Saksija Melrose okrugla fi20 h18 – saksija nove generacije Okrugle saksije precnika – Ø20cm, visine 18cm Saksija Melrose okrugla fi20 h18 cm predstavlja više od običnog spremnika za biljke – ona je simbol kvaliteta i funkcionalnosti u svetu baštenskog i kućnog bilja. Izrađena sa pažnjom od visokokvalitetnog polipropilena, ove okrugle saksije osiguravaju sigurno stanište za vaše omiljene biljke, bez obzira na to da li ih gajite u bašti ili u unutrašnjem prostoru vašeg doma. Polipropilen, materijal poznat po svojoj izdržljivosti i otpornosti na spoljne uticaje, čini osnovu ove saksije. Međutim, ono što je čini posebnom je upotreba UV stabilizatora. Ovi aditivi obezbeđuju da plasticne saksije za cvece zadrže svoju boju i oblik čak i pod intenzivnim sunčevim zracima, pružajući dugotrajnu estetiku i funkcionalnost. To znači da se možete opustiti znajući da vaša saksija neće izbledeti ili deformisati se pod uticajem sunca, već će zadržati svoj prvobitni izgled godinama unapred. Ova Saksija Melrose okrugla fi20 h18 cm nije samo lepa, već je i praktična. Njena okrugla forma sa prečnikom od Ø20cm i visinom od 18cm pruža dovoljno prostora za rast korena biljaka, omogućavajući im da se razvijaju zdravo i slobodno. Bez obzira da li gajite velike ili male biljke, saksija Melrose će pružiti adekvatan prostor za njihov rast i razvoj. Saksije za bastu – ulepšajte vaš dom na najlepši način! Kada se radi o baštenskom cveću, ove okrugle saksije mogu biti dom za širok spektar biljaka. Od šarenih petunija do izdržljivih seduma, pažljivo odabrane biljke će oživeti vaš vrt i učiniti ga pravim rajem za oči. S druge strane, za unutrašnje cveće poput spathiphylluma ili aloje, saksija Melrose pruža stabilno i sigurno stanište, istovremeno dodajući estetsku vrednost unutrašnjem prostoru vašeg doma. Ukratko, Saksija Melrose okrugla fi20 h18 cm nije samo posuda za biljke, već je i simbol kvaliteta, estetike i funkcionalnosti. Sa svojim visokokvalitetnim materijalom, UV stabilizatorima i prostranim dizajnom, ova saksija je savršen izbor za sve ljubitelje biljaka koji žele da imaju lep i održiv dom za svoje zelene ljubimce. Dimenzije okrugle saksije Melrose su pažljivo osmišljene kako bi pružile optimalne uslove za rast i razvoj biljaka. Sa prečnikom od 20 centimetara i visinom od 18 centimetara, ova saksija nudi dovoljno prostora za različite vrste biljaka, bilo da su u pitanju manje ukrasne cvetnice ili bujne zelene biljke. Njena prostrana unutrašnjost omogućava korenju biljaka da se razvije slobodno i zdravo, što je ključno za njihov prosperitet. Ali, ova Saksija Melrose okrugla fi20 h18 cm nije samo praktična – ona je i estetski privlačna. Njena elegantna okrugla forma i glatka tekstura dodaju sofisticiranu notu bilo kom prostoru, čineći je idealnim dodatkom za unutrašnjost ili eksterijer vašeg doma, terase ili bašte. Štaviše, dostupna je u širokom spektru boja, od osnovnih neutralnih tonova do živopisnih nijansi, tako da možete odabrati onu koja najbolje odgovara vašem ukusu, stilu i dekoru prostora. Bilo da želite da dopunite paletu boja vašeg vrta ili da dodate akcent boje unutrašnjem prostoru, Saksija Melrose okrugla fi20 h18 cm će ispuniti vaša očekivanja. Njena estetska privlačnost ne samo da čini vaše biljke vizuelno privlačnijim, već i doprinosi celokupnom doživljaju prostora, stvarajući harmoniju između prirode i enterijera. Saksija Melrose okrugla od plastike, prečnika Ø20cm i visine 18cm, može biti odličan izbor za razne biljke, kako za baštensko, tako i za kućno cveće. Evo nekoliko predloga za obe kategorije: Baštensko Cveće: 1. Petunije (Petunia): Ove popularne cvetnice dolaze u raznim bojama i oblicima, čineći ih odličnim izborom za saksije. Izuzetno su otporne na vrućinu i sušu, što ih čini idealnim izborom za letnje bašte. Njihovi cvetovi mogu biti pojedinačni ili dupli, a neke sorte imaju i prijatan miris. 2. Zvončići (Campanula): Niske sorte zvončića donose šarm svojim zvonolikim cvetovima. Ove biljke preferiraju delimičnu senku i umereno vlažno zemljište. Zvončići su takođe poznati po svojoj dugotrajnoj cvetanju, čineći ih odličnim izborom za obodne delove bašte ili kamenjar. 3. Sedumi (Sedum): Sukulenti poput seduma su izdržljivi i pružaju zanimljivu teksturu. Ove biljke skladište vodu u svojim sočnim listovima, što ih čini otpornim na sušu. Sedumi takođe cvetaju u različitim bojama, dodajući interesantne kontraste u baštenskom pejzažu. 4. Begonije (Begonia): Razne sorte begonija su prilagodljive i donose šarene cvetove. Ove biljke često imaju ukrasne listove i mogu se koristiti i za dodavanje boje u bašti i za unutrašnju dekoraciju. Begonije su takođe poznate po svojoj toleranciji na hladnije temperature, što ih čini savršenim izborom za prolećne i jesenje sadnje. 5. Portulak (Portulaca): Sočna biljka s jarkim cvetovima, savršena za sunčane saksije. Portulak je poznat po svojoj otpornosti na sušu i vrućinu, kao i po tome što privlači leptire i pčele u baštu. Njegovi cvetovi mogu biti raznih boja, uključujući crvenu, narandžastu, žutu i ružičastu. 6. Vrtne Kadifice (Tagetes): Cvetovi kadifice su živopisni i odbijaju insekte. Ove biljke emituju prirodne hemikalije koje odbijaju štetne insekte, čineći ih odličnim izborom za baštenske krevete i saksije na terasi. Kadifice takođe imaju karakterističan miris koji može delovati kao prirodni repelent. 7. Bršljan (Hedera): Manje sorte bršljana mogu se koristiti za oblaganje tla. Bršljan je poznat po svojoj sposobnosti da brzo pokrije površine, čineći ga odličnim izborom za oblaganje zidova, ograda ili drveća u bašti. Osim toga, bršljan je takođe otporan na sušu i prilično je jednostavan za održavanje. Kućno Cveće: 1. Sukulenti: Sukulenti su biljke koje skladište vodu u svojim mesnatim listovima, što ih čini izuzetno otpornim na sušne periode. Miniature sukulenata poput Echeveria, Haworthia ili Crassula mogu pružiti izuzetno zanimljiv izgled vašem prostoru. Echeveria, sa svojim rozetastim oblicima i raznobojnim listovima, donosi elegantnu lepotu. Haworthia, poznata po svojim uzorkovanim listovima, donosi interesantan kontrast. Crassula, poznata i kao “novčić biljka”, donosi sreću i prosperitet u domaćinstvo. Ove biljke su ne samo lepe, već su i jednostavne za održavanje, čineći ih savršenim izborom za početnike u uzgoju biljaka. 2. Pilea (Pilea peperomioides): Poznata i kao “pilea za novac,” ova biljka karakterističnih srcolikih listova je verovatno jedna od najpoznatijih kućnih biljaka. Osim što je estetski privlačna, Pilea peperomioides je i simbol sreće i obilja. Ova biljka je relativno jednostavna za održavanje i brzo raste, čineći je omiljenim izborom mnogih ljubitelja kućnih biljaka. 3. Spathiphyllum (Bela kala): Spathiphyllum, poznata i kao bela kala ili mirisna latica, donosi eleganciju i svežinu u unutrašnje prostorije. Ova biljka karakteriše bogato zeleno lišće i bele cvetove koji ne samo da su estetski lepi, već i pročišćavaju vazduh od štetnih supstanci. Bela kala je prilično otporna biljka i traje dugo uz minimalno održavanje. 4. Sansevieria (Zmijin jezik): Sansevieria je izdržljiva biljka poznata po svojoj sposobnosti da preživi u različitim uslovima. Njeni mesnati listovi slični mačevima i atraktivni uzorci čine je popularnim izborom za unutrašnje dekoracije. Osim što je estetski privlačna, Sansevieria je i korisna biljka jer proizvodi kiseonik tokom noći, čisteći vazduh u vašem domu. 5. Fittonia (Mrežasta biljka): Fittonia, poznata i kao mrežasta biljka ili nervoza, karakteriše se šarenim listovima sa jarkim mrežastim uzorkom. Ova biljka je idealna za dodavanje boje i tekstaure u unutrašnji prostor. Fittonia zahteva redovno zalivanje i vlažno okruženje, čineći je odličnim izborom za terarijume ili prostorije sa visokom vlagom. 6. Aloja (Aloe vera): Aloe vera je popularna sukulentna biljka poznata po svojim lekovitim svojstvima. Osim što je laka za održavanje, ova biljka je i korisna jer gel iz njenih listova ima brojne koristi za kožu i kosu. Aloe vera je savršen izbor za osobe koje žele lepu biljku koja istovremeno donosi i zdravstvene beneficije. 7. Begonije (Begonia rex): Razne sorte begonija rex karakterišu se šarenim listovima i neobičnim oblicima, čineći ih izuzetno privlačnim za unutrašnje dekoracije. Ove biljke su idealne za dodavanje boje i teksture u enterijer, iako im je potrebna pažljiva nega kako bi se održale. Begonije rex zahtevaju svetlo, ali ne direktno sunčevo svetlo, kao i umereno zalivanje kako bi ostale zdrave i bujne. Pre sadnje bilo koje biljke, važno je uzeti u obzir njene specifične zahteve u pogledu osvetljenja, temperature i zalivanja kako bi se osiguralo da se optimalno razvija. Takođe je važno redovno održavati saksiju, uklanjajući eventualne mrtve listove ili cvetove i povremeno je presađivati kako bi se obezbedila dobra drenaža i pravilno snabdevanje hranljivim materijama. Plasticne saksije za cvece koje se uklapaju u svaki prostor! Ukratko, Saksija Melrose okrugla fi20 h18 cm pruža idealno okruženje za različite vrste biljaka, doprinoseći estetici i funkcionalnosti vašeg prostora. Bez obzira da li se odlučite za klasične ili egzotične biljke, ove okrugle saksije će im pružiti savršeno stanište za rast i razvoj. Sve MELROSE saksije možete pogledati OVDE Ukoliko su vam potrebne veće saksije, pogledajte OVDE Ukoliko su vam potrebne zidne saksije, pogledajte OVDE Ukoliko su vam porebne ogradice , pogledajte OVDE Sve saksije možete pogledati na linku.

Opis proizvoda Dobrivoje Boba Antonić je autor koji je odmah po stupanju na satiričnu scenu skrenuo pažnju na sebe, pre svega, zbog dve dominantne osobine. To su oštrina i duhovitost. A ovaj spoj je i najvažniji za dobrog aforističara. Kritičnost je posledica nemirenja sa svime što je loše, a za njeno ispoljavanje u satiri potrebna je smelost – i ljudska i spisateljska. Naravno, neophodna je i moralnost, da se, bez obzira na cenu, misli, piše i govori iskreno i otvoreno. Da bi se na ovaj način pisalo, neophodno je i dobro poznavati stanje u društvu, uviđati mane i deformacije i pristupati im s umetničke strane, kako bi napisano bilo vredno literature. („Crveni tepih nam je grbav. Gurnuli smo istoriju ispod njega.“) Sve te osobine, znanja i veštine poseduje Antonić, a onda ih udružuje s urođenom raskošnom duhovitošću, što njegove aforizme čini posebnim. („Danas pesme čitaju samo pesnici. Svako svoje.“) Antonić je, kada je reč o duhovitosti misli, među svega nekoliko naših istaknutih aforističara koji poseduju ovo božansko nadahnuće. Zbog svega navedenog, pravo je zadovoljstvo čitati Antonićeve aforizme, jer su pitki, razumljivi, logični… Čak i kada su prividno opori, humor ih čini prijemčivim. („Bili bismo mi srećan narod, da se oslobodimo usrećitelja.“) U ovakvim aforizmima čitalac nalazi potvrdu da se moćnicima može i sme reći da nisu nikakve nepogrešive i neprikosnovene veličine, zaštićene funkcijama, već da su, kako koji od njih, diktatori, demagozi, licemeri, lažljivci, nesposobni, korumpirani… Antonićev aforizam ima i važnu moralnu dimenziju i socijalno i psihološki bitnu terapijsku funkciju. Njegove misli su reči ohrabrenja, slogani koji pokreću, krilatice koje objašnjavaju. Njegov kratak iskaz prosvetljuje i motiviše, pruža ljudima tako neophodnu energiju i podstiče očekivanje da je moguće pobediti primitivizam, osionost, glupost i bahatost. Antonić ne robuje zadatim aforističkim formama i klišeima, već u našu aforistiku unosi nove životne sokove, osebujna rešenja, drugačiju leksiku i sasvim neočekivane paradokse. Njegova knjiga „Oblak nad Varadinom“ donosi vedrinu i čitavu paletu toplih boja… Neki od najboljih aforizama iz ove knjige su oni o najkraćem književnom žanru. To su umetnički i filozofski napisane misli koje na sofisticiran, lapidaran i lakonski način otkrivaju suštinu aforizma i predstavljaju njegovu estetiku. „Aforizam je ples na vrhu igle“, kaže naš aforističar i dodaje: „Aforizam je siromah sa rečima, a bogataš duhom“ i „Do pojave aforizma, mnoge gluposti su bile neopisane“. Antonić je majstor crnog humora, što je posebno zahtevan požanr, jer se od autora očekuje da u najneveselijim situacijama pronađe iskru smeha i da to učini dostojanstveno i primereno, što on i demonstrira: „Mi i u smrti nađemo lepotu. Doživeo je lepe godine, bila je velika i lepa sahrana, rodbina se lepo obukla“; „Na kraju nema razlike. I predsednika i beskućnika sahrane o državnom trošku“; „Iznenada je umro čuveni astrolog. Nije stigao da predvidi tako važan događaj.“ Na kraju, istaknimo da se u ovoj knjizi nalaze i izuzetni, pa i antologijski aforizmi, koji, nesumnjivo, bogate i oplemenjuju srpsku aforistiku, poput: „Ako prepustite da drugi misle umesto vas, o vama neće imati ko da misli“; „Na nas nemaju uticaj globalni problemi. Mi smo mimo sveta“; „Na vrh je teško stići. Zato smo mi izabrali dno“; „Oni bi da ratuju, a mi da ginemo“; „Posle izbora svako ide na svoje mesto. Vladar na presto, ministri u fotelje, poslanici u klupe, narod na ulicu“… Posle ove knjige, Antonić ide u vrh srpske aforistike!

Autor: Dobrivoje AntonićDobrivoje Boba Antonić je autor koji je odmah po stupanju na satiričnu scenu skrenuo pažnju na sebe, pre svega, zbog dve dominantne osobine. To su oštrina i duhovitost. A ovaj spoj je i najvažniji za dobrog aforističara. Kritičnost je posledica nemirenja sa svime što je loše, a za njeno ispoljavanje u satiri potrebna je smelost – i ljudska i spisateljska. Naravno, neophodna je i moralnost, da se, bez obzira na cenu, misli, piše i govori iskreno i otvoreno. Da bi se na ovaj način pisalo, neophodno je i dobro poznavati stanje u društvu, uviđati mane i deformacije i pristupati im s umetničke strane, kako bi napisano bilo vredno literature. („Crveni tepih nam je grbav. Gurnuli smo istoriju ispod njega.“) Sve te osobine, znanja i veštine poseduje Antonić, a onda ih udružuje s urođenom raskošnom duhovitošću, što njegove aforizme čini posebnim. („Danas pesme čitaju samo pesnici. Svako svoje.“) Antonić je, kada je reč o duhovitosti misli, među svega nekoliko naših istaknutih aforističara koji poseduju ovo božansko nadahnuće. Zbog svega navedenog, pravo je zadovoljstvo čitati Antonićeve aforizme, jer su pitki, razumljivi, logični… Čak i kada su prividno opori, humor ih čini prijemčivim. („Bili bismo mi srećan narod, da se oslobodimo usrećitelja.“) U ovakvim aforizmima čitalac nalazi potvrdu da se moćnicima može i sme reći da nisu nikakve nepogrešive i neprikosnovene veličine, zaštićene funkcijama, već da su, kako koji od njih, diktatori, demagozi, licemeri, lažljivci, nesposobni, korumpirani… Antonićev aforizam ima i važnu moralnu dimenziju i socijalno i psihološki bitnu terapijsku funkciju. Njegove misli su reči ohrabrenja, slogani koji pokreću, krilatice koje objašnjavaju. Njegov kratak iskaz prosvetljuje i motiviše, pruža ljudima tako neophodnu energiju i podstiče očekivanje da je moguće pobediti primitivizam, osionost, glupost i bahatost. Antonić ne robuje zadatim aforističkim formama i klišeima, već u našu aforistiku unosi nove životne sokove, osebujna rešenja, drugačiju leksiku i sasvim neočekivane paradokse. Njegova knjiga „Oblak nad Varadinom“ donosi vedrinu i čitavu paletu toplih boja… Neki od najboljih aforizama iz ove knjige su oni o najkraćem književnom žanru. To su umetnički i filozofski napisane misli koje na sofisticiran, lapidaran i lakonski način otkrivaju suštinu aforizma i predstavljaju njegovu estetiku. „Aforizam je ples na vrhu igle“, kaže naš aforističar i dodaje: „Aforizam je siromah sa rečima, a bogataš duhom“ i „Do pojave aforizma, mnoge gluposti su bile neopisane“. Antonić je majstor crnog humora, što je posebno zahtevan požanr, jer se od autora očekuje da u najneveselijim situacijama pronađe iskru smeha i da to učini dostojanstveno i primereno, što on i demonstrira: „Mi i u smrti nađemo lepotu. Doživeo je lepe godine, bila je velika i lepa sahrana, rodbina se lepo obukla“; „Na kraju nema razlike. I predsednika i beskućnika sahrane o državnom trošku“; „Iznenada je umro čuveni astrolog. Nije stigao da predvidi tako važan događaj.“ Na kraju, istaknimo da se u ovoj knjizi nalaze i izuzetni, pa i antologijski aforizmi, koji, nesumnjivo, bogate i oplemenjuju srpsku aforistiku, poput: „Ako prepustite da drugi misle umesto vas, o vama neće imati ko da misli“; „Na nas nemaju uticaj globalni problemi. Mi smo mimo sveta“; „Na vrh je teško stići. Zato smo mi izabrali dno“; „Oni bi da ratuju, a mi da ginemo“; „Posle izbora svako ide na svoje mesto. Vladar na presto, ministri u fotelje, poslanici u klupe, narod na ulicu“… Posle ove knjige, Antonić ide u vrh srpske aforistike!

Biblioteka grada- Beograd Turistička štampa - Beograd nepoznata godina izdanja nova... Beta Vukanović (Bamberg, 18. april 1872 — Beograd, 31. oktobar 1972) je bila srpska slikarka koja je pripadala impresionizmu.[1] Kasnija dela su bila realistička ali je uvek zadržala impresionističku paletu. Rodila se 18. aprila 1872. godine u Bambergu, u Nemačkoj, kao Babet Bahmajer (nem. Babette Bachmayer). Posle završetka osnovne škole i Više ženske škole upisala se 1890. godine na privatnu slikarsku školu Karla Mara i Anton Ažbea u Minhenu. U ateljeu je upoznala Ristu Vukanovića i u njemu su se venčali 1898. godine.[2] Umesto na svadbeno putovanje, otputovali su za Beograd, za koga su joj prijatelji pričali da je mali grad, u kojem ne postoji interesovanje za umetnost.[3] U Beograd su stigli na leto 1898. godine. U vreme njihovog dolaska, prestonica je prerastala iz orijentalne varoši u evropski grad. Da bi oživeo umetnost, bračni par je pokrenuo niz akcija. Iste godine osnovali su Udruženje srpskih umetnika za plastične umetnosti i muziku, koje je trajalo pet godina.[4] Te 1898. godine Beta je prvi put izlagala, zajedno sa mužem i vajarom Simeonom Roksandićem u Beogradu, u sali Narodne skupštine, do koje su slike dopremili na taljigama, preko turske kaldrme, sami ukucavali eksere i na zidove kačili slike.[4] Na izložbu je došao i kralj Milan Obrenović, veliki poštovalac umetnosti i kolekcionar, koji ih je pozvao da izlažu i u dvoru.[5] Izložba u dvoru je ostvarena 1900. godine. Tom prilikom je kralj Milan otkupio sliku Riste Vukanovića „Dahije“, a suma za koju je otkupljena je bila dovoljna za kupovinu zemljišta na Dunavskoj padini, na uglu ulica Gospodar Jovanove i Kapetan Mišine, gde su kasnije sagradili sebi kuću.[6] Godine 1899. bračni par je dobio dozvolu od Ministarstva prosvete da nasledi prvu srpsku slikarsko-crtačku školu od njenog osnivača Kirila Kutlika, posle njegove smrti. Pedagoški rad je započela 1900. godine. Pošto su promenili dve adrese, Vukanovići su školu uselili u svoju kuću u Kapetan-Mišinoj 13.[7] Kuća, sa izmenjenom fasadom, još uvek postoji i od 1984. godine je spomenik kulture Beograda. Projektovao je Milan Kapetanović, projektant jugoslovenskog paviljona na Svetskoj izložbi u Parizu. U kući su napravljena četiri velika ateljea. Od svega je bila najlepša fasada kuće, na kojoj je iznad glavnog ulaza, Beta naslikala „Tri muze” - muzika, slikarstvo i igra, simbolično predstavljenih, u obliku tri lepe žene, oko kojih su na stubićima bili cvetovi plavih perunika i šareno paunovo perje. Fasada, zajedno sa ovim radom je uništena u bombardovanju tokom Drugog svetskog rata, a kao jedina uspomena na fasadu je ostala samo razglednica u izdanju „Gece Kona”.[8] U katalogu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda navodi se međutim da je ova dekoracija, slikana u tehnici freskoslikarstva, izgubljena prilikom izmena i pregradnje zgrade tridesetih godina XX veka.[9] Slikarska škola je radila od 1902. do 1905. godine.[10] Rista je vodio muško, a Beta žensko odeljenje škole, a kasnije su im se pridružili slikar Marko Murat i vajar Đorđe Jovanović.[4] Cilj škole je bio da pripremi buduće polaznike stranih slikarskih akademija, ali i učitelje crtanja za gimnazije i više ženske škole.[11] Škola je 1905. godine prerasla u Umetničko-zanatsku školu, kada je premeštena u ulicu Kralja Petra, a kasnije u Kraljevsku umetničku školu,[12] u kojoj je Beta Vukanović takođe predavala crtanje i akvarelisanje (akvarel).[13]. Iz nje su izašle generacije impresionista.[4] Jedna od prvih slika koje je Beta naslikala u Srbiji je bila „Krsna slava”, tema svojstvena srpskom narodu. Tom slikom je uspela da spoji svoje minhensko obrazovanje i osećanja prema Srbiji. Slika je bila izložena i nagrađena na Svetskoj izložbi u Parizu 1900,[5] na kojoj se predstavila sa svojim mužem, pod prezimenom Vukanovići.[4] Učestvovali su u osnivanju Društva srpskih umetnika „Lada” 1904. godine,[4] povodom stogodišnjice Prvog srpskog ustanka. Redovno su izlagali na izložbama ovog društva.[4] Godine 1958. je izabrana za doživotnog počasnog predsednika „Lade”.[14] Radila je kao dobrovoljna bolničarka, prvo u Balkanskim ratovima. Zbog znanja stranih jezika, asistirala je stranim lekarima. Nagrađena je Ordenom za negu ranjenika i bolesnika (1912) i Medaljom za usluge Crvenom krstu Srbije (1913).[14][8] Kad je počeo Prvi svetski rat, Rista se teško razboleo. Pored njega je u bolnici negovala i ranjenike. S srpskom vojskom supružnici su otišli su na jug, do Soluna, a zatim su s grupom ranjenika u Marselj (Francuska). Iz tog perioda su sačuvana dva njena akvarela: francuski vojnici iz afričkih jedinica 1915. godine i predeo iz Marselja (1916). Obe slike se sada nalaze u Vojnom muzeju u Beogradu.[8] Kako je Narodna banka Srbije dobrom emisionom politikom uspela da očuva poverenje u vrednost dinara, čak i tokom rata, suočila se sa problemom nedovoljne količine novca u opticaju.[15] Beta je izradila nacrt za ratnu novčanicu od 50 dinara, čija je prva partija izdata marta 1915. godine u Parizu.[16] Ukupno je izdato 1.025.000 primeraka i nije zabeležen nijedan falsifikat.[17] Međutim, pošto je izrađena na brzinu, lošom bojom i imala greške u natpisu,[18] naišla je na veliki otpor u narodu, koji joj je zbog lošeg izgleda nadenuo ime „ratna novčanica” ili „pegavac”, pa je Narodna banka odlučila da obustavi dalje puštanje u promet i već iste godine je povučena iz opticaja.[16] Danas se svrstava među numizmatički najvrednije srpske novčanice.[18] Pismo i ragglednica Bete Vukanović Urošu Prediću, deo Zbirke Uroša Predića u Adligatu Rista je radio kao inspektor u više mesta u Francuskoj, u srpskim srednjim školama, otvorenih za decu iz Srbije pogođenu ratom. Preminuo je početkom 1918. godine i sahranjen na vojničkom groblju u Tijeu, gde mu je Beta podigla spomenik, i grob redovno posećivala.[4] Nakon rata se vratila u zemlju. Stigla je s poslednjim transportom izbeglica, 1919. godine. Kuća u kojoj su živeli pre rata, bila je oštećena. Kako nije želela da se vrati u „porušenu i pokradenu“ kuću, prodala ju je Milutinu Stanojeviću, generalnom konzulu japanskog konzulata.[19] Živela je u Domu učenica u Beogradu, gde je radila kao nastavnik crtanja. A kasnije je dobila atelje u zgradi Kolarčevog narodnog univerziteta.[8] Ubrzo je osnovala Udruženje likovnih umetnika u Beogradu (1919), a 1921. godine je postala nastavnik u Umetničkoj školi.[3] U Drugom svetskom ratu, odbila je da se učlani u pokret „Kulturbund“,[14][3] i koristi sve privilegije koje uz to idu, govoreći da sebe smatra Srpkinjom. Slikanje joj je pomoglo da prebrodi bombardovanje i strahote rata.[8] Slikala je i crtala do kraja života. Odlazila je u svoj atelje goto svaki dan, gde je primala posete od 12 do 14 časova. Često je sedela u obližnjem parku i beležila prizore koji bi u njoj pobudili osećanja.[8] Dobitnica je nagrade za životno delo 1971. godine. Preminula je 31. oktobra 1972. godine u sto prvoj godini života i sahranjena na Novom groblju u Beogradu