Heliks Smederevo, 2017. 20 cm, 217 str. meki povez, latinica ISBN: 9788686059840 Da je moguće od jedne svakodnevne teme kao što je saobraćaj načiniti izuzetnu umetničku prozu, pokazuje nam Gunstejn Bake u romanu Mod i Aud.\ Mladi bračni par i njihove dve ćerke, sedmogodišnje bliznakinje, voze se planinskim putem. U samo jednom trenu taj dan, sasvim nalik na pređašnje, gubi sve epitete običnog i premeće se u porodičnu tragediju koja će preživele zauvek obeležiti duhovnim i fizičkim traumama. Tri decenije potom, Aud, jedna od sestara, poznati je radio-izveštač o saobraćaju. Ona u helikopteru jutrima nadleće ulice Osla i obaveštava o gužvama, nesrećama i zastojima. U tome joj društvo pravi osamnaestogodišnjak koga privlače neobični novinski napisi o tajanstvenim noćnim avanturama nepoznatog vozača mercedesa…

Bojka Đukanović : ENGLESKA KNJIŽEVNOST U CRNOGORSKOJ PERIODICI - Od početka do 1980. godine , Univerzitetska riječ Nikšić 1989, str. 208. Očuvanost 4; ima štambilj lične biblioteke. Sadržaj na slici. Prof.dr Bojka Djukanović predaje Britansku kulturu, Američku anglosaksonsku kulturu, a uža joj je specijalnost i Engleska književnost klasicizma, sentimentalizma i romantizma. Diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odsjeku za engleski jezik i književnost. U Beogradu je završila i magistarske studije, a potom, 1988. godine. odbranila i doktorsku disertaciju. Radnu karijeru počela je kao profesorka u gimnaziji „Stojan Cerović” u Nikšiću. Od 1977. godine radila je na Programu za engleski jezik i književnost Univerziteta Crne Gore. Bila je dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta Crne Gore u dva mandata. Kao profesorka radila je i na Univerzitetu Stanford u SAD. Na Univerzitetu Donja Gorica (UDG) angažovana je od 2016. godine. Autorka je više knjiga, među njima i Bibliografije o Crnoj Gori na engleskom jeziku (1993), studije Njegoš i Engleska (1999), Apoteoze Crnoj Gori (2008), kao i velikog broja naučnih i stručnih radova iz engleske književnosti objavljenih u domaćim i inostranim časopisima. Govori engleski jezik, a služi se italijanskim, ruskim i francuskim jezikom.

V.B.Z. 2009. Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima. U Crnkovićevom roman udžbeničkog naslova “Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima” likovi pokušavaju da pomoću književnosti postignu određeni cilj - novac, slavu, ljubav, samoostvarenje. Svima taj cilj, međutim, izmiče. Odnos mentora i učenika, preklapanje teksta u tekstu sa životima likova koji hoće više nego što mogu, kao i problematizovanje pozicije pripovedača, su najdostupniji nivoi čitanja te knjige posvećene književnosti. Prema navodima izdavača, roman se može tumačiti (i) kao revalorizacija posleratne srpske proze i književne istorije, koji ostaju kao mogući, ali nikako i nužan i jedini ključ za čitanje te knjige, koja se može nazvati i prvim srpskim literarnim trilerom. Predrag Crnković (Beograd, 1967) srpski je pisac i prevodilac.[1] Preveo je četrdeset knjiga, od čega trideset dve sa danskog, četiri sa švedskog, tri s norveškog i jednu s engleskog (zaključno s aprilom 2018). Srpskoj publici predstavio je Norvežane Tura Ulvena (Zagrobni darovi) i Pera Petešuna (Idemo da krademo konje), Šveđanku Saru Stridsberg (Fakultet snova), kao i Dance Henrika Stangerupa (Iz laži u laž, Pisati ili umreti), Mortena Ramslanda (Psoglav) i Kristinu Heselhold (Glavnica). Književni odbor Danskog fonda za umetnost dodelio mu je 2013. godine Počasnu nagradu za doprinos predstavljanju savremene danske književnosti na srpskom jeziku. U saradnji s danskim kolegama preveo je sopstvenu poeziju i odlomke iz proze, i objavio ih u časopisu Kritik /Kritik/, književnom dodatku lista Information /Information/, te u časopisu za poeziju Overste Kirurgiske /Øverste Kirurgiske/. Prevođen je i na slovenački i mađarski. Crnković je objavio sedam romana i jednu zbirku pripovedaka. Radio Beograd je više puta emitovao tri njegove radio drame: dve nagrađene na konkursima dramskog programa i adaptaciju Mopasanove pripovetke. Roman Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima bio je u širem izboru za NIN-ovu nagradu i regionalnu nagradu „Meša Selimović“ 2010. Poeziju, kritiku, priče i eseje objavljivao u većini srpskih književnih časopisa: Povelja, Polja, Zlatna greda, Književni magazin, Koraci, Sveske, Beležnica... Dobio je godišnju nagradu „Branislav Nušić“ Udruženja dramskih pisaca Srbije za 2017. godinu, za dramu Trbuhozborac. Trenutno uređuje ediciju prevoda iz skandinavskih književnosti „Severno svetlo“, pod okriljem izdavača „Presing”. Knjige Beograd za pokojnike (roman), V. B. Z., Beograd, 2008. Čarapanke sa Zvezdare (roman), „Knjigomat“, Zagreb, 2008. Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima (roman), V. B. Z., Beograd, 2009. Dobro jutro, gospodine S. (roman), „Knjigomat“, Zagreb, 2010. Vrlo moguće priče (kratka proza), „Adresa”, Novi Sad, 2010. Zita: muški herc roman (roman), Udruženje građana „Čekić”, Beograd, 2013. Kolumnist iz sjene (roman), „Hena kom”, Zagreb, 2014. Oh, taj dida chetnik: Poslednji roman Druge Srbije (roman), „Znak” : „Gramatik”, Beograd, 2017.

Beletra Zagreb, 2018. 20 cm, 214 str. meki povez, latinica ISBN: 9789538209024 Razlozi za smijeh svuda su oko nas i najslađi, zdravi humor krije se u našim međusobnim odnosima i svakodnevnim situacijama, dokazuje svojim pričama Zlatko Erjavec, kozer koji nikoga ne vrijeđa, humorist koji nasmijava do suza, povučeni pisac koji voli publiku, svestrani umjetnik koji razloge i motive za stvaranje cijeli život traži i nalazi svuda oko sebe, književnik koji svoju prvu knjigu objavljuje nakon šezdesetog rođendana. Zlatko Erjavec počeo je pisati priče potaknut Virovitičkim umjetničkim večerima koje je organizirao Robert Roklicer. Priče uvrštene u knjigu nastale su u razdoblju manjem od godinu dana. Za Roklicera, koji je desetljećima radio s piscima, Erjavec je bio čudo i potvrda da se talent može naći posvuda ako ga traži onaj tko ga zna prepoznati.\

LOM Beograd, 2020. 21 cm, 176 str. meki povez, latinica ISBN: 9788679582669 „Roman Sedam strahova nije sličan ičemu što sam ranije čitao, ali ima svu doslednost i snagu nečeg velikog i pouzdanog, te je neverovatno da je ovo prvi roman autora.“ iz kritike u britanskom listu Guardian\ „Uz sav svoj iskrivljeni humor i razigranost, ovo je duboko ozbiljno istraživanje o nasleđu rata u Bosni i Hercegovini, u kome elementi fantastike predstavljaju istorijsku traumu previše zastrašujuću da bi se direktno opisala.“ iz kritike u britanskom listu Independent\ „Riječ je o vrlo snažnom djelu koje u konvencionalni pripovjedački okvir uklapa fantastične i potmulo groteskne elemente, čime se postiže svojevrsna nesvodljivost i nerazrješivost kao u filmovima Davida Lyncha.“ Jerko Bakotin, Hrvatski radio

Šifra proizvoda: 9781789550696 ISBN: 9781789550696EAN: 1789550696Tip robe: TrgovaćkaGodina izdanja: 2019Autor: Ana JohnsJezik: ENGPismo: LatinBroj strana: 288Format i povez: Plastificirane korice | 129 x 198 mm Kategorije: Književnost, Romani i priče, Savremena književnost Oznake: include feed, Strana izdanja Dostupno: Knjižara Akademija, Knez Mihailova 35, 11000 Beograd WEB SHOP

Šifra proizvoda: 978867958149 ISBN: 978867958149EAN: 867958149Izdavač: IK LOMTip robe: KomisionaAutor: Sergej DovlatovGodina izdanja: 2016Jezik: SRLPismo: LatinBroj strana: 162Format i povez: Plastificirane korice | 120 x 180 mm Kategorije: Dramski tekstovi, Književnost Oznaka: include feed Dostupno: Knjižara Akademija, Knez Mihailova 35, 11000 Beograd WEB SHOP

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Knjiga Vilet - Sarlot Bronte. Roman Narodna knjiga Beograd 1973. Prevod: Tadija Gavrilovic 596 str. Portret autorke 20cm Pogovor: Dr Dušan Puhalo Na predlistu je posveta. Nekoriscena, u odlicnom stanju! Roman o izmišljenom gradu u Evropi. U stvari reč je o Briselu i jednoj privatnoj školi i njenim ljudima, među kojima je i pisac ovog romana. Šarlot opisuje svoj život u toj školi, sa dosta satiričnih slika raznih društvenih tipova i situacija, i svoju neobičnu i nesrećnu ljubav. Junakinja romana je snažna i originalna ličnost kao i Džejn Ejr. Napisan prilično realistički, roman je bogat životnom sadržinom i humanošću. Čitak je i zanimljiv kao i Džejn Ejr. Šarlota Bronte je rođena u Torntonu u Jorkširu, Engleska, kao treće od šestoro dece, od oca Patrika Brontea (bivši „Patrik Brunti“), irskog porekla i njegove žene, Marije Branvel. U aprilu 1820. porodica Bronte se otselila u Havort, gde je Patrik radio i služio misu kao katolički sveštenik. Marija Branvel Bronte je umrla od raka 15. septembra 1821, ostavivši petoro kćeri i sina na odgajanje svojoj sestri Elizabet Branvel. Avgusta 1824, Šarlota je sa još tri svoje sestre poslata na školovanje u „Daughters’ School“ (za koju kažu da je uticala na predstavljanje Lowood škole u njenom delu Džejn Ejr). Loše uslove je Šarlota uspela da izdrži i preživi, ali je uticalo na njeno zdravlje, što na fizičkom, tako i na psihičkom, preživljavajući smrt njenih dveju starijih sestara, Marije (rođene 1814) i Elizabet (rođene 1815), koje su umrle od tuberkuloze godine 1825, ubrzo posle napištanja škole. Pogledajte i ostale moje predmete, ima raznih stvarcica za svaki budzet.

Detalji predmeta Stanje Polovno Наслов Najlepši stihovi '81. i '82. : pesme emitovane u emisiji "Putokaz" Drugog programa Radio-Beograda / izbor Ljubivoje Ršumović i Radomir Andrić Врста грађе поезија Језик српски Година 198? Издавање и производња Beograd : Radio-Beograd, Drugi program, [198?] (Beograd : Grafički centar Radio-televizije Beograd) Физички опис 151 str. ; 21 cm Други аутори - особа Ршумовић, Љубивоје Андрић, Радомир ISBN (Broš.) УДК 821.163.4-14(082.2) COBISS.SR-ID 239235847

Detalji predmeta Stanje Polovno Наслов Najlepši stihovi '81. i '82. : pesme emitovane u emisiji "Putokaz" Drugog programa Radio-Beograda / izbor Ljubivoje Ršumović i Radomir Andrić Врста грађе поезија Језик српски Година 198? Издавање и производња Beograd : Radio-Beograd, Drugi program, [198?] (Beograd : Grafički centar Radio-televizije Beograd) Физички опис 151 str. ; 21 cm Други аутори - особа Ршумовић, Љубивоје Андрић, Радомир ISBN (Broš.) УДК 821.163.4-14(082.2) COBISS.SR-ID 239235847

BIGZ Beograd, 1978. 18 cm, 207 str. meki povez, ćirilica POLOVNA KNJIGA / USED COPY\ Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.\ Ova knjiga je izbor tekstova iz emisije Prvog programa Studija B – Beograde, dobro jutro. Beogradska radio-stanica Studio B nalazi se na najvišem, 23. spratu Palate „Beograd“ u Masarikovoj ulici.\ Knjiga obuhvata period od jula 1975. do novembra 1976. kada je Dušan Radović iz studija, sa tog visokog mesta, oko pet stotina puta uživo pozdravio Beograd, svakoga jutra u 7 časova i 15 minuta.\ Ovoj vrsti pisanja teško je i verovatno nepotrebno određivati ime i rod. Autor bi najradije i emisiju i knjigu smatrao skromnim doprinosom beogradskom folkloru, usmenom predanju Beograda našeg vremena.\

Detalji predmeta Stanje Polovno CRNA TORBA DOKTORA FINLAYJA , A.J. Cronin , Mladost Zagreb 1969 , Crna torba doktora Finlayja` engleskog pisca A. Cronina je niz kratkih priča, kojih se radnja odigrava u prvoj polovici dvadesetog stoljeća. Zbivanja u tim pričama smještena su u engleskoj provinciji, gdje u to vrijeme život teče patrijarhalnim tokovima, polagano i tiho, ali ipak zbivanja o kojima piše Cronin u ovoj knjizi bremenita su punim životom. Gotovo sve manifestacije života prisutne su u toj knjizi. Mladi liječnik, doktor Finlay, na pragu karijere liječnika opće prakse, po dolasku u malo provincijsko mjesto doživljava i prve sukobe sa životom. Divan skup epizodnih priča koje prate dr Finlay i njegov život u izmišljenom škotskom selu Tannochbrae tijekom međuratnog razdoblja, a temelji se na iskustvu A. J. Cronin-a . BBC je dramatizovao ove priče za televiziju i radio tokom 1960-ih i 70-ih, i 90 godina. tvrd povez, format 14,5 x 20 cm , , latinica,290 strana Аутор - особа Cronin, Archibald Joseph, 1896-1981 Наслов Crna torba doktora Finlayja / A. J. Cronin ; [preveo Krsto Mihaljević] Јединствени наслов Adventures and further adventures of a black bag. hrvatski jezik Врста грађе роман Језик хрватски Година 1969 Издавање и производња Zagreb : Mladost, 1969 (Zagreb : "Ognjen Prica") Физички опис 289 str. ; 21 cm Други аутори - особа Mihaljević, Krsto Збирка ǂBiblioteka ǂSirius Напомене Prevod dela: Adventures and further adventures of a black bag Bilješka o piscu: str. 289.

Stylos Art Novi Sad, 2013. 21 cm, 118 str. meki povez, latinica ISBN: 9788674736135 Gotovo omamljujuće raskošna, blaga, melanholična povest o traganju za smislenošću života, razdvajanju, rascepima, ljubavi. Kakav je smisao oslobađanja duha sovjetske stege i da li se san o nekoj boljoj budućnosti izvrće u suštu suprotnost?\ U osnovu ove priče Sergeja Dovlatova utkana su sećanja na punoću života, duh slobode i stvaralaštva Puškinovog spomen kompleksa u Mihajlovsku koji su uvek su privlačili poznate književnike. U sovjetsko vreme u ovom muzeju je radio kao vodič pisac Sergej Dovlatov. On je smislio zabavu: da provede posetioce po svim muzejima kompleksa a da ni jednom ne upotrebi reč Puškin.\ Grupa entuzijasta zaljubljenih u delo Sergeja Dovlatova Spomen-muzej, danas pokušava da učini kućicu u kojoj je živeo pisac kada je vodio ekskurzije po Puškinovom muzeju – delom izložbe. To je svojevrsno proširenje književnog prostora na nove teritorije, na nove ljude, koji će, dolazeći Dovlatovu, obavezno otkriti za sebe i svet 19. veka.

Autor - osoba Škreb, Zdenko, 1904-1985 Naslov Književnost i povijesni svijet / Zdenko Škreb Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1981 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Školska knjiga, 1981 Fizički opis 264 str. ; 20 cm. Zbirka ǂBiblioteka ǂSuvremena misao (Broš.) Napomene Registar. Predmetne odrednice Književnost Rikna malo iskrzana i reparirana, unutra čisto. Uvodna primjedba U ovom su svesku sabrane autorove studije — s dodatkom dviju još neobjavljenih — koje označavaju postaje njegova dosadašnjega književno teorijskog rada, objavljena na hrvatskom i na njemačkom jeziku. Obrađujući specijalne teme, rezultati su im samo vrlo malim dijelom mogli ući u autorov sintetički prikaz koji je pod naslovom Studij književnosti »Školska knjiga« objavila 1976. godine. Ovdje se objavljuju kao dopuna spomenutom prikazu, a u isti mah i kao pojedinačne specijalne argumentacije stavova iznesenih u njemu. Tim studijama autor želi pokazati na pojedinim književnoteorijskim problemima, lakše dostupnim argumentiranoj kritici, kako zamišlja znanstven pristup takvoj problematici. Veliku zahvalnost autor duguje profesoru Vjekoslavu Mikecinu, koji je ne samo dao sugestije za plan knjige nego je osim toga znalački i strpljivo bdio nad njegovom realizacijom. Zagreb, u svibnju 1980. Sadržaj Uvodna primjedba 5 Umjesto predgovora: Postoji li znanost о književnosti? . 7 I Rađanje pjesničke riječi 19 Moć i nemoć jezika 38 Sjaj i oštrica dijamanta u stihu 67 Književnost i filozofija 101 II Etika i stil 123 Kult ljudskih vrijednosti 137 Sastavine stilskih formacija: О stilskim kompleksima 149 III Trivijalna književnost 167 Detektivski roman 196 Dodatak Za koga piše književnik? 231 Književnost, društvo i povijest 240 Napomena 257 Kazalo imena 259 Škreb, Zdenko, hrvatski književni teoretičar i povjesničar (Zagreb, 20. IX. 1904 – Novi Vinodolski, 26. IX. 1985). Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirao 1927. germanistiku i romanistiku te 1931. doktorirao tezom Grillparzerovi epigrami. Radio je kao srednjoškolski profesor, a zatim kao lektor za njemački jezik te profesor njemačke književnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Bio je redoviti član JAZU od 1977. i dopisni član Österreichische Akademie der Wissenschaften od 1972. Dobio je Nagradu za životno djelo 1978. Njegov je znanstveni interes bio usmjeren na interpretacije djela hrvatskih književnika (A. Šenoa, V. Vidrić, D. Cesarić, S. S. Kranjčević, T. Ujević), kao i njemačkih i austrijskih (F. Grillparzer, J. W. Goethe, Th. Mann), te komparativno proučavanje hrvatske i njemačke književnosti (Tragovi njemačke poezije u Šenoinim stihovima, 1952). Hrvatsku znanost o književnosti osobito je zadužio pokretanjem časopisa Umjetnost riječi (1957), u kojem se književni tekst počeo proučavati autonomno, uvelike pod utjecajem tzv. teorije interpretacije W. Kaysera i E. Staigera. U hrvatskom je kontekstu otvorio raspravu o suodnosu književnih stilova i razdoblja (Stilovi i razdoblja, s A. Flakerom, 1964), te se među prvima bavio problematikom znanosti o književnosti i književnoznanstvene terminologije (Studij književnosti, 1976), a poslije se bavio i povijesnim i društvenim aspektima književnosti te tzv. trivijalnom književnosti i kriminalističkim romanom (Književnost i povijesni svijet, 1981). S F. Petrèom, a poslije s A. Stamaćem, uredio je prva tri izdanja zbornika Uvod u književnost (1961, 1969, 1983), jednog od temeljnih udžbenika za studij književnosti na hrvatskim sveučilištima. MG43

Narodna knjiga-Alfa Beograd, 2002. 21 cm, 144 str. meki povez, latinica ISBN: 8633104873 U izjavi za "Politiku", Jelica Zupanc je objasnila kako se, posle više od petnaest drama koje je napisala za pozorište, televiziju i radio, odlucila na pisanje romana.\ – Nijedna knjiga nema toliko gledalaca koliko za jedno vece drama ima gledalaca. Ali, u pisanju knjige zaista ima više slobode. To je jedan potpuno novi svet. Možda je dramaturg u meni zaista vršio neku cenzuru. . . Isidora Sekulic je govorila da ume da misli samo u monolozima. Ja, pak, umem da mislim u dijalozima. Ali, ono što sam htela da ispricam, mogla sam zaista samo u romanu.\ A. Cvijic

Knjiga je kao nova. Šta je svetska književnost - Dioniz Đurišin Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Godina izdanja: 1997 Broj strana: 226 Format: 23 cm Povez: Broširani Problem svetske književnosti ključni je problem same umetničke književnosti i promišljanja o njoj. Od kada postoji umetnička književnost i težnja ka njenom programskom uopštavanju, aktuelan je i zadatak konstituisanja i formulisanja njenih književnotipoloških i književnorazvojnih zakonitosti. U početku se radilo o karakterisanju umetnosti reči kao posebnog oblika misaone aktivnosti čoveka, koja je uporedo sa opštim razvojem čovečanstva dobijala sve preciznije likove i istorijske oblike svog postojanja. Nije zbog toga slučajna paralela između opšte istorije čovečanstva i istorije književnosti koja je s vremenom dobijala odgovarajuće nazive kao što su: opšta književnost, univerzalna književnost i na kraju u naše vreme, svetska književnost.

Počeci srpske drame Uzabrane drame Joakim Vujić Izabrane komedije i drame I i II Jovan Sterija Popović Posrbe Komedije i dramoleti Kosta Trifković Istorijska drama XIX veka I i II Drame Đura Jakšić Drame laza Kostić Izabrane drame Dragutin Ilić Komedije i narodni komadi XIX veka Drama na početku XX veka Drame Borisav Stanković Izabrane drame Vojislav Jovanović Izabrane drame Milutin Bojić Izabrane komedije i drame I i II Branislav Nušić Drama između dva rata Savremena drama I i II Izabrane drame Velimir Lukić Izabrane drame Aleksandar Popović Izabrane drame Dušan Kovačević Radio i TV drama velolok stalrečmed

Paideia Beograd, 2009. 21 cm, 159 str. tvrdi povez, latinica ISBN: 9788674484739 Gvozdeno doba, pisano u periodu rasnih nemira i vanrednog stanja u Južnoafričkoj Republici, jedino je Kucijevo delo koje neposredno govori o istorijskim događajima. Pripala mu je nagrada «Knjiga godine» britanskog lista Sunday Express 1990. i nagrada katalonskih izdavača Premi Llibreter 2003.\ \ Da li je u zlim vremenima dovoljno biti dobar čovek? Elizabet Karen, profesorka antičke književnosti, zna šta su Hesiod i Ovidije pevali o gvozdenom dobu, ali tek pod starost dobija priliku da iskusi policijski teror u vlastitoj zemlji. Radio i TV o tome ne govore ništa, ali naselja oko Kejptauna su u plamenu, a u nerede je umešan i Beki, sin njene kućne pomoćnice. O tragičnim događajima koji slede, ona govori u pismu ćerci koja se odrekla svoje domovine i emigrirala u Ameriku. Jedini družbenik joj je Verkejl, klošar koga zatiče u svojoj bašti istog dana kad sazna da je neizlečivo bolesna. Verkejl je njen anđeo smrti, parodični Vergilije koji je vodi u podzemni svet, ćutljivi svedok njenih pokušaja da se iskupi.

Detalji predmeta Stanje Polovno Stanje ocuvano kao na slikama. Kraljica Jakvinta, opat Dolci i Vrijeme stida Mladen Lompar LOMPAR, Mladen (rođen na Cetinju 22. marta 1944, umro 15. avgusta 2017. u Kotoru), pjesnik, likovni kritičar. Muzejski savjetnik. Završio je Filozofski fakultet (Odsijek za istoriju umjetnosti) u Beogradu. Po završenim studijama radio je kao kustos u Narodnom muzeju. Od 1984. do 1995. bio je direktor Umjetničkog muzeja Crne Gore na Cetinju. Smijenjen je s tog mjesta jer nije dopustio da se u Muzej unesu ukradene slike sa hrvatskog ratišta. Lompar je bio komesar II i III Cetinjskog bijenala. Potpredśednik Dukljanske akademije nauka i umjetnosti. Bio je član i jedan od utemeljivača Crnogorskog društva nezavisnih književnika. Predśednik Crnogorskog P.E.N. Centra. Prvu knjigu pjesama – »Pustinožitelj« objavio 1970. Već od tada, a posebno od objavljivanja knjiga »Karabojno žitije« (1972), »Tajni osvit« (1975), »Noć poslije« (1981), »Uzalud riječ« (1986) i »Dnevnik iz boce« (1991) predstavlja neobičnu figuru savremenog crnogorskog pjesništva. Prva faza njegovog stvaralaštva odlikuje se istančanim lirskim kazivanjima. Okrenut je jezgrovitim jezičkim sklopovima i stihovima ljubavne tematike. Odlučan prevrat ka drugačijim načinima ispoljavanja započinje 1991. kada objavljuje »Prostor izgubljene svjetlosti«. Lomparova poezija je podvrgnuta raznovrsnim eksperimentima i uključivanju proze u pjesničko tkivo teksta, sa snažnijom upotrebom imaginacije. Iste godine iz štampe je izašao izbor iz pjesništva – »Dodir za gubilište« (priredio: Rajko Cerović, drugo izdanje 2001), koji se smatra jednim od reprezentativnijih knjiga te vrste u savremenoj crnogorskoj književnosti. Pogledajte ostale moje aukcije: https://www.limundo.com/Clan/BJB skladiste:knjige61

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Mutić, Zoran Наслов Tri grčka pjesnika : Seferis, Ricos, Kavafi / Zoran Mutić Врста грађе књига Језик хрватски, српски Година [1980] Издавање и производња Sarajevo : Radio Sarajevo - Treći program, [1980] Физички опис 112 str. : ilustr. ; 24 cm Збирка Separati Trećeg programa Radio-Sarajeva ; br. 5 Напомене P. o.: Časopis br. 21-22, god. 1978.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Милановић, Братислав Наслов Далеко дом твој / Братислав Милановић Врста грађе поезија Језик српски Година 1977 Издавање и производња Крагујевац : Светлост, 1977 (Крагујевац : "Никола Николић") Физички опис 40 стр. ; 20 cm Збирка Завичајни песници ; 1 ISBN (Брош.) Напомене Тираж 500 Bratislav R. Milanović Članak Razgovor Latinica Čitaj Uredi Uredi izvor Istorija Alatke S Vikipedije, slobodne enciklopedije Bratislav R. Milanović Datum rođenja 1950. Mesto rođenja Aleksinac FNR Jugoslavija Bratislav R. Milanović (Aleksinac, 1950) srpski je književnik, novinar, književni kritičar i prevodilac. Biografija Studirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu[1] u Beogradu. Svoju prvu pesmu objavio je u beogradskom Studentu 1968. godine. Od 1974. godine objavljuje prikaze i kritike o pesničkim knjigama u emisiji „Hronika Trećeg programa Radio Beograda“, „Otvorena knjiga“ TV Beograd, „Književnoj reči“, „Književnim novinama“ i po brojnim listovima i časopisima. Od 1978. godine stalno radi u Radio Beogradu[2] kao novinar, voditelj i urednik u emisijama Beograda 202, Radio Beograda 1 i Radio Beograda 2, koje se bave književnošću i kulturom uopšte. Uređivao je književnost u programu Radio Beograd 1 i vodio kulturni magazin „Deset i po“. Član je Udruženja književnika Srbije[3] od 1976. godine. Član je srpskog PEN-a[4]. Od 1980. do 1982. godine bio je urednik za poeziju u Književnim novinama[5]. Od 1989. do 1992. godine živeo je u Parizu. Prema njegovom scenariju (poema Sto na raskršću) izvedena je 1995, u amfiteatru Spomen-parka Kraljevački oktobar u Kraljevu, scenska igra Srbija na raskršću, koju je režirao Dejan Mijač. Autor je radio-drame Vučija večera, Dramski program Radio Beograda, 1998. Godine 2000. bio je predsednik Odbora za međunarodnu saradnju Udruženja književnika Srbije, a od januara 2001. do decembra 2004. nalazio se na mestu Umetničkog direktora Međunarodnih susreta pisaca Udruženja književnika Srbije. Zastupljen u izboru Biljane D. Obradović Fives/Petice, pet američkih i pet srpskih pesnika, Contact Line and Cross-Culural Comunication 2002, Beograd – New York, dvojezično englesko-srpsko izdanje. Zastupljen je u više antologija srpske poezije objavljenih u svetu (Švedska, Poljska, Češka, Slovačka, Rumunija, Rusija, SAD, Nemačka, Francuska, Brazil). Posebni izbori njegove poezije objavljivani su u periodici u Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji, SAD i Italiji. Za pesmu „Letopisac pred bibliotekom na Kosančićevom vencu“, objavljenu u listu „Književni magazin“ na „Miljkovićevim danima poezije“ u Gadžinom Hanu 2005. dobio je Nagradu „Zaplanjski Orfej”. Dobitnik je prestižne Nagrade „Žička hrisovulja” za 2009. godinu[6]. Povodom nagrade održan je naučno kritički skup o njegovom pesničkom delu. Sa tog naučnog skupa objavljen je 2010. godine zbornik radova „Bratislav R. Milanović – pesnik“[7]. Dobitnik je Nacionalnog priznanja za doprinos srpskoj kulturi[8] 2010. Od aprila 2020. godine je glavni i odgovorni urednik "Književnih novina". Govori francuski i italijanski jezik, služi se slovenačkim i makedonskim. Juna 2023. godine dodeljena mu je Pesnička povelja „Venac Laze Kostića”.[9] Knjige Poezija Jelen u prozoru, DOB, 1975, Brankova nagrada; Klatno, Narodna knjiga, Slovo ljubve, 1980, Nagrada Milan Rakić; Neman, Prosveta, Beograd, 1987. Nagrada Đura Jakšić [10] ; Balkanski pevač, Prosveta, Beograd, 1995, Nagrada Srboljub Mitić; Vrata u polju, Prosveta, Beograd, 1999, Prosvetina nagrada [11]; Silazak, Srpska književna zadruga, Beograd, 2004, Nagrada Rade Drainac [12]; Cîntăreţul balcanic, Râmnicu Sărat; Rafet 2001, dvojezično srpski/rumunski; Male lampe u tamnini, Biblioteka "Stefan Prvovenčani", Kraljevo, 2006, Zmajeva nagrada[13]. Nepotreban letopis, Smederevska pesnička jesen, Smederevo, 2007, dvojezično srpski/engleski[14] Pisma iz prastare budućnosti, Zavod za udžbenike, Beograd, 2009[15]. Door’s in a medow, Edwin Mellen Press, Lewiston, New York, 2010.[16] Jelen u prozoru, drugo izdanje, Manaufaktura snova, Beograd, 2011. Lettere da un futuro remoto, SECOP eidizioni, Corato-Bari, 2012.[17] Cvrčak u decembru, izbrane i nove pesme, CKU Aleksinac[18], Prosveta, Beograd, 2013.[19] Mali lambi vo temninata/Male lampe u tamnini, izabrane pesme, makedonsko-srpsko izdanje, Arka, Smederevo; Matica makedonska, Skopje, 2015[20] Odron svetlosti, CKU Aleksinac, Srpska književna zadruga, Beograd 2017.[21] Lettere da un futuro remoto/Pisma iz prastare budućnosti, dvojezično italijanski/srpski, prevod Dragan Mraović, SECOP edizioni, Corato-Bari, 2017.[22] Proza Potok, roman, Nolit, Beograd 2001, Nolitova nagrada[23]. Tajne svetlih i senovitih svetova, priče, Povelja, Kraljevo, 2015[24] Priredio knjige Dobro jutro deco, RTS, Radio Beograd, Prvi program (zajedno sa Vesnom Ćorović Butrić i Jovom Ljuštanovićem), Narodna knjiga – Alfa, Beograd, 2003; Najlepše pesme Vladislava Petkovića-Disa, Prosveta, Beograd; 2004. Najlepše pesme Anice Savić Rebac, Arijadna, Beograd, 2010. Violina, izabrane pesme Vladisalava Petkovića-Disa, sa predgovorom priređivača, Prosveta, 2011. Prevodi Alberto Prinčis: Nevini vampir (Alberto Princcis: Il vampiro innocente), pesme, Smederevska pesnička jesen, 2008. Pjerdomeniko Bakalario: Vatreni prsten (Pierdomenico Baccalario: L’anello di fuoco), Evro book, Beograd 2012. Pjerdomeniko Bakalario:Kamena zvezda (Pierdomenico Baccalario: La stella di pietra), Evro book , Beograd 2014. Izvori Filološki fakultet, sajt Radio Beograd „Udruženje književnika Srbije”. Arhivirano iz originala 19. 01. 2019. g. Pristupljeno 04. 12. 2017. „Srpski PEN”. Arhivirano iz originala 07. 11. 2011. g. Pristupljeno 05. 12. 2017. „Književne novine”. Arhivirano iz originala 04. 09. 2018. g. Pristupljeno 05. 12. 2017. Uručenje hrisovulje, RTS, 19.8.2009 Svet poetske zbilje, Blic, 14.8.2010 Nacionalno priznanje za 2010 Vulićević, Marina. „Milanoviću Pesnička povelja „Venac Laze Kostića””. Politika Online. Pristupljeno 2023-06-07. Nagrada Đura Jakšić Prosvetina nagrada „Nagrada Rade Drainac”. Arhivirano iz originala 06. 12. 2017. g. Pristupljeno 05. 12. 2017. Pesnici su elitisti, Politika,16.2.2007 Stidimo se svojih osećanja, Politika,15.8.2009 Poezija SCG Vrata u polju, Njujork,2010 Pisma iz prastare budućnosti, italijanski CKU Aleksinac Cvrčci pobedili policijsku palicu, Politika, 2.2.2014 COBBIS[mrtva veza] Tanjug,5.10.2017 Pisma iz prastare budućnosti, italijansko-srpski jezik „Potok”. Arhivirano iz originala 08. 12. 2017. g. Pristupljeno 08. 12. 2017. Promocija Tajni Normativna kontrola Uredi na Vikipodacima Međunarodne ISNIVIAF Državne NemačkaSjedinjene DržaveČeškaHolandija Ostale IdRef

O životu i delu Fjodora Dostojevskog, Lava Tolstoja, Antona Čehova, Mihaila Bulgakova, Vladimira Majakovskog, Vladimira Nabokova i Danila Harmsa. Rođen u Moskvi, emigrirao u Berlin početkom devedesetih, Vladimir Kaminer je odrastao uz knjige Tolstoja i Dostojevskog, u školi se bavio Majakovskim i Čehovom, potajno je čitao Nabokova, javno recitovao Bulgakova, a sve do danas poštovalac je Danila Harmsa. Proslavljeni autor bestselera Ruski disko u ovoj knjizi na neponovljivo zabavan i duhovit način priča o životu i delu sedam velikih autora iz svoje domovine. Za njega Dostojevski, Tolstoj i ostali velikani ruske književnosti nisu apstraktni predmeti proučavanja, već ljudi od krvi i mesa. Oni su živeli i voleli, imali su neobične slabosti, čudne sklonosti i uvrnute živote, koji mnogo govore o svetu u kojem živimo. Knjiga Vladimira Kaminera izuzetno je živ i nadasve zabavan omaž sedmorici pisaca, koji čitaoca inspiriše da se upusti u vlastita istraživačka putovanja kroz književnost. Vladimir Kaminer (1967, Moskva) izučio je za pozorišnog i radio tonca i na kraju je studirao dramaturgiju na Pozorišnom institutu u Moskvi. Od 1990. sa ženom i dvoje dece živi u Berlinu. Redovno je objavljivao tekstove u različitim novinama i časopisima i organizovao je predstave sa svojim Ruskim diskom, koji je u međuvremenu stekao međunarodnu slavu. S istoimenom zbirkom pripovedaka i mnoštvom drugih knjiga postao je jedan od najomiljenijih i najtraženijih nemačkih književnika.

Detalji predmeta Stanje Polovno Pisma srpskim piscima Miroslav Josić-Višnjić(autor) Izdavač: Izdavački centar Matice srpske Pisma Jovanu Steriji Popoviću, Jakovu Ignjatoviću, Lazi Kostiću, Matavulju, Sremcu, Bori Stankoviću, Isidori Sekulić, Veljku Petroviću, Andriću, Crnjanskom, Bulatoviću, Dragoslavu Mihailoviću, Vidosavu Stevanoviću. Biografija Miroslav Josić Višnjić rođen je 15. decembra 1946. godine u Staparu (Bačka), srpski književnik.U rodnom mestu završio je osnovnu školu, a Učiteljsku školu (Preparandiju) u Somboru. Na Filološkom fakultetu u Beogradu apsolvirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti (tzv. Svetska književnost). Dugo je honorarno radio kao lektor, korektor i tehnički urednik u raznim izdavačkim kućama, listovima i časopisima. Bio je sekretar lista „Student“ (generacija 68, do smene redakcije), urednik časopisa "Relations". Bio je (greškom) zaposlen u Srpskoj književnoj zadruzi. Pokrenuo je biblioteku „Novi Albatros“. Prvi je počeo privatno izdavanje knjiga (posle S. Mašića) u „Književnoj fabrici MJV i deca“. Putovao je po svetu najčešće o svom trošku u Poljsku, Francusku, Kanadu, Madžarsku, Švedsku, Holandiju, Češku, Rumuniju, Italiju, Nemačku, Grčku, Kinu... Аутор - особа Јосић Вишњић, Мирослав, 1946- Наслов Писма српским писцима / Мирослав Јосић Вишњић Врста грађе писма Језик српски Година 2007 Издавање и производња Нови Сад : Матица српска, 2007 (Нови Сад : Будућност) Физички опис 230 стр. : фотогр. ; 21 cm Збирка Едиција Матица. ǂколо ǂ1 ; ǂкњ. ǂ6 Садржај С а д р ж а ј: Тринаест (не)снимљених фотографија (7-20); Роман без романа поново међу Србима : писмо Јовану Стерији Поповићу (21-35); Недостојан јубиларске прославе : писмо Јакову Игњатовићу (37-49); И створи бог песника : писмо Лази Костићу (51-68); Берекин у стварном свету : писмо Сими Матавуљу (69-81); Како која година--- : писмо Стевану Сремцу (83-95); Божјаци у трапу : писмо Бори Станковићу (97-110); Слова дубоке оданости : писмо Исидори Секулић (111-127); Салашар у књижевном атару : писмо Вељку Петровићу (129-147); Писац нигде није странац : писмо Иви Андрићу (149-165); Чекајући боље столеће : писмо Милошу Црњанском (167-182); Не заустављај се, грубане : писмо Миодрагу Булатовићу (183-195); Лишени славе своје--- : писмо Драгославу Михаиловићу (197-211); Нишчи и бивши, осим света : писмо Видосаву Стевановићу (213-227); Писмо читаоцима (229-230). ISBN 978-86-87079-02-1 (картон) Напомене Тираж 1.000. Предметне одреднице Поповић, Јован Стерија, 1806-1856 Игњатовић, Јаков, 1824-1889 Костић, Лаза, 1841-1910 Матавуљ, Симо, 1852-1908 Сремац, Стеван, 1855-1906 Станковић, Борисав, 1876-1927 Секулић, Исидора, 1877-1958 Петровић, Вељко, 1884-1967 Андрић, Иво, 1892-1975 Црњански, Милош, 1893-1977 Булатовић, Миодраг, 1930-1991 Михаиловић, Драгослав, 1930- Стевановић, Видосав, 1942- УДК 821.163.41-6 COBISS.SR-ID 224949255

Detalji predmeta Stanje Polovno tefan Zweig, 6 knjiga Otokar Keršovani, Rijeka 1966. Graditelji sveta, broj strana 708. Tri majstora Balzak Dikens Dostojevski Borba s demonom Holderin Heinrich Kleist Fridrich Nierzsche Tri pjesnika svoga života Casanov Stendal Tolstoj Pogovor Nestrpljivo srce broj strana 468. Zvezdani sati čovječanstva i Jučerašnji svijet broj strana 708. povez je iznutra (korice) malo oštećen, vidite slike Žarka tajna broj strana 790. Marija Stjuart broj strana 430. Magellan i Fouche broj strana 514. Штефан Цвајг рођен је у Бечу 1881. Био је син Морица Цвајга, имућног јеврејског произвођача текстила. Мајка, Ида Бретауер Цвајг, потицала је из јеврејске банкарске породице. [2] Њен отац, Јозеф Бретауер, двадесет година је радио у Анкони, где је Ида рођена и одрасла. Цвајг је студирао филозофију на Бечком Универзитету. Религија није играла важну улогу у његовом образовању. „ Отац и мајка били су Јевреји само случајношћу рођења” , рекао је касније у једном интервјуу. Ипак, никад није одрицао припадност јеврејској заједници и често је писао о Јеврејима и јеврејским питањима, као на пример у причи Мендел књигољубац. Био је близак са Теодором Херцлом, оснивачем ционизма, кога је упознао још када је Херцл био књижевни уредник у водећем бечком листу Нове слободне новине где је објавио неке од Цвајгових раних радова. Цвајг је веровао у интернационализам и у европеизам, па му Херцлов јеврејски национализам није могао бити нарочито привлачан, што и сам потврђује у својој аутобиографији Јучерашњи свет. Нове слободне новине нису објавиле рецензију Херцлове књиге Јеврејска држава, а сам Цвајг ју је назвао „ глупом и бесмисленом” Почетком Првог светског рата распрострањено патриотско осећање захватило је и немачке и аустријске Јевреје и Цвајг му је дао подршку. Премда је био патриота, Цвајг је одбио да у руке узме оружје - служио је у Архиву Министарства војног, заузевши убрзо пацифистички ставе. Преселио се у Швајцарску, где је остао до краја рата. Цвајг је до краја живота остао пацифист који се залагао за уједињење Европе. Попут Ролана, написао је много биографија. У Јучерашњем свету своју биографију Еразма Ротердамског назвао је „ прикривеним аутопортретом” . Цвајг се 1920. оженио Фридериком Маријом фон Винтерниц (рођ. Бургер), а 1938. од ње се развео. Под именом Фридерике Цвајг она је објавила књигу о свом бившем мужу након његове смрти. Касније је објавила и једну илустровану књигу о Цвајгу. Цвајг се 1939. оженио својом секретарицом Лотом Алтман. Цвајг је напустио Аустрију 1934, након Хитлеровог доласка на власт у Немачкој. Након тога живео је у Енглеској (прво у Лондону, а од 1939. у Бату). Услед брзог напредовања Хитлерових трупа у Француској и у читавој Западној Европи, Цвајг је са супругом прешао Атлантик и отпутовао у САД, где су се 1940. скрасили у Њујорку наставивши често да путују. Дана 22. августа 1940. су се поново одселили — овога пута у Петрополис, град у конурбацији Пио де Женеиро. Постајао је све депресивнији због пораста нетолеранције и успона ауторитарности и нацизма. Изгубивши наду у будућност човечанства, Цвајг је написао белешку о том безнађу. Дана 23. фебруара 1942. Цвајг и његова супруга извршили су самоубиство узевши велику дозу барбитурата. Пронађени су у својој кући у Петрополису, с руком у руци. Цвајг је био очајан због будућности Европе и њене културе. „ Сматрам да је боље у право време и достојанствено окончати живот у којем је интелектуални напор представљао врхунско задовољство, а слобода појединца највише земаљско добро” , написао је. Цвајгова кућа у Бразилу је касније претворена у музеј, данас познат као „ Кућа Штефан Цвајг” .

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Autor - osoba Bart, Rolan Naslov Književnost, mitologija, semiologija / Rolan Bart ; [izabrao Miloš Stambolić ; [preveo Ivan Čolović] Vrsta građe stručna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1979 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1979 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis XXVIII, 356 str. ; 20 cm : ilustr. Drugi autori - osoba Stambolić, Miloš Čolović, Ivan Milošević, Nikola, 1929-2007 = Milošević, Nikola, 1929-2007 Zbirka Sazvežđa ; 27 (Broš.) Napomene Prevod dela: Le degre zero de l`ecriture, Mythologies, Sur racine, Essais critiques, Elements de semiologie, Critique et verite Tiraž 5.000 Str. [IV]-XXVIII: Rolan Bart, između egzistencijalizma i formalizma / Nikola Milošević Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 355-356. Predmetne odrednice Bart, Rolan, 1915-1980 Rasin, Žan, 1639-1699 Teorija književnosti Mitologija Strukturalna lingvistika Rolan Žerar Bart (franc. Roland Gérard Barthes; Šerbur Oktevil, 12. novembar 1915 – Pariz 25. mart 1980) bio je francuski teoretičar književnosti, filozof, književni kritičar i semiotičar. Njegovo polje interesovanja bilo je široko. Izvršio je snažan uticaj na razvoj strukturalizma, semiotike, egzistencijalizma, marksizma, antropologije i poststrukturalizma. Bart je rođen 12. novembra 1915. u Šerburu u Normandiji kao sin Anrijete i Luja Barta, pomorskog oficira. Otac mu je poginuo 1916. na Severnome moru za vreme Prvog svetskog rata. Sa jedanaest godina zajedno sa majkom preselio se u Pariz, no uprkos preseljenju Bart je čitav život ostao vezan za svoj rodni kraj. Na pariskoj Sorboni, koju pohađa od 1935. do 1939, pokazuje se ambicioznim učenikom. U tom razdoblju bolovao je od raznoraznih bolesti, uključujući i tuberkulozu, zbog koje je mnogo vremena proveo u izolaciji sanatorijuma. Učestali zdravstveni problemi negativno su uticali na njegovu akademsku karijeru i polaganje ispita. Zbog lošeg zdravlja bio je oslobođen vojne službe. Od 1939. do 1948. radio je na dobijanju diplome iz gramatike i filologije, izdao je svoje prve akademske radove, sudelovao je u medicinskim studijima, ali se i dalje borio sa lošim zdravstvenim stanjem. Godine 1948. vratio se isključivo akademskome radu, te je dobio nekoliko kratkoročnih poslova na institutima u Francuskoj, Rumuniji i Egiptu. Istovremeno pisao je za pariski levičarski časopis Borba (Combat), a ti članci su vremenom izrasli u knjigu Le degré zéro de l`écriture (1953). Narednih sedam godina proveo je u Centre national de la recherche scientifique gde je studirao leksikologiju i sociologiju. Takođe, u tome periodu počeo je da piše popularni serijal eseja za časopis Les Lettres Nouvelles u kojima je pobijao mitove popularne kulture (kasnije su eseji okupljeni i objavljeni u zbirci Mitologije izdanoj 1957. godine). Poznavajući u izvesnoj meri engleski jezik, Bart je predavao na Midlberi koledžu 1957. godine i sprijateljio se sa budućim engleskim prevodiocem velikog dela njegovog rada, Ričardom Hauardom, tog leta u Njujorku. Rane šezdesete proveo je istražujući semiotiku i strukturalizam. Mnogi njegovi radovi su kritikovali postojeće tradicionalne akademske poglede književne kritike. Njegove ideje dovele su ga u javni sukob sa Romonom Pikarom, koji ga je napao u tekstu Nova kritika zbog navodnog nedostatka poštovanja prema francuskoj književnoj tradiciji. Bart mu je odgovorio u svome delu Kritika i istina iz 1966. gde je optužio staru građansku kritiku za manjak brige o nijansama i finoći jezika, te o selektivnoj neukosti u kritici dijalektičkih teorija (kao što je na primer marksizam). Do kasnih šezdesetih Bart je stekao veliki ugled. Putuje u SAD i Japan te održava prezentacije. Svoje najpoznatije delo, esej Smrt autora, koje služi kao jedan od osnovnih prelaznih radova u istraživanju logike strukturalističke misli, objavio je 1967. godine. Nastavio je da doprinosi zajedno sa Filipom Solerom avangardnom književnom časopisu Tel Quel, gde se razvijaju slične ideje Bartovim. Bart objavljuje knjigu S/Z 1970, u kojoj je analizirao Balzakovu pripovetku Sarazin. Tokom sedamdesetih nastavio je graditi književnu kritiku, te razvija pojmove tekstualnosti i književničke neutralnosti. 1971. gostuje kao predavač na univerzitetu u Ženevi. Godine 1977. bio je odabran za predavača na katedri za književnu semiologiju na Koležu de Frans u Parizu. Iste godine njegova majka Anrijeta Bart, sa kojom je živeo 60 godina umire. Njegovo poslednje veliko delo Mračna komora je delom esej o prirodi fotografije, a delom pomirenje sa smrću njegove majke. Dana 25. februara 1980. Barta je udario automobil, nakon što je napustio zabavu, koju je održao Fransoa Miteran. Mesec dana kasnije umro je od posledica povrede... MG90 (N)