Deset knjiga drame iz edicije Srpska književnost: 7. Istorijska drama XIX veka, 1 9. Đura Jakšić 12. Komedije i narodni komadi 13. Drama na početku XX veka 15. Vojislav M. Jovanović 16. Milutin Bojić 19. Drama između dva rata 20. Savremena drama, 1 23. Aleksandar Popović 25. Radio i TV drama Izdavač Nolit, Beograd, 1987, tvrdi povez, ćirilica. Izuzetno očuvane knjige, mislim da nikad nisu ni otvarane.

Knjiga je kao nova. Šta je svetska književnost - Dioniz Đurišin Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Godina izdanja: 1997 Broj strana: 226 Format: 23 cm Povez: Broširani Problem svetske književnosti ključni je problem same umetničke književnosti i promišljanja o njoj. Od kada postoji umetnička književnost i težnja ka njenom programskom uopštavanju, aktuelan je i zadatak konstituisanja i formulisanja njenih književnotipoloških i književnorazvojnih zakonitosti. U početku se radilo o karakterisanju umetnosti reči kao posebnog oblika misaone aktivnosti čoveka, koja je uporedo sa opštim razvojem čovečanstva dobijala sve preciznije likove i istorijske oblike svog postojanja. Nije zbog toga slučajna paralela između opšte istorije čovečanstva i istorije književnosti koja je s vremenom dobijala odgovarajuće nazive kao što su: opšta književnost, univerzalna književnost i na kraju u naše vreme, svetska književnost.

Počeci srpske drame Uzabrane drame Joakim Vujić Izabrane komedije i drame I i II Jovan Sterija Popović Posrbe Komedije i dramoleti Kosta Trifković Istorijska drama XIX veka I i II Drame Đura Jakšić Drame laza Kostić Izabrane drame Dragutin Ilić Komedije i narodni komadi XIX veka Drama na početku XX veka Drame Borisav Stanković Izabrane drame Vojislav Jovanović Izabrane drame Milutin Bojić Izabrane komedije i drame I i II Branislav Nušić Drama između dva rata Savremena drama I i II Izabrane drame Velimir Lukić Izabrane drame Aleksandar Popović Izabrane drame Dušan Kovačević Radio i TV drama velolok stalrečmed

Jelica Jokanović-Mihajlov AKCENAT I INTONACIJA GOVORA NA RADIJU I TELEVIZIJI Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, Beograd, 2007. Udžbenički format, 280 strana. Veoma očuvana. Radio, televizija, akcenat, intonacija...

Prvo izdanje iz 1997. Bez pisanja, pečata, podvlačenja. Autor - osoba Despotov, Vojislav, 1950-2000 = Despotov, Vojislav, 1950-2000 Naslov Jesen svakog drveta : roman / Vojislav Despotov Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1997 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Stubovi kulture, 1997 (Zemun : Piramida) Fizički opis 187 str. : autorova slika ; 21 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂ`Peščanik` ; ǂknj. ǂ36 (Broš.) Napomene Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. [191]. Najlepša opšta mesta naših prljavih snova, roman Jesen svakog drveta je pravi kolekcionar ostataka komunizma. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... avangarda neoavangarda vujica resin tucic signalizam miroljub todorovic konkretna vizuelna poezija serbian yugoslavian avant-garde concrete visual poetry judita salgo katalin ladik slavko matkovic MG54

Jedinstvena enciklopedija iz opšte književnosti u kojoj su predstavljeni čuveni i pojedini manje poznati književni junaci. Junaci nisu suvoparno opsani kroz prepričavanja, već su duboko analizirani i povezani sa svojim prethodnicima. Sedamdeset sedam profesora i dokrora nauka je radilo na pisanju ovog kapitalnog izdanja, što govori o ozbiljnosti i trudu da se ovo delo napiše.

Odlično očuvano! Retko u ponudi! Prvo izdanje iz 1979. Autor - osoba Despotov, Vojislav Naslov Perač sapuna / Vojislav Despotov Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1979 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 61 str. ; 22 cm Napomene Tiraž 1000 Beleška o piscu: str. 59. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... avangarda neoavangarda vujica resin tucic signalizam miroljub todorovic kopicl konkretna vizuelna poezija serbian yugoslavian avant-garde concrete visual poetry judita salgo katalin ladik slavko matkovic KC (L)

Autor - osoba Despotov, Vojislav, 1950-2000 = Despotov, Vojislav, 1950-2000 Naslov Sabrane pesme / Vojislav Despotov ; priređivanje i pogovor Gojko Božović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2002 Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin : Gradska narodna biblioteka `Žarko Zrenjanin, 2002 (Sopot : Prizma) Fizički opis 523 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Božović, Gojko, 1972- = Božović, Gojko, 1972- Zbirka ǂBiblioteka ǂIzabrana dela Vojislava Despotova ; ǂknj. ǂ1 (karton) Napomene Tiraž 500 O ovom izdanju: str. 479-483 Kosi jezik Vojislava Despotova: str. 485-510. Predmetne odrednice Despotov, Vojislav, 1950-2000 Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... MG125

Prvo izdanje iz 1998. Bez pisanja, pečata, podvlačenja. Autor - osoba Despotov, Vojislav, 1950-2000 = Despotov, Vojislav, 1950-2000 Naslov Evropa broj dva / Vojislav Despotov Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1998 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Stubovi kulture, 1998 (Beograd : Reporter) Fizički opis 155 str. : autorova slika ; 17 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂ`Minut` ; ǂknj. ǂ41 (Broš.) Napomene Tiraž 1000 Beleška o autoru: str. 155. Roman o paralelnoj Evropi koja je nastajala u sibirskim logorima, proza koja preispituje šta je bilo posle arhipelaga Gulag. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... avangarda neoavangarda vujica resin tucic signalizam miroljub todorovic konkretna vizuelna poezija serbian yugoslavian avant-garde concrete visual poetry judita salgo katalin ladik slavko matkovic MG54

m6 Vlasnik Jeremija Zivanovic Jeremija Živanović je bio srpski književnik. Rođen je u Vražogrncu kod Zaječara 17. septembra 1874. godine, a umro u Beogradu 27. oktobra 1940. godine. U Zaječaru je završio osnovnu školu i gimnaziju, fakultetske studije u Beogradu (jedan deo u Beču i Lajpcigu). Radio je kao srednjoškolski profesor u Zaječaru i Nišu (profesor maternjeg jezika i književnosti u gimnaziji Kralj Milan I ) zatim kao profesor i rektor Više pedagoške škole u Beogradu. Bio je narodni poslanik (1912—1914), načelnik Ministarstva prosvete (1918—1919), predsednik Glavne uprave ujedinjenog profesorskog društva i urednik časopisa Nastavnik, a svoje službovanje završio na visokoj dužnosti bana Moravske banovine sa sedištem u Nišu (1931. do 1935). Stvaralaštvo Pokretač i glavni saradnik časopisa Gradina (1900—1901), pokretač ideje o izgradnji zgrade Narodnog pozorišta u Nišu. Bavio se književnom kritikom, književnom istoriografijom, pisanjem proze i prevođenjem. Objavio književni ogled Rat i književnost (pisan u ratnim uslovima u Solunu, objavljen 1917. u Velikoj Srbiji), takođe, oglede o našim istaknutim piscima Lazi K. Lazareviću, Đuri Jakšiću, Janku Veselinoviću, Lazi Kostiću, Bogoboju Atanackoviću, Iliji Vukićeviću i drugima. Bio je osnivač, vlasnik i urednik književnog omladinskog lista Venac, koji je počeo da izlazi u Beogradu 1910. godine, i sa prekidima u vreme Prvog svetskog rata izlazio do 1935. Svoju prozu objavljivao je i pod pseudonimom S. Nedić.

Zbirka pesama avangardnog pesnika iz 30-tih godina prošlog veka, Bore Kesića, člana grupe `Jato`. Štampano u Beogradu, 1932. god. Naslovnu stranu i lik autora radio avangardni atelje iz Hrvatske, Mirosavljević-Kocmut. Ovo je grupa mladih umetnika koji su uneli moderne poglede na književnost i umetrnost: Mirosavljević-Kocmut su umetnici koji su doneli avangardni plakat kao način oglašavanja u umetnost naših područja, a Bora Kesić, fudbaler-reprezentativac, pesnik, disident je bio deo avangardne grupe pesnika u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca... Knjiga je u mekom povezu, sa vidljivim znacima stajanja, ima fleka na korici i listovima, jedno oštećenje na korici.

Benny i Desirée se sreću jednog dana i između njih se rađa ljubav na prvi pogled. Nakon nekoliko sedmica ispunjenih strašću, realnost im je pokucala na vrata. Benny je tražio snažnu ženu koja će zajedno sa njim raditi na imanju, dok su Desirée zanimali samo pozorište i književnost...

Veoma dobro očivano. Retko u ponudi. Prvo izdanje iz 1978. godine. Autor - osoba Despotov, Vojislav, 1950-2000 = Despotov, Vojislav, 1950-2000 Naslov Trening poezije : pesme / Vojislav Despotov Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad ; Irig : Srpska čitaonica i knjižnica, 1978 (Zrenjanin : Budućnost) Fizički opis 47 str. ; 21 cm Zbirka ǂEdicija ǂStražilovo ; ǂknj. ǂ64 (Broš.) IZ RECENZIJA Despotov prvi put pokušava da ostvari sukob mentalnog procesa unutar poetskog teksta tematizacijom prizora iz tzv. „svakodnevne stvarnosti”. On u tom pokušaju koristi obrazac opozicije poetskog govora prema neiskazivom individualnom iskustvu, naslućivanju stvarnosti i njene neuhvatljivosti u jeziku. Svaka od opisanih situacija je otuđujuća, bilo da sam tekst, kao postupak otuđuje, ili stvarnosni podatak. Ima neke istinske „gimnastike” u ovoj poeziji, zahvaljujući načelu paradoksa. – Vujica Rešin Tucić Rukopis Despotova, naglašen rečju trening, nema drugu pretenziju (ili kao da nema) nego onu kojom bi predočio da se radi o stilskim vežbama idejne i duhovne orijentacije. Na toj orijentacionoj liniji ispoljava se, ili treba da se ispoljava, naša književna avangarda. Ona ne krije svoje mišljenje da se nalazi u očajnom stanju. Od svih njenih raspoloživih lekova najprepoznatijiviji je lek radikalnog cinizma koji se izrodio u obrazac rukopisa Vojislava Despotova. Despotov kao pesnik govori iz ugla građanina da bi ga razgolićenog vratio u krug njegove egzistencijalne ništavnosti, u kojoj on, kako bi pesnik kazao, „vedro” obituje među datim stvarima i u krugu strogo postvarenoga morala. – Ostoja Kisić Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... avangarda neoavangarda vujica resin tucic signalizam miroljub todorovic konkretna vizuelna poezija serbian yugoslavian avant-garde concrete visual poetry judita salgo katalin ladik slavko matkovic KC (L)

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Mržnja je pola osvete - Emilios Solomu Izdavač: Bukefal Godina izdanja: 2020 Broj strana: 432 Format: 21 cm Povez: Broširani Emilios Solomu je rođen 1971. godine. Studirao je istoriju i arheologiju na Atinskom univerzitetu i žurnalistiku u jednoj visokoškolskoj ustanovi. Radio je kao novinar u jutarnjem listu. Danas je prosvetni radnik u srednjoškolskom obrazovanju. Njegove priče su objavljene u časopisima Anev, Nea Epohi, In Focus i Mandaragoras, a uvrštene su i u antologije kratke proze. Objavio je romane: Strašilo (2000), Sekira u tvojim rukama (2007), nagrađen Državnom nagradom za roman, kao i Dnevnik jednog neverstva (2012), koji je nagrađen Evropskom nagradom za književnost 2013. godine.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Pisma Atiku II - Marko Tulije Ciceron Izdavač: Fedon Godina izdanja: 2013 Broj strana: 228 Format: 20 cm Povez: Broširani Uza sve što je radio, a radio je strahovito mnogo i kao političar i kao pisac, Ciceron je održavao prepisku sa svojim prijateojem Atikom i ta epistolarna aktivnost, pokazuje se, bila je je upravo od egzistancijalnog značaja za Cicerona. Posle bekstva iz Rima Ciceron upada u takvu krizu da će na jednom mestu napisati da ga je upravo Atikovo prijateljstvo održalo u životu. Ova prepiska, međutim, pokazuje ono što su stručnjaci za epistolarnu književnost davno primetili: pisanje pisama kao da zahteva povišen stepen iskrenosti. Istina se ni u jednoj drugoj pisanoj formi ne izriče s takvom ogoljenošću kao u pismima prijatelju. Utoliko i prepiska Cicerona i Atika, možda i najslavnija sačuvana prepiska staroga sveta, predstavlja prvoklasno svedočanstvo ne samo o intimi dvojice prijatelja, već pruža i širu sliku jednog prošlog vremena. Uz predgovor i appendix Dragane Dimitrijević knjiga je opremljena hronološkim pregledom, bibliografijom, indeksom i sadržajem pisama.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Holokaust, rat i transnacionalno sećanje - Stejn Vervat Izdavač: Akademska knjiga Godina izdanja: 2020 Broj strana: 271 Format: 20 cm Povez: Broširani Ova knjiga ispituje nastanak i transformacije pamćenja Holokausta u socijalističkoj Jugoslaviji i na postjugoslovenskim prostorima. Razmatra književne tekstove o Holokaustu jugoslovenskih i postjugoslovenskih autora, smeštajući njihova dela u istorijski i diskurzivni kontekst u kome su nastala, s naglaskom na njihovoj tadašnjoj recepciji. Knjiga pokazuje kako pisci koji pripadaju različitim generacijama (generacija preživelih, međugeneracija i druga i treća generacija) Holokaust koriste kao motiv za razumevanje ekstremnog nasilja, jednako lokalnog kao i globalnog. Sadrži iuporedne studije radova, kako međunarodno poznatih i prevođenih autora poput Danila Kiša i Davida Albaharija, tako i nekoliko zaboravljenih autora, koje ova studija nanovo otkriva. Usredsređujući se na dela jevrejskih i nejevrejskih autora triju naraštaja, knjiga baca svetlost na etičke i estetske ravni transgeneracijskog prenošenja sećanja na Holokaust u jugoslovenskom kontekstu. Stejn Vervat (Stijn Vervaet) vanredni je profesor bosanskog/hrvatskog/srpskog jezika i književnosti na Odseku za književnost, regionalne studije i evropske jezike na Univerzitetu u Oslu. Diplomirao je i doktorirao na Univerzitetu u Gentu s temom o izgradnji nacionalnih identiteta u Bosni i Hercegovini tokom austrougarske uprave. Radio je kao postdoktorand na Univerzitetu u Gentu i postdoktorski istraživač (stipendista „Marije Kiri“) na Univerzitetu u Utrehtu. Njegova naučna interesovanja obuhvataju savremenu bosansku, hrvatsku i srpsku književnost i kulturu, kulturnu istoriju Balkana (od XIX do XXI veka), uporednu književnost i studije pamćenja. Autor je monografije Centar i periferija u Austrougarskoj: dinamika izgradnje nacionalnih identiteta u Bosni i Hercegovini od 1878. do 1918. godine na primjeru književnih tekstova (2013), kao i niza naučnih radova o predstavljanju ratova devedesetih godina prošlog veka u (post)jugoslovenskoj prozi. Jedan je od urednika zbornika Post-Yugoslav Constellations: Archive, Memory and Trauma in Contemporary Bosnian, Croatian, and Serbian Literature and Culture (2016).

Iščekujući varvare (2004) Dečaštvo (2004) Elizabet Kostelo (2004) Fo (2004) Zemlje sumraka (2005) Spor čovek (2005) U srcu zemlje (2008) Dnevnik loše godine (2009) Isusovo detinjstvo (2014) Dž. M. Kuci (John Maxwell Coetzee), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2003, jedan je od najznačajnijih savremenih romansijera. Rođen je u Kejptaunu 1940, gde je završio studije matematike i anglistike. Radio je kao programer u londonskom IBM-u, da bi se posle nekoliko godina konačno opredelio za literaturu. Magistrirao je s tezom o delu Forda Medoksa Forda, doktorirao na prozi Samjuela Beketa. Predavao je komparativnu književnost na Njujorškom univerzitetu i Univerzitetu u Kejptaunu, a kao gostujući profesor i na Harvardu, Stanfordu i Čikaškom univerzitetu. Objavio je pet tomova kritičkih eseja, kao i prevode proze i poezije sa holandskog na engleski. Iako poreklom i većim delom opusa pripada južnoafričkoj književnosti, od 2002. živi u australijskom gradu Adelaidi. Počev od 1974, objavio je niz kritički visokovrednovanih romana, koji su mu doneli brojna južnoafrička i međunarodna priznanja. Dodelom Bukerove nagrade romanu Sramota (1999) postao je prvi dvostruki laureat u istoriji ovog priznanja (Život i vremena Majkla K, Bukerova nagrada, 1983).

52238) BORBA ZA HUMANISTIČKU GIMNAZIJU i borba protiv nje , Jovan Turoman , Srpska kraljevska akademija Beograd 1895 , Dr Jovan Turoman (Uštica, Gornja Кrajina, 18. januar 1840 – Beograd, 20. avgust 1915) je bio srpski filolog i profesor latinskog i starogrčkog jezika. Radio je kao profesor Srpske pravoslavne velike gimnazije u Novom Sadu od 1864. do 1875. godine. Period od 1865. do 1873/1874. obeležen je političkim delovanjem Svetozara Miletića i podelama među profesorima i učenicima na njegove pristalice i protivnike. Po osnivanju Ujedinjene omladine srpske, Turoman je proglašen za jednog od od satelita Svetozara Miletića.U to vreme došlo je do odvajanja crkve od države, što je bitno uticalo na promene u političkim odnosima. Gimnazija je u to vreme prolazila kroz veoma težak period u kome se izborila da postane potpuna osmogodišnja gimnazija i da sačuva svoju autonomiju, ali je spala na svega devet profesora. Do svoje tridesetpete godine bio je podanik Habsburške monarhije.Na poziv srpske vlade 1875. preselio se u Beograd.zabran je za profesora na novoosnovanoj Кatedri za klasične jezike i književnost Filološko-istorijskog odseka Velike škole i tokom gotovo celog svog rada bio je i jedini profesor klasičnih jezika.Predavao je u periodu 1875—1891.24) latinski jezik i književnost i grčki jezik i književnost, a od 1892. do maja 1893. predavao je samo latinski, dok je za grčki izabran Luka Zima.Zajedno sa Mihailom Valtrovićem spada među istaknute pionire u proučavanju antičke prošlosti kod Srba. Grob mu se nalazi na Alamškom groblju u Novom Sadu. Glas XLVIII , pristupna beseda u akademiji, RETKOST , mek povez , format 16 x 23,5 cm , ćirilica, 35 strana

Iz recenzije: ’’Zajednička kupka neka je vrsta rekapitulacije - u njoj se o Marinkovićevim opsesivnim motivima - poniženju, prijevari i smrti - govori najizravnije i najneposrednije. U jednome svom sloju taj je roman ujedno i metafora literature, odnosno alegorija o pripovjedaču. U Zajedničkoj kupki Ranko Marinković je progovorio i o književnom umijeću, pa bi taj roman trebalo promatrati i u tom svjetlu, kao neku vrstu ironičnog komentara vlastitoga književnog opusa. Riječ je o ambicioznom djelu koje u mnogim svojim aspektima sintetizira ono što je Marinković do tada radio u prozi.’’

Knjige su odlicno ocuvane Bez neprijatnih mirisa Imaju potpis I posvetu G4 Isak Samokovlija - SABRANA DJELA (1-5) retko! Komplet 1. Pjesme, članci, pisma 2. Od proljeća do proljeća i druge pripovijetke 3. Nosač Samuel 4. Nemiri 5. Drame Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : „Veselin Masleša“ : Svjetlost, 1989 (Sarajevo : Oslobođenje) Zbirka Sabrana djela Tiraž 5.000 Isak Samokovlija (Goražde, Austrougarska, 3. decembar 1889 – Sarajevo, 15. januar 1955) je bio jugoslovenski i jevrejski (sefardski) književnik. Gimnaziju je završio u Sarajevu, a medicinu je studirao u Beču. Živeo je i radio u Goraždu, Fojnici i Sarajevu. Pisao je pripovetke i drame sa temama iz života jevrejske zajednice u Bosni. Njegova porodica se u Bosnu doselila iz Samokova u Bugarskoj, odakle potiče njihovo prezime. U mladosti je pisao priloge za književni časopis „Jevrejski život“ i prevodio dela jevrejskih pisaca. Svoju prvu pripovetku „Rafina avlija“ objavljuje 1927. u Srpskom književnom glasniku, a dve godine kasnije izlazi prva zbirka pripovedaka „Od proljeća do proljeća“. Drugi svetski rat je preživeo u ustaškom zarobljeništvu, iz koga je utekao pred kraj rata. Za njegovo najbolje delo važi zbirka pripovedaka „Nosač Samuel“ iz 1946. Posle rata imao je nekoliko funkcija u književnim institucijama, uključujući mesto predsednika Udruženja pisaca BiH. Uređivao je književni časopis „Brazda“ u periodu 1948–1951. Posle toga je radio kao urednik u izdavačkom preduzeću „Svjetlost“. G4

Knjiga je odlično očuvana, nečitana. 2002; ćirilica; 21 cm; 360 str.; Milovan Danojlić Izdavač: Filip Višnjić Knjigom Godina prolazi kroz avliju Milovan Danojlić nas je neopozivo uverio da srpska književnost do njega nije imala prozno - poetski opus sličnog obima i kvaliteta. Ova knjiga pribira sve najbolje osobine danijlićevog pisanja. Svet je tu viđen u svom neuprljanom, pomalo idiličnom vidu, upravljen prema zakonima prirode, porodice, sunca i meseca. Milovan Danojlić, rođen je 1937. u selu Ivanovcima, Šumadija. Gimnaziju i Filološki fakultet, odsek za romanistiku, završio je u Beogradu. Sarađivao je u dnevnim i književnim listovima. Radio je kao lektor za srpskohrvatski jezik na univerzitetu u Poatjeu, gde i sada živi. Član je SANU van radnog sastava. Objavio je veliki broja knjiga pesama i proze, kao i razne prevode - Brodskog, Bodlera, Aragona....

Tonski zapis književnika i pesnika Miloša Crnjanskog Veliki Miloš Crnjanski u Jugoslaviji je dobio jedinstveni fono zapis: Crnjanski govori – odlomke iz svojih intervjua i ogleda o svojim književnim delima, i najdragocenijeg - pesama i poetske proze Zemlja: Yugoslavia Izdavač: PGP RTB Oznaka serije: ‎– LP 88-80012 Godina izdanja: 1978 Format: Vinyl, LP, Album, Gatefold Žanr: Kritika i poetski tekstovi Stil: umetnički Detaljno stanje: Dobro očuvana, što se može videti i na slikama! Pregled: A1 Lament nad Beogradom 6:56 A2 Serenata 0:43 A3 Mizera 1:03 A4 Moja pesma 1:10 A5 Ja, ti i svi savremeni parovi 1:28 A6 Stražilovo 9:22 B1 O tumačenju pesnika i poezije i O svojim savremenicima (`Vi znate da postoji teorija...`) 6:35 B2 O Kritičarima i kritici poezije (`Ima u Dnevniku, Ima u Seobama...`) 1:20 B3 O Istorijskom i umetničkom u književnom delu (`Seobe su, kao što sam već više puta rekao...`) 2:15 B4 O našem romantizmu (`Ja smatram našu romantičnu književnost...`) 3:20 B5 O Aleksi Šantiću (`Šantić je bio...`) 2:30 B6 Hiperborejci, odlomak Dokumentarni snimci, od kojih je sačinjena ova ploča, preuzeti su iz Tonskog arhiva Radio Beograda. Tekstovi na B strani predstavljaju odlomke iz intervjua koje je Miloš Crnjanski dao saradnicima Radio Beograda: Nadi Mirković, Pavlu Zoriću, Đorđu Zorkiću i Vladimiru Bunjcu. Glavni i odgovorni urednik - Stanko Terzić Producent – Božidar Timotijević Narator – Miloš Crnjanski Slike na omotu – Steva Bogdanović Štampa: GIP “Beograd” Fotografije – Stevan Bogdanović

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Na margini - Radomir Konstantinović Izdavač: University Press Godina izdanja: 2013 Broj strana: 261 Format: 23 cm Povez: Broširani U periodu od 1966. do 1979. godine Radomir Konstantinović je na Trećem programu Radio Beograda, u tada uticajnoj emisiji “Radomir Konstantinović prelistava časopise”, komentarisao jugoslovensku, pre svega književnu periodiku. U knjizi “Na Margini” sarajevski izdavač IKD Universsity press sakupio je Konstantinovićeve tekstove o sarajevskim časopisima, među kojima su bili “Izraz”, “Odjek” i “Život”. Tekstovi su dati prema vremenu njihovog prvobitnog emitovanja (1966-1979). Radomir Konstantinović (1928 – 2011.) je bio srpski filozof i književnik, veliki kritičar nacionalizma i rata. Sarađivao je kao član Literarne redakcije Radio Beograda. Više decenija bio je ugledni saradnik Trećeg programa Radio Beograda. Knjiga Na margini je prvo štampano izdanje iz piščeve zaostavštine

Autor - osoba Lalić, Ivan V., 1931-1996 = Lalić, Ivan V., 1931-1996 Naslov Četiri kanona / Ivan V. Lalić Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1996 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1996 (Bor : Bakar) Fizički opis 89 str. ; 18 cm Zbirka Mala biblioteka Srpske književne zadruge (karton) Napomene Tiraž 1000 Beleška o piscu: str. 87-88. Ivan V. Lalić (1931—1996) srpski pesnik, esejista i prevodilac, jedan od najistaknutijih pesnika neosimbolističke struje u savremenoj srpskoj poeziji. Rođen je u Beogradu 1931. godine, gde je radio neko vreme kao novinar i urednik Radio Zagreba; bio je urednik u „Prosveti“ i „Nolitu“. Svojom poezijom preko artizma, uravnoteženih slika i duhovne sabranosti obnovio je liniju simbolističkog pesništva. Tragajući za klasičnom merom pesme i nalazeći pesničko nadahnuće u literaturi, Lalić se u svojoj poeziji okretao Vizantiji i antičkom svetu. Takođe je bio izvrstan prevodilac, esejista i kritičar. Ivan V. Lalić je ušao u književnu kritiku kao hroničar časopisa, najpre „Letopisa Matice srpske“, a potom beogradske „Književnosti“. Njegovu kritiku odlikuje objektivnost, kao i iskustvo koje u nju unosi. Priredio je nekoliko antologija i zbornika. Bavio se prevodilaštvom, naročito prepevima; tako je između ostalog priredio „Antologiju novije francuske lirike“ (od Bodlera do naših dana) i izbore pesama Helderlina (Nolitova nagrada) i Pjer Žan Žuva. Autor je radio-drame „Majstor Hanuš“ (nagrada Jugoslovenske radiodifuzije). Dela Bivši dečak (1955) Melisa (poema) (1959) Argonauti i druge pesme (1961) Vreme, vatre, vrtovi (Zmajeva nagrada) (1961) Smetnje na vezama (1975) Strasna mera (1984) Vizantija (1987) Izabrane i nove pesme (1969) Vetrovito proleće (1956) Čini (1963) Krug (1968) Velika vrata mora (1958) Pesme (1987) Pismo (1992) Četiri kanona (1996) Pisao je eseje i kritike: Kritika i delo (1971) O poeziji i dvanaest pesnika KC

Божа Мулер Жене са зеленим очима izuzetno redak primerak knjige, na slovačkom После дипломирања (1915) на Чехословачкој пословној академији у Прагу, морао је да се пријави, после рата је још годину дана радио у чехословачкој војсци. Потом је радио као новинар; 1921-24 у редакцији Словачког истока у Кошицама, 1924-27 као дописник Чехословачке штампе у Будимпешти, 1927-39 у братиславском Мелантрицху као уредник разних новина (1928-29 Хласу, 1931-33 Понделлни . Оженио се у Кошицама 1923. године, жена му је била мађарског порекла. Тада је у књижевност ушао и као словачки писац; писао је приповетке (Тадеаш Вавра, инспектор, 1923, Жене зелених очију, 1926), стихове (Тужни тонови, 1924) и драме (Барбора Целлска, 1936). У пролеће 1939. вратио се у родни крај, настанио се у Точнику, 1942-43 био чиновник у Жебраку. Октобра 1944. интерниран је у логоре Остероде и Клајнштајн, априла 1945. побегао је и сакрио се у Бероунским шумама. После ослобођења прелази у Праг-Холешовице и посвећује се уређивачком раду; 1945-49 истовремено је радио у одељењу за штампу Министарства информисања и просвете, 1950. у Прагопресу, 1951. у Чехословачкој штампи, од 1952. до пензионисања 1958. у дневном листу Свободне слово. Почео је да преводи двадесетих година (са немачког на словачки: Шопенхауер, Животна мудрост, 1926). Од почетка 30-их година 20. века, циљано почиње да преводи и мађарску књижевност. Највише се интересовао за песника Е. Адија, касније је постао његов доживотни промотер и први чешки преводилац књига; међутим, напор за тачним преносом био је подвргнут крутој прецизности, а вишак пажње био је на штету поетског узлета и естетског доживљаја дела. Више од лирских превода, Милер је успео у прозаичним преводима. После 1945. ступио је у један мађарски кружок, где је учествовао у преводилачким манифестацијама, мотивисан савременим градитељством. У његовим преводима објављена су значајна дела мађарских класика (Петефијев Луди Ишток), проза З. Морича, Седам кројача и Срећни човек, а учествовао је и у чешком Моричком комитету за варваре и другим приповеткама. Кроз бројне преводе А. Јозсеф-а и Ф. Каринтхија, радио је на радију и у часописима и уписао се у први послератни период као добар преводилац са мађарског, упркос многим неспретностима превода, у којима је стилистова неравнотежа осцилирала између чешко- Поларитет словачког језика је играо улогу. Преводи са мађарског Барани, Тамас: Промена власти у држави Парана (Корманивалсаг Паранабан; Р, Праг, Праце 1960) Болдизсар, Иван: Форточка (Фортоцска; Р, Праг, Мелантрицх 1950) Илес, Бела: Хори Тиса (Ег а Тисза; Р, Праг, Статни накладателстви политицке литератури 1960) Морицз, Жигмонд: Варвари и друге приче (потпредседница, Праг, Одеон 1971, + Дагмар Еиснерова, Павел Еиснер) Морицз, Жигмонд: Седм крејцару (ВП, Праг, Свобода 1951) Морицз, Жигмонд: Срећни човек (Сваки жар; Р, Праг, СНКЛХУ 1955) Петофи, Сандор: Блазен Ишток (Болонд Исток; Б, Праг, Мелантрицх 1952, + Дагмар Еиснерова, Павел Еиснер [поновљена песма]) APR.21/10