Detalji predmeta Stanje Polovno ŠPDG)

Nikad Robom br. 84 Sultanovi topovi (M. Konstadinov – S. Spalajković) Izdavač: Dečje novine, Gornji Milanovac Godina: 1967 Broj strana: 32 Povez: meki Biblioteka: Nikad robom Ocena: 4-. Vidi slike. Skladište: DU gore Težina: 40 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

format: 12` MLP (45 RPM), 1. pressing artist: FILM (Croatia, Yugoslavia) title: Film u Kulušiću (Live!) release date: 1981 Label, Cat. No: Jugoton, LSY 61575 style: new wave / ska / pop-rock Ploča: G+ (3+), omot: VG- (4-). 1. pressing Postoje 4 pressinga ove ploče, koji svi nose isti matriks kod, pa ih razlikujemo po dva detalja: 1) da li na omotu imaju oznaku `zlatna` i 2) gde se na etiketama nalazi oznaka broja obrtanja ploče - `45`. 1. PRESSING: bez oznake `zlatna` na omotu i `45` je desno na etiketi; 2. PRESSING: bez oznake `zlatna` na omotu i `45` je levo na etiketi; 3. PRESSING: sa oznakom `zlatna` i `45` je desno na etiketi; 4. PRESSING: sa oznakom `zlatna` i `45` je levo na etiketi; Zagrebačlka klupska scena je u jednom trenutku bila i jača od beogradske. Taj trenutak je bio početkom 80-ih, kada je i snimljen ovaj album, koji je odlično dočarao vrelu atmosferu kultnog ZGB kluba. A1: Introduction par Dr. Vrdoljak (0:40 ( A2: Neprilagođen (3:40) A3: Moderna djevojka (2:55) B1: Zamisli život u ritmu muzike za ples (3:25) B2: Kad si mlad (2:50) B3: Zajedno (2:50) ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe FILM: grupa FILM - kompletna vinilna diskografija: I - FILM: vinilna LP i MLP diskografija (studijski i live albumi): 1) LP FILM - `Novo! Novo! Novo! Još jučer samo na filmu a sada i u vašoj glavi` (Helidon, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77200673_LP-FILM-Novo-I-album-1981-crni-vinil-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77200685_LP-FILM-Novo-I-album-1981-VG-VG-NM-crni-vinil https://www.kupindo.com/Ploce/76608329_LP-FILM-Novo-I-album-1981-VG-VG-NM-crni-vinil https://www.kupindo.com/Ploce/76608333_LP-FILM-Novo-Novo-1981-vrlo-dobra-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74207805_LP-FILM-Novo-I-album-1981-crni-vinil-G-G- 2) MLP FILM - `Film u Kulušiću (Live!)` (Jugoton, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/74208217_MLP-FILM-Film-u-Kulusicu-Live-1981-1-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77200785_MLP-FILM-Film-u-Kulusicu-Live-1981-1-pres-G-VG- 3) LP FILM - `Zona sumraka` (Jugoton, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/74206561_LP-FILM-Zona-sumraka-1982-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69576753_LP-FILM-Zona-sumraka-82-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62397853_LP-FILM-Zona-sumraka-1982-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66455169_LP-FILM-Zona-sumraka-1982-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77201313_LP-FILM-Zona-sumraka-1982-G- 4) LP FILM - `Sva čuda svijeta` (Jugoton, 1983) https://www.kupindo.com/Ploce/76608369_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70286545_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/77200741_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64410833_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-veoma-dobra-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/65983337_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-1-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/66455381_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-G-VG- 5) LP FILM - `Signali u noći` (Jugoton, 1985) https://www.kupindo.com/Ploce/74209937_LP-FILM-Signali-u-noci-1985-VG-NM-veoma-dobra 6) LP FILM - `Sunce sja` (Jugoton, 1987) https://www.kupindo.com/Ploce/76608285_LP-FILM-Sunce-sja-1987-PERFEKTNA-sve-je-MINT 7) LP FILM - `Zemlja sreće` (Jugoton, 1989) 8) LP FILM - `Hrana za golubove` (Croatia Records, 1992) ______________________________________________________________________ II - FILM: zajedničke ploče 1) 2LP PSIHOMODO POP / JURA STUBLIĆ & FILM / PRLJAVO KAZALIŠTE / PARNI VALJAK- `ZG Rock Forces Live!` (Jugoton, 1989) ______________________________________________________________________ III - FILM: intervju ploče 1) 2LP GRUPA FILM / GRUPA III KANAL - `Jugoton Express` (Jugoton, 1982) - Jex 78/9 2) 2LP DORIAN GRAY / FILM - `Jugoton Express` (Jugoton, 1985) - JEX 047/048 https://www.kupindo.com/Ploce/76608389_intervju-LP-FILM-DORIAN-GRAY-1985-PERFEKTNA ______________________________________________________________________ IV - FILM: kompletna singl diskografija (zvanični i promo singlovi): 1) SP FILM - `Kad si mlad / Zajedno` (Suzy, 1980) https://www.kupindo.com/Ploce/74208809_SP-FILM-Kad-si-mlad-Zajedno-1980-M-NM-PERFEKTNA 2) SP FILM - `Zamisli / Radio ljubav` (Helidon, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77200489_SP-FILM-Zamisli-Radio-ljubav-1981-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74208937_SP-FILM-Zamisli-Radio-ljubav-1981-VG-vrlo-dobra 3) SP FILM - `Zona sumraka / Espanja` (Jugoton, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/74208601_SP-FILM-Zona-sumraka-1982-M-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74208649_SP-FILM-Zona-sumraka-1982-NM-VG-odlicna 4) SP FILM - `Pljačka stoljeća / Zagreb je hladan grad` (Jugoton, 1982) 5) SP FILM - `Ti zračiš zrake kroz zrak / Mi nismo sami` (Jugoton, 1983) 6) SP FILM - `Boje su u nama / Istina piše na zidu` (Jugoton, 1983) 7) promo SP FILM - `Pjevajmo do zore / Osmjesi` (Jugoton, 1985) 8) promo SP FILM - `Srce na cesti / Dom` (Jugoton, 1987) 9) promo SP FILM - `Sjećam se prvog poljupca/ Glas srca` (Jugoton, 1987) 10) promo SP FILM - `Ljubav je zakon / Informacije` (Jugoton, 1988) 11) promo SP FILM - `Rob ljubavi / Uhvati vjetar` (Jugoton, 1989) _____________________________________________________________________ V - FILM: kompletna kompilacijska vinilna diskografija: 1) LP V/A - `Svi marš na ples` (Jugoton, 1981) pesma: FILM - Zamisli život u ritmu muzike za ples https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor https://www.kupindo.com/Ploce/77190081_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-3-press-Idoli-Azra 2) LP V/A - `Novi val` (Suzy, 1981) pesme: a) FILM - Kad si mlad b) FILM - Zajedno 3) 2LP V/A - `Jugoton` (Jugoton, 1982) pesma: FILM - Zona sumraka 4) LP V/A - `Vrući dani i vrele noći` (Jugoton, 1983) pesma: FILM - Zona sumraka 5) LP V/A - `Veliki Tulum - 16 Hitova` (Jugoton, 1983) pesma: FILM - Mi nismo sami https://www.kupindo.com/Ploce/77136465_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-El-Org-Film-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77136453_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-Idoli-Leb-i-sol-VG- 6) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene` (PGP RTB, 1984) pesma: FILM - Ti zračiš zrake kroz zrak https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 7) LP V/A - `Pjevajmo do zore` (Jugoton, 1985) pesma: FILM - Pjevajmo do zore 8) 2LP V/A - `Mesam 88` (Jugotonm, 1988) pesma: JURA STUBLIĆ I FILM - Ljubav je zakon 9) LP V/A - `Hitovi 13: Top Of The Rock` (Jugoton, 1989) pesma: JURA STUBLIĆ & FILM - Ivana 10) LP V/A - `Hitovi 14: Top Of The Rock` (Jugoton, 1989) pesma: JURA STUBLIĆ I FILM - Ljubav je zakon 11) LP V/A - `Zlatna palma - Dubrovnik `89` (Jugoton, 1989) pesma: JURA STUBLIĆ I FILM - Rob ljubavi 12) LP V/A - `Show zvijezda `Zlatna palma` - Hitovi 18` (Jugoton, 1990) pesma: JURA STUBLIĆ & FILM - Para 13) LP V/A - `Rock`n`roll ZG 1979-89` (Suzy, 1990) pesme: a) FILM - Kad si mlad b) FILM - Zajedno 14) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (Jugoton, 1991) pesma: FILM - Mi nismo sami https://www.kupindo.com/Ploce/77136497_LP-V-A-Ljubav-i-Rock-amp-Roll-1991-Azra-Jabuka-Film 15) LP V/A - `Zimzeleno a novo 3` (Croatia Records, 2017) pesma: FILM - Zona sumraka

format: 12` MLP (45 RPM), 1. pressing artist: FILM (Croatia, Yugoslavia) title: Film u Kulušiću (Live!) release date: 1981 Label, Cat. No: Jugoton, LSY 61575 style: new wave / ska / pop-rock Ploča i omot: NM (5-), odličan, skoro perfektan primerak kakav se danas teško nalazi. 1. pressing Postoje 4 pressinga ove ploče, koji svi nose isti matriks kod, pa ih razlikujemo po dva detalja: 1) da li na omotu imaju oznaku `zlatna` i 2) gde se na etiketama nalazi oznaka broja obrtanja ploče - `45`. 1. PRESSING: bez oznake `zlatna` na omotu i `45` je desno na etiketi; 2. PRESSING: bez oznake `zlatna` na omotu i `45` je levo na etiketi; 3. PRESSING: sa oznakom `zlatna` i `45` je desno na etiketi; 4. PRESSING: sa oznakom `zlatna` i `45` je levo na etiketi; Zagrebačlka klupska scena je u jednom trenutku bila i jača od beogradske. Taj trenutak je bio početkom 80-ih, kada je i snimljen ovaj album, koji je odlično dočarao vrelu atmosferu kultnog ZGB kluba. A1: Introduction par Dr. Vrdoljak (0:40 ( A2: Neprilagođen (3:40) A3: Moderna djevojka (2:55) B1: Zamisli život u ritmu muzike za ples (3:25) B2: Kad si mlad (2:50) B3: Zajedno (2:50) ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe FILM: grupa FILM - kompletna vinilna diskografija: I - FILM: vinilna LP i MLP diskografija (studijski i live albumi): 1) LP FILM - `Novo! Novo! Novo! Još jučer samo na filmu a sada i u vašoj glavi` (Helidon, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77200673_LP-FILM-Novo-I-album-1981-crni-vinil-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77200685_LP-FILM-Novo-I-album-1981-VG-VG-NM-crni-vinil https://www.kupindo.com/Ploce/76608329_LP-FILM-Novo-I-album-1981-VG-VG-NM-crni-vinil https://www.kupindo.com/Ploce/76608333_LP-FILM-Novo-Novo-1981-vrlo-dobra-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74207805_LP-FILM-Novo-I-album-1981-crni-vinil-G-G- 2) MLP FILM - `Film u Kulušiću (Live!)` (Jugoton, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/74208217_MLP-FILM-Film-u-Kulusicu-Live-1981-1-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77200785_MLP-FILM-Film-u-Kulusicu-Live-1981-1-pres-G-VG- 3) LP FILM - `Zona sumraka` (Jugoton, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/74206561_LP-FILM-Zona-sumraka-1982-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69576753_LP-FILM-Zona-sumraka-82-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62397853_LP-FILM-Zona-sumraka-1982-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66455169_LP-FILM-Zona-sumraka-1982-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77201313_LP-FILM-Zona-sumraka-1982-G- 4) LP FILM - `Sva čuda svijeta` (Jugoton, 1983) https://www.kupindo.com/Ploce/76608369_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70286545_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/77200741_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64410833_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-veoma-dobra-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/65983337_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-1-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/66455381_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-G-VG- 5) LP FILM - `Signali u noći` (Jugoton, 1985) https://www.kupindo.com/Ploce/74209937_LP-FILM-Signali-u-noci-1985-VG-NM-veoma-dobra 6) LP FILM - `Sunce sja` (Jugoton, 1987) https://www.kupindo.com/Ploce/76608285_LP-FILM-Sunce-sja-1987-PERFEKTNA-sve-je-MINT 7) LP FILM - `Zemlja sreće` (Jugoton, 1989) 8) LP FILM - `Hrana za golubove` (Croatia Records, 1992) ______________________________________________________________________ II - FILM: zajedničke ploče 1) 2LP PSIHOMODO POP / JURA STUBLIĆ & FILM / PRLJAVO KAZALIŠTE / PARNI VALJAK- `ZG Rock Forces Live!` (Jugoton, 1989) ______________________________________________________________________ III - FILM: intervju ploče 1) 2LP GRUPA FILM / GRUPA III KANAL - `Jugoton Express` (Jugoton, 1982) - Jex 78/9 2) 2LP DORIAN GRAY / FILM - `Jugoton Express` (Jugoton, 1985) - JEX 047/048 https://www.kupindo.com/Ploce/76608389_intervju-LP-FILM-DORIAN-GRAY-1985-PERFEKTNA ______________________________________________________________________ IV - FILM: kompletna singl diskografija (zvanični i promo singlovi): 1) SP FILM - `Kad si mlad / Zajedno` (Suzy, 1980) https://www.kupindo.com/Ploce/74208809_SP-FILM-Kad-si-mlad-Zajedno-1980-M-NM-PERFEKTNA 2) SP FILM - `Zamisli / Radio ljubav` (Helidon, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77200489_SP-FILM-Zamisli-Radio-ljubav-1981-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74208937_SP-FILM-Zamisli-Radio-ljubav-1981-VG-vrlo-dobra 3) SP FILM - `Zona sumraka / Espanja` (Jugoton, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/74208601_SP-FILM-Zona-sumraka-1982-M-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74208649_SP-FILM-Zona-sumraka-1982-NM-VG-odlicna 4) SP FILM - `Pljačka stoljeća / Zagreb je hladan grad` (Jugoton, 1982) 5) SP FILM - `Ti zračiš zrake kroz zrak / Mi nismo sami` (Jugoton, 1983) 6) SP FILM - `Boje su u nama / Istina piše na zidu` (Jugoton, 1983) 7) promo SP FILM - `Pjevajmo do zore / Osmjesi` (Jugoton, 1985) 8) promo SP FILM - `Srce na cesti / Dom` (Jugoton, 1987) 9) promo SP FILM - `Sjećam se prvog poljupca/ Glas srca` (Jugoton, 1987) 10) promo SP FILM - `Ljubav je zakon / Informacije` (Jugoton, 1988) 11) promo SP FILM - `Rob ljubavi / Uhvati vjetar` (Jugoton, 1989) _____________________________________________________________________ V - FILM: kompletna kompilacijska vinilna diskografija: 1) LP V/A - `Svi marš na ples` (Jugoton, 1981) pesma: FILM - Zamisli život u ritmu muzike za ples https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor https://www.kupindo.com/Ploce/77190081_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-3-press-Idoli-Azra 2) LP V/A - `Novi val` (Suzy, 1981) pesme: a) FILM - Kad si mlad b) FILM - Zajedno 3) 2LP V/A - `Jugoton` (Jugoton, 1982) pesma: FILM - Zona sumraka 4) LP V/A - `Vrući dani i vrele noći` (Jugoton, 1983) pesma: FILM - Zona sumraka 5) LP V/A - `Veliki Tulum - 16 Hitova` (Jugoton, 1983) pesma: FILM - Mi nismo sami https://www.kupindo.com/Ploce/77136465_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-El-Org-Film-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77136453_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-Idoli-Leb-i-sol-VG- 6) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene` (PGP RTB, 1984) pesma: FILM - Ti zračiš zrake kroz zrak https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 7) LP V/A - `Pjevajmo do zore` (Jugoton, 1985) pesma: FILM - Pjevajmo do zore 8) 2LP V/A - `Mesam 88` (Jugotonm, 1988) pesma: JURA STUBLIĆ I FILM - Ljubav je zakon 9) LP V/A - `Hitovi 13: Top Of The Rock` (Jugoton, 1989) pesma: JURA STUBLIĆ & FILM - Ivana 10) LP V/A - `Hitovi 14: Top Of The Rock` (Jugoton, 1989) pesma: JURA STUBLIĆ I FILM - Ljubav je zakon 11) LP V/A - `Zlatna palma - Dubrovnik `89` (Jugoton, 1989) pesma: JURA STUBLIĆ I FILM - Rob ljubavi 12) LP V/A - `Show zvijezda `Zlatna palma` - Hitovi 18` (Jugoton, 1990) pesma: JURA STUBLIĆ & FILM - Para 13) LP V/A - `Rock`n`roll ZG 1979-89` (Suzy, 1990) pesme: a) FILM - Kad si mlad b) FILM - Zajedno 14) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (Jugoton, 1991) pesma: FILM - Mi nismo sami https://www.kupindo.com/Ploce/77136497_LP-V-A-Ljubav-i-Rock-amp-Roll-1991-Azra-Jabuka-Film 15) LP V/A - `Zimzeleno a novo 3` (Croatia Records, 2017) pesma: FILM - Zona sumraka

Svojstva Sastav: 84% PAMUK, 15% POLIESTER, 1% ELASTAN Boja: Plava(BLUE DENIM) Art: 12204303 BLUE DENIM Prilikom kupovine u Sportina Internet prodavnici plaćanje možete izvršiti na sledeće načine: 1. Plaćanje po prijemu pošiljke (pouzećem) u gotovini; Plaćanje pouzećem omogućuje vam da porudžbine platite prilikom same isporuke na navedenu adresu odnosno tek kada naručene proizvode vidite pred sobom. Plaćanje pouzećem nije moguće kod ličnog preuzimanja u odabranoj prodavnici. Plaćanje pouzećem vrši se isključivo jednokratno u gotovini, dostavljaču prilikom same isporuke na navedenu adresu. 2. Rezervacija u prodavnici Možete odabrati kupovinu u odabranoj Sportina prodavnici i plaćanje artikla u prodavnici (karticom ili gotovinom). U tom slučaju, vaša vas porudžbina čeka 2 kalendarska dana od primitka obavesti, nakon čega će se vaša porudžbina automatski otkazati i na vašu e-mail adresu primit ćete obavest o otkazivanju. 3. Plaćanje putem platne kartice: - DINA- Mastercard (do 6 rata)- Maestro- Visa- American Express (do 6 rata) Sve ovo omogućava: Plaćanje karticama Svoju narudžbinu možete platiti koristeći Visa, MasterCard, Maestro, American Express i Dina platnu karticu. Kartica mora biti odobrena od strane banke izdavaoca za online (Internet) plaćanje. Prilikom plaćanja u našoj internet prodavnici koristite CorvusPay - napredni sistem za sigurno prihvatanje platnih kartica putem Interneta. CorvusPay osigurava potpunu poverljivost podataka vaše kartice od trenutka kada ste ih uneli u CorvusPay obrazac za plaćanje. Podaci o plaćanju prosleđuju se šifrovani iz vašeg veb pregledača u banku koja je izdala vašu karticu. Naša prodavnica nikada ne dolazi u kontakt sa potpunim informacijama o vašoj platnoj kartici. Takođe, podaci su nedostupni čak i zaposlenima u CorvusPay sistemu. Izolovano jezgro nezavisno prenosi i upravlja osetljivim podacima, održavajući ih u potpunosti bezbednim. Obrazac za unos podataka o plaćanju obezbeđen je SSL transportnim kodom najveće pouzdanosti. Svi sačuvani podaci su dodatno zaštićeni šifrovanjem, koristeći kriptografski uređaj sertifikovan prema standardu FIPS 140-2 Level 3 standardu. CorvusPay ispunjava sve zahteve u vezi sa sigurnošću plaćanja putem interneta propisane od strane vodećih kartičnih brendova, odnosno posluje u skladu sa standardom - PCI DSS Level 1 - najvišim bezbednosnim standardom u industriji platnih kartica. Prilikom plaćanja karticama uključenim u 3-D Secure program, Vaša banka, osim važnosti same kartice, dodatno potvrđuje vaš identitet pomoću tokena ili lozinke. Corvus Info smatra da su svi prikupljeni podaci bankarska tajna i tretira ih u skladu sa tim. Informacije se koriste isključivo u svrhe kojima su namenjene. Vaši osetljivi podaci su potpuno sigurni, a privatnost im garantuju najsavremeniji bezbednosni mehanizmi. Prikupljaju se samo podaci neophodni za obavljanje posla u skladu sa propisanim zahtevnim procedurama za onlajn plaćanje. Sigurnosne kontrole i operativni postupci koji se primenjuju na našu infrastrukturu osiguravaju trenutnu pouzdanost sistema CorvusPay. Pored toga, održavanjem stroge kontrole pristupa, redovnim praćenjem bezbednosti i detaljnim proverama radi sprečavanja ranjivosti mreže i planiranom primenom odredbi o bezbednosti podataka, oni trajno održavaju i poboljšavaju nivo bezbednosti sistema zaštitom podataka Vaše kartice. Na ovoj stranici je potrebno da unesete sledeće podatke: Broj kartice, Datum isteka i CVC2/CVV2 kod, koje možete pročitati sa Vaše kartice. Plaćanje karticama na rate bez kamate Svoju narudžbinu možete platiti i na rate, bez kamate, do 6 mesečnih rata, koristeći Visa, MasterCard ili American Express kartice banke Intesa. Kartica mora biti odobrena od strane banke izdavaoca za online (Internet) plaćanje. Nakon unosa podataka sa kartice, sistem će prepoznati da li je plaćanje na rate moguće karticom koju posedujete i dobićete novo polje gde klikom odabirate željeni broj rata za plaćanje Vaše porudžbine: Plaćanje nije moguće u stranoj valuti, već isključivo u valuti RSD. Plaćanje na rate je moguće jedino karticama banke Intesa. Kupac koji koristi uslugu online plaćanja karticama preko e-shopa mora ispunjavati sledeće uslove: Isporuka robe je moguća samo na teritoriji Republike Srbije, na adresi navedenoj u porudžbini. Samo vlasnik platne kartice može izvršiti plaćanje. U slučaju dodatnih pitanja možete nam se obratiti putem online formulara ili pozivom na +381 60 378 0022 Želimo vam uspešnu kupovinu. U postupku poručivanja su prikazani mogući načini slanja robe, troškovi isporuke i procenjeno vreme isporuke robe. Isporuka robe moguća je na sledeće načine: - preuzimanjem u radnji Sportina Delta city, - isporukom na kućnu adresu koju vrši ugovorni partner Post Express. Nakon prijema porudžbine od strane kupca, vrši se provera dostupnosti i ispravnosti artikala. Ukoliko su poručeni artikli dostupni, kupcu se šalje potvrda o prijemu porudžbine i počinju da teku rokovi za isporuku. Ukoliko poručenog artikla nema na stanju, kupac dobija e-mail o nedostupnosti artikla. Sve porudžbine će biti isporučene u roku od 5 radnih dana (pod uslovom da je roba na zalihama). Robu ne isporučujemo nedeljom i praznicima,dok je za subotu moguća isporuka samo na određenim lokacijama. Tokom praznika i vikendom produžava se vreme isporuke za radne dane.Kupac na dan isporuke dobija SMS poruku da očekuje isporuku u toku dana. Spisak pošti koje vrše isporuku subotom i spisak pošti koje ne vrše isporuku ako je paket preko 2kg težine možete pogledati na sledećem linku : http://www.postexpress.rs/struktura/lat/usluge/urucenje-danas-za-sutra-a-z.asp Isporuka će biti izvršena na adresu, koju ste naveli prilikom prijave ili poručivanja. Kupac obezbeđuje prisustvo punoletne osobe na adresi iz porudžbine, a u svrhu preuzimanja proizvoda. U slučaju, da niste kod kuće u trenutku isporuke,kurir će na vašoj adresi ostaviti izveštaj sa kojim možete preuzeti pošiljku u dostavnoj ili isporučnoj pošti u roku od 5 radnih dana.Po isteku tog roka pošiljka će biti vraćena prodavcu.Ukoliko kupac želi ponovni pokušaj isporuke dok traju tih 5 dana može nam uputiti takav zahtev. Ukoliko dođe do vraćanja pošiljke usled neuspele isporuke krivicom kupca, prodavac će obavestiti kupca da je ugovor o kupoprodaji robe raskinut i pozvati ga da istakne zahtev za povraćaj kupoprodajne cene, umanjen za troškove pokušanog dostavljanja. Isporuka se vrši isključivo na teritoriji Republike Srbije, pri čemu se ne vrši isporuka na teritoriju AP Kosovo i Metohija. Troškovi isporuke variraju u zavisnosti od načina isporuke robe: - Preuzimanje u radnji Sportina Delta city - besplatno - Standardna isporuka, 5 radnih dana besplatno za sve porudžbine preko 5.000,00 Rsd - Za porudžbine u vrednosti manjoj od 5.000,00 Rsd cena isporuke je 350,00 Rsd Kupac ima pravo da odustane od ugovora zaključenog na daljinu u roku od 14 dana od momenta kada roba dospe u državinu kupca, odnosno trećeg lica koje je odredio kupac, a koje nije prevoznik (u daljem tekstu: odustanak od ugovora). Kupac ostvaruje pravo na odustanak od ugovora izjavom koju može dati na posebnom obrascu za odustanak od ugovora zaključenog na daljinu, koji dobija u paketu sa isporučenim artiklima, odnosno izvan poslovnih prostorija ili na drugi nedvosmislen način (u daljem tekstu: obrazac za odustanak). Roba koja se vraća šalje se po uputstvu za povrat artikala zajedno sa računom i popunjenom izjavom za odustanak od ugovora koja se dobija u paketu po isporuci. Na paket koji vraćate zalepite nalepnicu sa adresom koja vam je poslata. Ako iz nekog razloga niste sačuvali prethodno poslata dokumenta sa porudžbinom možete ih preuzeti i ovako : Ugovor o kupoprodaji zaključen na daljinu Uputstvo za povrat artikala Izjava o odustanku od ugovora – Pošaljite nam zahtev i poslaćemo Vam dokument putem e-mail-a. Izjava o odustanku od ugovora kod ugovora zaključenog na daljinu smatra se blagovremenom ukoliko je poslata prodavcu poštom, na adresu Sportina Internet prodavnice, u roku iz stava 1. ovog člana. Izjava o odustanku od ugovora proizvodi pravno dejstvo od dana kada je poslata Prodavcu. Kupac snosi teret dokazivanja da je postupio u skladu sa odredbama ovog člana, radi ostvarivanja prava na odustanak od ugovora. Protekom roka od 14 dana od momenta kada roba dospe u državinu kupca, odnosno trećeg lica koje je odredio kupac, a koje nije prevoznik, prestaje pravo kupca na odustanak od ugovora. Kupac je dužan da vrati robu prodavcu bez odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je poslao obrazac za odustanak od ugovora prodavcu. Kupac snosi isključivo direktne troškove vraćanja robe, osim u slučaju kada je razlog povraćaja greška prodavca. Kada prodavac primi robu, obavestiće kupca putem e-mail-a o prijemu vraćene robe. Kupac je isključivo odgovoran za umanjenu vrednost robe, koja nastane kao posledica rukovanja robom na način koji nije adekvatan, odnosno prevazilazi ono što je neophodno, kako bi se ustanovili priroda, karakteristike i funkcionalnost robe. Roba se ne može menjati.Ako kupac želi zamenu,mora vratiti robu u skladu sa postupkom vraćanja i napraviti novu porudžbinu. Opcija povrata se ne odnosi na već korišćene proizvode i proizvode koji više nisu originalno upakovani. Prilikom povrata robe istu je potrebno vratiti u ispravnom stanju,nekorišćenu,sa zaštitnom etiketom i u originalnom pakovanju na kome ne sme biti oštećenja. U slučaju korišćenja prava na odustanak od ugovora prodavac je dužan da izvrši povraćaj uplata koje je primio od kupca bez odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je primio obrazac za odustanak od ugovora. Prodavac vrši povraćaj koristeći ista sredstva plaćanja koja je kupac koristio u prvobitnoj transakciji. Kada se izvrši povrat sredstava,kupac dobija e-mail obaveštenje o izvršenju. U slučaju vraćanja artikala, koji predstavljaju predmet Ugovora o prodaji na daljinu i sledstveno povraćaja sredstava kupcu, koji je platio nekom od platnih kartica, delimično ili u celosti, a bez obzira na razlog vraćanja, Sportina d.o.o. je u obavezi da povraćaj izvrši preko VISA, EC/MC,Dina i Maestro metoda plaćanja, što znači da će banka, na zahtev prodavca, obaviti povraćaj sredstava na račun korisnika kartice. Šta se ne smatra odustankom od ugovora u smislu čl. 28 Zakona o zaštiti potrošača: Ukoliko kupac nakon što je naručio određeni artikal putem Sportina Internet prodavnice i poružbenica mu je potvrđena od strane Sportina Internet prodavnice ne preuzme pošiljku, nakon dva pokušaja dostavljanja od strane kurirske službe sa kojom Sportina d.o.o. Beograd ima zaključen Ugovor o pružanju ekspresnih usluga u unutrašnjem saobraćaju, smatra se da kupac nije odustao od ugovora u smislu čl. 28 Zakona o zaštiti potrošača. U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, ukoliko kupac ne preuzme naručene artikle, ugovor o prodaji se raskida zbog povrede ugovorne obaveze preuzimanja stvari i isplate kupoprodajne cene od strane kupca, te prodavac ima pravo na naknadu štete koju zbog toga trpi, prema opštim pravilima o naknadi štete. Obaveza naknade štete se smatra dospelom od trenutka nastanka štete. Dakle, u slučaju nepreuzimanja pošiljke, kupac je dužan da prodavcu naknadi nastalu štetu, u visini troškova transporta. U cilju izvršenja povrata poručenog, kupci treba da kontaktiraju prodavca putem telefona (+381)60 3780022 ili slanjem e-mail-a sa svojim ličnim podacima (ime i prezime i kontakt telefon) i brojem porudžbine na e-mail adresu [email protected]

Opis Majica - V izrez - Bez rukava - Čipka Svojstva Sastav: I. 84% POLIAMID 16% ELASTIN II. 95% VISKOZA 5% ELASTIN Boja: Crna(100) Art: 212-DNANA 100 Prilikom kupovine u Sportina Internet prodavnici plaćanje možete izvršiti na sledeće načine: 1. Plaćanje po prijemu pošiljke (pouzećem) u gotovini; Plaćanje pouzećem omogućuje vam da porudžbine platite prilikom same isporuke na navedenu adresu odnosno tek kada naručene proizvode vidite pred sobom. Plaćanje pouzećem nije moguće kod ličnog preuzimanja u odabranoj prodavnici. Plaćanje pouzećem vrši se isključivo jednokratno u gotovini, dostavljaču prilikom same isporuke na navedenu adresu. 2. Rezervacija u prodavnici Možete odabrati kupovinu u odabranoj Sportina prodavnici i plaćanje artikla u prodavnici (karticom ili gotovinom). U tom slučaju, vaša vas porudžbina čeka 2 kalendarska dana od primitka obavesti, nakon čega će se vaša porudžbina automatski otkazati i na vašu e-mail adresu primit ćete obavest o otkazivanju. 3. Plaćanje putem platne kartice: - DINA- Mastercard (do 6 rata)- Maestro- Visa- American Express (do 6 rata) Sve ovo omogućava: Plaćanje karticama Svoju narudžbinu možete platiti koristeći Visa, MasterCard, Maestro, American Express i Dina platnu karticu. Kartica mora biti odobrena od strane banke izdavaoca za online (Internet) plaćanje. Prilikom plaćanja u našoj internet prodavnici koristite CorvusPay - napredni sistem za sigurno prihvatanje platnih kartica putem Interneta. CorvusPay osigurava potpunu poverljivost podataka vaše kartice od trenutka kada ste ih uneli u CorvusPay obrazac za plaćanje. Podaci o plaćanju prosleđuju se šifrovani iz vašeg veb pregledača u banku koja je izdala vašu karticu. Naša prodavnica nikada ne dolazi u kontakt sa potpunim informacijama o vašoj platnoj kartici. Takođe, podaci su nedostupni čak i zaposlenima u CorvusPay sistemu. Izolovano jezgro nezavisno prenosi i upravlja osetljivim podacima, održavajući ih u potpunosti bezbednim. Obrazac za unos podataka o plaćanju obezbeđen je SSL transportnim kodom najveće pouzdanosti. Svi sačuvani podaci su dodatno zaštićeni šifrovanjem, koristeći kriptografski uređaj sertifikovan prema standardu FIPS 140-2 Level 3 standardu. CorvusPay ispunjava sve zahteve u vezi sa sigurnošću plaćanja putem interneta propisane od strane vodećih kartičnih brendova, odnosno posluje u skladu sa standardom - PCI DSS Level 1 - najvišim bezbednosnim standardom u industriji platnih kartica. Prilikom plaćanja karticama uključenim u 3-D Secure program, Vaša banka, osim važnosti same kartice, dodatno potvrđuje vaš identitet pomoću tokena ili lozinke. Corvus Info smatra da su svi prikupljeni podaci bankarska tajna i tretira ih u skladu sa tim. Informacije se koriste isključivo u svrhe kojima su namenjene. Vaši osetljivi podaci su potpuno sigurni, a privatnost im garantuju najsavremeniji bezbednosni mehanizmi. Prikupljaju se samo podaci neophodni za obavljanje posla u skladu sa propisanim zahtevnim procedurama za onlajn plaćanje. Sigurnosne kontrole i operativni postupci koji se primenjuju na našu infrastrukturu osiguravaju trenutnu pouzdanost sistema CorvusPay. Pored toga, održavanjem stroge kontrole pristupa, redovnim praćenjem bezbednosti i detaljnim proverama radi sprečavanja ranjivosti mreže i planiranom primenom odredbi o bezbednosti podataka, oni trajno održavaju i poboljšavaju nivo bezbednosti sistema zaštitom podataka Vaše kartice. Na ovoj stranici je potrebno da unesete sledeće podatke: Broj kartice, Datum isteka i CVC2/CVV2 kod, koje možete pročitati sa Vaše kartice. Plaćanje karticama na rate bez kamate Svoju narudžbinu možete platiti i na rate, bez kamate, do 6 mesečnih rata, koristeći Visa, MasterCard ili American Express kartice banke Intesa. Kartica mora biti odobrena od strane banke izdavaoca za online (Internet) plaćanje. Nakon unosa podataka sa kartice, sistem će prepoznati da li je plaćanje na rate moguće karticom koju posedujete i dobićete novo polje gde klikom odabirate željeni broj rata za plaćanje Vaše porudžbine: Plaćanje nije moguće u stranoj valuti, već isključivo u valuti RSD. Plaćanje na rate je moguće jedino karticama banke Intesa. Kupac koji koristi uslugu online plaćanja karticama preko e-shopa mora ispunjavati sledeće uslove: Isporuka robe je moguća samo na teritoriji Republike Srbije, na adresi navedenoj u porudžbini. Samo vlasnik platne kartice može izvršiti plaćanje. U slučaju dodatnih pitanja možete nam se obratiti putem online formulara ili pozivom na +381 60 378 0022 Želimo vam uspešnu kupovinu. U postupku poručivanja su prikazani mogući načini slanja robe, troškovi isporuke i procenjeno vreme isporuke robe. Isporuka robe moguća je na sledeće načine: - preuzimanjem u radnji Sportina Delta city, - isporukom na kućnu adresu koju vrši ugovorni partner Post Express. Nakon prijema porudžbine od strane kupca, vrši se provera dostupnosti i ispravnosti artikala. Ukoliko su poručeni artikli dostupni, kupcu se šalje potvrda o prijemu porudžbine i počinju da teku rokovi za isporuku. Ukoliko poručenog artikla nema na stanju, kupac dobija e-mail o nedostupnosti artikla. Sve porudžbine će biti isporučene u roku od 5 radnih dana (pod uslovom da je roba na zalihama). Robu ne isporučujemo nedeljom i praznicima,dok je za subotu moguća isporuka samo na određenim lokacijama. Tokom praznika i vikendom produžava se vreme isporuke za radne dane.Kupac na dan isporuke dobija SMS poruku da očekuje isporuku u toku dana. Spisak pošti koje vrše isporuku subotom i spisak pošti koje ne vrše isporuku ako je paket preko 2kg težine možete pogledati na sledećem linku : http://www.postexpress.rs/struktura/lat/usluge/urucenje-danas-za-sutra-a-z.asp Isporuka će biti izvršena na adresu, koju ste naveli prilikom prijave ili poručivanja. Kupac obezbeđuje prisustvo punoletne osobe na adresi iz porudžbine, a u svrhu preuzimanja proizvoda. U slučaju, da niste kod kuće u trenutku isporuke,kurir će na vašoj adresi ostaviti izveštaj sa kojim možete preuzeti pošiljku u dostavnoj ili isporučnoj pošti u roku od 5 radnih dana.Po isteku tog roka pošiljka će biti vraćena prodavcu.Ukoliko kupac želi ponovni pokušaj isporuke dok traju tih 5 dana može nam uputiti takav zahtev. Ukoliko dođe do vraćanja pošiljke usled neuspele isporuke krivicom kupca, prodavac će obavestiti kupca da je ugovor o kupoprodaji robe raskinut i pozvati ga da istakne zahtev za povraćaj kupoprodajne cene, umanjen za troškove pokušanog dostavljanja. Isporuka se vrši isključivo na teritoriji Republike Srbije, pri čemu se ne vrši isporuka na teritoriju AP Kosovo i Metohija. Troškovi isporuke variraju u zavisnosti od načina isporuke robe: - Preuzimanje u radnji Sportina Delta city - besplatno - Standardna isporuka, 5 radnih dana besplatno za sve porudžbine preko 5.000,00 Rsd - Za porudžbine u vrednosti manjoj od 5.000,00 Rsd cena isporuke je 350,00 Rsd Kupac ima pravo da odustane od ugovora zaključenog na daljinu u roku od 14 dana od momenta kada roba dospe u državinu kupca, odnosno trećeg lica koje je odredio kupac, a koje nije prevoznik (u daljem tekstu: odustanak od ugovora). Kupac ostvaruje pravo na odustanak od ugovora izjavom koju može dati na posebnom obrascu za odustanak od ugovora zaključenog na daljinu, koji dobija u paketu sa isporučenim artiklima, odnosno izvan poslovnih prostorija ili na drugi nedvosmislen način (u daljem tekstu: obrazac za odustanak). Roba koja se vraća šalje se po uputstvu za povrat artikala zajedno sa računom i popunjenom izjavom za odustanak od ugovora koja se dobija u paketu po isporuci. Na paket koji vraćate zalepite nalepnicu sa adresom koja vam je poslata. Ako iz nekog razloga niste sačuvali prethodno poslata dokumenta sa porudžbinom možete ih preuzeti i ovako : Ugovor o kupoprodaji zaključen na daljinu Uputstvo za povrat artikala Izjava o odustanku od ugovora – Pošaljite nam zahtev i poslaćemo Vam dokument putem e-mail-a. Izjava o odustanku od ugovora kod ugovora zaključenog na daljinu smatra se blagovremenom ukoliko je poslata prodavcu poštom, na adresu Sportina Internet prodavnice, u roku iz stava 1. ovog člana. Izjava o odustanku od ugovora proizvodi pravno dejstvo od dana kada je poslata Prodavcu. Kupac snosi teret dokazivanja da je postupio u skladu sa odredbama ovog člana, radi ostvarivanja prava na odustanak od ugovora. Protekom roka od 14 dana od momenta kada roba dospe u državinu kupca, odnosno trećeg lica koje je odredio kupac, a koje nije prevoznik, prestaje pravo kupca na odustanak od ugovora. Kupac je dužan da vrati robu prodavcu bez odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je poslao obrazac za odustanak od ugovora prodavcu. Kupac snosi isključivo direktne troškove vraćanja robe, osim u slučaju kada je razlog povraćaja greška prodavca. Kada prodavac primi robu, obavestiće kupca putem e-mail-a o prijemu vraćene robe. Kupac je isključivo odgovoran za umanjenu vrednost robe, koja nastane kao posledica rukovanja robom na način koji nije adekvatan, odnosno prevazilazi ono što je neophodno, kako bi se ustanovili priroda, karakteristike i funkcionalnost robe. Roba se ne može menjati.Ako kupac želi zamenu,mora vratiti robu u skladu sa postupkom vraćanja i napraviti novu porudžbinu. Opcija povrata se ne odnosi na već korišćene proizvode i proizvode koji više nisu originalno upakovani. Prilikom povrata robe istu je potrebno vratiti u ispravnom stanju,nekorišćenu,sa zaštitnom etiketom i u originalnom pakovanju na kome ne sme biti oštećenja. U slučaju korišćenja prava na odustanak od ugovora prodavac je dužan da izvrši povraćaj uplata koje je primio od kupca bez odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je primio obrazac za odustanak od ugovora. Prodavac vrši povraćaj koristeći ista sredstva plaćanja koja je kupac koristio u prvobitnoj transakciji. Kada se izvrši povrat sredstava,kupac dobija e-mail obaveštenje o izvršenju. U slučaju vraćanja artikala, koji predstavljaju predmet Ugovora o prodaji na daljinu i sledstveno povraćaja sredstava kupcu, koji je platio nekom od platnih kartica, delimično ili u celosti, a bez obzira na razlog vraćanja, Sportina d.o.o. je u obavezi da povraćaj izvrši preko VISA, EC/MC,Dina i Maestro metoda plaćanja, što znači da će banka, na zahtev prodavca, obaviti povraćaj sredstava na račun korisnika kartice. Šta se ne smatra odustankom od ugovora u smislu čl. 28 Zakona o zaštiti potrošača: Ukoliko kupac nakon što je naručio određeni artikal putem Sportina Internet prodavnice i poružbenica mu je potvrđena od strane Sportina Internet prodavnice ne preuzme pošiljku, nakon dva pokušaja dostavljanja od strane kurirske službe sa kojom Sportina d.o.o. Beograd ima zaključen Ugovor o pružanju ekspresnih usluga u unutrašnjem saobraćaju, smatra se da kupac nije odustao od ugovora u smislu čl. 28 Zakona o zaštiti potrošača. U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, ukoliko kupac ne preuzme naručene artikle, ugovor o prodaji se raskida zbog povrede ugovorne obaveze preuzimanja stvari i isplate kupoprodajne cene od strane kupca, te prodavac ima pravo na naknadu štete koju zbog toga trpi, prema opštim pravilima o naknadi štete. Obaveza naknade štete se smatra dospelom od trenutka nastanka štete. Dakle, u slučaju nepreuzimanja pošiljke, kupac je dužan da prodavcu naknadi nastalu štetu, u visini troškova transporta. U cilju izvršenja povrata poručenog, kupci treba da kontaktiraju prodavca putem telefona (+381)60 3780022 ili slanjem e-mail-a sa svojim ličnim podacima (ime i prezime i kontakt telefon) i brojem porudžbine na e-mail adresu [email protected]

format: LP artist: FILM (JURA STUBLIĆ & FILM), (Croatia, Yugoslavia) title: Sunce sja! release date: 1987 Label, Cat. No: Jugoton, LSY-63274 style: rock / pop Ploča, omot i inner: sve je MINT (5), PERFEKTAN primerak. Na svom 5. studijskom albumu Jura je debelo i bez skrupula zagazio u najkomercijalnije pop-rock vode, i onog njegovog novotalasnog senzibiliteta nije bilo više ni u naznakama. Pare, devojke (tj. devojčice, jer je Jura preferirao maloletnice - poslušajte pesmu `Ivana`, koja je imala `nesretni` (13 ?) broj godina) su mu naduvali ego, pa je i ime grupe promenio u JURA STUBLIĆ & FILM. Muzički, ovde ima dobrih pesama, iako je produkcija maksimalno zašećerena, do granice bljutavosti. Najveći hit je `Srce na cesti`, a prate ga već pomenuta `Ivana` sa nesretnim brojem godina, `Dom` i `Sjećam se prvog poljupca`. Tekstualno je najzanimljivija pesma `Valovi (68 - 77 - 87)` gde Jura objašnjava zašto je šišao i puštao kosu (`...kosu dugu pola metra skratio sam na 2 santimetra`). Sa jedne strane to je negova generacija i radila, menjajući imidž i muzičke stavove kako bi `vetar promenio smer`, pa su nekadašnji hipici preko noći postajali `moderni novotalasni momci`. Naravno, ne svi. Uvek je bilo istrajnih koji su ostajali verni svojim životnim i muzičkim stavovima. Jurislav iz Sesvetskog Kraljevca, seoceta pored Sesveta, nadomak Zagreba - nije bio od tih. A1 Valovi (68 - 77 - 87.) 3:40; A2 Glas srca 4:32; A3 Dom 5:15; A4 Sjećam se prvog poljupca 5:14; A5 Ivana 4:00 B1 Srce na cesti 4:00; B2 Poleti iznad grada 5:11; B3 Ima li neko 3:38; B4 Idemo kroz život 4:30; B5 Ja nemam ništa (Uzmi me) 4:25 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe FILM: grupa FILM - kompletna vinilna diskografija: I - FILM: vinilna LP i MLP diskografija (studijski i live albumi): 1) LP FILM - `Novo! Novo! Novo! Još jučer samo na filmu a sada i u vašoj glavi` (Helidon, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77200673_LP-FILM-Novo-I-album-1981-crni-vinil-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77200685_LP-FILM-Novo-I-album-1981-VG-VG-NM-crni-vinil https://www.kupindo.com/Ploce/76608329_LP-FILM-Novo-I-album-1981-VG-VG-NM-crni-vinil https://www.kupindo.com/Ploce/76608333_LP-FILM-Novo-Novo-1981-vrlo-dobra-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74207805_LP-FILM-Novo-I-album-1981-crni-vinil-G-G- 2) MLP FILM - `Film u Kulušiću (Live!)` (Jugoton, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/74208217_MLP-FILM-Film-u-Kulusicu-Live-1981-1-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77200785_MLP-FILM-Film-u-Kulusicu-Live-1981-1-pres-G-VG- 3) LP FILM - `Zona sumraka` (Jugoton, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/74206561_LP-FILM-Zona-sumraka-1982-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69576753_LP-FILM-Zona-sumraka-82-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62397853_LP-FILM-Zona-sumraka-1982-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66455169_LP-FILM-Zona-sumraka-1982-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77201313_LP-FILM-Zona-sumraka-1982-G- 4) LP FILM - `Sva čuda svijeta` (Jugoton, 1983) https://www.kupindo.com/Ploce/76608369_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70286545_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/77200741_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64410833_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-veoma-dobra-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/65983337_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-1-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/66455381_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-G-VG- 5) LP FILM - `Signali u noći` (Jugoton, 1985) https://www.kupindo.com/Ploce/74209937_LP-FILM-Signali-u-noci-1985-VG-NM-veoma-dobra 6) LP FILM - `Sunce sja` (Jugoton, 1987) https://www.kupindo.com/Ploce/76608285_LP-FILM-Sunce-sja-1987-PERFEKTNA-sve-je-MINT 7) LP FILM - `Zemlja sreće` (Jugoton, 1989) 8) LP FILM - `Hrana za golubove` (Croatia Records, 1992) ______________________________________________________________________ II - FILM: zajedničke ploče 1) 2LP PSIHOMODO POP / JURA STUBLIĆ & FILM / PRLJAVO KAZALIŠTE / PARNI VALJAK- `ZG Rock Forces Live!` (Jugoton, 1989) ______________________________________________________________________ III - FILM: intervju ploče 1) 2LP GRUPA FILM / GRUPA III KANAL - `Jugoton Express` (Jugoton, 1982) - Jex 78/9 2) 2LP DORIAN GRAY / FILM - `Jugoton Express` (Jugoton, 1985) - JEX 047/048 https://www.kupindo.com/Ploce/76608389_intervju-LP-FILM-DORIAN-GRAY-1985-PERFEKTNA ______________________________________________________________________ IV - FILM: kompletna singl diskografija (zvanični i promo singlovi): 1) SP FILM - `Kad si mlad / Zajedno` (Suzy, 1980) https://www.kupindo.com/Ploce/74208809_SP-FILM-Kad-si-mlad-Zajedno-1980-M-NM-PERFEKTNA 2) SP FILM - `Zamisli / Radio ljubav` (Helidon, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77200489_SP-FILM-Zamisli-Radio-ljubav-1981-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74208937_SP-FILM-Zamisli-Radio-ljubav-1981-VG-vrlo-dobra 3) SP FILM - `Zona sumraka / Espanja` (Jugoton, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/74208601_SP-FILM-Zona-sumraka-1982-M-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74208649_SP-FILM-Zona-sumraka-1982-NM-VG-odlicna 4) SP FILM - `Pljačka stoljeća / Zagreb je hladan grad` (Jugoton, 1982) 5) SP FILM - `Ti zračiš zrake kroz zrak / Mi nismo sami` (Jugoton, 1983) 6) SP FILM - `Boje su u nama / Istina piše na zidu` (Jugoton, 1983) 7) promo SP FILM - `Pjevajmo do zore / Osmjesi` (Jugoton, 1985) 8) promo SP FILM - `Srce na cesti / Dom` (Jugoton, 1987) 9) promo SP FILM - `Sjećam se prvog poljupca/ Glas srca` (Jugoton, 1987) 10) promo SP FILM - `Ljubav je zakon / Informacije` (Jugoton, 1988) 11) promo SP FILM - `Rob ljubavi / Uhvati vjetar` (Jugoton, 1989) _____________________________________________________________________ V - FILM: kompletna kompilacijska vinilna diskografija: 1) LP V/A - `Svi marš na ples` (Jugoton, 1981) pesma: FILM - Zamisli život u ritmu muzike za ples https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor https://www.kupindo.com/Ploce/77190081_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-3-press-Idoli-Azra 2) LP V/A - `Novi val` (Suzy, 1981) pesme: a) FILM - Kad si mlad b) FILM - Zajedno 3) 2LP V/A - `Jugoton` (Jugoton, 1982) pesma: FILM - Zona sumraka 4) LP V/A - `Vrući dani i vrele noći` (Jugoton, 1983) pesma: FILM - Zona sumraka 5) LP V/A - `Veliki Tulum - 16 Hitova` (Jugoton, 1983) pesma: FILM - Mi nismo sami https://www.kupindo.com/Ploce/77136465_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-El-Org-Film-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77136453_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-Idoli-Leb-i-sol-VG- 6) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene` (PGP RTB, 1984) pesma: FILM - Ti zračiš zrake kroz zrak https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 7) LP V/A - `Pjevajmo do zore` (Jugoton, 1985) pesma: FILM - Pjevajmo do zore 8) 2LP V/A - `Mesam 88` (Jugotonm, 1988) pesma: JURA STUBLIĆ I FILM - Ljubav je zakon 9) LP V/A - `Hitovi 13: Top Of The Rock` (Jugoton, 1989) pesma: JURA STUBLIĆ & FILM - Ivana 10) LP V/A - `Hitovi 14: Top Of The Rock` (Jugoton, 1989) pesma: JURA STUBLIĆ I FILM - Ljubav je zakon 11) LP V/A - `Zlatna palma - Dubrovnik `89` (Jugoton, 1989) pesma: JURA STUBLIĆ I FILM - Rob ljubavi 12) LP V/A - `Show zvijezda `Zlatna palma` - Hitovi 18` (Jugoton, 1990) pesma: JURA STUBLIĆ & FILM - Para 13) LP V/A - `Rock`n`roll ZG 1979-89` (Suzy, 1990) pesme: a) FILM - Kad si mlad b) FILM - Zajedno 14) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (Jugoton, 1991) pesma: FILM - Mi nismo sami https://www.kupindo.com/Ploce/77136497_LP-V-A-Ljubav-i-Rock-amp-Roll-1991-Azra-Jabuka-Film 15) LP V/A - `Zimzeleno a novo 3` (Croatia Records, 2017) pesma: FILM - Zona sumraka

Zašto je slanina tako dobra za naš organizam? Zato što ima puno zdravih masti i proteina, čime nas dugo drži sitim. I ne samo nas-nego i svakog koga počastimo njom. Još ako je prava, domaća... DOMAĆA SLANINA Svaki pravi domaćin zna zašto se dobra slanina podrazumeva u njegovoj kući. Zato što zna da nema ništa prirodnije, a zdravije od slanine. Kada je u pitanju cena slanine, ona zavisi od stanja na tržištu, ali cena domaće slanine nikada ne može biti toliko velika, koliko dobrih stvari ona donosi našem organizmu. Ona vredi svaku paru. Sa salaša zimnica vrši prodaju domaće slanine. Domaćinske. Ukusne. One od koje odmah krene voda na usta. Domaća slanina koja je u ponudi u Sa salaša zimnica je sveža i stiže sa proverenih, domaćih farmi. Cena slanine je uvek istaknuta na sajtu i trudimo se da bude dostupna svakom ko je poželi. Upravo zato je naš sajt tu: kako bi samo jednim klikom slanina online postala slanina u tvom domu, u najkraćem roku. Da se malo zamezi... Domaća slanina u Sa salaša zimnica je vakuumirana slanina, što znači da je potpuno higijenski ispravna i duže ostaje sveža. Zbog stanja na tržištu, cena slanine po kg ume da varira. Sa salaša zimnica se trudi da cena domaće slanine koju imamo u ponudi bude maksimalno povoljna i dostupna svakom domaćinu. Zato što je svi zaslužujemo. A znaš onaj osećaj kad zamiriše domaća sušena slanina? Hajde da vidimo zašto je tako kvalitetna. DIMLJENA SLANINA Šmek koji pruža dimljena slanina mora da se doživi. Zašto? Jer sam proces dimljenja traje čak 84 sata (7 hladnih dimova). Dimi se na bukovini, bez ikakvih veštačkih dodataka. Cena dimljene slanine? Možda je najbolje reći da takav ukus jednostavno nema cenu. Domaća dimljena slanina je ponos svakog domaćina, zbog samog truda koji se uloži u njeno pravljenje. Zato je cena domaće dimljene slanine neprocenjiva, a ipak povoljna i dostupna. SUVA SLANINA Suva slanina je jedan od najzdravijih proizvoda koji možemo pojesti, iako mnogi ljudi žive u zabludi da baš ona doprinosi prekomernoj težini. Zašto je domaća sušena slanina izuzetno zdrava? Zato što obiluje proteinima i zdravim mastima, a oni su jako bitni za naš organizam i daju nam energiju. Ako se osećaš hronično umorno, napeto i nemaš energije, domaća sušena slanina će ti pomoći jer je vrlo bogata vitaminima. SOLJENJE SLANINE ZA SUŠENJE Soljenje slanine za sušenje se u Sa salaša zimnica radi u periodu tokom 2 nedelje. Nakon toga, slanina ide na sušenje. Pravljenje slanine je proces koji traje i koji vredi čekati, jer donosi ono što svi volimo: šmek, ukus i miris koji nema cenu. CARSKA SLANINA Carska slanina je slanina koja u većem procentu sadrži meso. Taj procenat je otprilike 65% meso, a 35% masnoća. Mesnata slanina je pogodna za meze, kao dodatak sarmi, za podvarak, roštilj...za sve što želiš. Kad zamiriše...sve brige nestaju. Ako je mesnata slanina ono što voliš i želiš da izgleda carski na stolu, onda je carska slanina od Sa salaša zimnica pravi izbor za tebe. SLANINA SAPUNJARA Slanina sapunjara ima svoje ljubitelje ali i one sumnjičave, koji se pitaju šta ljudi vide u njoj. Sa salaša zimnica je tu da podseti zašto je sapunjara domaća slanina više nego zdrava za organizam: Imaš upalu pluća? Slanina sapunjara je najbolji lek, jer životinjske masti čiste pluća, zagrevaju ih i oporavljaju. Smanjuje pritisak i nivo šećera u krvi: na sve strane nam se nudi “zdrava hrana”, ali zašto se ne bismo vratili korenima i starinskim običajima, jer šta ima zdravije nego slanina sapunjara? SLANINA AKCIJA Šta prosečan stanovnik naše zemlje voli više od slanine? Pa naravno, kada ugleda tablu sa natpisom “slanina akcija”! Sa salaša zimnica za sve ljubitelje slanine (i one koji još nisu, ali će postati kada je probaju) ima nekoliko ponuda koje je teško odbiti: Za poručenih 1.2 kg slanine narezane na tanke listove, dobijaš BESPLATNU DOSTAVU! Za poručenih 4 kg slanine u komadu, dobijaš BESPLATNU DOSTAVU! Za poručenih 2 kg slanine u komadu, dobijaš BESPLATNO REZANJE na tanke listove! Tabla sa natpisom “slanina akcija” je uvek aktuelna u Sa salaša zimnica-zato što želimo da uživaš u domaćoj, ukusnoj i pristupačnoj slanini! PREMIUM KVALITET: Odnosi se na proizvod koji je prilikom sazrevanja odležao pun period i svrstava se u najjači kvalitet! STANDARD KVALITET: Odnosi se na proizvod koji prilikom sazrevanja nije odležao pun period (npr: Kulen u kati u ovom kvalitetu leži oko 2-3 meseca a ne punih 6) ISPORUKA: - Obično se isporučuje u roku 2 - 5 poslovna dana. DOSTAVA: - Nakon slanja porudzbine, obrada i slanje u proizvodnju može potrajati 1-2 dana. - Kupovina izvršena nakon 15h, neće biti procesuirana do narednog poslovnog dana. - Ako naručite posle 15h petkom, vaša porudzbina biće procesuirana u ponedeljak. Lokacija Procenjeno vreme dostave Naziv kurirske službe Beograd 48h "Bex" Novi Sad 48h "Bex" Ostatak Srbije 48h "Bex" Beograd 3-5 dana "For You" Novi Sad 3-5 dana "Flash" POVRAT ROBE: - Prihvatamo povrat u roku od 14 dana od prijema vaše robe. - Po prijemu porudzbine pošalite email kako bi ste nas obavestili o bilo kakvim problemima sa vašom porudzbinom. - Email: [email protected] - Broj telefona: 063 / 500 - 825 - Ako vam se proizvod ne svidi, vratićemo vam novac u roku od 14 dana. Šta drugi misle o nama:

Pokretne upravljačke funkcije: Backward, Downward, Flying sideways, Napred, Turn left, Turn right, Upward Megapiksel: 12 Broj rotora: 4 Maksimalna brzina: M mode: 39 m/s, S mode: 27 m/s, N mode: 15 m/s Maksimalni radni domet: 16.8km Dizajni Boja proizvoda Siva Pogodno za upotrebu napolju Sklopiv Tip Kvadrokopter Karakteristike Akcelerometar Bluetooth Broj rotora 4rotors GLONASS GPS kompatibilnost Magnetometar Maksimalna brzina M mode: 39 m/s, S mode: 27 m/s, N mode: 15 m/s Maksimalna brzina spuštanja M mode: No limit, S mode: 10 m/s, N mode: 5 m/s Maksimalna brzina uspona M mode: No limit, S mode: 15 m/s, N mode: 8 m/s Maksimalna otpornost na vetar 39-49 km/h Maksimalna težina (kapacitet) 0.795 kg Maksimalna visina letenja 6000m Maksimalni radni domet 16.8km Maksimalni ugao nagiba -50° to 58° Maksimalno vreme leta do 20 min Senzor udaljenosti Sistemi za detekciju prepreka Vertikalna preciznost lebdenja 0.5-15 m Vreme lebdenja (maksimum) do 16 min Wi-Fi Žiroskop Kamera Brzina protoka pri maksimalnoj rezoluciji 120Mbit/s Brzina zatvarača fotoaparata 1/50 - 1/8000 s Maksimalna rezolucija slike 3840 x 2160 Maksimalna video-rezolucija 3840 x 2160 Maksimalni broj slika u sekundi 60fps Megapiksel 12MP Podržani formati slika JPEG Podržani video-formati MP4/MOV (H.264/MPEG-4 AVC, H.265/HEVC） Prikaz slike preko senzora na glavnom ekranu (Live view) Tipovi senzora CMOS Uglovi vidnog polja (FOV) 150° Veličine optičkih senzora 25,4 / 2,3 Video rezolucije 4K: 3840×2160 @ 50/60fps Memorija Interna memorija Nema Kompatibilne memorijske kartice Micro SD Maksimalna veličina memorijske kartice do 256GB Funkcije za upravljanje Funkcije automatskog poletanja Funkcije automatskog sletanja Funkcije automatskog vraćanja Podesive granice leta Pogled iz prvog lica (FPV) Pokretne upravljačke funkcije Backward, Downward, Flying sideways, Napred, Turn left, Turn right, Upward Odašiljači Radna frekvencija 2.400-2.4835 GHz Baterije Battery cell capacity 2000mAh Kapacitet baterije (vat-časovi) 44,4 Napon baterije 22,2 Punjiva baterija Tehnologija baterije Lithium Polymer (LiPo) Tehnologija baterije odašiljača Litijum polimer (LiPo) Trajanje baterije 2000mAh Radni uslovi Raspon radne temperature (T-T) -10° to 40° C Težina i dimenzije Dubina 312mm Težina 795g Težine poletanja (max) 249g Visina 127mm Širina 255mm Sadržaj pakovanja AC adapter se isporučuje uz proizvod Baterije su uključene Broj komada 1pc(s) Kablovi uključeni USB-C Punjač Rezervni propeleri uključeni Ručni daljinski upravljač Uključene baterije za daljinski upravljač Uključeni su ekrani za nošenje na glavi Uputstvo Zaštitnici gimbala Deklaracija Model DJI FPV Combo (EU) dron Naziv i vrsta robe Dronovi Uvoznik ComTrade Distribution d.o.o. Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Opis DJI FPV Combo Redefiniši letenje Provlačite se kroz oblake brzinom, snagom i potpunom kontrolom. Idite u onostrano i redefinišite letenje. Letite nebom na načine koji izgledaju nemoguće. Nikada nismo izgubili svoju strast prema letenju, a sa DJI FPV te strasti pretvorile su maštu u stvarnost. Uz ovu uronjivu i intuitivnu vazdušnu platformu, pripremite se za odlazak u onostrano. Impresivno iskustvo leta Super široki FOV od 4K / 60fps HD prenos sa malim kašnjenjem Potpuno novi S režim Intuitivni kontroler pokreta Kočnica u nuždi i lebdenje DJI FPV se ističe na više načina. Sportski LED diode prednjeg svetla i svetla za letelice sa prilagodljivim bojama, DJI FPV omogućava pilotima da svoj avion učine jedinstvenim kao i oni. Imerzija sledećeg nivoa. Neuporediva kontrola. Osetite uzbuđenje zadivljujućeg leta koji pružaju DJI FPV zaštitne naočare V2 i superširok 150 ° FOV DJI FPV. HD video prenos brzinom od 120 fps pruža vam izuzetno glatki prikaz vašeg leta u realnom vremenu. 84° superširokougaoni 120fps Bez obzira da li ste sezonski pilot FPV-a ili ste potpuno početnik, DJI FPV nudi tri intuitivna načina leta koji omogućavaju svima da lete samopouzdano od prvog dana. S Mode Dobijte dinamičan izgled FPV snimaka lako u S režimu. Ovaj hibridni režim leta kombinuje slobodu ručnog letenja sa pojednostavljenim kontrolama prethodnih DJI dronova. N Mode Idealan za nove korisnike, režim N nudi uronjen let sa tradicionalnim kontrolama leta drona, zajedno sa DJI sigurnosnim funkcijama poput otkrivanja prepreka. M Mode Letite u M režimu za potpunu, neograničenu kontrolu i potpuno iskustvo FPV leta. Prilagodite parametre i uživajte u letu i snimcima za razliku od bilo čega drugog. 0-100 km/h pri 2.0s Zapanjujuće intuitivno Uzmite svoje iskustvo leta do novih visina uz DJI Motion Controller. Ovaj kompaktni uređaj omogućuje letenje vazduhoplova na osnovu vaših prirodnih pokreta ruku. Ovo nije samo FPV inovacija. To je potpuno nov način letenja. Čak i za stručnjake, ručni FPV let može zastrašiti. Zbog toga DJI FPV dolazi sa funkcijom kočenja i lebdenja u slučaju nužde. Jednostavno pritisnite ovo dugme na daljinskom upravljaču dok letite u bilo kom režimu, pri bilo kojoj brzini, a letelica će se zaustaviti i stabilno lebdeti u roku od nekoliko sekundi. Napredne sigurnosne funkcije Pomoćno donje svetlo, Smart Return to Home (RTH), RTH sa niskom baterijom i detektor prepreka napred i nadole integrisani su u DJI FPV da bi osigurali bezbedan let, čak i pri velikim brzinama. Moćne pogonske mogućnosti u kombinaciji sa 150 ° super širokim FOV pružaju neprevaziđen pogled. 4k usporavanje, stabilizacija RockSteadi i korekcija izobličenja daju pilotima još glađe, dramatičnije rezultate. Nestvarni snimci Zrakoplov DJI FPV može snimati video zapise od 4K / 60fps brzinom do 120 Mbps, snimajući oštre detalje zbog kojih snimci izgledaju uzbudljivo poput leta. Bitrate: 120Mbps Video: 4K/60fps RockSteadi stabilizacija Bez obzira na dinamičnost vaših manevara, RockSteadi EIS tehnologija osigurava da su vaši snimci izuzetno glatki. Upoznajte O3 Automatsko fino prebacivanje sa signala na signal DJI FPV podržava automatsko prebacivanje između frekvencija 2,4 i 5,8 GHz i pruža brzinu prenosa video zapisa do 50 Mbps, značajno smanjujući artefakte mucanja i kompresije. Antene sa velikim pojačanjem na vazduhoplovu uključuju tri predajnika i četiri prijemnika za poboljšanje signala, što rezultira stabilnim, pouzdanim video feedom. Lako zamenljivi delovi Kardanska kamera, stajni trap i gornja školjka aviona DJI FPV su svi modularni i lako zamenljivi, što čini popravke pogodnijim. Dostupan je i DJI Care Refresh, koji nudi pokriće za širok spektar oštećenja i pruža vam veći mir u toku leta. Aplikacija DJI Virtual Flight omogućava korisnicima da vežbaju letenje u realističnim, simuliranim scenarijima pre poletanja u stvarnom svetu. Jednostavno povežite DJI FPV zaštitne naočare V2 i daljinski upravljač i spremni ste za savladavanje leta u virtuelnom okruženju bez rizika. Povežite nekoga sa režimom publike DJI FPV podržava režim publike. Samo podesite druge DJI FPV zaštitne naočare V2 na svoj avionski kanal i spremni ste da delite pogled odozgo.

format: LP - interview artist: FILM / DORIAN GRAY (Croatia, Yugoslavia) title: Film i Dorian Gray ‎– Jugoton Express release date: 1985 label, Cat. No.: Jugoton, JEX-047 style: Interview / rock Ploča: MINT (5), i beli generic omot je u odličnom stanju. INTERVJUI sa zagrebačkim rock bendovima FILM i DORIAN GRAY !!! PRIČA O JUGOTON EXPRESS ediciji: 80-ih godina, tačnije od 1982 do 1987, Jugoton je razvio odličnu praksu snimanja intervjua sa svojim izvođačima na LP ploče. Te ploče su slate radio stanicama i tako su slušaoci širom zemlje mogli da čuju šta bendovi imaju da im kažu i poruče! Danas nam to izgleda smešno, jer u eri novih tehnologija, sve se može snimiti, digitalizovati, poslati, a tu su i mobilni telefoni preko kojih možemo dobiti sagovornika ako je i na Marsu. Ali nekad nije bilo tako, i ove ploče su baš, baš bile korisne, i dobrano uticale na rast prodaje izdanja. I tu je Jugoton bio profesionalniji od PGP-a, koji je sporadično izbacivao slične ploče, ali ne na ovako sistematičan način. Ne znamo tačne tiraže ovih ploče, ali se zna da su selektivno deljene određenim, a ne svim, radio stanicama, pa možemo smatrati da im je tiraž bio 300-500 primeraka, a možda i manje za neka izdanja. Koncepcija je bila takva da je zagrebački voditelj postavljao pitanja i radio intervjue sa izvođačima, ili su to ređe bili monolozi muzičkih zvezda tadašnje SFRJ, a nekad su i muzički kritičari komentarisli neki album. Sve je ilustrovano pesmama, ili češće delovima pesama iz albuma koji se promoviše. Takođe, tu su bile i Jugotonove reklame i džinglovi za ploče, ali i muzičke festivale. Ploče su ponekad pakovane u `zajednički` generic srebrni gatefold omot, na kome su radio stanice lepile svoje nalepnice sa imenima artista, da bi se tonci lakše snalazili. No, češće su ploče deljene samo u belim papirnim omotima, gde su kasnije tonci rukom ispisivali imena izvođača koji se nalaze na pločama. Objavljeno je 120-ak izdanja `Jugoton Expressa`, od kojih su većina dupli albumi, tj. dve LP ploče, a sporadično su to bile i singl ploče. Ono što nam otežava rekonstruisanje ovog zanimljivog i važnog segmenta istorije muzičke kulture i diskografije na našim prostorima, je to što postoje `dve serije` ovih ploča! Prva je startovala 1982. i trajala je do 1983. godine. Ploče su imale kataloške oznake od JEX-1 do JEX-101 (bez nula ispred broja), s tim da postoje dve različite ploče sa istom oznakom JEX-100. Zatim je, ko zna zašto, odlučeno da se krene od početka?! Pa od 1984. kreće nova serija sa nulama ispred kataloških brojeva. Započeto je pločom JEX-001. kada se došlo do stote ploče, i njoj je dodata nula ispred, pa su od tada brojevi postali 4-cifreni (JEXX-0100). Po mojoj evidenciji, poslednja je dupla promo ploča iz 1987. godine, JEX-0145/0146, na kojoj su intervjui ĐAVOLA i Massina Savića. Znači, ukupno ima 102 ploče iz prve serije, i 146 iz druge serije, tj. 248 ploča, ali pošto su većina `dupli albumi`, možemo smatrati da ima nešto malo više od 120 ovakvih izdanja. Čudno je da se jedan intervju protezao na 2 ploče. Početak bi bio na A strani jednog LP-ja, a završetak na B strani druge promo LP ploče. Isto tako i sa drugim izvođačem koji se promovisao `u paru` sa prvim. Zvanični razlog za ovu čudnu praksu je bio navodno da bi se pomoglo toncu, kako bi ovaj mogao da stavi obe ploče na 2 gramofona, pa da bez prekida za okretanje ploče nastavi sa intervjuom, puštajući drugu ploču na drugom gramofonu, kada se prva završi. No, mislim da je pravi razlog bio drugačiji i `lukaviji`. Jugoton je, pretpostavljam, u želji da se ne bi favorizovali samo veći bendovi, tj. da bi i oni manje poznati izvođači dobili priliku da im se pusti snimljeni intervju - smislio ideju da se intervjui `podele` na dve ploče, pa je tako početak bio na jednoj ploči, a nastavak na drugoj. Time je izbegnuto da neki radio tonac ili voditelj baci ploču sa njemu nezanimljivim akterom, a drugu vrti. Ovako - morao je da ih čuva obe. No, nama to danas pravi problem... Naravno da su ove ploče extra retke i veoma tražene, jer nisu bile u prodaji. Raritetnosti je doprinelo i to što su se radio stanice 90-ih godina oslobađale vinila, prelazile na digitalu, i dobrim delom pobacale ove ploče. Tu je `pomogao` i rat, pa su mnoge ploče uništene, a retke sačuvane, često i rasparene, pa ih je često teško `spariti`, tj. kompletirati. Na ovoj ploči (JEX-047) se nalazi pošetak intervjua sa DORIAN GRAY, i nastavak intervjua sa grupom FILM. A: DORIAN GRAY - početak B: FILM - nastavak ==================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam i sledeće ploče Jugoton Expressa sa intervjuima, kao i ploče PGP-a sa sličnim sadržajem i druge slične promo ploče: JUGOTON EXPRESS: JEX-82 (1982): https://www.kupindo.com/Ploce/64454141_intervju-LP-EL-ORG-AERODROM-Jugoton-Express-1982- JEX-027/028 (1984): https://www.kupindo.com/Ploce/72190117_intervju-2LP-AERODROM-NADA-OBRIC-JEX-1984-NOVA JEX-047 (1985): https://www.kupindo.com/Ploce/76608389_intervju-LP-FILM-DORIAN-GRAY-1985-PERFEKTNA JEX-061 (1985): https://www.kupindo.com/Ploce/75394817_intervju-LP-OLIVER-DRAGOJEVIC-TOMISLAV-IVCIC-1985- JEX-069/070 (1985): https://www.kupindo.com/Ploce/73068757_intervju-2LP-IDOLI-KICO-SLABINAC-1985-PERFEKTAN JEX-070 (1985): https://www.kupindo.com/Ploce/73068777_intervju-LP-IDOLI-KICO-SLABINAC-1985-PERFEKTAN JEX-082 (1985): https://www.kupindo.com/Ploce/64453461_intervju-LP-HAUSTOR-P-VALJAK-Jugoton-Express-1985- JEX-090 (1985): https://www.kupindo.com/Ploce/64454197_intervju-LP-PLAVA-TR-ZAB-LANA-Jugoton-Express JEX-095 (1986): https://www.kupindo.com/Ploce/74869557_intervju-LP-DARKO-DOMIJAN-ALEN-SLAVICA-1986-VG- JEX-0129/0130 (1987): https://www.kupindo.com/Ploce/70467005_intervju-2LP-PLAVI-ORKESTAR-NERVOZNI-POSTAR-1987-M JEX-0141 (1987): https://www.kupindo.com/Ploce/64454161_intervju-LP-PLAVA-TR-ZAB-A-SLAVICA-Jugoton-Express JUGOTON PROMO: https://www.kupindo.com/Ploce/64454269_LP-V-A-Ovo-je-nasa-noc-1977-Sretna-78-RETKO- PGP - RAZGOVORI U STUDIJU V: GENERACIJA 5 i Zoran Modli (1982): https://www.kupindo.com/Ploce/69663465_intervju-LP-GENERACIJA-5-i-Zoran-Modli-Dubler-1982- KERBER (1990): https://www.kupindo.com/Ploce/69646993_intervju-LP-KERBER-1990-MINT-ULTRA-RARITET ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe FILM: grupa FILM - kompletna vinilna diskografija: I - FILM: vinilna LP i MLP diskografija (studijski i live albumi): 1) LP FILM - `Novo! Novo! Novo! Još jučer samo na filmu a sada i u vašoj glavi` (Helidon, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77200673_LP-FILM-Novo-I-album-1981-crni-vinil-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77200685_LP-FILM-Novo-I-album-1981-VG-VG-NM-crni-vinil https://www.kupindo.com/Ploce/76608329_LP-FILM-Novo-I-album-1981-VG-VG-NM-crni-vinil https://www.kupindo.com/Ploce/76608333_LP-FILM-Novo-Novo-1981-vrlo-dobra-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74207805_LP-FILM-Novo-I-album-1981-crni-vinil-G-G- 2) MLP FILM - `Film u Kulušiću (Live!)` (Jugoton, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/74208217_MLP-FILM-Film-u-Kulusicu-Live-1981-1-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77200785_MLP-FILM-Film-u-Kulusicu-Live-1981-1-pres-G-VG- 3) LP FILM - `Zona sumraka` (Jugoton, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/74206561_LP-FILM-Zona-sumraka-1982-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69576753_LP-FILM-Zona-sumraka-82-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62397853_LP-FILM-Zona-sumraka-1982-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66455169_LP-FILM-Zona-sumraka-1982-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77201313_LP-FILM-Zona-sumraka-1982-G- 4) LP FILM - `Sva čuda svijeta` (Jugoton, 1983) https://www.kupindo.com/Ploce/76608369_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70286545_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/77200741_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64410833_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-veoma-dobra-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/65983337_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-1-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/66455381_LP-FILM-Sva-cuda-svijeta-1983-G-VG- 5) LP FILM - `Signali u noći` (Jugoton, 1985) https://www.kupindo.com/Ploce/74209937_LP-FILM-Signali-u-noci-1985-VG-NM-veoma-dobra 6) LP FILM - `Sunce sja` (Jugoton, 1987) https://www.kupindo.com/Ploce/76608285_LP-FILM-Sunce-sja-1987-PERFEKTNA-sve-je-MINT 7) LP FILM - `Zemlja sreće` (Jugoton, 1989) 8) LP FILM - `Hrana za golubove` (Croatia Records, 1992) ______________________________________________________________________ II - FILM: zajedničke ploče 1) 2LP PSIHOMODO POP / JURA STUBLIĆ & FILM / PRLJAVO KAZALIŠTE / PARNI VALJAK- `ZG Rock Forces Live!` (Jugoton, 1989) ______________________________________________________________________ III - FILM: intervju ploče 1) 2LP GRUPA FILM / GRUPA III KANAL - `Jugoton Express` (Jugoton, 1982) - Jex 78/9 2) 2LP DORIAN GRAY / FILM - `Jugoton Express` (Jugoton, 1985) - JEX 047/048 https://www.kupindo.com/Ploce/76608389_intervju-LP-FILM-DORIAN-GRAY-1985-PERFEKTNA ______________________________________________________________________ IV - FILM: kompletna singl diskografija (zvanični i promo singlovi): 1) SP FILM - `Kad si mlad / Zajedno` (Suzy, 1980) https://www.kupindo.com/Ploce/74208809_SP-FILM-Kad-si-mlad-Zajedno-1980-M-NM-PERFEKTNA 2) SP FILM - `Zamisli / Radio ljubav` (Helidon, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77200489_SP-FILM-Zamisli-Radio-ljubav-1981-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74208937_SP-FILM-Zamisli-Radio-ljubav-1981-VG-vrlo-dobra 3) SP FILM - `Zona sumraka / Espanja` (Jugoton, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/74208601_SP-FILM-Zona-sumraka-1982-M-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74208649_SP-FILM-Zona-sumraka-1982-NM-VG-odlicna 4) SP FILM - `Pljačka stoljeća / Zagreb je hladan grad` (Jugoton, 1982) 5) SP FILM - `Ti zračiš zrake kroz zrak / Mi nismo sami` (Jugoton, 1983) 6) SP FILM - `Boje su u nama / Istina piše na zidu` (Jugoton, 1983) 7) promo SP FILM - `Pjevajmo do zore / Osmjesi` (Jugoton, 1985) 8) promo SP FILM - `Srce na cesti / Dom` (Jugoton, 1987) 9) promo SP FILM - `Sjećam se prvog poljupca/ Glas srca` (Jugoton, 1987) 10) promo SP FILM - `Ljubav je zakon / Informacije` (Jugoton, 1988) 11) promo SP FILM - `Rob ljubavi / Uhvati vjetar` (Jugoton, 1989) _____________________________________________________________________ V - FILM: kompletna kompilacijska vinilna diskografija: 1) LP V/A - `Svi marš na ples` (Jugoton, 1981) pesma: FILM - Zamisli život u ritmu muzike za ples https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor https://www.kupindo.com/Ploce/77190081_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-3-press-Idoli-Azra 2) LP V/A - `Novi val` (Suzy, 1981) pesme: a) FILM - Kad si mlad b) FILM - Zajedno 3) 2LP V/A - `Jugoton` (Jugoton, 1982) pesma: FILM - Zona sumraka 4) LP V/A - `Vrući dani i vrele noći` (Jugoton, 1983) pesma: FILM - Zona sumraka 5) LP V/A - `Veliki Tulum - 16 Hitova` (Jugoton, 1983) pesma: FILM - Mi nismo sami https://www.kupindo.com/Ploce/77136465_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-El-Org-Film-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77136453_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-Idoli-Leb-i-sol-VG- 6) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene` (PGP RTB, 1984) pesma: FILM - Ti zračiš zrake kroz zrak https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 7) LP V/A - `Pjevajmo do zore` (Jugoton, 1985) pesma: FILM - Pjevajmo do zore 8) 2LP V/A - `Mesam 88` (Jugotonm, 1988) pesma: JURA STUBLIĆ I FILM - Ljubav je zakon 9) LP V/A - `Hitovi 13: Top Of The Rock` (Jugoton, 1989) pesma: JURA STUBLIĆ & FILM - Ivana 10) LP V/A - `Hitovi 14: Top Of The Rock` (Jugoton, 1989) pesma: JURA STUBLIĆ I FILM - Ljubav je zakon 11) LP V/A - `Zlatna palma - Dubrovnik `89` (Jugoton, 1989) pesma: JURA STUBLIĆ I FILM - Rob ljubavi 12) LP V/A - `Show zvijezda `Zlatna palma` - Hitovi 18` (Jugoton, 1990) pesma: JURA STUBLIĆ & FILM - Para 13) LP V/A - `Rock`n`roll ZG 1979-89` (Suzy, 1990) pesme: a) FILM - Kad si mlad b) FILM - Zajedno 14) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (Jugoton, 1991) pesma: FILM - Mi nismo sami https://www.kupindo.com/Ploce/77136497_LP-V-A-Ljubav-i-Rock-amp-Roll-1991-Azra-Jabuka-Film 15) LP V/A - `Zimzeleno a novo 3` (Croatia Records, 2017) pesma: FILM - Zona sumraka

Садржај Бесконачни напредак: вапијућа лаж, на коју смо се навикли, 5 Крв, 9 Вертикална координата, 12 Људи воле да се смеју, 15 Кад бих знао датум своје будуће смрти, 18 Грожђе, а не гвожђе, 20 Незнање и равнодушност, 23 Шта у политици не припада само н>ој, 27 Увек или само у посту?, 30 Мисли о срећи, 33 Поетика матурске вечери, 36 Изненађујуће ствари око нас, 39 Није ваша ствар, 43 Правилне речи, 46 Прво код домаћина, 49 Религиозна генијалност, 52 Иза великих мушкараца, 56 Оно што се не чује у буци обичног дана, 60 Фил и кора, 63 Средњовековни човек, 66 Потреба за општењем, 70 Сагоревање, 73 Радујте се, развратници покајани, 77 Какви људи ми се свиђају, 80 Суд у Чикагу. Година 1924, 84 Претече Европске уније, 87 Један београдски утисак, 91 Велики брат или свевидеће око?, 94 Питање интелигенције, 99 Човек личи, Град. Затвор у гирландама, 106 Демократске процедуре, 111 Војска краља мува, 117 У изградњи ковчега треба учествовати, 121 Индустрија спасавања од туге, 124 Благословена сложеност постојања, 128 Бог види, а ти се смиравај, 133 Свакодневна апологија поста, 136 Године зрелости, 141 Време пролази, 145 Време. наставак, 148 Јунак ћути (?), 152 Европа, 156 Задатак број један, 163 Знам — не знам, 168 Искорени грех из своје средине, 171 Исцелите се, душе лекара!, 174 Камен, папир, маказе, 178 Краљевство кривих огледала, 183 Ко коме помаже?, 186 Култура, 190 Волети људски, 195 Љубав и одговорност, 199 Љубав је поремећај, 202 Машина времена, 205 Молити се Богу и будити људе, 210 Престали смо да се молимо, 213 Инсекти, 216 Није то оно право, 222 Неекономски фактори економије, 227 Новости из Старог Рима, 231 О малим греховима и о малим добрим делима, 236 Брушење дијаманата, 240 Ослонци, 245 Одражена стварност, 249 БЕСКОНАЧНИ НАПРЕДАК: ВАПИЈУћА ЛАЖ, НА КОЈУ СМО СЕ НАВИКЛИ „Индустријски раст је стао.” „Опадају приходи предузећа.” Овим фразама неки плаше обичне грађане као децу баба Рогом. Зато, без обзира да ли човек разуме или не разуме сву ову економску талмудистику с њеним „ликдвидностима” и „фјучерсима”, саме речи „опада”, „престаје да расте”, „постоји опасност од стагнације” страшно делују на ум обичног човека. Слично као звоно које звони на узбуну. Ако се нешто чује, значи да се нешто и десило. He зна се шта је да ли је непријатељ на вратима или гори амбар али се сигурно десило. Све је то због тога што смо задојени злочиначком идејом о непрестаном напретку. Неприметно се увукла у нас с правом становника другоразредне епохе. Пили смо чај и гледали телевизију, жвакали смо сендвич и читали школски уџбеник; удисали смо ваздух и слушали радио. А за то време су се и чај, и сендвич, и ваздух напајали бунилом о бесконачном напретку, за који се могло чути на радију и телевизији, и којим су одисале књижице. Тако нам је, заједно с ваздухом и храном, ушло у крв убеђење да се свет постепено развија од горег ка бољем по строгој правој линији и нипошто другачије. И да су претходне генерадије људи, по дефиницији, биле глупље и несрећније од садашње. И да човечанство треба бескрајно да се развија, без падова и пауза. Наука, техника, врева, бука, пијаца, јурњава без предаха, вртоглавица од успеха и добити, профит, пораст ликвидности. Све нам је то у крви и подсвести. У ствари, непријатељи хришћанства су просто још једном узели и украли идеју о бесконачном усавршавању личности и срозали су је с религиозне висине директно у погон за склапање фабрике „Рено”. Или до бушотине „Бритиш Петролеум”. Или до пословног центра било ког мегаполиса. Како вам се више свиђа. Да, хришћани говоре о вечној љубави, о бесконачном духовном расту у жељи да човек постане налик на Оца светлости, о безграничним врлинама као што су трпљење и милосрђе. Али хришћани никад не говоре о бесконачном и обавезном расту потрошње, о безграничном богатству, које рађа безграничну похлепу, о обавезној потреби да се комфор умножава долазећи до апсурда. Тим пре то не сматрају нормом. А нама су украли, кажем, представу о бесконачности духовног савршенства и применили су је у виду идеја бесконачног раста у области профита и производње. Добили смо новог идола. Пред њим људи ударају у даире и пале жртвене ватре. Дим ових ватри је отровао већ неколико нараштаја. О, ви који желите бесконачни економски раст изражен у максималним бројкама, чујте. Ако ваше дете стално расте и ви радосно оловком обележавате рецке на вратима, ваша радост је логична и разумљива. Али оно расте још више и већ је више од вас, и већ удара теменом у горњи део довратка и не престаје да расте. Шта онда? Јурите по лекарима и вичете: „Помагајте!” и о вашем случају се већ снима прилог за телевизију у емисији „Сензације”, зар не? У датом случају је јасно да се норма не састоји у бесконачном расту, већ у томе да се он успори и заустави на време, како би уступио место моралном и умном развоју. Или, спортиста. Знојећи се и мучећи се на тренинзима он трчи брже, скаче више и весла јаче. Да ли то значи да ће бесконачно развијати своје способности достижући брзину светлости, скачући по облацима и окрећући земаљску куглу као тег? Нипошто. Физички ресурс има границе. Природне границе. Човеку прети смртна опасност ако их занемарује. И сваки спортски геније то схвата кад качи патике или рукавице о excep и кад постаје бизнисмен, тренер или нешто друго. Заправо, цео живот је такав. Бесконачни раст у њему могућ је само унутра, а не споља. Спољашњи раст има мноштво ограничења међу којима нису само природне границе и то што ресурси могу бити исцрпљени, већ и воља Божија. У спољашњем животу увек има седам богатих година за стицање резерви масти и седам гладних година како бисмо се њима хранили. Људи Књиге то треба да знају. Дати су им разум и вера да се у годинама ситости не би узносили и да се не би опустили, већ да би стварали различите резерве. И да у годинама оскудице не би очајавали преживљавајући захваљујући овим резервама. Тако заправо живимо на нашим ширинама и живимо имајући на уму да један летњи дан храни пола зиме. Вредно си радио у току пролећа и лета, преседео си зиму чекајући топлоту, то је извесна аналогија с она два египатска периода од по седам година, на чији принцип се наш народ навикао од памтивека. Дакле, не треба дизати буку због различитих стагнација и криза. Цела планета живи у ритму „данноћ”. Чак и тамо где је дан неописиво дуг (иза поларног круга), и ноћ је заузврат изузетно дуга. А вечни дан без сумрака и таме нас чека само у Небеском Јерусалиму. He раније. Опет ћу рећи. Покушај да се предвиди Царство Божије и да се оваплоти у земаљским формама, среће се у животу на сваком ћошку. И све испада некако наказно и као карикатура. Понекад је смртоносно. Вечни мир постаје вечита доконост. Вечна радост кафански карусел и клупска опијеност. Ако код Павла „нема мушког пола, ни женског” у смислу једнаке светости и равноправности, данас човек не може да схвати где је мушко, а где је женско, због потпуно других разлога. И вечни морални напредак заменила је вечита жеђ за профитом и растом. Једном речју, незнабоштво. Незнабоштво које нам је постепено наметнуто. Фуј. Ширење спољашње моћи без противтеже у виду унутрашњег духовног рада и смирења рађа нападе конкретног сатанизма на тлу опијености собом. Није важно да ли је то Тамерлан, Александар Македонски или породица банкара с Волстрита. Важно је што се то Богу нимало не свиђа, судећи по неким местима из Писма. Господ је приморао Навуходоносора да хода четвороношке и да једе сламу, о чему говори Данило. Господ није дозволио да се заврши горда вавилонска кула и расејао је немирни грађевински мравињак, зато што је све било гордо и дрско од самог почетка. Док је на фасади цивилизације бесконачна жеђ за влашћу с бесконачном жудњом за добити на било који начин, на њеном наличју је бесконачни разврат и непријатељство с Господом Богом. Скоро спор с Њим о томе ко је главни. Односно, сатанизам. Они са штрафтама и звездицама су сад испробали ову одећу и она им се свидела. А ми треба да схватимо да је то погибел>ан пут и да учимо да размишљамо другачије, не онако као наши непријатељи који се широко осмехују. Треба истерати из себе мисаону, идејну зависност од Западног света свуда где се западни дух укоренио у гордом и незаситом животу аутономном од Бога. Замена робе из увоза треба да постане и мисаона, идејна. Она треба да се дотакне самих темеља нашег размишл>ан>а како бисмо у речима и терминима, у идејама и теоријама мењали демонско људским. Тада нећемо бојажљиво слушати на хил»аде компликованих термина ММФ, термина иза којих се сто посто крије још једна у низу западних гадости. Све то говорим у прилог томе да постоје богате године и године оскудице. To је нормално. И зато што онај ко жели да расте без граница и разумног циља, само ради процеса раста, личи на једну жабу из приче. Она је хтела да буде коњ и надувавала се све док није пукла. Да тако кажемо — то је неоспорно очигледан пример европске идеје о бесконачном напретку. Наслов: У буци обичног дана: о свету и човеку Издавач: Бернар Страна: 252 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 22 cm Година издања: 2016 ИСБН: 978-86-6431-033-8

Одељак ТРЕБА ДА СЕ НАВИКАВАМО ДА ГОВОРИМО ИСТИНУ, ДА ЧИНИМО ДОБРО 25. август / 7. септембар Св. апостопи Вартоломеј и Тит ВАША СВЕТОСТИ, ДА ЛИ ЈЕ ПОНЕКЛД ДОЗВОЉЕНО ЛАГAТИ? Отац лажи је ђаво и он сам јесте лажа. а у Богу је истина и Бог јесте Истина. У Богу нема лажи. Ми треба да се трудимо да говоримо истину, да не лажемо. Јер, ако лажемо и не говоримо истину, ми онда нисмо са Богом него са ђаволом, јер у Богу нема лажи. Треба да се навикавамо на добро. да увек говоримо оно што јесте. Против греха се треба борити. Постепсено и полако се узраста у врлини. Нико није одмах јак, и нема на самом почетку снаге да каже истину отворено, него прећути, али ипак не каже лаж. Морамо се трудити да се постепено ослобађамо од греха. Ако би се десило, на пример, да неко бежи од непријатеља, па се сакрије, а ми знамо где је, и дођу они који га гоне и питају нас: „Где је?“, ми можемо у том случају да бисмо невиног заштитили, рвћи: „Не знамо.“ Али кад ојачамо у врлини и у говорењу само истине. pеhи ћемо: „Не можемо да вам кажемо где је.“ To значи да знамо где се невини сакрио, али нећемо, не можемо да кажемо, прећутаћемо ту истину па макар због тога и страдали. Ко не лаже, ко говори истину, тај је на страни Бога, тај је са Богом, тај је Божији. Јер од Бога је свака истина и само истина, и свако добро! Садржај Увод приређивача Ципеле Патријарха Павла, 5 Сваки нови дан започињимо молитвом Богу, 11 Издржати до краја, 12 Ношење свога крста, 13 Мудрост и доброта, 14 Хришћани стадо малено, 15 Чувајмо породицу као зеницу ока, 16 Господ нас неће оставити саме, 17 Главне одлике православне вере,18 Као светосавски народ у Европи смо вековима, 19 Бог је човеку осим разума даровао и дар слободе, 20 Духовни мач и духовни мир, 21 Воља Божија и воља наша, 22 Насушна потреба за пешачењем, 23 Уздржање једино дозвољено средство да се не рађа, 24 Какви треба да будемо да бисмо били Божји, 25 Степени духовног живота роб, најамник, син, 26 Пушење је штетно и за тело и за душу, 27 Хришћански однос према ближњима, 28 Абортус је убиство невиног бића, 29 На нечовештво не одговарати нечовештвом, 30 Даровима Божјим служити ближњима, 31 Учинити што можемо, колико је до нас, 32 Живети по закону Божјем, 33 Ни Бог не може спасити онога који неће да буде спасен, 34 Веру показивати животом и делима, 35 Боље је на правди Бога страдати него злочин починити , 36 Значај молитава за упокојене, 37 Сведочити веру животом по Еванђељу, 38 Смирење основ свих еванђелсклх врлина, 39 Задобијање унутарње лепоте, 40 Толеранција је потребна, али не и довољна, 41 Врлине пут ка Царству Божијем, 42 Како се изборити са страхом, 43 Слобода избора, 44 Ревност за Бога, 45 Где ћемо се наћи, зависи од нас, 46 Да ли Божје предзнање укида човекову слободу, 47 Праведност је праведна икад је прогоне, 48 Најпре измирење, па приступање Причешћу, 49 Шта је то хула на Духа Светога, 50 Морамо знати своју веру, 51 Причешпивање тешког болесника, 52 Морамо бити спремни за ношење крста, 53 Пазите и бдите, јер не знате када ће се збити Други долазак Христов, 54 За шта се треба молити у невољи историјској, 55 И љубав према ближњима, и љубав према непријатељима, 56 Српство без Православља недовољно је, 57 О погребним венцима, 58 Самоубиство, 59 Причешћивање жена у време менструације, 60 Духовно узрастање је доживотни процес, 61 Свако духовно делање мора се вршити под руководством Цркве, 62 Несугласице између црквених личности, 63 Поштовање икона у Православљу, 64 Чувати своју веру, клонити се зла, 65 Науку Христову треба и учити и по њој живети, 66 Небеско опредељење није одустајање од историје, 67 Колико често треба приступати Светом Причешћу, 68 Жртвовање свог живота ради чувања части није самоубиство, 69 Кремирање покојника и вршење опела, 70 Начин и редослед целивања икона, 71 Сви имамо снагу да се одупремо саблазни, 72 Старозаветни пророци објавитељи воље Божије, 73 Бог се противи гордима, смиренима даје благодат, 74 Приклањање главе на Литургији, 75 Претварање воде у вино на свадби у Кани галилејској, 76 Полно општење и рађање везани су за овај свет, 77 Општеприхваћено тумачење Књиге Откривења још увек не постоји,78 Кроз светиње Божије гледамо Бога и Бог гледа нас, 79 He сабирати пролазно благо на земљи, већ непролазно на Небесима, 80 Христос исцељује губу телесну и душевну, 81 Да ли жене треба да покривају главу у цркви, 82 Како живети међу људима који живе нехришћански, 83 Најважније је да никад не одступимо од Господа, 84 Молитва је човеков разговор са Богом, 85 Господ Исус Христос је за нас све Хлеб живота, Вода жива, Светлост, 86 Да ли болесник може да седи за време Св. Тајне Јелеосвећења, 87 Борба за чисто срце главна хришћанска борба, 88 Бранити се од зла, али како Хришћанима доликује, 89 Истинска слава долази једино од Бога, 90 Да ли, када их свештеник кади, верници треба да се крсте, 91 He клечи се у недељу и на велике празнике, 92 Дужност нам је да сведочимо Христа, 93 Главу је наш народ давао, али душу никада, 94 О причешћивању из једне кашичице, 95 Истинска вера, избегавање греха, страх Божији, 96 Важнија је чистота душе од телесног украшавања, 97 У поразу не препуштати се безнађу, 98 Свагда треба бити свестан циља нашег живота, 99 Морамо издржати до краја да би нас Господ препознао као Своје, 100 Грех се зачиње у срцу, а лечи се исповешћу, 101 Понекад неке свештенике исувише прожме брига за оно што је „телесно” , 102 Нема венчања у време поста ни под каквим изговором, 103 Бог је један и Света Тројица, 104 Мученици и рају, мучитељи у паклу, 105 Најважније је познати да је Исус Христос Син Божији и Спаситељ, 106 Сујета и гордост су најчешћи разлог свађе и међуљудске мржње , 107 Живи тако да гресима не упропастиш свој живот, 108 Часно испуњавајте своје грађанске дужности, 109 Спаситељ нам је даровао спасење, а наше )е да спасење усвојимо, 110 Приступати Причешћу ни често, ни ретко него са чистом савешћу, 111 Наш гнев је штетан и за нас и за друге, 112 Пост је ублажен за болеснике, труднице и физичке раднике, 113 He оклевај са покајањем, 114 Што желимо себи чинимо и другима, 115 Против малодушности борити се стрпљењем и поверењем у Бога, 116 Човек је обдарен умом, вољом и слободом, 117 Издржати до краја, 118 Уздати се у Бога, 119 Суштина слободе ићи Божјим путем, а не против Бога, 120 Истинско покајање проналажење правог пута и циља, 121 Пост је користан и са медицинског становишта, 122 Да будемо и останемо достојни својих предака, 123 Заповести Божје оружје борбе против страсти, 124 Смисао паљења бадњака, 125 Молим вас да истрајете на путу правде и истине, 126 Смисао и циљ овоземаљског живота, 127 Бог ће помоћи ако буде имао коме, 128 Слобода од греха и ропство греху, 129 Наше је да учинимо оно што можемо, 130 Све чинити Богу на славу и на своје спасење, 131 Будимо мудри и опрезни према понудама овога света, 132 Знак крста је знак да смо Хришћани, 133 Пребацити све своје бриге на Господа, 134 Телесни рад и пешачење неопходни су за здравље, 135 Уноси мир у душу, и доћи ће мир и на нерве, 136 Злу се противити искључиво добром, 137 Христос има и Божанску и људску природу, 138 Ово је право време, у њему чинимо добро, 139 Ако Бог допусти да се нешто деси то нам је на спасење, 140 Вера за живот духовни, наука за живот овоземаљски, 141 Искушења је много, али тако мора бити овде на земљи, 142 Лична љубав, не само физичка основ јединства у браку, 143 Најглавније је у тешкоћама сачувати мир и нерве, 144 Хомосексуализам је потпуна девијација, која нема везе са Богом, 145 Сви ћемо изаћи пред лице Божије да дамо одговор, 146 Од тренутка зачећа дете је целовита боголика личност, 147 Новчано помагати другима колико можемо ни мање, ни више, 148 Акривија - марљиво испуњавање заповести Божијих, 149 Да ли верни треба да приклањају главу на позив оглашенима, 150 He брини се за сутра, с поверењем у Бога Који све може, 151 О тајни хране корисни савети о исхрани, 152 Увек предузимајмо иницијативу у правцу добра, 153 Живот има смисао који долази од Бога Творца, 154 И у брачној љубави чините једни друге већим по части, 155 Боље је бити мртав за овај свет, а бити жив пред Богом, 156 О причешћивању без припреме и са припремом, 157 Увек развијати и ум идоброту, 158 До изопачености долази кад хоћемо уживање без обавеза, 159 Свако увек може бити бољи у погледу срца и воље, 160 Правило хришћанског мучеништва: не тражити мучеништво, 161 У суботу мора да се ради, у недељу не сме, осим због сиромаштва, 162 Љубављу према Богу узвратимо на љубав Божију, 163 Човек треба да се брани од напада, али човечно, 164 Како је псалтир подељен за читање, 165 Живети по Еванђељу једини начин за излазак из општег духовног мрака, 166 Ко се клања икони клања се лицу које је на њој представљено, 167 Шта су то „мали“, а шта „велики“ поклони, 168 Нема великих и малих греха, 169 У различитости мишљења не треба прелазити меру, 170 Да ли треба давати Причешће бесомучнима?, 171 Свештеник који не пости мора бити позван на одговорност, 172 Показати спремност на самопрегор за опште добро, 173 Пружимо руку помирења, али не журимо са загрљајима, 174 Свештеници не смеју да запоставе васпитање своје деце, 175 Опстати не само биолошки већ као народ Божији, 176 Успех не зависи од нас наш је труд, а Бог је Онај Који даје, 177 Савремени медији доприносе моралном кварењу људи, 178 Господ нам милостиво олакшава тежину нашег крста, 179 Смирење је темељ целокупног хришћанског живота, 180 Свеци нису ни „наши“ ни „њихови", већ Божији, 181 И трезвена памет, и љубављу згрејано срце, 182 Вера без дела је мртва, као и тело без душе, 183 Истину треба сагледати у целини, да бисмо избегли замке полуистина, 184 Узрок повећања броја самоубистава је слабљење вере, 185 Бити смирен и свестан свог духовног нивоа, 186 Без причешћа Хришћани смо само по имену, 187 О неопходности припреме постом пред Св. Причешће, 188 Развијати ум, оплемењивати срце, снажити вољу, 189 Човек је лично одговоран за своја дела, идобра и зла, 190 He мучи се бригама, бриге предај Господу, 191 Нема спасења без Причешћа, 192 На место греха засађујмо врлину, 193 Покајање је почетак прања душе од греха, 194 Борба против лажљивости мора се водити у етапама, 195 О значењу свештеничких и ђаконских речи на богослужењу, 196 Ко може бити кум на крштењу у Православној Цркви, 197 Подвижништво начин очишћења срца, просветљења ума, јачања воље, 198 Новокрштени треба свој живот да промени набоље, 199 Бојати се бога, чувати се греха, живети као човек, 200 Теолози да се чувају интелектуализма, 201 Осим у своје руке српски народ се мора уздати и у Бога , 202 Крштење се над мртвима не може вршити, 203 О прослављању крсне славе, 204 Боље је бити несложан него злочинац, 205 Смртно тело је инструмент бесмртне душе, 206 Вера наша да буде плодоносна у нашим добрим делима, 207 Измирење као предуслов приступања Светом Причешћу, 208 Породица је основ целокупног живота, 209 Без мантије и епитрахиља свештеник не може вршити никакво свештенодејство, 210 Саборност Цркве и демократија нису исто, 211 Светом причешћу се не сме приступати као обичном јелу и пићу, 212 Рат се завршио, у миру треба да живимо побожно, 213 Неки канони цркве су непроменљиви, а неки променљиви, 214 Телу треба храна телесна, души треба храна духовна, 215 Да Пресвета Богородица подржи у свему честитом девојке и жене, 216 Три врсте поста: строжи, блажи и најблажи, 217 Само вера у Христа може да буде мотив за крштење, 218 Бог никога не присиљава на спасење, 219 Пост постоји у Цркви Христовој од почетка, 220 И политика може бити на славу Божију, 221 Начело икономије (снисхођења) у црквеном животу, 222 Мрсна храна није нечиста сама по себи, 223 He постоје два морала један за мушкарце и други за жене, 224 Незахвалне дужности једине су којих се треба прихватити, 225 Телесни и духовни пост у Цркви, 226 За нас дилеме нема боље мртав човек, него жив нечовек, 227 У области истина вере принцип икономије непримењив је, 228 Наше је да се потрудимо, а Бог ће помоћи да дорастемо времену, 229 Испразнимо душу од греха, да у њу улијемо истину, 230 He треба се стидети физичког рада, већ греха, 231 После службе Божије не треба причати у храму, већ изван њега, у порти, 232 He оправдавати свој грех, јер је то бежање од истинског покајања, 233 Молити се за оне који срљају у своју пропаст, да их Бог тргне, 234 Вера даје снагу да се издрже сва искушења животна, 235 Никада се немојмо поводити за злочинцима и злом, 236 Увек се трудимо да будемо истинољубиви, 237 Љубав према Богу и према ближњима највећа ствар у овом свету, 238 Морамо бити спремни за ношење крста на путу Господњем , 239 Чојство и јунаштво, 240 Обавезе монаха данас, 241 Јединство у вери православној основа рускосрпског пријатељства, 242 Господ зна тежину нашег крста и снагу којом располажемо, 243 Никад на злочин не одговарати злочином, 244 Сиромаштво духом против отров за гордост, 245 Нечовек је свако ко мрзи људе других народа, 246 Промена имена на крштењу: да или не?, 247 Морамо бити свесни зашто нас сналазе искушења, 248 Шиптарски притисак наталитетом ради етнички чистог Косова, 249 Раскол грех против јединства Цркве, 250 Молитва има суштинску важност у животу, 251 Ако треба да страдамо боље бити мртав човек него мртав нечовек, 252 Пут Богочовека пут свих православних народа, 253 He пристајемо да се бранимо на недостојан начин, 254 Сваку своју мисао, свако своје осећање и дело везати за Бога, 255 Пут Господњи изгледа тежак, али није тежак, 256 Дужност је људска борити се за самоодржање, 257 Пут монашки тежак је, али узвишен, 258 Што не желите себи не чините другима, 259 Шта значе речи „Твоје од Твојих", које свештеник изговара на Светој Литургији?, 260 Све дарове Божје употребљавајмо само на добро, 261 Добро чинити, од зла се бранити, зло добром победити , 262 Црква Христова две хиљаде година проповеда Еванђеље, 263 Послушни смо светим Апостолима, Мученицима и Оцима, 264 За Причешће се треба припремати постом духовним и телесним, 265 Трошимо сувише снаге на оно што је пролазно, па нам не преостаје за главно, 266 Од Томине недеље до Педесетнице ублажен пост, 267 Једно је воља Божија, друго допуштење Божије, а треће наша слобода, 268 Речи Христове треба ислушати и на делу творити, 269 Изградња мира у свету почиње од стицања мира у себи, 270 Опстаћемо само ако будемо знали ко смо, 271 Држати се и у миру и у рату науке Господа Исуса Христа, 272 Садашњост се не може разумети без прошлости, 273 Припремити се за тешкоће, па ће човек лако одолети тешкоћама, 274 Трудећи се за своје духовно здравље помажемо свом народу, 275 Поштовати законе земаљске, живети по закону Божијем, 276 Трудимо се да очистимо своје срце од греха, 277 Будућност је да на Косову и Метохији живимо заједно, 278 Туђ грех не може бити оправдање за наш грех, 279 Живети у греху значи бити роб греха, 280 Свети преци дају нам правац у историји, 281 Треба да живимо у складу са достојанством имена православног, 282 Радост и мир основни садржај науке Христове, 283 Смисао и циљ нашег живота, задобити блаженство Царства Небеског, 284 Личност је оно од чега зависи и добро и зло, 285 Православна Црква је против насиља и жали све жртве насиља, 286 Сваки је човек пред Богом одговоран за своје поступке, 287 Смисао молитава и приноса за упокојене, 288 Пред Богом је први онај који је свима слуга, 289 Морамо своју веру познавати, али и у складу са знањем о вери живети, 290 Ако имамо свест о томе да нам је Бог Отац, осећаћемо се као браћа, 291 У рату човека вреба велика опасност, физичка и духовна, 292 Трпљење увреда прилика за духовно узрастање, 293 Светом Причешћу приступати са припремом и одговорношћу, 294 Обнављајмо се духовно и стичимо Царство Божије, 295 У Христу нема „мушко“ и„женско“, 296 Оно што од нас зависи јесте како ћемо се понашати у невољама, 297 Косовски бој врхунац српске историје, 298 Све у историји процењивати Еванђељем, 299 Како се бранити од нечовечног непријатеља, 300 Лична молитва не може заменити заједничку, нити заједничка личну, 301 Како постити Божићни, Петровски и Госпојински пост, 302 He бојати се страдања на путу Божијем, 303 Гневом се не може ништа добро учинити, 304 Чувајте слогу међу собом и мир са другима, 305 Због праведника милостив нам је Господ, 306 Пост треба да буде и телесни и духовни, 307 Трудити се да будемо дорасли своме времену, 308 Очински вас молим — не напуштајте своја огњишта, 309 Време важи за створена бића, а за Бога Творца не важи, 310 Угледати се на претке у вери, верности, трпљењу, 311 Духовно стање човека пројављује се у његовој спољашњости, 312 Крајњи рок за узимање хране уочи Причешћа, 313 После Христа нема више потребе за пророцима, 314 Верујемо у једнога Бога, тројичнога по Божанским Лицима, 315 Заповести Божије нису ни мало тешке, 316 Све почиње већ овде, и рај и пакао, 317 У Царство Божије ући ће само људи, нељуди остаће изван, 318 Да будемо у сваком часу спремни за Долазак Господњи, 319 Циљ људског живота стицање бесмртног живота Царства Божијег, 320 Молитву вршити као дужност, а онда ће доћи и умиљење, 321 Сваки nocao може се радити на богоугодан начии, 322 Ништа није изгубљено док не буде изгубљено, 323 Како причешћивати болеснике од сиде, 324 Шта је Хришћанство дало свету и историји, 325 Љубав према свом народу не искључује друге народе, 326 Питање женског „права на абортус" и проблем наталитета, 327 Никога и ничега да се не бојимо сем Бога једнога, 328 Нека је слава Богу што носимо Његов Крст као православни Срби, 329 Пресвета Богородица је Дјева пре и после Рођења Христовог, 330 И слобода и одговорност, 331 Ни лажно братољубље, ни осуђивање ближњих, 332 Веру сведочити и речима и животом, 333 Људи вером у Бога постају светлост свету, 334 Царство Небеско пре свих интереса земаљских, 335 Гордост је извор сваког греха, а смирење мајка сваке врлине, 336 И ми смо криви, али нисмо једини криви, 337 Наш однос према вери често је механички, а треба да буде моралан, 338 Чувати се сујете и гордости кроз самосмиравање, 339 Брак и монаштво два различита пута ка истом циљу, 340 Није битно кад ће бити крај света, већ да тада будемо с Христом, 341 Црква никада није агресивна, али није ни пасивна, 342 Косовски проблем није од јуче и неће се решити до сутра, 343 Дужност супружника је да оставе иза себе васпитано потомство, 344 Пут Божји није лак, али је једини спасоносан, 345 Свако историјско време погодно је за спасење, 346 Молитва из дубине душе истинска молитва, 347 Ко не пости да се исправи или да се подвргне епитимији, 348 He дај да те зло победи, већ зло победи добром, 349 Смирење темељ еванђелских врлина, 350 Наш задатак је да творимо вољу Господњу, 351 Како вера расте тако се сујеверје умањује, 352 Човеку је потребна телесна и духовна храна, 353 Осуђујемо грешан поступак, не и грешника, молимо се за његово покајање, 354 Ко живи богоугодно помаже својом врлином свима око себе, 355 Да не изгубимо душу због тела, из страха од смрти, 356 Постити у мрсне дане само по благослову духовника, 357 Истину износити објективно, не приказујући себе бољима него што јесмо, 358 Разлика између православне и римокатоличке иконе, 359 Хришћани треба да се боре против бахатости у себи и другима, 360 Свеци су нам подстицај да будемо онакви какви Бог жели да будемо, 361 Важна је и молитва, и милостиња, и све врлине, 362 Треба бити човек и у најтежим временима, 363 Животом својим сведочити да је и данас могуће живети по науци Господњој, 364 После рата мора се живети у миру с бившим непријатељима, 365 Наши свети преци духовни су нам путоказ ка Царству Божијем, 366 Еванђеље истиче највећу вредносг личности, 367 Трудити се да увек знамо шта радимо, живећи по Еванђељу, 368 Треба да се навикавамо да говоримо истину, да чинимо добро, 369 Тешко је ослободити се греховних навика, али уз труд и помоћ Божију могуће је, 370 Смисао покајања у хришћанском животу, 371 Пут ка добру је тежак, али то је пут на коме се постаје човек Божији, 372 Хришћанин у свету мора бити спреман на искушења и тешкоће, 373 Општи је став да Косово и Метохију сачувамо, 374 Крст носити нама је суђено, ходити путем правде, 375 Наслов: Из дана у дан с Патријархом Павлом: 365 питања и одговора за сваки дан у години Издавач: Образ светачки Страна: 386 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 17 cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-84595-84-5

САДРЖАЈ: Верујем у једнога Бога, 5 ...Оца, сведржитеља, творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог, 11 ...и у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијега, Јединороднога, од Оца рођенога пре свију векова, 18 ..Светлост од Светлости; Бога истинитог од Бога истинитог; рођеног, нествореног, једносушног Оцу; кроз Кога је све постало, 25 ...Који је ради нас људи и нашега ради спасења сишао с неба и ваплотио се од Духа Светога и Марије Деве, и човек постао, 32 ...и распетога за нас при Понтијском Пилату, пострадалог и погребеног, 37 ...васкрслога у трећи дан по Светоме Писму ...44 ...и Који се вазнесао на небеса и који седи с десне стране Оца, 50 ...и Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима Којега царству неће бити краја.56 ...и у Духа Светога, Господа Животворнога, Који од Оца исходи, Коме заједно са Оцем и Сином припада поклоњење и слава, Који је говорио кроз пророке, 62 ...у једну, свету, саборну, и апостолску Цркву, 70 ...исповедам једно крштење за опроштај грехова, 76 ...чекам васкрсење мртвих, 84 ...и живот будућега века, 93 Повратак дому. О како је сладак повратак дому! Па још дому, где чека родитељ, и многа браћа, и сестре, и деца, и пријатељи! И још кад је дом не гладна и празна земуница но царски двор, где цар родитељ забринуто очекује децу своју из даљине! Путници, ви знате, да Цар Родитељ није нико други до сам Свевишњи. Ви сте ти, које Он забринуто очекује. Из туђине ви се враћате Њему. Истина, и овај је свет његова њива, али удаљена и трновита. Он вас је послао у ову даљину, да бисте га пожелели, да бисте увидели да не можете без Њега. Није се Њему захтело да се одели од вас, не. То се прво захтевало прамајци вашој. И онда је Бог послао и њу и све потомство њено у ово даљно царство своје, на ову њиву трновиту, где се у зноју лица хлеб заслужује. Многа јата ваших предака пала су на ову трновиту њиву, и на њој су се отимали о корење са скакавцима и скотовима. И привикли су на друштво нижих од себе. И заборавивши дом свој и порекло своје, почели су мислити, да и не постоји боља њива нити свет светлији од ове каљаве лончарнице, нити друштво отменије од скотова. Растужише се небеса блага видећи човека као ученика зверова. Смутише се анђели светли гледајући образ Божји у човеку унижен. Ражали се Свевишњи над родом људским, и реши се на најдраматичнији потез у историји створеног света, у историји неба и земље. Реши се Он на оно, на што се само безгранична љубав може решити. Наиме, да Сина свога Јединородног пошаље на муке ради спасења људи. Да Га обуче у дроње људске, у дроње просјачке, да се не би просјаци уплашили од Њега, од светлости Његове, од величанства Његова. Да баци најдрогоценији бисер са груди Својих пред свиње, пред посвињене. И Син Царев радо је пошао на ту жртву, и сишао у каљугу црвињу, где су се потомци Евини отимали са скотовима о корење. Он је нашао једну једину кћер Евину, једну једину чисту и свету Девојку, која је била достојна да од свога тела изатка и Њему тело. И у тој худој телесној одећи Он се јавио мећу опјањеним и побеснелим; јавио се као у дому безумних. Чим су Га видели ученици зверова, појурили су ножем на Њ. Он се уклонио. Кад их је Он назвао синовима Оца небескога, они су зјапили у Њега, и тражили чудо. Кад је Он учинио многа чудеса, они су рекли, да Он то чини помоћу ђавола. Јер они су били престали веровати у Бога, но у ђавола никад нису престајали веровати. Кад је Он стао изгонити ђаволе из људи, они су рекли, да помоћу Велзевула, књаза ђаволског, изгони ђаволе! Кад је просуо мудрост небеску пред њих, они су се питали, где је Он учио школу. И кад су чули да је Он дрводеља, без школе и учитеља на земљи, они су Га презрели. Кад је Он у суботу давао вид слепима, они су Га грдили, што руши суботу. Кад је постио, називали су Га изелицом. Кад се Богу молио, именовали су Га безбожником. Кад се дружио с грешницима, они су Га називали грешником. Кад их је Он питао, какав је грех учинио, они су лајали као бесни пси. Кад им је говорио о царству небеском, они су бацили сумњу на Њега, да хоће да их изда Римљанима. А кад им је Он рекао да треба давати ћесару ћесарово, они су Га оптужили Римљанима као велеиздајника! Најзад су Га попљували, то јест дали су му оно што су једино имали и били - одвратни упљувци! Распели су Га на крст. И док се света крв Његова сливала на земљу, они су се кезили и играли наоколо. Но Он је победио и устао из гроба, и показао се свету ко је. И свет је пошао за Њим. И почео се свет учити од Њега напустивши школу зверова. Запамтите, путници, крв се Његова просула по земљи. Својом крвљу Он је обележио вама пут за повратак у домовину. Да не залутате. Морнари мотре на звезде, да не залутају. Мотрите и ви на крв његову, на капље, које као звезде бљеште. И видећете пут за домовину своју. Ни смрт ни гроб не могу пресећи ваш пут. Ако и помру тела ваша пре него што се Он последњи пут јави свету, нећете бити изгубљени ни заборављени. Само ћете чекати пред капијом вечне светлости, док труба архангелска не затруби. ГЈрво ће труба архангелска затрубити. Тој небеској трубној јеци следоваће васкрсење мртвих из гробова. Васкрсењу ће следовати Страшни Суд Божји. А Страшном Суду Божјем - живот праведника у вечноме царству Христовоме. Тако је проречено од Истинитога. Сва Његова пророчанства испунила су се. Испуниће се и ово. Живот будућег века јесте живот у слави и радости, у царству Створитеља, у загрљају Родитеља, у Рају. Живот неколебан страхом, немучен бригом, негрђен болезањом, неприступан трулежи и смрти. Све муке земаљског живота према слави рајској изгледаће као кап слане воде у реци сладости. Што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно уготови Бог онима који га љубе (I Кор. 2, 9). Земаљски живот је према оном животу као сенка од дрвета према дрвету. Сенка личи на дрво но није дрво. Тако и земаљско битисање људско личи на живот но није прави живот, Или као сан према јави. Прелазећи у оној прави живот ми као будимо се од сна и прелазимо у јаву, у царство јаве. То царство јаве и јесте бесмртно царство Божје. Бог једини у њему царује. И у њему нема никакве мешавине од лажи и истине, него све је истина; Нити мешавине од правде и неправде, него је све правда; Нити мешавине од лепоте и ругобе, него је све лепота; Нити мешавине од светлости и таме, него је све светлост; Нити мешавине од радости и туге, него је све радост; Нити мешавине од живота и смрти, него је све живот. То бесмртно царство именује се царством Христовим, вјечним царством Господа нашега и спаса Исуса Христа (II Петр. 1; 11; II Тим. 4, 18). Јер Он је главни Победилац. И јер се Њему даде сила и слава и власт и господство и суд, и престо изнад сваког престола, и величанство изнад сваког величанства. Све је Он то имао у вечности као Син Божји Јединородни, но све је то Он и као човек на земљи заслужио: Својим понижењем, страдањем и смрћу. У томе царству ће бити око Христа следбеници Христови, страдалници, који на себи носе печате страдања за Господа и Цара свога. То су апостоли, пророци и праведници, ту мученици и девственици, испосници и крстоносци, пастири и учитељи цркве - сви који на Христа личе. Сви они, који Његов рат ратоваше и Његовом победом победише, биће око Њега заједно с анђелима Његовим. Тако ће бити, јер тако је Он обећао говорећи: узећу вас к себи да и ви будете гдје сам ја (Јов. 14, 3). Још се то бесмртно царство именуЈе град свети, или Јерусалим нови. Красотом својом тај град свети превазилази све снове, све речи, сва сравњења, све слутње људске. Онима, који се удостоје ући у тај свети и вечни град, Бог ће отрти сваку сузу од очију њиховијех, и смрти неће оити више, ни плача, ни вике: ни болести неће бити више; јер прво прође (Откр. 21, 2, 4). Тако је објављено од Истинитога, тако је виђено од видовитога. И тако ће бити. У томе светом граду неће сијати ни сунце ни месец ни звезде, па ипак ноћи тамо неће бити, и праведници неће потребовати видјела од жишка, ни видјела сунчанога, јер ће их обасјавати Господ Бог, и цароваће ва вијек вијека (Откр. 22, 5). Тако је објављено од Истинитога, тако је виђено од видовитога. И тако ће бити. Замислите, христоносци, један свет, у коме место сунца сам Свевишњи Бог светли, и греје, и оживотворава, и непрестано подмлађује! То је свет ваш, коме путујете. То је домовина ваша, којој се враћате: домовина непролазна, у којој ћете и ви бити непролазни. То је отаџбина синова Оца небескога, свих усиновљених кроз Господа Исуса. И ви ће те се у ове убројити, ако победите. Још се то царство назива царство светаца Вишњега. Као што је видовити пророк провидео кроз све завесе времена и исказао: А царство и власт и величанство царско под свијем небом даће се народу светаца Вишњега; његово ће царство бити вјечно царство (Дан. 7, 27). У томе царству не царују туђинци него Отац. Нити су поданици тога царства робови, но синови. Роб не сме да погледа у лице цара туђинца. А синови свети Цара светога гледаће у лице Цара Свевишњега са слободом и радошћу. Све као што је проречено и речено: И гледаће лице његово, и име његово биће на челима њиховима (Откр. 22, 4). О насладе над насладама, о богатства над богатствима, о красоте над красотама - гледати лице Бога Живога, Јединога, Истинитога! То и јесте Рај Жељени. Рај - и ово је име, једно од најслађих имена, царства онога. Рај - завичај ваш, коме се ви, уморни путници, повраћате из даљне земље, са њиве трновите. Каква је цена свега тога блаженства, питате ли? Како да вам се одговори, радознали? Да неко од вас поседује сунце, месец и звезде, и да све то да за оно блаженство, опет није дао ништа. Како би се прашином купила вечност? Каквим пролазним благом непролазно? Но има једно скривено, непролазно благо, које сваки наследник тога блаженства неисказаног носи у себи. Носи га завијено у тканини пролазности. То је малени и лелујави пламичак љубави према Господу Богу. Тај пламичак љубави не умире са умирањем телесне тканине, него живи и блиста. Херојске душе херојски га бране, да га сулуди ветрови на путу не угасе. Тим пламичком љубави удостојиће се праведне душе да изађу, обучене у васкрсло небеско тело, пред лице Бога живога. То је цена. За тај малени дар Богу добиће љубитељи Бога као уздарје царство и синовство и живот вечни. Речју - Рај. Ово је вера просвећених и истрајних. Ово није вера тамних и бојажљивих, који су се скрили од божанске светлости, или који бојажљиво слушају о њој. Просвећени Духом Божјим радосно примају зраке божанске светлости из онога света стварности. ПримаЈу их као писма из домовине своје, као света писма родитеља свога. И одговарају на та писма срдачним отпоздравом. Из тих светих родитељских писама чији се збир назива једним именом - Свето Писмо - они сазнају почетак, средину и крај створенога света. И сазнају извор, ток и увор људског живота. И сазнају своје царско порекло, садашње унижење, и будућу славу своју. То сазнање они утврђују Предањем светих и просвећеих мужева, које се чува у цркви православној. Имајући то сазнање, они истрајно спремају себе за улазак у домовину вечну и за радосни сусрет са Оцем својим небеским. И помажу браћи својој, сапутницима својим, да се и они спреме. Јер Отац небески не чека повратак једног детета свога из даљине, него многих и многих милиона деце своје. Ко ће изрећи број њихов? Број је њихов као број звезда на небу, као песак на обали мора, као прах земаљски. То је грађанство небеске државе, Царства Божјега, коме нит је било нити може бити равна. Не, него је то само један део грађанства бесмртне државе Божје. Други део чине безбројне силе бестелесних анђела. Ово је ваша вера христоносци, и вера предака ваших, просвећених и истрајних. Нека она буде и вера деце ваше, с колена на колено, све до блаженог краја. Ово је вера непостидна, православна, спасоносна. Ваистину, ово је вера образованих људи, оних који носе образ Божји у себи. У Дан Суда, када Христос узасуди по правди, они ће бити узети у Царство небеско, и назваће се благословеним. Повратак. Рај. Слава. Јеромонах Рафаило (Бољевић) анализира делове књиге " Вера образованих људи" помажући нам да разумемо Символ вере како га је тумачио Свети Владика Николај Предавање оца Рафаила : Отац Сведржитељ 2014 12 21 Предавање оца Рафаила: Син јединородни (први део) 2014 12 28 Предавање оца Рафаила : Син јединородни (други део) 2014 12 28 Предавање оца Рафаила : Велика свјетлост 2015 01 04 Наслов: Вера образованих људи: Тумачење Символа вере Издавач: Манастир Подмаине Страна: 103 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 12,5 x 20 cm Година издања: 2014 ИСБН: 978-9940-644-15-4

ovo je razglednica Januara 1987. navršilo se 75 godina od puštanja u saobraćaj pruge Paraćin-Zaječar, koloseka 0,76m. Razvojem drumskog saobraćaja došlo je do potiskivanja i opadanja železničkog saobraćaja, posebno na uzanim prugama, koje su ubrzo izgubile značaj. Prugu Paraćin-Zaječar zadesila je sli-čna sudbina tako da je i ona vremenom prestala da postoji. Pošto je potpuno zaboravljena, samim tim što je prošlo dosta godina kako je ukinuta, ovim člankom želim da podsetim na značaj i ulogu koju je pruga Paraćin-Zaječar imala u železničkom saobraćaju, vraćajući se u prošlost, u vrememe kada se gradila i po završetku, obavljala svoju funkciju. 2. PRILIKE U SRBIJI Krajem XIX i početkom XX veka, tačnije u periodu od 1889. do 1912. godine, došlo je do naglog razvoja industrije, trgovine i poljoprivrede, što je iziskivalo potrebu izgradnje novih pruga za privredne i industrijske svrhe. Međutim, i pored velikih potreba, Srbijа je veoma sporo ostvarivala svoje ciljeve zbog politike Austro-Ugarske, koja je sputavala njen ekonomski razvoj. Pri svakom pokušaju Srbije da izađe iz sfere austro-ugarskih interesa Austrija je zatvarala svoje granice, a time su bila zatvorena sva vrata finansijera i bankara za dobijanje kredita. I pored svih teškoća, uspela je da od sopstvenih sredstava 1892. godine sagradi prugu uzanog koloseka, širine 0,75 m, Ćuprija-Senje (Senjski rudnik), koja je 1908. produžena do Ravne reke, a kolosek je proširen na 0,76 m. Druga industrijska pruga koloseka 0,76 m sagradena je 1901. go-dine od Ćićevca do Svetog Petra. 1897. godine vlada Kraljevine Srbije predvidela je u Privrednom planu ulogu postojećih i budućih železničkih pruga. Trebalo je pristupiti izgradnji dobro smišljene mreže novih pruga. Šestog decembra 1898. godine, na predlog vlade Vladana Đorđevića, Narodna Skupština je izglasala Zakon o gradnji i eksploataciji novih železnica. Ovaj zakon je predviđao izgradnju sledećih pruga, dužine oko 1100 km: Niš-Prokuplje-Turska granica, Beograd-Lajkovac-Valjevo-Požega, Stalać-Užice-Bosanska granica, Valjevo-Loznica-Bosanska granica, Mladenovac-Lajkovac, Kragujevac-Kraljevo, Paraćin-Zaječar, Dubravica-Požarevac-Zaječar, Petrovac-Velika Plana, Šabac-Loznica. Radi lakše izgradnje ovih pruga, svi troškovi oko eksproprijacije zemljišta preneti su na okruge, kroz koje je trebalo graditi pruge, a zatim su sve projektovane pruge podeljene na zapadne i istočne železnice. 1899. godine vlada je dala koncesiju za građenje i eksploataciju železnice u zapadnom delu Srbije društvu „Edvard Kaltrop i D. Markus` iz Londona, koje nije moglo skupiti kapital, pa je tražilo da se radovi odlože do 1900. godine. Za istočne železnice vlada je pregovarala sa dvema firmama iz Belgije, ali ni sa jednom nije postignut sporazum, jer su obe firme bezuslovno zahtevale državnu garanciju, protiv čega je bio tadašnji ministar gradevina Jovan Atanacković, koji je predlagao da se železnica gradi u državnoj režiji, što takođe nije prihvaćeno, pa je železničko pitanje i dalje ostalo nerešeno. Drugog aprila 1902. godine donet je Zakon o izmenama i dopunama Za-kona o građenju i eksploataciji želez-nica, koji je vladi dr Mihajla Vujića omogućio da se stvori tzv. „Fond nоvih železnica`, iz koga bi se isplaćivali anuiteti želeničkog zajma i povećala društvena dobit. Fond je popunjavan iz raznih prireza i poreza, pa je bio jako nepopularan u narodu. Svrgavanjem dinastije Obrenović, 29. maja 1903. godine, došlo je do promene spoljne politike Srbije i njene emancipacije od Austrougarskog ekonomskog tutorstva. Promene trgovačkih tržišta i prilika u to doba, a naročito u periodu od 1908. godine, posle aneksije Bosne i Hercegovine, pa sve do 1912. godine dovele su do priprema u Srbiji za sve eventualnosti koje su i nastupile prvim svetskim ratom, tako da je posle desetogodišnjeg perioda, koji je prošao samo u donošenju Zakona o izgradnji železnica. konvencijama i sl., počela intenzivna izgradnja pruga u Srbiji. U tom periodu, između ostalih, izgrađena je i pruga Paraćin-Zaječar. 3. IDEJE O IZGRADNJI I IZGRADNJA PRUGE Oblast Timoka, privredno jako bogata (rudno blago, poljoprivreda, stočarstvo), bila je relativno nepovezana železničkom prugom sa dolinom Velike Morave, odnosno sa prugom Beograd-Niš. Vlada Stojana Novakovića je 1896. godine iznela pred Skupštinu Zakon o građenju timočke železnice Niš-Kladovo, kao integralnog dela buduće Transbalkanske pruge, koja bi povezivala Dunav sa Jadranskim morem, a 1898. vlada Vladana Đorđevića je zaključila ugovor sa Rumunijom o izgradnji železničkog mosta preko Dunava, između Kladova i Turn Severina, koji je ratifikovan u Bukureštu 10. oktobra. Medutim, zbog brojnih teškoća, Timočka krajina je povezana normalnim kolosekom sa Nišom tek 15. avgusta 1922. godine, pa je zato odlučeno da se oblast Timoka poveže sa dolinom Velike Morave preko Paraćina. lako je 1895. godine obavljeno trasiranje pruge za normalni kolosek, posle donošenja Zakona o gradnji i eksploataciji novih železnica, 1899. i 1900. godine je obavljeno trasiranje za kolosek 0,76 m. Za ovu širinu koloseka postojala su dva razloga. Prvi, tehničke prirode, zbog sastava zemIjišta, velikih uspona i oštrih krivina. Drugi razlog je bio političke prirode, jer su u Bosni i Hercegovini sve pruge bile širine 0,76 m, a u Srbiji se u to vreme već razmišljalo o ujedinjenju svih Južnih Slovena. Predmer i predračun je obavilo Odeljenje za građenje železnica Ministarstva građevina. Vlada je sklopila Ugovor o građenju pruge sa privatnim preduzimačima iz Beograda i Ugovor je podnet Narodnoj Skupštini 1901. godine, ali je pre izglasavanja Skupština raspuštena, pa je građenje pruge odloženo. Godine 1903. studirane su razne varijante pruge. Prva trasa je povučena od Izvora (Sv. Petka) klisurom Grze, do Obradovih Stolica i Suvaje, a zatim je urađena još jedna trasa bez tunela. Ministar gradevina je naručio i treću varijantu, koja je imala iste nedostatke, a uz to je bila i najskuplja, pa je nekoliko puta obrazovana komisija, koja je uvek davala različite predloge. Najpovoljniju trasu je povukao inženjer Ognjen Kuzmanović, što su potvrdili i strani eksperti, koje je konsultovao ministar gradevina. Kada je trebalo da počne izgradnja pruge, opet je došlo do zastoja, jer se ministar građevina Vlada Todorović pojavio sa idejom da pruga bude širine koloseka 1,00 m, iako su projekti već urađeni za širinu 0,76 m. Tada je došlo do oštre polemike, kako u stručnim krugovima tako i u javnosti. Javnost, inženjersko udruženje i Nikola Pašić su bili za širinu koloseka 0,76 m, pa se pristupilo izgradnji pruge te širine. Maja 1904. godine počelo je obeležavanje pruge, a u tom mesecu je Uprava fondova odobrila zajam od 15 miliona dinara za izgradnju 500 kilometara pruga, među kojima i pruge Paraćin-Zaječar. Juna 1905. deonica Zaječar-Bogovina je putem licitacije ustupljena domaćim građevinskim preduzećima i pošto na ovom delu pruge nije bilo naročitih teškoća, građenje pruge je napredovalo normalno. Marta 1906. i deonica Paraćin-Donja Mutnica je ustupljena putem licitacije domaćin građevinskim preduzećima i odmah je počela gradnja. Treći, najteži deo pruge, između Donje Mutnice i Bogovine, ustupljen je maja 1907. preduzimaču Maksimilijanu Šiferu iz Pešte. Međutim, na ovoj deonici je bilo niz teškoća pa su radovi u decembru 1907. obustavljeni, jer je došlo do velikog klizanja nasipa i zemljišta preko Čestobrodice, a sa preduzimačem Šiferom raskinut ugovor. Zbog ovog događaja penzionisani su direktor Direkcije železnice i direktor Uprave građenja. Ponovo su na teren izlazile komisije, među kojima i Komisija stranih eksperata. Oni su na terenu predlagali sve varijante i predložili varijantu preko Obradovih Stolica sa velikim tunelom. Njihov predlog je usvojen i građenje je 1908. godine nastavilo drugo strano preduzeće, preduzimača Manša. Pored ovog, pojavio se problem u vezi sa promenom pravca dela trase kod Boljevca. Projekat je predviđao da pruga od železničke stanice Lukovo ide dolinom Crnog Timoka, zaobi-lazeći Boljevac, a do varošice se predviđao poseban kolosek. Stanovnici Boljevca su na sve načine pokušavali da se izbore da železnica prolazi pored same varošice, ali kod nadležnih nisu nailazili na podršku. Kralj Petar I Karadorđević je 1906. godine boravio u Brestovačkoj banji i tada je delegacija Boljevca iznela Kralju svoju molbu i ujedno žalbu na ministra grđevine. Kralj je naredio da se zadovoIje lokalne potrebe i pruga je skrenuta prema Boljevcu. Ovoj promeni pravca sigurno su doprineli i braća Minh, vlasnici rudnika kamenog uglja „Rtanj`, jer su tako približili prugu mestu do koga je vodila žičara za transport uglja iz rudnika (stanica Mirovo). Zbog ove izmene projekta, ministar građevina J. Stanković je podneo ostavku. Preduzimač Manš je loše organizovao poslove, slabo su napredovali i njegovo preduzeće je tražilo produženje roka za završetak radova na 18 meseci, umesto odobrenih 9. Zato su mu krajem 1910. poslovi oduzeli. Gradnju je nastavila Direkcija železnica, odnosno njena Uprava za građenje. Deonica od Paraćina do Izvora (sveta Petka), dužine 17,8 km, i deonica Zaječar-Krivi Vir, dužine 62,1 km, puštene su u saobraćaj 14. januara 1911. godine (1. januar 1911. po starom kalendaru). Tog dana je puštena u saobraćaj deonica od Zaječara do Vražogrnca, duga 7 km, kao veza za tzv. „belgijsku` prugu Vrška Čuka-Radujevac, širine koloseka 0,76 m. Ta industrijska pruga je bila duga 80 km, gradilo ju je jedno belgijsko-srpsko akcionarsko društvo, za ek-sploataciju rudnika Vrška Čuka, a demontirana je 1935. godine. Deonice Paraćin-lzvor i Zaječar-Krivi Vir koristili su i direktni putnici, jer su se roba i putnici prebacivali između Izvora (Sv. Petka) i Krivog Vira tzv. transbordmanom. Radovi na deonici Izvor-Krivi Vir nastavljeni su u januaru 1911. godine, ali je šef sekcije Ognjan Kuzmanović tražio izvestan procenat za sebe i osoblje, pa je ministar građevina za šefa sekcije postavio inženjera Petra Milenkovića, koji je sa grupom inženjera posao završio za 9 meseci bez ikakve posebne naknade. Deonica Izvor-Krivi Vir, u dužini od 25,3 km, potpuno je završen u decembru 1911, a pruga Paraćin-Zaječar, dužine 105,2 km, puštena je u javni saobra-ćaj 28. januara 1912. godine (15. januara 1912. po starom kalendaru). Pojava prvog voza kraj crnorečkih sela duž pruge je izazvala strah i paniku kod dela stanovnika tih sela, ali su se ubrzo navikli na voz i koristili su ga narednih šezdesetak godina. 4. IZGRADNJA PRIKLJUČNIH PRUGA Francusko društvo borskih rudnika, sa sedištem u Parizu, preduzelo je mere da svoje rudnike poveže prugom sa mrežom pruga SDŽ. Trasiranje pruge je počelo između 1905. i 1908. godine, a pruga je puštena u saobraćaj 10. maja 1912. godine i preko stanice Metovnice vezana za prugu Paraćin-Zaječar. Prugom Metovnica-Bor, u dužini od 20,6 km, upravljala je Direkcija borskog rudnika i sve do 1952. pruga je bila vlasništvo Borskog rudnika, kada je stupanjem na snagu reda vožnje za 1952/1953. godinu prešla u eskploataciju i javni saobraćaj JŽ. Pruga Paraćin-Zaječar, sa krakom Metovnica-Bor, puštena u javni saobraćaj 1912. godine, bila je 11. novembra 1915. povezana kolosekom 0,76 m sa prugom Ćuprija-Ravna Reka, dužine 6,4 km. Posle propasti Srbije, Nemci su 1916. godine za industrijske potrebe izgradili trianglu i kolosek do rudnika uglja Bogovina, dužine 5,3 km. Još 1912. godine vršene su pripreme za povezivanje pruge Paraćin-Zaječar sa uzanim prugama u zapadnoj Srbiji. Rešenje je nađeno umetanjem treće šine u kolosek glavne pruge Beograd-Niš, tako da je između Paraćina i Stalaća bio u upotrebi tzv. upleteni kolosek. Međutim, sa tehničke strane, rešenje sa ubačenom šinom i abnormalnom skretnicom činili su nesigurnim kretanje vozova pa su N-mci za vreme okupacije, 1915-1918. godine, skinuli umetnutu šinu. Posle oslobođenja, 1918. godine, osetio se nedostatak uzanog koloseka na potezu Paraćin-Stalać i 1921. je licitacijom ustupljena u rad deonica Paraćin-Stalać, koja je završena 4. oktobra 1924. Izgradnjom pruge Užice-Vardište, 1925. godine, pruga Paraćin-Zaječar je bila povezana sa Bosnom i preko Mostara sa Jadranskim morem. Već sledeće godine počeli su redovno da soabraćaju direktni teretni vozovi na relaciji Bor-Gruža (Dubrovnik). Ovi maršrutni vozovi su prevozili bakar iz Bora za Gružu, a dovozili u Bor koks. 5. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PRUGE lako se Paraćin nalazi na 126,4, a Zaječar na 128 metara nadmorske visine, pruga Paraćin-Zaječar je bila izuzetno brdska pruga. Na deonici Izvor-Obradove Stolice dužine 13,5 km, uspon je bio 28°/oo, koliki je bio i pad od stanice Obradove do Male Suvaje. Pruga je iz moravskog regiona vododelničkim tunelom „Obradove Stolice` prelazila u Timočki region. U samom tunelu, dužine 1970,8 metara, bila je najveća kota na pruzi, od km 32+190 do km 32 + 360, koja je iznosila 554,3 m. Situacija trase (alinjman) od stanice Paraćin do stanice Izvor je uglavnom ispružena. Od stanice Izvor pruga je bila izrazito brdskog karaktera, sa velikim usponima do stanice Obradove Stolice, odakle je počinjao veliki pad do stanice Krivi Vir. Na deonici Izvor-Krivi Vir parametri pruge su izuzetno nepovoljni, nagib je iznosio imax = 28°/oo, a minimalni poluprečnik krivina Rmin = 80 m. Zbog ovako nepovoljnih parametara max. brzine vozova na deonici Izvor-Krivi Vir su iznosile 20 km/h, dok su na ostalom delu pruge vozovi razvijali brzinu od 30 km/h. Od Krivog Vira do Zaječara trasa je takođe ispružena, jer pruga uglavnom prati reku Crni Timok, osim na potezu od Lukova do Boljevca (razlozi za izmeštanje trase već su objašnjeni u poglavlju III). Trasa pruge od Paraćina je vodila ispod Karađorđevog brda i Slatine do sela Glavice, gde je prelazila reku Crnicu rešetkastim gvozdenim mostom, dužine 34 m. Godine 1953, izgradnjom pruge normalnog koloseka Paraćin-Stari Popovac, uzana pruga je „upletena` u normalni kolosek između stanica Paraćin i Davidovac, tako da je reku Glavicu prelazila preko novog mosta i ulazila u kraći tunel „Glavica`. Do stanice Izvor, pruga je bila ravničarskog karaktera, da bi zatim postala izrazito brdska, do stanice Obradove Stolice, pa su elementi pruge zahtevali izgradnju više potpor-nih zidova. Pruga je do stanice Obradove Stolice savlađivala visinsku razliku od 427 metara, da bi u tunelu ,,Ob-radove Stolice` počeo pad sve do Zaječara, koji je iznosio 425 m. Tunel „Obradove Stolice`, dužine 1970,8 m, bio je najduži tunel na pruzi. Ulaz u tunel je bio u km 31+609 i do km 32 + 190 pruga je bila u usponu od 2°/oo, zatim je deonica od 170 m bila u horizontali, da bi do izlaza iz tunela pruga imala pad od 5°/oo, odnosno 10°/oo. Savladavši brdo Samanja tunelom „Obradove Stolice`, pruga je ulazila u dolinu rečice Velika Suvaja, čiji je tok pratila oko 12 km i na tom delu pruge su bila tri gvozdena mosta, dužine 8,9 m, 11,2 m i 11,3 m. Ispred železničke stanice Lukovo nalazio se takođe gvozdeni most, dužine 10 m, a između stanica Lukovo i Mirovo pruga se dva puta ukrštala sa drumom Paraćin-Zaječar. U km 52 + 420 pruga i put su se ukrštali u niovu, dok se u km 55+150 nalazio podvožnjak. Odmah po izlasku iz stanice Mirovo, pruga je gvozdenim mostom dužine 15 m prelazila rečicu Mirošticu, a u km 61 + 180, ispred stanice Boljevac, ponovo se u nivou ukrštala sa drumom Paraćin-Zaječar. Između železničkih stanica Boljevac i Bogovina, u km 68 + 900, nalazio se most preko Crnog Timoka, dužine 31 m, i pruga je dalje, do Zaječara sledila tok ove reke. Na deonici Bogovina-Zaječar nalazili su se sledeći veći objekti: most dužine 20 m preko Bogovinske reke, u km 74 + 455, most dužine 31 m preko Sumrakovačke reke, u km 79 + 940, most dužine 16 m preko Šarbanovačke reke, u km 84 + 389, tunel dužine 230 m „Baba Jona`, u km 89 + 017, most dužine 57,3 m preko Metovničke reke, u km 91 +533 (ovaj most sa dve gvozdene konstrukcije je bio najduži most na pruzi), tunel dužine 11,2 m „Šupljar`, u km 93 + 451, tunel dužine 308 m „Zvezdan`, u km 95+164, most dužine 40 m preko Crnog Timoka, u km 96 + 018. Na pruzi je bilo ukupno 148 putnih prelaza u nivou, od kojih su samo tri bila osigurana putoprelaznim branicima (putni prelazi u Paraćinu i Zaječaru). Materijal gornjeg stroja je bio dosta slab, a najistrošeniji i najslabiji po tipu je bio materljal gornjeg stroja izmedu železničklh stanica Davidovac i Boljevac. Šine su bile različitih tipova, a najčešće su bile tzv. srpske šine h = 98 mm, l = 9m, zatim srpske šine h = 125 mm, 1 = 7,75 m (ove šine su prvobitno bile ugrađene na pruzi Beograd-Niš zatim su prenete na prugu Doljevac-Kuršumlija, pa su tek sa topličke pruge prenete i ugrađene na ovoj pruzi) i tzv. Vrangelove šine h = 128 mm. I kod skretnica je bila velika šarolikost, pa su na ovoj pruzi bile ugrađene sledeće vrste skretnica: srpske S2Ol h = 98 mm i ugao skretanja 7°, srpska S30, h = 125 mm, 6°54`, bosanske IVa, h = 100 mm, 6°, mađarska MAV h«-100/110 mm, 7° IV FMS h = 100 mm, 6° UNRRA h=125 mm, 7° (bile su svega dve ovakve skretnice u Boljevcu) - francuske h = 110/115 mm, 1:10. Vezivanje šina za pragove je bilo prostim klinovima, bez podložnih pločica, žabica i sl. Tirfoni su tek posle drugog svetskog rata počeli da se upotrebljavaju u manjim količinama. Održavanje pruge je bilo ručno i neekonomično, a nikada nije izvršen kapitalni remont pruge. 6. OPIS SLUŽBENIH MESTA Na pruzi Paraćin-Zaječar, dugoj 105,2 km, bila su ukupno 24 službena mesta, i to: 14 stanica, 3 ukrsnice, 2 tovarišta i 5 stajališta. Paraćin - teretna stanica je imala pet koloseka, koji su se prema nameni delili na: prvi - pretovarni, drugi -garažni za putničke gamiture, treći -prolazni kolosek i četvrti i peti su bili teretni koloseci. Treći kolosek se produžavao do putničke stanice, koja je imala samo jedan kolosek (pored stanične zgrade). Ovaj kolosek se dalje produžavao u prugu prema Stalaću, a iza zgrade magacina su se od njega odvajala dva pretovarna koloseka 0,76 m u obliku češlja, sa dva koloseka 1,435 m. Na izlazu iz stanice prema Zaječaru i Ćupriji, nalazila se ložionica sa dva koloseka u ložioničkoj šupi i jednim slepim kolosekom pored zgrade. Ložionica je imala vodonapojnik i kanal za pregled lokomotiva. U neposrednoj blizini ložionice nalazila se triangla, koja je služila za okretanje lokomotiva, a omogućavala je i saobraćaj direktnih teretnih vozova na pravcu Ćurpija-Zaječar. Stanica je imala tovarni profil i kolsku vagu, a bila je osigurana štitnim signalima Paraćin Fabrika - stajalište, a sa otvorene pruge se odvajao industrijski kolosek (upleteni) za Srpsku fabriku stakla. Davidovac - stanica je imala četiri koloseka i bila je osigurana likovnim signalima. Od Paraćina do ove stanice je bio tzv. upleteni kolosek (umetanje treće šine u normalni kolosek), koji se dalje račvao za Stari Popovac (normalni kolosek) i za Zaječar (kolosek 0,76 m). Stanična zgrada se nala-zila sa leve strane pruge Paraćin-Zaječar, u km 7 + 687. Lešje - stajalište je od objekata imaio samo stražaru, koja se nalazila sa leve strane pruge Paraćin-Zaječar. Donja Mutnica - stanica je imala tri koloseka, čije su korisne dužine iznosile 139 m (prvi kolosek) i 196 m (drugi i treći kolosek). Stanica je imala dva nepravilna glavna prolazna koloseka po tzv. „belgijskom` tipu (sve stanice na pruzi, osim stanice Mirovo, imale su nepravilne prolazne kolose-ke), gde je ulaz u stanicu bio vožnjom u pravac, a izlaz vožnjom u skretanje. Stanična zgrada se nalazila sa desne strane pruge Paraćin-Zaječar, u km 15 + 272. Stanica nije bila osigurana, već je imala signalnu oznaku „Prilazni signal` (žuti kotur sa crno-belim rubom i belom kosom prugom naviše sleva nadesno). Izvor - stanica je imala pet koloseka, sledećih korisnih dužina: sporedni kolosek.... Kd = 195 m nepravilni glavni prolazni kolosek Kd = 241 m nepravilni glavni prolazni kolosek Kd = 241 m glavni kolosek........ Kd = 252 m sporedni kolosek.... Kd = 179 m Stanica je bila osigurana štitnim signalima, a stanična zgrada se nalazila sa leve strane pruge Paraćin-Zaječar u km 17 + 790. Stanica je imala kolsku vagu i tovarni profil, a za potrebe zaprežnih i lokomotiva potiskivalicu na potezu Izvor-Obradove Stolice. U stanici je postojala vodostanica sa dva vodonapojnika i kanal za pregled lokomotiva, na drugom koloseku. Klačevica - ukrsnica sa dva nepravilna glavna prolazna koloseka kori nih dužina od po 193 m. Zgrada postaje i dve stražare su se nalazile sa leve strane pruge Paraćin-Zaječar u km 23 + 326, a sa obe strane ukrsnice bile su signalne oznake „Prilazni signal`. Javorac - ukrsnica sa dva nepravilna glavna prolazna koloseka, korisnih dužina od po 193 m. Prvi kolosek je bio osiguran sa dve iskliznice. Zgrada se nalazila sa leve strane pruge Paraćin-Zaječar u km 26 + 409, a sa obe strane ukrsnice su bile signalne oznake „Prilazni signal`. Obradove Stolice - stanica je imala tri koloseka, prvi sporedni Kd = 165 m, dok su drugi i treći bili nepravilni glavni prolazni koloseci od Kd = 228 m. Stanična zgrada se nalazila sa leve strane pruge Paraćin-Zaječar, u km 31+310. Zbog potrebe potiskivanja težih vozova na deonicama Izvor-Ob-radove Stolice i Krivi Vir-Obradove Stolice, u ovoj stanici je postojala okretnica, prečnika 18,85 m, kao i kanal za pregled lokomotiva na drugom koloseku. Od trećeg koloseka skretnicom br. 3 odvajao se kolosek za okretnicu, a od njega se skretnicom br. 6 odvajao industrijski kolosek za kre-čanu, dužine 355 m. Na prvom koloseku se nalazila jedna iskliznica, a i skretnica br. 3 je bila osigurana jednom iskliznicom. U stanici su postojale dve stražare i tri stambene zgrade. Na 85 m od izlazne skretnice br. 5 nalazio se ulaz u tunel „Obradove Stolice`. Velika Suvaja - tovarište. Sa desne strane pruge Paraćin-Zaječar nalazila se zgrada šumske sekcije. U ovom tovarištu su se tovarila isključivo drva, a industrijski kolosek je bio sa jednostranom kolosečnom vezom, i to od strane stanice Krivi Vir. Mala Suvaja - u prvo vreme ukrsnica, a zatim tovarište u kojem su se, takođe, tovarila drva. Postojala su dva nepravilna glavna prolazna koloseka, korisnih dužina oko 196 m, prvi je bio osiguran sa dve iskliznice. Stanična zgrada je bila sa leve strane pruge Paraćin-Zaječar u km 37 + 016. Krivi Vir - stanica je imala šest koloseka, sledećih korisnih dužina: sporedni kolosek (osiguran iskliznicama) Kd = 215m nepravilni glavni prolazni kolosek Kd = 290m nepravilni glavni prolazni kolosek Kd = 290 m glavni kolosek.......... Kd = 208 m . glavni kolosek...... Kd = 208 m . sporedni kolosek.. Kd = 213m Stanica je bila osigurana štitnim signalima, a stanična zgrada se nalazila sa leve strane pruge Paraćn-Zaječar u km 43+102. Na oko 2 km od stanice u pravcu stanice Lukovo, tačnije u km 44 + 942, nalazila se triangla za okretanje lokomotiva. Stanica je imala magacin sa tovarnom rampom, a za potrebe vuče vozova postojala je vodostanica sa tri vodonapojnika, kanal za pregled lokomotiva, peskara i postrojenja za ugalj. Lukovo - stanica je imala četiri koloseka sledećih namena i korisnih dužina: .sporedni kolosek (osiguran iskliznicama) Kd = 191 m . pravilni glavni prolazni kolosek Kd = 237m . nepravilni glavni prolazni kolosek Kd = 237 m . glavni kolosek..... Kd = 204 m Stanična zgrada se nalazila sa leve strane pruge Paraćin-Zaječar u km 50+669. Stanica je imala magacin sa tovarnom rampon, dve stražare i zgrada nadzornika pruge. Jablanica - stajalište bez ikakvih objekata. Mirovo - stanica je imala četiri koloseka sledećih namena i korisnih dužina: sporedni kolosek (osiguran iskliznicama) Kd = 231 m glavni prolazni kolosek. Kd = 239 m glavni kolosek...... Kd = 210m glavni kolosek...... Kd = 183 m Stanična zgrada se nalazila sa desne strane pruge Paraćin-Zaječar u km 56 + 624. Stanica je imala kolsku vagu i dva vodonapojnika. Od četvrtog koleseka odvajao se industrijski kolosek za termoelektranu ukupne dužine 435 m, a od prvog koloseka odvajao se industrijski kolosek rudnika kamenog uglja „Rtanj`, koji se račvao u šest koloseka dužina od 97 do 340 m. Za obavljanje manevarskog rada na ovim kolosecima, rudnik je imao sopstvenu manevarsku lokomotivu, u prvo vreme parnu lokomotivu bez vatre, a zatim dizel-lokomotivu. Stanica nije bila osigurana, već su postojale signalne oznake „Prilazni signal`. Boljevac stanica je imala četiri koloseka sa sledećom namenom i korisnim dužinama: sporedni kolosek (osiguran sa dve iskliznice) Kd = 181 m nepravilni glavni prolazni kolosek Kd =247m nepravilni glavni prolazni kolosek Kd = 247m sporedni kolosek (osiguran jednom iskliznicom) Kd = 233 m Stanična zgrada se nalazila sa desne strane pruge Paraćin-Zaječar u km 63 + 811. Stanica je imala magacin sa tovarnom rampom, tovarni profil, dve stražare i zgradu nadzornika pruge. Stanica nije bila osigurana, već su postojale signalne oznake „Prilazni signal`. Bogovina - stanica sa četiri koloseka sa sledećim korisnim dužinama i namenom: sporedni kolosek.... Kd = 242 m nepravilni glavni prolazni kolosek Kd = 304 m nepravilni glavni prolaznl kolosek Kd = 235m glavni kolosek........ Kd = 235 m Stanica je bila osigurana likovnim ulaznim signalima, bez predsignala. Stanična zgrada se nalazila sa leve strane pruge Paraćin - Zaječar u km 72 + 231, pored koje se nalazio magacin sa tovarnom rampom. U stanici su se nalazile vodostanica sa jednim vodonapojnikom, kolska vaga i tri stražare (br. 34, 35 i 36). Na udaljenosti od 1,5 km od stanice, tačnije u km 73 + 908, nalazila se triangla, od koje se odvajao industrijski kolosek za rudnik mrkog uglja „Bogovina`. Sumrakovac - ukrsnica sa dva nepravilna prolazna koloseka korisnih dužina od po 199 m, od kojih je prvi bio osiguran sa dve iskliznice. Stanična zgrada se nalazila sa leve strane pruge Paraćin-Zaječar u km 78 + 788, a pored nje se nalazila tovarna rampa. Na izlazu iz stanice u smeru ka Zaječaru nalazile su se stražare broj 39 i 40 (na celoj pruzi je bilo ukupno 48 stražara). Ukrsnica je imala signalne oznake „Prilazni signal`. Šarbanovac - stanica sa tri koloseka sledećih namena korisnih dužina: 1. sporedni kolosek (osiguran jednom iskliznicom) Kd = 130 m nepravilni glavni prolazni kolosek Kd = 130 m nepravilni glavni prolazni kolosek Kd = 203 Stanična zgrada se nalazila sa leve strane pruge Paraćin-Zaječar u km 84 + 096. U stanici se nalazio magacin sa tovarnom rampom, kao i dve stražare. Stanica nije bila osigurana, već su postojale signalne oznake „Prilazni signal`. Gornjakovići -stajalište bez ikakvih objekata. Metovnica - najveća stanica na pruzi, iz koje se odvajala pruga za Bor, dužine 20,6 km. Stanica je imala pet koloseka sledećih namena i korisnih dužina: sporedni kolosek.... Kd = 247 m glavni kolosek........ Kd = 247 m nepravilni glavni prolazni kolosek Kd = 191 m nepravilni glavni prolazni kolosek Kd = 280 m glavni kolosek........ Kd = 225 m Stanična zgrada se nalazila sa leve strane pruge Paraćin-Zaječar u km 91+726. Stanica je bila osigurana likovnim signalima sa posebnim predsignalima, sa tri ulazne strane. Prva tri koloseka su se produžavala prema Boru, a na izlazu su postojale kolosečne veze koje su vodile u nekadašnju stanicu Borskog rudnika, koja je imala četiri slepa koloseka i jedan ložionički kolosek. Maja 1952. godine JŽ su preuzele od RTB Bor eksploataciju pruge Metovnica-Bor, pa je iz-begnuto postojanje dve posebne stanice u Metovnici, tako da je stanica imala ukupno 10 koloseka, ložionicu, okretnicu, vodostanicu sa dva vodonapojnika, kanal za pregled lokomotiva, stanični magacin sa tovarnom rampom, kolsku vagu i tovarni profil. U stanci su postojale dve stražare i dve stambene zgrade. Gamzigrad - stajalište sa stražarom, koja se nalazila sa desne strane pruge Paraćin-Zaječar u km 93 + 052. Zvezdan - Stanica je imala tri koloseka sledećih namena i korisnih dužina: spredni kolosek...... Kd = 163 m nepravilni glavni prolazni kolosek Kd = 210m nepravilni glavni prolazni kolosek Kd = 218m Stanična zgrada se nalazila sa desne strane pruge Paraćin - Zaječar u km 99 + 565. Stanica je bila osigurana likovnim signalima. Na prvom koloseku se nalazila kolska vaga. Kod ulaznog signala iz pravca Zaječara nalazila se odvojna skretnica za industrijskii kolosek na kojem se utovarao ugalj iz rudnika „Lubnica` (ugalj je dovožen žičarom). Zaječar - stanica sa desne strane pruge Paraćin - Zaječar, u km 105 + 200, osigurana likovnim signalima. Stanica je imala ukupno 29 koloseka širine 0,76 m (pored 28 normalnih koloseka), od kojih su dva služila za prijem i otpremu putničkih vozova, pet za prijem i otpremu terenih vozova, devet su bili manipulativni i industrijski koloseci, dok su ostalih trinaest koloseka služili za potrebe ložionice, kolske radionice i ostalih postrojenja za snabdevanje lokomotiva. Kolosečne veze u stanici su bile izvedene tako da je bilo neminovno ukrštanje koloseka različitih širina u istom nivou, tako da je na području stanice bilo tri ukrštaja. Dva putnička koloseka su se nalazila izmedu trećeg i četvrtog normalnog koloseka, a između teretnih koloseka obe širine postojala su dva pretovarna koloseka. Postojala je veoma razgranata kolosečna mreža, za potrebe vuče: snabdevanje vodom i ugljem lokomotiva, pranje i izbacivanje šljake i sl. Ložionička šupa je imala dva koloseka, po jedan obe širine. Lokomotive su u ložionicu išle preko okretnice, koja je služila za obe širine koloseka (ova okretnica koju je firma MAN izradila još 1922. godine i danas je u upotrebi. Stanica je imala kolsku radionicu sa tri koloseka 0,76 m, kolsku vagu 0,76, vodostanicu sa vodonapojnicima, bazene i estakade za ugalj, kanale za pregled i opravku lo-komotiva i kola. Za potrebe pretovara izgrađen je poseban pretovarni most, dužine oko 140 metara, a koristila se i posebna kranska dizalica. U stanici Zaječar nalazilo se sedište Saobraćajne sekcije, Sekcije za vuču vozova i Sekcije za održavanje pruge. Stanični platoi svih stanica na pruzi Paraćin-Zaječar su bili u horizontali (i = O°/oo), osim stanice Izvor, čiji je plato imao nagib od i = 1°/oo i ukrsnice Klačevica, čiji je plato imao nagib od 2,5°/oo 7. ŽIVOT I RAD NA PRUZI Puštanjem u saobraćaj pruge Paraćin-Zaječar, Timočka krajina je najkraćim putem povezana sa dolinom Velike Morave, odnosno glavnom prugom Beograd-Niš. Prvih godina eksploatacije pruge saobraćaj je dosta rastao, pa je redom vožnje od 1. maja 1914. godine bilo predviđeno da na pruzi Paraćin-Zaječar saobraća ukpno deset pari vozova: jedan par putničkih vozova (1011/1012), jedan par mešovitih vozova (1021/1022) i osam pari teretnih vozova (1041/1042 do 1055/1056)*. Na pruzi Paraćin-Zaječar odvijao se dosta jak teretni saobraćaj, a najviše se prevozio ugalj (kameni iz rudnika V. Čuka i Rtanj i mrki iz rudnika Zvezdan (Lubnica) i nešto kasnije iz Bogovine), građevinski materijal, ogrevno drvo i poljoprivredni proizvodi, a sa priključne pruge Metovnica-Bor izvozio se bakar za Francusku, jer je borski rudnik bio vlasništvo Francuskog društva borskih rudnika, sa sedištem u Parizu. Značaj pruge Paraćin-Zaječar može se videti na primeru rudnika kamenog uglja „Rtanj`, koji je otvoren još 1902. godine. Vlasnici rudnika, Braća Minh iz Beograda, postepeno su razvijali rudnik sve do završetka pruge Paraćin-Zaječar, tako da su u vreme građenja pruge završene sve instalacije, kao i vazdušna železnica dužine 5 km od rudnika do železničke stanice Mirovo, koju je 1910. isporučila firma Pohlig iz Kelna. Za težak teretni saobraćaj na pruzi Paraćin-Zaječar, sa velikim usponom (strma ravan) izmedu stanica Izvor i Krivi Vir, firma August Borsig, A.G.-Berlin Tegel je 1913. izgradila veliku 1CC Mallet tender-lokomotivu sa vlažnom parom, SDŽ 501 do 504 (kasnije prenumerisane u JDŽ 91-035 do 038), koje su pokazale dobra svojstva na ovoj pruzi. Za vreme prvog svetskog rata Švajcarska je isporučila SDŽ pet tender-lokomotiva koloseka 0,76 m (SDŽ 801-805, kasnije 82-001 do 005), a iz Sjedinjenih Američkih Država je 1915. stiglo devet lokomotiva Mallet 1CCI (kasnija serija 93). Sa propašću Srbije, 1915. godine, sve pruge u Srbiji su potpale pod upravu Carske i kraljevske vojne železnice (K. und K. Heresbahn), kojoj je firma Henschel und Sohn A.G. ispo-ručila 34 tender-lokomotiva 1CC Mallet, serije Vlc7 6000, za pruge u Bosni i za prugu Paraćin-Zaječar (po završetku rata ove lokomotive su prenumerisane u SDŽ 14201-14234, kasnije je JDŽ 91-001-034). 1915. godine, pre povlačenja srpske vojske, završena je pruga koloseka 0,76 m između Paraćina i Ćuprije, a 1916. godine Nemci su izgradili industrijsku prugu do rudnika mrkog uglja Bogovina. Srbija je izašla iz prvog svetskog rata sa ogromnim materijalnim i ljudskim gubicima. Saobraćaj, najznačajnija privredna grana, bio je potpuno razoren. Železnički saobraćaj je pretrpeo ogromne materijalne štete, jer je neprijatelj prilikom povlačenja uništavao stanice i stanična postrojenja, tunele i mostove, lokomotive i kola. Od 68 lokomotiva uzanog koloseka sa kojima je raspolagala Srbija, kraj rata je dočekalo svega 14 lokomotiva. Zbog nedostatka sredstava, obnavlja-nje privrede je teklo veoma sporo. Zbog važnosti saobraćaja za potrebe privrede i vojske, popravka pruga je vršena relativno brzo, zavisno od brzine prodiranja savezničke vojske na sever, posle proboja Solunskog fronta, kao i od stepena oštećenja pojedinih objekata. Prva je proradila pruga Paraćin-Zaječar, na kojoj je saobraćaj prema podacima saobraćajnog odeljenja vrhovne komande počeo već 18. novembra 1918. godine. Ove popravke su bile nesolidne i privremene, no vremenom je uspostavljen i regulisan redovan saobraćaj. Posle rata počela je i obnova voznog parka, najviše naime reparacija (ratnih odšteta). Lokomotive i kola su stizali iz Nemačke i sa teritorije nekadašnje Austro-Ugarske, a za prugu Paraćin-Zaječar je isporučen izvestan broj lokomotiva serije 91 ICC Mallet. 1922. godine Železnice SHS su dobile 29 lokomotiva ove serije, a 20 lokomotiva je već bilo u eksploataciji još od 1917. godine (K. und K. Heres-bahn Vlc 14300). Ove lokomotive su postale vodeća serija na pruzi Paraćin-Zaječar. Posledice prvog svetskog rata uticale su na pogoršanje položaja radnika, a naročito železnčara, koji su neredovno primali zaradene prinadležnosti, usled oskudice u novcu, u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Skupoća kao najokrutnija posledica ratnih godina uticala je na porast nezadovoljstva i među železničarima, koji su se masovno uključivali u protesne zborove. Pre nego što se prešlo na ozbiljnije akcije, izvršeno je obnavljanje stručnih organizacija i želez-ničari su organizaciono pripali Savezu saobraćajnih i transportnih radnika. Zbog neuredno isplaćivanih zarada, maja 1919. godine je izbio štrajk na pruzi Ćuprija-Paraćin-Zaječar, koji je trajao šest dana, dok nije postignut sporazum s Ministarstvom saobraćaja. Neuredno isplaćivanje radničkih nadnica praktikovano je i dalje pa su štrajkovi izbijali i na drugim prugama: Niš-Skopje, Zabrežje-Valjevo, na Požarevačkoj okružnoj železnici, na okružnoj železnici Šabac-Koviljača itd. Rezultat ovako pojačanog pritiska organizovanih železničkih i drugih radnika, ne samo u Srbiji već u celoj zemlji, bio je potpisivanje Protokola sporazuma sa Ministarstvom saobraćaja, koji je regulisao radne uslove, radno vreme (208 sati mesečno), nadnice i ostale elemente važne za rad železničara. Protokol sporazuma je potpisan 27. oktobra 1919. godine, ali je železnička birokratija, na čelu sa ministrom saobraćaja Draškovićem, odmah počela sa kršenjem njegovih odredaba. Pogoršanje položaja radnka i sniženje životnog standarda radnika vodilo je ka neizbežnom sukobu sa poslodavcima. U 1920. godini prvi štrajkovi se pojavljuju već početkom januara (5. januara je izbio veliki štrajk železničara u Nišu). Pododbor železničara iz Zaječara na konferenciji 17. januara donosi odluku o štrajku železničara na timočkim prugama. Štrajk je trajao od 21. do 25. januara. Obustavljen je prevoz putnika i robe, saobraćali su samo vojni vozovi. U štrajku je uzelo učešće svo osoblje sa pruga Prahovo-Zaječar-Knjaževac i Zaječar-Paraćin, ukupno 620 železničara. Međutim, štrajk je ostao izolovan, jer su za izvođenje štrajka širih razmera bili potrebni organizacioni, finansijski i psihološki preduslovi. To je ohrabrilo vladu da odgovori silom, pa je na sednici Ministarskog saveta od 24. januara 1920. odlučeno da se militarizuju pruge Paraćin-Zaječar i Prahovo-Knjaževac. U upoređenju sa ostalim štrajkovima na železnici, štrajk timočkih železničara predstavlja najveći domet, jer su štrajkači preuzeli organizaciju celokupnog železničkog saobraćaja na jednom delu državnih pruga, što je ogorčena buržoazija okvalifikovala kao pokušaj sprovođenja „boljševičke republike`, pa je preuzeta krivična istraga prema organizatorima štrajka i već 30. januara su počela hapšenja. Posle ugušivanja štrajkova na timočkim prugama došlo je do izvesnog zastoja u borbi železničara, što je predstavljalo zatišje pred nove sukobe. Dolaskom Stojana Protića na čelo vlade, Anton Korošec je zauzeo položaj ministra saobraćaja, koji je još beskrupuloznije sprovodio staru politiku. Ministarstvo saobraćaja je objavilo da je 1. marta 1920. ukinut Protokol sporazuma i da se zamenjuje privremenim Pravilnikom, koji produžava radno vreme i smanjuje zarade železničara. Svoju spremnost za borbu železničari su pokazali organizovanjem generalnog štrajka u noći između 15. i 16. aprila. Štrajkom je bila obuhvaćena čitava teorija beogradske železničke direkcije, pa i pruga Paraćin-Zaječar. Štrajk je slaman silom, što je dovelo i do zločina na Zaloškoj cesti 24. aprila. Štrajk je zaključen 29. aprila 1920. godine, kada je izvršena militarizacija železnica. Saobraćaj na pruzi Paraćin-Zaječar je iz godine u godinu rastao, tako da se od sredine dvadesetih godina ustalio broj vozova na pruzi. Između Paraćina i Zaječara je saobraćalo dva para mešovitih vozova (polasci iz Za-ječara u jutarnjim i popodnevnim satima), a po dva para mešovitih vozova su saobraćala na relacijama Zaječar-Metovnica i Paraćin - Izvor. Izgradnjom pruge Paraćin - Stalać koloseka 0,76 m, 1924. godine.odnosno pruge Užice - Vardište 1925. godine, počeo je saobraćaj direktnih teretnih vozova na relaciji Bor - Gruža, za prevoz bakra i koksa. Za vreme drugog Svetskog rata na pruzi Paraćin-Zaječar je u periodu od 2. avgusta 1941. do 31. avgusta 1944. izvršeneukupno 64 diverzije. Iako su prugu obezbedjivale udružene nemačke, bugarske i četničke snage, partizani su 24 puta napadali železničke stanice i demolirali stanične zgrade i postrojenja, a više puta su rušili mostove, sekli TT-stubove, demontirali šinska polja i napadali i preturali vozne kompozicije. Odmah po oslobođenju ovih krajeva izvršena je popravka porušene pruge, tako da je saobraćaj na relaciji Paraćin-Zaječar uspostavljen krajem 1944. godine. U novoj Jugoslaviji pristupilo se izgradnji ratom opustošne zemlje, u čemu je značajnu ulogu imao železnički saobraćaj, koji je dao ogroman doprinos i godinama obnove i izgradnje. Proizvodnja je beležila stalni rast 1954. je, na primer, rudnik Rtanj proizveo oko 55.000 tona kamenog uglja. Te godine na pruzi su saobraćali sle-deći vozovi: Paraćin - Izvor - dva para lokalnih vozova Paraćin - Zaječar - dva para mešovitih vozova, dva para sabirnih vozova Bogovina - Zaječar - tri para mešovitih vozova Bor - Zaječar - tri para mešovitih vozova, šest pari direktnih teretnih vozova Zvezdan - Zaječar - jedan par lokalnih vozova. Ložionica Zaječar je u svom inventarskom parku imala 24 lokomotive koloseka 0,76 m: tri serije 82, dve serije 89, šesnaest 92 i tri lokomotive serije 93. Početkom šezdesetih godina kasirane su lokomotive serije 93, a normalizovanjem pruge Kraljevo -Kruševac, na ovu prugu je prebačen izvestan broj lokomotiva serije 83. Već sledeće godine ukinut je uzani kolosek Kruševac - Stalać, 1960. je ukinut kolosek 0,76 m između Paraćina i Stalaća, a 1962. između Paraćina i Ćuprije. Nadzvorništva pruge su se nalazila u stanicama Paraćin, Izvor, Obradove Stolice, Lukovo, Boljevac, Metovnica i Zaječar, rukovaoci SS i TT-postrojenja su imali sedišta u Paraćinu, Bo-Ijevcu i Zaječaru, a tehnička kolska služba je bila organizovana u stanicama Paraćin, Obradove Stolice, Metovnica i Zaječar. U većini stanica sastav osoblja su činili: šef stanice, otpravnici vozova, skretničari, magacioneri i blagajnici bileta. Razvojem drumskog saobraćaja počeo je da opada obim prevoza na železnici. Tako je 1958. na pruzi Paraćin - Zaječar prevezeno oko 650.000 putnika i utovareno oko 450.000 tona robe, dok je 1967. prevezeno oko 501.000 putnika, a utovareno oko 320.000 tona robe. Smanjenje obima prevoza može se posmatrati i kroz smanjenje inventarskog parka lokomotiva. Godine 1963. na pruzi je radilo ukupno 28 lokomotiva, dok se 1967. taj broj smanjio na 17. Ovi negativni pokazatelji doveli su do ideje o ukidanju pruge Paraćin - Zaječar. * Obeležavanje vozova na uzanim prugama SDŽ je bilo po sistemu pripadnost vozova određenoj pruzi. Vozovi koji su saobraćali na pruzi Mladenovac-Valjevo imali su osnovni broj 500, na pruzi Ćuprija-Ravna Reka 600, Valjevo-Zabrežje 800, Stalać-Užice 900, a, kao što je rećeno, na pruzi Paraćin-Zaječar osnovni broj vozova je bio 1000. 8. OBUSTAVLJANJE SAOBRAĆAJA I DEMONTIRANJE PRUGE Početkom šezdesetih godina dolazido naglog razvoja drumskog saobraćaja u našoj zemlji, što je dovelo do preraspodele usluga na transportnom tržištu i smanjenja prevoza robe železnicom. Prelivanje obima rada sa železničkog na drumski saobraćaj, prinudilo je železnicu da menja ponašanje na transportnom tržištu. Železnička-transportna preduzeća, u novonastaloj situaciji, ulaze u konkurenciju sa drumskim saobraćajem dvojako: modernizacijom i ukidanjem nerenta-bilnih pruga. Ukidanje nerentabilnih pruga za javni saobraćaj našlo je svoje mesto u Sanacionom programu ŽTP „Beograd` 1966. godine. Jedna od pruga čija se nerantabilnost ispitivala bila je i pruga uzanog koloseka Paraćin - Zaječar, na kojoj je 1967. zabeležen gubitak od 1,3 milijarde dinara. 26. maja 1968. godine, stupanjem na snagu novog reda vožnje, zbog puštanja u saobraćaj novoizgrađenog asfaltnog puta Paraćin - Zaječar, obustavljen je prevoz putnika i stvari na delu pruge Paraćin - Boljevac i taj deo pruge je demontiran iste godine, kao i ogranak Metovnica - Bor, dok se na preostalom delu pruge, između Boljevca i Zaječara, saobraćaj odvijao. Zbog izuzetno smanjenog broja prevezenih putnika, redom vožnje za 1971/72. godinu, tačnije 22. maja 1971, obustavljen je putnički saobraćaj i na delu pruge Boljevac - Zaječar. Tom prilikom zatvorene su stanice Zvezdan, Metovnica i Šarbanovac, a status stanice zadržala je samo stanica Bogovina, dok je stanica Boljevac pretvorena u transportno otpremništvo. Međutim, poslovanje na ovoj pruzi je i dalje bilo nerentabilno, pa trebalo tražiti nova rešenja, jer je obim rada i u utovaru i u istovaru iz godine u godinu pokazivao tendenciju opadanja. Stručnim elaboratom iz novembra 1975. godine utvrđeno je da na delu pruge Bogovina - Boljevac nedostaje oko 10.000 neto-tona robe, odnosno potrebno je da se na ovoj pruzi preveze preko 19.100 neto-tona da bi bila na granici rentabilnosti i da se tako zadrži u javnom saobraćaju. Ako bi se ova pruga zadržala u jav-nom saobraćaju sa postojećim ra-dom, zainteresovane OUR i DPZ bi morale ŽTP „Beograd` nadoknaditi gubitke od 600.000.000 dinara godišnje. Ponuđeno je i rešenje da se pomenuti deo pruge ukine za javni saobraćaj i pretvori u industrijsku prugu, koju bi neka privredna organi-zacija primila kao svoje osnovno sredstvo. Pošto nijedna privredna organizacija nije prihvatila ponudeno rešenje pa ni DPZ, Radnićki savet ŽTO „Beograd` je 03. jula 1976. doneo odluku da se deo pruge Boljevac - Bogovina ukine za javni saobraćaj, što je i sprovedeno 03. januara 1977. godine. Preostali deo pruge Bogovina - Zaječar, u dužini od 33 km, korišćen je isključivo za prevoz mrkog uglja iz rudnika Bogovina, ali je i ovaj prevoz bio nerentabilan, gubici su bivali sve veći. U stanici Zaječar godišnje se pretovaralo 150.000 tona uglja za TE »Morava` kod Svilajnca, a 30. juna 1979. godine lokomotiva serije 83-182 je dovukla poslednju kompoziciju. Bogovinski ugljenokop se opredelio za drumski prevoz uglja do železničke stanice Stari Popovac, gde se obavljao pretovar u železnička kola. Decembra 1979. godine Skupština SOUR ŽT „Beograd` je donela odluku o trajnom obustaljanju saobraćaja napruzi Zaječar - Bogovina Rudnik. Pet godina kasnije, 09. jula 1984. godine, odlukom Radničkog saveta ŽTO ,,Beograd` br. 196/84-170 demontiran je preostali deo pruge Zaječar - Bogovina Rudnik i data je preporuka o prodaji polovnog materijala (šina, lokomotiva, kola i dr.). Pruga Paraćin - Zaječar imala je važnu ulogu u železničkom saobraćaju punih 70 godina. Trajala je i obavljala svoju funkciju sve dotle dok joj je vreme to dozvoljavalo. Kada je drum-ski saobraćaj, naglim razvojem, preuzeo njenu ulogu, postala je deo prošlosti i prestala da postoji. Vraćajući se u prošla vremena, sa nostalgijom se sećamo ove i drugih uzanih pruga koje predstavljaju neizbrisiv deo Jugoslovenskih železnica. Naslov originalnog teksta: Sedamdeset i pet godina od izgradnje pruge Paraćin - Zaječar UDK 656.211.1:65.011.2.016.8(048.07) Zoran Bundalo, dipl. inž. LITERATURA Brate Tadej: „Die Dampflokomotiven Jugoslaviens` Verlag Josef Otto Sle- zak, Wien, 1971. Železnice SHS: „Železnički almanah 1928-1929`, Narodna misao A.D., Be- ograd, 1928. JDŽ: „Sto godina železnica Jugoslavi- je`, Jugoslovensko štamparsko pred- uzeće, Beograd, 1951. Jezdimir Nikolić: Istorija železnica Sr- bije, Vojvodine, Crne Gore i Kosova`, Zavod za novinsko-izdavačku i propa- gandnu delatnost, JŽ Beograd, 1980. Radomir Cokić: „Četrdeset godina od izgradnje prve omladinske pruge Bor - Crni Vrh`, časopis „Železnice` br. 7/1986. Dragomir Arnautović: Istorija srpskih železnica 1850-1918`, Privrednik, Be- ograd, 1934. Stevan Veljković: „Boljevac i okolina`, knjiga I, Istorijski arhiv „Timočka kraji- na`, Zaječar, 1986. Vlajko llić: „O širini koloseka naših no- vih železnica`, Nova trgovačka štam- parija, Beograd, 1905. Milica Milenković: „Železničari Srbije 1918 - 1920`, ŽTP „Beograd`, Beog- rad, 1971.

Edicija Plava ptica – KOMPLET 102 - deset kola po deset knjiga, plus 2 knjige vanredno izdanje - retko u kompletu, očuvanost dosta dobra, ima poneka slabija, ima i poneka odlična, neke imaju malo iskrzan omot, većina veoma dobar, na 2 knjige nedostaje omot, nekoliko ima posvetu ili pečat, ali sve u svemu veoma dobar komplet. Jugoslovenske izdavačke edicije: „Plava ptica“ Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata. Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivo veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga. Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima. Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali), Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona postoji od 1901. godine, posle rata nastavlja sa radom pod ovim imenom), BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od minimum 10 hiljada primeraka najbolje svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine), SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća), IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom), IP Vuk Karadžić, IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“), Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom), Dečije novine (Gornji Milanovac), Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija), Naprijed (Zagreb), Sveučilišna naklada Liber, Grafički zavod Hrvatske, Svetlost (Sarajevo), Veselin Masleša (Sarajevo), Obod (Cetinje), Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad), Minerva (Subotica), Matica srpska (Novi Sad), i mnogi drugi. Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu (baš kao i bisokopi), i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima bivših republika. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz državnog (društvenog) u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici. O tempora! o mores! Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ. Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta. Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica. Zajedno sa Nušićevom ćerkom Gitom osnovao je 1937. godine Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda. Sa porodicom Nušić bio je u vezi i preko supruge Sofije, rođene Novaković, koja je bila rođaka Branislava Nušića. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao lektor i korektor u Izdavačko-prosvetnoj zadruzi, a posle oslobođenja predavao je scenski govor na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. U nastavku sledi spisak knjiga edicije Plava ptica koje su izašle pre II svetskog rata. Najznačajniji urednik posleratne edicije Plava ptica bio je Žika Bogdanović. Žika Bogdanović je rođen 1932. godine u Beogradu. Bio je jedan od najznačajnijih urednika i radnika u kulturi posleratne Jugoslavije. Edicije koje je pokrenuo i uređivao obrazovale su i ulepšale su život i odrastanje stotinama hiljada ljudi. Neke od edicija koje je pokrenuo i uređivao bile su Kentaur, Zenit, Polaris, Plava ptica. Kao kritičar lista Borba dobitnik je nagrade za filmsku kritiku 1962. godine. Bio je direktor Jugoslovenske kinoteke, urednik i voditelj serijala Svet džeza na Radio Beogradu. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz (1974). Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima Tolkina, Asimova, Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. Edicija Plava ptica dobila je naziv prema drami Morisa Meterlinka Plava ptica iz 1908. godine. Kako su u ovoj ediciji izlazili romani, Meterlinkovo delo nikada nije objavljeno unutar nje jer je u pitanju drama. Grafička oprema ovih knjiga izuzetno je bila bitna i upečatljiva, što je jedan od ključnih aspekata za uspešnu i prepoznatljivu ediciju. Posleratni dizajn pratio je predratni, iako se oprema knjiga unekoliko razlikovala. Predratne knjige imale su tvrde korice koje su se sastojale od papira nalepljenog preko kartona dok su u posleratnoj Jugoslaviji knjige iz ove edicije imale „kožni“ povez. U predratnoj ediciji postojala su, takođe, izdanja i u mekom povezu dok su u posleratnoj ediciji štampana samo izdanja u tvrdom povezu. U obe varijante izdanja su bila praćena belim zaštitnim omotom. Idejno rešenje omota i naslovnog lista osmislio je Mihailo S. Petrov. Ilustracije na omotu radio je Božidar Veselinović. Izdanja su bila praćenja i ilustracijama unutar teksta koje su pripadale različitim umetnicima i koje su naročito ulepšavale ove knjige. U nastavku sledi spisak knjiga izašlih u periodu posle Drugog svetskog rata. I kolo: 1. H. Dž. Vels…………………………….Rat svetova 2. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 1 3. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 2 4. E Salgari……………………………….Breg Svetlosti 5. Ž. A. Roni Stariji……………………..Vatra 6. Dž. O. Kervud…………………………Lovci vukova 7. K. Dojl……………………………………Baskervilski pas 8. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 1 9. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 2 10. Dž. London…………………………..Džeri Ostrvljanin II kolo: 11. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 1 12. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 2 13. Dž. O. Kervud………………………..Lovci zlata 14. N. Bajkov………………………………Veliki Van 15. Z. Grej…………………………………..Osvetnik prašume 16. N. Gogolj……………………………….Vij, kralj duhova 17. K. Dojl…………………………………..Iščezli svet 18. DŽ. London……………………………Majkl, brat Džerijev 19. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 1 20. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 2 III kolo: 21. K. Maj………………………………… Sin lovca na medvede 22. K. Maj………………………………….Duh Ljana Estakada 23. J. Lari……………………………………Karik i Valja 24. Dž. A. Roni Stariji………………….Džinovski Lav 25. H. Gilbert………………………………Robin Hud 1 26. H. Gilbert………………………………Robin Hud 2 27. V. Bonzels……………………………..Pčelica Maja 28. E. T. Siton……………………………..Rolf i Kvonab 29. A. Beljajev…………………………….Amfibija 30. R. Montgomeri……………………….Karkadžu IV kolo: 31. E. Salgari……………………………….Crni gusar 32. R. Hagard……………………………….Rudnici cara Solomona 33. Dž. London…………………………….Beli očnjak 34. F. Treler…………………………………Gaučov sin 35. R. L. Stivenson……………………….Crna strela 36. J. Korinjec………………………………Tamo daleko, preko reke 37. M. Murkok……………………………..Erlik od Melnibonea 38. B. Prus……………………………………Faraon 1 39. B. Prus……………………………………Faraon 2 40. B. Prus……………………………………Faraon 3 V kolo: 41. Dž. Lukas………………………………..Zvezdani ratovi 42. K. Kampanj……………………………..Zbogom mojih petnaest godina 43. M. Šeli…………………………………….Frankenštajn 44. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 1 45. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 2 46. Č. Roberts……………………………….Ridji lisac 47. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 1 48. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 2 49. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 3 50. DŽ. Vebster…………………………….Tata dugonja VI kolo: 51. M. Langl…………………………………Kapije vremena 52. L. Tolstoj………………………………..Hadži Murat 53. B. Kliri……………………………………Prva ljubav 54. M. Murkok………………………………Mornar na moru sudbine 55. V. Derluf…………………………………Karavan za Oregon 56. V. Skot……………………………………Ajvanho 1 57. V. Skot……………………………………Ajvanho 2 58. E. Salgari…………………………………Kraljica Kariba 59. Dž. F. Kuper…………………………….Uhoda 60. S. O Del…………………………………..Ostrvo plavih delfina VII kolo: 61. L. Terson………………………………….Svemirski brod Galaktika 62. P. de Mendelson………………………..Marijana moje mladosti 63. G. Gardonji……………………………….Rob Huna 64. M. Langl…………………………………..Vihor pred vratima 65. V. Frolov…………………………………..Senka sumnje 66. V. Vandžerin…………………………….U davno doba 67. F. H. Bernet………………………………Tajna napuštenog vrta 68. Dž. Kjelgard……………………………..Crvenko 69. M. Murkok………………………………..Zla kob belog vuka 70. N. F. Mejzer………………………………Deda, volim te VIII kolo: 71. M. Tven……………………………… …….Novi doživljaji Toma Sojera 72. F. A. Suli………………………… ………..Leon i Leonina 1 73. F. A. Suli……………………………………Leon i Leonina 2 74. Ž. Vern………………………………………Južna zvezda 75. B. Stoker……………………………………Drakula 1 76. B. Stoker……………………………………Drakula 2 77. K. Maj……………………………………….U dolini smrti 78. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 1 79. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 2 80. P. Urošević…………………………………Tihana iz Erga IX kolo: 81. E. de Amičis………………………………..Srce 82. K. Maj………………………………………..Sibirski lovac 83. V. Vahman………………………………….Morski Đavo 84. A. Troaja…………………………………….Mala Vju 85. H. Malo………………………………………Bez porodice 1 86. H. Malo………………………………………Bez porodice 2 87. M. Murkok………………………………….Kula koja iščezava 88. H. Viliamson……………………………….Vidra Tarka 89. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 1 90. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 2 X kolo: 91. E. B. Liton…………………………………..Poslednji dani Pompeja 92. M. Parhomov………………………………Ulica 93. A. Arnold……………………………………Mladi Šerlok Holms (BEZ OMOTA) 94. V. R. Martines…………………………….Doživljaji Simona Bolivara 95. A. Šomlo……………………………………Kao… 96. V. Jan………………………………………..Batu-kan (BEZ OMOTA) 97. P. Divoa……………………………………..Lavaredovih pet marjaša 98. A. i E. Sifert………………………………..Bela 99. R. Sabatje………………………………….Švedske šibice 100. D. Orgel……………………………………Đavo u Beču Vanredna izdanja: 101. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 1 102. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 2 Ovo je prvi tekst koji se ovom edicijom bavi na sistematičan način. Neverovatno je da o ovakvoj činjenici naše kulture, koja je zaslužna za obrazovanje hiljada ljudi, postoji samo jedan tekst – sentimentalno sećanje – beskrajno puta kopiran na više sajtova. Uglavnom su se šturi i nepotpuni podaci mogli pronaći o ovoj ediciji i njenom uredniku na internetu. Ukoliko planiramo da ovakve činjenice kulture zapamtimo i prenesemo ih na naredne generacije, moramo da se više, bolje i pedantnije angažujemo na internetu. Kako sam i sama odrastala zahvaljujući knjigama Senka sumnje, Južna zvezda, Faraon, Bela, Zbogom mojih petnaest godina, odlučila sam da ja budem ta koja će ispraviti nepravdu. U pitanju je, naravno, pokušaj i sve greške u tekstu, faktičke ili interpretativne, su moje. Sa druge strane, sve zasluge i zahvalnice idu Siniši Lekiću, beogradskom antikvaru i ljubitelju stare knjige, koji mi je pomogao pri sastavljanju ovog teksta, pre svega snabdevajući me spiskovima i činjenicama u vezi sa ovom edicijom, ali i sa činjenicama u vezi sa jugoslovenskim izdavaštvom u celini. Tags: Jugoslavija Jugoslovenske izdavačke edicije Plava Plava ptica Ptice Siniša Lekić Srpska književnost i kultura Žika Bogdanović Najznačajnije jugoslovenske izdavačke edicije KC

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sve knjige imaju zastitne omote, koji su po malo iskrzani, kod dve knjige zastitni omotac znatno losiji. Sve ostalo u redu. Jugoslovenske izdavačke edicije: „Plava ptica“ Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata. Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivo veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga. Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima. Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali), Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona postoji od 1901. godine, posle rata nastavlja sa radom pod ovim imenom), BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od minimum 10 hiljada primeraka najbolje svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine), SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća), IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom), IP Vuk Karadžić, IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“), Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom), Dečije novine (Gornji Milanovac), Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija), Naprijed (Zagreb), Sveučilišna naklada Liber, Grafički zavod Hrvatske, Svetlost (Sarajevo), Veselin Masleša (Sarajevo), Obod (Cetinje), Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad), Minerva (Subotica), Matica srpska (Novi Sad), i mnogi drugi. Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu (baš kao i bisokopi), i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima bivših republika. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz državnog (društvenog) u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici. O tempora! o mores! Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ. Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta. Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica. Zajedno sa Nušićevom ćerkom Gitom osnovao je 1937. godine Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda. Sa porodicom Nušić bio je u vezi i preko supruge Sofije, rođene Novaković, koja je bila rođaka Branislava Nušića. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao lektor i korektor u Izdavačko-prosvetnoj zadruzi, a posle oslobođenja predavao je scenski govor na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. U nastavku sledi spisak knjiga edicije Plava ptica koje su izašle pre II svetskog rata. Najznačajniji urednik posleratne edicije Plava ptica bio je Žika Bogdanović. Žika Bogdanović je rođen 1932. godine u Beogradu. Bio je jedan od najznačajnijih urednika i radnika u kulturi posleratne Jugoslavije. Edicije koje je pokrenuo i uređivao obrazovale su i ulepšale su život i odrastanje stotinama hiljada ljudi. Neke od edicija koje je pokrenuo i uređivao bile su Kentaur, Zenit, Polaris, Plava ptica. Kao kritičar lista Borba dobitnik je nagrade za filmsku kritiku 1962. godine. Bio je direktor Jugoslovenske kinoteke, urednik i voditelj serijala Svet džeza na Radio Beogradu. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz (1974). Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima Tolkina, Asimova, Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. Edicija Plava ptica dobila je naziv prema drami Morisa Meterlinka Plava ptica iz 1908. godine. Kako su u ovoj ediciji izlazili romani, Meterlinkovo delo nikada nije objavljeno unutar nje jer je u pitanju drama. Grafička oprema ovih knjiga izuzetno je bila bitna i upečatljiva, što je jedan od ključnih aspekata za uspešnu i prepoznatljivu ediciju. Posleratni dizajn pratio je predratni, iako se oprema knjiga unekoliko razlikovala. Predratne knjige imale su tvrde korice koje su se sastojale od papira nalepljenog preko kartona dok su u posleratnoj Jugoslaviji knjige iz ove edicije imale „kožni“ povez. U predratnoj ediciji postojala su, takođe, izdanja i u mekom povezu dok su u posleratnoj ediciji štampana samo izdanja u tvrdom povezu. U obe varijante izdanja su bila praćena belim zaštitnim omotom. Idejno rešenje omota i naslovnog lista osmislio je Mihailo S. Petrov. Ilustracije na omotu radio je Božidar Veselinović. Izdanja su bila praćenja i ilustracijama unutar teksta koje su pripadale različitim umetnicima i koje su naročito ulepšavale ove knjige. U nastavku sledi spisak knjiga izašlih u periodu posle Drugog svetskog rata. I kolo: 1. H. Dž. Vels…………………………….Rat svetova 2. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 1 3. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 2 4. E Salgari……………………………….Breg Svetlosti 5. Ž. A. Roni Stariji……………………..Vatra 6. Dž. O. Kervud…………………………Lovci vukova 7. K. Dojl……………………………………Baskervilski pas 8. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 1 9. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 2 10. Dž. London…………………………..Džeri Ostrvljanin II kolo: 11. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 1 12. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 2 13. Dž. O. Kervud………………………..Lovci zlata 14. N. Bajkov………………………………Veliki Van 15. Z. Grej…………………………………..Osvetnik prašume 16. N. Gogolj……………………………….Kralj Duhova 17. K. Dojl…………………………………..Iščezli svet 18. DŽ. London……………………………Majkl, brat Džerijev 19. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 1 20. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 2 III kolo: 21. K. Maj………………………………… Sin lovca na medvede 22. K. Maj………………………………….Duh Ljana Estakada 23. J. Lari……………………………………Karik i Valja 24. Dž. A. Roni Stariji………………….Džinovski Lav 25. H. Gilbert………………………………Robin Hud 1 26. H. Gilbert………………………………Robin Hud 2 27. V. Bonzels……………………………..Pčelica Maja 28. E. T. Siton……………………………..Rolf i Kvonab 29. A. Beljajev…………………………….Amfibija 30. R. Montgomeri……………………….Karkadžu IV kolo: 31. E. Salgari……………………………….Crni gusar --------- FALI ❗ 32. R. Hagard……………………………….Rudnici cara Solomona 33. Dž. London…………………………….Beli očnjak 34. F. Treler…………………………………Gaučov sin 35. R. L. Stivenson……………………….Crna strela 36. J. Korinjec………………………………Tamo daleko, preko reke 37. M. Murkok……………………………..Erlik od Melnibonea 38. B. Prus……………………………………Faraon 1 39. B. Prus……………………………………Faraon 2 40. B. Prus……………………………………Faraon 3 V kolo: 41. Dž. Lukas………………………………..Zvezdani ratovi 42. K. Kampanj……………………………..Zbogom mojih petnaest godina 43. M. Šeli…………………………………….Frankenštajn 44. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 1 45. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 2 46. Č. Roberts……………………………….Ridji lisac 47. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 1 48. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 2 49. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 3 50. DŽ. Vebster…………………………….Tata dugonja ---------- Losiji omot VI kolo: 51. M. Langl…………………………………Kapije vremena 52. L. Tolstoj………………………………..Hadži Murat 53. B. Kliri……………………………………Prva ljubav 54. M. Murkok………………………………Mornar na moru sudbine 55. V. Derluf…………………………………Karavan za Oregon 56. V. Skot……………………………………Ajvanho 1 57. V. Skot……………………………………Ajvanho 2 58. E. Salgari…………………………………Kraljica Kariba 59. Dž. F. Kuper…………………………….Uhoda 60. S. O Del…………………………………..Ostrvo plavih pingvina -------- Omot losiji VII kolo: 61. L. Terson………………………………….Svemirski brod Galaktika 62. P. de Mendelson………………………..Marijana moje mladosti 63. G. Gardonji……………………………….Rob Huna 64. M. Langl…………………………………..Vihor pred vratima 65. V. Frolov…………………………………..Senka sumnje 66. V. Vandžerin…………………………….U davno doba 67. F. H. Bernet………………………………Tajna napuštenog vrta 68. Dž. Kjelgard……………………………..Crvenko 69. M. Murkok………………………………..Zla kob belog vuka 70. N. F. Mejzer………………………………Deda, volim te VIII kolo: 71. M. Tven……………………………… …….Novi doživljaji Toma Sojera ---------- FALI ❗ 72. F. A. Suli………………………… ………..Leon i Leonina 1 73. F. A. Suli……………………………………Leon i Leonina 2 74. Ž. Vern………………………………………Južna zvezda 75. B. Stoker……………………………………Drakula 1 76. B. Stoker……………………………………Drakula 2 77. K. Maj……………………………………….U dolini smrti 78. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 1 79. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 2 80. P. Urošević…………………………………Tihana iz Erga IX kolo: 81. E. de Amičis………………………………..Srce 82. K. Maj………………………………………..Sibirski lovac 83. V. Vahman………………………………….Morski Đavo 84. A. Troaja…………………………………….Mala Vju 85. H. Malo………………………………………Bez porodice 1 86. H. Malo………………………………………Bez porodice 2 87. M. Murkok………………………………….Kula koja iščezava 88. H. Viliamson……………………………….Vidra Tarka 89. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 1 90. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 2 FALI CELO DESETO KOLO !!! X kolo: 91. E. B. Liton…………………………………..Poslednji dani Pompeja 92. M. Parhomov………………………………Ulica 93. A. Arnold……………………………………Mladi Šerlok Holms (BEZ OMOTA) 94. V. R. Martines…………………………….Doživljaji Simona Bolivara 95. A. Šomlo……………………………………Kao… 96. V. Jan………………………………………..Batu-kan (BEZ OMOTA) 97. P. Divoa……………………………………..Lavaredovih pet marjaša 98. A. i E. Sifert………………………………..Bela 99. R. Sabatje………………………………….Švedske šibice 100. D. Orgel……………………………………Đavo u Beču Vanredna izdanja: 101. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 1 102. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 2 Ovo je prvi tekst koji se ovom edicijom bavi na sistematičan način. Neverovatno je da o ovakvoj činjenici naše kulture, koja je zaslužna za obrazovanje hiljada ljudi, postoji samo jedan tekst – sentimentalno sećanje – beskrajno puta kopiran na više sajtova. Uglavnom su se šturi i nepotpuni podaci mogli pronaći o ovoj ediciji i njenom uredniku na internetu. Ukoliko planiramo da ovakve činjenice kulture zapamtimo i prenesemo ih na naredne generacije, moramo da se više, bolje i pedantnije angažujemo na internetu. Kako sam i sama odrastala zahvaljujući knjigama Senka sumnje, Južna zvezda, Faraon, Bela, Zbogom mojih petnaest godina, odlučila sam da ja budem ta koja će ispraviti nepravdu. U pitanju je, naravno, pokušaj i sve greške u tekstu, faktičke ili interpretativne, su moje. Sa druge strane, sve zasluge i zahvalnice idu Siniši Lekiću, beogradskom antikvaru i ljubitelju stare knjige, koji mi je pomogao pri sastavljanju ovog teksta, pre svega snabdevajući me spiskovima i činjenicama u vezi sa ovom edicijom, ali i sa činjenicama u vezi sa jugoslovenskim izdavaštvom u celini. Tags: Jugoslavija Jugoslovenske izdavačke edicije Plava Plava ptica Ptice Siniša Lekić Srpska književnost i kultura Žika Bogdanović Najznačajnije jugoslovenske izdavačke edicije

Odlično stanje Fridrih Vilhelm Niče (nem. Friedrich Wilhelm Nietzsche; Reken, 15. oktobar 1844 — Vajmar, 25. avgust 1900) bio je nemački filozof, jedan od najvećih modernih mislilaca i jedan od najoštrijih kritičara zapadne civilizacije, kulture i hrišćanstva; filolog, esejista,[1] filozof, pesnik i kompozitor.[2] Studirao je klasičnu filologiju i kratko vreme radio kao profesor u Bazelu, ali je morao da se povuče zbog bolesti. Na Ničea su najviše uticali Šopenhauer, kompozitor Vagner i predsokratovski filozofi, naročito Heraklit.[3] Ničea neretko označavaju kao jednog od začetnika egzistencijalizma, zajedno sa Serenom Kirkegorom.[4] Mihailo Đurić, autor više knjiga o Ničeu, ga je „nazvao misliocem vulkanske snage”.[5] Biografija[uredi | uredi izvor] Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor] Rođen je oko deset časova izjutra 15. oktobra 1844. godine[4] u gradu Rekenu (pored Licena), u protestantskoj porodici. Njegov otac Ludvig kao i njegov deda bili su protestanski pastori.[4] Otac mu je umro kada je imao samo 4 godine što je ostavilo dubok trag na njemu. Školovao se u Pforti koja je bila izuzetno stroga škola i ostavljala učenicima jako malo slobodnog vremena.[4] Tu je stekao i osnove poznavanja klasičnih jezika i književnosti. Počeo je da studira (pohađao samo jedan semestar) teologiju, ali je pod uticajem nezadovoljne majke napustio studije.[6] Da bi se onda upisao na klasičnu filologiju. Posle briljantno završenih studija, Niče je bio izvesno vreme, dok se nije razboleo, profesor u Bazelu. Doktor nauka je postao sa 24 godine bez odbrane teze zahvaljujući profesoru Ričlu koji je u njemu video veliki talenat za filologiju. Godine 1868. smatra se da je pod uticajem profesora Ernsta Ortlepa Niče upoznat sa muzikom i delima Riharda Vagnera [7]. Godine 1871/1872. izlazi prva Ničeova filozofska knjiga Rođenje Tragedije.[4] Profesor u Bazelu[uredi | uredi izvor] Uz Ričlovu podršku, Niče je dobio izuzetnu ponudu 1869. godine da postane profesor klasične filologije na Univerzitetu u Bazelu u Švajcarskoj. Imao je samo 24 godine i nije doktorirao niti je dobio potvrdu o nastavi („habilitacija“). Dobio je počasni doktorat Univerziteta u Lajpcigu u martu 1869. godine, ponovo uz podršku Ričla.[8] Uprkos tome što je njegova ponuda stigla u vreme kada je razmišljao da odustane od filologije zbog nauke, prihvatio je.[9] Do današnjeg dana, Niče je i dalje među najmlađima od zabeleženih profesora klasike.[10] Pre nego što se preselio u Bazel, Niče se odrekao svog pruskog državljanstva: do kraja života ostao je zvanično apatrid.[11][12] Ipak, Niče je tokom francusko-pruskog rata (1870–1871) služio u pruskim snagama kao medicinski savetnik. Za svoje kratko vojno vreme proživeo je mnogo i bio svedok traumatičnih efekata bitke. Takođe je obolio od difterije i dizenterije.[13] Po povratku u Bazel 1870. godine, Niče je posmatrao uspostavljanje Nemačkog carstva i politike Ota fon Bizmarka kao autsajdera i sa određenim stepenom skepticizma u pogledu njihove istinitosti. Njegovo uvodno predavanje na univerzitetu bilo je „Homer i klasična filologija“. Niče je takođe upoznao Franca Overbeka, profesora teologije koji mu je ostao prijatelj tokom čitavog života. Afrikan Spir, manje poznati ruski filozof odgovoran za Misao i stvarnost 1873. godine i Ničeov kolega, poznati istoričar Jakob Burhardt, čija je predavanja Niče često pohađao, počeo je da vrši značajan uticaj na njega.[14] Niče je upoznao Riharda Vagnera u Lajpcigu 1868. godine, a kasnije i Vagnerovu suprugu Kosimu. Niče se njima divio i tokom svog boravka u Bazelu često je posećivao Vagnerovu kuću u Lucernu. Vagneri su doveli Ničea u njihov najintimniji krug prijatelja - koji je uključivao i Franca Lista, koga je Niče kolokvijalno opisao: „F. List ili umetnost trčanja za ženama!“[15] Niče je uživao pažnju koju je dobio na početku festivala u Bajrojtu. 1870. godine poklonio je Kosimi Vagner rukopis „Geneza tragične ideje“ kao rođendanski poklon. 1872. godine Niče je objavio svoju prvu knjigu „Rađanje tragedije“. Međutim, njegove kolege iz njegove oblasti, uključujući Ričla, izrazili su malo entuzijazma za rad u kojem je Niče izbegavao klasičnu filološku metodu u korist spekulativnijeg pristupa. U svojoj polemičnoj Filologiji budućnosti, Ulrih fon Vilamovic-Molendorf prigušio je recepciju knjige i povećao njenu reputaciju. Kao odgovor, Rohde (tada profesor u Kielu) i Vagner došli su u Ničeovu odbranu. Niče je primetio izolaciju koju je osećao u filološkoj zajednici i neuspešno je pokušao da pređe na poziciju filozofije u Bazelu. Od detinjstva su ga mučile razne bolesti, uključujući trenutke kratkovidnosti zbog kojih je bio gotovo slep, migrene i nasilne probavne smetnje. Saobraćajn nesreća 1868. i bolesti 1870. godine koje su bile uporne, nastavile su da ga pogađaju tokom godina u Bazelu, primoravajući ga na sve duže i duže odmore dok redovan posao ne postane nepraktičan. Nezavisan filozof[uredi | uredi izvor] Živeći od penzije iz Bazela i pomoći prijatelja, Niče je često putovao da bi pronašao klimu povoljniju za njegovo zdravlje i živeo je do 1889. godine kao nezavisni autor u različitim gradovima. Mnogo je leta proveo u Sils Mariji u blizini Sen Morika u Švajcarskoj. Zime je proveo u italijanskim gradovima Đenovi, Rapalu i Torinu i francuskom gradu Nici. 1881. godine, kada je Francuska okupirala Tunis, planirao je da putuje u Tunis da bi Evropu posmatrao spolja, ali je kasnije odustao od te ideje, verovatno iz zdravstvenih razloga.[16] Niče se povremeno vraćao u Naumburg da poseti porodicu i, posebno tokom ovog vremena, on i njegova sestra su imali ponavljane periode sukoba i pomirenja. Rojde, Geršdorf i Niče Dok je bio u Đenovi, Ničeov slab vid naterao ga je da istraži upotrebu pisaćih mašina kao sredstva za nastavak pisanja. Na kraju, njegov učenici, Hajnrih Keselic i Petar Gast postali su Ničeov privatni sekretar. 1876. Gast je prepisao ranjivi, gotovo nečitki rukopis Ničeovog prvog puta sa Rihardom Vagnerom u Bajrojtu.[17] Gast je bio jedan od retkih prijatelja kojima je Niče dozvolio da ga kritikuju. Odgovarajući sa najviše entuzijazma na Tako je govorio Zaratustra, Gast je smatrao neophodnim da istakne da su ono što su opisani kao `suvišni` ljudi u stvari sasvim neophodno. Nastavio je da navodi broj ljudi na koje se Epikur, na primer, morao oslanjati da bi obezbedio svoju jednostavnu ishranu od kozjeg sira.[17] Do kraja svog života, Gast i Overbek su mu ostali dosledno verni prijatelji. Malvida fon Majsenbug ostala je poput majčinske pokroviteljice čak i van Vagnerovog kruga. Ubrzo je Niče uspostavio kontakt sa muzičkim kritičarem Karlom Fušom. Niče je bio na početku svog najproduktivnijeg perioda. Usred napada bolesti, živeći u gotovo izolaciji nakon svađe sa majkom i sestrom u vezi sa Salome, Niče je pobegao u Rapalo, gde je za samo deset dana napisao prvi deo Tako je govorio Zaratustra. Do 1882. godine, Niče je uzimao ogromne doze opijuma, ali je i dalje imao problema sa spavanjem.[18] 1883. godine, dok je boravio u Nici, izdavao je sopstvene recepte za sedativni hloralni hidrat, potpisujući ih „Dr Niče“. [19] Nakon što je prekinuo svoje filozofske veze sa Šopenhauerom (koji je odavno bio mrtav i nikada nije upoznao Ničea) i svoje društvene veze sa Vagnerom, Niče je imao malo preostalih prijatelja. Sada je, sa novim Zaratustrinim stilom, njegovo delo postalo još otuđujuće, a tržište ga je dobilo samo do stepena koji zahteva učtivost. Niče je to prepoznao i zadržao svoju samoću, mada se često žalio. Njegove knjige su uglavnom ostale neprodane. 1885. godine štampao je samo 40 primeraka četvrtog dela Zaratustre i deo njih distribuirao bliskim prijateljima, uključujući Helene fon Druskovic. 1883. godine pokušao je i nije uspeo da dobije predavanje na Univerzitetu u Lajpcigu. Jasno mu je rečeno da je, s obzirom na njegov odnos prema hrišćanstvu i njegovom konceptu Boga, postao nezaposlen na bilo kom nemačkom univerzitetu. Sledeća „osećanja osvete i gorčine“ su ga ogorčila: [20] I otuda moj bes, pošto sam shvatio u najširem mogućem smislu šta biti bedan znači, (uvreda mog dobrog imena, mog karaktera i mojih ciljeva), dovoljno je da mi oduzme poverenje učenika, a time i mogućnost sticanja istih. Zdravlje mu se popravilo i leto je proveo raspoložen. U jesen 1888, njegovi spisi i pisma počeli su da otkrivaju višu procenu sopstvenog statusa i „sudbine“. Precenio je sve veći odgovor na njegove spise, posebno na nedavnu polemiku, Slučaj Vagner. Na svoj 44. rođendan, nakon što je završio Sumrak idola i Antihrist, odlučio je da napiše autobiografiju Ecce Homo. U svom predgovoru - koji sugeriše da je Niče bio dobro svestan interpretativnih poteškoća koje će njegovo delo generisati - izjavljuje: `Čujte me! Jer ja sam takva i takva osoba. Iznad svega, nemojte me zameniti sa nekim drugim.` [21] U decembru je Niče započeo prepisku sa Avgustom Strindbergom i mislio je da će, pre međunarodnog prodora, pokušati da otkupi svoje starije spise od izdavača i da ih prevede na druge evropske jezike. Smrt[uredi | uredi izvor] Ničeov grob. Niče je umro 25. avgusta 1900. godine oko podneva,[22] nešto pre svog pedeset i šestog rođendana. Za najverovatniji uzrok smrti smatra se upala pluća u sadejstvu sa moždanim udarom. Njegovo telo je otpremljeno u porodičnu grobnicu blizu Rekena kod Lucena, gde počiva majka, a kasnije i sestra. Vila Šilberblik koju je sestra rentirala kako bi vršila promociju Ničeovog opusa, pretvorena je u muzej. Počev od 1950. godine Ničeovi rukopisi drže se u Geteovom i Šilerovom arhivu. Kao prvobitna dijagnoza smatrao se tercijarni sifilis. Ipak, postoje i druge hipoteze. Leonard Saks, pretpostavlja da je tumor na mozgu prouzrokovao Ničeovu demenciju.[23] Pojedini su pretpostavljali da je trovanje živom mogući uzrok smrti,[24] jer se često koristila kao tretman protiv sifilisa.[25] Nakon smrti njegova sestra, Elizabet-Ferester Niče, javlja se kao urednik Ničeovih dela. Prerađujući i prepravljajući rukopise kako bi se uklopili u nacionalističku ideologiju Nemačke koju je zastupala. Kasnije objavljivana Ničeova dela sa njenim prepravkama često su bila, kasnije će se utvrditi, neopravdano povezana sa fašizmom i nacizmom.[26][27] Iako Niče jeste kritikovao neke ideje iz judaizma (kao i iz drugih religija), on je takođe prezirao antisemitizam i nemački nacionalizam koji su se širili za Ničeova života. Veze i seksualnost[uredi | uredi izvor] Niče se nikada nije ženio. Tri puta je zaprosio Lu Salome i svaki put je odbijen.[28]Jedna teorija krivi Salomin pogled na seksualnost kao jedan od razloga za njeno otuđenje od Ničea. Kao što je artikulisano u noveli Fenitschka iz 1898. godine, ona je na ideju seksualnog odnosa gledala kao na zabranjeno, a na brak kao na kršenje, a neki sugeriraju da ukazuju na seksualnu represiju i neurozu. [29] Razmišljajući o neuzvraćenoj ljubavi, Niče je smatrao da je „ljubavniku neizostavna njegova nesretna ljubav, koju se ni po koju cenu ne bi odrekao zbog stanja ravnodušnosti“. [30] Prema Dusenu, Niče „nikada nije odlučio da ostane sam čitav svoj život. Za njega su žene morale da se žrtvuju nezi i u korist muškaraca.“[13] Eskpert za Ničeovu biografiju Joahim Keler pokušao je da objasni Ničeovu životnu istoriju i filozofiju tvrdeći da je bio homoseksualac. Keler tvrdi da je Ničeov sifilis, koji se obično smatra proizvodom njegovog susreta sa prostitutkom u javnoj kući u Kelnu ili Lajpcigu, podjednako verovatan. Neki tvrde da ga je Niče zarazio u muškoj javnoj kući u Đenovi.[31] Sticanje zaraze iz homoseksualne javne kuće potvrdio je Sigmund Frojd, koji je kao svog izvora naveo Ota Binsvangera.[32] Keler takođe sugeriše da je Niče možda imao romantičnu vezu, kao i prijateljstvo, sa Polom Reom.[33] Postoji tvrdnja da je Ničeova homoseksualnost bila široko poznata u Bečkom psihoanalitičkom društvu, a Ničeov prijatelj Pol Dusen tvrdi da je „on bio čovek koji nikada nije dodirnuo ženu“.[34][35] Kelerovi stavovi nisu naišli na široko prihvatanje među Ničeovim naučnicima i komentatorima. Alan Megil tvrdi da, iako se Kelerova tvrdnja da je Niče bio u sukobu oko njegove homoseksualne želje ne može jednostavno odbaciti, „dokazi su vrlo slabi“, a Keler možda projektuje shvatanja seksualnosti dvadesetog veka na pojmove prijateljstva iz devetnaestog veka.[33]Takođe je poznato da je Niče posećivao heteroseksualne javne kuće.[32] Nigel Rodžers i Mel Tompson tvrde da su kontinuirane bolesti i glavobolje ometale Ničea da se mnogo bavi ženama. Pa ipak, nude i druge primere u kojima je Niče izrazio svoje naklonosti prema ženama, uključujući Vagnerovu suprugu Kosimu Vagner.[36] Drugi naučnici tvrde da Kelerova interpretacija zasnovana na seksualnosti nije korisna u razumevanju Ničeove filozofije.[37] [38]Međutim, postoje i oni koji naglašavaju da, ako je Niče preferirao muškarce - s tim što je ta sklonost činila njegovu psiho-seksualnu masku - ali nije mogao sebi priznati svoje želje, to je značilo da je postupio u suprotnosti sa svojom filozofijom.[39] Niče kroz pero Štefana Cvajga[uredi | uredi izvor] Ničeov opis verno je preneo na papir pisac Štefan Cvajg.[40] Prkosno uzdignuta glava junaka, visoko izbočeno čelo svo izbrazdano mračnim mislima, teški uvojci kose iznad napetog prkosnog zatiljka. Ispod obrva svetluca sokolski pogled, a svaki mišić umnoga lica, sav je napet od volje, zdravlja i snage. Vercingetoriksovi brkovi muževno mu se spuštaju iznad oporih usana i izbočene brade, pokazujući varvarskog ratnika, pa čovek nehotice uz tu lavlju glavu čvrstih mišića može zamisliti germanski vikinški lik s pobedničkim mačem, rogom i kopljem Cvajg dalje opisuje značaj Ničeove filozofije.[40] Njega, strastvenoga mrzioca `lagodne opojnosti`, svake udobnosti, podilazi jedino želja da razori osigurani mir ljudi u kojem oni uživaju, da vatrom i prepašću širi budnost koja je za nj jednako dragocjena kao što je za ljude mira dragocjeni i tupi lagodni san. Iza njega ostaju, kao nakon prolaska filbustira, provaljene crkve, oskvrnuta tisućugodišnja svetišta, srušeni oltari, osramoćeni sakramenti, poklana uvjerenja, probijene moralne ograde, užareno obzorje, neizmjerni fanal smionosti i snage. Ali on se nikad ne osvrće natrag, ni da bi to posjedovao. On ne pripada nijednoj vjeri, nije se zakleo nijednoj zemlji, na njegovu oborenom jarbolu vije se crna zastava amoraliste, pred njim je ona sveta neznatnost, vječna nesigurnost. s kojom se osjeća demonski zbratimljen pa se neprekidno oprema za nove opasne plovidbe. Prevođenje srpskih narodnih pesama[uredi | uredi izvor] U novembru 1861. Niče udruženju „Germanija` predaje svoju kompoziciju pod nazivom Serbier. Potom 29. aprila on predaje udruženju prevode šest srpskih narodnih pesama - pet lirskih i jedne epske - pod naslovom: „Sechs serbische Volkslieder, In deutsche Reime übertragen von Fr. W. Nietzsche`. U pet lirskih pesama koje je Niče preveo nalaze se pesme koje su u Vukovim zbirkama naslovljene: Djevojka ružici, Konj se srdi na svog gospodara, Riba i djevojka, Sestra kuša brata i Jedno drago i to nadaleko.[41] Jedina epska pesma koju je Niče preveo na nemački jeste pesma koju je Gete ranije smatrao nedovoljno kvalitetnom za uključenje u svoju antologiju srpskih pesama: Marko Kraljević i Ljutica Bogdan.[41] Niče pesme nije doslovce preveo već ih je preprevao sa značajnim odstupanjima i dodavanjima, uz konsultovanje orignala i rečnika srpskog jezika. On navodi da je prepev slobodan što je uradio kako pesma ne bi bila „ukočena i otegnuta”.[41] U tomu kritičkog izdanja Ničeovih dela iz 2000. godine, koji uključuje najranije radove i dnevničke zapise od 1858. do 1862, uključeni su i prevodi srpskih pesama, kao i zapis na srpskom: Ustaj Srbine, uz belešku - Serbische Tondichtung.[41] Filozofija[uredi | uredi izvor] Nihilizam[uredi | uredi izvor] Nihilizam označava istorijsko kretanje Evrope kroz prethodne vekove, koje je odredio i sadašnji vek. To je vreme u kojem već dve hiljade godina preovladava onto-teološki horizont tumačenja sveta, hrišćanska religija i moral. [42] Niče razlikuje dve vrste nihilizma: pasivni i aktivni. Pasivni nihilizam je izraz stanja u kome postojeći vrednosti ne zadovoljavaju životne potrebe-ne znače ništa.[3] Ali on je za polazište aktivnog nihilizma, za svesno odbacivanje i razaranje postojećih vrednosti, kako bi se stvorili uslovi za ponovno jedinstvo kulture i života.[3] Po sebi se razume da Niče nije izmislio nihilizam - niti je pripremio njegov dolazak, niti je prokrčio put njegovoj prevlasti u našem vremenu. Njegova je zasluga samo u tome što je prvi jasno prepoznao nihilističko lice savremenog sveta.[43] Što je prvi progovorio o rastućoj pustinji moderne bezbednosti, što je prvi glasno ustanovio da je Zapad izgubio veru u viši smisao života.[43] Niče je došao u priliku da shvati nihilizam kao prolazno, privremeno stanje. I štaviše pošlo mu je za rukom da otkrije skrivenu šansu koju nihilizam pruža današnjem čoveku.[43] Da shvati ovaj istorijski događaj kao dobar znak, kao znamenje životne obnove, kao prvi nagoveštaj prelaska na nove uslove postojanja[43] Niče na jednom mestu izričito tvrdi, nihilizam je u isti mah grozničavo stanje krize s pozitivnim, a ne samo negativnim predznakom.[43] Nihilizam je zaloga buduće zrelosti života. Stoga je neopravdano svako opiranje njegovoj prevlasti, stoga je neumesna svaka borba protiv njega.[43] Natčovek[uredi | uredi izvor] Natčovek je najviši oblik volje za moć koji određuje smisao opstanka na Zemlji: Cilj nije čovečanstvo, nego više no čovek!.[44] Njegov cilj je u stalnom povećanju volje za moć iz čega proizlazi da nema za cilj podređivanje natprirodnom svetu. Afirmacija sebe, a ne potčinjavanje natprirodnom, suština je Ničeove preokupacije natčovekom. U suprotnom, čovek ostaje da živi kao malograđanin u svojim životinjskim užicima kao u nadrealnom ambijentu. Natčovek je ogledalo dionizijske volje koja hoće samo sebe, odnosno večna afirmacija sveg postojećeg. Ničeov natčovek u `Berlinskim ilustrovanim novinama iz 1903. godine“. Učiniti natčoveka gospodarem sveta značilo bi raščovečenje postojećeg čoveka, učiniti ga ogoljenim od dosadašnjih vrednosti. Rušenjem postojećih vrednosti, što je omogućeno učenjem o večnom vraćanju istog, natčovek se otkriva kao priroda, animalnost, vladavina nesvesnog. Time Niče vrši alteraciju čoveka od tuđeg, hrišćanskog čoveka ka čoveku prirode, raščovečenom čoveku novih vrednosti. To znači da Niče suštinu čoveka određuje kao reaktivno postojanje. Na taj način čovek postojećih vrednosti mora da želi svoju propast, svoj silazak, kako bi prevazišao sebe: Mrtvi su svi bogovi, sada želimo da živi natčovek- to neka jednom u veliko podne bude naša poslednja volja![45] Čovek u dosadašnjoj istoriji nije bio sposoban da zagospodari Zemljom, jer je stalno bio usmeren protiv nje. Zbog toga čovek treba da bude nad sobom, da prevaziđe sebe. U tom pogledu natčovek ne predstavlja plod neobuzdane isprazne fantazije. Sa druge strane, prirodu natčoveka ne možemo otkriti u okviru tradicionalne-hrišćanske istorije, već je potrebno iskoračiti iz nje. Upravo ovaj iskorak može da odredi sudbinu i budućnost cele Zemlje.[42] Bog je mrtav[uredi | uredi izvor] Rečenica `Bog je mrtav` često je bila predmet pogrešne interpretacije. Naime, mislilo se da je Niče opisao smrt Boga u bukvalnom smislu. Umesto toga, on sebe shvata kao posmatrača, kao nekog ko prenosi svoj stav da zbog napretka u doba prosvetiteljstva, Bog više nije verodostojan izvor apsolutnih moralnih principa. On analizira vreme u kojem živi, posebno hrišćansku civilizaciju koja, po njegovom mišljenju propada. On nije prvi koji postavlja pitanje o smrti Boga. Već je mladi Hegel predstavio ideju o beskonačnoj boli kao osećanju na kome počiva religija novih vremena - osećanje: `Bog po sebi je mrtav`[46] `Gde je Bog?`, uzviknuo je. `Reći ću vam. Ubili smo ga - ja i ti! Svi smo ga mi ubili! Ali kako smo to uradili? Kako smo ispili more? Ko nam je dao sunđer da izbrišemo celi obzor? Što smo uradili kada smo odvojili ovu zemlju od njenog sunca? Gde se sada kreće? Gde se mi krećemo? Odmičemo li se od svih sunca? Zar se padamo neprestano? Unatrag, postrance, prema napred, u svim smerovima? Postoje li još gore ili dole? Zar se nismo izgubili kao u beskonačnom ništavilu? Zar ne osjećamo dah praznog svemira? Zar nije postao hladniji? Zar se noć neprestano ne obrušava na nas? Zar ne treba paliti svetiljke ujutro? Zar ne čujemo ništa drugo osim zvukova grobara koji pokapaju Boga? Zar ne osećamo ništa osim božanskog raspadanja? - Bogovi se takođe raspadaju! Bog je mrtav!` — Fridrih Niče Poznatiji deo nalazi se u drugom delu Zaratustrinog predgovora u kome mladi Zaratustra na početku svog putovanja sreće ostarelog sveca koji iskazuje mizantropiju i ljubav prema Bogu. Kad je Zaratustra čuo te reči, pozdravi sveca i reče: `Šta bih vam ja mogao dati! Ali pustite me brzo odavde da vam ne bih još što god i oduzeo!` I tako se rastadoše jedan od drugog, starac i zreo čovek, smejući se, kao što se smeju dva dečaka. A kad je Zaratustra ostao sam, reče u svojoj šumi ovako srcu svome: `Zar je to uopšte moguće! U svojoj šumi stari svetac nije još ništa o tome čuo da je Bog mrtav ` – Tako je govorio Zaratustra[47] Apolonijski i dionizijski princip[uredi | uredi izvor] Apolonijski i dionizijski princip je dvostruki filozofski koncept zasnovan na osobinama iz drevne grčke mitologije: Apolonu i Dionisu. Dionizijski se odnosi na princip koji afirmiše životnu snagu, dok se drugi, apolonijski, označava kao princip harmonije i ravnoteže. Niče je davao prednost dionizijskom principu, a u apolonijskom je video početak dekadencije evropske kulture. Glavna tema Rođenja tragedije je da spoj dionizijskog i apolonskog Kunsttrieben-a („umetnički impulsi“) stvara dramsku umetnost ili tragediju. Tvrdio je da ta fuzija nije postignuta od drevnih grčkih tragičara. Apolon predstavlja harmoniju, napredak, jasnoću i logiku, dok Dionis predstavlja poremećaj, opijenost, osećanja i zanos. Niče je koristio ove dve sile, jer su za njega svet uma i poretka s jedne, a strast i haos s druge strane formirali principe koji su bili osnovni za grčku kulturu.[48] Apolonija je država koja sanja, puna iluzija; dionizijsko stanje opijenosti, koje predstavlja oslobađanje instinkta i rastvaranje granica. U ovom kalupu čovek se pojavljuje kao satir. On je užas i uništenje principa individualnosti i istovremeno neko ko se raduje njegovom uništavanju.[49] Oba ova principa treba da predstavljaju kognitivna stanja koja se kroz umetnost pojavljuju kao snaga prirode u čoveku.[50] Niče zaključuje da je evropska kultura, još od vremena Sokrata, uvek bila samo apolonska, dakle dekadentna i nezdrava.[51] Primećuje da kad god apolonska kultura dominira, dionizijskoj nedostaje struktura da stvori koherentnu umetnost, a kada dominira dionizijska, apolonijskoj nedostaje potrebna strast. Samo plodna interakcija ove dve sile okupljene kao umetnost predstavljala je najbolje od grčke tragedije.[52] Perspektivizam[uredi | uredi izvor] Niče je tvrdio da će Božja smrt na kraju dovesti do gubitka bilo kakve univerzalne perspektive na stvari i bilo kakvog koherentnog osećaja objektivne istine.[53][54] Niče je odbacio ideju objektivne stvarnosti, tvrdeći da je znanje uslovno u odnosu na različite fluidne perspektive ili interese.[55]To dovodi do stalne ponovne procene pravila u skladu sa okolnostima pojedinačnih perspektiva. Ovo gledište je steklo naziv perspektivizam.[56] U delu Tako je govorio Zaratustra, Niče je objavio da tabela vrednosti visi iznad svake velike osobe. Istakao je da je ono što je zajedničko kod različitih naroda čin uvažavanja, stvaranja vrednosti, čak i ako se vrednosti razlikuju od jedne osobe do druge. Niče je tvrdio da ono što ljude čini velikima nije sadržaj njihovih uverenja, već čin vrednovanja. Stoga vrednosti koje zajednica teži da artikuliše nisu toliko važne koliko kolektivna volja da se te vrednosti ostvare. Spremnost je bitnija od zasluga samog cilja, smatra Niče. `Do sada je bilo hiljadu ciljeva`, kaže Zaratustra, `jer postoji hiljadu naroda. Još uvek nedostaje jaram za hiljadu vratova: nedostaje jedan cilj. Čovečanstvo još uvek nema cilj.` Otuda i naslov aforizma, „O hiljadu i jednom cilju“. Ideja da jedan sistem vrednosti nije vredniji od sledećeg, iako se možda ne pripisuje Ničeu, postala je uobičajena premisa moderne društvene nauke. Maks Veber i Martin Hajdeger su to upili i napravili po svom. To je oblikovalo njihova filozofska i kulturna nastojanja, kao i njihovo političko razumevanje. Veber se, na primer, oslanjao na Ničeov perspektivizam tvrdeći da je objektivnost i dalje moguća - ali tek nakon što se utvrdi određena perspektiva, vrednost ili cilj.[57][58] Među kritikom tradicionalne filozofije Kanta, Dekarta i Platona u Beyond Good and Evil, Niče je napao stvar u sebi i cogito ergo sum („Mislim, dakle jesam“) kao nepogrešiva uverenja zasnovana na naivnom prihvatanju prethodnih pojmova i zablude.[59] „Pobuna robova“ u moralu[uredi | uredi izvor] U knjizi Izvan dobra i zla i O genealogiji morala centralno mesto zauzima Ničeov genealoški prikaz razvoja savremenih moralnih sistema. Za Ničea se tokom ljudske istorije dogodio temeljni zaokret od razmišljanja u terminima „dobro i zlo“ ka „dobru i zlu“. Početni oblik morala postavila je ratnička aristokratija i druge vladajuće kaste drevnih civilizacija. Aristokratske vrednosti dobrog i lošeg poklapale su se i odražavale njihov odnos prema nižim kastama poput robova. Niče je predstavio ovaj „gospodarski moral“ kao izvorni moralni sistem - možda najbolje povezan sa homerskom Grčkom.[60]Biti „dobar“ značilo je biti srećan i imati stvari povezane sa srećom: bogatstvo, snaga, zdravlje, moć itd. Biti „loš“ značilo je biti poput robova nad kojima je aristokratija vladala: siromašni, slabi, bolesni, jadni - predmeti sažaljenja ili gađenja, a ne mržnje.[61] „Ropski moral“ se razvio kao reakcija na gospodarski moral. Vrednost proizlazi iz kontrasta između dobra i zla: dobro je povezano sa onostranošću, dobročinstvom, pobožnošću, uzdržanošću, krotošću i potčinjenošću; dok je zlo svetsko, surovo, sebično, bogato i agresivno. Niče je doživljavao moral roba pesimističnim i strašljivim, a njegove vrednosti su se pojavile kako bi poboljšale samo-percepciju robova. Moral roba povezao je sa jevrejskom i hrišćanskom tradicijom, jer je rođen iz rezistencije robova. Niče je tvrdio da je ideja jednakosti dozvoljavala robovima da prevladaju sopstvene uslove bez preziranja sebe. Negirajući urođenu nejednakost ljudi - u uspehu, snazi, lepoti i inteligenciji - robovi su stekli metod bekstva, naime generišući nove vrednosti na osnovu odbacivanja moralnosti gospodara, što ih je frustriralo. Korišćen je za prevazilaženje osećaja inferiornosti roba pred njihovim (imućnijim) gospodarima. To čini tako što na primer otkriva slabost roba da bude stvar izbora, označavajući je kao „krotkost“. „Dobar čovek“ moralnog gospodara je upravo „zli čovek“ ropskog morala, dok je „loši čovek“ preuređen u „dobrog čoveka“.[60] Niče je ropski moral doživljavao kao izvor nihilizma koji je obuzeo Evropu. Savremena Evropa i hrišćanstvo postoje u licemernom stanju zbog napetosti između morala gospodara i roba, obe kontradiktorne vrednosti koje u različitom stepenu određuju vrednosti većine Evropljana (koji su „šaroliki“). Niče je pozvao izuzetne ljude da se ne stide pred navodnim moralom za sve, koji smatra štetnim za procvat izuzetnih ljudi. Upozorio je, međutim, da moral sam po sebi nije loš; to je dobro za mase i treba ga prepustiti njima. Izuzetni ljudi, s druge strane, treba da slede svoj „unutrašnji zakon“.[60] Omiljeni Ničeov moto, preuzet od Pindara, glasi: „Postani ono što jesi.“ [62] Dugogodišnja je pretpostavka o Ničeu je da je više voleo moral gospodara nego moral roba. Međutim, ugledni Ničeov učenjak Valter Kofman odbacio je ovo tumačenje, napisavši da su Ničeove analize ove dve vrste morala korišćene samo u opisnom i istorijskom smislu; nisu bile predviđene za bilo kakvo prihvatanje ili veličanje.[63] S druge strane, iz njegovih vlastitih spisa jasno je da se Niče nadao pobedi gospodara morala. Povezao je „spasenje i budućnost ljudske rase sa bezuslovnom dominacijom“[64] gospodarskog morala i gospodara nazvao „višim redom vrednosti, onim plemenitim, onima koji životu kažu `da`, onima koji garantuju budućnost.“[64] Kao što„ postoji poredak ranga između čoveka i čoveka “, tako postoji i poredak ranga„ između morala i morala.“[65] Niče je u svom filozofskom ratu vodio protiv ropskog morala hrišćanstva, revalorizaciji svih vrednosti `kako bi se postigla pobeda novog gospodara moralnosti koju je nazvao` filozofijom budućnosti.`[66] U zoru, Niče je započeo svoju „Kampanju protiv morala“.[67] Sebe je nazvao „nemoralistom“ i oštro je kritikovao istaknute moralne filozofije svog doba: hrišćanstvo, kantijanizam i utilitarizam. Ničeov koncept „Bog je mrtav“ primenjuje se na doktrine hrišćanstva, mada ne i na sve druge vere: tvrdio je da je budizam uspešna religija koju je pohvalio za podsticanje kritičke misli.[68] Ipak, Niče je svoju filozofiju doživljavao kao protivpokret nihilizmu kroz uvažavanje umetnosti: Umetnost kao jedina superiorna protiv prisila, protiv svake volje za negacijom života, umetnost kao antihrišćanska, anti-budistička, anti-nihilistička par ekselans.[69] Niče je smatrao da je savremeni antisemitizam „prezren“ i u suprotnosti sa evropskim idealima.[68] Njegov uzrok, prema njegovom mišljenju, bio je rast evropskog nacionalizma i endemska „ljubomora i mržnja“ jevrejskog uspeha.[68] Napisao je da Jevrejima treba zahvaliti što pomažu u održavanju poštovanja prema filozofiji drevne Grčke, [68] i što rađaju „najplemenitije ljudsko biće (Hristosa), najčistijeg filozofa (Baruh Spinoza), najmoćniju knjigu i najefikasniji moralni kodeks na svetu.`[70] Volja za moć[uredi | uredi izvor] Osnovni element Ničeovog filozofskog pogleda je „volja za moći“ (der Wille zur Macht), za koju je tvrdio da pruža osnovu za razumevanje ljudskog ponašanja - više od konkurentskih objašnjenja, poput onih zasnovanih na pritisku za prilagođavanje ili preživljavanje.[65][71] Kao takav, prema Ničeu, nagon za očuvanjem pojavljuje se kao glavni pokretač ponašanja ljudi ili životinja samo u izuzecima, jer opšte stanje života nije „borba za egzistenciju“.[72] Češće nego ne, samoočuvanje je posledica volje stvorenja da svoju snagu iskaže na spoljnom svetu. Predstavljajući svoju teoriju ljudskog ponašanja, Niče se takođe osvrnuo i napao koncepte iz filozofija koje su tada bile popularno prihvaćene, poput Šopenhauerovog pojma besciljne volje ili utilitarizma. Utilitaristi tvrde da je ono što pokreće ljude želja da budu srećni i akumuliraju zadovoljstvo u svom životu. Ali takvu koncepciju sreće Niče je odbacio kao nešto ograničeno i karakteristično za buržoaski način života engleskog društva, [73] i umesto toga izneo ideju da sreća nije cilj sam po sebi. Posledica je prevazilaženja prepreka za nečije postupke i ispunjenja volje.[74] S njegovom teorijom volje za moć povezano je i njegovo nagađanje, koje nije smatrao konačnim,[65] u vezi sa stvarnošću fizičkog sveta, uključujući neorgansku materiju - da je, poput čovekovih naklonosti i impulsa, i materijalni svet postavljen dinamika oblika volje za moći. U osnovi njegove teorije je odbacivanje atomizma - ideja da je materija sastavljena od stabilnih, nedeljivih jedinica (atoma). Umesto toga, činilo se da je prihvatio zaključke Ruđera Boškovića, koji je objasnio osobine materije kao rezultat međusobnog delovanja sila.[65] Jedna studija o Ničeu definiše njegov potpuno razvijeni koncept volje za moći kao „ element iz koga proističu i kvantitativna razlika srodnih sila i kvalitet koji se u svakoj od njih prebacuje u svaku silu „otkrivajući volju za moći kao„ princip sinteze sila.“[75] Od takvih sila Niče je rekao da mogu možda posmatrati kao primitivni oblik volje. Isto tako, odbacio je stav da kretanjem tela vladaju neumoljivi zakoni prirode, postavljajući umesto toga da se kretanjem upravljaju odnosi moći između tela i sila.[65] Drugi naučnici se ne slažu da je Niče smatrao materijalni svet oblikom volje za moći: Niče je temeljito kritikovao metafiziku, a uključivanjem volje za moći u materijalni svet jednostavno bi uspostavio novu metafiziku. Osim Aforizma 36 u Beyond Good and Evil, gde je pokrenuo pitanje vezano za volju za moći kao za materijalni svet, tvrde oni, tek je u njegovim beleškama (neobjavljenim od njega samog) pisao o metafizičkoj volji za moći. A takođe tvrde da je Niče uputio svog stanodavca da spali te beleške 1888. godine kada je napustio Sils Mariju.[76] Prema ovim naučnicima, „goruća“ priča podržava njihovu tezu da je Niče na kraju svog lucidnog života odbacio njegov projekat o volji za moći. Međutim, nedavna studija (Huang 2019) pokazuje da, iako je tačno da je Niče 1888. godine želeo da neke njegove beleške spale, priča o „paljenju“ malo ukazuje na njegov projekat volje za moć, ne samo zato što je samo 11 „aforizama“ spašeni od plamena na kraju su ugrađeni u Volju za moć (ova knjiga sadrži 1067 „aforizama“), ali i zato što se ove napuštene beleške uglavnom fokusiraju na teme poput kritike morala, dok se „osećanja moći“ dotiču samo jednom.[77] Večiti povratak[uredi | uredi izvor] „Večiti povratak“ (takođe poznat i kao „večito ponavljanje“) je hipotetički koncept koji postavlja da se univerzum ponavlja i da će se ponavljati beskonačno mnogo puta kroz beskonačno vreme ili prostor. To je čisto fizički koncept, koji ne uključuje natprirodnu reinkarnaciju, već povratak bića u istim telima. Niče je prvi predložio ideju večnog povratka u paraboli u Odeljku 341 The Gay Science, a takođe i u poglavlju „O viziji i zagonetki“ u Tako je govorio Zaratustra, između ostalog. [78] Niče ga je smatrao potencijalno „zastrašujućim i parališućim“ i rekao je da je njegov teret „najteža težina“ koja se može zamisliti (`das schwerste Gewicht`).[79] Želja za večnim povratkom svih događaja označila bi krajnju afirmaciju života, reakciju na Šopenhauerovu pohvalu negiranja volje za životom. Da bi se shvatilo večito ponavljanje i da se s njim ne samo pomiri, već i prihvati, potreban je amor fati, „ljubav prema sudbini“. Kao što je Hajdeger istakao u svojim predavanjima o Ničeu, Ničeovo prvo spominjanje večnog ponavljanja predstavlja ovaj koncept kao hipotetičko pitanje, a ne kao činjenicu. Prema Hajdegeru, teret nametnut pitanjem večnog ponavljanja - da li bi to moglo biti istina - toliko je značajan u modernoj misli: „Način na koji Niče ovde oblikuje prvu komunikaciju misli o„ najvećem teretu“ [ večnog ponavljanja] jasno stavlja do znanja da je ta „misao misli“ istovremeno „najteža misao“.[80] Niče sugeriše da se univerzum ponavlja kroz beskrajno vreme i prostor i da se mogu ponoviti različite verzije događaja koji su se dogodili u prošlosti, pa otuda „sve konfiguracije koje su ranije postojale na ovoj zemlji još uvek moraju da se sretnu.“[81] Sa svakim ponavljanjem događaja nada se da će se steći neko znanje ili svest za poboljšanje pojedinca, otuda „I tako će se jednog dana dogoditi da se muškarac ponovo rodi, baš kao ja i žena, baš kao Marija —Samo za nadati se da će glava ovog čoveka sadržati malo manje gluposti...“[81] Aleksandar Nehamas o Ničeu piše: Život kao književnost na tri načina viđenja večnog ponavljanja: „Moj život će se ponoviti na potpuno identičan način:“ ovo izražava potpuno fatalistički pristup ideji; „Moj život se može ponoviti na potpuno identičan način:“ Ovo drugo gledište uslovno tvrdi kosmologiju, ali ne uspeva da obuhvati ono na šta se Niče poziva u The Gay Science, str. 341; i konačno, „Ako bi se moj život ponovio, onda bi se mogao ponoviti samo na identičan način.“ Nehamas pokazuje da ovo tumačenje postoji potpuno nezavisno od fizike i da ne pretpostavlja istinu kosmologije. Nehamas je zaključio da, ako se pojedinci konstituišu kroz svoje postupke, mogu se održati u svom trenutnom stanju samo živeći u ponavljanju prošlih radnji (Nehamas, 153). Ničeova misao je negacija ideje o istoriji spasenja.[82] Tri metamorfoze[uredi | uredi izvor] Priču o tri metamorfoze originalno je napisao nemački filozof Fridrih Niče. Verovao je da je svrha ljudskog postojanja postizanje njegovog punog potencijala. Da bi to postigao, duh je morao da prođe kroz tri transformacije: kamila, lav i dete. Komplet dolazi sa tri životinje i svaka životinja predstavlja opstanak, slobodu i stvaranje. Kamila: Opstanak. Kamila se može nositi sa teškim zadacima u teškim situacijama. Ako se mučite u životu i puno se znojite, ova kamila će vam pomoći da prođete. Lav: Sloboda. Lav je osvajač. Nalazi se na vrhu lanca ishrane. Koristite ovog lava da uništite postojeća društvena pravila pre nego što počnete da gradite svoja pravila! Dete: Stvaranje. Kad dete tek dođe na ovaj svet, ono ništa ne zna. Ova vrsta nevinosti može vam pomoći da stvorite nove vrednosti i razvijete novi način viđenja. Kamile mogu nositi veliku težinu i preživeti u pustinji. Ali ponderisani pojedinac je neizbežno oporezovan svojim teretom. Vremenom rizikuju da se zatru gorčinom, očajem i duhom osvete. Ako kamila ne postane lav, tragač će biti uništen njihovom potragom. Uvek se u „usamljenoj pustinji [dogodi] druga metamorfoza, duh ovde postaje lav; želi da uhvati slobodu i bude gospodar u svojoj pustinji.“ Lav je „kralj zveri“. Lavlji duh kaže „hoću“ - i to je ceo zakon. Kamila postaje lav kada subjekt duhovne transformacije, otisnuvši se u pustinju ljudskog očekivanja, otkrije da je „Bog mrtav“ i pretpostavi da je sve dozvoljeno. U ovom trenutku pojedinac shvata da im ništa ne može zabraniti da stvaraju sopstvene vrednosti namećući svetu svoju vlastitu volju. Ali, u pustinji stvarnog, lav nailazi na zmaja, a „Ti ćeš“ svetluca na njegovoj koži. Zmaj je Ničeova slika društvenih normi. U fazi lava, subjekat duhovne transformacije mora da uključi zmaja u smrtnu borbu. Čovek treba da bude lav u duhu da bi pobedio zakon „Ti treba“ i potvrdio uslove svog procvata. Međutim, nema sreće u borbi sa zmajevima čitavog života. Da bi se desile tri metamorfoze, lav mora postati dete. Zrelost za Ničea znači ponovno otkrivanje ozbiljnosti koju je čovek imao kao dete u igri. Dečji duh je presudan za sreću, zdravlje i blagostanje. „Dete je“, kaže Niče, „nevinost i zaborav, novi početak, sport, samohodni točak, sveto da“ (Z, 55). Lav postaje dete kada pojedinac koji kaže „hoću“ prestane da afirmiše svoje vrednosti suprotno zakonu „Ti treba“, i umesto toga ih potvrđuje „za sport stvaranja: duh sada hoće svoju volju, sopstveni svet “(Z, 55). Život više nije reaktivna borba za pobedu drugih sila. Život je proslava svojih moći - neprekidni čin čiste afirmacije. Dečji duh poznaje životnu radost i nevinost večnog stvaranja. Kritika masovne kulture[uredi | uredi izvor] Fridrih Niče je imao pesimističan pogled na savremeno društvo i kulturu. Verovao je da su štampa i masovna kultura doveli do usklađenosti, doveli do osrednjosti, a nedostatak intelektualnog napretka doveo je do propadanja ljudske vrste. Po njegovom mišljenju, neki ljudi bi mogli da postanu superiorni pojedinci upotrebom snage volje. Izdizanjem iznad masovne kulture, te osobe će stvoriti viša, svetlija i zdravija ljudska bića.[83] Kritika hrišćanstva[uredi | uredi izvor] Niče je mnogo puta kritikovao hrišćanstvo. Kritikovao je potiskivanje ljudskih osobina, poput zavisti, koje hrišćanstvo želi da potisne u čoveku. Čovek krije svoju zavist, jer ga hrišćanstvo uči da potisne to osećanje, jer je po istom, zavist zlo osećanje. Verovao je da se zavist može upotrebiti kao vodič, i da treba prihvatiti ovu želju da bi se mogli ostvariti u potpunosti. Svaka osoba koja u nama izaziva zavist, jeste indikacija onoga šta bi mogli da postanemo jednog dana. Znao je da neće svi dobiti ono što žele, njegov život ga je tome naučio, ali je jednostavno insistirao na tome da prihvatimo naše prave želje, da se borimo za njih, a ako ne uspemo, bar znamo da smo pokušali. To je ono što Niče naziva natčovekom. U celom Novom Zavetu, postoji samo jedna osoba vredna poštovanja-Pontije Pilat.[84] Niče je prezirao hrišćanstvo, jer je hrišćanstvo štitilo ljude od njihove zavisti. Kako Niče kaže, hrišćanstvo se pojavilo u poznom dobu Rimskog carstva, u stomacima robova, kojima je nedostajala snaga da uzmu ono što zaista žele - pretvorili su njihovu nesposobnost u vrlinu. Ovo Niče naziva moral roba. Hrišćane je nazivao krdom, koji su želeli da uživaju mnogo toga, seks, dobru poziciju na poslu, kreativnost, viši intelektualni nivo, ali su previše nesposobni da to i postignu. Hrišćani su prezirali ono što nemaju, a žele, a vrednovali ono što imaju, a ne žele, tako da je seksualna nevinost postala čistost, slabost je postala dobrota, submisija ljudima koje mrzimo - poslušnost, a kako je Niče naziva, nesposobnost da se preduzme osveta je postala oproštaj. Hrišćanstvo je postala velika mašina za gorko poricanje sebe. Niče je prezirao alkohol i upoređivao njegovo dejstvo na ljude sa hrišćanstvom. Naime, i jedno i drugo su instrument za smanjenje bola, bežanje od realnosti, i jedno i drugo nas uveravaju da smo dobro onako kako trenutno jesmo, smanjujući našu želju da promenimo život na bolje. Niče je ponavljao kako se mora podneti ogromna patnja da bi se uradilo nešto dobro. Kako samo malo znate o ljudskoj sreći, vi ljudi što živite u komforu! Tajna srećnog i ispunjenog života je u tome da se živi opasno, gradite svoje gradove na ivicama Vezuva! Živite u sukobu sa sebi jednakima i sa sobom! Budite pljačkaši i razbojnici čim ne budete vladari i vlasnici, ljudi od znanja! Uskoro će proći vreme kada biste mogli biti zadovoljni da živite skriveno u šumi poput plahih jelena![85] Ničeova pisma[uredi | uredi izvor] Između Ničeove filozofije i života postoji prisna unutrašnja veza, daleko prisnija nego što je to slučaj sa ostalim filozofima.[86] Motiv usamljenosti postaje okosnica Ničeovih pisama.[86] O svojoj usamljenosti Niče je prvi put progovorio u pismima školskom drugu, prijatelju E. Rodeu, pisanim za vreme služenja vojnog roka.[86] U jednom od njih kaže da je prilično usamljen jer `u krugu svojih poznatih` nema ni prijatelja ni filologa.[87] Mladi Niče je doživeo i shvatio usamljenost sasvim skromno i bezazleno - kao čisto spoljašnju prepreku.[86] Niče je progovorio u pismu Hajnrihu Kezelicu iz 1878[88] očigledno duboko povređen slabim prijemom na koji je naišla njegova knjiga `Ljudsko, odviše ljudsko` kod njegovih prijatelja.[86] Naknadno je tačno uvideo da su unutrašnje prepreke ljudima kudikamo teži i važniji od spoljašnjih. Stoga je priznao da se oseća usamljenim ne zato što je fizički udaljen od njih, već zato što je izgubio poverenje otkrivši da nema ničeg zajedničkog sa njima.[86] Jačanju i produbljivanju osećaja usamljenosti znatno je doprineo mučan rastanaka sa Lu Salome i Paulom Reeom posle kratkog ali intenzivnog druženja.[89] Niče sa Lu Salome i Paulom Reeom. Slikano 1882. godine. Poslednjih godina pred slom Niče je najzad izgubio veru u prijatelje i prijateljstvo.[86] O tome veoma upečatljivo svedoči pismo sestri u kome kaže:[86] Počev od dečjih nogu do sada nisam našao nikoga s kim bi imao istu muku na srcu i savesti. Skoro sve moje ljudske veze nastale su iz napada osećanja usamljenosti. Overbek baš kao i Ree, Malvida baš kao i Kezelic - bio sam smešno srećan kada sam s nekim našao ili verovao da nalazim makar i trunčicu zajedničkog. Svoj ispovedni ton nastavlja i u sledećem pismu.[90] Ako izuzmem Vagnera, niko mi do sada ni hiljaditim delom strasti patnje nije izašao u susret da bih se sa njim `razumeo`, tako sam još kao dete bio sam, a i danas sam to u svojoj 44-toj godini života. Stil[uredi | uredi izvor] Ono što je posebno karakteristično za Ničea jeste njegov stil. Tako se još jednom potvrđuje tačnost one Bigonove da je čovek stil i obratno. Prvo što se može zapaziti jeste da Ničeova dela više liče na pesničku prozu nego na filozofska dela. Možda je to zato što njemu nikada nisu svojstveni vedrina mudraca i spokojstvo uravnoteženog duha. On je bio emotivan i intuitivan, strastven i patetičan čovek. Jezik njegovog glavnog junaka Zaratustre jeste jezik ditiramba, a ne suptilne filozofske analize. Njegova pesničko-filozofska reč ima opojnu prometejsku snagu. Niče eksplicite tvrdi: „Moja filozofija donosi pobedonosnu misao od koje konačno propada svaki drugi način mišljenja“. On piše po nadahnuću i asocijacijama, „zadirkuje“ filozofske teme, više sugeriše nego što argumentuje. Svoju filozofiju naziva i „eksperimentalnom“ zato što, zapravo eksperimentiše idejama. To je navelo neke pedagoge da konstatuju kako je Niče zarazan, otrovan za omladinu. Neguje ispovedni stil pisanja, koji su koristili i neki filozofi i pre njega: Blez Paskal, Žan Žak Ruso, Mišel Ejkem de Montenj, Soren Kirkegor i drugi. Svi oni manje dokazuju, a više pokazuju, tj. saopštavaju. Ničeov `stil ispovedanja` više otežava nego što olakšava pristup njegovom delu.[91] Budući da dijalog ima subjektivnu dijalektiku koja potiskuje monolog, otuda nije nikakvo iznenađenje što Niče uzima na nišan pre svega „dijalektičare“ Sokrata i Platona. On kao iz topa ispucava ideje i, kako kaže sam, „filozofira čekićem“, jer „nije čovek, već dinamit“. U vezi s tim, odbacujući tvrdnje da je Niče bio lud, Brana Petronijević vispreno zaključuje da je Niče samo „do ludila bio uveren u istinitost svojih stavova“. Odista, Niče je voleo da se izjednačava sa Dionisom (Bahom) i Zaratrustom i da otvoreno istupi kao profet (prorok). Ničeova prva intelektualna ljubav bio je Šopenhauer, pod čijim okriljem je stasao i još jedan neobični genije Sigmund Frojd. Međutim, nasuprot „učiteljevom“ pesimizmu, Niče razvija herojski životni optimizam. Pri tome izričito kaže da bi više voleo da bude Dionisov satir nego hrišćanski svetac. Njegovi mišljenici su presokratici i Spartanci. Niče piše kako mu u blizini Heraklita postaje toplije. I pisao je po ugledu na njegove aforizme. U svom prvom značajnijem delu Rođenje tragedije iz duha muzike, Niče razlikuje dionizijski i apolonski elemenat grčke duševnosti i duhovnosti - tumačeći tragediju, slično Aristotelu, kao apolonsko oplemenjivanje dionizijskih težnji. Inače, Niče Apolona označava kao načelo likovnih umetnosti, a Dionisa kao načelo Muzike. Ova Ničeova distinkcija dionizijskog i apolonskog u čoveku, slična Frojdovom razlikovanju Erosa i Tanatosa, poklapa se zapravo, sa razlikom između Hegelove „ideje“ i Šopenhauerove „volje“. Pojava Sokrata je, i za Ničea, prekretnica u razvoju grčko-evropske kulture, ali u negativnom smislu. On je za Ničea, u stvari, prvi dekadent, jer je svojim prosvetiteljskim intelektualizmom poremetio odnose između dionizijskog i apolonskog elementa kulture, u korist ovog drugog. Od njega, navodno, kultura stalno retardira, previše je racionalistička i time neprijateljska prema životu, koji za Ničea nije ništa drugo do „večno vraćanje istog“, čija je suština „volja za moć“. Doduše, Fridrih Niče na jednom mestu pošteno priznaje da možda nije ni razumeo Sokrata. Citati[uredi | uredi izvor] „Ono što nas ne ubije to nas ojača.“ „Onaj koji ima za šta da živi može podneti bilo šta.“ „Prava ljubav razmišlja o trenutku i o večnosti, ali nikada o trajanju.“ „Velike epohe našeg života su one kad se usuđujemo da svoje zlo prekrstimo u ono što je najbolje u nama.“ „Umetnost bez ljubavi, je ništa.“ „Nesrećni brakovi nastaju ne zbog nedostatka ljubavi, nego zbog nedostatka prijateljstva.“ „Najtiše reči donose buru. Misli koje dolaze nečujnog koraka, upravljaju svetom.“ „Žena je zagonetka čije je rešenje dete.“ „Naše mane su naš najbolji učitelj.“ „Došao sam da vam pomognem, a vi se žalite da ne želim sa vama da plačem.“ „U mržnji je strah.“ „Ne veruj onima koji mnogo govore o svojoj pravednosti.“ „Egoizam je srž plemenite osobe.“ „Nevidljivim nitima najčvršće smo povezani.“ „Strašno je na moru umreti od žeđi. Zar morate i vi svoju istinu tako zasoliti da ona više ni žeđ ne gasi.“ „Lakše se neke strasti sasvim odreći, nego u njoj biti umeren.“ „Svako poseduje upravo onoliko sujete koliko mu nedostaje razuma.“ „Ako čovek svakog dana stoji na ivici i gleda u provaliju, jednog dana će i provalija pogledati u njega.“ „Svako ljudsko biće koje ne želi biti deo masa treba samo da prestane sebi da olakšava stvari. Neka samo prati svoju svest, koja ga poziva: Budi ono što jesi! Sve što sada činiš, misliš, želiš, sve to nisi ti.“ „Svaka mlada duša čuje ovaj zov danju i noću i ježi se sa uzbuđenjem predosećaja tog stepena sreće koje su večnosti pripremile za one koji razmišljaju o sopstvenom istinskom oslobođenju. Ne postoji način da se pomogne bilo kojoj duši da postigne ovu sreću, sve dok je okovana lancima javnog mnjenja i straha.“ „Niko ne može sagraditi mostove na kojima ćeš ti, samo ti, preći reku života. Možda postoje bezbroj staza i mostova i polubogova koji bi te preneli preko; ali samo po cenu zaloge i odricanja sebe. Postoji jedna staza na svetu koju niko ne može preći osim tebe. Gde ona vodi? Ne pitaj, kreni!“ „Tvoji pravi vaspitači i mentori otkriće ti originalni smisao i osnovnu građu tvog bića, nešto što nije na kraju podložno obrazovanju ili vaspitanju od strane drugih, ali je uvek teško pristupiti mu, nešto vezano i nepokretno; tvoji vaspitači ne mogu ići dalje, i biti tvoji osloboditelji. I to je tajna svake istinske kulture: ona nam se ne prikazuje sa veštačkim ekstremitetima, voštanim nosevima, noseći naočare – da nam za takve darove ostavlja varljivu sliku obrazovanja. Ona je oslobađajuća, vadi korove, uklanja kamenčiće, rasterujući štetočine koji bi nagrizale nežni koren i izdanak biljke; ona je izliv svetla i topline, nežno kapljanje noćne kiše…“ „Možda postoje načini pronalaženja sebe, budeći se iz anestezije u koju smo uobičajeno sakriveni kao da smo u mračnom oblaku – ali ja ne znam za bolji od onog koji reflektuju vaspitači i mentori.“ „Najbolji način da se svaki dan započne dobro, jeste, da pri buđenju mislite ne biste li tog dana barem jednog čoveka mogli obradovati.“ „Čuvajte se pljuvanja protiv vetra!“ „Najgore nas savijaju i muče nevidljive ruke.“ „Ćutnja je gora; sve prećutane istine postanu otrovne.“ „Zaklinjem vas, braćo moja, ostajte verni zemlji i ne verujte onima koji vam govore o vanzemaljskim nadama! Trovatelji su to, znali oni ili ne znali.“ „Ako želite da imate prijatelja, morate i za njega voditi rat: a da bi se vodio rat, mora se znati biti neprijatelj.“ „Cenim onoga ko živi da bi učio.“ Dela[uredi | uredi izvor] 1872. Rođenje tragedije (Die Geburt der Tragödie aus dem Geiste der Musik) 1873. (David Strauss: der Bekenner und der Schriftsteller) 1874. O koristi i šteti istorije za život (Vom Nutzen und Nachtheil der Historie für das Leben) 1874. Šopenhauer kao učitelj (Schopenhauer als Erzieher) 1876. Rihard Vagner u Bajrojtu (Richard Wagner in Bayreuth) 1878. Ljudski, suviše ljudski (Menschliches, Allzumenschliches, Ein Buch für freie Geister) 1881. Zora (Morgenröte. Gedanken über die moralischen Vorurteile) 1882. Vesela nauka (Die fröhliche Wissenschaft) 1885. Tako je govorio Zaratustra, Knjiga za sve i ni za koga (Also Sprach Zarathustra, Ein Buch für Alle und Keinen) 1886. S one strane Dobra i Zla (Jenseits von Gut und Böse. Vorspiel einer Philosophie der Zukunft) 1887. Genealogija morala (Zur Genealogie der Moral, Eine Streitschrift) 1888. Slučaj Vagner (Der Fall Wagner, Ein Musikanten-Problem) 1888. Sumrak idola (Götzen-Dämmerung, oder Wie man mit dem Hammer philosophiert) 1888. Antihrist, Prokleto hrišćanstvo (Der Antichrist. Fluch auf das Christentum) 1888. Eno čoveka, kako čovek postaje ono šta jeste (Ecce Homo, Wie man wird, was man ist) 1888. Niče kontra Vagner (Nietzsche contra Wagner, Aktenstücke eines Psychologen) 1910. Volja za moć, posmrtno, (Der Wille zur Macht)

Grafos, 1990. Smisao za istoriju, ako on neobuzdano vlada i povlači sve svoje posledice, iskorenjuje budućnost, jer razara iluzije o postojećim stvarima i oduzima njihovu atmosferu u kojoj jedino mogu da žive. Istorijska pravednost, čak ako se stvarno i najčistijeg srca vrši, užasna je vrlina zato jer uvek podriva i ruši ono živo: njeno suđenje je uvek uništavanje. Ako iza istorijskog nagona ne deluje nikakav gradilački nagon, ako se ne razara i ne sprema da neka već u nadi živa budućnost na raščišćenom zemljištu izgradi svoj dom, ako samo vlada pravda, onda se stvaralački instinkt obesnažuje i obeshrabruje. Neka religija, na primer, koju pod vladavinom čiste pravednosti treba pretvoriti u istorijsko znanje, religija koju skroz naskroz treba naučno spoznati, na kraju toga puta ujedno je uništena. Razlog se nalazi u tome što se kod istorijskog proračunavanja svaki put obelodanjuje toliko mnogo lažnog, sirovog, nečovečnog, apsurdnog, nasilnog, da se varljivo raspoloženje puno pijeteta, u kojem se sve što želi živeti i jedino može živeti nužno rasipa: međutim, čovek stvara samo u ljubavi, u seni iluzije ljubavi, naime samo u bezuslovnoj veri u savršeno i pravo. Svakome koga prisiljavaju da ne voli bezuslovno, presečene su grane njegove snage: on mora usahnuti, naime postati nepošten. U takvim učincima istoriji se suprotstavlja umetnost: i samo kada istorija podnosi to, preoblikovana u umetničko delo, dakle da postane čista umetnička tvorevina, možda će biti u stanju da očuva instinkte ili da ih čak budi. No takva istoriografija potpuno bi protivurečila analitičkoj i neumetničkoj crti našeg vremena, čak bi je osećala kao krivotvorenje. Ako istorija koja samo razara a da njome ne rukovodi neki unutrašnji graditeljski nagon, svoja oruđa čini trajno blaziranim i neprirodnim: jer takvi ljudi razaraju iluzije, a `onoga ko iluziju u sebi i drugima razara, kažnjava priroda kao najstroži tiran`. Fridrih Niče Fridrih Vilhelm Niče (nem. Friedrich Wilhelm Nietzsche; Reken, 15. oktobar 1844 — Vajmar, 25. avgust 1900) bio je nemački filozof, jedan od najvećih modernih mislilaca i jedan od najoštrijih kritičara zapadne civilizacije, kulture i hrišćanstva; filolog, esejista,[1] filozof, pesnik i kompozitor.[2] Studirao je klasičnu filologiju i kratko vreme radio kao profesor u Bazelu, ali je morao da se povuče zbog bolesti. Na Ničea su najviše uticali Šopenhauer, kompozitor Vagner i predsokratovski filozofi, naročito Heraklit.[3] Ničea neretko označavaju kao jednog od začetnika egzistencijalizma, zajedno sa Serenom Kirkegorom.[4] Mihailo Đurić, autor više knjiga o Ničeu, ga je „nazvao misliocem vulkanske snage”.[5] Biografija Detinjstvo i mladost Rođen je oko deset časova izjutra 15. oktobra 1844. godine[4] u gradu Rekenu (pored Licena), u protestantskoj porodici. Njegov otac Ludvig kao i njegov deda bili su protestanski pastori.[4] Otac mu je umro kada je imao samo 4 godine što je ostavilo dubok trag na njemu. Školovao se u Pforti koja je bila izuzetno stroga škola i ostavljala učenicima jako malo slobodnog vremena.[4] Tu je stekao i osnove poznavanja klasičnih jezika i književnosti. Počeo je da studira (pohađao samo jedan semestar) teologiju, ali je pod uticajem nezadovoljne majke napustio studije.[6] Da bi se onda upisao na klasičnu filologiju. Posle briljantno završenih studija, Niče je bio izvesno vreme, dok se nije razboleo, profesor u Bazelu. Doktor nauka je postao sa 24 godine bez odbrane teze zahvaljujući profesoru Ričlu koji je u njemu video veliki talenat za filologiju. Godine 1868. smatra se da je pod uticajem profesora Ernsta Ortlepa Niče upoznat sa muzikom i delima Riharda Vagnera [7]. Godine 1871/1872. izlazi prva Ničeova filozofska knjiga Rođenje Tragedije.[4] Profesor u Bazelu Uz Ričlovu podršku, Niče je dobio izuzetnu ponudu 1869. godine da postane profesor klasične filologije na Univerzitetu u Bazelu u Švajcarskoj. Imao je samo 24 godine i nije doktorirao niti je dobio potvrdu o nastavi („habilitacija“). Dobio je počasni doktorat Univerziteta u Lajpcigu u martu 1869. godine, ponovo uz podršku Ričla.[8] Uprkos tome što je njegova ponuda stigla u vreme kada je razmišljao da odustane od filologije zbog nauke, prihvatio je.[9] Do današnjeg dana, Niče je i dalje među najmlađima od zabeleženih profesora klasike.[10] Pre nego što se preselio u Bazel, Niče se odrekao svog pruskog državljanstva: do kraja života ostao je zvanično apatrid.[11][12] Ipak, Niče je tokom francusko-pruskog rata (1870–1871) služio u pruskim snagama kao medicinski savetnik. Za svoje kratko vojno vreme proživeo je mnogo i bio svedok traumatičnih efekata bitke. Takođe je obolio od difterije i dizenterije.[13] Po povratku u Bazel 1870. godine, Niče je posmatrao uspostavljanje Nemačkog carstva i politike Ota fon Bizmarka kao autsajdera i sa određenim stepenom skepticizma u pogledu njihove istinitosti. Njegovo uvodno predavanje na univerzitetu bilo je „Homer i klasična filologija“. Niče je takođe upoznao Franca Overbeka, profesora teologije koji mu je ostao prijatelj tokom čitavog života. Afrikan Spir, manje poznati ruski filozof odgovoran za Misao i stvarnost 1873. godine i Ničeov kolega, poznati istoričar Jakob Burhardt, čija je predavanja Niče često pohađao, počeo je da vrši značajan uticaj na njega.[14] Niče je upoznao Riharda Vagnera u Lajpcigu 1868. godine, a kasnije i Vagnerovu suprugu Kosimu. Niče se njima divio i tokom svog boravka u Bazelu često je posećivao Vagnerovu kuću u Lucernu. Vagneri su doveli Ničea u njihov najintimniji krug prijatelja - koji je uključivao i Franca Lista, koga je Niče kolokvijalno opisao: „F. List ili umetnost trčanja za ženama!“[15] Niče je uživao pažnju koju je dobio na početku festivala u Bajrojtu. 1870. godine poklonio je Kosimi Vagner rukopis „Geneza tragične ideje“ kao rođendanski poklon. 1872. godine Niče je objavio svoju prvu knjigu „Rađanje tragedije“. Međutim, njegove kolege iz njegove oblasti, uključujući Ričla, izrazili su malo entuzijazma za rad u kojem je Niče izbegavao klasičnu filološku metodu u korist spekulativnijeg pristupa. U svojoj polemičnoj Filologiji budućnosti, Ulrih fon Vilamovic-Molendorf prigušio je recepciju knjige i povećao njenu reputaciju. Kao odgovor, Rohde (tada profesor u Kielu) i Vagner došli su u Ničeovu odbranu. Niče je primetio izolaciju koju je osećao u filološkoj zajednici i neuspešno je pokušao da pređe na poziciju filozofije u Bazelu. Od detinjstva su ga mučile razne bolesti, uključujući trenutke kratkovidnosti zbog kojih je bio gotovo slep, migrene i nasilne probavne smetnje. Saobraćajn nesreća 1868. i bolesti 1870. godine koje su bile uporne, nastavile su da ga pogađaju tokom godina u Bazelu, primoravajući ga na sve duže i duže odmore dok redovan posao ne postane nepraktičan. Nezavisan filozof Živeći od penzije iz Bazela i pomoći prijatelja, Niče je često putovao da bi pronašao klimu povoljniju za njegovo zdravlje i živeo je do 1889. godine kao nezavisni autor u različitim gradovima. Mnogo je leta proveo u Sils Mariji u blizini Sen Morika u Švajcarskoj. Zime je proveo u italijanskim gradovima Đenovi, Rapalu i Torinu i francuskom gradu Nici. 1881. godine, kada je Francuska okupirala Tunis, planirao je da putuje u Tunis da bi Evropu posmatrao spolja, ali je kasnije odustao od te ideje, verovatno iz zdravstvenih razloga.[16] Niče se povremeno vraćao u Naumburg da poseti porodicu i, posebno tokom ovog vremena, on i njegova sestra su imali ponavljane periode sukoba i pomirenja. Rojde, Geršdorf i Niče Dok je bio u Đenovi, Ničeov slab vid naterao ga je da istraži upotrebu pisaćih mašina kao sredstva za nastavak pisanja. Na kraju, njegov učenici, Hajnrih Keselic i Petar Gast postali su Ničeov privatni sekretar. 1876. Gast je prepisao ranjivi, gotovo nečitki rukopis Ničeovog prvog puta sa Rihardom Vagnerom u Bajrojtu.[17] Gast je bio jedan od retkih prijatelja kojima je Niče dozvolio da ga kritikuju. Odgovarajući sa najviše entuzijazma na Tako je govorio Zaratustra, Gast je smatrao neophodnim da istakne da su ono što su opisani kao `suvišni` ljudi u stvari sasvim neophodno. Nastavio je da navodi broj ljudi na koje se Epikur, na primer, morao oslanjati da bi obezbedio svoju jednostavnu ishranu od kozjeg sira.[17] Do kraja svog života, Gast i Overbek su mu ostali dosledno verni prijatelji. Malvida fon Majsenbug ostala je poput majčinske pokroviteljice čak i van Vagnerovog kruga. Ubrzo je Niče uspostavio kontakt sa muzičkim kritičarem Karlom Fušom. Niče je bio na početku svog najproduktivnijeg perioda. Usred napada bolesti, živeći u gotovo izolaciji nakon svađe sa majkom i sestrom u vezi sa Salome, Niče je pobegao u Rapalo, gde je za samo deset dana napisao prvi deo Tako je govorio Zaratustra. Do 1882. godine, Niče je uzimao ogromne doze opijuma, ali je i dalje imao problema sa spavanjem.[18] 1883. godine, dok je boravio u Nici, izdavao je sopstvene recepte za sedativni hloralni hidrat, potpisujući ih „Dr Niče“. [19] Nakon što je prekinuo svoje filozofske veze sa Šopenhauerom (koji je odavno bio mrtav i nikada nije upoznao Ničea) i svoje društvene veze sa Vagnerom, Niče je imao malo preostalih prijatelja. Sada je, sa novim Zaratustrinim stilom, njegovo delo postalo još otuđujuće, a tržište ga je dobilo samo do stepena koji zahteva učtivost. Niče je to prepoznao i zadržao svoju samoću, mada se često žalio. Njegove knjige su uglavnom ostale neprodane. 1885. godine štampao je samo 40 primeraka četvrtog dela Zaratustre i deo njih distribuirao bliskim prijateljima, uključujući Helene fon Druskovic. 1883. godine pokušao je i nije uspeo da dobije predavanje na Univerzitetu u Lajpcigu. Jasno mu je rečeno da je, s obzirom na njegov odnos prema hrišćanstvu i njegovom konceptu Boga, postao nezaposlen na bilo kom nemačkom univerzitetu. Sledeća „osećanja osvete i gorčine“ su ga ogorčila: [20] I otuda moj bes, pošto sam shvatio u najširem mogućem smislu šta biti bedan znači, (uvreda mog dobrog imena, mog karaktera i mojih ciljeva), dovoljno je da mi oduzme poverenje učenika, a time i mogućnost sticanja istih. Zdravlje mu se popravilo i leto je proveo raspoložen. U jesen 1888, njegovi spisi i pisma počeli su da otkrivaju višu procenu sopstvenog statusa i „sudbine“. Precenio je sve veći odgovor na njegove spise, posebno na nedavnu polemiku, Slučaj Vagner. Na svoj 44. rođendan, nakon što je završio Sumrak idola i Antihrist, odlučio je da napiše autobiografiju Ecce Homo. U svom predgovoru - koji sugeriše da je Niče bio dobro svestan interpretativnih poteškoća koje će njegovo delo generisati - izjavljuje: `Čujte me! Jer ja sam takva i takva osoba. Iznad svega, nemojte me zameniti sa nekim drugim.` [21] U decembru je Niče započeo prepisku sa Avgustom Strindbergom i mislio je da će, pre međunarodnog prodora, pokušati da otkupi svoje starije spise od izdavača i da ih prevede na druge evropske jezike. Smrt Ničeov grob. Niče je umro 25. avgusta 1900. godine oko podneva,[22] nešto pre svog pedeset i šestog rođendana. Za najverovatniji uzrok smrti smatra se upala pluća u sadejstvu sa moždanim udarom. Njegovo telo je otpremljeno u porodičnu grobnicu blizu Rekena kod Lucena, gde počiva majka, a kasnije i sestra. Vila Šilberblik koju je sestra rentirala kako bi vršila promociju Ničeovog opusa, pretvorena je u muzej. Počev od 1950. godine Ničeovi rukopisi drže se u Geteovom i Šilerovom arhivu. Kao prvobitna dijagnoza smatrao se tercijarni sifilis. Ipak, postoje i druge hipoteze. Leonard Saks, pretpostavlja da je tumor na mozgu prouzrokovao Ničeovu demenciju.[23] Pojedini su pretpostavljali da je trovanje živom mogući uzrok smrti,[24] jer se često koristila kao tretman protiv sifilisa.[25] Nakon smrti njegova sestra, Elizabet-Ferester Niče, javlja se kao urednik Ničeovih dela. Prerađujući i prepravljajući rukopise kako bi se uklopili u nacionalističku ideologiju Nemačke koju je zastupala. Kasnije objavljivana Ničeova dela sa njenim prepravkama često su bila, kasnije će se utvrditi, neopravdano povezana sa fašizmom i nacizmom.[26][27] Iako Niče jeste kritikovao neke ideje iz judaizma (kao i iz drugih religija), on je takođe prezirao antisemitizam i nemački nacionalizam koji su se širili za Ničeova života. Veze i seksualnost Niče se nikada nije ženio. Tri puta je zaprosio Lu Salome i svaki put je odbijen.[28]Jedna teorija krivi Salomin pogled na seksualnost kao jedan od razloga za njeno otuđenje od Ničea. Kao što je artikulisano u noveli Fenitschka iz 1898. godine, ona je na ideju seksualnog odnosa gledala kao na zabranjeno, a na brak kao na kršenje, a neki sugeriraju da ukazuju na seksualnu represiju i neurozu. [29] Razmišljajući o neuzvraćenoj ljubavi, Niče je smatrao da je „ljubavniku neizostavna njegova nesretna ljubav, koju se ni po koju cenu ne bi odrekao zbog stanja ravnodušnosti“. [30] Prema Dusenu, Niče „nikada nije odlučio da ostane sam čitav svoj život. Za njega su žene morale da se žrtvuju nezi i u korist muškaraca.“[13] Eskpert za Ničeovu biografiju Joahim Keler pokušao je da objasni Ničeovu životnu istoriju i filozofiju tvrdeći da je bio homoseksualac. Keler tvrdi da je Ničeov sifilis, koji se obično smatra proizvodom njegovog susreta sa prostitutkom u javnoj kući u Kelnu ili Lajpcigu, podjednako verovatan. Neki tvrde da ga je Niče zarazio u muškoj javnoj kući u Đenovi.[31] Sticanje zaraze iz homoseksualne javne kuće potvrdio je Sigmund Frojd, koji je kao svog izvora naveo Ota Binsvangera.[32] Keler takođe sugeriše da je Niče možda imao romantičnu vezu, kao i prijateljstvo, sa Polom Reom.[33] Postoji tvrdnja da je Ničeova homoseksualnost bila široko poznata u Bečkom psihoanalitičkom društvu, a Ničeov prijatelj Pol Dusen tvrdi da je „on bio čovek koji nikada nije dodirnuo ženu“.[34][35] Kelerovi stavovi nisu naišli na široko prihvatanje među Ničeovim naučnicima i komentatorima. Alan Megil tvrdi da, iako se Kelerova tvrdnja da je Niče bio u sukobu oko njegove homoseksualne želje ne može jednostavno odbaciti, „dokazi su vrlo slabi“, a Keler možda projektuje shvatanja seksualnosti dvadesetog veka na pojmove prijateljstva iz devetnaestog veka.[33]Takođe je poznato da je Niče posećivao heteroseksualne javne kuće.[32] Nigel Rodžers i Mel Tompson tvrde da su kontinuirane bolesti i glavobolje ometale Ničea da se mnogo bavi ženama. Pa ipak, nude i druge primere u kojima je Niče izrazio svoje naklonosti prema ženama, uključujući Vagnerovu suprugu Kosimu Vagner.[36] Drugi naučnici tvrde da Kelerova interpretacija zasnovana na seksualnosti nije korisna u razumevanju Ničeove filozofije.[37] [38]Međutim, postoje i oni koji naglašavaju da, ako je Niče preferirao muškarce - s tim što je ta sklonost činila njegovu psiho-seksualnu masku - ali nije mogao sebi priznati svoje želje, to je značilo da je postupio u suprotnosti sa svojom filozofijom.[39] Niče kroz pero Štefana Cvajga Ničeov opis verno je preneo na papir pisac Štefan Cvajg.[40] Prkosno uzdignuta glava junaka, visoko izbočeno čelo svo izbrazdano mračnim mislima, teški uvojci kose iznad napetog prkosnog zatiljka. Ispod obrva svetluca sokolski pogled, a svaki mišić umnoga lica, sav je napet od volje, zdravlja i snage. Vercingetoriksovi brkovi muževno mu se spuštaju iznad oporih usana i izbočene brade, pokazujući varvarskog ratnika, pa čovek nehotice uz tu lavlju glavu čvrstih mišića može zamisliti germanski vikinški lik s pobedničkim mačem, rogom i kopljem Cvajg dalje opisuje značaj Ničeove filozofije.[40] Njega, strastvenoga mrzioca `lagodne opojnosti`, svake udobnosti, podilazi jedino želja da razori osigurani mir ljudi u kojem oni uživaju, da vatrom i prepašću širi budnost koja je za nj jednako dragocjena kao što je za ljude mira dragocjeni i tupi lagodni san. Iza njega ostaju, kao nakon prolaska filbustira, provaljene crkve, oskvrnuta tisućugodišnja svetišta, srušeni oltari, osramoćeni sakramenti, poklana uvjerenja, probijene moralne ograde, užareno obzorje, neizmjerni fanal smionosti i snage. Ali on se nikad ne osvrće natrag, ni da bi to posjedovao. On ne pripada nijednoj vjeri, nije se zakleo nijednoj zemlji, na njegovu oborenom jarbolu vije se crna zastava amoraliste, pred njim je ona sveta neznatnost, vječna nesigurnost. s kojom se osjeća demonski zbratimljen pa se neprekidno oprema za nove opasne plovidbe. Prevođenje srpskih narodnih pesama U novembru 1861. Niče udruženju „Germanija` predaje svoju kompoziciju pod nazivom Serbier. Potom 29. aprila on predaje udruženju prevode šest srpskih narodnih pesama - pet lirskih i jedne epske - pod naslovom: „Sechs serbische Volkslieder, In deutsche Reime übertragen von Fr. W. Nietzsche`. U pet lirskih pesama koje je Niče preveo nalaze se pesme koje su u Vukovim zbirkama naslovljene: Djevojka ružici, Konj se srdi na svog gospodara, Riba i djevojka, Sestra kuša brata i Jedno drago i to nadaleko.[41] Jedina epska pesma koju je Niče preveo na nemački jeste pesma koju je Gete ranije smatrao nedovoljno kvalitetnom za uključenje u svoju antologiju srpskih pesama: Marko Kraljević i Ljutica Bogdan.[41] Niče pesme nije doslovce preveo već ih je preprevao sa značajnim odstupanjima i dodavanjima, uz konsultovanje orignala i rečnika srpskog jezika. On navodi da je prepev slobodan što je uradio kako pesma ne bi bila „ukočena i otegnuta”.[41] U tomu kritičkog izdanja Ničeovih dela iz 2000. godine, koji uključuje najranije radove i dnevničke zapise od 1858. do 1862, uključeni su i prevodi srpskih pesama, kao i zapis na srpskom: Ustaj Srbine, uz belešku - Serbische Tondichtung.[41] Filozofija Nihilizam Nihilizam označava istorijsko kretanje Evrope kroz prethodne vekove, koje je odredio i sadašnji vek. To je vreme u kojem već dve hiljade godina preovladava onto-teološki horizont tumačenja sveta, hrišćanska religija i moral. [42] Niče razlikuje dve vrste nihilizma: pasivni i aktivni. Pasivni nihilizam je izraz stanja u kome postojeći vrednosti ne zadovoljavaju životne potrebe-ne znače ništa.[3] Ali on je za polazište aktivnog nihilizma, za svesno odbacivanje i razaranje postojećih vrednosti, kako bi se stvorili uslovi za ponovno jedinstvo kulture i života.[3] Po sebi se razume da Niče nije izmislio nihilizam - niti je pripremio njegov dolazak, niti je prokrčio put njegovoj prevlasti u našem vremenu. Njegova je zasluga samo u tome što je prvi jasno prepoznao nihilističko lice savremenog sveta.[43] Što je prvi progovorio o rastućoj pustinji moderne bezbednosti, što je prvi glasno ustanovio da je Zapad izgubio veru u viši smisao života.[43] Niče je došao u priliku da shvati nihilizam kao prolazno, privremeno stanje. I štaviše pošlo mu je za rukom da otkrije skrivenu šansu koju nihilizam pruža današnjem čoveku.[43] Da shvati ovaj istorijski događaj kao dobar znak, kao znamenje životne obnove, kao prvi nagoveštaj prelaska na nove uslove postojanja[43] Niče na jednom mestu izričito tvrdi, nihilizam je u isti mah grozničavo stanje krize s pozitivnim, a ne samo negativnim predznakom.[43] Nihilizam je zaloga buduće zrelosti života. Stoga je neopravdano svako opiranje njegovoj prevlasti, stoga je neumesna svaka borba protiv njega.[43] Natčovek Natčovek je najviši oblik volje za moć koji određuje smisao opstanka na Zemlji: Cilj nije čovečanstvo, nego više no čovek!.[44] Njegov cilj je u stalnom povećanju volje za moć iz čega proizlazi da nema za cilj podređivanje natprirodnom svetu. Afirmacija sebe, a ne potčinjavanje natprirodnom, suština je Ničeove preokupacije natčovekom. U suprotnom, čovek ostaje da živi kao malograđanin u svojim životinjskim užicima kao u nadrealnom ambijentu. Natčovek je ogledalo dionizijske volje koja hoće samo sebe, odnosno večna afirmacija sveg postojećeg. Ničeov natčovek u `Berlinskim ilustrovanim novinama iz 1903. godine“. Učiniti natčoveka gospodarem sveta značilo bi raščovečenje postojećeg čoveka, učiniti ga ogoljenim od dosadašnjih vrednosti. Rušenjem postojećih vrednosti, što je omogućeno učenjem o večnom vraćanju istog, natčovek se otkriva kao priroda, animalnost, vladavina nesvesnog. Time Niče vrši alteraciju čoveka od tuđeg, hrišćanskog čoveka ka čoveku prirode, raščovečenom čoveku novih vrednosti. To znači da Niče suštinu čoveka određuje kao reaktivno postojanje. Na taj način čovek postojećih vrednosti mora da želi svoju propast, svoj silazak, kako bi prevazišao sebe: Mrtvi su svi bogovi, sada želimo da živi natčovek- to neka jednom u veliko podne bude naša poslednja volja![45] Čovek u dosadašnjoj istoriji nije bio sposoban da zagospodari Zemljom, jer je stalno bio usmeren protiv nje. Zbog toga čovek treba da bude nad sobom, da prevaziđe sebe. U tom pogledu natčovek ne predstavlja plod neobuzdane isprazne fantazije. Sa druge strane, prirodu natčoveka ne možemo otkriti u okviru tradicionalne-hrišćanske istorije, već je potrebno iskoračiti iz nje. Upravo ovaj iskorak može da odredi sudbinu i budućnost cele Zemlje.[42] Bog je mrtav Rečenica `Bog je mrtav` često je bila predmet pogrešne interpretacije. Naime, mislilo se da je Niče opisao smrt Boga u bukvalnom smislu. Umesto toga, on sebe shvata kao posmatrača, kao nekog ko prenosi svoj stav da zbog napretka u doba prosvetiteljstva, Bog više nije verodostojan izvor apsolutnih moralnih principa. On analizira vreme u kojem živi, posebno hrišćansku civilizaciju koja, po njegovom mišljenju propada. On nije prvi koji postavlja pitanje o smrti Boga. Već je mladi Hegel predstavio ideju o beskonačnoj boli kao osećanju na kome počiva religija novih vremena - osećanje: `Bog po sebi je mrtav`[46] Gde je Bog?`, uzviknuo je. `Reći ću vam. Ubili smo ga - ja i ti! Svi smo ga mi ubili! Ali kako smo to uradili? Kako smo ispili more? Ko nam je dao sunđer da izbrišemo celi obzor? Što smo uradili kada smo odvojili ovu zemlju od njenog sunca? Gde se sada kreće? Gde se mi krećemo? Odmičemo li se od svih sunca? Zar se padamo neprestano? Unatrag, postrance, prema napred, u svim smerovima? Postoje li još gore ili dole? Zar se nismo izgubili kao u beskonačnom ništavilu? Zar ne osjećamo dah praznog svemira? Zar nije postao hladniji? Zar se noć neprestano ne obrušava na nas? Zar ne treba paliti svetiljke ujutro? Zar ne čujemo ništa drugo osim zvukova grobara koji pokapaju Boga? Zar ne osećamo ništa osim božanskog raspadanja? - Bogovi se takođe raspadaju! Bog je mrtav! — Fridrih Niče Poznatiji deo nalazi se u drugom delu Zaratustrinog predgovora u kome mladi Zaratustra na početku svog putovanja sreće ostarelog sveca koji iskazuje mizantropiju i ljubav prema Bogu. Kad je Zaratustra čuo te reči, pozdravi sveca i reče: `Šta bih vam ja mogao dati! Ali pustite me brzo odavde da vam ne bih još što god i oduzeo!` I tako se rastadoše jedan od drugog, starac i zreo čovek, smejući se, kao što se smeju dva dečaka. A kad je Zaratustra ostao sam, reče u svojoj šumi ovako srcu svome: `Zar je to uopšte moguće! U svojoj šumi stari svetac nije još ništa o tome čuo da je Bog mrtav ` – Tako je govorio Zaratustra[47] Apolonijski i dionizijski princip Apolonijski i dionizijski princip je dvostruki filozofski koncept zasnovan na osobinama iz drevne grčke mitologije: Apolonu i Dionisu. Dionizijski se odnosi na princip koji afirmiše životnu snagu, dok se drugi, apolonijski, označava kao princip harmonije i ravnoteže. Niče je davao prednost dionizijskom principu, a u apolonijskom je video početak dekadencije evropske kulture. Glavna tema Rođenja tragedije je da spoj dionizijskog i apolonskog Kunsttrieben-a („umetnički impulsi“) stvara dramsku umetnost ili tragediju. Tvrdio je da ta fuzija nije postignuta od drevnih grčkih tragičara. Apolon predstavlja harmoniju, napredak, jasnoću i logiku, dok Dionis predstavlja poremećaj, opijenost, osećanja i zanos. Niče je koristio ove dve sile, jer su za njega svet uma i poretka s jedne, a strast i haos s druge strane formirali principe koji su bili osnovni za grčku kulturu.[48] Apolonija je država koja sanja, puna iluzija; dionizijsko stanje opijenosti, koje predstavlja oslobađanje instinkta i rastvaranje granica. U ovom kalupu čovek se pojavljuje kao satir. On je užas i uništenje principa individualnosti i istovremeno neko ko se raduje njegovom uništavanju.[49] Oba ova principa treba da predstavljaju kognitivna stanja koja se kroz umetnost pojavljuju kao snaga prirode u čoveku.[50] Niče zaključuje da je evropska kultura, još od vremena Sokrata, uvek bila samo apolonska, dakle dekadentna i nezdrava.[51] Primećuje da kad god apolonska kultura dominira, dionizijskoj nedostaje struktura da stvori koherentnu umetnost, a kada dominira dionizijska, apolonijskoj nedostaje potrebna strast. Samo plodna interakcija ove dve sile okupljene kao umetnost predstavljala je najbolje od grčke tragedije.[52] Perspektivizam Niče je tvrdio da će Božja smrt na kraju dovesti do gubitka bilo kakve univerzalne perspektive na stvari i bilo kakvog koherentnog osećaja objektivne istine.[53][54] Niče je odbacio ideju objektivne stvarnosti, tvrdeći da je znanje uslovno u odnosu na različite fluidne perspektive ili interese.[55]To dovodi do stalne ponovne procene pravila u skladu sa okolnostima pojedinačnih perspektiva. Ovo gledište je steklo naziv perspektivizam.[56] U delu Tako je govorio Zaratustra, Niče je objavio da tabela vrednosti visi iznad svake velike osobe. Istakao je da je ono što je zajedničko kod različitih naroda čin uvažavanja, stvaranja vrednosti, čak i ako se vrednosti razlikuju od jedne osobe do druge. Niče je tvrdio da ono što ljude čini velikima nije sadržaj njihovih uverenja, već čin vrednovanja. Stoga vrednosti koje zajednica teži da artikuliše nisu toliko važne koliko kolektivna volja da se te vrednosti ostvare. Spremnost je bitnija od zasluga samog cilja, smatra Niče. `Do sada je bilo hiljadu ciljeva`, kaže Zaratustra, `jer postoji hiljadu naroda. Još uvek nedostaje jaram za hiljadu vratova: nedostaje jedan cilj. Čovečanstvo još uvek nema cilj.` Otuda i naslov aforizma, „O hiljadu i jednom cilju“. Ideja da jedan sistem vrednosti nije vredniji od sledećeg, iako se možda ne pripisuje Ničeu, postala je uobičajena premisa moderne društvene nauke. Maks Veber i Martin Hajdeger su to upili i napravili po svom. To je oblikovalo njihova filozofska i kulturna nastojanja, kao i njihovo političko razumevanje. Veber se, na primer, oslanjao na Ničeov perspektivizam tvrdeći da je objektivnost i dalje moguća - ali tek nakon što se utvrdi određena perspektiva, vrednost ili cilj.[57][58] Među kritikom tradicionalne filozofije Kanta, Dekarta i Platona u Beyond Good and Evil, Niče je napao stvar u sebi i cogito ergo sum („Mislim, dakle jesam“) kao nepogrešiva uverenja zasnovana na naivnom prihvatanju prethodnih pojmova i zablude.[59] „Pobuna robova“ u moralu U knjizi Izvan dobra i zla i O genealogiji morala centralno mesto zauzima Ničeov genealoški prikaz razvoja savremenih moralnih sistema. Za Ničea se tokom ljudske istorije dogodio temeljni zaokret od razmišljanja u terminima „dobro i zlo“ ka „dobru i zlu“. Početni oblik morala postavila je ratnička aristokratija i druge vladajuće kaste drevnih civilizacija. Aristokratske vrednosti dobrog i lošeg poklapale su se i odražavale njihov odnos prema nižim kastama poput robova. Niče je predstavio ovaj „gospodarski moral“ kao izvorni moralni sistem - možda najbolje povezan sa homerskom Grčkom.[60]Biti „dobar“ značilo je biti srećan i imati stvari povezane sa srećom: bogatstvo, snaga, zdravlje, moć itd. Biti „loš“ značilo je biti poput robova nad kojima je aristokratija vladala: siromašni, slabi, bolesni, jadni - predmeti sažaljenja ili gađenja, a ne mržnje.[61] „Ropski moral“ se razvio kao reakcija na gospodarski moral. Vrednost proizlazi iz kontrasta između dobra i zla: dobro je povezano sa onostranošću, dobročinstvom, pobožnošću, uzdržanošću, krotošću i potčinjenošću; dok je zlo svetsko, surovo, sebično, bogato i agresivno. Niče je doživljavao moral roba pesimističnim i strašljivim, a njegove vrednosti su se pojavile kako bi poboljšale samo-percepciju robova. Moral roba povezao je sa jevrejskom i hrišćanskom tradicijom, jer je rođen iz rezistencije robova. Niče je tvrdio da je ideja jednakosti dozvoljavala robovima da prevladaju sopstvene uslove bez preziranja sebe. Negirajući urođenu nejednakost ljudi - u uspehu, snazi, lepoti i inteligenciji - robovi su stekli metod bekstva, naime generišući nove vrednosti na osnovu odbacivanja moralnosti gospodara, što ih je frustriralo. Korišćen je za prevazilaženje osećaja inferiornosti roba pred njihovim (imućnijim) gospodarima. To čini tako što na primer otkriva slabost roba da bude stvar izbora, označavajući je kao „krotkost“. „Dobar čovek“ moralnog gospodara je upravo „zli čovek“ ropskog morala, dok je „loši čovek“ preuređen u „dobrog čoveka“.[60] Niče je ropski moral doživljavao kao izvor nihilizma koji je obuzeo Evropu. Savremena Evropa i hrišćanstvo postoje u licemernom stanju zbog napetosti između morala gospodara i roba, obe kontradiktorne vrednosti koje u različitom stepenu određuju vrednosti većine Evropljana (koji su „šaroliki“). Niče je pozvao izuzetne ljude da se ne stide pred navodnim moralom za sve, koji smatra štetnim za procvat izuzetnih ljudi. Upozorio je, međutim, da moral sam po sebi nije loš; to je dobro za mase i treba ga prepustiti njima. Izuzetni ljudi, s druge strane, treba da slede svoj „unutrašnji zakon“.[60] Omiljeni Ničeov moto, preuzet od Pindara, glasi: „Postani ono što jesi.“ [62] Dugogodišnja je pretpostavka o Ničeu je da je više voleo moral gospodara nego moral roba. Međutim, ugledni Ničeov učenjak Valter Kofman odbacio je ovo tumačenje, napisavši da su Ničeove analize ove dve vrste morala korišćene samo u opisnom i istorijskom smislu; nisu bile predviđene za bilo kakvo prihvatanje ili veličanje.[63] S druge strane, iz njegovih vlastitih spisa jasno je da se Niče nadao pobedi gospodara morala. Povezao je „spasenje i budućnost ljudske rase sa bezuslovnom dominacijom“[64] gospodarskog morala i gospodara nazvao „višim redom vrednosti, onim plemenitim, onima koji životu kažu `da`, onima koji garantuju budućnost.“[64] Kao što„ postoji poredak ranga između čoveka i čoveka “, tako postoji i poredak ranga„ između morala i morala.“[65] Niče je u svom filozofskom ratu vodio protiv ropskog morala hrišćanstva, revalorizaciji svih vrednosti `kako bi se postigla pobeda novog gospodara moralnosti koju je nazvao` filozofijom budućnosti.`[66] U zoru, Niče je započeo svoju „Kampanju protiv morala“.[67] Sebe je nazvao „nemoralistom“ i oštro je kritikovao istaknute moralne filozofije svog doba: hrišćanstvo, kantijanizam i utilitarizam. Ničeov koncept „Bog je mrtav“ primenjuje se na doktrine hrišćanstva, mada ne i na sve druge vere: tvrdio je da je budizam uspešna religija koju je pohvalio za podsticanje kritičke misli.[68] Ipak, Niče je svoju filozofiju doživljavao kao protivpokret nihilizmu kroz uvažavanje umetnosti: Umetnost kao jedina superiorna protiv prisila, protiv svake volje za negacijom života, umetnost kao antihrišćanska, anti-budistička, anti-nihilistička par ekselans.[69] Niče je smatrao da je savremeni antisemitizam „prezren“ i u suprotnosti sa evropskim idealima.[68] Njegov uzrok, prema njegovom mišljenju, bio je rast evropskog nacionalizma i endemska „ljubomora i mržnja“ jevrejskog uspeha.[68] Napisao je da Jevrejima treba zahvaliti što pomažu u održavanju poštovanja prema filozofiji drevne Grčke, [68] i što rađaju „najplemenitije ljudsko biće (Hristosa), najčistijeg filozofa (Baruh Spinoza), najmoćniju knjigu i najefikasniji moralni kodeks na svetu.`[70] Volja za moć Osnovni element Ničeovog filozofskog pogleda je „volja za moći“ (der Wille zur Macht), za koju je tvrdio da pruža osnovu za razumevanje ljudskog ponašanja - više od konkurentskih objašnjenja, poput onih zasnovanih na pritisku za prilagođavanje ili preživljavanje.[65][71] Kao takav, prema Ničeu, nagon za očuvanjem pojavljuje se kao glavni pokretač ponašanja ljudi ili životinja samo u izuzecima, jer opšte stanje života nije „borba za egzistenciju“.[72] Češće nego ne, samoočuvanje je posledica volje stvorenja da svoju snagu iskaže na spoljnom svetu. Predstavljajući svoju teoriju ljudskog ponašanja, Niče se takođe osvrnuo i napao koncepte iz filozofija koje su tada bile popularno prihvaćene, poput Šopenhauerovog pojma besciljne volje ili utilitarizma. Utilitaristi tvrde da je ono što pokreće ljude želja da budu srećni i akumuliraju zadovoljstvo u svom životu. Ali takvu koncepciju sreće Niče je odbacio kao nešto ograničeno i karakteristično za buržoaski način života engleskog društva, [73] i umesto toga izneo ideju da sreća nije cilj sam po sebi. Posledica je prevazilaženja prepreka za nečije postupke i ispunjenja volje.[74] S njegovom teorijom volje za moć povezano je i njegovo nagađanje, koje nije smatrao konačnim,[65] u vezi sa stvarnošću fizičkog sveta, uključujući neorgansku materiju - da je, poput čovekovih naklonosti i impulsa, i materijalni svet postavljen dinamika oblika volje za moći. U osnovi njegove teorije je odbacivanje atomizma - ideja da je materija sastavljena od stabilnih, nedeljivih jedinica (atoma). Umesto toga, činilo se da je prihvatio zaključke Ruđera Boškovića, koji je objasnio osobine materije kao rezultat međusobnog delovanja sila.[65] Jedna studija o Ničeu definiše njegov potpuno razvijeni koncept volje za moći kao „ element iz koga proističu i kvantitativna razlika srodnih sila i kvalitet koji se u svakoj od njih prebacuje u svaku silu „otkrivajući volju za moći kao„ princip sinteze sila.“[75] Od takvih sila Niče je rekao da mogu možda posmatrati kao primitivni oblik volje. Isto tako, odbacio je stav da kretanjem tela vladaju neumoljivi zakoni prirode, postavljajući umesto toga da se kretanjem upravljaju odnosi moći između tela i sila.[65] Drugi naučnici se ne slažu da je Niče smatrao materijalni svet oblikom volje za moći: Niče je temeljito kritikovao metafiziku, a uključivanjem volje za moći u materijalni svet jednostavno bi uspostavio novu metafiziku. Osim Aforizma 36 u Beyond Good and Evil, gde je pokrenuo pitanje vezano za volju za moći kao za materijalni svet, tvrde oni, tek je u njegovim beleškama (neobjavljenim od njega samog) pisao o metafizičkoj volji za moći . A takođe tvrde da je Niče uputio svog stanodavca da spali te beleške 1888. godine kada je napustio Sils Mariju.[76] Prema ovim naučnicima, „goruća“ priča podržava njihovu tezu da je Niče na kraju svog lucidnog života odbacio njegov projekat o volji za moći. Međutim, nedavna studija (Huang 2019) pokazuje da, iako je tačno da je Niče 1888. godine želeo da neke njegove beleške spale, priča o „paljenju“ malo ukazuje na njegov projekat volje za moć, ne samo zato što je samo 11 „aforizama“ spašeni od plamena na kraju su ugrađeni u Volju za moć (ova knjiga sadrži 1067 „aforizama“), ali i zato što se ove napuštene beleške uglavnom fokusiraju na teme poput kritike morala, dok se „osećanja moći“ dotiču samo jednom.[77] Večiti povratak „Večiti povratak“ (takođe poznat i kao „večito ponavljanje“) je hipotetički koncept koji postavlja da se univerzum ponavlja i da će se ponavljati beskonačno mnogo puta kroz beskonačno vreme ili prostor. To je čisto fizički koncept, koji ne uključuje natprirodnu reinkarnaciju, već povratak bića u istim telima. Niče je prvi predložio ideju večnog povratka u paraboli u Odeljku 341 The Gay Science, a takođe i u poglavlju „O viziji i zagonetki“ u Tako je govorio Zaratustra, između ostalog. [78] Niče ga je smatrao potencijalno „zastrašujućim i parališućim“ i rekao je da je njegov teret „najteža težina“ koja se može zamisliti (`das schwerste Gewicht`).[79] Želja za večnim povratkom svih događaja označila bi krajnju afirmaciju života, reakciju na Šopenhauerovu pohvalu negiranja volje za životom. Da bi se shvatilo večito ponavljanje i da se s njim ne samo pomiri, već i prihvati, potreban je amor fati, „ljubav prema sudbini“. Kao što je Hajdeger istakao u svojim predavanjima o Ničeu, Ničeovo prvo spominjanje večnog ponavljanja predstavlja ovaj koncept kao hipotetičko pitanje, a ne kao činjenicu. Prema Hajdegeru, teret nametnut pitanjem večnog ponavljanja - da li bi to moglo biti istina - toliko je značajan u modernoj misli: „Način na koji Niče ovde oblikuje prvu komunikaciju misli o„ najvećem teretu“ [ večnog ponavljanja] jasno stavlja do znanja da je ta „misao misli“ istovremeno „najteža misao“.[80] Niče sugeriše da se univerzum ponavlja kroz beskrajno vreme i prostor i da se mogu ponoviti različite verzije događaja koji su se dogodili u prošlosti, pa otuda „sve konfiguracije koje su ranije postojale na ovoj zemlji još uvek moraju da se sretnu.“[81] Sa svakim ponavljanjem događaja nada se da će se steći neko znanje ili svest za poboljšanje pojedinca, otuda „I tako će se jednog dana dogoditi da se muškarac ponovo rodi, baš kao ja i žena, baš kao Marija —Samo za nadati se da će glava ovog čoveka sadržati malo manje gluposti...“[81] Aleksandar Nehamas o Ničeu piše: Život kao književnost na tri načina viđenja večnog ponavljanja: „Moj život će se ponoviti na potpuno identičan način:“ ovo izražava potpuno fatalistički pristup ideji; „Moj život se može ponoviti na potpuno identičan način:“ Ovo drugo gledište uslovno tvrdi kosmologiju, ali ne uspeva da obuhvati ono na šta se Niče poziva u The Gay Science, str. 341; i konačno, „Ako bi se moj život ponovio, onda bi se mogao ponoviti samo na identičan način.“ Nehamas pokazuje da ovo tumačenje postoji potpuno nezavisno od fizike i da ne pretpostavlja istinu kosmologije. Nehamas je zaključio da, ako se pojedinci konstituišu kroz svoje postupke, mogu se održati u svom trenutnom stanju samo živeći u ponavljanju prošlih radnji (Nehamas, 153). Ničeova misao je negacija ideje o istoriji spasenja.[82] Tri metamorfoze Priču o tri metamorfoze originalno je napisao nemački filozof Fridrih Niče. Verovao je da je svrha ljudskog postojanja postizanje njegovog punog potencijala. Da bi to postigao, duh je morao da prođe kroz tri transformacije: kamila, lav i dete. Komplet dolazi sa tri životinje i svaka životinja predstavlja opstanak, slobodu i stvaranje. Kamila: Opstanak. Kamila se može nositi sa teškim zadacima u teškim situacijama. Ako se mučite u životu i puno se znojite, ova kamila će vam pomoći da prođete. Lav: Sloboda. Lav je osvajač. Nalazi se na vrhu lanca ishrane. Koristite ovog lava da uništite postojeća društvena pravila pre nego što počnete da gradite svoja pravila! Dete: Stvaranje. Kad dete tek dođe na ovaj svet, ono ništa ne zna. Ova vrsta nevinosti može vam pomoći da stvorite nove vrednosti i razvijete novi način viđenja. Kamile mogu nositi veliku težinu i preživeti u pustinji. Ali ponderisani pojedinac je neizbežno oporezovan svojim teretom. Vremenom rizikuju da se zatru gorčinom, očajem i duhom osvete. Ako kamila ne postane lav, tragač će biti uništen njihovom potragom. Uvek se u „usamljenoj pustinji [dogodi] druga metamorfoza, duh ovde postaje lav; želi da uhvati slobodu i bude gospodar u svojoj pustinji.“ Lav je „kralj zveri“. Lavlji duh kaže „hoću“ - i to je ceo zakon. Kamila postaje lav kada subjekt duhovne transformacije, otisnuvši se u pustinju ljudskog očekivanja, otkrije da je „Bog mrtav“ i pretpostavi da je sve dozvoljeno. U ovom trenutku pojedinac shvata da im ništa ne može zabraniti da stvaraju sopstvene vrednosti namećući svetu svoju vlastitu volju. Ali, u pustinji stvarnog, lav nailazi na zmaja, a „Ti ćeš“ svetluca na njegovoj koži. Zmaj je Ničeova slika društvenih normi. U fazi lava, subjekat duhovne transformacije mora da uključi zmaja u smrtnu borbu. Čovek treba da bude lav u duhu da bi pobedio zakon „Ti treba“ i potvrdio uslove svog procvata. Međutim, nema sreće u borbi sa zmajevima čitavog života. Da bi se desile tri metamorfoze, lav mora postati dete. Zrelost za Ničea znači ponovno otkrivanje ozbiljnosti koju je čovek imao kao dete u igri. Dečji duh je presudan za sreću, zdravlje i blagostanje. „Dete je“, kaže Niče, „nevinost i zaborav, novi početak, sport, samohodni točak, sveto da“ (Z, 55). Lav postaje dete kada pojedinac koji kaže „hoću“ prestane da afirmiše svoje vrednosti suprotno zakonu „Ti treba“, i umesto toga ih potvrđuje „za sport stvaranja: duh sada hoće svoju volju, sopstveni svet “(Z, 55). Život više nije reaktivna borba za pobedu drugih sila. Život je proslava svojih moći - neprekidni čin čiste afirmacije. Dečji duh poznaje životnu radost i nevinost večnog stvaranja. Kritika masovne kulture Fridrih Niče je imao pesimističan pogled na savremeno društvo i kulturu. Verovao je da su štampa i masovna kultura doveli do usklađenosti, doveli do osrednjosti, a nedostatak intelektualnog napretka doveo je do propadanja ljudske vrste. Po njegovom mišljenju, neki ljudi bi mogli da postanu superiorni pojedinci upotrebom snage volje. Izdizanjem iznad masovne kulture, te osobe će stvoriti viša, svetlija i zdravija ljudska bića.[83] Kritika hrišćanstva Niče je mnogo puta kritikovao hrišćanstvo. Kritikovao je potiskivanje ljudskih osobina, poput zavisti, koje hrišćanstvo želi da potisne u čoveku. Čovek krije svoju zavist, jer ga hrišćanstvo uči da potisne to osećanje, jer je po istom, zavist zlo osećanje. Verovao je da se zavist može upotrebiti kao vodič, i da treba prihvatiti ovu želju da bi se mogli ostvariti u potpunosti. Svaka osoba koja u nama izaziva zavist, jeste indikacija onoga šta bi mogli da postanemo jednog dana. Znao je da neće svi dobiti ono što žele, njegov život ga je tome naučio, ali je jednostavno insistirao na tome da prihvatimo naše prave želje, da se borimo za njih, a ako ne uspemo, bar znamo da smo pokušali. To je ono što Niče naziva natčovekom. U celom Novom Zavetu, postoji samo jedna osoba vredna poštovanja-Pontije Pilat.[84] Niče je prezirao hrišćanstvo, jer je hrišćanstvo štitilo ljude od njihove zavisti. Kako Niče kaže, hrišćanstvo se pojavilo u poznom dobu Rimskog carstva, u stomacima robova, kojima je nedostajala snaga da uzmu ono što zaista žele - pretvorili su njihovu nesposobnost u vrlinu. Ovo Niče naziva moral roba. Hrišćane je nazivao krdom, koji su želeli da uživaju mnogo toga, seks, dobru poziciju na poslu, kreativnost, viši intelektualni nivo, ali su previše nesposobni da to i postignu. Hrišćani su prezirali ono što nemaju, a žele, a vrednovali ono što imaju, a ne žele, tako da je seksualna nevinost postala čistost, slabost je postala dobrota, submisija ljudima koje mrzimo - poslušnost, a kako je Niče naziva, nesposobnost da se preduzme osveta je postala oproštaj. Hrišćanstvo je postala velika mašina za gorko poricanje sebe. Niče je prezirao alkohol i upoređivao njegovo dejstvo na ljude sa hrišćanstvom. Naime, i jedno i drugo su instrument za smanjenje bola, bežanje od realnosti, i jedno i drugo nas uveravaju da smo dobro onako kako trenutno jesmo, smanjujući našu želju da promenimo život na bolje. Niče je ponavljao kako se mora podneti ogromna patnja da bi se uradilo nešto dobro. Kako samo malo znate o ljudskoj sreći, vi ljudi što živite u komforu! Tajna srećnog i ispunjenog života je u tome da se živi opasno, gradite svoje gradove na ivicama Vezuva! Živite u sukobu sa sebi jednakima i sa sobom! Budite pljačkaši i razbojnici čim ne budete vladari i vlasnici, ljudi od znanja! Uskoro će proći vreme kada biste mogli biti zadovoljni da živite skriveno u šumi poput plahih jelena![85] Ničeova pisma Između Ničeove filozofije i života postoji prisna unutrašnja veza, daleko prisnija nego što je to slučaj sa ostalim filozofima.[86] Motiv usamljenosti postaje okosnica Ničeovih pisama.[86] O svojoj usamljenosti Niče je prvi put progovorio u pismima školskom drugu, prijatelju E. Rodeu, pisanim za vreme služenja vojnog roka.[86] U jednom od njih kaže da je prilično usamljen jer `u krugu svojih poznatih` nema ni prijatelja ni filologa.[87] Mladi Niče je doživeo i shvatio usamljenost sasvim skromno i bezazleno - kao čisto spoljašnju prepreku.[86] Niče je progovorio u pismu Hajnrihu Kezelicu iz 1878[88] očigledno duboko povređen slabim prijemom na koji je naišla njegova knjiga `Ljudsko, odviše ljudsko` kod njegovih prijatelja.[86] Naknadno je tačno uvideo da su unutrašnje prepreke ljudima kudikamo teži i važniji od spoljašnjih. Stoga je priznao da se oseća usamljenim ne zato što je fizički udaljen od njih, već zato što je izgubio poverenje otkrivši da nema ničeg zajedničkog sa njima.[86] Jačanju i produbljivanju osećaja usamljenosti znatno je doprineo mučan rastanaka sa Lu Salome i Paulom Reeom posle kratkog ali intenzivnog druženja.[89] Niče sa Lu Salome i Paulom Reeom. Slikano 1882. godine. Poslednjih godina pred slom Niče je najzad izgubio veru u prijatelje i prijateljstvo.[86] O tome veoma upečatljivo svedoči pismo sestri u kome kaže:[86] Počev od dečjih nogu do sada nisam našao nikoga s kim bi imao istu muku na srcu i savesti. Skoro sve moje ljudske veze nastale su iz napada osećanja usamljenosti. Overbek baš kao i Ree, Malvida baš kao i Kezelic - bio sam smešno srećan kada sam s nekim našao ili verovao da nalazim makar i trunčicu zajedničkog. Svoj ispovedni ton nastavlja i u sledećem pismu.[90] Ako izuzmem Vagnera, niko mi do sada ni hiljaditim delom strasti patnje nije izašao u susret da bih se sa njim `razumeo`, tako sam još kao dete bio sam, a i danas sam to u svojoj 44-toj godini života. Stil Ono što je posebno karakteristično za Ničea jeste njegov stil. Tako se još jednom potvrđuje tačnost one Bigonove da je čovek stil i obratno. Prvo što se može zapaziti jeste da Ničeova dela više liče na pesničku prozu nego na filozofska dela. Možda je to zato što njemu nikada nisu svojstveni vedrina mudraca i spokojstvo uravnoteženog duha. On je bio emotivan i intuitivan, strastven i patetičan čovek. Jezik njegovog glavnog junaka Zaratustre jeste jezik ditiramba, a ne suptilne filozofske analize. Njegova pesničko-filozofska reč ima opojnu prometejsku snagu. Niče eksplicite tvrdi: „Moja filozofija donosi pobedonosnu misao od koje konačno propada svaki drugi način mišljenja“. On piše po nadahnuću i asocijacijama, „zadirkuje“ filozofske teme, više sugeriše nego što argumentuje. Svoju filozofiju naziva i „eksperimentalnom“ zato što, zapravo eksperimentiše idejama. To je navelo neke pedagoge da konstatuju kako je Niče zarazan, otrovan za omladinu. Neguje ispovedni stil pisanja, koji su koristili i neki filozofi i pre njega: Blez Paskal, Žan Žak Ruso, Mišel Ejkem de Montenj, Soren Kirkegor i drugi. Svi oni manje dokazuju, a više pokazuju, tj. saopštavaju. Ničeov `stil ispovedanja` više otežava nego što olakšava pristup njegovom delu.[91] Budući da dijalog ima subjektivnu dijalektiku koja potiskuje monolog, otuda nije nikakvo iznenađenje što Niče uzima na nišan pre svega „dijalektičare“ Sokrata i Platona. On kao iz topa ispucava ideje i, kako kaže sam, „filozofira čekićem“, jer „nije čovek, već dinamit“. U vezi s tim, odbacujući tvrdnje da je Niče bio lud, Brana Petronijević vispreno zaključuje da je Niče samo „do ludila bio uveren u istinitost svojih stavova“. Odista, Niče je voleo da se izjednačava sa Dionisom (Bahom) i Zaratrustom i da otvoreno istupi kao profet (prorok). Ničeova prva intelektualna ljubav bio je Šopenhauer, pod čijim okriljem je stasao i još jedan neobični genije Sigmund Frojd. Međutim, nasuprot „učiteljevom“ pesimizmu, Niče razvija herojski životni optimizam. Pri tome izričito kaže da bi više voleo da bude Dionisov satir nego hrišćanski svetac. Njegovi mišljenici su presokratici i Spartanci. Niče piše kako mu u blizini Heraklita postaje toplije. I pisao je po ugledu na njegove aforizme. U svom prvom značajnijem delu Rođenje tragedije iz duha muzike, Niče razlikuje dionizijski i apolonski elemenat grčke duševnosti i duhovnosti - tumačeći tragediju, slično Aristotelu, kao apolonsko oplemenjivanje dionizijskih težnji. Inače, Niče Apolona označava kao načelo likovnih umetnosti, a Dionisa kao načelo Muzike. Ova Ničeova distinkcija dionizijskog i apolonskog u čoveku, slična Frojdovom razlikovanju Erosa i Tanatosa, poklapa se zapravo, sa razlikom između Hegelove „ideje“ i Šopenhauerove „volje“. Pojava Sokrata je, i za Ničea, prekretnica u razvoju grčko-evropske kulture, ali u negativnom smislu. On je za Ničea, u stvari, prvi dekadent, jer je svojim prosvetiteljskim intelektualizmom poremetio odnose između dionizijskog i apolonskog elementa kulture, u korist ovog drugog. Od njega, navodno, kultura stalno retardira, previše je racionalistička i time neprijateljska prema životu, koji za Ničea nije ništa drugo do „večno vraćanje istog“, čija je suština „volja za moć“. Doduše, Fridrih Niče na jednom mestu pošteno priznaje da možda nije ni razumeo Sokrata. Citati „Ono što nas ne ubije to nas ojača.“ „Onaj koji ima za šta da živi može podneti bilo šta.“ „Prava ljubav razmišlja o trenutku i o večnosti, ali nikada o trajanju.“ „Velike epohe našeg života su one kad se usuđujemo da svoje zlo prekrstimo u ono što je najbolje u nama.“ „Umetnost bez ljubavi, je ništa.“ „Nesrećni brakovi nastaju ne zbog nedostatka ljubavi, nego zbog nedostatka prijateljstva.“ „Najtiše reči donose buru. Misli koje dolaze nečujnog koraka, upravljaju svetom.“ „Žena je zagonetka čije je rešenje dete.“ „Naše mane su naš najbolji učitelj.“ „Došao sam da vam pomognem, a vi se žalite da ne želim sa vama da plačem.“ „U mržnji je strah.“ „Ne veruj onima koji mnogo govore o svojoj pravednosti.“ „Egoizam je srž plemenite osobe.“ „Nevidljivim nitima najčvršće smo povezani.“ „Strašno je na moru umreti od žeđi. Zar morate i vi svoju istinu tako zasoliti da ona više ni žeđ ne gasi.“ „Lakše se neke strasti sasvim odreći, nego u njoj biti umeren.“ „Svako poseduje upravo onoliko sujete koliko mu nedostaje razuma.“ „Ako čovek svakog dana stoji na ivici i gleda u provaliju, jednog dana će i provalija pogledati u njega.“ „Svako ljudsko biće koje ne želi biti deo masa treba samo da prestane sebi da olakšava stvari. Neka samo prati svoju svest, koja ga poziva: Budi ono što jesi! Sve što sada činiš, misliš, želiš, sve to nisi ti.“ „Svaka mlada duša čuje ovaj zov danju i noću i ježi se sa uzbuđenjem predosećaja tog stepena sreće koje su večnosti pripremile za one koji razmišljaju o sopstvenom istinskom oslobođenju. Ne postoji način da se pomogne bilo kojoj duši da postigne ovu sreću, sve dok je okovana lancima javnog mnjenja i straha.“ „Niko ne može sagraditi mostove na kojima ćeš ti, samo ti, preći reku života. Možda postoje bezbroj staza i mostova i polubogova koji bi te preneli preko; ali samo po cenu zaloge i odricanja sebe. Postoji jedna staza na svetu koju niko ne može preći osim tebe. Gde ona vodi? Ne pitaj, kreni!“ „Tvoji pravi vaspitači i mentori otkriće ti originalni smisao i osnovnu građu tvog bića, nešto što nije na kraju podložno obrazovanju ili vaspitanju od strane drugih, ali je uvek teško pristupiti mu, nešto vezano i nepokretno; tvoji vaspitači ne mogu ići dalje, i biti tvoji osloboditelji. I to je tajna svake istinske kulture: ona nam se ne prikazuje sa veštačkim ekstremitetima, voštanim nosevima, noseći naočare – da nam za takve darove ostavlja varljivu sliku obrazovanja. Ona je oslobađajuća, vadi korove, uklanja kamenčiće, rasterujući štetočine koji bi nagrizale nežni koren i izdanak biljke; ona je izliv svetla i topline, nežno kapljanje noćne kiše…“ „Možda postoje načini pronalaženja sebe, budeći se iz anestezije u koju smo uobičajeno sakriveni kao da smo u mračnom oblaku – ali ja ne znam za bolji od onog koji reflektuju vaspitači i mentori.“ „Najbolji način da se svaki dan započne dobro, jeste, da pri buđenju mislite ne biste li tog dana barem jednog čoveka mogli obradovati.“ „Čuvajte se pljuvanja protiv vetra!“ „Najgore nas savijaju i muče nevidljive ruke.“ „Ćutnja je gora; sve prećutane istine postanu otrovne.“ „Zaklinjem vas, braćo moja, ostajte verni zemlji i ne verujte onima koji vam govore o vanzemaljskim nadama! Trovatelji su to, znali oni ili ne znali.“ „Ako želite da imate prijatelja, morate i za njega voditi rat: a da bi se vodio rat, mora se znati biti neprijatelj.“ „Cenim onoga ko živi da bi učio.“ Dela 1872. Rođenje tragedije (Die Geburt der Tragödie aus dem Geiste der Musik) 1873. (David Strauss: der Bekenner und der Schriftsteller) 1874. O koristi i šteti istorije za život (Vom Nutzen und Nachtheil der Historie für das Leben) 1874. Šopenhauer kao učitelj (Schopenhauer als Erzieher) 1876. Rihard Vagner u Bajrojtu (Richard Wagner in Bayreuth) 1878. Ljudski, suviše ljudski (Menschliches, Allzumenschliches, Ein Buch für freie Geister) 1881. Zora (Morgenröte. Gedanken über die moralischen Vorurteile) 1882. Vesela nauka (Die fröhliche Wissenschaft) 1885. Tako je govorio Zaratustra, Knjiga za sve i ni za koga (Also Sprach Zarathustra, Ein Buch für Alle und Keinen) 1886. S one strane Dobra i Zla (Jenseits von Gut und Böse. Vorspiel einer Philosophie der Zukunft) 1887. Genealogija morala (Zur Genealogie der Moral, Eine Streitschrift) 1888. Slučaj Vagner (Der Fall Wagner, Ein Musikanten-Problem) 1888. Sumrak idola (Götzen-Dämmerung, oder Wie man mit dem Hammer philosophiert) 1888. Antihrist, Prokleto hrišćanstvo (Der Antichrist. Fluch auf das Christentum) 1888. Eno čoveka, kako čovek postaje ono šta jeste (Ecce Homo, Wie man wird, was man ist) 1888. Niče kontra Vagner (Nietzsche contra Wagner, Aktenstücke eines Psychologen) 1910. Volja za moć, posmrtno, (Der Wille zur Macht)

Knjiga je kao nova samo stajala na polici Na prvoj praznoj strani ima malu posvetu DVOJEZIČNO IZDANJE tekst uporedo na srpskom i italijanskom Autor Mikelanđelo Buonaroti Izdavač Paideia Godina izdanja 2008 Broj strana 158 Povez Tvrdi Format 21 cm Oblast Poezija Zastupljeni soneti, madrigali, kancone, fragmenti od kojih su neki nalik na kakav haiku ili tanku, burleske i groteske sa obaveznom gorkom primesom. Mikelanđelova poezija nije u službi ekspliciranja njegove slikarske, vajarske i arhitektonske umetnosti, iako boje, oblici, strukture i konstrukcije u njoj postoje, kao što su očigledni i uticaji poezije Dantea i Petrarke. Mikelanđelo di Lodoviko Buonaroti Simoni (ital. Michelangelo di Lodovico Buonarroti Simoni; Kapreze, 6. mart 1475 — Rim, 18. februar 1564) bio je italijanski renesansni vajar, slikar, arhitekta i pesnik, jedan od najznamenitijih i najuticajnijih umjetnika istorije evropske umjetnosti. Za vrijeme života već je bio smatran najvećim umjetnikom svoga vremena, a od tada pa do danas jednim od najvećih umjetnika svih vremena. Veliki broj njegovih djela iz slikarstva, vajarstva i arhitekture su među najpoznatijim u istoriji umjetnosti. Freske tavanice Sikstinske kapele u Vatikanu danas predstavljaju njegova najpoznatija djela, iako je Mikelanđelo sebe smatrao vajarem. Rad na više umjetnosti nije bio neuobičajen u njegovo vrijeme. Skulpture u mermeru je radio čitavog svog stvaralačkog vijeka, a drugim umjetnostima se bavio samo u određenim etapama.[1] Velika popularnost freski Sikstinske kapele je najvjerovatnije posljedica velike popularnosti slikarstva u 20. vijeku, ali takođe i činjenice da veći broj njegovih skulptura nisu završene. Obuka i rani uticaji[uredi | uredi izvor] Mikelanđelo Buonaroti-Simoni je rođen 6. marta 1475. godine u malom toskanskom mjestu Kapreze, gdje je njegov otac Lodoviko Buonaroti dobio posao privremenog gradonačelnika. Lodoviko je tada imao trideset i jednu godinu, ali izgleda da mu je to bio prvi plaćeni posao.[2] Nasljednik, zajedno sa svojim bratom Frančeskom, opadajućeg bogatstva plemićke porodice Buonaroti, koja prema zabilježenim podacima potiče iz 1228. godine i koja je stekla bogatstvo trgovinom i razmjenom novca, Lodoviko je bio zadužen za brigu o zlatnim dukatima koji su preostali u posjedu Buonarotija. Iako su Buonarotiji kao porodica, stari koliko i Mediči, Stroci i Tornabuoni, a poznato je i da su plaćali porez u Firenci skoro tri vijeka, Mikelanđelov deda je izgubio skoro sve posjede i bogatstvo, ostavljajući svojim sinovima samo porodičnu vilu sa farmom u mjestu Setinjano i jednu kuću u Firenci sa problematičnim vlasničkim statusom.[2] Mikelanđelova majka Frančeska di Neri Minijato del Sera, umrla je kada je Mikelanđelo imao samo šest godina. U to vrijeme Mikelanđelo je bio u dobu kada su svi sinovi dobrostojećih toskanskih porodica započinjali svoje školovanje. Ipak, Mikelanđelo će prvi put ugledati učionicu tek četiri godine kasnije.[2] Umjesto učenja grčkog i latinskog, što je bila toskanska tradicija, Mikelanđelo je proveo to vrijeme u društvu jedne porodice kamenorezaca čiji su članovi više generecija rezali i dovlačili mermerne blokove za građevine i palate u Firenci. U međuvremenu njegov otac se ponovo ženi, Lukrecijom di Antonio di Sandro Ubaldini, koja obraća pažnju Lodoviku da Mikelanđelo još nije počeo nikakvo školovanje. Sa deset godina Mikelanđelo je primljen u Urbinovu školu gramatike u Firenci u kojoj je proveo naredne tri godine. Budući da je osnovno obrazovanje počeo vrlo kasno i da je prethodne četire godine proveo apsorbujući za njega mnogo interesantnije stvari, u toj školi se nije istakao i čak nije naučio da čita latinski ili grčki.[2] Umjetničku obuku Mikelanđelo je takođe počeo relativno kasno za tadašnja shvatanja, negdje sa 13. godina, vjerovatno poslije prevazilaženja primjedbi koje je imao njegov otac, a koje su se odnosile na degradaciju njegovog društvenog statusa, (u to vrijeme status umjetnika je bio ekvivalentan statusu zanatlije). Ipak, na očevu intervenciju Mikelanđelo biva primljen na obuku od tri godine u radionici tada veoma poznatog i perspektivnog firentinskog slikara, Domenika Girlandaja, ali je napušta poslije samo godinu dana i više sukoba sa svojim učiteljem, tvrdeći da „nema šta da nauči“. Uprkos ovoj tvrdnji tada mladog i ponosnog Mikelanđela, smatra se da je u radionici Girlandaja savladao vještinu tehnike fresko slikarstva.[1] Iz te prve epohe sačuvano je više crteža, uglavnom kopija figura iz Girladajovih djela, ali i manji broj kopija djela drugih starijih firentinskih majstora, kao što su Đoto i Mazačo. Kopiranje djela učitelja i velikih majstora, bio je standardni način na koji su tadašnji mladi umjetnici sticali iskustvo i razvijali svoju umjetničku vještinu i talenat. Talenat Mikelanđela je vrlo brzo zapazio i tadašnji vladar Firence, Lorenco Mediči, zvani Lorenco Veličanstveni i primio ga pod svoju zaštitu. Ono što je bilo važno za mladog umjetnika, je da je od tog momenta imao pristup umjetničkoj kolekciji Medičija, koju su dominirali dijelovi antičkih rimskih skulptura, kao i da je bio okružen velikim poznavaocima antičke umjetnosti, književnosti, mitologije i filozofije. Lorenco Veličanstveni, koji je sebe okružio poetama, umjetnicima i intelektualcima, nije bio veliki mecena renesansne umjetnosti kao što tvrdi legenda koja je o njemu stvorena. Djela koja je sakupljao, koristio je kao dekoraciju svoje rezidencije, a okruživao se najboljim umjetnicima i intelektualcima za potrebe političkih uticaja. Vajar u bronzi i prijatelj Medičija Bertolo di Đovani, jedan od mnogobrojnih učenika Donatela, bio je zadužen za čuvanje i održavanje kolekcije, a ujedno je bio i najbliže onome što bi se moglo nazvati Mikelanđelov učitelj vajarstva. Ipak, Mikelanđelo nije slijedio njegov način rada, niti ga je privlačilo vajarstvo u bronzi. Jedno od dva Mikelanđelova djela koja su preživjela iz ovog ranog perioda, je varijacija na temu jedne kompozicije sa starorimskog sarkofaga, a Bertolo je uradio jednu sličnu u bronzi. Riječ je o kompoziciji Bitka Kentaura iz 1492. godine. Pokret i snaga figura razjašnjavaju bolje umjetnikova kasnija interesovanja od djela Djevica sa stepenica (1491), koje karakteriše delikatan tretman niskog reljefa i koje odražava tadašnju modu u vajarstvu firentinskih vajara. Mikelanđelo je težio da razotkrije sve tajne koje su čuvale skulpture antičkih vajara, koji su znali da predstave svu ljepotu ljudskog tijela u pokretu, sa svim mišićima i tetivama. Kao i Leonardo, nije se zadovoljavao da nauči zakone anatomije iz treće ruke, odnosno preko antičke skulpture. Sam je analizirao ljudsku anatomiju, disecirao mrtva ljudska tijela i crtao žive modele, sve dok svaki detalj ljudske figure nije prestao da bude tajna za njega. Ali za razliku od Leonarda, za kojeg je čovjek bio samo jedno od čuda Prirode, Mikelanđelo se potrudio da u potpunosti ovlada problemom njegovog predstavljanja, u svim mogućim pozama i pokretima.[1] Bitka lapita i kentaura[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Bitka lapita i kentaura Bitka lapita i kentaura ili Bitka kentaura oko 1492. g., mermerni visoki reljef, 84,45 x 90,49 cm. Bitku kentaura je Vazari (1568) naslovio kao „Bitka između Herkula i kentaura”, a Kondivi (1553) „Otmica Dejanire i bitka kentaura”. Po Kondiviju, ideju za reljef je Mikelanđelo dobio od Policijana, učitelja sinova Lorenca Veličanstvenog. Pjesnik i humanista Policijano se najvjerovatnije upoznao sa subjektom preko Bokačove Geneaologije ili zbirke legendi koja je pripisana Higiniju. Detalji ovog reljefa nisu sasvim jasni. Još uvijek nije razjašnjeno koje od figura su kentauri, a još manje koje su muške a koje ženske. Po Džastiju, međutim, centralna figura je kentaur Euritije, dok Knap misli da je riječ o Herkulu ili Tezeju. Ovakve scene su modelovane na prednjim stranama sarkofaga rimskog carskog perioda, a konjički reljef koji je uradio Bartoldo (Mikelanđelov učitelj kod Medičija) je često upoređivan sa ovim Mikelanđelovim. Izgleda da je Mikelanđelo veoma volio ovaj svoj reljef kentaura (što potvrđuje i Kondivi), koji je izradio kad mu je bilo sedamnaest godina. U svakom slučaju, čuvao ga je cijelog života, a zatim je pripao njegovoj porodici. Skorije interpretacije kažu da je na reljefu prikazana Bitka lapita i kentaura, inspirisana u mitološkoj legendi detaljno ispričanoj u Ovidijevoj Metamorfozi. Po toj legendi, kentauri, a koji su bili pozvani na svadbenu proslavu lapita, su pokušali da otmu njihove žene uključujući mladu, uzrokujući time bitku sa svim raspoloživim sredstvima. Ona ima smisla budući da u reljefu ima najviše prikazanih ljudskih figura a tek nekoliko kentaura čiji konjski dio praktično nije ni vidljiv, već tek sugerisan.[3] Prva etapa[uredi | uredi izvor] Firenca je u to vrijeme bila vodeći umjetnički centar Evrope, gdje su radili najbolji umjetnici i suparništvo među njima bilo je vrlo stimulativno. Ipak, grad više nije bio u mogućnosti da svim umjetnicima ponudi posao na velikim projektima kao ranije, zbog čega su vodeći firentinski umjetnici, Leonardo da Vinči i njegov učitelj Andrea Verokio, napustili Firencu u potrazi za boljim mogućnostima u drugim gradovima. Medičijevi su pali 1494. godine, a Mikelanđelo je otišao ranije, prije političkog meteža. Statue za grob sv. Dominika u istoimenoj crkvi u Bolonji[uredi | uredi izvor] U Bolonji, Mikelanđelo je bio najmljen kao zamjena preminulog vajara na velikom projektu, kako bi isklesao posljednje tri figure neophodne za završetak izrade grobnice i škrinje sv. Dominika (1494—1495. godine) u istoimenoj crkvi. Te tri mermerne figure karakteriše posebna ekspresivnost i originalnost. Odstupajući od maštovite agilnosti figura svog prethodnika, Mikelanđelo je nametnuo ozbiljnost pojednostavljujući masu forme, kao posljedica studije djela antičkih vajara i nasljeđa firentinske umjetničke tradicije, mada je pojednostavljivanje masa figura bilo u kontrastu sa tadašnjom tendencijom predstavljanja, što vjernijeg dočaravanja teksture i detalja ljudskog tijela. Isticanje ozbiljnosti se takođe odražava u izboru mermera kao materijala. Iako su ti kvaliteti konstanta u Mikelanđelovoj umjetnosti, povremeno ih je napuštao ili modifikovao zbog spoljašnjih faktora, specifične funkcije djela ili zbog stimulativnih uticaja stvaralaštva drugih umjetnika. Bahus ili Bah[uredi | uredi izvor] Bahus ili Bah (1496–1498), Mermer, visina 203,2 cm, uključujući osnovu, Muzej Bargelo u Firenci. To je slučaj sa Bahusom koji je nastao u Rimu (1496—1498. godine), poslije kratkog povratka u Firencu, prvom Mikelanđelovom skulpturom velikih dimenzija koja je sačuvana do danas. Inspiracija za Bahusa dolazi iz antičkih grčkih i rimskih primjera skulpture, ali je daleko pokretnija i složenija u izradi. Dočarana nestabilnost sugeriše karakter „boga vina”, isklesanog u mermeru vanserijskom virtuoznošću. Predviđen da bude izložen u vrtu, Bahus je jedina Mikelanđelova skulptura koja poziva na posmatranje sa svih strana, a ne samo sa frontalne. Prema riječima Kondivija, naručioc statue je bankar Jakopo Gali. Naručen 1496. godine bio je predviđen za vrt Galijeve vile. Bahus i satir su isklesani iz jednog kamenog bloka. Vazari je prvi primjetio hemafroditski element figure: „Čudesna smješa oba pola – kombinacijom vitkosti mladića sa okruglom punoćom ženskog tijela”; na šta je Kondivi dodao: „Oči Baha su mutne i nepristojne.” Patološki karakter figure je često odbijao kritičare. Brinkman ga je nazvao „najsirovijom skulpturom Mikelanđela koju posjedujemo”; Makovski opisuje „porok u blistavom mladalačkom licu” kao estetsku grešku. Stendal napominje: „Mikelanđelo je razotkrio antiku u onoj mjeri u kojoj ona izražava snagu figure, ali lice je grubo i bez šarma.” Slično je napisao pjesnik Šeli: „Lice ove figure je najgora greška duha i značenja Bahusa. Izgleda kao da je pijan, sirov i prost, a njegov izraz razuzdanosti je ono najodvratnije.” On pronalazi grešku u ukočenosti nogu, što je pogrešno, budući da su one upravo naturalistični prikaz poluparalizovanih pokreta pijanih bogova. Svi kritičari, međutim, primjećuju umjetničku savršenost skulpture i prisutnost hrišćanskog elementa u ovoj paganskoj temi. Pijeta ili Bogorodica sa preminulim Hristom[uredi | uredi izvor] Bogorodica sa preminulim Hristom ili Pijeta. Mermer, visina 175,26 cm, 1498. godine. Rim, Vatikan. Bogorodica sa preminulim Hristom ili Pijeta, iz 1498. godine, poznata i kao „Bogorodica groznice” (Madonna della Febbre; po imenu kapele u kojoj se jedno vrijeme nalazila), je jedno od najznačajnijih ranih Mikelanđelovih djela, danas u bazilici Svetog Petra u Vatikanu. Jedino djelo koje je Mikelanđelo svojeručno potpisao (uklesao svoj potpis na traku tunike Bogorodice). Djelo je naručio kardinal Žan Bilere de Lagraula, francuski ambasador u Vatikanu, kao dio spomenika u francuskoj kapeli sv. Petronila, koja se nalazila u prethodnom zdanju bazilike Svetog Petra. Ugovor je sklopljen 27. avgusta 1498. godine, a dogovorena cijena je bila 450 dukata. (Firentinski dukat se zvao florin i sastojao se od 3,545 grama zlata; prema današnjim cijenama, gram zlata je oko 133 evra, tako da bi približna protivvrijednost koju je kardinal platio Mikelanđelu bila oko 209.475 evra). Tema je bila potpuna novina za Italiju – barem što se tiče vajarstva. Postoji jasna veza, a koja nije ograničena samo na tematski izbor, sa Oplakivanjem Hrista delo vajara Jakopa del Selaja (1442–93), danas u Berlinskom muzeju, posebno u pogledu patetičnog otvaranja Bogorodičine ruke i viseće desne ruke Hrista. Mnogi Mikelanđelovi savremenici su je smatrali jeretičkom; jedan ortodoksni pisac je 1549. godine opisao Mikelanđelovu „pijetu” kao „luteransko shvatanje”. Djelo je prvobitno bilo izloženo u kapeli Petronila, takozvanoj francuskoj kapeli starog zdanja bazilike Svetog Petra; nakon rušenja potkrovlja oko 1535. godine, postavljena je u novo zdanje bazilike, prvo u kapelu Groznice, a od 1749. godine se nalazi u kapeli Raspeća (Cappella del Crocifisso), ili kapeli Pijete (Cappella della Pietà) kako se još zove. Četiri prsta Bogorodičine lijeve ruke su polomljena i zamijenjena 1736. godine. Ime „pijeta” se ne odnosi na specifično djelo, već na zajedničku tradicionalnu vrstu hrišćanske ikonografije, od kojih je ova Mikelanđelova verzija bez sumnje najistaknutiji primjer. Izvučena iz konteksta narativnih scena žalosti nakon Hristove smrti, grupa je komponovana sa idejom da u posmatraču probudi pokajničku molitvu za grijehove koji su bili motiv njegove žrtveničke smrti. Ovaj tip ikonografije je bio dosta prisutan u Francuskoj i na sjeveru Evrope, a daleko manje u Italiji. Ikonografska inovacija u Mikelanđelovom pristupu temi, za razliku od njegovih kolega sa sjevera, nalazi se u činjenici da odustaje da prikaže tragove mučenja na tijelu Hrista, kao i u izbjegavanju dramatizma u licu i pokretu Bogorodice. S tehničke strane, problem za Mikelanđela se sastojao u iznalaženju načina „oslobađanja” figura iz jednog mermernog bloka, a rezultat je veoma neuobičajen primjerak u istoriji umjetnosti. Tretirao je grupu kao jednu čvrstu i kompaktnu masu kao i u ranijim djelima, što čini da ostavlja veoma snažan i upečatljiv utisak. Takođe je obratio pažnju na neizbježne kontraste koji razjašnjavaju ikonografsku strukturu: muško i žensko, vertikalno i horizontalno, nag i odjevena, mrtav i živa. Pijeta je prvo veliko djelo iz kojeg se može zaključiti Mikelanđelove umjetničke namjere. Samo po sebi bilo je novina spojiti dvije mermerne figure u prirodnoj veličini u jednu grupu, a posebno težak zadatak postaviti odraslo muško tijelo u krilo žene koja sjedi. Moglo bi se očekivati sresti oštar horizontalni presjek kroz grupu pod pravim uglom, ali Mikelanđelo je postigao ono što niko drugi u to vrijeme nije mogao, jer je sve uvrnuto i uvijeno tako da se dvije figure kombinuju u lakoj harmoniji: Marija drži svoj teret ali nije obuzeta njime; mrtvi Hrist je sasvim ostvaren sa svake tačke gledišta i izražajan u svakoj liniji. Rame podignuto nagore i glava zabačena unazad daju nesvakidašnju patetiku Hristovom mrtvom tijelu. Još više iznenađuje Marijin pokret i izraz. Uplakano lice izobličeno bolom i duševno urušavanje, predstavljali su drugi prethodni majstori. Mikelanđelo, međutim, kaže: „Bogorodica ne oplakuje kao zemaljska majka”. Nepokretna, blago spuštene glave, njene crte lica ne odaju nikakvo osjećanje. Rječita je samo njena spuštena lijeva ruka: polutovorene šake, ona prati nijemi monolog patnje. Hrist ne pokazuje znake stradanja, što predstavlja novi senzibilitet svojstven za visoku renesansu. Sa formalne tačke gledišta, očiglednije je firentinsko porijeklo djela i stil iz 15. vijeka. Bogorodičina glava je drugačija, ali je nježnog, uskog tipa koji su favorizovali rani Firentinci, dok su obe figure sličnog stila. Draperije su donekle upadljivo bogate, sa sjajnim vrhovima nabora i dubokim sjenkovitim usjecanjima koje su vajari visoke renesanse rado uzimali za model. Mermer je veoma uglačan, kao što je to bila praksa, stvarajući snažna odbijena svjetla, ali nema pozlate karakteristične za ranija vremena. Mikelanđelo se vraća u Firencu u proljeće 1501. godine, nakon što je isklesao Baha za svog prijatelja Jakopa Galija i Pijetu za francuskog kardinala. Ostao je u Rimu dovoljno dugo da vidi Pijetu montiranu u kapeli Francuskih kraljeva u starom zdanju bazilike Svetog Petra, i stiže u Firencu na vrijeme kako bi se posvetio najvećem konkursu vajarstva od vremena kada je Đovani di Biči, osnivač bogatstva Medičija, odlučio da pokrene konkurs za izradu vrata gradske Krstionice i dodijelio posao Gibertiju.[2] David[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Mikelanđelov David David ili Div, (između 1501–1504. godine), mermer, visina 513,45 cm uključujući osnovu. Galerija Akademije umjetnosti u Firenci; simbol renesansnog ideala humanizma David, ili „Div” kako je još nazivan, bio je narudžba Katedrale u Firenci. Ugovor je potpisan 16. avgusta 1501. godine, sa rokom isporuke od dvije godine i novčanom naknadom koja je kasnije povišena na 400 dukata. (Današnja približna protivvrijednost bi bila oko 186.200 evra.) Mikelanđelu je dat mermerni blok iz kojeg je Agostino di Dučo, ili možda Bačelino, pokušao da iskleše Davida, nekoliko desetljeća ranije. Mikelanđelo je prvo napravio voštani model mladog Davida s remenom u ruci, koji bi mogao poslužiti kao amblem palate. Kada je Mikelanđelo završio Davida, savremenici su bili impresionirani veličanstvenošću statue i komisija istaknutih firentinskih umjetnika se sastala 25. januara 1504. godine, kako bi se odlučilo gdje će biti postavljen. Među učesnicima su bili, Leonardo da Vinči, Botičeli, Filipino Lipi, Peruđino i Pjero di Kozimo. Odlučeno je da se statua postavi ispred ulaza u palatu Priori (danas palata Vekio), a da se Donatelova Judita ukloni s njenog ulaza, kako bi se napravilo mjesto za ovaj novi simbol Firence i renesansnog shvatanja ideala humanizma. Montaža statue ispred palate Vekio je završena 8. septembra 1504. godine. Kada su Mediči protjerani iz Firence, 26. aprila 1527. godine, David je oštećen klupom izbačenom iz jednog od prozora palate, a njegova lijeva ruka je razbijena. Tri komada su pronašli Salvijati i Vazari. Po naredbi vojvode Kozima, 1543. godine, dijelovi su ponovo pripojeni statui a ostala oštećenja takođe sanirana. Da bi se spriječilo njeno dalje propadanje, statua Davida je 1873. godine premještena u Akademiju Firence, gdje se nalazi i danas. Mermerna replika je izrađena 1910. godine i postavljena ispred palate Vekio. Tema je legendarna priča iz starog zavjeta po kojoj se mladi David, budući kralj Izraela, suprotstavlja Golijatu i pobjedivši ga spašava svoju narod. Mikelanđelo je odabrao momenat u kojem se David sprema da baci kamen na Golijata. Naizgled ležeran položaj oslonca na jednu nogu, u kom je koncipirao Davida, vjerovatno po ugledu na svog prethodnika Donatela koji je obradio istu tematiku u ranoj renesansi, je u kontrastu sa napetom koncentracijom njegovog pogleda kojim prati kretanje svoga neprijatelja. Mikelanđelov David se predstavlja kao izazivač. Ustreptao od sabijene energije, izgleda prkosno kao Donatelov sv. Đorđe, mada ga nagota isto tako vezuje za bronzanog Davida ovog starijeg majstora. Međutim, stil figure proklamuje jedan ideal ljepote veoma različit od žilavosti i vitkosti Donatelovih mladića. Mikelanđelo se ovde inspiriše mišićavim tijelima helenističkog vajarstva, budući da se upravo bio vratio iz Rima, gdje je sigurno imao prilike da vidi neke upravo tada otkrivene helenističke primjere vajarstva. Grupa Laokoon i njegovi sinovi tada još uvijek nije bila otkrivena. Herojske razmjere, izuzetna ljepota proporcija, snaga i nabreknuta zapremina helenističkih oblika, postali su dio Mikelanđelovog stila, a preko njega i renesansne umjetnosti uopšte. Ipak, David se nikako ne bi mogao smatrati antičkom statuom. U helenističkim djelima tijelo se akcijom oslobađa duševnih emocija, dok David, smiren i napregnut istovremeno, prikazuje „radnju u mirovanju”, tako karakterističnu za Mikelanđela. Modeliranje Davida je veoma blisko onom u antičkoj skulpturi, sa pojednostavljenom geometrijom podesnom za statue velikih razmera, ali bez zapostavljanja organske forme i asimetrije ljudskog tijela. Mikelanđelovo stručno poznavanje ljudske anatomije je očigledno u statui Davida, mada proporcionalno gledano, glava je veća, a ruke su duže u odnosu na tijelo. Objašnjenje za tu činjenicu leži u tome da je David bio predviđen za krov firentinske katedrale, tako da bi preuveličavanje glave i ruku omogućilo lakše prepoznavanje i posmatranje iz daljine. Švajcarski istoričar umjetnosti Jakob Burkhart pronalazi nedostatak u Mikelanđelovom Davidu u pretjeranoj „zaokupiranosti modelom” koji izvire iz pozadine, a „grešku” u pokušaja da se predstavi figura adolescenta u kolosalnim razmjerama. „Samo figuru odraslog čovjeka se može lako uvećati do ovih razmjera... Kada se posmatra kroz sočivo koje umanjuje, David dobija neuobičajeno u ljepoti i životnosti; s izuzetkom glave, za koju se čini da je dizajnirana za sasvim drugo raspoloženje.” Bogorodica (Madona) iz Briža[uredi | uredi izvor] Bogorodica iz Briža, oko 1504. g. Bijeli mermer, 128,27 cm visine, uključujući osnovu. Crkva Notr-Dam u Brižu. Bogorodica iz Briža je nastala paralelno s radom na Davidu, a njeno najranije pominjanje je iz Dnevnika Albrehta Direra s njegovog putovanja u Holandiju, 7. aprila 1521. godine: „Vidio sam alabastersku Bogorodicu u crkvi Naše Bogorodice koja je napravljena u Rimu.” (Alabaster ovde znači bijeli mermer, a crkva „naše” Bogorodice znači Notr-Dam.) Kondivi, koji djelo nije nikada vidio uživo, a koje je u Briž donio Frančesko del Puljeze 1506. godine, opisuje ga kao izrađeno u bronzi, i kaže da je trgovac iz Briža, Mukron, za njega platio 100 dukata (u današnjoj protivvrijednosti oko 46.550 evra). Francuski vajar David d’Anže je tvrdio da je uočio rad ruke jednog od Mikelanđelovih pomoćnika; Velflin je imao isto mišljenje. Pikračini, u svom vodiču Tribuna del David (Prato, 1883. g.) ga uključuje među „sumnjiva djela”. Stražnji i bočni pogledi pokazuju da je jedan asistent, možda Bačo da Montelupo, uradio neke dorade, barem na draperiji i sokovima kamena na kom Bogorodica sjedi. Očigledno je da je grupa dizajnirana da bude postavljena prilično visoko. U sadašnjem položaju glava Hrista djeteta izgleda prevelika. U Rembrantovom ateljeu pronađena je gipsana kopija „Malog Hrista” iz grupe iz Briža (u inventaru od 1656. godine zabilježen kao „Mali Hrist od Mikelanđela”). Ova Rembrantova kopija se pojavljuje na jednoj slici Jana Livensa (Jan Lievens). Još jedna kopija se nalazi u slici Valeranta Valjona „Mladi umjetnik”, iz oko 1670. g. (London, Nacionalna galerija). Tokom posljednjeg rata Hitler je prebacio Bogorodicu iz Briža u Austriju, s namjerom da je preda muzeju u Lincu. Bogorodice (Madone) sa Hristom djetetom[uredi | uredi izvor] Sveta Porodica Uporedo sa radom na Davidu (1501–04), Mikelanđelo je stvorio više djela Bogorodice sa Hristom djetetom za privatne kolekcionare, veoma popularne teme u to vrijeme. Riječ je o jednoj maloj statui, dva kružna reljefa koja podsjećaju na slikarska djela u smislu da se u njima sugeriše više slojeva prostorne dubine i slici na temu Svete Porodice, koja je ujedno i njegova jedina štafelajska slika. Dok statua na temu Bogorodice s Hristom izgleda statično, sliku Svete Porodice i jedan od kružnih reljefa, (Bogorodica sa djecom Hristom i sv. Jovanom), karakteriše dinamičan pokret. Sveta Porodica, vjerovatno porudžba Anjola i Madalene Doni za rođenje njihovog sina, je posebno inovativna slika koja će značajno uticati na prve firentinske maniriste. Spiralna kompozicija i hladan svjetli kolorit, podržavaju skulpturalne mase figura stvarajući jedan dinamičan i ekspresivan efekat. Njena ikonografska interpretacija je uzrok nebrojenih rasprava među istoričarima umjetnosti koje ni danas nemaju konačan epilog. Druga etapa[uredi | uredi izvor] Poslije slave koju je širom Italije stekao sa Davidom, Mikelanđelo je radio samo na velikim projektima. Privlačili su ga ambiciozni projekti, ali je odbacivao da radi sa pomoćnicima, tako da su mnogi od njih ostali nezavršeni. Godine 1504. je počeo rad na freski za salu Velikog koncila Firence, gdje je takođe radio Leonardo na drugoj freski.[1] U obe freske tematika su bile vojne pobjede firentinske vojske. Mikelanđelo je odabrao temu Kascinske bitke. Leonardova freska je prikazivala konje u galopu, a Mikelanđelova gola tijela vojnika koji plivaju prema obali zbog uzbune u vojnom logoru. Stvarni doživljaj oba djela danas je samo moguće naslutiti preko sačuvanih pripremnih skica, pošto freske nisu sačuvane. Početkom 1505. godine, Mikelanđelo je počeo projekat za firentinsku katedralu koji se sastojao od izrade statua 12 apostola u mermeru, ali je samo započeo rad na sv. Mateju. Zanosan pokret nedovršene figure sv. Mateja, ukazuje na Leonardov uticaj, mada se kroz nju prožima monumentalnost i snaga, karakteristika svojstvena samo njemu. Figure koje stvara Mikelanđelo dočaravaju „borbu umjetnika da ih oslobodi iz mermernog bloka”, kako je i sam govorio u više prilika. Iako bi možda ova konstatacija mogla da implicira da je namjerno ostavljao nedovršene statue, bez sumnje Mikelanđelo je želio da završi svaku od njih. Jednom prilikom je napisao sonet o tome koliko je za vajara teško „osloboditi” idealnu figuru iz hladnog mermernog bloka u kom je ova potencijalno utamničena. Tako da, iako su mnoga od tih djela ostala nedovršena zbog nedostatka vremena i drugih okolnosti koji su ga sprječavale da nastavi rad, svako od njih odražava snažna osjećanja i stres kojem se podvrgavao u stvaralačkom procesu. Grobnica pape Julija II[uredi | uredi izvor] Iste godine, 1505, papa Julije II je pozvao Mikelanđela da prihvati projekat izrade spomenika njegove grobnice koji je trebalo da se nalazi u zadnjem polukružnom dijelu prethodnog zdanja bazilike Svetog Petra. Sa dozvolom pape odlazi u Kararu, poznati italijanski kamenolom kvalitetnog mermera, kako bi odabrao mermerne blokove za izradu statua ovog ambicioznog spomenika. U kamenolomu je proveo više od šest mjeseci, birajući i odbacujući mermerne blokove i usput radeći prve pripremne crteže. Te rane Mikelanđelove skice za ovaj poduhvat, pokazuju strukturu u tri nivoa. U donjem nivou je trebalo da se nalaze figure koje bi predstavljale pobjedu i koje bi se smjenjivale sa figurama robova. Srednji nivo je bio predviđen za četiri krupne figure u sjedećem položaju, od kojih je dvije trebalo da predstave Mojsija i sv. Pavla. Na trećem i najgornjem nivou bi se nalazili anđeli koji bi nosili figuru Julija II. Papa Julije II je bio veoma ambiciozan i želio je da ostavi trag u istoriji, ali vojni pohod na Bolonju i trošak oko gradnje bazilike Svetog Petra su ga sputale u njegovoj ambiciji. Mikelanđelo je pomislio da postoji zavjera protiv njega i da je zbog toga Papa odlučio da ne nastavi projekat i vratio se u Firencu, bez njegovog znanja. Čim je saznao, Julije II je izvršio jak pritisak na vlasti u Firenci, tražeći da ga odmah pošalju nazad u Rim.[1] Kada se vratio dobio je zadatak da oslika tavanicu Sikstinske kapele, na čemu je radio od 1508. do 1512. godine. Tavanica Sikstinske kapele[uredi | uredi izvor] Stvaranje Adama Delfijska sibila Sikstinska kapela ima veliko simboličko značenje za instituciju Pape i koristi se za velike ceremonije kao što je izbor i proglašenje novog Pape. U to vrijeme zidovi kapele su već bili oslikani freskama značajnih slikara kvatročenta, a zadatak Mikelanđela je bio da oslika njen svod. Za početak, Mikelanđelo je planirao dvanaest apostola, predstvaljenih kao samostalne figure, bez dramatizacije. U početku Mikelanđelo nije nimalo bio oduševljen projektom i smatrao je da je pao na njegova leđa kao posljedica zavjere njegovih protivnika. Činio je sve da ga izbjegne. Govorio je Papi da on u stvari i nije slikar, već vajar, kao i da će mu ako prihvati projekat, biti potreban veliki broj pomoćnika iz Firence. Pošto je Julije II insistirao, Mikelanđelo je počeo da radi skicu po kojoj je svod trebalo da bude oslikan figurama dvanaest apostola. Ali odjednom je promijenio mišljenje i zatvorio se u kapelu, ne dozvoljavajući pristup nikome sem Papi i krenuo da radi frenetičnim ritmom, stvarajući u periodu od četiri godine jedno od najspektakularnijih djela renesanse i istorije umjetnosti uopšte.[1] Konačni dizajn kompozicije predstavlja biblijsku priču postanka svijeta, koja počinje momentom gdje Bog razdvaja svjetlost od tame, nastavljajući pričom o Adamu i Evi i završavajući pričom o Nojevom potopu. Scene biblijskih priča iz Starog zavjeta, među kojima su i one o jevrejskom kralju Davidu i Mojsiju, predstavljene su u uglovima kompozicione strukture, a slike proroka, sibila, (drevnih proročica) i Hristovih predaka, smještene su u okvirima iznad prozora. Stvaranje Adama je izuzetna fuzija forme i sadržine. Adam je predstavljen u opuštenom ležećem položaju blago na desnom boku, podupirući se desnom podlakticom sa ispruženom lijevom rukom prema takođe ispruženoj ruci Boga Oca. Drugi projekti[uredi | uredi izvor] Mojsije za grobnicu pape Julija II[uredi | uredi izvor] Mojsije za grobnicu Julija II. Mermer, 254 cm visine Ubrzo nakon što je završio rad na tavanici Sikstinske kapele, Mikelanđelo se vratio svom omiljenom zadatku, izradi grobnice pape Julija II. Između 1513–15. godine isklesao je statuu Mojsija, kog se može posmatrati kao skulpturalnu verziju proroka iz Sikstinske kapele. Kontrola kubne gustine kamena evocira velike rezerve energije i snage; detalj i modeliranje površine je bogatije nego ranije, a obline tijela su jasno isječene iz mermera. Tekstura površine je takođe sa više varijacije nego u njegovim ranijim vajarskim djelima, pošto je umjetnik konačno našao način da obogati detalj bez žrtvovanja masivnosti statue. Postoje različite hronologije izrade ove statue. Prema Todeu, započeta je 1506. godine, dok Knap tvrdi da je mermer koji je iz Karare stigao 24. juna 1508. godine, bio namjenjen za izradu Mojsija i robova iz Luvra. Vazari, međutim, izričito kaže: „Dok se Mikelanđelo bavio ovim poslom, preostali blokovi mermera su stigli iz Karare i istovareni u Ripu”; u to vrijeme papa je imao „glavu punu bolonjskih problema”; tako da to mora da je bila 1506. godina. Između početka klesanja Mojsija i njegovog završetka, Mikelanđelo je naslikao proroke Joela i Jeremiju na tavanici Sikstinske kapele. „Kada je Mikelanđelo dovršio Mojsija”, piše Vazari 1568. godine, „nije bilo drugog djela da se vidi, bilo antičkog ili savremenog, koje bi se s njime moglo uporediti.” On posebno hvali slikoviti tretman kose – „čovjek bi mogao pomisliti da je vajarevo dlijeto postalo slikareva četkica.” Stendal (1817) piše: „Oni koji nisu vidjeli ovu statuu, ne mogu shvatiti punu snagu vajarstva,” ali takođe pominje „bespovratni gubitak”, dio sudbine same statue i citira vajara Falkonea (Étienne Maurice Falconet), koji je izjavio da je Mikelanđelov Mojsije više nalik galijskom robu nego Bogom inspirisanom zakonodavcu, i slikara Hajnriha Fislija (Johann Heinrich Füssli), koji je u njemu otkrio sličnost sa satirom ili „kozjim licem”. Otprilike u to vrijeme Gete je držao malu bronzanu kopiju Mojsija na svom radnom stolu. Kostim je imitacija antičkih statua varvara (pokušaj istorijskoj preciznosti), a „ostatak je u potpunosti u antičkom stilu”, napisao je Mikelanđelov biograf Kondivi. Pobunjeni i umirući rob[uredi | uredi izvor] Umirući rob, mermer, visina 229,87 cm. Muzej Luvr. Pobunjeni rob, mermer, visina 215,9 cm. Muzej Luvr. Robovi pripadaju projektu za grobnicu pape Julija II. Ove dvije statue nisu iskorišćene za grobnicu, jer, kako smo saznali od samog Mikelanđela, nisu se mogle uklopiti u njen redukovani dizajn. Godine 1544. kada je grobnica podignuta, majstor je ležao bolestan u palati Roberta Strocija. Potonji, rođak Katerine de Mediči i praunuk Lorenca Veličanstvenog, bio je vlasnik bankarskih kuća u Rimu i Lionu i imao je veze na francuskom dvoru. Konspirisao je protiv velikog vojvode Kozima de Medičija i dijelio sa Mikelanđelom ambiciju da se Firenca vrati svojoj republikanskoj slobodi. Tada mu je Mikelanđelo predstavio i u zahvalnost poklonio ove dvije statue, a šest godina kasnije Stroci ih je poklonio francuskom kralju Anriju II, koji ih je potom poklonio vojvodi Anu de Monmorensiju za njegov dvorac u Ekuanu (Écouen); 1632. godine pripali su kardinalu Rišeljeju; 1794. godine postaju državna imovina i prebačeni su u Luvr. Pobunjeni rob ima duboku pukotinu, koja ide preko lica sve do lijevog ramena (retuširana u većini reprodukcija). Antički prototipovi ovih zatočenika nisu bile statue okovanih varvara, već helenističke predstave satira Marsija, koje su preživjele u srednjovjekovnim figurama sv. Sebastijana. Još u Kondivijevo vrijeme bilo je pokušaja da se otkrije alegorijsko značenje robova; date su gotovo sve moguće sugestije, sve do „personifikacije smrti”. Kondivi piše (1553. godine): „Između niša trebalo je da budu hermesi, na koje bi, na kvadratnim projekcijama, ostale statue bile vezane kao zarobljenici. One bi predstavljale liberalne umjetnosti i na isti način slikarstvo, vajarstvo i arhitekturu, svaka statua sa svojim osobinama, čineći ih lako prepoznatljivim. Ovo je trebalo da znači da su sve plemenite umjetnosti umrle u isto vrijeme kada i papa Julije II.” Oskar Olendorf je interpretirao robove u platonskom smislu, Verner Vejsbah kao trijumfalne simbole. Političku interpretaciju, a koja nije naišla na širu podršku, dao je Vazari: „Ovi zarobljenici predstavljaju provincije koje je papa pokorio i uklopio u papinsku državu.” Ako ignorišemo sve te pretpostavke, i ukoliko želimo da vidimo ništa više pored onoga što sami radovi otkrivaju našim očima, robovi postaju lako razumljivi kao vječni ljudski simboli: zarobljenici života, snova i smrti, koji se bore protiv okova sudbine i nemilosrdne prirode, Titani koji se uzalud bore ili gube svijest. U tom smislu ova zauvijek poražena bića postaju suprotnost privremenim osvajačima, to jest „Pobjedama”. Ovde je ponovo, ali sada u kamenu, Mikelanđelo stvorio nove tipove od kojih postoji više varijanti na tavanici Sikstinske kapele, kao parova nagih figura koje drže vijence iznad prijestolja proroka. Složenost pokreta ovih statua robova putem kojih izražavaju snažna osjećanja unutrašnje borbe, su bez presedana u monumentalnom vajarstvu renesanse. Jedini raniji primjeri s kojima bi ih se moglo uporediti su iz helenističkog perioda klasične antike, dobro poznati Mikelanđelu kroz otkriće Laokoonove grupe, 1506. godine. Starac i njegova dvojica adolescentnih sinova, koji čine tu grupu, sigurno su bile stimulans za pomenute tri Mikeleanđelove statue, a vrlo vjerovatno i slične figure koje se javljaju na tavanici Sikstinske kapele. Mikelanđelo je koristio helenističko spiralno uvrtanje figura tek kada je bio spreman da ga uspješno izvede, a već je išao u tom pravcu ranije nego što je Laokoon otkriven, kao što je očigledno u statui sv. Mateja iz 1505. godine. Strašni sud[uredi | uredi izvor] Strašni sud, Sikstinska kapela Godine 1534, Mikelanđelo se poslije skoro četvrt vijeka vratio fresko slikarstvu. Tema ove njegove posljednje freske je Strašni sud, koju je za Sikstinsku kapelu naručio tadašnji papa Pavle III. Riječ je o omiljenoj temi za velike zidove italijanskih crkava u Srednjem vijeku, koja je već do kraja 15. vijeka izašla iz mode. Po nekim interpretacijama, novo interesovanje za Strašni sud dolazi od impulsa Kontrareformacije koja se odvijala uz podršku Pavla III. Slikarski stil ovog Mikelanđelovog djela je vidno drugačiji od onog kojim se služio prije četvrt vijeka. Izbor boja je prostiji i čine ga smeđi tonovi figura, nasuprot jasne nebesko-plave boje pozadine. Figure su sa manje energije i njihove forme su manje artikulisane, dok trupovi izgledaju kao pojednostavljene mase mesa. U gornjem središnjem dijelu freske, Hrist kao sudija, okružen apostolima, svecima i mučenicima, diže desnu ruku u znak spasenja onih koji se nalaze na toj strani a spušta lijevu u znak osude onih ispod, sugerišući takvom koordinacijom pokreta konačno uspostavljanje ravnoteže među ljudima. Spasene duše se postepeno uzdižu kroz gustu vazdušnu atmosferu, dok one osuđene padaju u ponor. U lijevom najdonjem dijelu freske, skeleti izviru iz grobova, motiv direktnog porijekla iz primjera srednjovjekovne ikonografije. Zdesna dole, Haron čamcem prevozi duše osuđenih preko rijeke Stiks, mitološki motiv koji je Dante učinio prihvatljivim hrišćanima preko svoje Božanstvene komedije a koji je u slikarstvo uveo umbrijski slikar Luka Sinjoreli oko 1500. godine. Mikelanđelo se divio ovom umjetniku zbog njegovog umijeća da izrazi dramatična osjećanja ne zapostavljajući anatomsku tačnost. Strašni sud, koncipiran kao jedinstvena i sjedinjena scena velikih razmjera bez arhitektonskih elemenata koji bi dijelili i određivali prostor, je prožeta osjećanjem dinamičnog naboja koje dolazi od emotivnih pokreta i izraza suđenih. Arhitektonski projekti[uredi | uredi izvor] Bazilika Svetog Petra u Vatikanu[uredi | uredi izvor] Mikelanđelo je postao glavni arhitekta bazilike Svetog Petra 1546. godine u svojoj 72 godini života i poslije smrti njegovog prethodnika Antonija Sangala Mlađeg. Nova bazilika se gradila nad ranijom paleohrišćanskom, a radove je započeo papa Julije II sa arhitektom Bramanteom na čelu projekta. Poslije Bramanteove smrti njegovo mjesto je preuzeo Rafael, koji je modifikovao njegov izvorni projekat, preobrativši osnovu iz grčkog u latinski krst. Kada je Mikelanđelo preuzeo posao, ponovo je modifikovao plan i vratio ga na izvornu ideju Bramantea sa malim varijacijama. Bramanteov projekat osnove bazilike Svetog Petra. Bramanteov projekat osnove bazilike Svetog Petra. Kupula bazilike Svetog Petra, koju je projektovao Mikelanđelo. Kupula bazilike Svetog Petra, koju je projektovao Mikelanđelo. Mikelanđelov projekat osnove bazilike Svetog Petra. Mikelanđelov projekat osnove bazilike Svetog Petra. Tehnika izrade skulptura[uredi | uredi izvor] Mikelanđelo je bio prvi vajar u istoriji koji, koliko je poznato, nije podlijegao staroj tradiciji polihromiranja, odnosno bojenja skulptura. Ostavljao je prirodnu boju kamena, boju mermera, i ona je veoma bitna za razumjevanje njegove skulpture, čiju površinu je obrađivao što je više moguće bogatije i rezonantnije. Nijedan raniji vajar nije posvećivao toliku pažnju završnom poliranju površine, a u nekim nedovršenim djelima, udarci dlijeta već su tako raspoređeni da proizvode meki sjaj u strukturi mermera. U njegovoj skulpturi nema namjerno površno obrađenih površina kamena, niti pokušaja da se stvori iluzija da veo mutne atmosfere interveniše između oka i skulpture. Izglađene površine mase imaju duboki, unutrašnji sjaj koji dolazi od pažljivog i dugotrajnog poliranja, i izgledaju suprotstavljene čvrstim mišićima i svilenkastoj teksturi kamene kože. Što se tiče masa u nedovršenim djelima o kojima je dosta pisano, nema dokaza koji bi potkrijepili tvrdnju da ih je umjetnik svjesno namjeravao da tako i ostanu. U jednom svom sonetu je pjesnički opisao svoju „borbu sa kamenom”, ali je činjenica da je precijenio svoju sposobnost do te mjere da je preuzeo više posla nego što je mogao da završi čak i za pet života, dokle god mu to teško padalo. Njegov osjećaj za formu je bio takav da je i najmanji dodir bilo kog vajarskog instrumenta u njegovoj ruci odavao utisak uvjerljivosti, moći i ljepote, što ne znači da nedovršene skulpture ne bi imao namjeru da usavrši do savršenstva da su to okolnosti, uvijek nepovoljne za Mikelanđela, dozvoljavale. Kako je Mikelanđelo zapravo stvarao svoje skulpture? U stvarnosti i za razliku od romantične i atraktivne ideje, kao što se možda činila nekadašnjim kritičarima u prošlosti, vajari šesnaestog stoljeća nisu jednostavno napadali kameni blok bez pripreme i „oslobađali” skulpturu iz njega u život, već su prethodno proučavali zamišljenu pozu a često i detalje u seriji crteža, počev od brzih skica u crnoj i crvenoj kredi, ugljenu, olovnoj olovci ili nekoj od kombinacija ovih medija, do detaljno razrađenih crteža sa studijom forme putem svjetla i sjene i sjenčenja, i radili studije različitih anatomskih karakteristika modela. Vajar bi zatim napravio mali model u glini ili vosku. Naravno, ništa ga nije spriječavalo da napravi takav model i bez preliminarnih crteža, i Mikelanđelo je ponekad mogao da uradi upravo to – nema načina da to saznamo. Ali možemo sumnjati da je on ikada pratio ovu tešku i brzu rutinu, posebno ako je radio inspirisan nekom velikom novom idejom, ili je bio pritisnut vremenskim ograničenjem da ispuni neku narudžbu. Crteži[uredi | uredi izvor] Crtež zauzima posebno mjesto u Mikelanđelovom stvaralaštvu i obuhvata širok spektar izraženih ideja u različitim tehnikama, počev od brzih skica u tehnici pera i tinte, studija složenijih kompozicija i detaljnih analiza anatomije u crvenoj kredi i ugljenu, pa do arhitektonskih planova za građevine na kojima je radio. Posebnu kategoriju zauzimaju detaljni i potpuno završeni crteži sa idejom da budu shvaćeni kao posebna umjetnička djela i koje je obično poklanjao svojim najbližim prijateljima. U nekim od tih crteža su predstavljeni mitovi antičke grčke i rimske mitologije, ponekad prerađeni da dočaraju njegove novoplatonovske ideje. Drugi pak, predstavljaju idealizovana ljudska bića. Mikelanđelove biografije[uredi | uredi izvor] Posljedica Mikelanđelove slave za vrijeme života je da je njegova karijera dokumentovana bolje nego što je slučaj s bilo kojim drugim umjetnikom savremenikom. Mikelanđelo je bio prvi umjetnik čija je biografija objavljena dok je još bio živ, u stvari objavljene su dvije rivalske biografije o njegovom radu i životu. Prva je posljednje poglavlje u knjizi Životi slavnih slikara, vajara i arhitekata, koju je napisao slikar i arhitekta Đorđo Vazari. To je bila jedina biografija o živom umjetniku gdje su njegova djela eksplicitno predstavljena kao kulminacija savršenstva u umjetnosti, prevazilazeći napore svih onih koju su stvarali prije njega. I pored ovakvih pohvala, Mikelanđelo nije bio sasvim zadovoljan i zatražio je od svog pomoćnika Askanija Kondivija da napiše drugu, kraću biografiju o njemu (koja je objavljena 1553. godine); najvjerovatnije zasnovanu na Mikelanđelovim vlastitim komentarima o svom radu i životu, i u kojoj je prikazan onako kako bi sam želio da bude upamćen. Nakon Mikelanđelove smrti, Vazari je u drugom izdanju svoje knjige iz 1568. godine, opovrgao neke stvari objavljene u Kondivijevoj biografiji. I iako su istoričari umjetnosti naklonjeniji autoritetu Kondivija, Vazarijevo živopisno pisanje, važnost njegove knjige uopšte, često štampanje na različitim jezicima, učinili su da postane najčešći izvor za popularne ideje o životu i radu Mikelanđela, ali i drugih umjetnika renesanse. Mikelanđelova slava je takođe doprinijela da se sačuva nebrojen broj dokumenata, uključujući njegove skice, pisma i sonete, opet više nego je slučaj s bilo kojim drugim savremenikom. Pored velike koristi od svega toga, u kontroverznim pitanjima jedino je poznata Mikelanđelova verzija stvari. Naslijeđe i uticaj[uredi | uredi izvor] Mikelanđelovo naslijeđe je zauvijek pripalo onoj maloj grupi najistaknutijih stvaralaca koji su bili sposobni da izraze, slično kao Šekspir i Betoven, tragično iskustvo čovjeka univerzalnom širinom i obuhvatnošću. Statua Pobjede I pored velike slave njegovih djela, Mikelanđelov uticaj na kasniju umjetnost je relativno ograničen. Ovo se ne objašnjiva time što su kasniji umjetnici oklijevali da imitiraju jedno tako veliko umjetničko umijeće, pošto je, recimo, djelo Rafaela isto smatrano velikim, ali je imitirano daleko više. Više je vjerovatno da je ova određena silina izraza koja se veže za Mikelanđela, skoro kosmičke veličine, bila obeshrabrujuća za mnoge. Ograničen uticaj njegovog djela uključuje nekoliko slučajeva skoro totalne zavisnosti, gdje je najtalentovaniji umjetnik koji je tako stvarao bio Danijele da Voltera. Ipak, Mikelanđelo je postao uzor u određenim aspektima svoga stvaralaštva. Među umjetnicima 17. vijeka, smatran je vrhunskim učiteljem za korektan crtež anatomije, mada manje prihvatan u drugim aspektima svoje umjetnosti. Maniristi su iskoristili sabijenost prostora viđenu u nekoliko Mikelanđelovih djela (vidi gore Sveta Porodica), kao i spiralni pokret njegove statue Pobjede, a vajar majstor 19. vijeka, Ogist Roden efekat nedovršenosti mermernih blokova. Određeni majstori baroka 17. vijeka se direktno inspirišu u Mikelanđelovom djelu, ali na način kojim se isključuje svaku doslovnu sličnost. Pored vajara Đana Lorenca Berninija, slikar Piter Paul Rubens je najbolje pokazao upotrebu Mikelanđelovog stvaralaštva za kasnijeg velikog umjetnika. Reference[uredi | uredi izvor] ^ Vrati se na: a b v g d đ Gombrich, E. H. Historia del Arte (pp. 303-315) (The Story of Art — originalni naslov na engleskom) Phaidon Press Limited, 1950, 1958, 1960, 1966, 1972, 1978, 1984, 1989. 1995. ISBN 978-84-8306-044-5. ^ Vrati se na: a b v g d Stone, Irving and Jeane I, Michelangelo, Sculptor (From the translation by Charles Speroni), Doubled & Company, INC, Garden City, New York, 1962 ^ Hartt 1968, str. 48–55. Literatura[uredi | uredi izvor] Hartt, Frederick (1968). Michelangelo The Complete Sculpture (Umjetnost). New York: Harry N. Abrams inc. Publishers. Bruno Nardini, Mikelanđelo život i delo, Vuk Karadžić, Beograd 1976. David Summers, Michelangelo and the Language of Art (objavljena 1981. godine) — studija istorijske pozadine Mikelanđelovog stvaralaštva, kroz analizu intelektualne i filozofske terminologije epohe renesanse. James S. Ackerman and John Newman, The Architecture of Michelangelo, (drugo izdanje 1986. godine) — studija Mikelanđelovih arhitektonskih poduhvata preko terminologije koja se obično koristi u vajarstvu. Robert S. Liebert, Michelangelo: A Psychoanalytic Study of His Life and Images (1983) – istorijski uravnotežena akademska studija Mikelanđelovog života i djela. Mario Salmi (ed.), The Complete Work of Michelangelo, 2 vol. (1966) Linda Murray, Michelangelo: His Life, Work, and Times (1984), kratki hronološki pregled. Anthony Hughes, Michelangelo (1997), koncizna biografija. William E. Wallace, Michelangelo: The Complete Sculpture, Painting, Architecture (1998).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi! Rasprodato Prvo objavljivanje trotomne monogarfije o kralju Aleksandru Karađorđeviću nameće samom autoru Branislavu Gligorijeviću potrebu da čitaocima razjasni neke probleme s kojima se suočava tokom istraživanja i pisanja, kaoi i da ukaže na neka iskustva koja je u svom radu stekao. O kralju Aleksandru Karađorđeviću do sada se u nas nije pisalo. Verovatno ne postoji nijedna ličnost takvog značaja, koja je toliko dugo i uporno ignorisana i brisana iz pamćenja svoga naroda, ili se o njemu, bez ispitivanja stvarnih činjenica, izricani najneponovljivi sudovi, davane najteže kvalifikacije. Druga knjiga monografije obuhvata period parlamentalne vladavine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je kao građanska država izgrađivana na demokratskim temeljima Srbije. Događaji su sami nametali sadržaj knjige. Njen pretežni deo posvećen je centralnoj temi, hrvatsko-srpskom sporu, u kojoj je zbog čestih parlamentarnih kriza i razjedinjenosti srpskih nacionalnih snaga sve veću posredničku ulogu imao kralj Aleksandar. Pisati danas o Aleksandru Karađorđeviću ne znači samo po sebi puniti jednu veliku prazninu u našoj istoriografiji. Nije reč samo o životu jednog kralja, već je u pitanju jedno burno vreme, kome je on, kao duhovni pokretač i kreator mnogih značajnih zbivanja, davao lični pečat. Komplet se sastoji od tri knjige: U evropskoj politici, Srpsko-hrvatski spor i U ratovima za nacionalno oslobođenje. Aleksandar I Karađorđević (Cetinje, 4/16. decembar 1888 — Marselj, 9. oktobar 1934) je bio regent prestolonaslednik Kraljevine Srbije (1914—1918), regent prestolonaslednik Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918—1921), kralj Srba, Hrvata i Slovenaca (1921—1929) i kralj Jugoslavije (1929—1934). Bio je mlađi sin Petra I Karađorđevića i kneginje Zorke i brat Đorđa P. Karađorđevića. Aleksandar je svoju mladost proveo van Srbije, kojom je tada vladala rivalska dinastija Obrenović. Školovao se u Ženevi i Sankt Peterburgu, a u Srbiju je došao kada je njegov otac izabran za kralja Srbije posle Majskog prevrata 1903. Nakon što se njegov stariji brat Đorđe Karađorđević odrekao prestola 1909, Aleksandar je postao prestolonaslednik. Aleksandar Karađorđević je bio prvi Srbin koji je leteo avionom. Bilo je to tokom njegove posete Francuskoj 5. aprila do 27. aprila 1910 godine. Aleksandar je leteo na avionu faler broj 2.[2] Postao je regent svom ocu 24. juna 1914. i kao takav bio je vrhovni zapovednik srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Posle pobede u Prvom svetskom ratu, Aleksandar je postao regent nove Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca,a kralj 1921. posle očeve smrti. Vladao je autokratski zemljom u kojoj su bili izraženi socijalni i nacionalni kontrasti. Posle ubistava u Narodnoj skupštini, zaveo je Šestojanuarsku diktaturu 1929, a 1931. godine je doneo Oktroisani ustav. Grupa zaverenika iz redova ustaša i bugarskog VMRO-a ga je ubila u Marselju, 1934. godine. Nasledio ga je najstariji sin Petar, ali je zbog njegove maloletnosti zemljom do 1941. vladalo namesništvo na čijem je čelu bio Aleksandrov rođak knez Pavle. Aleksandar je rođen na Cetinju 16. decembra 1888. Njegov deda po majci bio je crnogorski kralj Nikola I Petrović, a baba kraljica Milena. Kum na krštenju bio mu je, preko izaslanika, ruski car Aleksandar III.[3] Detinjstvo je proveo u Crnoj Gori, a osnovnu školu završio u Ženevi. Dalje školovanje nastavio je u vojnoj školi u Sankt Peterburgu,[4] a potom u Beogradu,[5] po dolasku kralja Petra I na srpski presto 1903. godine. Prestolonaslednik Srbije Kraljević Aleksandar Sudbinski preokret u životu mladog princa Aleksandra nastupio je 1909, kada se njegov stariji brat, princ Đorđe odrekao prava nasledstva prestola. Đorđa su mnogi u Srbiji dugo smatrali nepodesnim da postane kralj Srbije, a među njima su bili političari kao što je Nikola Pašić i visoki oficiri poput Dragutina Dimitrijevića Apisa i Petra Živkovića, kojima nije odgovarao impulsivan Đorđev karakter i nestabilna ličnost sklona incidentima.[4] Đorđe je bio počinitelj tragičnog incidenta iz 1909. kada je šutnuo svog slugu u stomak, izazvavši njegovu smrt nekoliko dana kasnije. Ovaj incident je bio poslednja kap, zbog kog je izbio veliki skandal u srpskoj javnosti, kao i u austrougarskoj štampi, koja je intenzivno izveštavala o tome, pa je princ Đorđe bio primoran da se odrekne prava na presto. Princ Aleksandar je 1910. skoro preminuo od stomačnog tifusa i zbog toga je imao stomačne probleme do kraja svog života. Kada je Aleksandar postao prestolonaslednik, borba za vlast između Pašićevih radikala i Apisove Crne ruke je dobila i trećeg učesnika. Aleksandar je sve više smatrao sebe jedinim presudnim faktorom, pa je oko sebe okupio Belu ruku, grupu oficira predvođenih Petrom Živkovićem, Petrom Mišićem i Josif Kostićem.[6] Kao prestolonaslednik, princ Aleksandar je pristupio reorganizaciji vojske, pripremajući je za konačan obračun sa Turskom. Prestolonaslednik Aleksandar sa XVI pukom, koji je nosio ime cara Nikolaja II, u Nišu. Balkanski ratovi i Prvi svetski rat Regent Aleksandar na Solunskom frontu 1916. godine. U Prvom balkanskom ratu (1912), prestolonaslednik Aleksandar je kao formalni zapovednik Prve armije vodio pobedonosne bitke na Kumanovu i Bitolju, a potom 1913[7]. u Drugom balkanskom ratu bitku na Bregalnici. Regent Aleksandar obilazi ranjenike na Solunskom frontu 1917. godine. Aleksandar Karađorđević U Prvom svetskom ratu bio je vrhovni zapovednik srpske vojske u bitkama na Ceru i Kolubari 1914, kad je srpska vojska potpuno razbila vojsku Austrougarske Monarhije. Ponovo napadnuta 1915. od Nemačke i Bugarske, Srbija je podlegla u neravnopravnoj borbi. Sa mnogim gubicima srpska vojska se, zajedno sa starim kraljem Petrom I i prestolonaslednikom Aleksandrom povukla preko Albanije na ostrvo Krf, gde je reorganizovana. Kada se kralj Petar I zbog bolesti povukao od vladarskih poslova (24. juna 1914. po novom kalendaru), prestolonaslednik Aleksandar je postao regent. Posle oporavka i popune srpska vojska je iste godine odnela veliku pobedu na Solunskom frontu, na Kajmakčalanu. Završne operacije proboja Solunskog fronta u jesen 1918, srpska vojska je izvršila pod vrhovnom komandom regenta Aleksandra, sa odličnim komandnim kadrom u koji spadaju vojvode Živojin Mišić, Stepa Stepanović i Petar Bojović. U Kragujevcu postoji Regentova kuća gde je živeo tokom 1914-1915. Tokom 1917-1919 postojala je Srpska rezervna bolnica prestolonaslednika Aleksandra. Markica sa prikazom proboja Solunskog fronta Prvodecembarsko ujedinjenje Prvodecembarsko ujedinjenje Prestolonaslednik Aleksandar sa vojnicima VI puka Posle vojničkih došli su i državnički uspesi. Narodno veće u Zagrebu je 24. novembra 1918. godine proglasilo ujedinjenje. Odluci o ujedinjenju prethodio je ultimatum dalmatinske vlade od 16. novembra 1918, po kojem je iz Splita imalo da se proglasi neposredno ujedinjenje sa Srbijom ako se u roku od pet dana to ne učini iz Zagreba. Delegacija Narodnog veća, od trideset članova, stigla je u Beograd ujutro 28. novembra 1918. Za utvrđivanje načina kako da se proglasi ujedinjenje, obrazovan je odbor od šestorice. U njega su ušli Ante Pavelić (Stariji), Svetozar Pribićević i Josip Smodlaka kao predstavnici narodnog veća, i Stojan Protić, Ljubomir Jovanović i Momčilo Ninčić, kao predstavnici Vlade Kraljevine Srbije. U odboru šestorice odlučeno je da se ujedinjenje izvrši tako što bi delegacija Narodnog veća uputila adresu regentu Aleksandru Karađorđeviću, koja bi sadržala zaključak i naputke „uputstva“ od 24. novembra. Dvočanski akt ujedinjenja izvršen je u 8 sati uveče, 1. decembra 1918. godine, u salonu kuće Krsmanovića na Terazijama u kojoj je regent Aleksandar privremeno stanovao nakon oslobođenja prestonice. Aleksandar i Marija na dan venčanja 1922. godine. Članovi delegacije Narodnog veća, stojeći u polukrugu, čekali su dolazak regenta. Regent Aleksandra se zatim pojavio u pratnji Protića, Jovanovića, Ninčića i vojvode Živojina Mišića. Potom je istupio Ante Pavelić i pročitao adresu. Regent Aleksandar je u odgovoru na Adresu izrazio zadovoljstvo odlukom zagrebačkog Narodnog veća od 24. novembra i proglasio ujedinjenje. Regent Aleksandar je odbio da za prvog predsednika Vlade postavi Nikolu Pašića, već je na to mesto ukazom postavio Stojana Protića. Na listi ministra prve Vlade Kraljevine SHS bilo je 9 Srba, 5 Hrvata, 3 Slovenca i 1 musliman. Vlada pod Protićevim predsedništvom nosila je jugoslovensko obeležje. Krajem decembra Vlada je notifikovala stvaranje nove Kraljevine, a do sredine 1919. godine usledila su međunarodna priznanja. Posle smrti kralja Petra I (16. avgusta 1921), Regent Aleksandar je postao kralj Srba, Hrvata i Slovenaca. Nije mogao prisustvovati očevoj sahrani jer je u Parizu bolovao od zapaljenja slepog creva.[8] U zemlju se vratio krajem oktobra i 6. novembra položio pred skupštinom zakletvu na ustav. Oženio se 1922. godine, princezom Marijom od Rumunije. U tom braku rođena su tri sina — Petar, Tomislav i Andrej. Politička delatnost 1918-1929. Otpor ujedinjenju i neredi Talas socijalističke revolucije se iz Rusije širio na zapadi doveo do socijalističkih pobuna 1919. u Mađarskoj i Nemačkoj. Neki od Jugoslovena koji su učestvovali u Oktobarskoj revoluciji tada su se vraćali u otadžbinu. Prevratnički duh je zahvatio deo naoružanih odmetnika u „zelenom kadru” i običnih stanovnika, naročito u Slavoniji i Banatu. Seljaci su pljačkali imanja bogatih na području Osijeka, a u istočnom Banatu došlo je do pokušaja stvaranja „sovjetske republike”.[9] Vojska Kraljevine Srbije je morala, pored zaštite predviđenih granica, zaustaviti širenje revolucije i suprotstavi se pobunama protiv ujedinjenja. Veću pretnju za granice predstavljalo je prisustvo vojske Italije u Dalmaciji i primorju, a manju upadi pripadnika VMRO-a (Vnatrešna makedonska revolucionerna organizacija) iz Bugarske u Makedoniju.[10] U delu hrvatskog stanovništva postojala je duga tradicija otpora centralističkim težnjama. Ona se spojila sa netrpeljivošću prema pravoslavnom stanovništvu. Zbog toga se ubrzo javio otpor ujedinjenju pod dinastijom Karađorđević. Deo netrpeljivih Hrvata nije želeo lako da pristane na stvaranje države u kojoj će katolici biti manjina u odnosu na pravoslavce. Među onima koji su se protivili ujedinjenju i tražili stvaranje hrvatske republike isticao se Stjepan Radić. Posle proglašenja ujedinjenja, on je govorio da je sakupio oko 200.000 potpisa protiv ujedinjenja u nameri da ih uz protest pošalje Mirovnoj konferenciji u Parizu. Nasuprot tome, pristalice ujedinjenja su stvarale sokolske legije.[11] Svađe zbog načina ujedinjenja dovele su do pobune u Zagrebu 5.12.1918. Pobunili su se hrvatskih vojnici Nacionalne garde, koju je stvorilo Narodno vijeće. Oni su na Trgu bana Jelačića tražili stvaranje republiku i podržavali S. Radića. Na naredbu Narodnog vijeća mornari su pucali na pobunjenike. Gušenje protesta pomogli su i hrvatski sokoli. U sukobu bilo je i nekoliko ubijenih. Prema zvaničnim tvrdnjama, u tom sukobu nisu učestovali Srbi, nego su na obe strane bili Hrvati. Narodno vijeće je raspustilo pobunjene odrede. Vojska je morala umiriti protestne skupove po Hrvatskoj na kojima se tražilo stvaranje republike. Deo Srba, koji je pamtio odanost velikog dela Hrvata prema Habzburgovcima, nije verovao ovom „republikanskom pokretu”. Oni su mislili da je to samo otpor kralju Srbinu kao vladaru zajedničke države.[12] Kralj Nikola i njegova vlada nisu prihvatili odluke Podgoričke skupštine. Ipak, prividno su pokušali delovati nenasilno. Nikolina vlada je izdala proglas kojim je pozivala narod da se bez oružja suprotstavi „srbijanskoj okupaciji”. Italija je pomogla pristalicama porodice Petrović-Njegoš da organizuju oružanu pobunu. Pobunjenici, koje su predvodili Nikčević i Čelebić, su poraženi na Cetinjskom polju početkom januara 1919. (Božićna pobuna).[13] Nakon vladine odluke iz decembra 1918. da se 10.000 ljudi regrutuje u žandarmeriju stvaranje jedinstvene žandarmerije u Kraljevini SHS je dovršeno donošenjem uredbe u februaru 1919. Žandarmerija je smatrana pomoćnim delom stalne vojske od koje je dobijala oružje. Istovremeno je plate dobijala od Ministarstva unutrašnjih dela. U martu 1919. stvorena je i jedinstvena vojska Kraljevine SHS. Njen pun sastav u miru je imao 140.000 vojnika. Komandnom sastavu srpske vojske je pridodato oko 500 crnogorskih oficira i oko 1.000 oficira bivše Austrougarske.[14] Država je nasledila međunarodne dugove Srbije, Crne Gore i deo dugova Austrougarske i Turske. Ujednačavanje novca je izvršeno 1920. Tada je određeno da se austrougarske krune povuku iz opticaja menjanjem 4 krune za 1 srpski dinar. Iste 1920. je Narodna banka Srbije postala Narodna banka Kraljevine SHS. Zamena preostalih kruna (kuna) za dinar je trajala do 1923.[15] Privremeno narodno predstavništvo i pitanje agrarne reforme Države većinom nastaju i nestaju u ratnim sukobima, tj. vojnom silom, a ređe demokratskim procesima. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca nije izuzetak. Ona je stvorena sporazumom Vlade Kraljevine Srbije sa Narodnim vijećem iz Zagreba, ali je u tom stvaranju presudna bila pobeda srpske vojske u ratu. Do izbora i donošenja prvog ustava vlast u Kraljevini SHS imali su kralj, tj. regent u njegovo ime, privremena vlada i Privremeno narodno predstavništvo.[16] Regent Aleksandar je sastavljanje vlade poverio 20.12.1918. Stojanu Protiću iz Narodne radikalne stranke. Potpredsednik vlade je postao Anton Korošec. Ministar spoljnih poslova bio je Ante Trumbić, a ministar unutrašnjih poslova Svetozar Pribićević. N. Pašić je očekivao da on dobije mesto predsednika vlade, ali je regent odlučio da ga pošalje u Pariz, kao vođu pregovarača na Mirovnu konferenciju. Odeljenja vlade Kraljevine SHS stvorena su u Crnoj Gori, Banatu, Bačkoj i Baranji, a regent je postavio i pokrajinske vlade u Sremu, Slavoniji, BiH, Hrvatskoj, Dalmaciji i Sloveniji.[17] Otvoreno nezadovoljstvo se ponovo javilo u proleće 1919. Dešavalo se da družine seljaka samovoljno prisvajaju delove veleposeda. Društveni nemiri, koji su nastali pod uticajem Oktobarske revolucije, ubrzali su provođenje agrarne reforme u Kraljevini SHS. Njome je trebalo umiriti seljaštvo. Već, u januaru 1919. regent Aleksandar obećao je proglasom davanje zemlje seljacima. Vlada je u februaru 1919. donela „Prethodne odredbe za primenu agrarne reforme”. Tada je napokon proglašeno ukida- nje kmetovskih odnosa, tj. ostataka feudalizma. Privremeno narodno predstavništvo (PNP) je samo upoznato sa tim odredbama. Vlada je odlučila da izvrši i naseljavanje ratnih dobrovoljaca, iz manje plodnih oblasti, na Kosmet, u Makedoniju, Vojvodinu i Slavoniju. Tamo su im besplatno deljeni zemljoposedi, obično veličine 3-8 hektara. Za naseljavanje kolonista država je većinom upotrebila državnu i opštinsku zemlju, ali manjim delom i odu zete posede odmetnutih Albanaca (kačaka) i dr. Država je koloniste besplatno prevozila, a posle naseljavanja bili su nekoliko godina oslobeđeni plaćanja poreza prema državi i lokalnoj upravi. Kolonizacija nije završena do 1938. U međuratnom periodu na Kosmet je naseljeno 10-11.000 porodica kolonista, tj. 50-60 hiljada osoba, a u Makedoniju 6-8.000 porodica, tj. 30-40.000 osoba.[18] Glavni sastavljač Privremenog narodnog predstavništva (PNP) bila je vlada i njen ministar za „Konstituantu” A. Kramer. U PNP su ušli predstavnici skupština Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore, članovi Narodnog vijeća i Jugoslovenskog odbora. PNP je održavalo sednice od marta 1919. do oktobra 1920. a na njegov rad su uticale borbe oko političkog uređenja države. U njemu se razgovaralo o izborima za Ustavotvornu skupštinu, mirovnim ugovorima, društvenim, privrednim prilikama i dr. Svađe, nedostaci radne većine, tj. kvoruma, i prekidi rada PNP doveli su do kratkotrajnosti vlada.[19] Na predlog socijaldemokratskih partija Srbije i BiH, na kongresu u Beogradu od 20. do 23.4.1919. stvorena je Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista). Ona je pristupila III internacionali (Kominterni). Kominterna je stvorena u Moskvi u martu 1919. Ona je bila središnja uprava za komunističke partije izvan Rusije, tj. Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR-a). Kominterna je određivala rukovodioce za partije koje su bile učlanjene u nju. Davala im je uputstva za rad i novac. Iz Moskve je preko partija učlanjenih u Kominternu spremano pokre tanje socijalističkih revolucija.[20] U julu 1919. SRPJ (K) je organizovala opšti štrajk kao protest protiv stranih napada na revolucije u Sovjetskom Savezu i Mađarskoj. Na II kongresu u junu 1920. SRPJ (K) je promenila ime u Komunistička partija Jugoslavije (KPJ). U to vreme, srednom 1920. iz Kominterne je preuzeto mišljenje da je federacija najbolji oblik uređenja višenacionalnih država.[21] Protićeva vlada zamenjena je u avgustu 1919. vladom Ljubomira Davidovića, a u februaru 1920. je vladu ponovo sastavio Protić. U aprilu 1920. zemlju je potresao opšti štrajk desetina hiljada radnika na železnici. Vlada je štrajk zaustavila uvođenjem vojnog suda na železnici. Od maja 1920. do donošenja Obznane u decembru 1920. predsednik vlade bio je Milenko Vesnić.[22] Agrarna reforma Predstava kralja Aleksandra na aversu novčića od 50 para iz 1925. godine Kralj Aleksandar I Karađorđević U vreme ujedinjenja, u Jugoslaviji su postojali ostaci feudalnih odnosa. U Makedoniji to su bili čifčijski odnosi, u BiH beglučko-kmetovski odnosi, u Dalmaciji kolonatski odnosi. Pored toga, postojali su kapitalistički veleposedi i u Vojvodini, Slavoniji, Hrvatskoj i Sloveniji.[23] Agrarna reforma se ostvarivala prema uredbi vlade iz februara 1919. Sprovođenje agrarne reforme bilo je povezano sa verskim i nacionalnim odnosima. Većina veleposednika u BiH, age i begovi (oko 4 hiljade), bili su muslimani, a u Vojvodini većina veleposednika bili su Nemci. Veleposednici su bile i verske organizacije. One su na oduzimanje dela zemljoposeda gledale kao na ugrožavanje ekonomske osnove za svoje delovanje. Agrarna reforma nije oduzela veleposede od banaka i imovinu verskih ustanova.[24] U prvom periodu sprovođenja agrarne reforme ukinuti su kmetovski i čivčijski odnosi u BiH, na Kosmetu i u Makedoniji. U Dalmaciji su ukinuti kolonatski odnosi. Ranijim vlasnicima obećano je obeštećenje za zemlju koja je stavljena pod sekvestar. Imovina Habzburgovaca bila je oduzeta. Zemlja oduzeta i sekvestrirana, davana je u jednogodišnji, a kasnije i višegodišnji zakup seljacima.[25] Većina nekadašnjih kmetovskih porodica koja je dobila zemlju, zahvaljujući agrarnoj reformi, bila je u BiH, tj. više od 100.000 porodica. Te su porodice oduzetu zemlju prvo privremeno dobile u zakup. Agrarna reforma je završena do sredine dvadesetih godina XX veka. Od 1925. do 1931. bogatijim seljacima je omogućeno da otkupe zemlju koja je već bila sekvestrirana, tj. uzeta od veleposednika na čuvanje do konačnog sudskog rešenja. Godine 1931. donet je Zakon o likvidiranju agrarne reforme. Nasuprot oduzimanju veleposeda, kasnije je povećan zemljišni maksimum, sa 57 na 288 hektara, koji je neko mogao posedovati. Oko dve trećine poljoprivrednih domaćinstava u Kraljevini Jugoslaviji imalo je manje od 5 hektara zemlje. Za područje Srbije iz 1912. taj procenat je bio malo manji, tj. oko 62%. Domaćinstva, sa posedima do 5 hektara, su koristila približno polovinu ukupnog poljoprivrednog zemljišta u državi. Posede veće od 20 hektara imalo je oko 3% zemljoradničkih porodica, ali su te porodice raspolagale sa oko 23% poljoprivrednog zemljišta u Jugoslaviji. Veleposedi sa više od 100 hektara zemlje postojali su uglavnom na području Vojvodine, Slavonije, Hrvatske i Slovenije.[26] Kraljevina Jugoslavija je imala i značajan broj seljaka bez zemlje ili sa veoma malo zemlje. Oni su radili kao nadničari i zakupci na tuđoj zemlji. Takvih porodica je 1931. bilo oko 470.000. Seljaci bezemljaši (najamnici) su 1931. godine činili oko 9,6% stanovništva Jugoslavije. Njihov broj u Srbiji je bio oko tri puta manji od proseka Kraljevine, osim u Vojvodini. U Vojvodini je bilo mnogo bezemljaša, najamnika, ali je na tom području još od XIX veka bio raširen kapitalistički način proizvodnje na selu. U njoj su veleposednici zapošljavali nadničare. Društveni i ekonomski položaj seoskih nadničara i bezemljaša bio je sličan položaju gradskih najamnih radnika. 150-200.000 domaćinstava u međuratnom periodu bavilo se zemljoradnjom kao dodatnim zanimanjem. Nastavilo se i sa pečalbarstvom. Sa područja Srbije do 100.000 ljudi se u godinama pred Drugi svetski rat bavilo se „pečalbarenjem” u Srbiji i izvan nje.[27] Priznanje Kraljevine SHS i određivanje granica Kraljevina SHS nije bila priznata neposredno posle stvaranja od glavnih država u Antanti. Francuska i Engleska su imale obaveze prema Italiji. Zato nisu žurile sa priznavanjem Kraljevine SHS. Prve su je priznale Grčka i Norveška u januaru 1919. Zato je na mirovnim pregovorima u Parizu, od sredine januara 1919. delegacija Kraljevine SHS zvanično gledana kao delegacija Kraljevine Srbije. Ona se morala suprostaviti težnjama Italije da dobije teritorije u Dalmaciji i željama Rumunije da dobije ceo Banat. To je dovelo i do rasprava Pašića sa političarima iz Dalmacije Trumbićem i Josipom Smodlakom. Međusobno su se optuživali za nezainteresovanost Srba za Dalmaciju, odnosno Hrvata za Banat. Da bi uticao na priznavanje nove države i umanjio sukobe svojih političara, regent Aleksandar je putovao u Pariz na Mirovnu konferenciju, a često je predsedavao i radom svojih vlada.[28] Potpisivanje mirovnog sporazuma Antante sa Nemačkom 28. juna 1919. u dvorcu Versaju u Parizu donelo je i zajedničko priznavanje Kraljevine SHS. Ona je pod tim imenom bila potpisnik sporazuma. Sporazum o miru sa Austrijom u Senžermenu 10.9.1919. godine predvideo je da se spor oko Koruške reši plebiscitarnim izjašnjavanjem njenog stanovništva. Izjašnjavanjem u oktobru 1920. stanovništvo Koruške se opredelilo da bude u Austriji. Prema miru sklopljenom u dvorcu Neiju 27.11.1919. sa Bugarskom izvršena je manja izmena granice. Bugarska je 2.600 kilometara kvadratnih predala Kraljevini SHS. U pregovorima sa Mađarskom Kraljevina SHS nije uspela da dobije i Mohač. Mir sa Mađarskom je potpisan 4.6.1920. u dvorcu Trijanonu. Prema njemu, Banat je podeljen između Kraljevine SHS i Rumunije.[29] U Rijeci su Italijani, tada većina stanovništva u gradu, predvođeni pesnikom D`Anuncijem u septembru 1919. preuzeli vlast. U novembru 1920. u Rapalu je potpisan sporazum Italije i Kraljevine SHS o razgraničenju. Italiji su pripali Istra, Zadar i nekoliko ostrva, a Rijeci je priznat status samostalne države.[30] Međunarodni položaj Kraljevine SHS Revolucija i građanski rat u Rusiji imali su veliki uticaj i na Kraljevinu SHS. Kada su boljševici zauzeli Odesu, veliki broj izbeglica krenuo je prema Kraljevini SHS. Izbegli Rusi su u velikim grupama dolazili od proleća 1919. do kraja 1921. Prema izveštajima u Kraljevinu SHS tada je došlo više od 70.000 osoba iz Rusije. Veliku većinu činili su muškarci. Ruski doseljenici su većinom imali status emigranata, a tek kasnije pojedinačno su uzimali državljanstvo nove domovine. Zato je broj Rusa popisanih kao državljani Kraljevine SHS 1921. bio mali, tj. oko 28.000. Među došljacima iz Rusije bilo je mnogo intelektualaca (lekara, naučnika, umetnika i dr). Oni su znatno uticali na kulturu i nauku u Jugoslaviji u decenijama koje su usledile. Nesreća ljudi iz Rusije, koji su morali napustiti svoju domovinu, bila je sreća za Srbe jer je obogatila njihovu nauku i kulturu.[31] Neredi koje je izazvao ratni poraz u Mađarskoj doveli su do proglašenja republike sredinom novembra 1918. U njoj je u martu 1919. došlo do socijalističke revolucije. Mađarske protivnike socijalizma pomogle su vojske Francuske, Rumunije i Čehoslovačke. Početkom avgusta 1919. revolucionari su bili poraženi. Vlast u Budimpešti krajem 1919. preuzeo je admiral Mikloš Horti. On je u martu 1920. proglašen za regenta Mađarske Kraljevine. Mađarska je mirovnim ugovorom iz Trijanona izgubila oko polovine teritorije koju je imala kao deo Austrougarske.[32] U avgustu 1920. Kraljevina SHS je sklopila ugovor o savezu sa Čehoslovačkom. U proleće 1921. u Mađarsku je došao bivši kralj Karlo Habzburški. Njegov pokušaj da ponovo postane mađarski kralj izazvao je protest Rumunije, Kraljevine SHS i Čehoslovačke. To je ubrzalo njihovo povezivanje i stvaranje Male antante.[33] Francuska je nastojala da Versajskim mirom što više oslabi Nemačku i postane najznačajnija država u Evropi. Ona nije želela nikakvu obnovu vlasti Habzburgovaca, a pogotovo ne obnovu Austro-Ugarske. Zato je podržala stvaranje Male antante. Sredinom 1921. završeno je stvaranje, preko dvojnih ugovora, saveza Čehoslovačke, Rumunije i Kraljevine SHS, poznatog kao Mala antanta. U oktobru 1921. Karlo Habzburški je ponovo posetio Mađarsku. Mobilizacija vojske u Čehoslovačkoj i Kraljevini SHS uz nespremnost Mađara za rat doveli su do njegovog trajnog odlaska iz Mađarske. Mađarskom je nastavio da upravlja M. Horti i ona je ostala kraljevina bez kralja.[34] Savez Kraljevine SHS sa Rumunijom ojačan je i brakom kralja Aleksandra sa Marijom, kćerkom rumunskog kralja Ferdinanda. Na njihovom venčanju u junu 1922. godine nije prisustvovao „glavni kum” engleski kralj Džordž V, nego ga je zamenio sin Albert. Sledeće, 1923. u septembru kraljica je rodila prestolonaslednika Petra, a posle su rođeni Tomislav i Andrej.[35] Italija je u Kraljevini SHS videla prepreku za svoje širenje na istočnoj obali Jadranskog mora. To se naročito videlo od oktobra 1922. kada je predsednik vlade postao vođa fašista Benito Musolini. On je želeo da „obnovi” vladavinu iz Rima, Italije, zemljama oko Sredozemnog mora. Vojska Italije je u martu 1922. ušla u Rijeku. Kraljevina SHS morala je sporazumom iz 1924. da prizna pripajanje grada Italiji.[36] U vreme stvaranja zajedničke južnoslovenske države, Bugari su bili nepomirljivi neprijatelji Srba. Zato 1918. nije bilo ozbiljnih pomisli da se i oni nađu u zajedničkoj državi. Na zahteve da se u Makedoniji uvede samouprava vlade iz Beograda se nisu osvrtale. Posle pobede Srbije, deo pristalica samoupravne Makedonije ili pristalica velike Bugarske je iz Makedonije otišao u Bugarsku. Oni su sa Bugarima već od 1919. ubacivani u četama „komita” u Kraljevinu SHS. Ti „Makedonstvujušči” su na jugoistoku Kraljevine SHS napadali i ubijali civile, policajce, vojnike i žandare. Tako su želeli da pokrenu borbu za autonomiju Makedonije ili njeno pripajanje Bugarskoj.[37] U takvim okolnostima, Aleksandar Stambolijski, vođa Zemljodelske stranke, stvorio je 1919. vladu u Bugarskoj. On je želeo drugačije odnose sa Srbijom. Dao je i izjavu da nije Bugarin nego Južni Sloven. A. Karađorđeviću je predlagao stvaranje jedne federativne južnoslovenske države od dve članice (Bugarska i Kraljevina SHS). A. Karađorđević i N. Pašić tada nisu želeli ozbiljno razgovarati o takvom predlogu. U aprilu 1923. potpisan je srpsko bugarski sporazum koji je predvideo pojačanu kontrolu granice da se suzbije četovanje. Nezadovoljna bugarska vojska i nacionalisti odgovorili su prevratom 9.7.1923. Stambolijski je pobegao, ali je nekoliko dana kasnije bio uhvaćen i ubijen. Njegovo obezglavljeno telo je bačeno u reku Maricu, a njegova stranka je bila progonjena. Vlast su preuzeli Aleksandar Cankov i protivsrpski nacionalisti. Od tada je u Bugarskoj podrška četama VMRO-a koje su upadale u Kraljevinu SHS postala otvorena.[38] Kraljevina SHS je morala da pojača nadgledanje granice, a kralj Aleksandar Karađorđević je pomišljao i da pošalje vojsku u Bugarsku kako bi tamo uništi komitske čete. Borbe žandarmerije i vojske protiv komita prenele su se i na civile koji su podržavali jednu od sukobljenih strana. U tom sukobu cela sela su spaljivana. Stvarane su srpske četničke jedinice i naoružani odredi civila, „narodna milicija”. Prema zvaničnim tvrdnjama u tim sukobima samo u Makedoniji izgubljene su stotine života, ali postoje osnovane tvrdnje da je ubijeno nekoliko hiljada osoba.[39] Slično se dešavalo i u borbama sa kačacima na Kosmetu. Još u oktobru 1918. došlo je do oružanog otpora srpskoj vlasti na Kosmetu. Tamo su morala da se pošalju vojna pojačanja. Sa prekidima, borbe protiv pobunjenih Albanaca trajale su i 1919. Tada je i manji broj Crnogoraca sa Albancima pokušao da pokrene pobunu na području južno od Podgorice, ali su poraženi. Upadi četa kačaka iz Albanije na Kosmet i u zapadnu Makedoniju nastavili su se i posle. Iza tih napada je bio Kosovski komitet, tj. Hasan Priština. Nerede je pojačavao spor Albanije i Kraljevine SHS oko određivanja granice.[40] Sredinom 1924. Ahmeda Zogua je sa vlasti zbacio Fan Noli, ali je i njegova vlada pomagala upade kačaka. Zato je Kraljevina SHS pomogla Ahmeda Zogua, koji se bio sklonio u Jugoslaviju. On je organizovao svoje pristalice i sa njima krajem decembra 1924. ponovo preuzeo vlast u Albaniji. Ubrzo je Zogu zaključio da mu je važnija podrška iz Italije, nego iz Beograda. Počeo je otvoreno da podržava zahteve Albanaca iz Kraljevine SHS da se pripoje Albaniji. U septembru 1928. Zogu se proglasio za kralja Albanaca.[41] Izbori 1920. i suspenzija rada KPJ Da bi se održali izbori, prvo je bilo potrebno odrediti granice, odnosno teritoriju na kojoj će se birati. Posle toga PNP je moralo da se usaglasi oko prihvatanja Nacrta zakona o izborima koji im je predala Vlada. Prema usvojenom izbornom zakonu, pravo da biraju dobili su muškarci koji su bili državljani Kraljevine SHS. Oni su morali imati dvadeset jednu godinu i šest meseci boraviti u opštini u kojoj biraju. Pravo glasa nisu imala vojna lica. Muškarci stariji od dvadeset pet godina koji su bili pismeni mogli su se prijaviti da budu birani. Državni službenik je morao dati ostavku na državnu službu ako bude izabran, tj. dobije poslaničko mesto u Ustavotvornoj skupštini. PNP je u drugoj polovini oktobra 1920. održalo poslednju sednicu. Raspisivanjem izbora za Ustavotvornu skupštinu ono je raspušteno.[42] Na izborima za Ustavotvornu skupštinu u novembru 1920. godine učestvovale su dvadeset dve stranke. Neke od njih delovale su i u prethodnim državama, a neke su nastale u Kraljevini SHS. Od novoorganizovanih stranaka najviše uspeha na izborima imale su Demokratska stranka i Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista). Demokratska stranka je osnovana u Sarajevu sredinom februara 1919. U nju je ušao deo članova nekadašnje Samo-stalne radikalne stranke i deo Hrvatsko-srpske koalicije oko Svetozara Pribićevića. Neko vreme Demokratska stranka je bila glavni zagovornik zamisli „integralnog jugoslovenstva”.[43] Na izborima je učestvovalo oko 65% upisanih glasača, tj. više od 1,6 miliona od skoro 2,5 miliona upisanih. Najviše mesta u Ustavotvornoj skupštini, koja je ukupno imala 419 poslanika, osvojile su Demokratska stranka (92 mandata), Narodna radikalna stranka (91 mandat), Komunisti (58 mandata), Hrvatska republikanska seljačka stranka, koja se od kraja 1920. zvala Hrvatska seljačka stranka (50 mandata), Samostalna kmetijska stranka sa Savezom zemljoradnika (39), Slovenska ljudska stranka (27) i Jugoslovenska muslimanska organizacija (24).[44] Komunistička partija je na izborima dobila veliki broj glasova. Ranije, u avgustu 1920. na opštinskim izborima, bila je značajna i pobeda komunističke liste sa njenim sekretarom Filipom Filipovićem na području opštine Beograd. Vlada nije želela da komunisti upravljaju prestonicom. Zato je opštinsku upravu u Beogradu suspendovala. Štrajkovi rudara u Sloveniji i Bosni pokazali su da se društvene pobune ne smiruju. Zato je Vlada u decembru 1920. donela Obznanu. Prema toj uredbi privremeno je zabranjeno izlaženje komunističkih novina i suspendovan je rad Komunističke partije, jer su predstavljali opasnost po kapitalistički poredak i monarhiju.[45] Ipak, komunistički poslanici su pristali da polože zakletvu kralju i radili su u Narodnoj skupštini. Napustili su je u prvoj polovini juna 1921. kada je postalo izvesno kakav će ustav ona doneti. Posle toga su među komunistima ojačale nestrpljive i nasilne družine.[46] Vidovdanski ustav [ikona] Ovaj odeljak treba proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. U decembru 1920. Ustavotvorna skupština je počela sa radom. Rasprave sa najviše sukoba vođene su oko uređenja države. Vođe Demokratske i Radikalne stranke, Lj. Davidović i N. Pašić, radili su na tome da zajednička država bude monarhija unitarno uređena, sa jedinstvenom teritorijom i bez veće samostalnosti istorijskih pokrajina. Pri tome su isticali zamisao da u Kraljevini SHS živi jedan troimeni narod. Unutar Radikalne stranke, ideje S. Protića, koji se zalagao za podelu na 9 istorijskih pokrajina sa posebnim skupštinama i vladama, smatrane su za poziv da se razbije jedinstvo države.[47] Isto je gledano i na zahteve da se Hrvatskoj da poseban položaj. Vođa Hrvatske seljačke stranke S. Radić je stalno isticao „državne” tradicije Hrvatske i narodnu posebnost Hrvata. On je tražio da u zajedničkoj federalnoj, ili konfederalnoj, državi Hrvatska bude uređena kao republika. Anton Korošec i njegova Slovenska ljudska stranka su tražili da se u državi izdvoje autonomne pokrajine, na osnovu kulturnog i privrednog kriterijuma. Muslimanski predstavnici su tražili stvaranje samoupravnih oblasti, za njih, unutar Kraljevine SHS.[48] Predstavnici radikala i demokrata su za svoj nacrt ustavnog uređenja pridobili mali deo nesrba. To su bili poslanici Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO), Džemijeta (uglavnom Albanci i Turci) i Slovenačke kmetijske stranke. Prestavnici JMO su pristali da podrže ustav kada su im obećana mesta u vlasti uz uvođenje sudske i školske autonomije za muslimane. Ustav je izglasan 28.6.1921. Zato je nazvan Vidovdanski ustav. Za njega je glasalo 223 od 258 prisutnih poslanika. Malo Slovenaca i Hrvata je glasalo za Vidovdanski ustav (oko 20).[49] Prvim članom Vidovdanskog ustava država je proglašena za „ustavnu, parlamentarnu i naslednu monarhiju”. Trećim članom za službeni jezik je proglašen „srpsko-hrvatsko-slovenački” jezik. Ustavom je određeno da zakonodavnu vlast vrše zajedno Narodna skupština i kralj. Zakone su predlagali ministri i poslanici, u Narodnoj skupštini, a izglasavala ih je većina prisutnih poslanika u njoj. Izglasane zakone je morao potvrditi i proglasiti kralj da bi postali punovažni. Kralj je, po ustavu, sazivao i raspuštao skupštinu. On je predstavljao i zastupao državu u odnosima sa drugim državama. Kralj je bio vrhovni zapovednik vojske, a ustav je propisao opštu vojnu obavezu za stanovnike. Uz saglasnost Narodne skupštine kralj je sklapao međunarodne ugovore. Imenovao je vladu, državne činovnike i dodeljivao vojne činove. Izvršna vlast, Vlada je odgovarala kralju i Narodnoj skupštini.[50] Građanima je obećano pravo slobodnog udruživanja i sloboda štampe. Propisano je opšte, slobodno i tajno glasanje za Narodne skupštine. Obećano je pravo na privatnu svojinu, ali je istaknuto da ona ne sme štetiti opštim interesima. Država se ustavom obavezala da brine o narodnom zdravlju i opštim higijenskim uslovima. Proglašeni su besplatna lekarska pomoć, briga o invalidima i siromašnima.[51] Kraljevina je nasledila nekoliko različitih pravnih sistema koji su primenjivani. Sudovi su, prema Ustavu, proglašeni nezavisnim u odnosu na sve vlasti i određeno je da sude samo po zakonima. Sudije je postavljao kralj. On je imao i pravo da amnestira osuđenike. Redovni (opšti) sudovi bili su sreski, okružni, apelacioni, kasacioni i trgovački. Kasacioni sud je bio jedinstven za celu zemlju. Pored toga postojali su i posebni sudovi (vojni i drugi).[52] Donošenjem ustava i zakona nije izvršeno uvođenje jedinstvenog zakonodavstva i sudstva. Pored zakona Kraljevine Srbije, primenjivani su zakoni iz Austrougarske, Kraljevine Crne Gore. U porodičnim i naslednim sporovima među muslimanima određeno je da sude šerijatske sudije. Oni su bili u službi države i radili pri sreskim sudovima. Primena različitih pravnih sistema stvarala je probleme u sudstvu. U zaostalim oblastima kao što su Kosmet i Raška oblast, zatečeni su feudalni odnosi, a krvna osveta je bila garant ljudskog života i dostojanstva.[53] Država se po Vidovdanskom ustavu delila na oblasti, a oblasti na okruge. Okruzi su se delili na srezove, a srezovi na opštine. Kao upravnike oblasti kralj je imenovao velike župane. Oni su bili podređeni ministru unutrašnjih dela. Po mišljenju Vladimira Ćorovića oni „nisu imali više prava ni više ugleda od starih okružnih načelnika”. Kasnije (1922), Uredbom o podeli zemlje na oblasti određeno je da država bude podeljena na 33 oblasti. Primetna je neujednačenost u veličini tih oblasti. Kasnije zakonodavna delatnost nije donela zakone koji bi ozakonili sve principe (osnovna, polazišna pravila) sadržane u Vidovdanskom ustavu.[54] Posle usvajanja Vidovdanskog ustava, Ustavotvorna skupština je nastavila da radi kao, redovna, zakonodavna.[55] Smrt kralja Petra I Karađorđevića i zabrana Komunističke partije U januaru 1921. N. Pašić je stvorio radikalsko-demokratsku vladu. U njegovu drugu vladu iste 1921. godine bili su uključeni i predstavnici manjih stranaka, tj. JMO, Zemljoradničke i Samostalne kmetijske stranke.[56] Početkom marta 1921. u Francuskoj je umro kralj Nikola Petrović-Njegoš. Nekoliko godina posle njegove smrti prestalo je četovanje njegovih pristalica u Crnoj Gori. Sredinom avgusta 1921. u Beogradu je umro kralj Petar I. Posle njegove smrti Aleksandar je postao kralj, ali za razliku od oca on nije obavio obred krunisanja.[57] Aleksandar je imao netrpeljiv stav prema komunistima, a zbog čega je bio u lošim odnosima sa komunističkim vlastima u Rusiji. Od donošenja Obznane, deo komunista se odlučio na niz atentata na predstavnike vlasti. Kada je 29.6.1921. proglašavan ustav, komunisti su u Beogradu pokušali atentat na regenta Aleksandra. U julu 1921. Alija Alijagić i grupa „Crvena pravda” ubila je bivšeg ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića u Delnicama. Da bi se zaustavio „crveni teror”, početkom avgusta 1921. donet je Zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi. Zakon je zabranio govorenje i delovanje protiv ustavom stvorenog političkog i društvenog sistema. Poništeni su mandati komunista u Narodnoj skupštini i opštinskim telima. Komunistima je zabranjeno da rade, ali su oni nastavili da rade nezakonito, tj. ilegalno. KPJ je od tada svoje kongrese održavala i van Kraljevine SHS.[58] Vođe SSSR-a videle su u Kraljevini SHS protivnika socijalizma i zemlju koja podržava carističke izbeglice iz Rusije. Kominterna je na svom kongresu 1924. zaključila o „jugoslovenskom pitanju” da u Jugoslaviji „srpska buržoazija” ostvaruje prevlast, a da su nesrbi izloženi „nacionalnom ugnjetavanju”. KPJ je preuzela mišljenja iz Kominterne. Sima Marković i deo komunista su pokušali ublažiti ili odbaciti te optužbe, ali su bili potisnuti.[59] Sredinom dvadesetih godina XX veka većina u KPJ je odbacila zamisao o nacionalnom jedinstvu Srba, Hrvata i Slovenaca, tj. o „troimenom narodu”. Na Trećem kongresu KPJ (u Beču 1926), pored optužbe da „srpska buržoazija” iskorištava druge narode, usvojeno je i mišljenje da je u Jugoslaviji vladajuća „srpska nacija”. Pored Slovenaca i Hrvata, priznato je postojanje Makedonaca kao nacije. Iz toga je zaključeno da je potrebno federativno i republikansi urediti Jugoslaviju. Na kongresu KPJ u Drezdenu 1928. KPJ je usvojila izjavu po kojoj je njen cilj da predvodi radnike i seljake u uništenju Kraljevine SHS. Po toj zamisli bi „ugnjeteni” narodi dobili nacionalnu nezavisnost, a potom bi stvorili balkansku federaciju republika.[60] Početak političkog života u zajedničkoj državi i izbori 1923. godine Da bi se u političkom životu poništili veliki gubici Srba u Prvom svetskom ratu, izborni okruzi su pravljeni prema popisu iz 1910. Zato su premoć u Skupštini imali Srbi. Politički život bio je ispunjen sukobima i nestabilnošću. Vlade su često menjane, a predsednici vlada većinom su bili iz Radikalne stranke. Samo predsednik poslednje vlade pred diktaturu nije bio Srbin. Ministri unutrašnjih i spoljnih dela samo izuzetno nisu bili Srbi. Srba je bilo najviše u državnim službama, vojsci i žandarmeriji. To je moglo biti i posledica okolnosti da su upravo Srbi najviše želeli da rade za zajedničku državu, tj. da je grade i brane.[61] Želja da se proširi sopstvena vlast i uticaj dovele su do toga da su vlade iz Beograda često donosile ili odobravale odluke lokalnih uprava u unutrašnjosti zemlje. Tako velika vlast donosila je i velika iskušenja. U lokalnoj upravi građani su često, dajući novac ili druge „poklone”, primenjivali potkupljivanje državnih službenika da bi dobili neku odluku ili obavili neki posao. Takva korupcija nije postojala samo među nižim državnim službenicima nego i unutar vlada. Iz tih razloga narod je gubio poverenje u potkupljive i nepravedne političare i vlade. Nestalnost i nedelotvornost vlada bila je posledica svađa stranaka u Narodnoj skupštini. U njoj su postojale duboke podele i stalne svađe. Njeni zakonodavni odbori ni za pet godina rada nisu uspevali da obave svoj osnovni zadatak i ujednače različito zakonodavstvo koje je nasledila Kraljevina SHS.[62] Unutar onoga za šta se govorilo da je srpski narod, postojala su određena razilaženja i sukobi. Od grupe oko Sekule Drljevića, bivšeg ministra kralja Nikole, 1922. oblikovani su se crnogorski federalisti koji su tražili više samostalnosti za Crnu Goru, na osnovu njenih državnih tradicija, ali su na rečima, prihvatali nacionalno jedinstvo sa ostalim Srbima. Glavni predstavnik muslimana JMO je isticala da su muslimani „poseban ogranak” jedinstvenog naroda. Ona je nastojala da postigne više samouprave za BiH. Pored toga, nastojala je i da sačuva sudsku autonomiju muslimana i da obezbedi „pravednu” odštetu za oduzetu feudalnu zemlju muslimanskim veleposednicima. 1922. vođa JMO postao je Mehmed Spaho.[63] U Kraljevini SHS se službeno davala prednost upotrebi imena Južna Srbija, kao zajedničkog imena za Makedoniju i Staru Srbiju (Kosmet i Raška). U službenom imenu je bila izražena misao da će slovensko stanovništvo u Makedoniji biti srbizovano. Ipak, to se nije dogodilo. Stanovništvo u Makedoniji je u velikom broju izbegavalo odazivanje u vojsku, a pokušaj da se proširi upotreba „službenog”, tj. srpskog, jezika nije dala veće rezultate. Većina u Makedoniji je koristila narodni jezik tog područja, tj. makedonski. U Makedoniji srpsku svest je imalo stanovništvo na području Kumanova, veliki deo činovništva i „kolonista”. Otpor srbizaciji je pogodovao da Makedonija postane područje na kome je deo stanovništva pružao podršku upadima pripadnika VMRO-a iz Bugarske. Da bi se suprostavila tome 1921. Kraljevina SHS je morala da uveća žandarmeriju na oko 20.000 pripadnika. Između polovine i dve trećine žandarmerije je u sledećih deset godina stalno boravio u Južnoj Srbiji, tj. Staroj Srbiji i Makedoniji.[64] Političke svađe Srba i Hrvata bila su glavno obeležje političkog života u Kraljevini SHS. Svađe sa S. Radićem i glavnim predstavnicima Hrvata bile su neprestane. Nasuprot nepomirljivim sukobima srpskih i hrvatskih političkih predstavnika, slovenački politički predstavnici uglavnom su nalazili način da sudeluju u svakoj vladi. Tako su uspevali da postignu svoj glavni cilj, tj. da obezbede autonoman položaj teritorije na kojoj su Slovenci bili većina. Uspeli su da za to područje dobiju škole na slovenačkom jeziku i upravu sa skoro potpuno slovenačkim činovništvom.[65] U decembru 1922. Pašić je sastavio radikalsku vladu bez demokrata. Drugi izbori za Skupštinu su održani marta 1923. Zemlja je bila politički podeljena i zavađena. Tokom izborne kampanje 1923. u Hrvatskoj je dolazilo do fizičkih obračuna pristalica Hrvatske republikanske seljačke stranke i Demokratske stranke. U njima su upotrebljavani noževi i pištolji. Vlasti su u nekim mestima morale da uvode policijski čas i vanredno stanje.[66] Najviše poslaničkih mesta na izborima 1923. osvojila je Radikalna stranka (107 poslanika). Druga po snazi bila je Hrvatska republikanska seljačka stranka (70 poslanika), a Demokratska stranka je bila treća. Posle izbora, Hrvatska republikanska seljačka stranka (HRSS) je sa Slovenskom ljudskom strankom (SLjS) i JMO stvorila „Federalistički blok”. Radikali su odlučili da im učine ustupke, a da bi dobili podršku za stvaranje svoje vlade. Dogovoreno je da se zamene službenici u pokrajinskim upravama, a novi postave u dogovoru sa HRSS, SLjS i JMO. Stjepan Radić je iste 1923. godine na skupštini HRSS vređao kraljevski dvor. Kada je zapretila opasnost da ga uhapse, on je pobegao u inostranstvo.[67] Nestabilnost parlamentarnog sistema Marta 1924. iz Demokratske stranke konačno se izdvojila družina oko S. Pribićevića i stvorila Samostalni demokratski klub, kasnije Samostalnu demokratsku stranku (SDS). Pribićević je privremeno pružio podršku Pašićevoj vladi. Zbog odricanja radićevaca od republikanizma i njihovog dolaska u Skupštinu, Pašić je morao da podnese ostavku vlade. Pašićevu vladu jesmenila Davidovićeva (od jula do oktobra 1924), ali ni ona nije uspela da obezbedi trajniju većinu u Narodnoj skupštini. U novembru 1924. kralj je sastavljanje vlade, ponovo, poverio Pašiću.[68] Izbori u februaru 1925. doneli su Radikalnoj stranci 143 poslanička mesta. Sa njom je sarađivala Pribićevićeva SDS koja je imala dvadeset jednog poslanika. Vođa HRSS Stjepan Radić je početkom 1925. na osnovu Zakona o zaštiti države bio uhapšen. Optužen je jer je 1924. pristupio Trećoj internacionali. Vlada je odlučila da poništi mandate članova HRSS. U martu 1925. Pavle Radić je po odobrenju S. Radića u Narodnoj skupštini dao svečanu izjavu da HRSS napušta republikanizam i prihvata Vidovdanski ustav i dinastiju Karađorđević. Zato su u martu 1925. poništeni samo mandati S. Radića i nekoliko vođa Hrvatske seljačke stranke (HSS). U junu 1925. su potvrđeni mandati ostalih poslanika HSS, a S. Radić je dobio pomilovanje od kralja. Po želji kralja, u julu 1925. došlo je do stvaranja radikalsko-radićevske vlade.[69] Početkom 1926. u samoj Radikalnoj stranci počeli su sukobi. N. Pašić je optuživan da je iznemogao i da je preterano popustljiv prema sinu Radomiru. Radomir Pašić se javljao kao učesnik u brojnim slučajevima nezakonitog bogaćenja uz zloupotrebu očevog političkog uticaja. HSS se dogovorila sa opozicijom i u Skupštini stavila na dnevni red interpelaciju o korupciji. Ministar kome je iz Skupštine upućeno takvo pitanje mogao je dva meseca da odlaže odgovor pod izgovorom da prikuplja podatke. Često se dešavalo da ministri nikada ne odgovore. Kritike i kriza zbog korupcije doveli su do Pašićeve ostavke na mesto predsednika vlade u aprilu 1926. Vladu je obrazovao Nikola Uzunović, ali je i on primoran na ostavku zbog nastavka saradnje poslanika HSS sa opozicijom. U Radikalnoj stranci pojavili su se zahtevi da se „Pašićevci”, kao leglo korupcije, potisnu iz stranke. Nekoliko meseci kasnije, u decembru 1926. umro je Nikola Pašić. U to vreme na vlasti je bila poslednja radikalsko-radićevska vlada.[70] Sukob se nastavio u januaru 1927. Tada je radikalski deo vlade preko ministarstva unutrašnjih poslova ometao rad na povećanju broja pristalica HSS na području BiH i Vojvodine. Zato se u januaru 1927. konačno raspala radikalsko-radićevska koalicija. Novu vladu radikali su stvorili u februaru 1927. podržani prvenstveno od Slovenske ljudske stranke. U aprilu 1927. morala se stvoriti nova vlada radikala i demokrata. U tu vladu Velimira Vukićevića su ušli A. Korošec i M. Spaho.[71] Izbori 1927. godine i atentat u skupštini 1928. godine Na izborima u septembru 1927. Hrvatska seljačka stranka je prvi put učestvovala kao stranka koja prihvata Vidovdanski ustav i monarhiju. Radikalna stranka je dobila 117 mandata, HSS i DS po 61 mandat. Pribićevićeva SDS je bila četvrta po snazi sa 22 mandata. Među skoro beznačajnim grupama dva mandata je dobio Hrvatski blok. Njega su stvorile manje hrvatske političke stranke u leto 1926. U njemu su bili Hrvatska stranka prava, Hrvatska federalistička stranka Ante Trumbića i Hrvatski republikanski seljački savez. U septembru 1927. u Skupštinu su izabrani Ante Trumbić i Ante Pavelić. Pavelić, predstavnik pravaša, govoreći prvi put u Skupštini izjavio je da njegov dolazak nije potvrda da on priznaje postojeće stanje, nego da će se boriti protiv njega za samostalnost Hrvatske. Koliko se netrpeljivosti i nasilnosti krilo iza te izjave tada se nije moglo naslutiti.[72] Vladu Radikalne stranke podržali su DS i SLjS. U novembru 1927. stvoren je zajednički klub poslanika HSS i SDS. Tako je stvorena Seljačko-demokratska koalicija. Lj. Davidović je ubedio demokrate da istupe iz vlade i odlučio da otpočne pregovore sa Seljačko-demokratskom koalicijom. To je dovelo do ostavke Vukićevićeve vlade u februaru 1928. Seljačko-demokratska koalicija je tražila poboljšanje položaja „prečanskih” krajeva, tj. područja severno od Dunava i zapadno od Drine, i veću samoupravu srezova i oblasti. Tražila je i promenu velikih župana u Hrvatskoj, Dalmaciji, Slavoniji i BiH. Pored toga, Seljačko-demokratska (SD) koalicija je tražila za sebe značajna mesta u vladi.[73] Početkom 1928. kralj Aleksandar Karađorđević je mandat za sastavljanje vlade ponudio Stjepanu Radiću, ali je, tada, najjača Radikalna stranka odbila da bude deo vlade ako ne dobije mesto predsednika. Zato je obnovljena Vukićevićeva koaliciona vlada.[74] Krajem maja 1928. u Beogradu su održani veliki protesti protiv vladajuće koalicije. Opozicija, tj. SD koalicija i Savez zemljoradnika, je prenela proteste i u Skupštinu. Radić je zbog „neparlamentarnih izraza” često bio isključivan sa sednica. Optužbe protiv vlade dovodile su i do fizičkih obračuna poslanika. Skupštinska policija je morala nasilno da udalji neke poslanike. Nasilničko raspoloženje je toliko poraslo da je 15.6.1928. na sednici Puniša Račić, poslanik radikala, predlagao da se usvoji „Zakon o dvoboju”. Vrhunac sukoba se dogodio 20.6.1928. Uvredama prekinuti, Puniša Račić pucao je i ubio P. Radića i Đuru Basaričeka, a S. Radić je bio smrtno ranjen.[75] Posle ubistava poslanici Seljačko-demokratske koalicije napustili su Narodnu skupštinu, tražili njeno raspuštanje i nove izbore. Stjepan Radić je umro u Zagrebu početkom avgusta 1928. Novi vođa HSS je postao Vlatko Maček. Od tada Ante Trumbić istupa sa otvorenim zahtevom za odvajanje Hrvatske od Srbije. Podržavao ga je A. Pavelić. Kralj je odbio da se raspišu izbori kako bi sprečio da „Hrvati iskorištavaju leševe u toku izborne borbe”. Predsednik vlade u takvim okolnostima postao je Anton Korošec. U njegovu vladu su ušli SLjS, JMO, radikali i jedan Hrvat iz DS. A. Korošec je atentat osudio kao postupak jedne osobe za koji se ne može optužiti poslanička grupa ili ceo narod.[76] Opozicija je 1.12.1928. organizovala proteste u Zagrebu, oni su prerasli u nasilje i krvoproliće. Demokratska stranka je izašla iz vlade, ali nikakav celovit sporazum stranaka nije mogao da se sklopi. Tako je Davidović prihvatio zahtev Vlatka Mačeka da se Skupština raspusti, ali se nije slagao sa zahtevom da se stvori šest federalnih jedinica. Koroščeva vlada krajem 1928. više nije mogla da vlada državom. Kralj je morao da razgovara sa političarima o stvaranju nove vlade. Krajem novembra 1928. Narodna skupština je održala poslednju sednicu, a Koroščeva vlada je krajem decembra 1928. podnela ostavku.[77] Kraljevo preuzimanje vođenja državne politike Šestojanuarska diktatura Detaljnije: Šestojanuarska diktatura Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Kraljevska proklamacija od 6. januara 1929.. Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Zakon o kraljevskoj vlasti i vrhovnoj državnoj upravi (1929). Kralj Aleksandar I na naslovnoj stranici Tajmsa, 11. februar 1929. godine Na planu unutrašnje politike, u Kraljevini SHS došlo je do ozbiljne državne krize izazvane zaoštrenim partijskim i međunacionalnim odnosima. I sam kralj je rušio vlade sa skupštinskom većinom, kralj je zadržavao i one koje je nisu imale. Vidovdanskim ustavom osigurana pravo da saziva i raspušta skupštinu i raspisuje izbore učinile su kralja važnim faktorom na političkoj sceni.[78] Kralj se mešao u politički život preko političara bliskih dvoru, preko kojih je stvarao svoja uporišta, naročito u Demokratskoj i Radikalnoj stranci. Aleksandar se u vojsci oslanjao na pripadnike Bele ruke, na čijem čelu su se nalazili generali Petar Živković, Josif Kostić, Dragutin Okanović, Đura Dokić i Petar Mišić.[79] 6.1.1929. „Proklamacijom narodu” kralj je izjavio da između kralja i naroda više ne sme i ne može biti posrednika. Optužio je političare da su u svojoj zaslepljenosti zloupotrebili parlamentarizam i da dovode u opasnost državu i narod. Objavljeno je da Vidovdanski ustav prestaje da važi, a Skupština se raspušta.[80] Zakoni su ostali da važe dok se nekim ukazom ne ukinu i donesu novi. Rad političkih partija i udruženja sa plemenskim i verskim obeležjem je zabranjen.[81] Istovremeno je kao zamena za ustav proglašen Zakon o kraljevskoj vlasti i vrhovnoj državnoj upravi. Prema njemu, kralj je proglašen nosiocem sve vlasti u Kraljevini SHS. Zakon o kraljevoj vlasti je predvideo da kralj kao nosilac sve vlasti nikome ne odgovara. To je bilo uvođenje diktature. Kralj Aleksandar se nadao da će on moći da izvrši nacionalno ujedinjenje (u Jugoslovene) koje su sprečavale borbe političkih stranaka. Novu vladu poverio je dotadašnjem komandantu kraljeve garde generalu Petru Živkoviću. Da bi se istaklo narodno jedinstvo, u vladu su pored Srba uključeni i Hrvati i Slovenci.[82] Novine su bile strogo nadgledane i objavljivale su samo ono što su kralj i vlada želeli da bude objavljeno. Političari su praćeni i znalo se šta su izjavljivali na ulici, u kafani, čak i u privatnim kućama. Znalo se da političke partije i dalje postoje, iako je objavljeno da se zabranjuje njihov rad. Samo je prestalo njihovo delovanje u javnosti.[83] Većina političara je prihvatila proglašenje diktature bez otpora, ali deo političara je napustio zemlju. Pribićević je 1929. bio prisilno interniran u Brus, a zatim je napustio Kraljevinu SHS. U inostranstvu je i umro 1936. U inostranstvo je prešao i deo vođa HSS. Oni su pokušavali da skrenu pažnju međunarodne javnosti i političara na diktaturu „srpskog kralja” nad Hrvatima. Tako su se januara 1930. obratili i Društvu naroda, ali ono nije pokazalo interes za te žalbe. Zemlju je napustio i Ante Pavelić. Komunisti su pomislili da je uvođenje diktature prilika za revoluciju. Njihov pokušaj da organizuju ustanak olakšao je vlastima primenu sile. Nekoliko stotina članova KPJ i SKOJ-a (Saveza komunističke omladine Jugoslavije) ubijeno je, a u sudskim procesima mnogi su osuđeni na robiju.[84] Reakcija države na Veliku ekonomsku krizu 1929-1933. Velika ekonomska kriza je počela slomom na berzi u Njujorku u oktobru 1929. a zatim se proširila na ceo svet. Najviše je pogodila Sjedinjene Američke Države (SAD) i Nemačku. Zemlje pogođene krizom su uvele zaštitne carine za svoje proizvode. U vreme Velike ekonomske krize 1929-33. prihvaćena je zamisao Džona Majnarda Kejnza da je uvođenje monopola sprečilo da se cene na tržištu slobodno stvaraju i time pokrenulo ekonomsku krizu. Da bi se obnovila ravnoteža i zaposlenost, Kejnz je tražio uplitanje države u procese na tržištu. Država je svojim uplitanjem morala povećati zaposlenost i tražnju na tržištu. Tako je u SAD organizovanjem velikih javnih radova povećavala se proizvodnja i zaposlenost, a omogućeno je prevazilaženje krize.[85] U prvim mesecima svetske ekonomske krize njeno dejstvo nije se osetilo u Jugoslaviji. Ipak, sredinom 1930. stigla je i do Jugoslavije. Nanela je štete trgovini, bankarstvu, industriji i poljoprivredi. Uvođenjem zaštitnih carina evropske države su uticale da se vrednost robe izvezene iz Jugoslavije 1932. smanji za skoro dve trećine u odnosu na 1929. Do 1933. vrednost ukupne domaće proizvodnje u Jugoslaviji opala je na polovinu vrednosti iz 1929. Radnici koji su imali posao 1934. dobijali su manje nadnice nego u vreme kada je kriza počela. Tada se nezaposleni nisu morali javiti na biro rada. Zato nema tačnih podataka o broju onih koji su izgubili posao u Jugoslaviji tokom Velike ekonomske krize. Procenjuje se da je taj broj iznosio oko 300.000. U taj broj je spadao veliki broj „polutana” (seljaka-radnika). Drugi su prihvatali sve poslove u zamenu za stan i hranu bez novčane naknade. Prosjačenje dece, žena i muškaraca bilo je masovna pojava. Desetine hiljada skitnica su u vreme krize kao samci ili sa porodicom živeli na ulicama gradova bez ikakvog smeštaja. Samo u Beogradu je takvih bilo najmanje 6.000.[86] Država je tada pokušavala da svoju industrijsku proizvodnju zaštiti od strane konkurencije. O tome se vodilo računa pri određivanju carina. U državnim nabavkama prednost je imala domaća roba. Cene industrijskih proizvoda su zbog smanjene kupovne moći između 1929. i 1934. godine pale za skoro četvrtinu vrednosti, a cene poljoprivrednih proizvoda su istovremeno izgubile skoro polovinu vrednosti na tržištu.[87] Da bi se sprečio pad cena, došlo je do monopolističkog udruživanja industrijskih preduzeća. Uzor za to bila su udruženja koji su postojali u inostranstvu. Preduzeća koja su proizvodila istu robu sklapala su dogovore a prema njima su po jedinstvenoj ceni nudila robu ili usluge na domaćem tržištu. To nastojanje da se stekne položaj jedinog prodavca neke robe na tržištu Kraljevine Jugoslavije a tako postigne sigurnija i veća zarada izazvalo je proteste dela trgovaca i zanatlija. Država je 1934. usvojila Zakon o kartelima koji je zabranio stvaranje monopola. Došlo je do protesta industrijalaca. Zato je 1935. utvrđen postupak za odobravanje stvaranja kartela. Od tada se u Jugoslaviji stvorilo više monopolističkih udruženja.[88] Početak oporavka privrede u Jugoslaviji osetio se tek od 1935. Ovo se podudarilo sa „novim ekonomskim kursom” koji je objavio Milan Stojadinović. Osnovu Stojadinovićeve ekonomske politike činilo je veće mešanje države u privredu. Mere su uvođene po uzoru na politiku zapadnih zemalja i po preporukama iz inostranstva. Tako je Društvo naroda preporučivalo organizovanje javnih radova da se umanji nezaposlenost na jugoistoku Evrope. Vlada je još 1933. donela takvu odluku, ali je do značajnijeg organizovanja javnih radova došlo tek od 1935. Prvenstveno je to bilo građenje saobraćajnica, puteva i pruga. Intervencijom vlade ostvaren je napredak i rudarstva kao i metalurgije. U železari u Zenici povećane su količine proizvedenog gvožđa i njegov kvalitet, a u borskom rudniku je počela da radi električna rafinerija. Država je postala najznačajniji kapitalista u industriji Jugoslavije. To je dovelo do toga da 1939. porezi i carine nisu bili glavni izvor prihoda Jugoslavije. Država je 1939. bila vlasnik oko 15% industrije u Jugoslaviji i od toga ostvarivala trećinu prihoda države. Oko šestinu državnih prihoda država je ostvarivala od svojih monopola. Imala je monopole na neke proizvode(duvan, so, petrolej ...). Najveće monopolske prihode je imala od duvana. Duvan je otkupljivan od privatnih proizvođača, a zatim prerađivan u državnim fabrikama.[89] Septembarski ustav Detaljnije: Septembarski ustav Otvorena diktatura nije mogla da bude trajno zadržana. Popuštajući pred zahtevima iz Zapadne Evrope, kralj je odlučio da obnovi ustavno stanje. 3.9.1931. proglašen je Septembarski (ili Oktroisani) ustav. Zakonodavnu vlast imali su kralj i Narodno predstavništvo. Ono je bilo nova ustanova, sastojalo se od Narodne skupštine i Senata. Partije se nisu mogle stvarati na verskoj, plemenskoj ili pokrajinskoj osnovi. Kralj je uglavnom imao sličan položaj u odnosu na Narodno predstavništvo kao što je imao u odnosu na Narodnu skupštinu prema Vidovdanskom ustavu. Ipak, član 116. je kralju davao pravo da u vanrednim okolnostima (rat, pobuna i slično) svojim ukazom postupa izvan ustava i zakona. Ustav je predvideo da kralj, posle ukaza, traži saglasnost od Narodnog predstavništva za ono što je učinio u vreme vanrednih okolnosti.[90] Banovine su imale banovinska veća i banovinske odbore. Njih su imenovali banovi. Narodni poslanici, članovi banovinskih veća i predsednici opština birali su polovinu Senata, a polovinu je imenovao kralj. Senatori nisu mogli da imaju manje od 40 godina. Građanski političari u Ustavu iz 1931. nisu videli obnovu ustavnog stanja nego pokušaj da se diktatura učini trajnom. Posle njegovog objavljivanja, u novembru 1931. organizovani su „izbori” za Narodnu skupštinu. Postojala je samo jedna izborna lista Petra Živkovića, a opozicione stranke nisu učestovale. Na izbore je izašlo oko 65% upisanih birača. Da bi se stvorila stranka koja će podržati kraljevo integralno jugoslovenstvo, krajem 1931. stvorena je Jugoslovenska radikalna seljačka demokratija (JRSD). Ona je 1933. preimenovana u Jugoslovenska nacionalna stranka (JNS).[91] Pokušaj svođenja srpskog naroda na stepen plemena Kralj Aleksandar u admiralskoj uniformi na Jadranu (1930), ulje na platnu, rad Ivana Vavpotiča Kralj Aleksandar i Mustafa Kemal Ataturk, prvi predsednik Republike Turske (1933) Detaljnije: Integralno jugoslovenstvo Kralj Aleksandar je bio veliki pobornik i glavni politički pokrovitelj ideologije integralnog jugoslovenstva, koja je oblikovana u vreme njegove mladosti, krajem 19. i početkom 20. veka, kada su pojedini ideolozi jugoslovenskog pokreta počeli su da napuštaju izvornu jugoslovensku, odnosno južnoslovensku ideju, koja se zasnivala na konceptu saradnje između južnoslovenskih naroda, a umesto toga su počeli da promovišu novu, integralističku tezu po kojoj Srbi i Hrvati, a zajedno sa njima i Slovenci, predstavljaju jedinstven narod, sastavljen od tri plemena: srpskog, hrvatskog i slovenačkog. Već kao prestolonaslednik (od 1909. godine), a potom i kao regent (od 1914. godine), Aleksandar se okružio pristalicama integralističkog koncepta, a nakon stvaranja Kraljevine SHS (1918), integralistička ideologija je dobila sasvim novu, državnu dimenziju. Upravo u toj ideologiji, Aleksandar je pokušao da pronađe rešenje za prevazilaženje unutrašnjih podela u novostvorenoj državi. Ključni korak ka definisanju integralnog jugoslovenstva kao zvanične državne ideologije učinjen je 1929. godine, kada je naziv države promenjen u Kraljevina Jugoslavija. Od tog trenutka, integralistička politika je sprovođena putem represivnog negiranja narodne posebnosti Srba, Hrvata i Slovenaca, a sva tri naroda (srpski, hrvatski, slovenački), zvanično su proglašeni pukim plemenima u sastavu jedinstvene jugoslovenske nacije. Takva politika je u Kraljevini Jugoslaviji intenzivno sprovođena od uvođenja Šestojanuarske diktature (1929), do Aleksandrove pogibije (1934). Nestankom kralja Aleksandra, integralistička politika je izgubila svog glavnog pokrovitelja, nakon čega je zapala u krizu, a potpuni slom je doživela u razdoblju između 1939. i 1941. godine, kada je i zvanično napuštena, čime je okončan i neslavni pokušaj svođenja srpskog naroda na stepen plemena.[92][93][94] Obnova delatnosti političkih stranaka 1932. U aprilu 1932. Živkovićevu vladu smenila je vlada Voje Marinkovića. Posle obnove ustavnog stanja, kao glavni protivnik centralizma V. Maček je isticao da zamisao da su Srbi i Hrvati jedan narod nije istinita. On je tražio podršku Velike Britanije za svoje političke stavove. Od sredine 1932. Maček je često davao izjave da je moguće otcepljenje Hrvatske i raspad Jugoslavije. Musolini se nadao da je to dobra prilika da se počne sa građanskim ratom koji će razbiti Jugoslaviju. Za to je odlučio da iskoristi ustaše koje je u Italiji (i Mađarskoj) organizovao Ante Pavelić. Sa

Vraćanje radi recikliranja Lexmark nudi klijentima veliki asortiman kaseta sa tonerom za laserske štampače, kao i veliki broj opcija za recikliranje, uključujući lako vraćanje delova u Lexmark. Da biste postigli vrhunske rezultate, uvek koristite originalne potrošne materijale kompanije Lexmark. Tehnologija Izvanredni rezultati – iz stranice u stranicu, iz godine u godinu. Vrhunski dizajn kompanije Lexmark predstavlja savršeni sklad štampača i kasete po pitanju pouzdane vrednosti, kvaliteta i ekološke odgovornosti. Veliki obim štampanja Pametna investicija. Menjajte kasete ređe, uštedite više pri svakom štampanju i smanjite uticaj na životnu sredinu. Program za prikupljanje kertridža kompanije Lexmark Zaštita životne sredine nikad nije bila lakša. Dozvolite nam da se detaljno pozabavimo recikliranjem svih vaših upotrebljenih Lexmark potrošnih materijala. To je jednostavno, inteligentno i uvek besplatno rešenje. Karakteristike Tip Original Boje za štampanje Žuto Kompatibilnost Lexmark X940e, X945e Količina po pakovanju 1 kom. Kapacitet stranica tonera u boji 22000 strana Povratak kertridža i njegova reciklaža Boja proizvoda Crno Težina i dimenzije Težina paketa 680 g Ostale karakteristike Boja Dimenzije paketa 97 x 366 x 91 mm Rok trajanja arhivskog snimanja 2 godina(e) Deklaracija Model Lexmark X945X2YG žuti toner 22000 strana Naziv i vrsta robe Toneri Uvoznik Tačan podatak o uvozniku će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (0) Lexmark X945X2YG žuti toner 22000 strana 80.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 72.199 RSD (27) Philips 243V7QDSB/00 IPS monitor 23.8" 13.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.799 RSD (0) 4Print (CF232A/CRG-051) zamenski bubanj za HP LaserJet M203d / M203dn / M227fdn / 227fdw 1.999 RSD MP cena 10% (1) Apple iPhone 15 Pro 512GB (MTVA3SX/A) plavi mobilni 6.1" Hexa Core Apple A17 Pro 8GB 512GB 48Mpx+12Mpx+12Mpx Dual Sim 10% 246.903 RSD 222.212 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 199.990 RSD (0) Teracell Giulietta mat tamno plava zaštitna maska za iPhone 14 6.1 599 RSD MP cena (0) Printermayin (CF259A) zamenski toner za HP štampače Laser Jet Pro M404n,M404dn,M406dn,M428dw,M428fdn,M428fdw crni bez čipa 2.199 RSD MP cena (0) MS ELEMENT M310 kućište 2.599 RSD MP cena (0) Corsair 4000D AIRFLOW (CC-9011200-WW) crno gejmersko kućište 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) E-Green (OST04255) adapter naponski za PCI-E VGA (8-pin) -2x Molex 499 RSD MP cena (1) Lenovo LOQ 15IRH8 (82XV00X8YA) gejmerski laptop Intel Octe Core i5 12450H 15.6"IPS FHD 16GB 512GB SSD GeForce RTX 2050 sivi 101.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 91.499 RSD (3) Cooler Master MasterBox Q300L (MCB-Q300L-KANN-S00) kućište crno 9.610 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.649 RSD (0) Corsair iCUE H100i ELITE RGB (CW-9060058-WW) vodeno hlađenje 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) 3G Gentle Color mint zaštitna maska za Samsung A035G Galaxy A03 449 RSD MP cena 20% (3) Hisense 55A6K Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 20% 69.432 RSD 55.545 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 49.990 RSD (0) Samsung Galaxy S24 8/128GB sivi mobilni 6.2" Deca Core Exynos 2400 8GB 128GB 50Mpx+10Mpx+12Mpx Dual Sim 116.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 104.999 RSD (0) Nighthawk Interactive (Switch) Slave Zero X - Calamity Edition igrica 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD U pretprodaji od 29.01. do 26.04. (11) HP Victus 16-r0013nm (8D7V5EA) gejmerski laptop Intel 14-cores i7 13700H 16.1" FHD 16GB 1TB SSD GeForce RTX4060 sivi 191.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 171.999 RSD (1) CT Power V3 gejmerski kompjuter AMD Ryzen 5 5600X 16 1TB SSD GeForce 3060 650W 111.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 99.999 RSD (0) Just In Case MIX220YL 2u1 Extra case MIX paket maski maski za telefon ŽUTI za Galaxy A34 5G 1.499 RSD MP cena (2) CT 10100 kompjuter Intel Quad Core i3 10100 8GB 256GB SSD Intel UHD 500W 37.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 33.999 RSD (1) Samsung Smart View preklopna futrola za telefon A34 ljubičasta 6.669 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) S-Link SL-STM60L kabl za telefon USB A(muški) na USB C(muški) 1m srebrni 899 RSD MP cena (0) Samsung LS43BM700UPXEN VA smart monitor 43" 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (1) Rampage KB-R90 ORION RGB mehanička gejmerska tastatura crna 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Ubiquiti USW-PRO-24-EU switch 24-portni 84.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 75.999 RSD (0) Njoy Horus Plus (PWUP-LI060H1-AZ01B) UPS uređaj 600VA/360W line interactive 8.599 RSD MP cena (0) AsRock B760M-HDV/M.2 matična ploča 15.499 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.949 RSD (0) Hama (205009) AV kabl HDMI (muški) na HDMI (muški) 10m 4.999 RSD MP cena (0) Samsung P2400 (EP-P2400BWEGEU) bežični punjač za mobilne telefone beli 4.999 RSD MP cena 15% (4) Sony WHCH720NW.CE7 bele bluetooth slušalice 15% 23.529 RSD 19.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD 10% (0) Apple Watch SE 3 GPS (MR9Y3SE/A) 40mm M/L Midnight with Midnight Sport Band pametni sat 10% 45.667 RSD 41.100 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 36.990 RSD (0) Whirlpool FFB 8258 WV EE mašina za pranje veša 8kg 1200 obrtaja 48.588 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 41.299 RSD (0) HP No.730 (P2V69A) kertridž za štampače magenta 27.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.999 RSD (0) AMD Ryzen 9 7900X procesor 12-cores 4.7GHz (5.6GHz) Tray 56.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 50.699 RSD (0) 3G (03493) adapter PS/2 (muški) na USB (ženski) zeleni 99 RSD MP cena (0) Xtrike Me MK-206 komplet tastatura+miš crni 999 RSD MP cena (0) Redragon Vata K580RGB RGB USB mehanička gejmerska tastatura crna 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Konfulon C69QPD+QC (202854) kućni punjač USB A(ženski)+USB Type-C (ženski) 20W 5V 3A beli 1.699 RSD MP cena 40% (3) Moye Soulful 2 ANC TWS bele bluetooth slušalice 40% 5.555 RSD 3.332 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 2.999 RSD (0) Nedis (EXSOC415UFWT) beli produžni kabl sa 4 utičnice+2xUSB 1.5m 3.290 RSD MP cena (0) HP 220 (805T2AA) US bežična tastatura crna 3.299 RSD MP cena 10% (1) Apple iPhone 15 Pro Max 512GB (MU7C3SX/A) crni mobilni 6.7" Hexa Core Apple A17 Pro 8GB 512GB 48Mpx+12Mpx+12Mpx Dual Sim 10% 269.125 RSD 242.212 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 217.990 RSD (4) Gorenje K17WE kuvalo za vodu 1850W 3.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.099 RSD (0) 3G Print Skin Flower silikonska zaštitna maska za Honor X8 699 RSD MP cena (0) Prime Matter (PS5) System Shock 4.999 RSD MP cena U pretprodaji od 20.03. do 21.05. (0) Mercusys AC12G AC1200 WiFi ruter Dual Band 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (0) Genius NX-7015 (31030119100) sivi bežični optički miš 1200dpi 1.299 RSD MP cena (0) Seagate Barracuda 2TB M.2 NVMe (ZP2000CV3A002) SSD disk 17.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.499 RSD (0) Secomp (12.99.3115-50) adapter HDMI (Muški) na DVI F (Ženski) 0.15m 799 RSD MP cena (2) Logitech G603 Lightspeed Wireless (910-005102) bežični gejmerski optički miš 12000dpi crni 11.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.599 RSD (0) Gabol Balance XP (16NSG123412D) putni kofer (kabinski) 12l crveni 7.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.399 RSD (1) LG 86QNED913PA Smart TV 86" 4K Ultra HD DVB-T2 383.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 344.899 RSD (6) Samsung UE50AU7092UXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 56.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 50.799 RSD (0) Remax Rayen RC-075a kabl Type C 1m crni 799 RSD MP cena (0) Celly FEELING1026BK crna zaštitna maska za telefon iPhone 14 Plus 1.999 RSD MP cena 25% (9) Asus ROG Strix G18 G814JI-N5077W gejmerski laptop Intel 14-cores i7 13650HX 18" WUXGA 32GB 1TB SSD GeForce RTX4070 Win11 sivi 25% 444.444 RSD 333.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 299.999 RSD (0) 3G Frame Glitter zaštitna maska roze za iPhone 14 Pro 6.1 699 RSD MP cena (0) 3G Print Skin Flamingos zaštitna maska za iPhone 14 799 RSD MP cena (1) Commel (c232-501) beli produžni kabl 5 utičnica 6A 250V 1.4m 1.199 RSD MP cena (0) Gembird CC-HDMI-DVI-6 kabl HDMI (muški) na DVI (muški) 1.8m 799 RSD MP cena (0) 3G Pro Color ljubičasta zaštitna maska za iPhone 13 Pro 6.1 1.199 RSD MP cena (0) LC Power LC-M32-QHD-165-C-V2 VA zakrivljeni gejmerski monitor 31.5" 37.410 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 33.669 RSD (0) Dell KM7120W Wireless RU (QWERTY) bežični komplet tastatura+miš siva 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Ubisoft Entertainment (XBOXONE/XSX) Watch Dogs Legion - Ultimate Edition 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) E-GREEN žuti kabl UTP Patch Cat6 1m LSOH 329 RSD MP cena (0) 3G Ice Cube zaštitna maska za Samsung A035F Galaxy A03 299 RSD MP cena (0) Just In Case MIX212BK 2u1 Extra case MIX paket maski CRNI za Galaxy A03 1.499 RSD MP cena (0) Funko (049098) POP Deluxe ST B-A-S Hopper figurica 4.999 RSD MP cena (14) Allocacoc (1202GN/DEOUPC) PowerCube Original USB 4 utičnice +2USB 5V/2.1A zeleni 2.499 RSD MP cena (0) Samsung ef-ps916-tne zaštitna maska za telefon Galaxy S23 Plus teget 3.999 RSD MP cena (0) Genius KB-118 II USB tastatura crna US 1.299 RSD MP cena (0) Makita B-66070 odvijač s metalnom kapom PH2 (2X100) krst 719 RSD MP cena (4) Samsung Galaxy Buds Live bluetooth slušalice bele 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (0) Gabol Week Eco (16KG122347B) putna torba sa točkićima 87l 3.3kg crna 10.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.499 RSD (0) Canon (NPG-13) toner za Canon štampač NPG-13 crni 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) Nillkin Scrub Pro plava zaštitna maska za Xiaomi 12T Pro 2.699 RSD MP cena (0) Gembird CCB-mUSB2B-AMCM-6 USB A (muški) na USB C (muški) 1.8m sivi 999 RSD MP cena (0) 3G Airpods i12 TWS bluetooth slušalice crne 1.999 RSD MP cena (0) Yenkee YMS 3500BK SAMURAI WL RGB gejmerski bežični optički miš crni 3.299 RSD MP cena (8) Gorenje WNPI72B ves masina 40.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 36.799 RSD (2) HP Victus 16-s0010nm (8D6T7EA) gejmerski laptop 16.1" FHD AMD Ryzen 5 7640HS 16GB 512GB SSD GeForce RTX4060 srebrni 158.699 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 142.829 RSD (0) 3G Summer color ljubičasta zaštitna maska za telefon Samsung S908B Galaxy S22 Ultra 5G 1.199 RSD MP cena (13) Gorenje K 17W II Aparat za vodu 2.199 RSD MP cena (0) ADATA DDR3 1600MHz 4GB (ADDX1600W4G11-SPU) memorija za desktop 2.599 RSD MP cena 20% (5) Logitech G Pro X Superlight (910-005942) bežični gejmerski optički miš 25000dpi beli 20% 22.222 RSD 17.777 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Samsung EF-PS921-TGE zaštitna maska za telefon Samsung S24 maslinasta 3.999 RSD MP cena 15% (1) Samsung Galaxy S23 FE 256GB grafit mobilni 6.4" Octa Core Exynos 2200 8GB 256GB 50Mpx+8Mpx+12Mpx Dual Sim 15% 108.497 RSD 92.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 82.999 RSD (2) Gorenje WNEI 84 BS veš mašina 8kg 1400 obrtaja 46.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 42.199 RSD (0) 3G (51038) adapter Mini Display Port (muški) na DVI (ženski) beli 499 RSD MP cena (0) Vivax Smart TV 32" HD Ready DVB-T2 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) Just In Case MAGPL113BL 2u1 Extra case MAG MIX PLUS paket maski PLAVI za iPhone 15 Pro 3.399 RSD MP cena (0) 3G Silikon color svetlo zelena zaštitna maska za mobilni iPhone 14 6.1 799 RSD MP cena (0) Plantronics EncorePro HW720D slušalice 32.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.999 RSD (4) Hama Flip (135636) Slusalice Bele 1.199 RSD MP cena (0) 3G Nano (1119945) zaštitna maska za telefon iPhone 14 Pro Max 6.7" tamno plava 699 RSD MP cena (0) Genius SlimStar 7230 US bežična slim tastatura crna 1.899 RSD MP cena (0) LDNIO A201 kućni punjač za telefon+kabl type C beli 1.449 RSD MP cena (1) Logitech MX Keys S (920-011591) bežična tastatura crna 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (1) Logitech MX Anywhere 3S 8000DPI Graphite bežični optički miš 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Adata (UR350-64G-RSR/BK) USB fleš memorija 64GB 799 RSD MP cena (0) Xwave RBT-036 PRO bluetooth prijemnik 6.111 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) AMD Ryzen 5 8500G procesor 6-cores 5.0GHz Box 32.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.199 RSD (0) Gembird CAM-IP2MP-EP8 nadzorna kamera 2Mpx 3.799 RSD MP cena (0) Samsung RB34C7B5E12 EF kombinovani frizider 99.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 89.999 RSD (0) 3G Silikonska Print Skin Cats zaštitna maska za Honor X7 699 RSD MP cena (7) Kingston DDR4 8GB 3200MHz Fury Beast Black (KF432C16BB/8) memorija za desktop 2.699 RSD MP cena (0) 3G Silikonska Print Skin Love Paris zaštitna maska za Honor X7 699 RSD MP cena 20% (8) Logitech G502 X Plus (910-006162) crni bežični gejmerski optički miš 25600dpi 20% 23.610 RSD 18.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (0) Just In Case MIXPL105PK 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski PINK za iPhone 13 Pro Max 2.299 RSD MP cena (0) 3G (83480) adapter micro HDMI (muški) na VGA (ženski) + audio crni 1.199 RSD MP cena 15% (7) Samsung Galaxy S23 256GB crni mobilni 6.1" Octa Core Snapdragon 8 Gen 2 8GB 256GB 50Mpx+10Mpx+12Mpx 15% 121.569 RSD 103.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 92.999 RSD (0) Konica Minolta (TNP-81 M) toner za Bizhub štampače C3300i,C3320i,C4000i,C3350i,C4050 magenta 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Remax Star RM-1686 ljubičasta zaštitna maska za telefon iPhone 12 mini 5.4 2.299 RSD MP cena (0) Remax RM-598a slušalice crne 1.799 RSD MP cena 25% (2) HP Victus 16-s0005nm (8D6T6EA) gejmerski laptop 16.1" FHD AMD Ryzen 7 7840HS 16GB 1TB SSD GeForce RTX4060 plavi 25% 222.222 RSD 166.666 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 149.999 RSD (0) Tenda AC5 V3.0 AC1200 Dual Band WiFi ruter 4.399 RSD MP cena (0) 3G Hanman Canvas ORG roze preklopna futrola za iPhone 14 6.1 1.599 RSD MP cena (0) Xiaomi SKV4124TY posuda za vodu za robot usisivač Mop Pro 2.399 RSD MP cena (0) 3G Silikon Pro Camera crvena zaštitna maska za telefon Samsung S908B Galaxy S22 Ultra 949 RSD MP cena (1) Bosch KGN86AIDR kombinovani frižider 175.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 157.899 RSD (0) Gembird MUSW-4B-01 bežični optički miš 1600dpi crni 799 RSD MP cena (0) Xwave MX350 roze bluetooth slušalice 2.499 RSD MP cena (1) Whirlpool AKT 8090/NE ugradna ploča 33.176 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.199 RSD (0) Nacon (PS5) Transport Fever 2 igrica 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Nillkin Scrub Pro crna zaštitna maska za mobilni iPhone 14 pro 2.599 RSD MP cena (0) Canyon SET-W20 bežični komplet tastatura+miš crni 2.199 RSD MP cena (4) Genius DX-125 optički miš 1000dpi crni 849 RSD MP cena (0) 3G Pro Color roze zaštitna maska za telefon iPhone 14 Pro 6.1 999 RSD MP cena 15% (2) Xiaomi Redmi Note 13 8/256GB (MZB0G5QEU) mint zeleni mobilni 6.67" Octa Core Snapdragon 685 8GB 256GB 108Mpx+8Mpx+2Mpx Dual Sim 15% 33.986 RSD 28.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD 10% (0) Apple Watch SE GPS (MREE3SE/A) 44mm M/L Silver with Storm Blue Sport Band pametni sat 10% 51.840 RSD 46.656 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 41.990 RSD (0) Teracell Flip Cover crna preklopna futrola za Samsung A235F Galaxy A23 4G/5G 999 RSD MP cena (0) 3G (96528) adapter PCI-E SATA na 8 pina 399 RSD MP cena (2) Genius SP-Q180 zvučnici 2.0 6W plavi 1.599 RSD MP cena 20% (0) Samsung Galaxy Watch 5 PRO titanijum pametni sat 20% 55.555 RSD 44.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 39.999 RSD (0) Fulqrum Publishing (PS5) Graven igrica 3.499 RSD MP cena U pretprodaji od 30.01. do 24.05. (0) Kingston DDR5 16GB 6000MHz FURY Beast (KF560C36BBE-16) memorija za desktop 9.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.399 RSD (0) 3G (81907) kabl HDMI (muški) na HDMI (muški) 4K 5m crni 1.299 RSD MP cena (0) Sega (PS5) Lost Judgment igrica za PS5 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (7) S-BOX LCD 443 Nosac za TV Zglobni 23-55" do 30Kg 5.332 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.799 RSD (0) Osram LED sijalica GU10 4.3W 3000K 549 RSD MP cena (0) 3G Gentle Color roze zaštitna maska za Samsung A235F Galaxy A23 4G/5G 599 RSD MP cena (0) Armaggeddon Psychfalcon MKA-3C mehanička gejmerska tastatura 7.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.599 RSD (0) AsRock CL25FF IPS gejmerski monitor 24.5" 14.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.699 RSD (0) Just In Case MIXPL320GN 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski maski za telefon ZELENI za Xiaomi 13 Pro 2.299 RSD MP cena (0) Kingston DDR4 16GB 3200MHz Fury Beast Black (KF432C16BB/16) memorija za desktop 5.154 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.638 RSD (0) Sonos (ZVU02566) ARC zidni nosač crni 13.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.990 RSD (0) Lexar 2TB M.2 NVMe PCIe Gen 4X4 NM790 (LNM790X002T-RN9NG) SSD disk 27.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.599 RSD (0) 3G zaštitno staklo za telefon Nokia 5.3 399 RSD MP cena (0) Kingston 32GB DDR5 (2x16GB kit) 7200MT/s (KF572C38RSK2-32) FURY Renegade memorija za desk top 30.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.299 RSD 20% (42) Dell S2722QC 4K USB-C IPS monitor 27" 20% 65.278 RSD 52.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 46.999 RSD (0) Kingston KF432C16BBK2/64 Fury Beast Black DDR4 64GB (2x32GB) 3200MHz memorija za desktop 21.610 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.449 RSD (1) Divoom Spark-Air pink bluetooth slušalice bubice 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Nillkin Scrub zaštitna maska crvena za Samsung A135F Galaxy A13 4G 2.499 RSD MP cena (2) Tefal ULTIMATE FV9848 pegla 3200W 19.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.899 RSD (0) Everest SM-M9 1000dpi RGB USB optički gejmerski miš crni 999 RSD MP cena (0) Energy Sistem UrbanTune Lavender slušalice ljubičaste 2.999 RSD MP cena (1) Logitech Pebble2 Wireless Combo US bežični komplet tastatura+miš bela 11.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.599 RSD (0) HP (Q2682A) toner za HP štampač CLJ 3700 žuti 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (0) Armaggeddon Scorpion 7 optički gejmerski miš crni 2.299 RSD MP cena (0) Devolver Digital (PS4) Broforce igrica 3.999 RSD MP cena (6) Logitech MX Keys Mini (920-010498) bežična tastatura crna 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Jonsbo Tower U5S ATX Kućište 11.833 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.649 RSD (0) CyberPower 2200EILCD UPS uređaj 2200VA/1320W line interactive 38.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (0) Bahco 1936M-30-32 ključ cevasti 2.439 RSD MP cena (0) Thermaltake TH240 V2 ARGB (CL-W364-PL12SW-A) vodeno hlađenje 14.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.499 RSD (5) White Shark gejmerske slušalice GH-1949 CARACAL crno srebrne 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Teracell DC01 (81596) auto punjač 2.4A sa mini USB kablom beli 599 RSD MP cena (0) Intellinet (738118) Patch Cat6 mrežni kabl 1m sivi 299 RSD MP cena (8) Samsung Galaxy Watch Active2 SS (sm-r830-nsk) pametni sat 40mm crni 52.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 47.499 RSD (0) Teracell Giulietta mat pink zaštitna maska za Samsung A135F Galaxy A13 4G 999 RSD MP cena (0) Spirit Aviator 28" (MD 407550) crni putni kofer 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Wise WSHK15 WiFi PTZ kamera 3Mpx 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) 3G Shaped ljubičasta zaštitna maska za mobilni Samsung A415F Galaxy A41 499 RSD MP cena (2) Genius SP-HF2800 BT zvučnici 2.0 crni 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) 3G Beautiful Shine Leather mint zaštitna maska za mobilni iPhone 14 Plus 6.7 1.599 RSD MP cena (0) Transcend 4TB 2.5" StoreJet 25M3C (TS4TSJ25M3C) eksterni hard disk 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Xwave adapter micro USB (muški) na USB C (ženski) crni 499 RSD MP cena (0) Zeus (F27) crno gejmersko kućište sa napajanjem 700W 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (2) TP-Link TL-WR820N WiFi ruter 3.299 RSD MP cena (0) Hama MW-400 V2 (173030) bezični opticki miš 1600dpi zeleni 1.499 RSD MP cena (0) Fulqrum Publishing (Switch) VED igrica 3.999 RSD MP cena U pretprodaji od 30.01. do 31.05. (0) Kingston DDR5 16GB 5200MHz Fury Beast RGB (KF552C36BBEA-16) memorija za desktop 9.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.499 RSD (0) 3G Print Marble Sky silikonska zaštitna maska za Huawei Y90 699 RSD MP cena (0) 3G Silikonska Print Skin Ice cream zaštitna maska za Samsung A235F Galaxy A23 4G/5G 699 RSD MP cena (0) Samsung S-View (EF-ZS921-CGE) preklopna futrola za Samsung S24 maslinasta 5.999 RSD MP cena (11) Samsung UE43AU7092UXXH Smart TV 43" 4K Ultra HD DVB-T2 43.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.999 RSD 25% (1) CT 5500 (35141) gejmerski kompjuter AMD Ryzen 5 5500 16GB 1TB SSD GeForce RTX 3060 650W 25% 122.963 RSD 92.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 82.999 RSD (0) Genius KM-8101 YU bežični komplet tastatura+miš crni 2.999 RSD MP cena (0) Logitech G PRO X SUPERLIGHT 2 (910-006638) LIGHTSPEED 25600 DPI bežični optički gejmerski miš beli 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) Team Group 32GB C211 (TC211332GL01) USB flash memorija plava 799 RSD MP cena (0) Just In Case MIXPL213PK 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski PINK za Galaxy A13 2.299 RSD MP cena (0) Tenda AC8 bežični ruter Dual Band 867Mbps 7.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.599 RSD (0) Trust Primo (24796) bežični optički miš 1600dpi mat plavi 1.399 RSD MP cena (0) 3G Transparent Ice Cube zaštitna maskaza Samsung A136B/A047F Galaxy A13 5G/A04s 499 RSD MP cena (0) Fast Asia (OST05323) adapter 3.5mm stereo (Ženski) na 2x 3.5mm stereo (Muški) crno-crvena 399 RSD MP cena (0) Natec Drone (NSL-0294) crne slušalice 1.199 RSD MP cena (0) Ubiquiti USW-FLEX-XG switch 4-portni 71.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 63.999 RSD (1) Cooler Master Elite NEX N500 (MPW-5001-ACBN-BEU) napajanje 500W 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (1) TCL 40S5400A Smart TV 40" Full HD DVB-T2 Android 31.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.399 RSD (0) Cherry KC-1000 tastatura YU crna 2.999 RSD MP cena 30% (1) Huawei Freebuds 5i bele bluetooth slušalice 30% 14.285 RSD 9.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Canon CLI-581 Y ketridž žuti 1.799 RSD MP cena (0) 3G Print Skin Hey yourney zaštitna maska za Samsung A135F Galaxy A13 699 RSD MP cena (0) Nillkin Textured S crna zaštitna maska za Xiaomi 12T Pro 3.999 RSD MP cena (0) Commel c291-102 Euro utičnica sa kontaktom za uzemljenje 16A 250V crni 299 RSD MP cena (5) Genius slušalice HS-04S (31710025100) sive 1.499 RSD MP cena (0) Trust GXT836 EVOCX US RGB gejmerska tastatura crna 2.299 RSD MP cena (0) Hama MW-300 V2 (173020) bežični optički miš 1200dpi crni 1.099 RSD MP cena (7) Logitech bežične gaming slušalice G Pro X Lightspeed (981-000907) crne 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (1) Gigabyte GS27Q EU QHD IPS gejming monitor 27" 40.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 36.599 RSD (0) Just In Case MIX221BL 2u1 Extra case MIX paket maski PLAVI za Galaxy A54 5G 1.499 RSD MP cena (0) Konica Minolta (TNP-81 K) toner za Bizhub štampače C3300i,C4000i crni 7.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.699 RSD (0) Hama 54547 adapter VGA+USB (muški) na HDMI (ženski) 4.499 RSD MP cena (0) 3G Strong II (1121348) zaštitna maska za telefon iPhone za iPhone 14 Pro Max 6.7" crvena 999 RSD MP cena (0) Just In Case MIX443PK 2u1 Extra case MIX paket maski PINK za Realme C35 1.499 RSD MP cena (2) Razer Hammerhead (RZ12-03820100-R3G1) crne slušalice bubice 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) Philips Smart LED sijalica PAR16 GU10 4.7W 2200K-6500K 2.199 RSD MP cena (0) V7 MU200-1E 1600dpi USB optički miš crni 699 RSD MP cena (0) ASRock B660M PRO RS matična ploča 17.166 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.449 RSD (2) CT 12400F (33856) gejmerski kompjuter Intel Hexa Core i5 12400F 16GB 1TB SSD Radeon RX 6600 750W 122.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 109.999 RSD (0) Braun MGK5410 9u1 trimer 8.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.699 RSD (0) Kingston 128GB DataTraveler (DT80M/128GB) USB flash memorija crno-plava 1.999 RSD MP cena (0) 3G Crystal Dust roze zaštitna maska za mobilni Samsung A415F Galaxy A41 499 RSD MP cena (0) Red kabl UBS A (muški) na Lightning (muški) 1m beli 899 RSD MP cena (0) Kingston DDR5 64GB (2x32GB) 5200MHz FURY Beast (KF552C40BWAK2-64) memorija za desktop 31.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.699 RSD (0) Thermaltake W1 bežična mehanička gejmerska tastatura crna 19.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.499 RSD (0) Just In Case MIX220BK 2u1 Extra case MIX paket maski maski za telefon CRNI za Galaxy A34 5G 1.499 RSD MP cena (0) Genius KB-7200 bežična tastatura US crna 1.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 1.599 RSD (0) Epson (T47A1) kertridž za Epson štampač Sure Color P900 crni 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) 3G (88929) kabl HDMI (muški) na Micro HDMI (muški) 3m crni 799 RSD MP cena (0) Nillkin Qin Pro crna preklopna futrola za mobilni iPhone 14 3.499 RSD MP cena (0) IG-Max N1907 Octagon 3F (CAS02369) crno kućište 4.999 RSD MP cena (0) 3G Frame Glitter zaštitna maska crna za iPhone 14 Pro Max 6.7 699 RSD MP cena (0) Kingston DDR5 64GB (2x32GB) 5200MHHz Fury Beast Expo (KF552C36BBEK2-64) memorija za desktop 28.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.499 RSD (3) CT Gamer 5800X gejmerski kompjuter AMD Ryzen 7 5800X3D 32GB 2TB SSD GeForce RTX 4070 700W 225.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 202.999 RSD (1) Hama (165860) adapter USB-C (muški) na 3.5mm (ženski) 1.399 RSD MP cena (0) Celly futrola cromo za iphone 12 pro max u crnoj boji 1.499 RSD MP cena (0) 3G (74347) adapter RJ45 (žesnki) na (ženski) beli 149 RSD MP cena (0) Bahco 59S/PH2-30P bits nastavak 25mm 49 RSD MP cena (8) Nokia C32 4/64 tamno sivi mobilni 6.52" Octa Core Unisoc SC9863A1 4GB 64GB 50Mpx+2Mpx Dual Sim 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) AMD Ryzen 3 PRO 4350G procesor Quad Core 3.80GHz (4GHz) MPK 15.277 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.749 RSD (0) Philips TAT4556WT/00 TWS bluetooth slušalice bele 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (1) Logitech G PRO X SUPERLIGHT 2 (910-006630) LIGHTSPEED 25600 DPI bežični optički gejmerski miš crni 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) 3G (85474) kabl UTP CAT7 (muški) na CAT7 (muški) 5m crni 1.299 RSD MP cena (0) Gearbox publishing (Switch) Hello Neighbor: Hide and Seek igrica 3.999 RSD MP cena (0) Infosec COMMUNICATION X2 LCD TOUCH 1250 IEC UPS uređaj 27.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.599 RSD (0) Rivacase VA6000 (rcva6000bk12) kabl za punjač USB A (muški) na micro USB B (muški) 1.2m crni 499 RSD MP cena (0) Genius Ergo 8200S (MIS01802) bežični optički miš 1200dpi sivi 2.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 1.999 RSD (0) 3G Crystal Dust plava zaštitna maska za Samsung A135F Galaxy A13 4G 699 RSD MP cena (4) Logitech G413 SE mehanička gejmerska tastatura 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Teracell Flip Cover preklopna futrola za telefon Xiaomi Mi 10T/Mi 10T Pro crna 1.499 RSD MP cena (0) Be quiet! Multi Socket Shadow Rock 3 190W (BK004) hladnjak za procesor 9.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.199 RSD (0) Razer Goliathus Chroma 3XL (RZ02-02500700-R3M1) crna gejmerska podloga za miš 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (4) Dahua LM22-A200 VA monitor 22" 10.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.399 RSD (0) Asus TUF GAMING B660M-PLUS D4 matična ploča 24.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.099 RSD (0) 3G Summer color zaštitna maska pink za iPhone 14 Pro 6.1 1.199 RSD MP cena (0) HP P24v (64W18AA) VA monitor 23.8" 14.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.099 RSD (0) Razer Kraken V3 HyperSense (RZ04-03770100-R3M1) gejmerske slušalice crne 26.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.799 RSD (0) Lexar DDR4 8GB 3200Mbps CL22 memorija za desktop 2.599 RSD MP cena (0) Transcend 512GB ESD310P (TS512GESD310P) USB 10Gbps TypeC eksterni hard disk 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD