauze tako damožete promeniti poziciju i pozu na sledećem snimku. Gesture Control Da li slikali selfi ili grupnu fotografiju tu je hands free. kontrolišite OM 4 pokretima ruku. Slikanje i snimanje nikada nije bilo jednostavnije. Vreme je za TimeLapse Učinite da se svaka sekunda računa Ubrzajte pahuljaste bele oblake koji lebde otvorenim nebom ili kondenzujte putovanje za nekoliko sekundi. Impresionirajte svoje prijatelje zadivljujućim, kompaktnim video zapisima. Kreativne mogućnosti Čekajte , ima još…. Iskoristite čitav niz kreativnih modusa da dodate više detalja svojim snimcima. DJI Mimo Aplikacija DJI Mimo aplikacija sadrži video editor koji vam omogućuje da napravite remek dela . Tutorijali koje sadrži vam sve to olakšavaju. Stabilizacija u 3 – ose Ne pravite snimke koji podrhtavaju Super stabilan Nemojte nikada više objaviti video koji podrhtava. Čak i sa eksternim objektivom snažni motor na DJI OM 4 održava vaš mobilni telefon izuzetno stabilnim bez ikakvog podrhtavanja. [4] Pogodna kompatibilnost OM 4 direktno kontroliše zatvarač kod većine fotoaparata na pametnim telefonima, a takođeje posebno opptimizovan za određene marke. U kutiji: Napomena: 1. Pre korišćenja pročitajte korisničko uputstvo. 2. Pogledajte kompatibilne telefone na oficijalnoj DJI web stranici. 3. U zavisnosti od proizvođača, neke od funkcija nisu dostupne kod Android modela. 4. Kada se na telefon postavi eksterni objektiv, potrebno je postaviti kontra teg radi balansiranja gimbla. Molimo vas da koristite potrebne dodatke.

Tematski broj u celosti posvećen TV serijama!!! GDE JE ŠTA Sanja Kovačević: ELEMENTA SERIALA MONTAŽA Sanja Kovačević: ESTETSKI KRITERIJI SUVREMENIH KVALITETNIH TV SERIJA Sanja Kovačević: UVJETI NASTANKA SUVREMENIH KVALITETNIH TV SERIJA UOKVIRIVANJE Džejson Mitel: KONTEKSTI I OGRANIČENJA SLOŽENOSTI Džejson Mitel: KONTEKST, OGRANIČENJA I KONCEPTI LIKOVA Adrijan Pejdž: POSTMODERNA TELEVIZIJSKA DRAMA Piter Dan: UNUTAR AMERIČKE TELEVIZIJSKE DRAME – KVALITET NIJE U PROIZVODU, VEĆ U EFEKTU KOJI ON IZAZIVA Gunhild Ager: NORDIJSKI NOAR – LOKACIJA, IDENTITET I EMOCIJE Eva Novrup Redval: PISCI, SHOWRUNNER-I I TELEVIZIJSKI AUTORI: IDEJE O JEDINSTVENOJ AUTORSKOJ VIZIJI Džejson Mitel: STUDIJE ŽANRA – IZVAN TEKSTA Alberto N. Garsija: MORALNA OSEĆANJA, ANTIJUNACI I GRANICE NAKLONOSTI Džejson Mitel: TRANSMEDIJSKO PRIPOVEDANJE Bret Mils: SAVREMENI SITKOM („COMEDY VÉRITÉ”) Robin Nelson: POJAVA „AFEKTA“ U SAVREMENOJ TELEVIZIJSKOJ PRODUKCIJI Džori Lagervej, Džulija Lejda i Dajana Negra: TELEVIZIJA U ŽENSKOM KLJUČU U DOBA NEIZVESNOSTI Kim Toft Hansen, Stiven Pikok i Su Ternbul (ur.): TIM OPASNIM EVROPSKIM ULICAMA – SAVREMENA PITANJA U EVROPSKIM TELEVIZIJSKIM KRIMINALISTIČKIM DRAMAMA Meri M. Dalton i Lora R. Linder: AMERIČKE HUMORISTIČKE SERIJE 2010-IH Konsepsion Kaskahosa Virino: USPON JUŽNOG NOARA – ŠPANSKA KRIMINALISTIČKA DRAMA I SAVREMENA TELEVIZIJSKA DRAMSKA PRODUKCIJA Mili Buonano: KAD LOKALNO POSTANE GLOBALNO – TRANSNACIONALNA DRAŽ ITALIJANSKE PRIČE O MAFIJI Mat Coler Sajc: KAKO JE KOMEDIJA PREOTELA DRAMI MESTO GLAVNOG TELEVIZIJSKOG ŽANRA NAŠEG DOBA Ešli Sejo: KAKO KAŽE TV: PRAVA ŽENA I KVALITETAN TELEVIZIJSKI SADRŽAJ Albert Oster: SAJNFELD – PREVAZILAŽENJE SVAKODNEVICE Itaj Harlap: POVRATAK NACIJE – FIGURA RATNIKA U SERIJI NA TERAPIJI (BETIPUL) Marija San Filipo: PORODIČNE VREDNOSTI U SERIJI TRANSPARENT – RASKRINKAVANJE MITOVA SITKOMA O RODU, SEKSU(ALNOSTI) I NOVCU Klodija Vasman: OSEĆANJA U SERIJAMA ZVEZDANE STAZE I SVEMIRSKA KRSTARICA GALAKTIKA – ŠTA NAS ČINI LJUDIMA Džejson Mitel: PRAŠINA U OČIMA – ZAŠTO NE VOLIM LJUDE SA MENHETNA Ijan Bogost: PROTIV AKA-FANOVA – O TEKSTU DŽEJSONA MITELA O LJUDIMA SA MENHETNA EKSPOZICIJA Sanja Kovačević: ŽICA – NAJBOLJA SERIJA SVIH VREMENA KOJU NITKO NIJE GLEDAO Maša Grdešić: SEKS I GRAD – (A)POLITIČNOST ŽENSKIH ŽANROVA Vule Žurić: REPRIZA KAO SUDBINA Danilo Lučić: BINDŽOVANJE KAO NOVI ESKAPIZAM ILI KAKO NEUMERENO GLEDANJE SERIJA MENJA STRUKTURU NARATIVA I NAŠE PONAŠANJE Binoj Kampmark: AMORALNA POTIŠTENOST – ŠTA LJUDI GLEDAJU TOKOM ZABRANE KRETANJA ZBOG KORONAVIRUSA Zorana Simić: ODRASTANJE U PLAVOM I SIVOM – O SERIJI MOJA GENIJALNA PRIJATELJICA Dajana Milovanov: RECI MI KAKO DA ŽIVIM I VOLIM Maša Seničić: UNUTRA SU NORMALNI, NORMALNI LJUDI Vladimir Arsenić: VIŠE PRAVI, NEGO DETEKTIV Ivan Antić: NETFLIKS DO KASNO U NOĆ Dinko Kreho: PREVARANTI, PROROCI I DIVOVSKI ROBOTI DIJALOG Dejvid Milč i Pam Daglas: RAZGOVOR SA DEJVIDOM MILČOM Krejg Mazin i Kristina Radiš: NA TELEVIZIJI JE SCENARISTA GLAVNI Krejg Mazin i Fred Topel: NISAM ŽELEO DA SE IKO OSETI UGODNO Krejg Mazin i Kimberli Riči: BILI SMO OPSEDNUTI AUTENTIČNOŠĆU Đorđe Milosavljević i Ana Marija Grbić: RAZGOVOR POVODOM SERIJE TAJKUN Petar Mihajlović i Ana Marija Grbić: RAZGOVOR POVODOM FILMA I SERIJE JUŽNI VETAR SVETLA KOMORA Bojana Karavidić: OTKAZANO

Često mi postavljaju pitanje koliko je koristan post. Smatram to pitanje dosta složenim, pa ću dati što sveobuhvatniji odgovor. U ovom slučaju osvrnuću se samo na jedan od aspekata posta - uzdržavanje od hrane - ne govoreći o drugim izuzetno važnim elementima koje uključuje post. Sa aspekta pravilne ishrane, pravilno sprovedeni post je veoma koristan. Pridržavanje vegetarijanske ishrane tokom značajnog broja dana u godini je ogroman napredak u odnosu na uobičajeni način ishrane. Da se vratimo u nedaleku prošlost, recimo 150 godina unazad. U to vreme veći deo stanovništva je živeo na selu, sve uglavnom radio svojim rukama, proizvodio hranu, provodeći veći deo dana u teškoj fizičkoj aktivnosti napolju, gajio stoku, većinu popravki po kući obavljao sam, gajio decu itd. što je bio veoma zdrav, prirodan život sa aspekta fizičkog i psihičkog zdravlja. Većina stanovništva nije ni mogla da priušti redovnu upotrebu mesa za mnogobrojnu porodicu, a nije ni imala tu naviku. Meso se jelo eventualno nedeljom ili praznicima, kao izuzetak (i to uglavnom sveže meso od prirodno gajene tek zaklane životinje). Uobičajene namirnice tokom cele godine bile su na različite načine pripremljene integralne žitarice, mahunarke, mlečni proizvodi, povrće i poneka voćka. Svaki obrok bio je zarađen teškim radom uz pomoć kojeg se organizam lako oslobađao i otpadaka hrane. I pored takvog dosta zdravog načina života, ljudi su redovno postili, svakako koristili nerafinisano ulje, svežu ribu iz nezagađenih izvora (van perioda posta) i uglavnom integralne žitarice, hleb, kaše i proju uz povrće. Pošto hrane nije bilo u izobilju, a trebalo je nahraniti mnogobrojnu porodicu, hrana se koristila u realnijim količinama. Još zdraviji pristup za vreme postova bio je od ogromne koristi po stanovništvo, čineći ga fizički i psihički zdravijim. A kakva je situacija sada? Imamo obilje hrane zagađene hemikalijama uz uglavnom nedovoljno fizički aktivan i veoma stresan način života, često u prilično neprikladnom okruženju. Uz to, veliko zagađenje životne sredine i nezdrav pristup ishrani dovode do mnogih poremećaja u funkcionisanju organizma a onda u vreme posta mnogi pokušavaju da pomognu sebi. Za vreme posta lakše je odlučiti da se isključe nezdrave namirnice iz redovne ishrane. Ostaje samo pitanje - da li su te namirnice, koje koristimo za vreme posta, zdrave? Beli hleb i proizvodi od belog i polubelog brašna, beli šećer, so, rafinisano ulje, različita konzervisana i prerađena hrana, obilje industrijski proizvedene nezdrave hrane koja nam se servira kao posna - to su samo neke od namirnica koja se uobičajeno nazivaju posnim. Koliko je to zdravo, verovatno dobro znate. Efekat korekcije ishrane u vreme posta bio bi neuporedivo više izražen kad bismo u tom periodu koristili zdrave namirnice. Drugo važno pitanje je šta koristimo od namirnica van perioda posta? Već sam naveo da su naši preci koristili mnogo zdraviju hranu uz mnogo zdraviji način života tokom cele godine. U hladnije doba godine, u periodu kada je bilo manje poljoprivrednih radova i kada su ljudi više slavili praznike, slave i dr. a tada se i više prejedali i često koristili alkohol - mnogo su više i postili. Dakle, naš predak se tokom cele godine relativno zdravo hranio, a u određenim periodima živeo na još zdraviji način zahvaljujući post. Šta se dešava kod savremenog čoveka? Tokom cele godine se koristi uglavnom veoma nezdrava i na nezdrav način pripremljena hrana, na prilično neodgovarajući način i uglavnom u pogrešno vreme, a post za mnoge, nažalost, iz neznanja, izgleda kao neko držanje nezdrave dijete. Pošto sad ima podatke o zdravoj ishrani, svako može da sam formira svoj način ishrane tokom godine i da razmisli o zdravijem sprovođenju postova, čime će produžiti iz-vrsnu tradiciju i učiniti sebi dobro. A evo nekih podataka o životu biblijskog naroda Jevreja, iz Solomonovog perioda. Izrćlska jela u tom vremenu bila su vrlo jednostavna. Uglavnom su bila bogato začinjena belim i crnim lukom i praziluko Čitaj dalje

Postdejtonska vlast i bezvlašće ili hronika jednog vremena Rajko Dukić Boksit Milići Autorsko izdanje, Beograd, 2014. 702 strane, tvrd povez, udžbenički format. Odlično očuvana sem što ima jednu žutu flečicu na bočnoj strani ( ništa strašno). Četvrta knjiga mr Rajka Dukića, predsjednika Kompanije `Boksit` , pod naslovom `POSTDEJTONSKA VLAST I BEZVLAŠĆE ili HRONIKA JEDNOG VREMENA` danas je, u prisustvu velikog broja zvanica, promovisana u Milićima. Prethodne tri knjige: `Tri uspješne priče` (2009) – vanžanrovsko kazivanje o autorovom angažamanu i sprezi `trnovitog`, ali uspješnog, razvoja `Boksita` i Milića; `Veliki brat` (2011) – dokumentovana priča o prinudi i nasilju nad ljudima koju uz pomoć apsolutne vlasti sprovodi nedefinisani, a dobro znani Veliki brat i `Milići u pet priča` (2013) – činjenicama potkrijepljena sveopšta lična karta opštine Milići u prošlosti i sadašnjosti – izazvale su veliko interesovanje pa su imale i više izdanja. Na promociji najnovije knjige, koja je iz štampe izišla prije nekoliko dana, njen autor je, između osatlog, rekao: `U knjizi sa preko 700 stranica i više stotina dokumenata, odnosno pisama koja su upućena na adrese institucija i ličnosti različitog nivoa vlasti, pokušavam da oslikam ovo vrijeme, na jedan, možda, poseban način. Sadržaj tih dokumenata odslikava kako nam je funkcionisala vlast, prije svega u Republici Srpskoj, počevši od Dejtonskog mirovnog sporazuma do danas, pa oni mogu da posluže kako sadašnjim, tako i budućim generacijama, kao svojevrsna dokumentarna hronika jednog vremena, odnosno putokaz kakvu smo društvenu zajednicu stvorili i kako je ona funkcionisala nakon građanskih ratova koji su pratili raspad Jugoslavije. Na prednjoj strani knjige koja je posvećena Republici Srpskoj, za koju su građani Milića dali oko 340 žrtava, a Kompanija `Boksit` 130 i nešto, je karta sa nekakvim granicama Bosne i Hercegovine, ali je naglašena Republika Srpska, jer ja BiH ne tretiram baš mnogo kao državu. Na zadnjoj korici je Kalemegdan, odnosno Pobjednik, i to je simbolika, da ne objašnjavam čega i zašto. Kroz pisma i komentare, komunicirajući sa organima vlasti, nastojao sam da ukažem, da molim, da predlažem, da sugerišem, da prijetim, kako god hoćete, da kažem ono što nije, i što jeste dobro, da bismo stvorili bolje društvo, bolji privredni ambijent, bolju Republiku Srpsku. Kad budete pročitali knjigu sami ćete procijeniti koliko sam u tome uspio. Ja Dejtonski mirovni sporazum gledam na svoj način, što nećete naći nigdje drugdje, kroz prizmu Velikog brata, jednog običnog građanina, odavde iz Milića, ali evo sada putevi svile dolaze uskoro u Evropu i nadam se da će Veliki brat da se povuče tamo gdje treba da se povuče. Posebno sam obradio Dejtonski sporazum, jer to je početak priče, i određene anekse iz kojih se može vidjeti da je po tom mirovnom sporazumu trebalo da bude tri ministarstva na nivou BiH, a danas ih ima 11 i 56 agencija sa preko 22 000 zaposlenih koji ne rade ništa a primaju naše pare. Tu ćete naći podateke ko je prenio te nadležnosti, kako ih je i zašto prenio, pa neka ljudi ostrašćeni politički, stranački, kako god hoćete, neka to čitaju i vide ko je ko i šta je uradio dobro, ili loše, ne samo za danas nego i za buduće generacije, jer kad se igramo i bavimo politikom onda moramo da znamo šta činimo za buduće generacije. U knjizi sam dao mnoštvo podataka o ministarstvima, skupštinama, vladama, sastavima i strukturama, s mojim komentarima, iznio sam svoje viđenje sudstva, pravosuđa, drugih organa sile i prisile kroz prizmu `Boksita`. Bavio sam se i problemima privatizacije, lopovluka, kriminala, reagovanja vlasti na takve stvari i njihovu spregu, organima koji u takvim slučajevima treba da reaguju, a to ne rade, pa da li je to sud, tužilaštvo, policija... Dakle, nisam bio previše hrabar, ali sam smatrao da je to moja dužnost, i obaveza, jer tu već 47 godina radim i stvaram i onda kada vidite kako nam je bilo juče, kako nam je danas, šta očekujemo sutra, onda sam i kao građanin, i kao čovjek, koji je na čelu jedne značajne privredne institucije, imao i moralnu i profesionalnu obavezu da učinim bar koliko mogu, da kažem bar koliko treba da kažem, i osećam što treba da kažem – rekao je na promociji knjige `Postdejtonska vlast i bezvlašće ili Hronika jednog vremena` njen autor mr Rajko Dukić.

STEVAN J. RADOSAVLJEVIĆ-BDIN POĐITE ZAMNOM - jedna ekskurzija između dva sveta Izdavač - Savić i komp. , Beograd Godina - 1914 219 strana 20 cm Edicija - Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: PredgovorVarljivostiJedna ekskurzija za primerI onda? Odavde dovdeOno što jesteRaznovrstostiSvet najmanjihEtirSila, energijaRekoše da je tajnaŠta drži zemlju? Kako je unutra? Ko kreće zemlju? Teorija privlačnostiSunce   "Život na zemlji stegnut je između dva velika sveta. Jedan je svet u velikome, drugi u malome. Između njih ostavljeno nam je mesta koliko za pedalj, i tu živimo. Života nema u temperaturi ispod nule, ni nad sto stepeni Celzijevih nada njom. A to nije ništa nego pedalj mesta. Jedva nešto malo naziremo preda se. Niti poznajemo sveta u velikome, ni sveta u malome. Mi pitanja čekaju od pamtiveka na odgovor, i to pitanja koja se tiču pojava koje su tu pred nama svaki dan. Odgonenuta kako valja mogla bi nam raskriti mnogu tajnu, pred čijim zaključanim vratima čovečanstvo stoji od iskoni. Tim se pitanjima bavi ova knjiga. Tuda, među ta dva sveta, pošao sam i ja, tražeći ključ odgovorima; pošao sam i zovem i Vas. Ko je radoznao, ko ima volje i dovoljno umne moći, poćiće. Naša je književnost u ovakim radovima, naročito originalnim siromašna. Do sad je vladala samo lepa književnost, posle filologija i povesnica. Počelo se narodnim pesmama, poslovicama i bajkama, prešlo, se na umetničke pesme, pripovetke i romane olmau, tim na filologiju i povesnicu, a sad evo ulazimo polako i u svet nauke i filozofije. RADOSAVLJEVIĆ STEVAN – BDIN (21/12/1854, Pančevo). Učio je osnovnu školu i realnu gimnaziju u Pančevu, Tehniku u Pragu, Universitet u Odesi i Politehniku u Pragu. Po pozivu otišao je u Bugarsku, i bio je profesor u Lom-Palanci i u Vidinu. Otpušten, posle Srpsko – Bugarskog rata, vratio se u Beograd. Pozvan opet u Vidin, postao je profesor iste realne gimnazije, ali je posle godinu dana dao ostavku i došao u Beograd. Bio je sekretar Ministarstva Građevine, šef u Monopolskoj Upravi, intendant u Ministarstvu Vojnom, ali je uvek otpuštan, kada su radikali dolazili na vladu. Radio je na Dnevnom Listu (više godina), na Novom Listu, Nezavisnosti, Srpskoj Zastavi, Bratstvu Društva Svetoga Save, Srpstvu, Braniku, i Malim Novinama. Uređivao je Novosti, a bio je neko vreme i dopisnik bečke Nove Slobodne Prese. Napisao je na nemačkom jeziku: Status quo ante Slivnitza (1898), Der Streit um Altserbien (dva izdanja), a na srpskom: U Vidinu za vreme borbe oko Vidina (izdanje našeg đeneralštaba, 1885), Istorija Bugarizma (1890, nagrađeno od Društva Sv. Save), Potonji čas po Srpstvo (1890), Šta će naposletku biti od Srbije (1891), Revolucija odozgo i odozdo (1891), Nestašne misli (1891), Progonstvo kraljice Natalije (1891), Prva knjiga razmišljanja (1896), Druga knjiga razmišljanja (1907; prva knjiga je bila zabranjena i pisac osuđen, drugu je izdala Trgovačka Omladina), Teorije i dela prošle vladavine (1900), Pred maćedonskim pitanjem (1902), Srbinstvo u evropskoj Turskoj (1903), Listak iz psihologije rata (1903, otkupilo Ministarstvo Vojno), Potpun slom naše nacionalne politike (1904), Srbija i Crna Gora (1912), i još 13 dela u 23 sveske političke, filosofske i nacionalističke sadržine. "   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Za Mnom Astronomija Filozofija Nauke Nauka Fizika Dekart Njutn Kant

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Šta reći, u najkraćim crtama, o zbirci eseja Bele Hamvaša Hiperionski eseji? Čitljiv rukopis koji mami, rečju: hamvaševski. Uostalom, Sava Babić u pogovoru zaključuje: „Koliko god je čitalac u stanju da unese u Hamvaševo delo, dvostruko će moći da iznese iz njega“. Ova lepa Babićeva misao i ne može se istaći na bolji način, već kao krajnji rezultat pristupa delu od kapitalne vrednosti za svetsku književnost, delu Bele Hamvaša. A ako još pridodamo Babićevo mišljenje da je Hamvaš „izuzetna pojava“, da je „svaki njegov tekst prepoznatljiv“, ostaje nam da se, čitajući eseje, i sami uverimo u piščevu osobenost. I? Evo tek nekoliko prvih rečenica Hamvaševog eseja „Psihologija branja cveća“, biće jasnije o čemu govorimo: „Kada se na kraju života nađem pred Anđelom Smrti, mislim da ću ga bez roptanja moći slediti u nepoznato. Ako me upita da li si nešto propustio, odgovoriću – ne verujem. Ali ako kaže ovako da li ti je žao što ovde nešto ostavljaš, reći ću – cveće. Rado ću se i lako odreći onoga što živi na zemlji, ali cveće, cveće! Anđeo će mi reći: videćeš, svet razuma je bogatiji od sveta slika. Tamo ćeš videti iznutra. To je kao da se predaš dubokoj meditaciji. Odvojen od zemlje nemaš drugog iskustva do nematerijalnog bruja; srećan i oslobođen lebdiš u bezgraničnosti…“ Da! Zar i ovih par rečenica ne pripada osobenom shvatanju sveta. Hamvaševom shatanju sveta, ali i našem. Zar to nije dokaz zašto je Hamvaševo delo darovno, korisno, preporučljivo čitaocima. Zar ove rečenice nisu baš oni duhovni zlatnici koji pronalazimo u pećinama njegovih knjiga. Duhovni zlatnici koji nemaju cenu! Bela Hamvaš (mađ. Hamvas Béla, Eperješ (danas u Slovačkoj), 23. marta 1897. – Budimpešta, 7. novembra 1968) bio je mađarski pisac i esejista. Hamvašova dela su uglavnom objavljena nakon njegove smrti i svi rukopisi još nisu dostupni. Odrastao je u Bratislavi kao dete protestantskog sveštenika. Otac mu se bavio pisanjem i predavanjem mađarske i nemačke književnosti.[1] Godine 1915. Bela upisuje kadetsku školu, i ubrzo upoznaje strahote Prvog svetskog rata na ukrajinskom i italijanskom frontu – dva puta biva ranjen, doživljava nervni slom i odbija da primi odlikovanje. Posle rata porodica se seli u Budimpeštu gde Hamvaš od 1919. do 1923. studira nemački i mađarski. Isprva se izdržava novinarstvom radeći kao esejista i prevodilac. Radove objavljuje u periodici, a 1927. se zapošljava kao bibliotekar, gde ga zatiče Drugi svetski rat. Poslom pisca izdržavao se samo za kratko - pre rata Hamvaša nisu prihvatali reakcionari i klerikalni krugovi, a posle rata komunisti. Tokom rata tri puta biva mobilisan, 1942. je na ruskom frontu. Prilikom opsade Budimpešte 1945. dezertira, a jedna granata uništava njegov stan i u njemu sve rukopise i knjige koje je sakupljao godinama. Tu je bio veliki broj knjiga iz raznih oblasti ljudskog znanja - filozofije, prirodnih i društvenih nauka, teorije umetnosti, psihologije, kao i projekat „Stotinu knjiga“ svetske književnosti. Osim tekstova objavljenih u periodici i knjige „Nevidljivo zbivanje“ objavljene 1943, jedini, slučajno sačuvani rukopis iz ovog prvog perioda Hamvaševog rada je kapitalna Scientia sacra. Nakon rata, 1948. zajedno sa svojom ženom Katalinom Kemenj objavljuje knjigu Revolucija u umetnosti, apstrakcija i nadrealizam u Mađarskoj i ubrzo zbog svojih stavova koji se nisu uklapali u Lukačev model komunističkog kulturnog entuzijaste, gubi mesto bibliotekara dospevajući na crnu listu, čime mu je onemogućeno objavljivanje knjiga i dostojno zaposlenje. Nakon ovog poniženja, Hamvaš u položaju koji ga je zadesio vidi prednost za usavršavanje i ne obazire se na spoljašnje događaje. Između 1951. i 1964. godine radio je kao nekvalifikovani radnik u hidroelektranama na Tisi, Inoti i Bokodu, u teškim uslovima. Radi je i kao magacioner, ekonom, zemljoradnik, pomoćni fizički radnik, a istovremeno danonoćno je radio na svojim spisima. Kad god je imao slobodno vreme, prevodio je sa sanskrita, hebrejskog i grčkog i pisao o kabali, zenu i sufizmu. Između 1959. i 1966. završio je „Patmos“, svoj poslednji veliki rad. Njegov rad ostao je u rukopisima sve do njegove smrti. U novosadskom časopisu „Hid“ objavljena su dva njegova eseja, „Drveće“ i „Orfej“, a od 1976. i mađarski časopisi polako počinju da objavljuju Hamvaševe eseje, pa je 1987. u Pečuju objavljena zbirka njegovih eseja „Duh i egzistencija“. Sa 67 godina je konačno dobio penziju. Bela Hamvaš je umro od hemoragijskog moždanog udara 1968. godine. Sahranjen je u Sentendreu. Godine 1990. posthumno je dobio mađarsku nagradu Košut.

Bijelo Dugme - 1974 - 2004 Originalno izdanje, sadrzi cetiri albuma na pet CD-a. Made in Serbia and Montenegro Ocuvanost: Bijelo Dugme CD: 5- (dve sitne crtice izvan snimljene povrsine) Omot/knjizica: 5- (zadnji omot blago neravan) ___________________________________________________________ Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo CD: 5- (jedan jedva vidljivi trag koriscenja) Omot/knjizica: 5 ___________________________________________________________ Ćiribiribela CD: 5/5- Omot/knjizica: 5- ___________________________________________________________ Mramor Kamen I Željezo CD1: 5 CD2: 5 Knjizica: 4+++ (na dva mesta izuzetno blago pritisnuta od drzaca omota, dva sitna ulegnuca od granicnika na vratancima kutije) Zadnji omot: 5- (blago neravan) ___________________________________________________________ Kartonska kutija: 5 ___________________________________________________________ Spisak pesama: Bijelo Dugme 01 Hej, Slaveni 1:30 02 Padaju Zvijezde 4:40 03 Meni Se Ne Spava 4:43 04 Za Esmu 4:15 05 Jer Kad Ostariš 5:40 06 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 4:00 07 Pediculis Pubis 4:25 08 Aiaio Radi Radio 2:53 09 Lažeš 3:47 10 Da Te Bogdo Ne Volim 5:18 Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 01 Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 4:31 02 Zamisli 4:12 03 Noćas Je Ko Lubenica Pun Mjesec Iznad Bosne 6:07 04 Kada Odem, Kad` Me Ne Bude 4:37 05 A I Ti Me Iznevjeri 4:03 06 Zar Ne Vidiš Da Pravim Budalu Od Sebe 3:36 07 Hajdemo U Planine 4:36 08 Pjesma Za Malu Pticu 3:50 09 Ružica Si Bila Sada Više Nisi 3:47 Ćiribiribela 01 Ćiribiribela 4:12 02 Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 3:55 03 Lijepa Naša 3:18 04 Neću To Na Brzaka 4:10 05 Napile Se Ulice 2:49 06 Ako Ima Boga 5:18 07 Nakon Svih Ovih Godina 4:40 08 Evo Zakleću Se 5:53 09 Šta Ima Novo 5:21 Mramor Kamen I Željezo 1-01 Mramor Kamen I Željezo 2:14 1-02 A Milicija Trenira Strogoću 4:25 1-03 Svi Marš Na Ples 3:58 1-04 Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 3:17 1-05 Top 3:36 1-06 Sve Će To, Mila Moja, Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 8:19 1-07 Ako Možeš Zaboravi 6:40 1-08 Selma 2:21 2-01 Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 3:05 2-02 Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 3:12 2-03 Meni Se Ne Spava 5:09 2-04 Odlazim 5:23 2-05 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 3:26 2-06 Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 3:15 2-07 Lažeš 4:48 2-08 Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 6:27 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: pop rock, folk rock pvs2r9

Kritički cenjena serija trkačkih simulatora otvorenog sveta debituje se sa najnovijom iteracijom – igrom Forza Horizon 5. Razvijen od strane Playground Games i objavljen od strane Xbox Game Studios, Forza Horizon 5 nudi igračima možda najistaknutije Forza trkačko iskustvo do sada. Ovde vas čekaju trke i istraživanja koja oduzimaju dah, dok se otvoreni svet Forze vraća prostran i lep kao nikada ranije, a ovog puta igrači će proputovati zemlju Meksika. Kupite Forza Horizon 5 za Xbox po super ceni i zaronite u nezaboravno trkačko iskustvo da biste otkrili da za ovu igru nema ograničenja! Izvor: Xbox Koje su karakteristike igre Forza Horizon 5? Ako se pitate šta vas čeka kada kupite Forza Horizon 5, evo nekih od glavnih karakteristika igre: Otvoreni svet. Forza serijal je poznat po svojim zadivljujućim pejzažima mapa otvorenog sveta, a ovog puta igrači mogu da istražuju i trkaju se po raznim lokacijama Meksika Istraživanje. Možete učestvovati u trkačkim takmičenjima i dozvoliti da vaš točak sprži betonske puteve, ali takođe možete voziti van puta i istraživati ogromnu zemlju koja vas okružuje Horizont priča. Učestvujte u kampanji Horizon Story da biste se uhvatili u koštac sa brojnim izazovima, upoznali nove likove i napredovali kroz naraciju i bili svedoci ishoda svojih akcija Horizon Arcade. Ovaj režim vam omogućava da učestvujete u vrhunskim trkačkim izazovima koji će vas i vaše prijatelje držati na nogama tokom divlje vožnje EventLab. Ovaj alat za igranje vam daje priliku da prilagodite trke, vratolomije, kreirate nove režime igre i učinite sve što je moguće da sadržaj ostane svež i zanimljiv Najraznovrsnije trkačko iskustvo Forza Horizon 5 nudi jedinstvenu priliku da putujete zemljom Meksika i uživate u dinamičnim vremenskim događajima koji uključuju intenzivne tropske oluje i godišnja doba na nedeljnoj bazi. Svaka nova oblast na mapi otključava kolekcionarske predmete koje treba da pronađete, događaje u kojima ćete učestvovati i nove trofeje koje možete dobiti. Najbolja stvar od svega je to što možete iskusiti sve avanture zajedno sa svojim prijateljima, učestvovati u događajima i tekućim takmičenjima da vidite ko je najbolji za volanom. Ako smislite način da poboljšate postojeće trke ili imate nove kreativne ideje, alatka za igranje EventLab vam omogućava da kreirate vratolomije, izazove, trke, pa čak i da kreirate modove igre. Kupite Forza Horizon 5 za Xbox i učestvujte u jednom od najvećih trkačkih naslova svih vremena, koji dolazi iz legendarne serije Xbox ekskluziva. VAŽNO – Xbox Srbija Ako igrate iz Srbije: ovo je igra za USA države tako da vam Xbox nalog mora biti na jednu od USA država. Da bi vam ključ sigurno radio, preporuka je da preko nekog VPN alata podesite IP adresu svoje konzole/računara na državu na koju vam je i nalog dok aktivirate ključ (kasnije možete isključiti). Bez obzira na koju državu vam je nalog, Multiplayer serveri će uvek biti oni koji su vam najbliži geografski. Podrazumeva se da ste se upoznali sa ograničenjima Xbox servisa u Srbiji i svog Xbox naloga pre kupovine. Mi nismo odgovorni ako kupite ključ za nalog na koji ne možete da ga aktivirate.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Scientology: The Fundamentals of Thought L. Ron Hubbard Od autora br. 1 bestselera Njujork Tajmsa Dijanetika, sa preko 22 miliona prodatih primeraka Šta je `smisao života?` Mnogi od nas provedu većinu svog života tražeći odgovor na ovo staro pitanje. Pa, šta ako ste sve vreme imali odgovore i sve što vam je ikada bilo potrebno su alati da im pristupite? U ovoj revolucionarnoj knjizi, Sajentologija: Osnovi mišljenja, krenućete na izuzetno putovanje, savladavajući alate života dok otkrivate najvažnije otkriće koje ćete ikada napraviti — znanje o vama. Naučite i odmah primenite fundamentalne procese i principe koji definišu primarnu arhitekturu načina na koji život funkcioniše. Postignite potpuno razumevanje uma, duha i života. Prepoznajte šta motiviše vaše postupke i postupke drugih i deblokirajte barijere izvanrednog potencijala koji ste zaključali unutra. Život je igra — i jednostavno, ovde su pravila. Možete biti srećniji, sposobniji i igrati bolju igru, koristeći sve što život može da ponudi. Evo odgovora koje ste tražili. „Podaci ovde su upotrebljivi i upotrebljivi za svakodnevni život. Volim da postanem pametniji i kompetentniji i da bolje razumem život. Već sam primenio mnoge od ovih osnova i definitivno su mi pomogli da budem uspešan u životu. Osim što sam sebi pomogao , u mogućnosti sam da pomognem svojim saradnicima, porodici itd. Toplo preporučujem ovu knjigu drugima.” (J.R.) Lafaiette Ronald Hubbard (Eng. Lafaiette Ronald Hubbard; 13. mart 1911, Tilden, Nebraska, SAD - 24. januar 1986, Kalifornija, SAD) - američki pisac [8] fikcija [9], tvorac novog religijsko-mističnog pokreta [10] Scientologija i srodni pseudoznanstveni kompleks [11] [12] [13] ideje i prakse (eng.) Russ., Pod nazivom Dianetics [14] i Scientologi [15]; osnovao je crkvu nauke (glavnu organizaciju pokreta) 1954. [8] Autor je (oko 600) naučnofantastičnih, avanturističkih, filozofskih, religijskih i psiholoških radova; rad i aktivnosti koje izazivaju kontroverzne procjene - od optužbi za šarlatanstvo do hvale od pristaša zasnovanih na idejama organizacije Hubbard Ispod je službena biografija Hubbarda. Istraživači nezavisni od scijentologije, među njima i novinari autoritativnih publikacija, bivši scijentolozi i Hubbardovi rođaci, smatraju da su ovdje prikazani podaci djelomično nepouzdani, djelomično netočni [18] [19] [20]. Do 1930 1911: Rođen 13. marta u Sjedinjenim Državama u Tildenu, Nebraska, u porodici pomorskog oficira Harrija Rossa Hubbarda. Hubbardova majka je Ledor Mai. Djetinjstvo je proveo u divljem zapadu Montane, gdje se nalazio ranč obitelji Hubbard. U septembru 1911. godine, Hubbard se sa ocem i majkom preselio u Durant, Oklahoma [21] [ne-autoritativni izvor?] [22] [neautoritativni izvor?]. 1913–1917: Hubbard i njegova porodica preselili su se u Kalispell, Montana. Tamo je upoznao Indijance Blackfoot nakon što je vidio njihov ritualni ples. Kasnije se sa porodicom preselio u Helenu, glavni grad Montane. Tamo je upoznao šamana Crnog nogu Old Tom. Između njih je počelo prijateljstvo, kao rezultat toga, Habard je bio počastvovan što je postao krvni brat Crno-belih. Od starog Toma, Hubbard je naučio mitologiju indijskog plemena. Tokom ovog perioda, Hubbard je proveo leto na porodičnom ranču, a zimu u troetažnoj ciglenoj kući u Heleni. U slobodno vrijeme mali Hubbard je vozio poludruge konje, a ponekad je subotom oprao zlatni pijesak iz obližnjih klanaca [21] [neautoritativan izvor?]. 1918-1921: Putuje automobilom sa dedom od Helene do Portlanda, Oregon. Po povratku u Helen, sam Hubbard odlazi svom ocu u Tacoma, Vashington. Kasnije su se on i njegovi roditelji preselili u San Dijego, a godinu dana kasnije - u Auckland [24] [neautoritativni izvor?]. 1922–1923: Hubbard se seli u Puget Sound, Vashington. U aprilu 1923. godine postao je član ruske organizacije Boi Scouts of America. Mladi Hubbard je 8. maja dobio titulu izviđača klase II, 5. jula je bio I. klasa. U oktobru je Ronov otac, oficir američke mornarice, primio naredbu da se prebaci u Vashington. 1. novembra, Hubbard i njegova porodica krenuli su brodom Ulisses S. Grant iz San Francisca u Nev Iork preko Panamskog kanala. Iz Njujorka se šalju u Vashington. Putem je Hubbard upoznao kapetana 3. ranga Džozefa Thompsona, oficira u medicinskom korpusu mornarice Sjedinjenih Država, koji je otputovao u Beč (Austrija) da prouči psihoanalizu od Sigmunda Frojda. Thompson je učio dvanaestogodišnjeg prijatelja o tome šta on sam zna o ljudskom umu [25] [neautoritativnom izvoru?] [26] [neautoritativnom izvoru?] Iako je L. Ron Hubbard kasnije odbacio Freudovo učenje kao neučinkovito i ne baš korisno, ipak napravio je jedan veoma važan zaključak: „Možeš nešto učiniti s umom“ [27] [neautoritativan izvor?]. 1924-1925: 25. mart je postao najmlađi `izviđač` u Sjedinjenim Državama [28] [neautoritativan izvor?]. 1927-1929: Otišao je na put u zemlje Istoka. On je posetio Kinu, tibetanske manastire, Indiju, Japan, Pacifička ostrva, dok je pronalazio i prikupljao neophodne činjenice da bi shvatio suštinu ljudskog postojanja [29] [ne-autoritativni izvor?] [30] [ne-autoritativni izvor?]. Počnite pisati 30-ti i 40-ti: Ovaj period se naziva “zlatno doba naučne fantastike”, u kojem radovi L. Ron Hubbard-a zauzimaju istaknuto mjesto. Počeo je profesionalnu karijeru pisanja kako bi imao izvor finansiranja za svoja istraživanja i studije. U tom periodu bio je popularan autor u mnogim književnim žanrovima: avantura, fantazija, fantazija, lirska, detektivska, zapadnjačka, a napisao je i nekoliko scenarija za holivudski filmski studio „Columbia Pictures“. 1930-1932: Studirao je na Univerzitetu Džordž Vašington (Vašington), gde je studirao inženjerstvo, matematiku i nuklearnu fiziku. Ovde je izveo svoj prvi eksperiment kako bi proučio kako se čuva ljudsko pamćenje i kakva je priroda estetike [34] [ne-autoritativni izvor?]. Obuka nije završena. 1932-1933: Učestvovao u filmskim i mineraloškim ekspedicijama na ostrva Kariba, dok je proučavao kulturu i verovanja lokalnih naroda [35] [neautoritativni izvor?]. 1935: Izabran za predsednika Kancelarije američkih saveza pisaca u Njujorku [36] [neautoritativni izvor?]. 1940: Izabrani član prestižnog Travel Cluba. Provela je pomorsku ekspediciju na Aljasku, provodeći eksperimente za pronalaženje radio-smera i pomažući u pripremi detaljnih obalnih karata [37] [ne-autoritativni izvor?]. Drugi svetski rat 1941: Dobio je „Kapetansku licencu svih vrsta brodova, u svim okeanima“ [38] [neautoritativni izvor?]. 1941-1945: Služio je u američkoj mornarici i komandovao antipodmorničkim brodovima na Atlantskom i Pacifičkom okeanu [38] [ne-autoritativni izvor?]. Zapravo, on je komandovao malim brodom i pokrenuo potragu za japanskom podmornicom, koja iz nekog razloga nikoga nije pronašla. Nakon ove lažne potjere, naređeno mu je da se vrati u bazu američke mornarice u Meksiku....

PS3 Saints Row - The Third Proizvođač: THQ Datum izlaska: 01.01.2000. Tokom godina, tvorci serijala Saints Row davali su sve od sebe da se što više distanciraju od etikete „GTA klon”. Svesni toga da neće uspeti da naprave „ozbiljniju” igru od Rockstarovog hita, Volitionov tim usmerio je Saints Row ka krajnjim granicama komedije apsurda. Ako se upustite u ovaj naslov sa predrasudama o tome šta ovakva igra mora da bude, sigurno ćete biti razočarani. Ako ste pak otvoreni za nove ideje, ako vam ova vrsta komedije odgovara ili ste već ljubitelj serijala, Saints Row: The Third će za vas gotovo trenutno postati jedna od najboljih igara ove godine. Genijalost koja stoji iza banalizacije, parodiranja i neozbiljnosti, kojih je ova igra dupke puna, mora se doživeti. Ako niste upoznati sa mitologijom serijala, evo kratke istorije. U izmišljenom gradu Stilvoter u Mičigenu igrač postaje član bande, napreduje kroz redove i na kraju postaje vođa 3rd Street Saints. Druga igra dešava se pet godina kasnije. Vaš lik (i u ovoj igri svi vas oslovljavaju samo sa Bos) budi se iz kome, beži iz zatvora, obnavlja Saintse i preuzima Stilvoter od korporacije Ultor i tri bande koje kontrolišu grad. To nas dovodi do početka trećeg dela. Saintsi su se spojili sa korporacijom Ultor i postali medijska imperija. Pirs snima reklame za vaše vlastito energetsko piće, Šondi je zvezda sopstvenog rijaliti šoua, a Džoni Utoka postao je medijska maskota bande. Samo je bilo pitanje vremena kada će neko poželeti da otme Saintsima ono za šta su se godinama borili. Taj „neko” je globalna kriminalna organizacija po imenu Sindikat. Nakon što odbijete da budete lakeji Sindikata i sledstvenog vatrenog obračuna, više niste u Stilvoteru nego u većem Stilportu. Uz to vam je ispražnjen i debeli bankovni račun. No, iako više niste na domaćem terenu, vreme je da se vratite korenima, preuzmete Stilport od tri bande koje ga kontrolišu i osvetite se Sindikatu. Džoni Utoka nije poginuo uzalud! Mehanika igre tradicionalno se drži sandbox kanona, tj. i ovde imamo kombinaciju akcije i vožnje u trećem licu. Sem toga, na snazi je i klasičan model preuzimanja teritorija u gradu od suparničkih frakcija. Ono što izdvaja Saints Row iz gomile zombija koji pokušavaju da imitiraju GTA je preterivanje sa žanrovskim klišeima, nasiljem, seksom – sve je odvrnuto do daske. Saints Rowu ništa nije sveto, ništa nije tabu. Apsolutno sve je na tapetu za parodiranje. Na taj način stvorena je čudna, gotovo nadrealna atmosfera. Dok igrate ovu igru nećete pratiti opasnu, akcionu, krimi ili noir priču. Saints Row vam pruža nesvakidašnju priliku da svoj id pustite s lanca i uživate u posledicama. Dizajneri Volitiona su na oltaru beskompromisne zabave svesno žrtvovali realnost i konvencije – sa oduševljavajućim rezultatima. Totalna anarhija i antisocijalno ponašanje ne samo da su mogući nego su poželjni, jer vam svaka apsurdno destruktivna stvar koju radite donosi poštovanje u bandi. Ovaj resurs, koji je u prethodnim delovima otključavao nove misije, sada funkcioniše kao iskustvo. Više respekta – veći nivo. Sa svakim nivoom otključavaju se nova unapređenja, kako vašeg lika tako i bande. Da biste ih aktivirali, morate da deo novca koji zarađujete potrošite na svaki mogući amoralan i kriminalan način. Novac trošite još i na kupovinu i unapređivanje oružja i vozila. Tu su i odela, šminka i modni dodaci, a sve to samo pomaže u podizanju reputacije. Pored misija koje prate otkačenu centralnu radnju, tu su i dodatne aktivnosti kojima možete da steknete poštovanje i novac, kao što su organizovani napadi na lokacije u vlasništvu protivničkih bandi ili jednostavno lutanje gradom i pravljenje nasumičnog haosa. Sistem za dizajniranje sopstvenog lika je još jedan deo prepun kvalitetnog humora, a toliko je detaljan da samo u tom delu igre možete da se gubite satima. Ako ikada poželite da promenite fizički izgled ili pol svog lika, u Stilportu su plastični hirurzi koji će vam izaći u susret. Muzika je jedina tradicionalna komponenta ovog žanra, koja je u Saints Rowu maksimalno ispoštovana. Na osam radio-stanica koje slušate dok ste u vozilima vrti se skoro dve stotine poznatih pesama, što modernih, što klasičnih, u najširem smislu. AI lutajućih prolaznika i dalje je epski glup kao u prethodnim delovima, ali na to možete da gledate na dva načina – s jedne strane, ma koliko problema i policije navučete na vrat, sve vam je oprošeno nakon samo nekoliko sekundi u skloništu; s druge strane, ako ste već rešili da u lep, sunčani suton provozate svoj drečavoljubičasti (i laserima naoružani) tenk kroz centar grada, onaj ko se ne skloni s puta je, realno, sam kriv.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Novo prošireno izdanje koje čine DVE knjige! Prva knjiga sadrži sledeća poglavlja: Hemija i fizika, Biologija i Patologija, dok će druga knjiga imati dva poglavlja: Filozofija i Moj život između dva sveta. Ovo delo nastajalo je u periodu od jedne decenije. U ovoj knjizi autor nam govori o svom životu, svojim osećanjima, o svojoj borbi sa bolešću i daje svoje lične poglede na medicinsku nauku, kako tradicionalnu tako i onu alternativnu. Autor nam u ovoj knjizi govori kako je za njega Nikola Tesla i početak i kraj. U knjizi nam autor objašnjava kakav je uticaj imao Nikola Tesla na njega jer je Tesla bio taj koji je dokazao postojanje bioloških polja. U knjizi se autor osvrće i na takozvanu teslijansku medicinu: Postoje dokazi iz 19. veka o mađarskom oficiru čiji su konji bili zdraviji od ostalih, manje su se razbolevali, bili su uspešniji na trkama i ispostavilo se da taj oficir deluje svojom energijom na stanje svojih konja. Završio je kasnije u Americi negujući bolesne konje. To je taj efekat koji imate na druge ljude. Poznata je i Japanka koja živi u Australiji i mogla je da učini da biljke brže rastu, da seme bude kvalitetnije. Tu je i priča o vodi, jer mi smo voda, a ne znamo mnogo o njoj. Voda jeste nosilac informacija. Reke i okeani nisu samo to. Oni su svetski kompjuteri koji prenose informacije. Ljudi se osećaju dobro kad su pored vode i vole da se kupaju. Provodimo devet meseci u utrobi majke plivajući. To su elementi povezanosti, svi smo povezani u neraskidivu celinu. Evo i nekoliko odlomaka iz knjige: Autor govori o svom životu: Ceo moj život se odvijao između dva sveta, a tako je i počeo. Moja majka je bila iz takozvane buržoaske građanske porodice, otac je bio partizan, klasičan predratni komunista. On je bio materijalan tip, majka vernica. Vrlo rano sam počeo da se interesujem za parapsihologiju i filozofiju, ali sam, s druge strane, morao da radim kako bih zaradio novac za život. Vremenom, ono što je spiritualno i duhovnost počinje da preuzima primat. Kad sam stao na noge, postao poznatiji lekar, imao više pacijenata i novca, radio u privatnoj praksi, primetio sam da mi to nije dovoljno. To što sam bolje zarađivao, vozio bolja kola nije me u potpunosti ispunjavalo. Govori o savremenoj medicinskoj nauci Savremena medicina se obraća samo telu, leči bolest kao skup simptoma u telu, koje je skup organa. Ali telo je mnogo više od toga. Skup organa objedinjuju naša duša i naša svest, a bolesti su poremećaj protoka energije. Moto knjige je Teslina misao da o svemiru treba razmišljati kao o frekvenciji vibracija. Sve je vibracija i mi smo deo nje. Sve vibracije utiču na ostale ljude, a optimistička je ideja da možemo sami uticati na psihičko i fizičko zdravlje. O svojoj bolesti: Razboleo sam se 1995. godine i veoma se loše osećao. Niko nije znao šta mi je. Odjednom sam shvatio da je materijalni svet potpuno iščezao iz mene, postao beznačajan i da su stvari koje poseduješ besmislene, da se treba okrenuti onima koji su vam duhovno bliski jer oni koji funkcionišu na materijalnom principu prestaju da vam budu bliski. U to vreme sam drastično promenio način života, usporio, promenio prioritete. Više vremena sam posvećivao sebi, ponovo počeo da čitam knjige iz psihologije i filozofije, shvatio da postoji mnogo medicinske i naučne literature koja ljudima nije dovoljno poznata. Meni je moja bolest pomogla da promenim način razmišljanja. Tad sam bio u situaciji da niko ne može da mi uspostavi dijagnozu, loše sam se osećao, a nalazi su bili dobri. Sve mi je bilo super, samo ja nisam bio super, što je bilo veoma deprimirajuće. O zapadnoj medicini: Zapadna medicina sve leči lekovima, čak nekad i ne znamo šta je bolest. Sve o čemu pričam ja pokušavam prvo na sebi da isprobam. Vremenom sam promenio način ishrane. Radim vežbe disanja, a promenio sam i životni stav. Odlučio sam da se ne sekiram oko onog što ne mogu da promenim i onog što mi nije bitno. Volter je rekao veliku misao: "Zdrav sam jer želim to da budem". Kod lečenja pacijenata koristim tzv. neortodoksne metode, zbog čega me neki kritikuju. Suština svih savremenih bolesti je zapaljenje. Meni je to veliko otkriće od pre nekoliko godina, a skoro sve bolesti se leče na isti način - lekovima. Suština problema je u nedostatku energije u mitohondrijama i zapaljenskim promenama u tkivima, a to se leči antioksidansima i nekim drugim stvarima. Što se mene tiče, trudim se da jedem što više svežeg voća i povrća, a malo mesa. Slatkiše sam ukinuo i tek ponekad pojedem malo, a nekad sam bio ozbiljan zavisnik od čokolade. O medicini istočnjačkih kultura: Zapadnjaku je teško da razume kinesku medicinu, ali je ona iskrenija i efikasnija. Ceo život sam radio sa dosta pacijenata, a najteži su oni gde medicina ne može mnogo da uradi i koji imaju loše prognoze. Važno je da lekar ima pozitivan stav prema njima, što povećava i zdravlje pacijenta. Klasična medicina je OK, ali je vreme da se pređe na viši nivo gde ona ne može da pomogne. Naveo sam brojne primere biljaka i preparata koji mogu odlično da deluju na mnoge, čak i najteže bolesti. Taj koncept integrativne medicine u kome primenjujete principe klasične medicine sa svim onim što mislite da može biti korisno za pacijenta mi se dopada, ali je, nažalost, komplikovano za lekare. Zahtevno je i naporno jer iziskuje dodatne edukacije i usavršavanje u nečemu što je suprotno od onog što uče na fakultetu. Kad kombinujete ajuverdske biljke u lečenju rezultati su spektakularni. O ljudskoj usamljenosti: Usamljenost je veliki problem ljudi u savremenom svetu. A druženje je esencijalno za ljudsko zdravlje. Mnogo se lakše sve preživljava i podnosi u grupama. Da biste prošli kroz loš period uvek vam treba podrška drugih. Kad vam je teško i kad ste stvarno na dnu, ako vam neko ne priđe i ne pruži utehu, nadrljali ste. Kad vam je teško i kad vas neko zagrli i kaže da će sve biti u redu, 90 odsto stresa nestane. Sve je to protok životne energije. Mrtva i živa ćelija pod mikroskopom to jasno pokazuju. Energija može da se prenese, ali se savremena nauka time ne bavi. Rok isporuke 3-5 radnih dana

Novo prošireno izdanje koje čine DVE knjige Prva knjiga sadrži sledeća poglavlja: Hemija i fizika, Biologija i Patologija, dok će druga knjiga imati dva poglavlja: Filozofija i Moj život između dva sveta. Ovo delo nastajalo je u periodu od jedne decenije. U ovoj knjizi autor nam govori o svom životu, svojim osećanjima, o svojoj borbi sa bolešću i daje svoje lične poglede na medicinsku nauku, kako tradicionalnu tako i onu alternativnu. Autor nam u ovoj knjizi govori kako je za njega Nikola Tesla i početak i kraj. U knjizi nam autor objašnjava kakav je uticaj imao Nikola Tesla na njega jer je Tesla bio taj koji je dokazao postojanje bioloških polja. U knjizi se autor osvrće i na takozvanu teslijansku medicinu: Postoje dokazi iz 19. veka o mađarskom oficiru čiji su konji bili zdraviji od ostalih, manje su se razbolevali, bili su uspešniji na trkama i ispostavilo se da taj oficir deluje svojom energijom na stanje svojih konja. Završio je kasnije u Americi negujući bolesne konje. To je taj efekat koji imate na druge ljude. Poznata je i Japanka koja živi u Australiji i mogla je da učini da biljke brže rastu, da seme bude kvalitetnije. Tu je i priča o vodi, jer mi smo voda, a ne znamo mnogo o njoj. Voda jeste nosilac informacija. Reke i okeani nisu samo to. Oni su svetski kompjuteri koji prenose informacije. Ljudi se osećaju dobro kad su pored vode i vole da se kupaju. Provodimo devet meseci u utrobi majke plivajući. To su elementi povezanosti, svi smo povezani u neraskidivu celinu. Evo i nekoliko odlomaka iz knjige: Autor govori o svom životu: Ceo moj život se odvijao između dva sveta, a tako je i počeo. Moja majka je bila iz takozvane buržoaske građanske porodice, otac je bio partizan, klasičan predratni komunista. On je bio materijalan tip, majka vernica. Vrlo rano sam počeo da se interesujem za parapsihologiju i filozofiju, ali sam, s druge strane, morao da radim kako bih zaradio novac za život. Vremenom, ono što je spiritualno i duhovnost počinje da preuzima primat. Kad sam stao na noge, postao poznatiji lekar, imao više pacijenata i novca, radio u privatnoj praksi, primetio sam da mi to nije dovoljno. To što sam bolje zarađivao, vozio bolja kola nije me u potpunosti ispunjavalo. Govori o savremenoj medicinskoj nauci Savremena medicina se obraća samo telu, leči bolest kao skup simptoma u telu, koje je skup organa. Ali telo je mnogo više od toga. Skup organa objedinjuju naša duša i naša svest, a bolesti su poremećaj protoka energije. Moto knjige je Teslina misao da o svemiru treba razmišljati kao o frekvenciji vibracija. Sve je vibracija i mi smo deo nje. Sve vibracije utiču na ostale ljude, a optimistička je ideja da možemo sami uticati na psihičko i fizičko zdravlje. O svojoj bolesti: Razboleo sam se 1995. godine i veoma se loše osećao. Niko nije znao šta mi je. Odjednom sam shvatio da je materijalni svet potpuno iščezao iz mene, postao beznačajan i da su stvari koje poseduješ besmislene, da se treba okrenuti onima koji su vam duhovno bliski jer oni koji funkcionišu na materijalnom principu prestaju da vam budu bliski. U to vreme sam drastično promenio način života, usporio, promenio prioritete. Više vremena sam posvećivao sebi, ponovo počeo da čitam knjige iz psihologije i filozofije, shvatio da postoji mnogo medicinske i naučne literature koja ljudima nije dovoljno poznata. Meni je moja bolest pomogla da promenim način razmišljanja. Tad sam bio u situaciji da niko ne može da mi uspostavi dijagnozu, loše sam se osećao, a nalazi su bili dobri. Sve mi je bilo super, samo ja nisam bio super, što je bilo veoma deprimirajuće. O zapadnoj medicini: Zapadna medicina sve leči lekovima, čak nekad i ne znamo šta je bolest. Sve o čemu pričam ja pokušavam prvo na sebi da isprobam. Vremenom sam promenio način ishrane. Radim vežbe disanja, a promenio sam i životni stav. Odlučio sam da se ne sekiram oko onog što ne mogu da promenim i onog što mi nije bitno. Volter je rekao veliku misao: "Zdrav sam jer želim to da budem". Kod lečenja pacijenata koristim tzv. neortodoksne metode, zbog čega me neki kritikuju. Suština svih savremenih bolesti je zapaljenje. Meni je to veliko otkriće od pre nekoliko godina, a skoro sve bolesti se leče na isti način - lekovima. Suština problema je u nedostatku energije u mitohondrijama i zapaljenskim promenama u tkivima, a to se leči antioksidansima i nekim drugim stvarima. Što se mene tiče, trudim se da jedem što više svežeg voća i povrća, a malo mesa. Slatkiše sam ukinuo i tek ponekad pojedem malo, a nekad sam bio ozbiljan zavisnik od čokolade. O medicini istočnjačkih kultura: Zapadnjaku je teško da razume kinesku medicinu, ali je ona iskrenija i efikasnija. Ceo život sam radio sa dosta pacijenata, a najteži su oni gde medicina ne može mnogo da uradi i koji imaju loše prognoze. Važno je da lekar ima pozitivan stav prema njima, što povećava i zdravlje pacijenta. Klasična medicina je OK, ali je vreme da se pređe na viši nivo gde ona ne može da pomogne. Naveo sam brojne primere biljaka i preparata koji mogu odlično da deluju na mnoge, čak i najteže bolesti. Taj koncept integrativne medicine u kome primenjujete principe klasične medicine sa svim onim što mislite da može biti korisno za pacijenta mi se dopada, ali je, nažalost, komplikovano za lekare. Zahtevno je i naporno jer iziskuje dodatne edukacije i usavršavanje u nečemu što je suprotno od onog što uče na fakultetu. Kad kombinujete ajuverdske biljke u lečenju rezultati su spektakularni. O ljudskoj usamljenosti: Usamljenost je veliki problem ljudi u savremenom svetu. A druženje je esencijalno za ljudsko zdravlje. Mnogo se lakše sve preživljava i podnosi u grupama. Da biste prošli kroz loš period uvek vam treba podrška drugih. Kad vam je teško i kad ste stvarno na dnu, ako vam neko ne priđe i ne pruži utehu, nadrljali ste. Kad vam je teško i kad vas neko zagrli i kaže da će sve biti u redu, 90 odsto stresa nestane. Sve je to protok životne energije. Mrtva i živa ćelija pod mikroskopom to jasno pokazuju. Energija može da se prenese, ali se savremena nauka time ne bavi.

Novo prošireno izdanje koje čine DVE knjige! Prva knjiga sadrži sledeća poglavlja: Hemija i fizika, Biologija i Patologija, dok će druga knjiga imati dva poglavlja: Filozofija i Moj život između dva sveta. Ovo delo nastajalo je u periodu od jedne decenije. U ovoj knjizi autor nam govori o svom životu, svojim osećanjima, o svojoj borbi sa bolešću i daje svoje lične poglede na medicinsku nauku, kako tradicionalnu tako i onu alternativnu. Autor nam u ovoj knjizi govori kako je za njega Nikola Tesla i početak i kraj. U knjizi nam autor objašnjava kakav je uticaj imao Nikola Tesla na njega jer je Tesla bio taj koji je dokazao postojanje bioloških polja. U knjizi se autor osvrće i na takozvanu teslijansku medicinu: Postoje dokazi iz 19. veka o mađarskom oficiru čiji su konji bili zdraviji od ostalih, manje su se razbolevali, bili su uspešniji na trkama i ispostavilo se da taj oficir deluje svojom energijom na stanje svojih konja. Završio je kasnije u Americi negujući bolesne konje. To je taj efekat koji imate na druge ljude. Poznata je i Japanka koja živi u Australiji i mogla je da učini da biljke brže rastu, da seme bude kvalitetnije. Tu je i priča o vodi, jer mi smo voda, a ne znamo mnogo o njoj. Voda jeste nosilac informacija. Reke i okeani nisu samo to. Oni su svetski kompjuteri koji prenose informacije. Ljudi se osećaju dobro kad su pored vode i vole da se kupaju. Provodimo devet meseci u utrobi majke plivajući. To su elementi povezanosti, svi smo povezani u neraskidivu celinu. Evo i nekoliko odlomaka iz knjige: Autor govori o svom životu: Ceo moj život se odvijao između dva sveta, a tako je i počeo. Moja majka je bila iz takozvane buržoaske građanske porodice, otac je bio partizan, klasičan predratni komunista. On je bio materijalan tip, majka vernica. Vrlo rano sam počeo da se interesujem za parapsihologiju i filozofiju, ali sam, s druge strane, morao da radim kako bih zaradio novac za život. Vremenom, ono što je spiritualno i duhovnost počinje da preuzima primat. Kad sam stao na noge, postao poznatiji lekar, imao više pacijenata i novca, radio u privatnoj praksi, primetio sam da mi to nije dovoljno. To što sam bolje zarađivao, vozio bolja kola nije me u potpunosti ispunjavalo. Govori o savremenoj medicinskoj nauci Savremena medicina se obraća samo telu, leči bolest kao skup simptoma u telu, koje je skup organa. Ali telo je mnogo više od toga. Skup organa objedinjuju naša duša i naša svest, a bolesti su poremećaj protoka energije. Moto knjige je Teslina misao da o svemiru treba razmišljati kao o frekvenciji vibracija. Sve je vibracija i mi smo deo nje. Sve vibracije utiču na ostale ljude, a optimistička je ideja da možemo sami uticati na psihičko i fizičko zdravlje. O svojoj bolesti: Razboleo sam se 1995. godine i veoma se loše osećao. Niko nije znao šta mi je. Odjednom sam shvatio da je materijalni svet potpuno iščezao iz mene, postao beznačajan i da su stvari koje poseduješ besmislene, da se treba okrenuti onima koji su vam duhovno bliski jer oni koji funkcionišu na materijalnom principu prestaju da vam budu bliski. U to vreme sam drastično promenio način života, usporio, promenio prioritete. Više vremena sam posvećivao sebi, ponovo počeo da čitam knjige iz psihologije i filozofije, shvatio da postoji mnogo medicinske i naučne literature koja ljudima nije dovoljno poznata. Meni je moja bolest pomogla da promenim način razmišljanja. Tad sam bio u situaciji da niko ne može da mi uspostavi dijagnozu, loše sam se osećao, a nalazi su bili dobri. Sve mi je bilo super, samo ja nisam bio super, što je bilo veoma deprimirajuće. O zapadnoj medicini: Zapadna medicina sve leči lekovima, čak nekad i ne znamo šta je bolest. Sve o čemu pričam ja pokušavam prvo na sebi da isprobam. Vremenom sam promenio način ishrane. Radim vežbe disanja, a promenio sam i životni stav. Odlučio sam da se ne sekiram oko onog što ne mogu da promenim i onog što mi nije bitno. Volter je rekao veliku misao: "Zdrav sam jer želim to da budem". Kod lečenja pacijenata koristim tzv. neortodoksne metode, zbog čega me neki kritikuju. Suština svih savremenih bolesti je zapaljenje. Meni je to veliko otkriće od pre nekoliko godina, a skoro sve bolesti se leče na isti način - lekovima. Suština problema je u nedostatku energije u mitohondrijama i zapaljenskim promenama u tkivima, a to se leči antioksidansima i nekim drugim stvarima. Što se mene tiče, trudim se da jedem što više svežeg voća i povrća, a malo mesa. Slatkiše sam ukinuo i tek ponekad pojedem malo, a nekad sam bio ozbiljan zavisnik od čokolade. O medicini istočnjačkih kultura: Zapadnjaku je teško da razume kinesku medicinu, ali je ona iskrenija i efikasnija. Ceo život sam radio sa dosta pacijenata, a najteži su oni gde medicina ne može mnogo da uradi i koji imaju loše prognoze. Važno je da lekar ima pozitivan stav prema njima, što povećava i zdravlje pacijenta. Klasična medicina je OK, ali je vreme da se pređe na viši nivo gde ona ne može da pomogne. Naveo sam brojne primere biljaka i preparata koji mogu odlično da deluju na mnoge, čak i najteže bolesti. Taj koncept integrativne medicine u kome primenjujete principe klasične medicine sa svim onim što mislite da može biti korisno za pacijenta mi se dopada, ali je, nažalost, komplikovano za lekare. Zahtevno je i naporno jer iziskuje dodatne edukacije i usavršavanje u nečemu što je suprotno od onog što uče na fakultetu. Kad kombinujete ajuverdske biljke u lečenju rezultati su spektakularni. O ljudskoj usamljenosti: Usamljenost je veliki problem ljudi u savremenom svetu. A druženje je esencijalno za ljudsko zdravlje. Mnogo se lakše sve preživljava i podnosi u grupama. Da biste prošli kroz loš period uvek vam treba podrška drugih. Kad vam je teško i kad ste stvarno na dnu, ako vam neko ne priđe i ne pruži utehu, nadrljali ste. Kad vam je teško i kad vas neko zagrli i kaže da će sve biti u redu, 90 odsto stresa nestane. Sve je to protok životne energije. Mrtva i živa ćelija pod mikroskopom to jasno pokazuju. Energija može da se prenese, ali se savremena nauka time ne bavi.

Detalji predmeta Stanje Polovno Yoga - odlično očuvano, pun kolor, tvrd povez, veći format JOGA – KRATKI VODIČ ZA POČETNIKE Verovatno ste čuli da se za velik broj zdravstvenih problema preporučuje joga kao odlično sredstvo za poboljšanje funkcija organizma i borbu protiv stresa i anksioznosti – nusprodukata vremena u kojem živimo. Ako niste imali priliku da se do sada uverite u delotvornost joge, ostaje vam da sami proverite koliko je efikasna i korisna za vas. O dobrobitima joge su napisane brojne knjige i desetine hiljada radova potkrepljenih istraživanjima i studijama. Istraživanja su pokazala da je joga blagotvorna tehnika vežbanja i da je treba uvrstiti u svakodnevni život radi očuvanja i poboljšanja fizičkog i psihičkog zdravlja. Za one koji bi da prvo nešto saznaju o jogi pa tek onda porazmisle o praktičnim koracima i vežbanju, pripremili smo ovaj tekst kao neku vrstu smernica i početnih informacija koje bi trebalo da znate pre nego što zakoračite u svet praktikovanja joge. Žena sedi na obali mora u lotos položaju. Sunce zalazi i more je mirno. Kratka istorija joge Joga vodi poreklo iz Indije, a predanje kaže da je nastala pre više hiljada godina kao rezultat traganja indijskih mudraca za odgovorima na pitanja: ko smo, šta radimo u ovom svetu i koja je uopšte svrha života. Dakle, ista pitanja koje su i antički mislioci postavljali. Kao da su se dogovarali. Znanja do kojih su drevni mudraci došli je, opet po predanju, sistematizovao, korigovao i zapisao „otac moderne joge“ Patanđali u tekstovima pod nazivom Joga Sutre. Inače, reč joga potiče iz sanskrita i znači sjedinjenje. Joga stiže na zapad Na Zapad, tačnije u Ameriku, jogu je doneo Svami Vivekananda, 1893. godine. Zanimljivo je istaći da su njegov rad i pojašnjenja određenih segmentima drevnih indijskih spisa bili inspiracija i Nikoli Tesli, sa kojim se Vivekananda više puta susreo za vreme boravka u SAD. Nešto kasnije, 1920. godine na zapad stiže i Paramhansa Jogananda koji je podučavao krija jogu, a narednih decenija dolaze i mnogi drugi jogini i gurui šireći jogu. Sedamdesetih godina dvadesetog veka joga je stekla veliku popularnost zahvaljujući Bitlsima a naročito je Džordž Harison izražavao svoje oduševljenje i ljubav prema jogi. Na prostore bivše Jugoslavije joga je stigla u drugoj polovini prošlog veka da bi osamdesetih godina već bilo moguće vežbati jogu i u Beogradu i to pod vođstvom čuvene balerine Jasmine Puljo. Poslednjih dvadeset godina joga je postala veoma popularna tako da postoji veliki broj joga centara i grupa različitih stilova joge i u našoj zemlji. Svake godine se 21. juna svuda u svetu pa i u Srbiji, prigodnim aktivnostima na otvorenom, obeležava Međunarodni dan joge. Joga ili joge – pitanje je sad Mnogi misle da postoji samo jedan stil joge i da nema veze šta se vežba, bitno je da znoj lije i da se bolje osećamo. U stvari i te kako je važno znati šta je šta u jogi i šta se tačno radi. Da biste lakše pratili nastavak teksta i bolje razumeli druge tekstove o ovoj temi, objasnićemo nekoliko osnovnih termina i detaljnije opisati šta predstavlja temelj joge kakvu poznajemo. Asane i pranajama Vežbanje joge se temelji na izvođenju asana i pranajame. Asana potiče od sanskritske reči aas što znači „sesti“ ili „biti“, tako da asana predstavlja određenu pozu ili način sedenja. Svaka asana ima svoj naziv na sanskritu i ako vam sanskrit nije blizak (a verujemo nije), polomićete jezik dok izgovorite nazive asana (recimo probajte: bharadvajasana – to je na našem jeziku uvrtanje, ili dhanurasana – čamac… ). Dakle, kada se prevedu, imena asana je lako zapamtiti jer su nam nazivi u suštini dobro poznati: lotos, mačka, pas koji gleda dole, kobra, sveća, itd… Svaka asana ima svoju simboličnu priču i poruku koju šalje, jer je na taj način lakše i zapamtiti određenu pozu i poruku (jednu takvu bajkovitu priču možete naći i u DODATKU 1 na kraju teksta.) Disanje Drugi stub u temelju joge je Pranajama – tj. disanje. Pranajama potiče od dve reči – prana što znači dah, energija, snaga ili životna energija i ajama što znači dužina, obuzdavanje, širenje ili istezanje, a u jogi označava način disanja koji ima za cilj kontrolu uma. Drevni jogiji su verovali da svaki čovek ima ograničen broj udaha i izdaha i da sporije disanje produžava život. Postoji veliki broj različitih tehnika disanja koje se primenjuju uz asane a koriste se u zavisnosti na to šta se želi postići. Jedna vrsta disanja kada treba da se opustite, druga da pokrenete telo i bodrost duha… Mudre Ako ste se ikada pitali zašto oni koji vežbaju jogu drže prste na određeni način, evo prilike da i to saznate. To što ste videli se zove mudra i ona je sastavni element vežbanja joge. U prevodu sa sanskrita, reč mudra znači „pečat“ ili „znak“. Jedna od najpoznatijih mudri je anjali mudra (poznata i kao namaskar mudra) – sklopljene šake na grudima ili molitveni položaj, kao znak tradicionalnog pozdravljanja u Indiji. Inače, zanimljivo je da su mudre sastavni element indijskog plesa. Ovaj simbolični gest se izvodi rukama i prstima, a u jogi se najčešće koristi uz vežbe disanja i u meditaciji i ako se pravilno i dovoljno dugo primenjuju imaju povoljan efekat na zdravlje. ruka i kolene gde je ruka sklopljena u mudru Vrste joge Vremenom je nastao veliki broj različitih stilova joge zavisno od toga koje asane i pranajame su dominantne u vežbanju i ovde ćemo predstaviti neke od njih. Najpoznatija i najrasprostranjenija na našim prostorima je hatha (hata) joga, kojom se na sanskritu označava položaj tela. Na Zapadu se pod tim terminom označavaju svi stilovi joge čiju osnovu predstavljaju asane. Hata joga primenjuje klasičan pristup u vežbanju joga – kombinacija disanja i poza i najbolji je izbor za početnike. Primer seta vežbi primerenih svakome, možete naći u DODATKU 2 teksta. Stilovi joge Vinjasa joga se zasniva na sinhronizaciji pokreta i disanja. Smatra se slobodnim stilom joge pošto nema unapred utvrđenog redosleda izvođenja asana već ih na licu mesta određuje instruktor. Spada u grupu težih stilova pa očekujte da se preznojite ako je odaberete. Ijinger joga je fokusirana na preciznost pokreta i poze se izvode uz kontrolu daha i određenih rekvizita. Ovaj stil joge je dobar za osobe koje su imale povrede i kojima je potreban postepen i metodičan pristup. Aštanga joga – na sanskritu aštanga znači „osam udova“. Ovaj stil joge uključuje fizički veoma zahtevne asane (a to hoće da boli) i sasvim sigurno nije najbolji izbor za početnike. Bikram joga – poznata i kao „vruća“ joga jer se vežba u prostoriji u kojoj je temperatura 40 stepeni! Sastoji se od 26 asana koje se rade na svakom času i ovaj stil joge nije samo relaksacija već ima i elemente fizičkog treninga, tj. poprilično je naporna. Ako se odlučite za ovaj stil joge sigurno ćete se znojiti – jednostavno rečeno: vruće je i teško. Kundalini joga obuhvata poze i vežbe disanja u svrhu podizanja kundalini energije za koju kažu da je sklupčana i zarobljena u dnu kičme. Vežbe su dinamične, intenzivne i uključuju ponavljanje određenih slogova (mantre) i meditaciju. Zanimljivo je da se čuveni psiholog Karl Gustav Jung, bavio proučavanjem baš kundalini joge. On je prvi istraživač koji je istočnjačku duhovnu filozofiju povezivao sa psihologijom Zapada pa je tako i nastala njegova poznata knjiga: „Psihologija kundalini joge“. Popularno i smešno Danas je veoma popularna i lebdeća joga gde se vežbači nalaze u rastegljivim ležaljkama koje vise sa plafona prostorije i koje omogućavaju da se i veoma kompleksne vežbe lako izvode. Takođe, mora se spomenuti i joga smeha. Ne, nije šala – i takva joga postoji. I takođe ima svoje asane i poze i možete je isprobati bukvalno odmah. Klip sa uputstvima – doduše na engleskom – je u DODATKU 3. Ali, kada joga smeha u pitanju – jezik nije problem, radite ono što vidite na klipu i dobro se zabavite. Pored gore spomenutih postoje i: Radža („kraljevska“) joga, Krija joga, Svara joga, pa Bakti joga, Karma joga… i još nekoliko desetina stilova, ali ovde moramo da stavimo tačku da se priča ne rasprši. Kako vežbati jogu Veliki broj vežbača danas ne vežba jogu u skladu sa stanjem i mogućnostima svog tela, već većina radi iste vežbe (ili vežbe istog intenziteta što takođe nije dobro). Bolji način je izbor pouzdanog učitelja koji će znati da kaže šta je najbolje za vas, vaše trenutno stanje i životni stil. Cilj joge nije samo da vam pomogne da postignete lep oblik tela i poboljšate kondiciju već i da postignete unutrašnji mir, emocionalnu i mentalnu stabilnost. Praktično, sve ono što je potrebno za uspešno suočavanje sa ubrzanim životnim stilom današnjice i problemima koje on nosi. Zato je individualni pristup jako bitan i zato joga nije takmičarska disciplina već svako napreduje svojim tempom. Na početku, bitno je strpljenje i plan Oni koji su na samom početku i nisu imali nikakvog iskustva u vežbanju joge, treba da daju sebi tri meseca upornog rada da bi videli rezultate. Ima ljudi koji i nakon prvog časa joge imaju dobra iskustva i osećaju dobrobit vežbanja. Sve u svemu, kao što je spomenuto, individualnost je presudna pa treba imati u vidu životno doba i stanje u kome se nalazite. Zato pronađite joga centar ili studio u vašoj blizini, ili instruktora koji vam odgovara za individualne časove kod kuće ili online i počnite da vežbate. Taj praktični korak se jedino računa i to je istinsko ulaganje u kvalitet svog života i zdravlja. četiri žene na času izvode joga pozu kobre Joga i zdravlje A sada da obratimo pažnju na zdravstvene probleme i kako joga pomaže u promovisanju boljeg zdravlja. Iako je vežbanje, konkretno hatha joge (najpopularnije na našim prostorima) dobro za ceo organizam, najveće koristi su primećene kod mentalnog opuštanja, kao i poboljšanja funkcionalnosti i smanjenjenja bola kod degenerativnih stanja. Rađen je veliki broj studija na temu dobrobiti koje vežbanje joge donosi, a istraživači su doši do nepobitnih zaključaka da joga: Pomaže smanjenju zapaljenskih procesa u organizmu; Poboljšava rad kardiovaskularnog sist

Odlomak: PREDGOVOR Pre trideset pet godina, dobio sam dopisnicu, jedno, već odavno zaboravljeno i iščezlo sredstvo za dopisivanje: tanki, žuti karton na kome je već bila odštampana poštanska marka – žućkasto-sivo i siroto, baš kao i sumorno vreme u kome smo tada živeli. Na dopisnici je pisaćom mašinom bilo otkucano da me na razgovor u Novi Sad, poziva Draško Ređep, tadašnje kritičarsko i uredničko ime u velikoj modi. Seo sam određenog dana na jutarnji voz i gledao kroz mutna stakla jesenji ravničarski predeo po kome je sipela dosadna, panonska kiša. Obožavam vozove. U njima sam učio prve strane reči sa mesinganih tablica ispod prozora: Ne pas se pencher en dehors de la fenktre! Nicht hinaus lehnen! E perikoloso sporgersi! U toaletu je pisalo, na svim važnijim jezicima, da je zabranjena upotreba za vreme zadržavanja u stanici. Srednja Evropa! Te reči, izlivene u mesingu, zvučale su tajanstveno; iz njihove ortografije, kao da je bilo izliven spomenik Middle Europe -u, za kojom smo bezuspešno čeznuli: romantika Orijent-ekspresa Agate Kristi, romani Viki Baum o dalekim, luksuznim hotelima, Kafka i Muzil, Frojd i Šenberg, Gustav Klimt i Egon Šile – grmljavina točkova tog voza, koji je putovao na sever (možda čak i do Pešte!), posedovala je ritam najuzbudljivijih, dramatičnih deonica simfonija Gustava Malera. Pustio sam vodu, mada je voz stajao u Inđiji. Bio sam, kao i obično tih godina, bez prtljaga, sa rukama u džepovima. Izvadio sam ih tek u Matici srpskoj, gde me je, neobično učtivo, dočekao Draško Ređep, jedan fini mladi gospodin, već umoran od mnogih susreta sa znamenitim nadrealistima i piscima trotomnih saga o budenbrokovskoj propasti starih vojvođanskih porodica. Kao da ga sad vidim; u dobro skrojenom sivom odelu sa kravatom, okruženog, nekim, izgleda, veoma zaposlenim ljudima iz sveta knjiga. Pred njim je, dakle, stajao mlad beogradski novinar, tek izašao iz kaznenog vinkovačkog puka, gde su ga poslali zbog toga što je slušao američki džez i tako kvario omladinu. Mršav, sa očima koje još nisu izgubile sjaj, u kojima se caklila nada da se očekuje čudo, i sa izvesnom, istina malom, reputacijom čije je kratke priče tek poneko primećivao. Stigao sam iz grada u kome su urednici pili, uglavnom, rubinov vinjak i svima govorili ti, i bio pomalo zapanjen što mi se jedan, tako ugledan novosadski gospodin, obraća sa vi. Ostali smo na vi do dana današnjeg. Ukratko, pošto sam bio poslužen čajem, Draško Ređep mi je saopštio da očekuje moj rukopis, jer je tada bio urednik edicije „Prva knjiga”. Ko bi bio objavljen tamo, mogao je biti siguran da ga očekuje velika budućnost, ali ja nisam imao knjigu, a nisam imao ni nameru da je ikada napišem. U čistoj samoodbrani, da preživim, pisao sam, uglavnom, za novine i časopise, a bilo mi je izvedeno i nekoliko radio-drama koje su, istina, otišle u (v)etar. I, eto, stajao sam pred literarnim žrecom, koji je imao moć da dodeljuje svete korice raskupusanim svežnjevima početničkih rukopisa. Novinari, inače, beže od korica, kao đavo od krsta, mada među njima ima mnogo rasnijih pisaca nego među zvaničnim književnicima, u to vreme, već ukoričenim u teška siva odela sa hemijskim olovkama u džepovima i poučnim značkama na reverima. Ukratko, obećao sam Drašku Ređepu, da ću mu svakako doneti svoju prvu knjigu, a evo, donosim mu (nadam se, ne) poslednju. Istina, malo kasnim sa obećanim rukopisom, ali šta je to trideset pet godina za književnost! Kome je danas važno, i ko zna, da li su se Kamijeve Sveske ili Andrićevi Znakovi pored puta (ne padajući mi na pamet da se poredim sa tim velikanima), pojavili dvadeset ili trideset godina pre ili kasnije? Zar je to uopšte važno?Važno je jedino to, da sam posle trideset i pet godina, na izvesno vreme, povratio ono dragoceno, već odavno izgubljeno uzbuđenje sa kojim se piše prva knjiga. Ima li većeg honorara od tog osećanja?U ovoj knjizi, Od istog pisca, sakupljeno je mnogo toga što mi se dešavalo poslednjih pola veka; neki zvukovi, neke rečenice, neke misli, neka lica i događaji, a pre svega, onaj sjaj u očima i ona davna nada da ću jedanput i ja steći korice dok sam pisao ove odlomke ili ih govorio u pera, mikrofone i kamere novinara čije sam listove nadživeo. Evo, umesto sa svetlosmeđom, donosim Ređepu ovaj rukopis sa potpuno belom kosom, nadajući se da će mi se u toploj redakciji „Prometeja” otopiti sneg sa nje i da ću ponovo biti svetlosmeđi momak od pre trideset pet godina. Gospodine Ređep, izvinite što malo kasnim, ali znate već naše vozove i mostove, koji su navikli da budu često rušeni.

Detalji predmeta Stanje Polovno Vrlo dobro očuvano Аутор - особа Rajčić, Biserka, 1940- = Рајчић, Бисерка, 1940- Наслов Moj Krakov : iz kulturne arheologije grada / Biserka Rajčić Врста грађе књига Језик српски Година 2006 Издање 1. izd. Издавање и производња Novi Sad : Stylos, 2006 (Novi Sad : AMB grafika) Физички опис 257 str. ; 21 cm Збирка Biblioteka Pisma, ipak stigla ; ǂknj. ǂ1 Садржај S a d r ž a j: Zlatna krakovska jesen (5-8); "To je, zapravo, Poljska---" (9-12); Vavel (13-27); Bona sforca (28-45); Dama s hermelinom (46-61); Matejkov Krakov (62-84); Krakov Vispjanjskog (85-105); "Svadba" posle sto godina (106-108); Helena Modžejevska (109-123); Mladopoljska kafana (124-136); Olga Boznanjska (137-146); Galicija (147-178); Marija i Kornel (179-197); Tajna zvana Kantor (198-200); Poludeli Krakov (2001-216); Krupnjiča 22 (217-228); Vislava Šimborska - tako malo stihova, a tako mnogo poezije (229-231); "Pivnica pod baranami" ili o građanskoj neposlušnosti (232-240); Proslava Mrožekovog 70. rođendana (241-243); Zbignjev Prajsner - mag ili šarlatan (244-247); Kratak pogovor za "Moj Krakov" (249-256). ISBN 86-7473-233-X (broš.) 978-86-7473-233-5 Напомене Tiraž 500. Предметне одреднице Матејко, Јан, 1838-1893 Виспјањски, Стањислав, 1869-1907 Моџејевска, Хелена, - Бознањска, Олга, 1865-1940 Филипович, Корнел, 1913-1990 Кантор, Тадеуш, 1915-1990 Шимборска, Вислава, 1923- Мрожек, Славомир, 1930- Прајснер, Збигњев, - Краков -- Културна историја Пољска УДК 930.85(438.31) 821.163.41-94 Moj Krakov, Biserka Rajčić Novu knjigu Bisereke Rajčić "Moj Krakov" objavila je izdavačka kuća Stylos iz Novog Sada. U ovoj nesvakidašnjoj kulturnoj arheologiji jednog od najzanimljivijih gradova Poljske, prevodilac i pisac Biserka Rajčić, otkriva nam skrivene meandre ovog mesta. Na jučerašnjoj promociji u galeriji Artget, Biserka Rajčić je istakla: "Dobro poznajem Krakov i činilo mi se da ću lako pisati o njemu. No, dugo mi se nije otvarao, kako bi to rekao jedan od mojih omiljenih autora, Jan Kot, ili nije onako kako sam ja želela, pošto sam za svaku temu tražila jači povod da bih je obradila. Obično istraživanje započinjem od nekakve sitnice, a završavam velikim krugom oko teme... Recimo, dovoljne su mi bile fotografije Matejka u njegovom Muzeju pa da rekonstruišem njegov život i stvaralaštvo i povežem ih sa epohom u kojoj je živeo. O Olgi Boznanjskoj sam napisala tekst zahvaljujući dopisnici Draška Ređepa iz Pariza, u kojoj me obaveštava da je u poljskim kulturnom centru video izložbu portreta Boznanjske. O Leonardovoj Dami s hermelinom, koja se nalazi u Muzeju Čartoriski, odlučila sam da pišem zbog nemogućnosti da je vidim kada sam to želela". No, ovo je samo deo korpusa tema o kojima govori Biserka Rajčić u delu "Moj Krakov". Čitaoca ovde očekuju i napisi posvećeni Šimborskoj, autodidakti, poljskom kompozotoru Zbignjevu Prajsneru, Heleni Modžejevskoj, Mrožeku...Posle "Poljske civilizacije", evo i novih pisama čitaocima od Biserke Rajčić, koja je ovom knjigom još jednom čvršće povezala poljsku i srpsku kulturu, darujući obe. S. Domazet Knjige Pisma iz Praga (1999), Prometej Novi Sad [3] Sadržaj: Nostalgija (U Pragu, 26. avgust 1992) Izlet u Lane (U Beogradu, 30. septembar 1992) Jen – nestašno predsednikovo dete (Viktoru Fišlu, U Beogradu, 5. oktobar 1992) Braća Čapek (Stanislavi Sikorovoj, U Beogradu, 21. oktobar 1992) Hašekov Prag (U Beogradu, 28. oktobar 1992) Moj jevrejski Prag ( Ireni Venigovoj, U Beogradu, 12. oktobar 1992) Alhemičarski Prag (Ivani Milankovoj, U Beogradu, 20-28. februar 1993) Nadrealistički Prag (Vladimiru Pištalu i Mirjani Živković, U Beogradu, u decembru 1992) Ivan Svitak – moj vodič po disidentskom Pragu (U Beogradu, 10. decembar 1992) Lavirint sveta i raj srca (Uspomeni na Jana Patočku, U Beogradu, 23. januar 1994) Patočkin Prag ( U Beogradu, 1. oktobar 1994) Milenin Prag ( U Beogradu, 27. decembar 1993) Marinin Prag (Miladi Nedvjedovoj i Galini Vanječkovoj, U Beogradu, 12. oktobar 1994) Klementinum (U Beogradu, 13. mart 1994) Kubistički Prag (Drašku Ređepu, U Beogradu, mart-april 1996) Nekoliko napomena o Pismima iz Praga ( U Beogradu, 19. januar 1997) Prag, u množini / Draško Ređep (Novi Sad, mart 1997) Poljska civilizacija (2003), Geopoetika Beograd. ISBN 978-86-7666-000-1 COBISS.SR 106048780 Šopen, Žorž Sand i njena deca, radiodrama, (2005), štampano izdanje Matica srpska Novi Sad Moj Krakov (2006), AMB grafika Novi Sad. ISBN 978-86-7473-233-5 COBISS.SR 210596615 Sadržaj: Zlatna krakovska jesen, To je, zapravo, Poljska, Vavel, Bona Sforca, Dama s hermelinom, Matejkov Krakov, Krakov Vispjanjskog, "Svadba" posle sto godina, Helena Modžejevska, Mladopoljska kafana, Olga Boznanjska, Galicija, Marija i Kornel, Tajna zvana Kantor, Poludeli Krakov, Krupnjiča 22, Vislava Šimborska – tako malo stihova, a tako mnogo poezije, "Pivnica pod baranami" ili o građanskoj neposlušnosti, Proslava Mrožekovog 70. rođendana, Zbignjev Prajsner – mag ili šarlatan, Kratak pogovor za "Moj Krakov". Imago Poloniae, Beograd, Treći trg, 2014.[4]ISBN 978-86-6407-001-0. Radio drame Šopen, Žorž Sand i njena deca (2005), premijera 21. maj 1984, Dramski program radio Beograda Karol Šimanovski ili gorka slava (2011) u radiodramskom programu Radio Beograda Prevodilački rad Najlonski mesec Jaroslav Blaškov, prevod sa slovačkog–Sarajevo Svjetlost, 1966. COBISS.SR 81548807 O torbi koja nije htela u školu Jančova Marija, prevod sa slovačkog–Beograd Mlado pokolenje, 1966. COBISS.SR 36183052 Zemlja ljudi, Jan Marija Gisges, prevod s poljskog– Kruševac Bagdala, 1967. SAVREMENA SLOVAČKA POEZIJA/izbor i prevod sa slovačkog–Kruševac Bagdala, 1967. Ljubav na poslednji pogled, Vladimir Rajsel, prevod sa slovačkog– Kruševac Bagdala, 1970. U ritmu korenja, Uršula Kozjol, prevod s poljskog–Kruševac Bagdala, 1972. Amatersko školovanje pasa, Antonji Bžeziha, prevod s poljskog–Beograd Nolit, 1979. COBISS.SR 23208460 RELIGIOZNI OBREDI, OBIČAJI I SIMBOLI, (zbornik)/prevod s poljskog–Beograd Radnička Štampa, 1980. COBISS.SR 71262732 Snoviđenja nad zalivom San Francisko Česlav Miloš, prevod s poljskog–Gornji Milanovac Dečje novine, 1982. COBISS.SR 46072583 Raport o ratnom stanju, Marek Novakovski, prevod s poljskog–Beograd Književna fabrika "MJV i deca", 1984. Građa i stil u Tolstojevom romanu "Rat i mir", Viktor Šklovski, prevod s ruskog, redaktor i pisac pogovora Novica Petković, Beograd Nolit, 1984. POLjSKO PITANjE : članci, eseji, polemike, izbor i prevod s poljskog–Beograd Radionica SIC, 1985. COBISS.SR 94408972 Pozorište esencije i drugi eseji, Jan Kot, izbor i prevod s poljskog–Beograd Prosveta, 1986. COBISS.SR 41791500 Knez tmine i dvanaest priča, Marek Novakovski, prevod s poljskog–Beograd Filip Višnjić, 1986. Gombrovič. Ferdidurke. Ferdidurkizam, prevod s poljskog–Beograd Vidici, 1987. Mala apokalipsa, Tadeuš Konvicki, prevod s poljskog– Beograd Filip Višnjić. 1987. ISBN 978-86-7363-034-2. COBISS.SR 43149319 PUT KA SOLIDARNOSTI, prevod s poljskog– Harrow (Engleska) Naša reč, 1988. Cinkarenja i druga potkazivanja, Slavomir Mrožek, prevod s poljskog–Beograd, izdavači Milan Duškov, Biserka Rajčić, 1989 Đavo u istoriji, Lešek Kolakovski, preveli s poljskog Risto Tubić, Biserka Rajčić, Franjo Rehlicky. – Banja Luka Glas, 1989. ČEŠKO PITANjE, priredila i prevod s češkog– prvo izdanje – Beograd Biblioteka Pana Dušickog. 1990. ISBN 978-86-81439-08-1. COBISS.SR 58978311 Камени поток, Јан Кот, есеји, превод с пољског–Београд Књижевне новине. 1990. ISBN 978-86-391-0021-6. COBISS.SR 430860 Sumrak estetike, Stefan Moravski, priredila i prevela s poljskog–Banja Luka Novi glas, 1990. COBISS.SR 4274439 Мислити савремену демократију: есеји, писма, интервјуи, Адам Михњик, превод с пољског–Београд Радио Б92. 1995. ISBN 978-86-7963-020-9. COBISS.SR 39884300 Evropa i postevropsko doba, Jan Patočka, prevod s češkog–Beograd Centar za geopoetiku. 1995. ISBN 978-86-82347-28-6. COBISS.SR 41355788 Транс-Атлантик, Витолд Гомбрович, превод с пољског–Београд Радио Б92. 1996. ISBN 978-86-7963-034-6. COBISS.SR 47788044 Kuća, san i dečje igre, Julijan Kornhauzer, prevod s poljskog–Ljubljana Vodnikova domačija: kulturni vikend djece iz BiH. 1996. ISBN 978-961-6208-25-3. COBISS.SR 62274572 Религија Словена, Хенрик Ловмјањски, превод с пољског–Београд Библиотека XX век: Словограф. 1996. ISBN 978-86-81493-16-8. COBISS.SR 28227340 Kraj i početak, pesme, Vislava Šimborska prevod s poljskog–Vršac Književna opština Vršac, 1996. COBISS.SR 48591884 Imperija, Rišard Kapušćinjski, prevod s poljskog–Beograd Radio B92. 1997. ISBN 978-86-7963-055-1. COBISS.SR 55731724 Missa pagana, pesme, pesme za gitaru, poeme, Edvard Stahura, prevod s poljskog–Beograd Književna omladina Srbije, 1997. COBISS.SR 51207692 Izabrane pesme, Vislava Šimborska, priredila i prevela s poljskog Biserka Rajčić, preveo s poljskog Petar Vujičić–Beograd Radio B92. 1997. ISBN 978-86-7963-050-6. COBISS.SR 50572044 Карактери и списи, Казимјеж Брандис, превод с пољског–Београд Паидеиа. 1998. ISBN 978-86-82499-63-3. COBISS.SR 64932876 Епилог олује, Збигњев Херберт, превод с пољског–Београд Радио Б92, 1998. Рођење и смрт господина Когита (поговор). ISBN 978-86-7963-095-7 COBISS.SR 69008140 Mrtva priroda s đemom, eseji, Zbignjev Herbert, prevod s poljskog–Pančevo Knjižara Prota Vasa, 1998. Herbertovi holandski apokrifi (uspomeni Petra Vujičića, u Beogradu 5. marta 1995) COBISS.SR 69653260 Сигнализам српска неоавангарда, Јулијан Корнхаузер ; превод с пољског–Ниш Просвета. 1998. ISBN 978-86-7455-403-6. COBISS.SR 69490188 Прилог биографији, Јан Кот, превод с пољског–Нови Сад Прометеј. 1998. ISBN 978-86-7639-158-5. COBISS.SR 77502220 Stipendisti vremena/Pesme, Druga zbirka pesama, Treća zbirka pesama, Četvrta zbirka pesama, Peta zbirka pesama, Područje ograničenog zadržavanja, Stipendisti vremena, Ljudi za početnike, Eva Lipska, izbor i prevod s poljskog–Vršac KOV, 1998. Eva Lipska/Biserka Rajčić COBISS.SR 59372044 Jesen s mrtvim jastrebom, Koliko prilika ima ruža, Šta je ostalo od anđela, Čas između psa i vuka, Tuga, Prutići, Davno proso, Nada s bukovim krilima,

Duhovita, otkačena, filozofska, oštroumna, kritički nastrojena, izazivačka – samo su neki od atributa koji krase knjigu Ka jugu. Broj ocena: 96 Cena sa PDV: 599 dinara Na Stanju Šifra Proizvoda: 6314 Vreme slanja: 1 - 2 radna dana Isporuka: Teritorija Cele Srbije Dostava: Kurirska služba Masa za dostavu: 0.60 kg (cena dostave) Plaćanje: Pouzećem, na Račun, onLine: Visa, Master, Dina Proizvođač: Laguna Brend: Laguna Pomoć u vezi naručivanja Postavi pitanje u vezi sa proizvodom Opšti uslovi kupovine Dodaj u Korpu ili naruči telefonom radnim danima od 9-17h 069-609-149 069-609-150 011-3047-098 SMS naručivanje naruči preko FB messenger-a ili Viber-a Karakteristike proizvoda: Ka Jugu, Dani Laferijer Ka Jugu Pisac : Dani Laferijer Format: 13 x 20 cm Izdavač : Laguna 200 strana Opis proizvoda: Ka Jugu, Dani Laferijer O knjizi : Jug. Bleštav. Čulan. Neodoljiv. Svi likovi iz ovog romana podležu njegovim čarima. Oni maštaju o njima, prepuštaju im se. Zašto ne Haiti? I evo ih, tu su. Zatočenici materijalinih vrednosti sa Zapada opijeni vrućinom, svetlošću, bojama, telima. Vlasnici barova ili poslovne žene iz Njujorka odbacuju svoje iluzije o uspehu da bi polako zakoračili u jedan novi život, u kome ih čekaju uznemirujuća otkrića. Bela tela, crna tela... Duhovita, otkačena, filozofska, oštroumna, kritički nastrojena, izazivačka – samo su neki od atributa koji krase knjigu Ka jugu. Dvojica siromašnih haićanskih imigranata u Kanadi zarađuju za život tako što spavaju s dobrostojećim belim gospođama; kad se u krevetu sastanu „crnački“ bes i „belački“ osećaj krivice, rezultat je, tvrdi autor, ravan nuklearnoj eksploziji. Ko god želi da sazna šta Crnci osećaju kad spavaju s belim ženama, treba da pročita ovu knjigu. Glavni likovi su inteligentni, duhoviti, iskreni i veoma kritički natrojeni prema judeo-hrišćanskom, „civilizovanom“ društvu za kojim, s druge strane, toliko čeznu. O piscu : Rođen u glavnom gradu Haitija, Port-o-Prensu, 17. aprila 1953. godine. Odrastao u selu Mali Goav. Radio kao novinar, što u novinama, što na radiju, da bi 1976. godine emigrirao u Kanadu. Pošto je pribežište našao u Montrealu, bavio se raznim poslovima pre nego što će zaposliti na TV Four godišnja doba kao najavljivač vremenske prognoze. U Kvebeku je počeo da radi na romanu prvencu. „Telom sam rođen na Haitiju, ali sam kao pisac rođen u Montrealu“, izjavio je tada. Njegova prva knjiga, Kako voditi ljubav sa crncem a pri tom se ne umoriti, svetlost dana ugledala je 1985. godine i izazvala pravi metež u književnoj, pa i široj javnosti Kvebeka. Odnos dominantnog i potčinjenog, etnocentrizam, seksualnost, ali i drugi tabui, žestoko su „načeti“ a stranicama Laferijerovog književnog debija. Posle ovacija koje je pobrao i gnušanja koje je morao da otrpi obnarodovavši Kako voditi ljubav sa crncem a pri tom se ne umoriti, Laferijer se sasvim posvetio pisanju. Devedesetih godina preselio se u Sjedinjene Američke Države, u Majami (Florida), gde živi sa porodicom. Svi proizvodi iz: Ljubavni romani Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Praktični priručnik koji će Vam pružiti odgovore na često postavljana pitanja: – Kako se izboriti sa jesenom potišćenošću? – Reagovanje na promene vremena; – Trudite li se oko zimnice? – Kako sastojci hrane utiču na psihičko stanje ? – Zašto bolest ? – Post kao važan korak u upostavljanju psihofizičke ravnoteže,… Post kao važan korak u uspostavljanju psihofizičke ravnoteže Često mi postavljaju pitanje koliko je koristan post. Smatram to pitanje dosta složenim, pa ću dati što sveobuhvatniji odgovor. U ovom slučaju osvrnuću se samo na jedan od aspekata posta – uzdržavanje od hrane – ne govoreći o drugim izuzetno važnim elementima koje uključuje post.Sa aspekta pravilne ishrane, pravilno sprove-deni post je veoma koristan. Pridržavanje vegetarijanske ishrane tokom značajnog broja dana u godini je ogroman napredak u odnosu na uobičajeni način ishrane. Da se vratimo u nedaleku prošlost, recimo 150 godina unazad. U to vreme veći deo stanovništva je živeo na selu, sve uglavnom radio svojim rukama, proizvodio hranu, provodeći veći deo dana u teškoj fizičkoj aktivnosti napolju, gajio stoku, većinu popravki po kući obavljao sam, gajio decu itd. što je bio veoma zdrav, prirodan život sa aspekta fizičkog i psihičkog zdravlja. Većina stanovništva nije ni mogla da priušti redovnu upotrebu mesa za mnogobrojnu porodicu, a nije ni imala tu naviku. Meso se jelo eventualno nedeljom ili praznicima, kao izuzetak (i to uglavnom sveže meso od prirodno gajene tek zaklane životinje). Uobičajene namirnice tokom cele godine bile su na različite načine pripremljene integralne žitarice, mahunarke, mlečni proizvodi, povrće i poneka voćka. Svaki obrok bio je zarađen teškim radom uz pomoć kojeg se organizam lako oslobađao i otpadaka hrane. I pored takvog dosta zdravog načina života, ljudi su redovno postili, svakako koristili nerafinisano ulje, svežu ribu iz nezagađenih izvora (van perioda posta) i uglavnom integralne žitarice, hleb, kaše i proju uz povrće. Pošto hrane nije bilo u izobilju, a trebalo je nahraniti mnogobrojnu porodicu, hrana se koristila u realnijim količinama. Još zdraviji pristup za vreme postova bio je od ogromne koristi po stanovništvo, čineći ga fizički i psihički zdravijim. A kakva je situacija sada? Imamo obilje hrane zagađene hemikalijama uz uglavnom nedovoljno fizički aktivan i veoma stresan način života, često u prilič-no neprikladnom okruženju. Uz to, veliko zagađenje životne sredine i nezdrav pristup ishrani dovode do mnogih poremećaja u funkcionisanju organizma a onda u vreme posta mnogi pokušavaju da pomognu sebi. Za vreme posta lakše je odlučiti da se isključe nezdrave namirnice iz redovne ishrane. Ostaje samo pitanje – da li su te namirnice, koje koristimo za vreme posta, zdrave? Beli hleb i proizvodi od belog i polubelog brašna, beli šećer, so, rafinisano ulje, različita konzervisana i prerađena hrana, obilje industrijski proizvedene nezdrave hrane koja nam se servira kao posna – to su samo neke od namirnica koja se uobičajeno nazivaju posnim. Koliko je to zdra-vo, verovatno dobro znate. Efekat korekcije ishrane u vreme posta bio bi neuporedivo više izražen kad bismo u tom periodu koristili zdrave namirnice. Drugo važno pitanje je šta koristimo od namirnica van perioda posta? Već sam naveo da su naši preci koristili mnogo zdraviju hranu uz mnogo zdraviji način života tokom cele godine. U hladnije doba godine, u periodu kada je bilo manje poljoprivrednih radova i kada su ljudi više slavili praznike, slave i dr. a tada se i više prejedali i često koristili alkohol – mnogo su više i postili. Dakle, naš predak se tokom cele godine relativno zdravo hranio, a u određenim periodima živeo na još zdraviji način zahvaljujući post. Šta se dešava kod savremenog čoveka? Tokom cele godine se koristi uglavnom veoma nezdrava i na nezdrav način pripremljena hrana, na prilično neodgovarajući način i uglavnom u pogrešno vreme, a post za mnoge, nažalost, iz neznanja, izgleda kao neko držanje nezdrave dijete. Pošto sad ima podatke o zdravoj ishrani, svako može da sam formira svoj način ishrane tokom godine i da razmisli o zdravijem sprovođenju postova, čime će produžiti iz-vrsnu tradiciju i učiniti sebi dobro. A evo nekih podataka o životu biblijskog naroda Jevreja, iz Solomonovog perioda. Izraelska jela u tom vremenu bila su vrlo jednostavna. Uglavnom su bila bogato začinjena belim i crnim lukom i prazilukom. Osnovna hrana bila je na različit način pripremljena: pšenica, na primer kuvana, razne kaše, sočivo, krastavci, pasulj, voće, med. Meso se jelo samo na državne i verske porodične praznike. Redovno su se koristili mlečni proizvodi od koze i ovce, vino se koristilo veoma umereno. Uz to, najveći deo vremena provodili su napolju – gde su uobičajeno i ručali i spavali na asurama. Možda će i nama poslužiti kao dobar primer iskustvo tog naroda, čiji je život toliko uticao na našu istoriju.

Odlično Retko Mensur Memo Dervišević (1. januar 1928. Brčko - 17. april 1982. Tuzla) bio je bosanskohercegovački i jugoslavenski slikar. Rane godine[uredi | uredi izvor] Osnovnu školu završio je u Bijeljini, Nižu gimnaziju u Rogatici, Učiteljsku školu u Sarajevu. Godine 1949. odlazi u Beograd gdje je upisao Filološki fakultet, odsjek jugoslavenske književnosti, ali je njegova ljubav prema slikarstvu bila odlučujući momenat u njegovom daljem formiranju. Naredne godine upisuje Akademiju likovnih umjetnosti u Beogradu, te nastavlja oba studija. Tokom studiranja radi na restauraciji srbijanskih manastira. Akademiju likovnih umjetnosti završio je 1954. godine u Beogradu u klasi profesora Mila Milunovića. Potom završava specijalizaciju iz fresko slikarstva i mozaika. Nakon diplomiranja odlazi u Sarajevo gdje živi do 1958. godine. U tom periodu primljen je u Udruženje likovnih umjetnika Bosne i Hercegovine gdje je stekao status slobodnog umjetnika. [1] Stvaralaštvo[uredi | uredi izvor] Izlagao je u zemlji i inostranstvu, a imao je preko 20 samostalnih izložbi. [1] Najznačajniji dio svog stvaralačkog opusa ostvario je u Tuzli. Značajan bosanskohercegovački slikar, kolorista, u ovom gradu je ostavio niz zapaženih djela od kojih su neka i danas u vlasništvu Međunarodne galerije portreta u Tuzli. Zapaženo je i njegovo učešće u estetskom oblikovanju enterijera tuzlanskog hotela `Bristol`, kina `Mladost` i `Ekspres restorana`, gdje je radio na mozaicima i zidnim slikama: `Donju Tuzlu opasala guja`, `Kamena s ramena` i `Teferič`. Niz njegovih djela ostao je u vlasništvu tadašnjih jugoslavenskih ambasada u zemljama Afrike, Bliskog Istoka i drugdje. U svom stvaralaštvu je bio na tragu bosanske tradicije, nekad, poput Maka Dizdara u poeziji, spajajući bosansko srednjovjekovlje sa savremenošću, a često na tragu bosanske sevdalinke i lirsko-baladne tradicije, vizuelno, kao npr. na slici `Svadili se orli i sokoli`. Njegova porodična kuća je napuštena i razrušena, a atelje uništen zajedno sa historijskim vrijednostima. Načelnik Općine Tuzla Jasmin Imamović izjavio je kako je riječ o privatnom vlasništvu, te da se zbog toga ne može ulagati u obnovu i očuvanje objekta. [1] Kritike[uredi | uredi izvor] Prije deset godina imao sam sreću da otvorim prvu samostalnu izložbu Mensura Derviševića – Poslije deset godina otvaram, evo, desetu njegovu izložbu, tako da večeras prisustvujemo malom jubileju. (…) Slučaj Meme Derviševića pokazuje još jednu pozitivnu novinu. Snažan razvoj našeg duhovnog života, našeg stvaralaštva uopšte, nije više ograničen na uže centre, već je omogućen svugdje gdje postoji dobra volja i gdje je talentovanim ljudima pružen makar i minimum uslova. Meša Selimović, 1968. Možda bi Memo, čovjek s dva zvanična i hiljadu životnih fakulteta, svjetski putnik bez kofera i nonkonformist svjetskog ranga, dosegnuo ove svoje današnje umjetničke visine i da se posvetio književnosti i muzici. Ne znam. Ali, dovoljno je velik kao slikar svakoj našoj enciklopediji i historiji umjetnosti. Derviš Sušić, 1981. Skromno, gotovo stidljivo, ali sa zamjetnim uzbuđenjem kojeg čine događaji natopljeni izvjesnom dozom dugo potiskivanog građanskog kulturnog ekskluziviteta, obilježena je nedavno u foajeu tuzlanskog Narodnog pozorišta dvadeseta godišnjica od smrti slikara Mensura Meme Derviševića. Bilo je to veče, za kulturnu historiju Tuzle… Šta je tog svjetskog putnika, poliglotu i putopisca navelo da se nastani u ovom gradu, teško je sa sigurnošću reći, ali je u svakom slučaju izvjesno da je upravo u ovom gradu, takvom kakav jeste, odnosno kakav je tada bio, umjetnik našao utočište za svoj kosmopolitski duh i raskošan slikarski dar. Aleksandar Adamović, 2002. Tokom 1980. i 1981., u fazi pune ljudske i stvaralačke zrelosti, Dervišević je slikao punim žarom, kao nikada ranije. U to vrijeme uslijedilo je najznačajnije i najkompleksnije retrospektivno predstavljanje likovnog stvaralaštva ovog umjetnika, pa se i priređivanje ove izložbe i štampanje uzornog kataloga dogodilo u znaku skoro bukvalnog otimanja od smrti – Dervišević je iznenada umro ravno pet mjeseci od dana otvaranja izložbe. (U Međunarodnoj galeriji portreta prije dvije godine je priređena izložba „Oteto od zaborava”, s ciljem podsjećanja na likovno stvaralaštvo Meme Derviševića.) Nijaz Alispahić, 1990. [2]

Kritički cenjena serija trkačkih simulatora otvorenog sveta debituje se sa najnovijom iteracijom – igrom Forza Horizon 5. Razvijen od strane Playground Games i objavljen od strane Xbox Game Studios, Forza Horizon 5 nudi igračima možda najistaknutije Forza trkačko iskustvo do sada. Ovde vas čekaju trke i istraživanja koja oduzimaju dah, dok se otvoreni svet Forze vraća prostran i lep kao nikada ranije, a ovog puta igrači će proputovati zemlju Meksika. Kupite Forza Horizon 5 za Xbox po super ceni i zaronite u nezaboravno trkačko iskustvo da biste otkrili da za ovu igru nema ograničenja! VAŽNO: Xbox nalog vam mora biti na neku od ovih država: Austria, Belgium, Czech Republic, Finland, France, Germany, Greece, Hungary, Ireland, Italy, Netherlands, Norway, Portugal, Slovakia, Spain, Switzerland, Denmark, Poland, Sweden, United Kingdom Izvor: Xbox Koje su karakteristike igre Forza Horizon 5? Ako se pitate šta vas čeka kada kupite Forza Horizon 5, evo nekih od glavnih karakteristika igre: Otvoreni svet. Forza serijal je poznat po svojim zadivljujućim pejzažima mapa otvorenog sveta, a ovog puta igrači mogu da istražuju i trkaju se po raznim lokacijama Meksika Istraživanje. Možete učestvovati u trkačkim takmičenjima i dozvoliti da vaš točak sprži betonske puteve, ali takođe možete voziti van puta i istraživati ogromnu zemlju koja vas okružuje Horizont priča. Učestvujte u kampanji Horizon Story da biste se uhvatili u koštac sa brojnim izazovima, upoznali nove likove i napredovali kroz naraciju i bili svedoci ishoda svojih akcija Horizon Arcade. Ovaj režim vam omogućava da učestvujete u vrhunskim trkačkim izazovima koji će vas i vaše prijatelje držati na nogama tokom divlje vožnje EventLab. Ovaj alat za igranje vam daje priliku da prilagodite trke, vratolomije, kreirate nove režime igre i učinite sve što je moguće da sadržaj ostane svež i zanimljiv Najraznovrsnije trkačko iskustvo Forza Horizon 5 nudi jedinstvenu priliku da putujete zemljom Meksika i uživate u dinamičnim vremenskim događajima koji uključuju intenzivne tropske oluje i godišnja doba na nedeljnoj bazi. Svaka nova oblast na mapi otključava kolekcionarske predmete koje treba da pronađete, događaje u kojima ćete učestvovati i nove trofeje koje možete dobiti. Najbolja stvar od svega je to što možete iskusiti sve avanture zajedno sa svojim prijateljima, učestvovati u događajima i tekućim takmičenjima da vidite ko je najbolji za volanom. Ako smislite način da poboljšate postojeće trke ili imate nove kreativne ideje, alatka za igranje EventLab vam omogućava da kreirate vratolomije, izazove, trke, pa čak i da kreirate modove igre. Kupite Forza Horizon 5 za Xbox i učestvujte u jednom od najvećih trkačkih naslova svih vremena, koji dolazi iz legendarne serije Xbox ekskluziva. VAŽNO – Xbox Srbija Ako igrate iz Srbije: ovo je igra za EU države gde je Xbox Live dostupan (pogledati listu gore) tako da vam Xbox nalog mora biti na jednu od tih EU država. Da bi vam ključ sigurno radio, preporuka je da preko nekog VPN alata podesite IP adresu svoje konzole/računara na državu na koju vam je i nalog dok aktivirate ključ (kasnije možete isključiti). Bez obzira na koju državu vam je nalog, Multiplayer serveri će uvek biti oni koji su vam najbliži geografski. Podrazumeva se da ste se upoznali sa ograničenjima Xbox servisa u Srbiji i svog Xbox naloga pre kupovine. Mi nismo odgovorni ako kupite ključ za nalog na koji ne možete da ga aktivirate.