Detalji predmeta Stanje Polovno STANJE PREDMETA: Odlično očuvana. Potpis crnim flomasterom na predlistu. OPIS: Šest drama je prva knjiga koju objavljuje poznati splitski redatelj Vanča Kljaković, a čiji tekstovi su izvođeni u kazalištima Splita, Zagreba i Pule. Kao redatelj postavljao je brojne kazališne komade u više hrvatskih kazališta, te snimio nekoliko cjelovečernjih igranih filmova. (Duga ulica-omnibus, Jedanaesta zapovijed, Kužiš, stari moj, Usporeno kretanje, Marjuča ili smrt). Na televiziji je među ostalim snimio Bužu i Giovannija po tekstovima Živka Jeličića, seriju o starom Zagrebu po vlastitim tekstovima, neke djelove serije Zagreb nepokoreni grad, te prvi dio serije Naši i vaši. Napisao je i nekoliko radio drama, te kazališne komade Susreti i Bobo, izvedenih u DK Gavella u režiji Boška Violića. Ostalih šest drama nalaze se u ovoj knjizi. Vanča Kljaković piše živo, dijalozi su mu realni, a događaji i situacije bliske našima. Njegove su drame rado gledane, prožete su humorom koji je sačuvan u pisanom tekstu i lako ih se i sa zanimanjem čita. NAPOMENA: Ostale predmete u mojoj ponudi možete proveriti preko sledećih linkova: - Kupindo: https://www.kupindo.com/Clan/Duduledu/SpisakPredmeta - Limundo: https://www.limundo.com/Clan/Duduledu

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Војновић, Владислава, 1965- = Vojnović, Vladislava, 1965- Наслов Женске јуначке песме / Владислава Војновић Врста грађе поезија Језик српски Година 2002 Издавање и производња Београд : Народна књига-Алфа, 2002 (Београд : Алфа) Физички опис 156 стр. ; 20 cm Други аутори - особа Новаковић, Мирјана, 1966- = Novaković, Mirjana, 1966- Збирка Библиотека Алфа. Поезија 2002 ISBN 86-331-0411-3 Напомене Тираж 500 Предговор / Мирјана Новаковић: стр. 7-9 Белешка о себи: стр. 153-154. УДК 821.163.41-1 Vladislava Vojnović (Bela Crkva, 1965). Završila je dramaturgiju na FDU u Beogradu. Objavila je zbirke pesama „Ženske junačke pesme“ (2002), „Lovac na grinje“ (2007), „PeeMeSme“ (2010) i romane „Lenjinova desnica“ (2010) i „Kozje uši“ (2013). Piše za film, televiziju, pozorište i radio. Dobila je nagrade „Rade Obrenović“ Zmajevih dečjih igara i „Dositejevo pero“ za „Princa od papira“ 2008. godine. Živi u Zemunu, gde s mužem Milošem Spasojevićem, filmskim i TV-snimateljem, gaji malu filmsku producentsku kuću, jednu običnu kuću, jednu kćerku i tri mačke.

Mozaik sastavljen od epizoda iz života pet generacija žena jedne porodice koje nose ime Marija, posveta je nezapisanom i zanemarivanom ženskom iskustvu i ženskim pričama koje se kao savremeni mitovi ili uputstva za život došaptavaju i prenose sa ženskog kolena na koleno. U dalmatinskom gradiću, u staroj kamenoj kući, stotinu godina sećanja prenose žene koje sve nose ime Marija. U nizu epizoda, pre svega leti, prepričavaju se intimni događaji koji nisu ni spektakularni ni revolucionarni iako je u pozadini uvek ili neki rat, ili društvene okolnosti koje snažno određuju privatni život. Gde su bile, šta su radile, o čemu su mislile u svojim kuhinjama i sobama naše pretkinje, kako su odrastale i preživljavale nezamislive tragedije i kako su se radovale i ljubile – sve te priče se kao savremeni mitovi ili uputstva za život došaptavaju i prenose sa ženskog kolena na koleno. U moćnom romanu o svim Marijama Dalmacije, Mediterana i Balkana, Olja Savičević Ivančević ispisala je suptilnu posvetu sistematski zanemarivanom i nezapisanom ženskom iskustvu i višestrukosti ženskog identiteta. Ljeta s Marijom nezaboravno je štivo i rodoslovno stablo svih familija naših krajeva, ono stablo koje živi i opstaje u svakom vremenu i nevremenu.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Павловић, Ранко, 1943- = Pavlović, Ranko, 1943- Наслов Лаку ноћ, Љиљана / Ранко Павловић Врста грађе поезија Језик српски Година 2016 Издавање и производња Бања Лука : Арт принт, 2016 (Бања Лука : Арт принт) Физички опис 64 стр. ; 21 cm Други аутори - особа Тодоровић, Мирослав Збирка ǂБиблиотека ǂСавремена поезија / [Арт принт, Бања Лука] ISBN 978-99955-97-52-8 (брош.) Напомене Тираж 300 Стр. 55-61: Стихови који никад не блиједе / Мирослав Тодоровић На корицама ауторова слика и белешка о њему. УДК 821.163.41(497.6)-1 COBISS.SR-ID 5727256 Ranko Pavlović Članak Razgovor Latinica Čitaj Uredi Uredi izvor Istorija S Vikipedije, slobodne enciklopedije Ranko Pavlović Rankopavlovic.jpg Datum rođenja 19. januar 1943. (79 god.) Mesto rođenja Šnjegotina Gornja NDH Ranko Pavlović (Šnjegotina Gornja, 19. januar 1943) srpski je književnik. Piše priče, pripovijetke, romane, poeziju i dramske tekstove za djecu i odrasle.[1] Biografija Rođen je za vrijeme Drugog svjetskog rata u Šnjegotini Gornjoj kod Teslića. U rodnom mjestu je završio osnovnu, a Učiteljsku školu u Banjoj Luci. Po završetku Učiteljske škole je kratko vrijeme radio kao prosvjetni radnik u okolini Teslića. Preselio se u Banju Luku i bavio se novinarstvom. Radio je kao novinar i urednik u sarajevskom "Oslobođenju", a zatim je bio direktor novinsko-izdavačke djelatnosti, te direktor i glavni i odgovorni urednik izdavačke djelatnosti u "Glasu srpskom". Živi i radi u Banjoj Luci. Objavio je osamnaest zbirki pjesama, sedamnaest zbirki pripovijedaka, pet romana, dvije zbirke eseja, knjigu književnih kritika i deset radio-drama za odrasle, zatim osamnaest zbirki priča za djecu, šest zbirki pjesama za najmlađe, dva romana za mlade, desetak igranih i objavljenih tekstova za dječja pozorišta i petnaestak radio-igara za djecu. Zavod za udžbenike u Istočnom Sarajevu objavio je njegova Izabrana djela. Zastupljen u čitankama, lektiri i mnogim antologijama. Njegove pjesme i pripovijetke prevođene su na italijanski, poljski, mađarski, engleski, rumunski, njemački, holandski, švedski, ruski i druge jezike. [2] Nagrade Kočićeva nagrada[1] Kočićeva knjiga[1] Nagrada Stanko Rakita[1] Nagrada Laza Kostić[1] Nagrada Gordana Brajović[1] Nagrada Gordana Todorović[1] Nagrada Isak Samokovlija[1] Nagrada Grigorije Božović[1] Nagrada Veselin Masleša[1] Skender Kulenović[1] Sovica za najbolju knjigu za djecu [1] Miholjdanska povelja, nagrada za razvoj kulture u čelinačkom kraju 2010.[2] Godišnja nagrada udruženja književnika Republike Srpske Povelja Udruženja književnika Srbije za životno djelo Povelja Udruženja književnika Republike Srpske za životno djelo Nagrada akademije Ivo Andrić za životno djelo Djela Zbirke poezije: "Nemir sna", «Paralele», Doboj, 1963. "Damari jasenovački", Nacionalni park Kozara, Prijedor, 1987. "Kosti i sjene", Slovo, Banja Luka, 1997. "Nebeski lan", «Ars Libri» – Beograd, «Besjeda» – Banja Luka, 2001. "Srž", «Rad», Beograd, 2005. Pjesme (izabrane i nove pjesme), Zavod za udžbenike, Istočno Sarajevo, 2004. "Dama iz Gospodske", «Art-print», Banja Luka, 2006. "Lov", «KoV», Vršac, 2007. "Pjesnikov prah", Nar. bibl. „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2008. "Monaški soneti", «Art-print», Banja Luka, 2011. "Između dvije praznine", Udruženje književnika Srpske – Podružnica Banja Luka, Banja Luka, 2011. "Dublje od slutnje", «Art-print», Banja Luka, 2012. "Povratak u tačku" (izabrane i nove pjesme), «Besjeda» Banja Luka, «Ars Li¬bri», Beograd, 2013. "Zrno", «Povelja», Kraljevo, 2014. "Prelazak u sjenku" (izabrane i nove pjesme), «Unus mundus», Niški kulturn centar, Niš, 2015. "Laku noć, Ljiljana", «Art-print», Banja Luka, 2016. "Plavet", Centar za turizam, kulturu i sport, Svrljig, 2018. "Izmaglica", Udruženje književnika Republike Srpske, Banja Luka, 2018. "Prometejev čvor", «Art-print» , Banja Luka, 2020. "Kroz iglene uši", soneti, «Art-print» , Banja Luka, 2021. Zbirke pripovijedaka: "Priče iz Vakufa", «Glas», Banja Luka, 1978. "Bljesak u košmaru", «Univerzal», Tuzla, 1985. "Čovjek u ljušturi", «Glas», Banja Luka, 1988. "Preobražaji", «Rad», Beograd, 1997. "Dodir", «Oslobođenje», Srpsko Sarajevo, 1998. "Žuta bjelina" (izbor), «Glas srpski» – Banja Luka, «Oslobođenje» – Srpsko Sarajevo, 1998. "Subote bez Ilze" (izabrane i nove priče), Zadužbina Petar Kočić, Banja Luka – Beograd, 2000. "Tragač iz krilne regimente", «Udruženje književnika Srpske – Podružnica Banja Luka», Banja Luka, 2003. "Bio jednom jedan", «Književna zadruga», Banja Luka, 2003. "Pripovijetke" (izbor), «Zavod za udžbenike», I. Sarajevo, 2004. "Bibliotekar i Knjiga", «Zavod za udžbenike», I. Sarajevo, 2006. "(D)opričano" (izbor), «Podružnica UKS», Banja Luka, 2007. "Trinaest nestrpljivih priča", «Prometej», N. Sad, 2007. "Nebesnici", «Nova reč», Požarevac, 2012. "Otkupljivač priča", «Art print», Banja Luka, 2013. "Karenjina i Vronski u zadimljenoj krčmi", «Prometej», Novi Sad, 2015. Pečat nad ponorom, „Štampar Makarije“ Beograd, „Hercegovina izdavaštvo“ Trebinje i „Obodsko slovo“ Podgorica, 2020. "Strašni sud", Udruženje književnika Republike Srpske, Banja Luka 2021. Romani: "Škola jahanja", «Glas», Banja Luka, 1990. (drugo izdanje: «Glas srpski», Banja Luka, 1997) "Jahači i ostali", «Glas srpski», Banja Luka, 2001. "Kako uhvatiti leptira", «Narodna knjiga», Beograd, 2002. "Nebeske kosturnice", «Prometej», Novi Sad, 2011. "Gromada", «Prometej», Novi Sad i Fondacija Brano Ćopić Banja Luka, 2016. Eseji: "Žurka kod Ekermana", «KoV», Vršac, 2007. "U dubinama jezika", «Art print», Banja Luka, 2017. Književna kritika: "Dočitavanje", «Unus mundus», Niš, 2012. Dnevnici: "Krezuba godina, dnevničko bilješkare o 2016", «Art print», Banja Luka, 2018. Publicistika: "Banjaluka 1969 – 1979.", (priredio sa Hamidom Husedžinovićem), „Glas“, Banja Luka, 1980. "Banjalučka kuća od snova – pola vijeka Dječijeg pozorišta Republike Srpske" (sa Predragom Bjeloševićem i Vojislavom Vujanovićem), Dječije pozorište Republike Srpske, Banja Luka, 2006. Zbirke priča za djecu: "Bajke za lijevo uho", «Osvit», Karlovac, 1985. "Jarac u pozorištu", «Svjetlost», biblioteka "Mladi dani", Sarajevo, 1985. "Čistač obuće", «Mladost», biblioteka "Vjeverica", Zagreb, 1985. "Kuća na izletu", «Glas», biblioteka "Jablan", Banja Luka, 1988, drugo izdanje 1990. "Kula Kulina bana", «Veselin Masleša», biblioteka "Lastavica", Sarajevo, 1988. "Kuća na izletu" (izbor), «Veselin Masleša» i «Svjetlost», Sarajevo, 1990. "Stefan na Mliječnom putu", «Krajiško dječije pozorište», Banja Luka, 1994. "U kući duhova" (izbor), «Grigorije Božović», biblioteka "Božuri", Priština, 1998. "Voz, tata i novine", «Besjeda», biblioteka "Beli slon", Banja Luka, 2000. "Zlatnodolske bajke", «Rad», biblioteka "Alisa", Beograd, 2001. "Prijatelji", «Slovo», Banja Luka, 2002. "Moć divlje oskoruše i druge bajke", «Bookland» Beograd, 2005. "Svirala od ružinog drveta i druge bajke", «Bookland», Beograd, 2009. "Gitarijada u Ježevici", «Bosanska riječ», Tuzla, 2009. "Kraljevi na vašaru" (lektirni izbor), «Bosanska riječ», Sarajevo, 2010. "Stiže slikar", «Povelja», Kraljevo, 2011. "Jedna Priča i druge priče", Književna zaklada/fondacija „Fra Grgo Martić“, Kreševo, 2011. "Pričinilo se u Pričinu", «Bookland», Beograd, 2014. "Mašta na tufnice" (lektirni izbor), «Bosanska riječ», biblioteka „Mali princ“, Tuzla, 2015, drugo izdanje (u ediciji „Knjigometar“) 2016. "Princeza u oblutku", „Odysseus“, Beograd, 2020. Romani za djecu: "Tajne Kraljevog Grada", «Narodna knjiga», biblioteka "Petar Pan", Beograd, 2004. "Kako se ispričala Neispričana Bajka", «Zavod za udžbenike i nastavna sredstva», Istočno Sarajevo, 2018. Slikovnice: "Čarolije Sina Sunca", «GrafoMark», Laktaši, 2001. "Plemeniti Hahaj i strašni Hehej, «GrafoMark», Laktaši, 2001. Zbirke pjesama za djecu: "Šta jutro doručkuje", «Zavod za udžbenike i nastavna sredstva», Istočno Sarajevo, 2007. "Rasti brže, to je lako", «Book», Beograd, 2009. "Basnovite pjesme", «Art print», Banja Luka, 2010. "Kad se uši zacrvene" (izabrane i nove pjesme) (u: R. Pavlović – P. Đaković – P. Stević: Prostori igre), Fondacija „Branko Ćopić“, biblioteka „Bašta sljezove boje“, Banjaluka, 2010. "Pjesme za pričanje", «Art print», Banja Luka, 2013. "Nova planeta", «Zavod za udžbenike i nastavna sredstva», Istočno Sarajevo, 2014. Zvučne knjige: "Izvor svjetlosti i druge bajke", JU Specijalna biblioteka za slijepa i slabovida lica Republike Srpske, Banja Luka, 2017. Izvedeni pozorišni tekstovi za djecu: "Kutija za oslobađanje vremena", COK teatar, Banja Luka, 1991. "Ljubavni jadi Ježa Ježića", Krajiško dječije pozorište, Banja Luka, 1993. i Lutkarski studio "Roda", Banja Luka, 2003. "Princ od Bijelog Luka", Dječije pozorište Republike Srpske, Banja Luka, 2000. i 2002. "Ljubičasta zraka", Dječije pozorište Republike Srpske, B. Luka, 2006. "Žutokapa", KUD „Karpati“, Vrbas, 2006. "Plemeniti Hahaj i strašni Hehej", Dječije pozorište Republike Srpske, Banja Luka, 2013. "Prokletstvo metafore", Teatar „OKO“, Beograd, 2013. "Upoznavanje svijeta", Teatar „OKO“, Beograd, 2013. "Trospratni bolesnik" (po morivima pjesme „Bolesnik na tri sprat“ Branka Ćopića), Dramska scena, Prnjavor, 2018; DSG "Roda" Banja Luka 2021. Izabrana djela: "Pjesme" "Pripovijetke" roman "Jahači i ostali" "Priče za djecu" «Zavod za udžbenike i nastavna sredstva», Istočno Sarajevo, 2004. Više od 20 radio-dramskih tekstova izvođenih na svim radio-stanicama bivše SFRJ i prevođenih na više jezika. Reference „Književnik: Biografije”. Komunikacije. Arhivirano iz originala na datum 03. 03. 2016. Pristupljeno 23. 9. 2011. „„Miholjdanska povelja“ književniku Ranku Pavloviću”. Opština Čelinac. 13. 10. 2010. Arhivirano iz originala na datum 5. 3. 2016. Pristupljeno 23. 9. 2011. Spoljašnje veze P vip.svg Portal Biografija Opština Čelinac: „Miholjdanska povelja“ književniku Ranku Pavloviću, 13.10.2010. (jezik: srpski) Kategorije: Rođeni 1943.ČelinčaniTeslićaniSrpski književniciSrpski pesniciKnjiževnici Republike SrpskeSrpski dramaturziČlanovi Udruženja književnika SrbijePočasni člano

Vesna Milinčić (Beograd, 1958), školovala se i živi u rodnom gradu. Autor je romana Pasijans, Boja mraza i Marin bez mora. Po obrazovanju profesor opšte književnosti i teorije književnosti, radila je kao novinar, književni prevodilac, lektor, nastavnik, bibliotekar… Danja oka mog, četvrti roman Vesne Milinčić, živa je i životna, humorom protkana slika onog najvrednijeg što imamo – mladosti, ljubavi i prijateljstva – odnegovanim talentom i sigurnim perom (ni muškim ni ženskim, i studenim i vrućim, samo nikad mlakim) uhvaćena u višeslojno tkivo uzbudljivog umetničkog dela. Danja oka mog gusta je tkanica usuda balkanskih, razasutih pod beogradskim nebom, po starogradskim ulicama i salonskim stanovima, ali i mračnim suterenima, po dušama koje su svoje jade donele izdaleka, ili ih baš tu našle i tažile. Koliko kazuje o odrastanju generacije stasale podno devedesetih, toliko otkriva i o izgubljenim godinama njihovih roditelja, prikleštenih zupcima je-dnog nevremena bez prognoze. I ne samo o njima. Na gotovo svakoj strani ove jezički uzorno izbrušene i stilski zaokružene proze otvaraju se mnogo širi i dublji vidici, na istorijske lomove, socijalna, pa i moralna potonuća, ali i na čudesna vaskrsenja. Dragana Veljković Stanković

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Андрић, Радомир, 1944- = Andrić, Radomir, 1944- Наслов Бунари Радоша Модричанина / Радомир Андрић Врста грађе поезија ; одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски Година 1973 Издавање и производња Београд : Просвета, 1973 (Београд : Просвета) Физички опис 57 стр. : фотогр. ; 21 cm Збирка Савремена поезија 1973. ISBN (Брош.) Напомене Тираж 1.500 На корицама ауторова слика и белешка о њему. УДК 821.163.41-1 COBISS.SR-ID 112828935 Radomir Andrić (1944) « poslato: Decembar 16, 2010, 12:17:31 pm » * RADOMIR ANDRIĆ (Ljubanje, 03.03.1944) Radomir Andrić je rođen u Ljubanjama kod Užica 1944. Objavio je knjige pesama: "Sunce u vodenici", "Večernji krčag", "Šumska crkva", "Pohvala smehu", "Vučica na prtini" i mnogo drugih. Živi u Beogradu i radi kao urednik Drugog programa radio Beograda. U prvim zbirkama Andrić peva o detinjstvu i dečaštvu provedenom na selu. Narodnoj umetnosti i izvornom stvaralaštvu narodnog graditeljstva posvetio je zbirku pesama "Bunari Radoša Modričanina". U zbirkama "Pohvala smehu", "Svane li" i "Neustuknica" pesnik otkriva veze između savremenih reflekaija i narodnih izreka, zapisa i bajalica. To su spone između sadašnjosti i prošlosti. Zbirku "Nepokorje" posvetio je ratnoj tematici. Andrić peva o ustanku 1941. godine i revoluciji i povezuje ih sa slobodarskom tradicijom našeg naroda. I 1941. godine narod se, kao i na Kosovu 1389, opredelio: "Između srama i smrti izabrali smo: smrt nam je preča." Andrićeve pesme su prevodene na: italijanski, španski, francuski, engleski, ruski, rumunski, makedonski i slovenački jezik. Dobitnik je većeg broja književnih nagrada: "Rade Drainac", "Isidora Sekulić", "Neven", nagrade grada Kruševca i udruženja književnika Srbije, Oktobarske nagrade grada Beograda, "Belovodske rozete" i nagrade "Milan Rakić". Grad Užice Andrić je književnik bogatog i raznovrsnog opusa, a pored poezije, piše prozu, književnu kritiku i esejistiku. Sačuvana

Vesna Parun, Izabrane pesme, SKZ, Beograd, 1979, 172 strane, tvrd povez. Knjiga je u stanju kao da je danas kupujete u knjižari. Nova. neotvorena. Vesna Parun rođena je 10. aprila 1922. na otoku Zlarinu blizu Šibenika, gdje joj je otac radio kao općinski činovnik koji je često bio premještan i ostajao bez posla, zbog čega je brojna obitelj (četvero djece) živjela u prilično teškim uvjetima. Zato je Vesna dobar dio djetinjstva i mladosti provela kod tete i tetka u Splitu, u Biogradu na Moru i u Šibeniku. Otac Ante rodom je s otoka Prvića, a majka Antica sa Šolte. Osnovnu školu je završila na Visu, a gimnaziju je pohađala u Šibeniku i Splitu gdje je 1940. maturirala. Bila je odličan učenik i već se od 14. godine uzdržavala podučavanjem. U jesen 1940. upisala je studij romanistike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Onda je došao rat, bježanje u Split, povratak u Zagreb (1942. ). Tada su živjeli u Sesvetama kod Zagreba gdje joj je otac radio u općini. Odatle joj je brat otišao u partizane i ubrzo poginuo. U to vrijeme često je obolijevala. Poslije završetka rata nastavila je studij na Filozofskom fakultetu, ali je tada upisala čistu filozofiju. 1947. radila je na pruzi Šamac - Sarajevo, oboljela je od tifusa, a u isto je vrijeme doživljavala krize zbog nesretne ljubavi koja je trajala od 1938. Sve su to bili razlozi prekida studija. Od 1962. do 1967. boravila je u Bugarskoj gdje se udala, razvela i doživjela novi niz nedaća. Od tada je živjela uglavnom u Zagrebu i radila ka

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Одаловић, Мошо Наслов Мама је глагол од глагола радити : изабране старе и нове детињарије / Мошо Одаловић Врста грађе поезија Језик српски Година 1997 Издавање и производња Подгорица : Унирекс, 1997 (Краљево : Слово) Физички опис 94 стр. ; 20 cm Збирка Библиотека Златна јабука ISBN 86-427-0576-0 Напомене Слика аутора и белешка о аутору на корицама. УДК 886.1(02.053.2)-14

Neodoljiva draž poziva - Dejan Simonović Izdavac Filip Visnjic 1992. 274 strana,21 cm. LEPO STANJE Dejan Simonović, rođen 1960. u Vranju. Živi i radi u Beogradu. .Objavio: Krojač iz Ulma (roman), Pegaz, 1987; Neodoljiva draž poziva (sotija), Filip Višnjić, 1992; Zaklon (roman), elektronsko izdanje autora 2010; Prikaza (roman), Albatros plus, 2011; Besposličari (roman), Književno društvo Hiperboreja, 2015. .U književnoj periodici objavljuje priče i eseje..Izvođene radio-drame: Osvit, Žrtva, Plaćenici, Matrozi. Za radio-dramu Matrozi dobitnik je prve nagade za konkursu Radio Beograda za radio-dramu 2016. godine..Bio je urednik u Književnoj reči i Književnom magazinu. Urednik je tribinskog programa Srpskog književnog društva. K.S.N. O.1.P.1

Zoran Mišić Srpska književna kritikaTvrdi povezO autoruМИШИЋ Зоран – књижевник, критичар, антологичар (Београд, 10. XII 1921 – Игало, 28. XII 1976). Завршио је прва два разреда основне школе у Бгду, а затим III–IV полагао приватно због повреде кичме и лечења у Француској. Другу мушку гимназију завршио је у Бгду 1940. и одмах се уписао на Правни факултет, али ни један испит није положио. После Другог светског рата 1945. хонорарно је радио као чиновник Министарства информација. Студије француског језика и књижевности уписао је 1946. на Филозофском факултету у Бгду и 1949. дипломирао. За време студија радио је као службеник у Одељењу за штампу ФНРЈ 1946-1947, затим као новинар-сарадник у литерарној редакцији Радио Бгда 1947-1948. Уредник „Књижевних новина” био је од 1948. до 1951, а затим уредник часописа „Филм” од 1951. до 1953, па уредник издавачке куће „Ново поколење“ 1953-1955. и „Нолита“ од 1955. до смрти. Као стипендиста Министарства за културу био је 1953. у Паризу на студијама и лектор на Катедри за српскохрватски језик од 1962. до 1965. Чланке и есеје објављивао је у листовима, часописима и другим публикацијама; „Дом и школа”, „Српски књижевни гласник”, „Младост”, „Књижевне новине”, „Књижевност”, „Филм”, „Свечаност”, „Политика”, „Видици”, „Нова мисао”, „Алманах Савеза књижевника Југославије”, „НИН”, „Борба”, „Ветрењача”, „Поља”, „Данас”, „Critique” и др. Бавио се превођењем са француског језика и на: француски, енглески, македонски, немачки, словачки и словеначки језик. Био је члан редакција часописа „Сведочанства” 1952, „Књижевност” 1967-1976, те члан жирија за доделу НИН-ове награде, Змајеве награде, Октобарске награде града Бгда. Припремио је за штампу књиге: Е. А. По, Одабрана дела, Бгд 1956, 1964, 1974; П. Валери, Есеји, Бгд 1957; М. Бланшо, Есеји, Бгд 1960; Р. Петровић, Изабрана дела 1-2, Бгд–Згб–Сарајево 1964; Откровења, Бгд 1968, НСад–Бгд 1972. Написао је предговоре и поговоре за књиге: А. Боске, Реч и ребро, Бгд 1958; Р. Петровић, Изабрана дела, Бгд–Згб–Сарајево 1964; Откровења, Бгд 1968, НСад–Бгд 1972. Као критичар обележио је прву половину шесте деценије XX века. Борио се за ново, модерније схватање литературе и против традиционалних лиризама и безличне моде „меког и благог штимунга”, али и против догматизма и буквализма у уметности. У својим делима стилски је био прецизан. Драматизовао је средњовековне текстове Слово светлости, које је СНП приказало3/14

Zoran Mišić Srpska književna kritikaTvrdi povezO autoruМИШИЋ Зоран – књижевник, критичар, антологичар (Београд, 10. XII 1921 – Игало, 28. XII 1976). Завршио је прва два разреда основне школе у Бгду, а затим III–IV полагао приватно због повреде кичме и лечења у Француској. Другу мушку гимназију завршио је у Бгду 1940. и одмах се уписао на Правни факултет, али ни један испит није положио. После Другог светског рата 1945. хонорарно је радио као чиновник Министарства информација. Студије француског језика и књижевности уписао је 1946. на Филозофском факултету у Бгду и 1949. дипломирао. За време студија радио је као службеник у Одељењу за штампу ФНРЈ 1946-1947, затим као новинар-сарадник у литерарној редакцији Радио Бгда 1947-1948. Уредник „Књижевних новина” био је од 1948. до 1951, а затим уредник часописа „Филм” од 1951. до 1953, па уредник издавачке куће „Ново поколење“ 1953-1955. и „Нолита“ од 1955. до смрти. Као стипендиста Министарства за културу био је 1953. у Паризу на студијама и лектор на Катедри за српскохрватски језик од 1962. до 1965. Чланке и есеје објављивао је у листовима, часописима и другим публикацијама; „Дом и школа”, „Српски књижевни гласник”, „Младост”, „Књижевне новине”, „Књижевност”, „Филм”, „Свечаност”, „Политика”, „Видици”, „Нова мисао”, „Алманах Савеза књижевника Југославије”, „НИН”, „Борба”, „Ветрењача”, „Поља”, „Данас”, „Critique” и др. Бавио се превођењем са француског језика и на: француски, енглески, македонски, немачки, словачки и словеначки језик. Био је члан редакција часописа „Сведочанства” 1952, „Књижевност” 1967-1976, те члан жирија за доделу НИН-ове награде, Змајеве награде, Октобарске награде града Бгда. Припремио је за штампу књиге: Е. А. По, Одабрана дела, Бгд 1956, 1964, 1974; П. Валери, Есеји, Бгд 1957; М. Бланшо, Есеји, Бгд 1960; Р. Петровић, Изабрана дела 1-2, Бгд–Згб–Сарајево 1964; Откровења, Бгд 1968, НСад–Бгд 1972. Написао је предговоре и поговоре за књиге: А. Боске, Реч и ребро, Бгд 1958; Р. Петровић, Изабрана дела, Бгд–Згб–Сарајево 1964; Откровења, Бгд 1968, НСад–Бгд 1972. Као критичар обележио је прву половину шесте деценије XX века. Борио се за ново, модерније схватање литературе и против традиционалних лиризама и безличне моде „меког и благог штимунга”, али и против догматизма и буквализма у уметности. У својим делима стилски је био прецизан. Драматизовао је средњовековне текстове Слово светлости, које је СНП приказало3/14

Detalji predmeta Stanje Polovno Retko u ponudi! Autor - osoba Krnjević, Vuk, 1935-2018 = Krnjević, Vuk, 1935-2018 Naslov Priviđenja gospodina Proteja / Vuk Krnjević Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1964 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1964 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 72 str. ; 23 cm ISBN (Broš.) Stanje: inventarska nalepnica i pečat muzičke škole, inače veoma dobro očuvano. Vuk Krnjević (Sarajevo, 6. maj 1935 – Beograd, 24. januar 2018) bio je srpski pesnik iz Sarajeva. Autor je dvadesetak zbirki pesama. Radio je kao urednik u RTS-u i beogradskoj „Prosveti“. Skoro tri decenije uređivao je časopis „Književnost“. Vuk Krnjević je rođen u Sarajevu, 6. maja 1935. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu. Studirao je u Beogradu i diplomirao na grupi za južnoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik. Postdiplomske studije iz dramaturgije pohađao na Humboltovom univerzitetu u Berlinu. Dobitnik je nagrade Udruženja književnika Bosne i Hercegovine (1961), Zmajeve nagrade, koju dodeljuje SANU iz fonda Branko Ćopić (1999), Nagrade Udruženja književnika Srbije `Milan Rakić` (2005) i nagrade `Kočićevo pero` (2006). Za knjigu Jadi starog Vertera dobio je 2008. godine `Povelju za životno delo` Udruženja književnika Srbije. Bibliografija Zaboravljanje kućnog reda (Beograd, 1957) Dva brata uboga (Sarajevo, 1960) Pejzaži mrtvih (Sarajevo, 1962) Priviđenja gospodina Proteja (Beograd, 1964) Naricanja (Kruševac, 1966) Berlinske balade (1968) Živa rana (Beograd, 1970) Pjesme (Sarajevo, 1970) Ustuk (Beograd, 1985) Put putuje (Beograd, 1986) Smrtopis (Novi Sad, 1987) Stećak nebeski (Beograd, 1990) Karakazan (Novi Sad, 1997) Vjetrena vrata (Novi sad, 1998) Istočnik berlinski (Beograd, 1999) Sadevo (Beograd, 2003) Istočnik zahumski (Beograd, 2005) Istočnik sarejevski (Beograd, 2004) Zapretani hram (Beograd, 2005) Knjiga o Sarajevu (Beograd, 2006) Beogradski smrtopis (Beograd, 2006) Jadi starog Vertera (Beograd, 2008) More nedodirljivo (Beograd, 2011) Živopis (Beograd, 2013) Kritički dijalozi (1976) Pristupi (1980) Bumerang (1983) Isidorine opomene (2008) Pripovjedači iz Bosne i Hercegovine I, II (1960) Posleratni srpski pesnici, sa Svetom Lukić (1970)

Vislava Šimborska (Wisława Szymborska) rođena je 2. jula 1923. godine u Bnjinu blizu Poznanja, a umrla 1. februara 2012. u Krakovu, u kome je živela od 1931. Zbog svoje prirode nikada nije bila u prvim redovima, čak ni kao nobelovac. Mada još od 50-ih godina počinje da dobija značajne nagrade. U njenom stvaralaštvu prelomna je zbirka Dozivanje Jetija (1957), jer je pre toga objavila dve „socrealističke” knjige, Zato živimo i Pitanja postavljana sebi (1952, 1954), koje kasnije nije unosila u izbore svoje poezije. Posle „revolucionarne” 1956. prevođena je na niz jezika. Na oko pedesetak. Između ostalih na srpski. Tome su doprinele i velike svetske nagrade poput Geteove, Herderove i Nobelove. Malo je poznata činjenica da je Šimborska debitovala kao prozni pisac, pišući kratku prozu. Da je „pesnik” ubedio ju je Adam Vlodek, pesnik, urednik novina, izdavačkih kuća i nekoliko godina njen suprug. Kolebanje između proze i poezije vidi se i u izboru njenih studija. Studirala je sociologiju i poljsku književnost na poznatom Jagelonskom univerzitetu, ne završivši nijedne studije. Zbog porodične situacije počela je rano da radi, već 1943. Posle Drugog svetskog rata da bi studirala i dobila zaposlenje morala je da bude član PURP-a i bila je sve do 1966. Od 1953. do 1981. radila je kao sekretar redakcije u časopisu „Žiće literackje” („Književni život”). U njemu je počela da objavljuje i svoje slavne feljtone koji su štampani pod zajedničkim naslovom Neobavezna lektira. Neko vreme uređivala je i poeziju. Od 1981. do 1983. bila je u uredništvu časopisa „Pismo” i sarađivala s časopisom „Nagłos” („Početna pozicija”), a posle toga, zbog opozicione delatnosti, završila kao slobodan umetnik i penzioner. Poezija Šimborske je filozofska na prirodan i spontan način, kako ističu poljski kritičari, jer u njoj nema razmatranja, naučnih termina, neposredno formulisanih problema. Ali, ima igre misli koja proističe iz jezičke igre, odnosno „govori zahvaljujući govoru”. Te jezičke igre najčešće se odvijaju kroz dijaloge o mogućnostima i nemogućnostima izražavanja čoveka i sveta. Iako nije „lingvistička pesnikinja”, trudi se da višestruko i višestrano iskoristi mogućnosti reči, a da pri tom ne bude zavisna od njih. Što potvrđuju neočekivani obrti, slučajnosti, otkrića u gotovo svakoj njenoj pesmi. To nas navodi da zaključimo da ona ipak eksperimentiše jezikom. Međutim, to ne čini kao avangardisti, stvarajući neologizme ili šokantne frazeološke sklopove. Ona uglavnom postavlja pitanja, budući da je znak pitanja osnovna retorska figura njenog stvaralaštva. Jer njene igre rečima ne vode praznoj virtuoznosti, nisu larpurlar, već su zahvaljujući ironiji kao jednom od najčešćih postupaka koje primenjuje funkcionalizovane i problematizovane. Ili kako je rekao teoretičar književnosti Mihal Glovinjski, funkcija su mudrosti, odlučuju o neponovljivosti i originalnosti njene poezije, poezije koja je neobičan spoj ozbiljnosti i ludizma. Što je velika retkost, budući da piše poeziju o velikim stvarima čoveka, našeg sveta i XX veka. Ova tvrdnja je povezana i s pitanjem morala. Morala, iako Šimborska nije moralistkinja koja poučava druge. Ne poučava, jer je izrazita individualistkinja koja od zbirke Dozivanje Jetija do zbirke Dovoljno sve izražava u svoje ime. Stoga, ako želimo da je najpribližnije definišemo, definisaćemo je kao pesnikinju koja piše poeziju života i smrti. Što postiže već pomenutim jezičkim igrama u oblasti forme i bavljenjem konkretnim životnim sadržajima. Nagrada za Najlepšu knjigu u okviru 59. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu.

Voja Marjanović: MOJ POGLED - O knjigama za decu i mlade, BMG Beograd 1996, str. 184. Književne kritike; Književnost za decu. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4; ima lični štambilj. Професор књижевности, књижевни историчар и теоретичар, есејиста и критичар, Воја Марјановић је рођен на Убу на Преображење 19. августа 1934. године. Основну и нижу гимназију завршио је на Убу,где је у трговачкој-кафеџијскојпородици добио патријархално васпитање и навику да буде вредан и одговоран у животу. Отац га је „наменио“ да му буде у позиву наследник у угоститељском послу, али су животне околности учиниле друго. По завршетку ниже гимназије на Убу, наставио је школовање у Трећој мушкој гимназији у Београду, после које студира југословенску и светску књижевност на Филозофском факултету у Београду. Војни рок је служио у Куманову, после кога је постављен за професора руског језика и књижевности у Медицинској школи. Ту је радио деветнаест година, а онда бива изабран за професора Књижевности за децу и младе на Педагошкој академији, где је радио пуних двадесет година, да би пред пензионисање био изабран за ванредног професора Учитељског факултета у Београду. Воја Марјановић је похађао магистарске студије у Београду, а докторску дисертацију(„Приповедачки свет Бранка Ћопића“) одбранио је у Сарајеву 1989. године. За време професорске каријере, упорно се бавио књижевним радом. Писао јеесеје и критике из дечје књижевности; објављивао је књиге студија, монографије, антологије, уџбеничку литературу, а интересовала га је и белетристика и филозофска литература. Објавио је 78 књига. Тренутно пишедве књиге завичајне тематике: „Портрети некадашњих и данашњих Убљана“ и „Доајен српске драме и фарсе –Александар Поповић“. Најзначајнија дела су му: „Портрети српских писаца за децу“, „Антологија савремене поезије и прозе за децу“, „Живот и дело Бранка Ћопића“, „Књижевност за децу и младе“ I, II, III(уџбеничка литература), „Убске приче“, „Приче из мог детињства“, „Медитације“ I, II, III, једанаест тематских и општих антологија из српске књижевност за младе.

Đorđije Vuković : DRUGA STRANA , Filip Višnjić 1985, str. 112. Proza; Pripovetke Očuvanost 4-. Đorđije Vuković (Pažići, Danilovgrad, 3. maj 1943 — Beograd, 6. oktobar 2020) bio je srpski univerzitetski profesor, pisac, kritičar, istoričar i teoretičar književnosti. Đorđije Vuković se rodio u Pažićima kod Danilovgrada. U Danilovgradu je završio gimnaziju a Filološki fakultet, grupu za jugoslovensku i opštu književnost, u Beogradu. Magistrirao je sa temom o romanima Miroslava Krleže a doktorirao odbranivši rad Sinestezija u srpskoj poeziji. Bio je glavni urednik časopisa Student za vreme studentskih demonstracija 1968. koje je i predvodio. Univerzitetsku karijeru je započeo kao asistent kod Sretena Marića na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, da bi kasnije postao profesor na smeru za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Radio je i kao istraživač u beogradskom Institutu za književnost i umetnost. Za knjigu Ogledi o srpskoj književnosti (1985) dobio je nagrade Miloš Crnjanski i Đorđe Jovanović. Za časopis Treći program Radio Beograda priredio je zbornike radova o dijalogu, Prustu, Eliotu, Floberu i Stendalu. Pisao je priloge za mnoge književne listove, časopise i zbornike. Objavljivao je priloge u raznim listovima, časopisima i zbornicima. Za knjigu Ogledi o srpskoj književnosti, objavljenu 1985. godine, dobio je nagrade Miloš Crnjanski i Đorđe Jovanović. Iste godine izdao je žanrovski mešovitu prozu Druga strana, potom Istorijski roman 2009. godine, a Sinteseziju u poeziji 2010. godine. Za časopis Treći program Radio Beograda priredio je zbornike radova o dijalogu, Prustu, Eliotu, Floberu i Stendalu.

Momir Nikić je diplomirao i magistrirao opštu književnost sa teorijom književnosti, a doktorirao antropologiju na Beogradskom univerzitetu. Bio je urednik i glavni urednik BIGZ-a, radio u raznim ustanovama koje se bave pitanjima međunarodne naučne, kulturne i tehničke saradnje. Bio je stručnjak međunarodne organizacije rada u Somaliji, direktor Fulbrajtovog programa u Jugoslaviji. Objavljivao je radove po časopisima i listovima (Oko, Književnost, Književne novine, Međunarodna politika) o pitanjima međunarodne saradnje, istorije i teorije književnosti, antropologije... Posebno se zanima za oblast istorije kulture, novih tehnologija i literarnih komunikacija. odlično očuvana KORO.8

43634) ANTOLOGIJA SRPSKE RADIO DRAME 1939 - 2004 1 i 2 , Miroslav Jokić / Zvonimir Kostić , RTS Beograd 2004 , Antologičari su nastojali da označe prelomne trenutke koji su radio dramu vodili kroz različite umetničke pravce, književne postupke... Hronološki princip odabira nudi istovremeno i jednu subjektivnu istoriju ove umetnosti kod nas , autori : Borislav Pekić , Dobrica Erić , Momo Kapor , Dušan Radović , Radomir Konstantinović , Aleksandar Popović , Danilo Nikolić , Branislav Petrović , Danko Popović , Miodrag Bulatović 2 knjige , mek povez, format 12 x 22 cm , ćirilica, 294 + 294 strane ,

ČASOPIS RADIO SARAJEVO - TREĆI PROGRAM 37 1982Godina XI652 strana24 x 14 cmISSN - 0351-0913 Uređivački odbor - Neđo Miljanović, Alirizah Gaši, Jasminka Huskić, Nikola Kovač, Rada Nuić, Vojka Smiljanić-Đukić, Husein Tahmiščić, Marina Trumić, Savo Vučić, Vojislav Vujanović, Dragomir Vuković SADRŽAJ: ČAZIM SADIKOVIĆ - Savremena društvena misao i politički sistemAHMET HADŽIROVIĆ - Iz istorije partijeVOJMIR KLJAKOVIĆ - Ustanak postaje međunarodni problemPAVO ŽIVKOVIĆ - Bosansko-ugarski sukobi krajem XIV i u prvoj polovini XV stoljeća MEĐUNARODNE TEMERADOVAN VUKADINOVIĆ - Međunarodni aspekti poljske krizeMUSTAFA RESULOVIĆ - Razoružavanje - perspektiva i neposredni ciljMARIO NOBILO - Međunarodna trgovina oružjem - motiv zemalja izvoznicaMILAN BULAJIĆ - Međunarodno pravo čovjeka na (ekonomski) razvoj EKONOMSKI FORUMKASIM BEGIĆ - Razvoj socijalističkih društveno-ekonomskih odnosa u udruženom raduMESUD SABITOVIĆ - Neravnomjeran razvoj proizvodnih snaga - nasljeđe i problem socijalističkog sistemaBRANKO ĐERIĆ - Tehnički progres kao nekonvecnionalni faktor razvojaPETER F. DRUCKER - Prema sljedećoj ekonomiji DIJALOGANRI LEFEVR - Socijalisti u Francuskoj, samoupravljanje, marksizamSAM NUJOMA - Pokret nesvrstanosti i borba za nacionalno oslobođenje u Južnoj Africi PERO IVAČIĆ - Nesvrstanost i novi međunarodni informativni poredakTEODORO PETKOF - Savremeni politički procesiu VenecueliTEOTONIO DOS SANTOS - Aktuelne društveno-ekonomske prilike u Brazilu POETIKAIVAN FOCHT - Ekonomika i umjetnostSRETEN PETROVIĆ - Ideološke pretpostavke estetičkih obrazacaDANKO GRLIĆ - Marksizam, estetika i moderna umjetnostKASIM PROHIĆ - Marksistička misao i moderno umjetničko iskustvoLEV KREFT - Tradicija i avangardaĐORĐE MALAVRAZIĆ - Adorno, moderna umetnost i filozofijaIVICA DŽEPAROSKI - Podnevna senka Valtera BenjaminaJANEZ STREHOVAC - Forma kao alibiDIMITRIJE BUŽAROSKI - Da dijalektičko-kritičkoj estetici muzikeTVRTKO KULENOVIĆ - Nauke o komunikaciji, umetnost i marksizamJEŠA DENEGRI - Alternative Bauhausa: istorijsko-utopijskoDRAGAN KLAIĆ - Krleža i savremena drama idejaSLOBODAN RISTIĆ - Miroslav Krleža i likovne umetnostiNIKOLA KOVAČ - Samoupravno sporazumijevanje kao oblik traganja za višim duhovnm i moralnim vrijednostimaLUAN STAROVA - Književnost male jezične rasprostranjenostiJOACHIM FIEBACH - Erwin PiscatorKLAUS L. BERGHAHN - Operativna estetika prilog teoriji dokumentarne književnostiRADA STANAREVIĆ - Dokumentarno pozorište Petera WeissaOLGA M. FRAJDENBERG -Mit i drevna literatura KULTURNA BAŠTINALJUBOMIR CVIJETIĆ - Rani Rizo RamićMIRJANA GAKOVIĆ - Prilog za proučavanje partizanskih pozorišta u Narodnooslobodilačkom ratu na teritoriji Bosne i HercegovineNENAD KNEŽEVIĆ - Miloš MandićLJILJANA NOGO - O jeziku "Sarajevskog cvjetnika"JASMINKO MULAOMEROVIĆ - Astronomija u djelima bosanskohercegovačkih autora XVIII stoljeća NOVE KNJIGEFUAD MUHIĆ - Veljko Vlahović: Sabrani radoviKOSANA GLIŠIĆ - Vida Tomšić: Žene u razvoju socijalističke samoupravne JugoslavijeENES DURAKOVIĆ - Radovan Vučković: Problemi, pisci i delaRADMILA POPOVIĆ - Drago Jovanović: VrtlogRADOVAN VUČKOVIĆ - Slavko Leovac: Romansijer Miloš CrnjanskiKASIM I. BEGIĆ - Aleksandar M. Vacić: Principi i politika dohotkaBISERKA JELOVAC - Milan Vojnović: Svetska dominacija krupnog kapitalaMIOMIR JAKŠIĆ - Srđan Kerim: Nerobna razmena u platnom bilansu Jugoslavije 1945-1980 PJESNIČKA ANTOLOGIJA TREĆEG PROGRAMA - Tahsin Sarač, Džengiz Bektaš U odličnom stanju, tekst bez podvlačenja

„Ja sam se mojoj zemlji sasvim odužio, i to ne samo zemlji iz koje sam pošao u rat, već i našoj braći koja su u oba rata bili na neprijateljskoj strani. Sa svojim saborcima, svojom braćom, dao sam im slobodu i državu koju nikada nisu imali, dao sam im i more, na koje nikad nisam išao, niti sam tamo letovao. Dao sam im slobodu i dostojanstvo slobodnih ljudi. Prihvatio sam njihovu vlast, jer je u novoj državi vlast sačinjena u podjednakom broju svih naroda, bez obzira na njihov broj i veličinu… Osigurao sam im mir, jer u armiji koja je nakon rata stvorena, većinu su činili moji sunarodnici…“ Rukopis Ljubinke Šuković mogao bi se žanrovski odrediti kao duža novela ili kratki roman. Reč je o zanimljivoj prozi, u kojoj deda pripoveda svojoj petogodišnjoj unučici Milici, svoju vojničku i životnu priču. Prevashodno u kultivisanom realističkom stilu, dozirane. deskripcije i imaginacije. Deda, autentičnih seoskih narodnih korena, prenosi priču o odrastanju u valjevskom selu, mučnom težačkom životu, ali i časovima radosti. Kao sedamnaestogodišnjak je krenuo na ratni put, stavljajući život na oltar otadžbine. Preživeo rat, albansku i druge rođena brata. Od ratnih rana lečio se u Bizerti, gde će mu se desiti ljubav s mladom francuskom bolničarkom, pripovedno vešto zamagljena… Ključna poenta iskazana je u nekoliko poslednjih rečenica cele priče. Deda je preživeo mnoga zla, potom izneverene zanose i ideale. Ali, poslužila ga je VOJNIKOVA SREĆA, jer je golgote, koje mu odnose tri kroz sve nevolje živu glavu proneo… Dr Mićo Cvijetić LjUBINKA ŠUKOVIĆ, rođena u Valjevu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. U Beogradu završava Filološki fakultet – odsek za opštu i jugoslovensku književnost, a u Zagrebu – Interfakultetski studij informatike primenjene na obradi tekstova, gde je i magistrirala 1974. godine. Najduže je radila u Saveznoj skupštini kao rukovodilac Dokumentaciono-informativne službe u čijem je sastavu i Parlamentarna biblioteka, a poslednjih osam godina, kao sekretar skupštinske Komisije za nauku i tehnologiju. Sa grupom autora napisala je i objavila više knjiga dokumentaciono-istorijskog karaktera, među kojima su i „Tito u Skupštini SFRJ“, „Od AVNOJ-a do delegatske Skupštine“ i dr. Uređivala je i bila koautor preko 50 periodičnih publikacija za potrebe saveznih poslanika i parlamentarnih grupa koje su učestvovale u radu različitih parlamenata i drugih visokih institucija u svetu. Poslednjih godina bavi se pisanjem beletristike. Živi i radi u Beogradu.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Гађански, Ивана Наслов Клинасто писмо / Ивана Гађански Врста грађе поезија ; одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски Година 2008 Издавање и производња Сремски Карловци : Бранково коло, 2008 (Нови Сад : Будућност) Физички опис 129 стр. ; 20 cm Други аутори - особа Аћин, Јовица Збирка ǂЕдиција ǂСавремена поезија / Бранково коло ISBN 978-86-85203-36-7 (брош.) Напомене Стихови Ауторова слика на корицама Тираж 500 Стр. 128: Рецензија / Јовица Аћин Белешка о песникињи: стр. 129. УДК 821.163.41-14 Ивана Гађански С Википедије, слободне енциклопедије Пређи на навигацијуПређи на претрагу Ивана Гађански Датум рођења 1979. Професор др Ивана Гађански (10. септембар 1979, Нови Сад) истакнути је српски научник, песник, преводилац и универзитетски професор. Спада у водеће стручњаке из области неуронауке у Србији и региону. Један је од српских најистакнутијих младих песника.[1] Садржај 1 Школовање 2 Стручни рад 3 Збирке песама 4 Референце 5 Спољашње везе Школовање Рођена је 10. септембра 1979. године u Новом Саду. Основну школу и Трећу београдску гимназију је завршила у Београду. Дипломирала је као студент генерације на Биолошком факултету, Београдском универзитету. Докторирала је на Георг-Аугуст универзитету, где је радила на дисертацији о улози калцијума у мултиплој склерози и паралелно радила на "Макс Планк" институту за биофизичку хемију. Докторирала је 2007. године и наставила последокторско усавршавање на минхенском Лудвиг-Максимилијан универзитету. Завршила је неколико постдокторских студија у Немачкој, САД-у и Шведској.[2] Стручни рад Предаје као професор у Србији на неколико универзитета и сарађује са бројним институтима у земљи и свету. Збирке песама Ивана је издала две збирке песама "Демони" и "Клинасто писмо". Превела је књигу "Водич кроз људски мозак" Сузан Гринфилд. Референце „Ивана Гађански”. СКАМИЈA. Приступљено 28. 1. 2018. „доц. др Ивана Гађански”. Мetropolitan. Приступљено 28. 1. 2018. Спољашње везе P vip.svg Портал Биографија [1] [2] (језик: српски) Категорије: Рођени 1979.Српски научнициНовосађаниСрпски професориСрпски преводиоциСрпски песници

Detalji predmeta Stanje Polovno Наслов Братислав Р. Милановић, песник : зборник / уредник Драган Хамовић Остали наслови Братислав Р. Милановић песник Врста грађе зборник Језик српски Година 2010 Издавање и производња Краљево : Народна библиотека "Стефан Првовенчани", 2010 (Краљево : Анаграф) Физички опис 228 стр. ; 20 cm Остали аутори Хамовић, Драган, 1970- = Hamović, Dragan, 1970- Милановић, Братислав Р. Збирка ǂЕдиција ǂПовеља. ǂБиблиотека ǂПреображење ; ǂкњ. ǂ14 ISBN 978-86-81355-12-1 (брош.) Напомене Тираж 500 Summaries. Предметне одреднице Милановић, Братислав, 1950- – Зборници УДК 821.163.41.09 Милановић Б.(082) 012 Милановић Б. 016:929 Милановић Б. Rodjen 1950.u Aleksincu. Knjige: "Jelen u prozoru, pesme", Dob 1975, Brankova nagrada; "Klatno",pesme, Narodna knjiga, Slovo ljubve, 1980, nagrada "Milan Rakić"; "Neman", pesme, Prosveta,1986,nagrada "Djura Jakšić"; "Balkanski pevač", pesme, Prosveta, 1995, 1996, nagrada "Srboljub Mitić"; "Vrata u polju", pesme, Prosveta1999,, Prosvetina nagrada; "Potok", roman, Nolit 2001, Nolitova nagrada "Silazak", pesme, SKZ 2004; "Najlepše pesme Vladislava Petkovića Disa" (sa predgovorom), Prosveta 2004. Radi u Radio Beogradu.

Marijan Matković: STOPE NA STAZI, Veselin Masleša Sarajevo 1982, str. 308. Putopisi. Sadržaj na slici. Očuvanost 4-; ima potpis. Marijan Matković (Karlovac, 21. rujna 1915. - Zagreb, 31. srpnja 1985.), hrvatski književnik. Studirao je povijest umjetnosti i književnost u Beču i Parizu, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Od 1945. godine radio je na Radio Zagrebu, književni je tajnik `Nakladnog zavoda Hrvatske`, te intendant u HNK u Zagrebu. Uređivao je časopis `Forum`, a od 1974. do smrti vodio je `Zavod za književnost i teatrologiju JAZU`. Prvo objavljeno djelo mu je pjesnička zbirka `Iz mraka u svjetlo`. Njegov dramski obiteljski ciklus `Igra oko smrti` svojevrsna je panorama predratnih i ratnih društveno-političkih previranja. Drugi značajni dramski interes je suvremena, egzistencijalističkim humanizmom inspirirana reinterpretacija antičkih mitova (Heraklo, Prometej, Ahilova baština - ciklus `I bogovi pate`. Pisao je i feljtone, eseje i kritike, putopise i likovne monografije te uređivao brojna izdanja hrvatskih pisaca.

Detalji predmeta Stanje Polovno Vrlo dobro očuvano Autor - osoba Simović, Ljubomir, 1935- = Simović, Ljubomir, 1935- Naslov Uoči trećih petlova / Ljubomir Simović Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1972 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1972 (Beograd : Kultura) Fizički opis 104 str. ; 21 cm Zbirka Savremenik / Srpska književna zadruga, Beograd. Nova serija ; 1 ISBN (Karton) Ljubomir Simović (Užice, 2. decembar 1935) dramski je pisac, pesnik, romansijer, prevodilac, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Ljubomir Simović potpisuje knjige za Adligat Rođen je 2. decembra 1935. godine u Užicu, od oca Dragiše, obućara i majke Radojke, iz sarajevske porodice Cvijić. Osnovnu školu, niže razrede gimanzije i učiteljsku školu završio je u Užicu. Godine 1962. diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za istoriju jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik. Kao student bio je član redakcije i odgovorni urednik studentskog književnog lista “Vidici”. Piše pesme, drame, romane, eseje, književne kritike. Prevodi sa italijanskog i ruskog jezika. Prvu pesmu pod nazivom „Jutro” objavio je, kao učenik Učiteljske škole, u “Učiteljskoj iskri” (1951). Nastavio je da objavljuje u “Vestima”, “Mladoj kulturi”, “Omladini”, “Studentu”, “Letopisu Matice srpske”, “Međaju”, “Politici”, “Ninu” i drugim listovima i časopisima. Krajem pedesetih godina prošlog veka, radio je honorarno u Omladinskom programu Radio Beograda. Ceo radni vek proveo je kao urednik Umetničke redakcije Prvog programa Radio Beograda. Inspiraciju za prve pesničke radove nalazio je u Užicu i okolini, mentalitetu Užičana i njihovom razvijenom smislu za humor i osećanje jezika. Drame su, kao i pesme, tematski vezane za zavičajno Užice, istorijsku prošlost i tradiciju. Njegove pesme i drame nalaze se u svim antologijama srpskog pesništva i drame. Dela su mu prevedena na gotovo sve evropske jezike a drame izvođene u pozorištima širom Srbije ali i na mnogim svetskim scenama: Francuskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Meksiku, Češkoj, Nemačkoj, Rusiji, Švajcarskoj, Poljskoj, Belgiji, Kanadi, Maroku i dr. Pesme Balada o Stojkovićima Pesničke knjige Slovenske elegije (1958), Veseli grobovi (1961), Poslednja zemlja (1964), Šlemovi (1967), Uoči trećih petlova (1972), Subota (1976), Vidik na dve vode (1980), Um za morem (1982), Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj (1983), Istočnice (sa crtežima Marija Maskarelija, 1983), Gornji grad (1990, dva izdanja), Igla i konac (1992) Ljuska od jajeta (1998). Tačka (2001) Izbor iz Simovićevog pesništva objavljen je u knjigama: Izabrane pesme (1980), Hleb i so (1985, 1987), Istočnice i druge pesme (1994) i Učenje u mraku (1995). U zajedničkom izdanju Grada teatra Budve i podgoričkog „Oktoiha“, u ediciji „Nagrađeni pisci“, u kojoj se štampaju dela dobitnika nagrade „Stefan Mitrov Ljubiša“, objavljeno je 1998, Simovićevo troknjižje, koje bi se moglo nazvati ”užičkom pesničkom trilogijom”: Vidik na dve vode, Istočnice i Igla i konac. Pesma Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj štampana je kao bibliofilsko izdanje Jovice Veljovića, u Hamburgu, 1997. godine. Sabrane pesme Ljubomira Simovića objavljene su u izdanju „Stubova kulture“ 1999. godine. Drame Simović je napisao četiri drame: Hasanaginica, Čudo u Šarganu, Putujuće pozorište Šopalović i Boj na Kosovu. Drame su mu izvođene na mnogim našim scenama, kao i u inostranstvu. Najviše uspeha postiglo je Putujuće pozorište Šopalović, koje je postavljeno na scenama Poljske, Češke, Slovačke, Francuske, Švajcarske, Kanade i Belgije, kao i u jednom francuskom pozorištu u Maroku, u Kazablanki. Simovićeve drame su izvođene i u pozorištima Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Po drami Boj na Kosovu snimljen je film. Eseji Simovićevi eseji o srpskim pesnicima skupljeni su u tri izdanja knjige Duplo dno (1983, 1991, 2001), dok su njegovi eseji, besede, razgovori, pisma i ostali tekstovi na druge teme, uključujući i političke, štampani u knjigama Kovačnica na Čakovini (1990), Galop na puževima (1994; drugo, dopunjeno, izdanje 1997), Novi galop na puževima (1999), Žabe u redu pred potkivačnicom (2016). Knjige Dnevnik snova objavljen je, pod naslovom Snevnik, u časopisu „Delo“, 1–2, 1987. Posebno izdanje Snevnika, uz to i znatno dopunjeno, objavljeno je 1998. godine. Dva izdanja knjige Užice sa vranama (hronika, koja je povremeno roman, ili roman, koji je povremeno hronika), štampana su tokom 1996. godine. Simovićeva Dela u pet knjiga objavljena su 1991. godine. Prevodi Simovićevih pesama i drama štampani su u mnogim stranim antologijama i zbornicima, u književnim i pozorišnim časopisima, kao i u posebnim knjigama. Izdavačka kuća „Tanesi” objavila je njegovu knjigu putopisa „Do Oba i Huangpua” 2016. godine. Akademik Petnaestog decembra 1988. godine Simović je izabran za dopisnog, a 27. oktobra 1994. godine za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Nagrade i priznanja Kao predstave u celini, Simovićeve drame su dva puta pobedile na Sterijinom pozorju: Putujuće pozorište Šopalović, u izvođenju „Jugoslovenskog dramskog pozorišta“, u režiji Dejana Mijača, 1986, i Čudo u Šarganu, u izvođenju „Srpskog narodnog pozorišta“ iz Novog Sada, u režiji Egona Savina, 1993. godine. Simović je dobitnik više književnih i pozorišnih nagrada: Sterijina nagrada za najbolji dramski tekst dodeljena mu je tri puta: za Hasanaginicu (1975), za Putujuće pozorište Šopalović (1986) i za Čudo u Šarganu (1993). Ljubomiru Simoviću je 28. aprila 2013. Univerzitet u Kragujevcu na predlog Filološko-umetničkog fakulteta dodelio titulu počasnog doktora. „Đorđe Jovanović“ i „Isidora Sekulić“ (1968), „Zmajeva nagrada“ (1973), „Branko Miljković“ (1980), „Milan Rakić“ (1982), „Oktobarska nagrada“ (1989), „Sedmojulska nagrada“ (1990), „BIGZ-ova“ (1990), „Zlatni krst kneza Lazara“ (1992), „Desanka Maksimović“ (1994), „Žička hrisovulja“ (1995), nagrada Grada teatra Budve „Stefan Mitrov Ljubiša“ (1997), „Isidorijana“ (1997), „Račanska povelja“ (1999), „Velika bazjaska povelja“ (1999), „Vasko Popa“ (1999), „Kozara“ (1999), „Odzivi Filipu Višnjiću“, „Zaplanjski Orfej“ (2001), Nagrada „Mića Popović“ (2005), Zlatni ključ Smedereva (2012) Nagrada za životno delo Srpske književne zadruge (2013) Nagrada „Ljubomir P. Nenadović”, za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku, 2016. Nagrada `Dositej Obradović` za životno delo, 2016. Zlatni prsten despota Stefana Lazarevića, 2020.

Detalji predmeta Stanje Polovno Autor - osoba Jelenković, Saša, 1964- = Jelenković, Saša, 1964- Naslov Heruvimske tajne : pesme / Saša Jelenković Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1994 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1994 (Novi Beograd : Goragraf) Fizički opis 54 str. ; 19 cm Napomene Tiraž 500. Kao i knjiga „Ono što ostaje“, i „Heruvimske tajne“ najpre čitaoca suočavaju sa jednim sasvim posebnim vidom pesnikove opsesije oblikom. Ako je u knjizi „Ono što ostaje“ u čitaočev vidokrug prizvan jedan od najpoznatijih klasičnih pesničkih oblika (sonet) i ako je potom došlo do izostavljanja njegovog izuzetno važnog elementa (rima), u knjizi „Heruvimske tajne“ sam oblik je drugačije komponovan. Ovoga puta se Saša Jelenković odlučio da iskoristi jednu vrstu slobodnog stiha koji je ritmički raščlanjen u gotovo neuobičajenoj meri, da bi potom pristupio i osobenom vidu parcelacije iskaza. Ono što ostaje neizmenjeno svakako je tematsko područje, tačnije pesnikovo nastojanje da neprekidno prati promicanje unutarnjih prizora i da pesmu pretvori u hroniku tog promicanja. Otuda je Saša Jelenković više nego drugi pesnici mlađeg naraštaja blizak simbolističkoj poetici, budući da nastoji da udeo empirijskog dovede do one granice ispod koje se ne može ići jer bi pesma skliznula u sferu u kojoj osim verbalne materije nema više ničeg. „Heruvimske tajne“ Saše Jelenkovića su još jedan pokušaj da se domen lirskog govora preispita i preuredi. Saša Jelenković, pesnik, rođen 8. avgusta 1964. godine u Zaječaru. Diplomirao na grupi za opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bio je urednik za poeziju u „Književnoj reči“ i „Reči“, i sekretar redakcija u časopisima „Istočnik“ i „Poezija“ od 1992. do 1999. godine. Knjige pesama Neprijatna geometrija (1992) Ono što ostaje (1993) Heruvimske tajne (1994) Kraljevska objašnjenja (1998) Knjiga o srcu (2002) Elpenorova pisma (2003) Elpenorovo buđenje (2004) Elpenori (2006). Knjiga o sumnji (2010) Gola molitva (2013) Pedeset (2014) Sećanja počinju posle smrti (2017) Gibraltar (2018) Izabrane pesme (2019) Književne nagrade „Matićev šal“ (za knjigu Neprijatna geometrija) „Milan Rakić“ (za knjigu Ono što ostaje) „Vasko Popa“ (za knjigu Knjiga o srcu) Za sinopsis romana Iz jedne u drugu glad dobio je književnu stipendiju Borislav Pekić. Dobitnik je nagrade Zlatni bibliotekar koju dodeljuju Biblioteka grada Beograda i Radio televizija Srbije za popularisanje knjige i kulture čitanja. Disova nagrada za celokupno pesničko delo. Pesme su mu prevođene na engleski, nemački, francuski, italijanski, rumunski, kineski, slovenački i objavljivane u inostranim časopisima i antologijama. Član je Srpskog PEN centra i Srpskog književnog društva.

Josip Badalić rođen je 7. lipnja 1888. u Deanovcu, a umro 11. kolovoza 1985. u Križu. Bio je ugledni hrvatski povjesničar i slavist. U Zagrebu je polazio Filozofski fakultet, te studij nastavio u Berlinu. Radio je u Sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu, a od 1945. bio je profesor ruske književnosti. Pisao je o vezama hrvatske i ruske književnosti, istraživao i opisivao inkunabule u Hrvatskoj i Sloveniji, te pisao o bibliotekarstvu i objavljivao putopise.