Redragon Fizz Pro K616 RGB TKL 60% mehanička tastatura, sa svojim ultra-kompaktnim dizajnom sa 61 tasterom oslobađa dragoceni prostor na stolu. Poseduje crvene mehaničke svičeve koji se lako mogu menjati (Hot-Swappable) sa procenjenom izdržljivošću od oko 50 miliona pritisaka. Posvećeno FPS igračima: Postavite tastaturu tačno na radnu površinu i nema više krivog načina za uštedu prostora mišem, vaš miš više nikada neće udarati o tastaturu. Uživajte u mahanju mišem bez brige i ta ubistva su vaša! Ključne karakteristike: Mehanički crveni svičevi Tri načina konekcije (USB / Wireless / Bluetooth) TKL (Ten Key Less) tastatatura sa kompaktnim dizajnom Povezivanje USB / Bluetooth / 2.4 GHz Wireless Boja Crna Tip tastera Mehanički Izdržljivost tastera ~ 50 miliona klikova Broj tastera 61 Numerička tastatura Ne Anti-ghosting Svi tasteri Makro tasteri Ne Win-key lock Da Multimedijalni tasteri 12 (preko FN tastera) Osvetljenje Da Dimenzije (V x Š x D) 295.7 x 105.6 x 33.5 mm Brend Terabyte Pripada kategoriji TASTATURE REDRAGON Status : Ima na stanju Id code : 304854 Šifra : IM04367 Uvoznik : Digital Vision DOO Zemlja uvoza : Kina Godina uvoza : 2024. Cena dostave za proizvod : 360 RSD. Rok saobraznosti : 24 meseca/i Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača Kao jedni od vodećih uvoznika i distributera za opremu za mobilne telefone na domaćem tržištu, sa raspoloživim lagerom svega što je istaknuto na našem web-portalu, u mogućnosti smo da Vam poručenu robu isporučimo u najkraćem mogućem roku - uglavnom već za 24h! Željeni artikal biće Vam isporučen direktno sa naših polica i dobićete ga na ruke u većini slučajeva već sutradan, bez trećih lica kao posrednika! Specifikacija proizvoda Boja => Crna Kako naručiti Za naručivanje proizvoda iz ponude internet prodavnice 3G Store potrebno je da ispratite sledeće korake: 1. Pronalaženje proizvoda koji želite da kupite, 2. Pregled i provera Vaše korpe, 3. Unos podataka o naručiocu i mestu isporuke, 4. Način dostave, 5. Saglasnost sa načinom plaćanja. Lično preuzimanje Poručeni artikli preuzimaju se isključivo na adresi koju ostavite u kontakt podacima. Preuzimanje nije moguće izvršiti u našim maloprodajnim objektima. Dostava Isporuka robe se vrši u roku od 48 sati od trenutka kada Vam naš operater telefonski potvrdi porudžbinu. Pošiljke šaljemo radnim danima. Sve pošiljke primljene do 14 časova i potvrđene od strane našeg operatera poslaćemo istoga dana a biće isporučene najčešće u roku od 48 sati. Pošiljke koje primimo od petka u 11 časova do ponedeljka u 11 časova poslaćemo u ponedeljak. Sve porudžbine isporučuje kurirska služba City express kurir. Cena dostave iznosi 360 RSD i jedinstvena je za područje cele Srbije. Kupovina Plaćanje pouzećem Kod plaćanja pouzećem prilikom preuzimanja porudžbine kuriru plaćate kupljene proizvode i troškove dostave, u gotovini. Cena Prikazana je akcijska cena. Dati artikal je na akciji. Prava cena artikla je 6.790,00

Svojstva Sastav: 61% POLIESTER, 39% PAMUK Boja: Plava(DARK NAVY) Art: 12249326 DARK NAVY Prilikom kupovine u Sportina Internet prodavnici plaćanje možete izvršiti na sledeće načine: 1. Plaćanje po prijemu pošiljke (pouzećem) u gotovini; Plaćanje pouzećem omogućuje vam da porudžbine platite prilikom same isporuke na navedenu adresu odnosno tek kada naručene proizvode vidite pred sobom. Plaćanje pouzećem nije moguće kod ličnog preuzimanja u odabranoj prodavnici. Plaćanje pouzećem vrši se isključivo jednokratno u gotovini, dostavljaču prilikom same isporuke na navedenu adresu. 2. Rezervacija u prodavnici Možete odabrati kupovinu u odabranoj Sportina prodavnici i plaćanje artikla u prodavnici (karticom ili gotovinom). U tom slučaju, vaša vas porudžbina čeka 2 kalendarska dana od primitka obavesti, nakon čega će se vaša porudžbina automatski otkazati i na vašu e-mail adresu primit ćete obavest o otkazivanju. 3. Plaćanje putem platne kartice: - DINA- Mastercard (do 6 rata)- Maestro- Visa- American Express (do 6 rata) Sve ovo omogućava: Plaćanje karticama Svoju narudžbinu možete platiti koristeći Visa, MasterCard, Maestro, American Express i Dina platnu karticu. Kartica mora biti odobrena od strane banke izdavaoca za online (Internet) plaćanje. Prilikom plaćanja u našoj internet prodavnici koristite CorvusPay - napredni sistem za sigurno prihvatanje platnih kartica putem Interneta. CorvusPay osigurava potpunu poverljivost podataka vaše kartice od trenutka kada ste ih uneli u CorvusPay obrazac za plaćanje. Podaci o plaćanju prosleđuju se šifrovani iz vašeg veb pregledača u banku koja je izdala vašu karticu. Naša prodavnica nikada ne dolazi u kontakt sa potpunim informacijama o vašoj platnoj kartici. Takođe, podaci su nedostupni čak i zaposlenima u CorvusPay sistemu. Izolovano jezgro nezavisno prenosi i upravlja osetljivim podacima, održavajući ih u potpunosti bezbednim. Obrazac za unos podataka o plaćanju obezbeđen je SSL transportnim kodom najveće pouzdanosti. Svi sačuvani podaci su dodatno zaštićeni šifrovanjem, koristeći kriptografski uređaj sertifikovan prema standardu FIPS 140-2 Level 3 standardu. CorvusPay ispunjava sve zahteve u vezi sa sigurnošću plaćanja putem interneta propisane od strane vodećih kartičnih brendova, odnosno posluje u skladu sa standardom - PCI DSS Level 1 - najvišim bezbednosnim standardom u industriji platnih kartica. Prilikom plaćanja karticama uključenim u 3-D Secure program, Vaša banka, osim važnosti same kartice, dodatno potvrđuje vaš identitet pomoću tokena ili lozinke. Corvus Info smatra da su svi prikupljeni podaci bankarska tajna i tretira ih u skladu sa tim. Informacije se koriste isključivo u svrhe kojima su namenjene. Vaši osetljivi podaci su potpuno sigurni, a privatnost im garantuju najsavremeniji bezbednosni mehanizmi. Prikupljaju se samo podaci neophodni za obavljanje posla u skladu sa propisanim zahtevnim procedurama za onlajn plaćanje. Sigurnosne kontrole i operativni postupci koji se primenjuju na našu infrastrukturu osiguravaju trenutnu pouzdanost sistema CorvusPay. Pored toga, održavanjem stroge kontrole pristupa, redovnim praćenjem bezbednosti i detaljnim proverama radi sprečavanja ranjivosti mreže i planiranom primenom odredbi o bezbednosti podataka, oni trajno održavaju i poboljšavaju nivo bezbednosti sistema zaštitom podataka Vaše kartice. Na ovoj stranici je potrebno da unesete sledeće podatke: Broj kartice, Datum isteka i CVC2/CVV2 kod, koje možete pročitati sa Vaše kartice. Plaćanje karticama na rate bez kamate Svoju narudžbinu možete platiti i na rate, bez kamate, do 6 mesečnih rata, koristeći Visa, MasterCard ili American Express kartice banke Intesa. Kartica mora biti odobrena od strane banke izdavaoca za online (Internet) plaćanje. Nakon unosa podataka sa kartice, sistem će prepoznati da li je plaćanje na rate moguće karticom koju posedujete i dobićete novo polje gde klikom odabirate željeni broj rata za plaćanje Vaše porudžbine: Plaćanje nije moguće u stranoj valuti, već isključivo u valuti RSD. Plaćanje na rate je moguće jedino karticama banke Intesa. Kupac koji koristi uslugu online plaćanja karticama preko e-shopa mora ispunjavati sledeće uslove: Isporuka robe je moguća samo na teritoriji Republike Srbije, na adresi navedenoj u porudžbini. Samo vlasnik platne kartice može izvršiti plaćanje. U slučaju dodatnih pitanja možete nam se obratiti putem online formulara ili pozivom na +381 60 378 0022 Želimo vam uspešnu kupovinu. U postupku poručivanja su prikazani mogući načini slanja robe, troškovi isporuke i procenjeno vreme isporuke robe. Isporuka robe moguća je na sledeće načine: - preuzimanjem u radnji Sportina Delta city, - isporukom na kućnu adresu koju vrši ugovorni partner Post Express. Nakon prijema porudžbine od strane kupca, vrši se provera dostupnosti i ispravnosti artikala. Ukoliko su poručeni artikli dostupni, kupcu se šalje potvrda o prijemu porudžbine i počinju da teku rokovi za isporuku. Ukoliko poručenog artikla nema na stanju, kupac dobija e-mail o nedostupnosti artikla. Sve porudžbine će biti isporučene u roku od 5 radnih dana (pod uslovom da je roba na zalihama). Robu ne isporučujemo nedeljom i praznicima,dok je za subotu moguća isporuka samo na određenim lokacijama. Tokom praznika i vikendom produžava se vreme isporuke za radne dane.Kupac na dan isporuke dobija SMS poruku da očekuje isporuku u toku dana. Spisak pošti koje vrše isporuku subotom i spisak pošti koje ne vrše isporuku ako je paket preko 2kg težine možete pogledati na sledećem linku : http://www.postexpress.rs/struktura/lat/usluge/urucenje-danas-za-sutra-a-z.asp Isporuka će biti izvršena na adresu, koju ste naveli prilikom prijave ili poručivanja. Kupac obezbeđuje prisustvo punoletne osobe na adresi iz porudžbine, a u svrhu preuzimanja proizvoda. U slučaju, da niste kod kuće u trenutku isporuke,kurir će na vašoj adresi ostaviti izveštaj sa kojim možete preuzeti pošiljku u dostavnoj ili isporučnoj pošti u roku od 5 radnih dana.Po isteku tog roka pošiljka će biti vraćena prodavcu.Ukoliko kupac želi ponovni pokušaj isporuke dok traju tih 5 dana može nam uputiti takav zahtev. Ukoliko dođe do vraćanja pošiljke usled neuspele isporuke krivicom kupca, prodavac će obavestiti kupca da je ugovor o kupoprodaji robe raskinut i pozvati ga da istakne zahtev za povraćaj kupoprodajne cene, umanjen za troškove pokušanog dostavljanja. Isporuka se vrši isključivo na teritoriji Republike Srbije, pri čemu se ne vrši isporuka na teritoriju AP Kosovo i Metohija. Troškovi isporuke variraju u zavisnosti od načina isporuke robe: - Preuzimanje u radnji Sportina Delta city - besplatno - Standardna isporuka, 5 radnih dana besplatno za sve porudžbine preko 5.000,00 Rsd - Za porudžbine u vrednosti manjoj od 5.000,00 Rsd cena isporuke je 350,00 Rsd Kupac ima pravo da odustane od ugovora zaključenog na daljinu u roku od 14 dana od momenta kada roba dospe u državinu kupca, odnosno trećeg lica koje je odredio kupac, a koje nije prevoznik (u daljem tekstu: odustanak od ugovora). Kupac ostvaruje pravo na odustanak od ugovora izjavom koju može dati na posebnom obrascu za odustanak od ugovora zaključenog na daljinu, koji dobija u paketu sa isporučenim artiklima, odnosno izvan poslovnih prostorija ili na drugi nedvosmislen način (u daljem tekstu: obrazac za odustanak). Roba koja se vraća šalje se po uputstvu za povrat artikala zajedno sa računom i popunjenom izjavom za odustanak od ugovora koja se dobija u paketu po isporuci. Na paket koji vraćate zalepite nalepnicu sa adresom koja vam je poslata. Ako iz nekog razloga niste sačuvali prethodno poslata dokumenta sa porudžbinom možete ih preuzeti i ovako : Ugovor o kupoprodaji zaključen na daljinu Uputstvo za povrat artikala Izjava o odustanku od ugovora – Pošaljite nam zahtev i poslaćemo Vam dokument putem e-mail-a. Izjava o odustanku od ugovora kod ugovora zaključenog na daljinu smatra se blagovremenom ukoliko je poslata prodavcu poštom, na adresu Sportina Internet prodavnice, u roku iz stava 1. ovog člana. Izjava o odustanku od ugovora proizvodi pravno dejstvo od dana kada je poslata Prodavcu. Kupac snosi teret dokazivanja da je postupio u skladu sa odredbama ovog člana, radi ostvarivanja prava na odustanak od ugovora. Protekom roka od 14 dana od momenta kada roba dospe u državinu kupca, odnosno trećeg lica koje je odredio kupac, a koje nije prevoznik, prestaje pravo kupca na odustanak od ugovora. Kupac je dužan da vrati robu prodavcu bez odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je poslao obrazac za odustanak od ugovora prodavcu. Kupac snosi isključivo direktne troškove vraćanja robe, osim u slučaju kada je razlog povraćaja greška prodavca. Kada prodavac primi robu, obavestiće kupca putem e-mail-a o prijemu vraćene robe. Kupac je isključivo odgovoran za umanjenu vrednost robe, koja nastane kao posledica rukovanja robom na način koji nije adekvatan, odnosno prevazilazi ono što je neophodno, kako bi se ustanovili priroda, karakteristike i funkcionalnost robe. Roba se ne može menjati.Ako kupac želi zamenu,mora vratiti robu u skladu sa postupkom vraćanja i napraviti novu porudžbinu. Opcija povrata se ne odnosi na već korišćene proizvode i proizvode koji više nisu originalno upakovani. Prilikom povrata robe istu je potrebno vratiti u ispravnom stanju,nekorišćenu,sa zaštitnom etiketom i u originalnom pakovanju na kome ne sme biti oštećenja. U slučaju korišćenja prava na odustanak od ugovora prodavac je dužan da izvrši povraćaj uplata koje je primio od kupca bez odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je primio obrazac za odustanak od ugovora. Prodavac vrši povraćaj koristeći ista sredstva plaćanja koja je kupac koristio u prvobitnoj transakciji. Kada se izvrši povrat sredstava,kupac dobija e-mail obaveštenje o izvršenju. U slučaju vraćanja artikala, koji predstavljaju predmet Ugovora o prodaji na daljinu i sledstveno povraćaja sredstava kupcu, koji je platio nekom od platnih kartica, delimično ili u celosti, a bez obzira na razlog vraćanja, Sportina d.o.o. je u obavezi da povraćaj izvrši preko VISA, EC/MC,Dina i Maestro metoda plaćanja, što znači da će banka, na zahtev prodavca, obaviti povraćaj sredstava na račun korisnika kartice. Šta se ne smatra odustankom od ugovora u smislu čl. 28 Zakona o zaštiti potrošača: Ukoliko kupac nakon što je naručio određeni artikal putem Sportina Internet prodavnice i poružbenica mu je potvrđena od strane Sportina Internet prodavnice ne preuzme pošiljku, nakon dva pokušaja dostavljanja od strane kurirske službe sa kojom Sportina d.o.o. Beograd ima zaključen Ugovor o pružanju ekspresnih usluga u unutrašnjem saobraćaju, smatra se da kupac nije odustao od ugovora u smislu čl. 28 Zakona o zaštiti potrošača. U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, ukoliko kupac ne preuzme naručene artikle, ugovor o prodaji se raskida zbog povrede ugovorne obaveze preuzimanja stvari i isplate kupoprodajne cene od strane kupca, te prodavac ima pravo na naknadu štete koju zbog toga trpi, prema opštim pravilima o naknadi štete. Obaveza naknade štete se smatra dospelom od trenutka nastanka štete. Dakle, u slučaju nepreuzimanja pošiljke, kupac je dužan da prodavcu naknadi nastalu štetu, u visini troškova transporta. U cilju izvršenja povrata poručenog, kupci treba da kontaktiraju prodavca putem telefona (+381)60 3780022 ili slanjem e-mail-a sa svojim ličnim podacima (ime i prezime i kontakt telefon) i brojem porudžbine na e-mail adresu [email protected]

Svojstva Sastav: 61% VISKOZA 39% POLIAMID Boja: Roze(ROSE) Art: 221-MLEO ROSE Prilikom kupovine u Sportina Internet prodavnici plaćanje možete izvršiti na sledeće načine: 1. Plaćanje po prijemu pošiljke (pouzećem) u gotovini; Plaćanje pouzećem omogućuje vam da porudžbine platite prilikom same isporuke na navedenu adresu odnosno tek kada naručene proizvode vidite pred sobom. Plaćanje pouzećem nije moguće kod ličnog preuzimanja u odabranoj prodavnici. Plaćanje pouzećem vrši se isključivo jednokratno u gotovini, dostavljaču prilikom same isporuke na navedenu adresu. 2. Rezervacija u prodavnici Možete odabrati kupovinu u odabranoj Sportina prodavnici i plaćanje artikla u prodavnici (karticom ili gotovinom). U tom slučaju, vaša vas porudžbina čeka 2 kalendarska dana od primitka obavesti, nakon čega će se vaša porudžbina automatski otkazati i na vašu e-mail adresu primit ćete obavest o otkazivanju. 3. Plaćanje putem platne kartice: - DINA- Mastercard (do 6 rata)- Maestro- Visa- American Express (do 6 rata) Sve ovo omogućava: Plaćanje karticama Svoju narudžbinu možete platiti koristeći Visa, MasterCard, Maestro, American Express i Dina platnu karticu. Kartica mora biti odobrena od strane banke izdavaoca za online (Internet) plaćanje. Prilikom plaćanja u našoj internet prodavnici koristite CorvusPay - napredni sistem za sigurno prihvatanje platnih kartica putem Interneta. CorvusPay osigurava potpunu poverljivost podataka vaše kartice od trenutka kada ste ih uneli u CorvusPay obrazac za plaćanje. Podaci o plaćanju prosleđuju se šifrovani iz vašeg veb pregledača u banku koja je izdala vašu karticu. Naša prodavnica nikada ne dolazi u kontakt sa potpunim informacijama o vašoj platnoj kartici. Takođe, podaci su nedostupni čak i zaposlenima u CorvusPay sistemu. Izolovano jezgro nezavisno prenosi i upravlja osetljivim podacima, održavajući ih u potpunosti bezbednim. Obrazac za unos podataka o plaćanju obezbeđen je SSL transportnim kodom najveće pouzdanosti. Svi sačuvani podaci su dodatno zaštićeni šifrovanjem, koristeći kriptografski uređaj sertifikovan prema standardu FIPS 140-2 Level 3 standardu. CorvusPay ispunjava sve zahteve u vezi sa sigurnošću plaćanja putem interneta propisane od strane vodećih kartičnih brendova, odnosno posluje u skladu sa standardom - PCI DSS Level 1 - najvišim bezbednosnim standardom u industriji platnih kartica. Prilikom plaćanja karticama uključenim u 3-D Secure program, Vaša banka, osim važnosti same kartice, dodatno potvrđuje vaš identitet pomoću tokena ili lozinke. Corvus Info smatra da su svi prikupljeni podaci bankarska tajna i tretira ih u skladu sa tim. Informacije se koriste isključivo u svrhe kojima su namenjene. Vaši osetljivi podaci su potpuno sigurni, a privatnost im garantuju najsavremeniji bezbednosni mehanizmi. Prikupljaju se samo podaci neophodni za obavljanje posla u skladu sa propisanim zahtevnim procedurama za onlajn plaćanje. Sigurnosne kontrole i operativni postupci koji se primenjuju na našu infrastrukturu osiguravaju trenutnu pouzdanost sistema CorvusPay. Pored toga, održavanjem stroge kontrole pristupa, redovnim praćenjem bezbednosti i detaljnim proverama radi sprečavanja ranjivosti mreže i planiranom primenom odredbi o bezbednosti podataka, oni trajno održavaju i poboljšavaju nivo bezbednosti sistema zaštitom podataka Vaše kartice. Na ovoj stranici je potrebno da unesete sledeće podatke: Broj kartice, Datum isteka i CVC2/CVV2 kod, koje možete pročitati sa Vaše kartice. Plaćanje karticama na rate bez kamate Svoju narudžbinu možete platiti i na rate, bez kamate, do 6 mesečnih rata, koristeći Visa, MasterCard ili American Express kartice banke Intesa. Kartica mora biti odobrena od strane banke izdavaoca za online (Internet) plaćanje. Nakon unosa podataka sa kartice, sistem će prepoznati da li je plaćanje na rate moguće karticom koju posedujete i dobićete novo polje gde klikom odabirate željeni broj rata za plaćanje Vaše porudžbine: Plaćanje nije moguće u stranoj valuti, već isključivo u valuti RSD. Plaćanje na rate je moguće jedino karticama banke Intesa. Kupac koji koristi uslugu online plaćanja karticama preko e-shopa mora ispunjavati sledeće uslove: Isporuka robe je moguća samo na teritoriji Republike Srbije, na adresi navedenoj u porudžbini. Samo vlasnik platne kartice može izvršiti plaćanje. U slučaju dodatnih pitanja možete nam se obratiti putem online formulara ili pozivom na +381 60 378 0022 Želimo vam uspešnu kupovinu. U postupku poručivanja su prikazani mogući načini slanja robe, troškovi isporuke i procenjeno vreme isporuke robe. Isporuka robe moguća je na sledeće načine: - preuzimanjem u radnji Sportina Delta city, - isporukom na kućnu adresu koju vrši ugovorni partner Post Express. Nakon prijema porudžbine od strane kupca, vrši se provera dostupnosti i ispravnosti artikala. Ukoliko su poručeni artikli dostupni, kupcu se šalje potvrda o prijemu porudžbine i počinju da teku rokovi za isporuku. Ukoliko poručenog artikla nema na stanju, kupac dobija e-mail o nedostupnosti artikla. Sve porudžbine će biti isporučene u roku od 5 radnih dana (pod uslovom da je roba na zalihama). Robu ne isporučujemo nedeljom i praznicima,dok je za subotu moguća isporuka samo na određenim lokacijama. Tokom praznika i vikendom produžava se vreme isporuke za radne dane.Kupac na dan isporuke dobija SMS poruku da očekuje isporuku u toku dana. Spisak pošti koje vrše isporuku subotom i spisak pošti koje ne vrše isporuku ako je paket preko 2kg težine možete pogledati na sledećem linku : http://www.postexpress.rs/struktura/lat/usluge/urucenje-danas-za-sutra-a-z.asp Isporuka će biti izvršena na adresu, koju ste naveli prilikom prijave ili poručivanja. Kupac obezbeđuje prisustvo punoletne osobe na adresi iz porudžbine, a u svrhu preuzimanja proizvoda. U slučaju, da niste kod kuće u trenutku isporuke,kurir će na vašoj adresi ostaviti izveštaj sa kojim možete preuzeti pošiljku u dostavnoj ili isporučnoj pošti u roku od 5 radnih dana.Po isteku tog roka pošiljka će biti vraćena prodavcu.Ukoliko kupac želi ponovni pokušaj isporuke dok traju tih 5 dana može nam uputiti takav zahtev. Ukoliko dođe do vraćanja pošiljke usled neuspele isporuke krivicom kupca, prodavac će obavestiti kupca da je ugovor o kupoprodaji robe raskinut i pozvati ga da istakne zahtev za povraćaj kupoprodajne cene, umanjen za troškove pokušanog dostavljanja. Isporuka se vrši isključivo na teritoriji Republike Srbije, pri čemu se ne vrši isporuka na teritoriju AP Kosovo i Metohija. Troškovi isporuke variraju u zavisnosti od načina isporuke robe: - Preuzimanje u radnji Sportina Delta city - besplatno - Standardna isporuka, 5 radnih dana besplatno za sve porudžbine preko 5.000,00 Rsd - Za porudžbine u vrednosti manjoj od 5.000,00 Rsd cena isporuke je 350,00 Rsd Kupac ima pravo da odustane od ugovora zaključenog na daljinu u roku od 14 dana od momenta kada roba dospe u državinu kupca, odnosno trećeg lica koje je odredio kupac, a koje nije prevoznik (u daljem tekstu: odustanak od ugovora). Kupac ostvaruje pravo na odustanak od ugovora izjavom koju može dati na posebnom obrascu za odustanak od ugovora zaključenog na daljinu, koji dobija u paketu sa isporučenim artiklima, odnosno izvan poslovnih prostorija ili na drugi nedvosmislen način (u daljem tekstu: obrazac za odustanak). Roba koja se vraća šalje se po uputstvu za povrat artikala zajedno sa računom i popunjenom izjavom za odustanak od ugovora koja se dobija u paketu po isporuci. Na paket koji vraćate zalepite nalepnicu sa adresom koja vam je poslata. Ako iz nekog razloga niste sačuvali prethodno poslata dokumenta sa porudžbinom možete ih preuzeti i ovako : Ugovor o kupoprodaji zaključen na daljinu Uputstvo za povrat artikala Izjava o odustanku od ugovora – Pošaljite nam zahtev i poslaćemo Vam dokument putem e-mail-a. Izjava o odustanku od ugovora kod ugovora zaključenog na daljinu smatra se blagovremenom ukoliko je poslata prodavcu poštom, na adresu Sportina Internet prodavnice, u roku iz stava 1. ovog člana. Izjava o odustanku od ugovora proizvodi pravno dejstvo od dana kada je poslata Prodavcu. Kupac snosi teret dokazivanja da je postupio u skladu sa odredbama ovog člana, radi ostvarivanja prava na odustanak od ugovora. Protekom roka od 14 dana od momenta kada roba dospe u državinu kupca, odnosno trećeg lica koje je odredio kupac, a koje nije prevoznik, prestaje pravo kupca na odustanak od ugovora. Kupac je dužan da vrati robu prodavcu bez odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je poslao obrazac za odustanak od ugovora prodavcu. Kupac snosi isključivo direktne troškove vraćanja robe, osim u slučaju kada je razlog povraćaja greška prodavca. Kada prodavac primi robu, obavestiće kupca putem e-mail-a o prijemu vraćene robe. Kupac je isključivo odgovoran za umanjenu vrednost robe, koja nastane kao posledica rukovanja robom na način koji nije adekvatan, odnosno prevazilazi ono što je neophodno, kako bi se ustanovili priroda, karakteristike i funkcionalnost robe. Roba se ne može menjati.Ako kupac želi zamenu,mora vratiti robu u skladu sa postupkom vraćanja i napraviti novu porudžbinu. Opcija povrata se ne odnosi na već korišćene proizvode i proizvode koji više nisu originalno upakovani. Prilikom povrata robe istu je potrebno vratiti u ispravnom stanju,nekorišćenu,sa zaštitnom etiketom i u originalnom pakovanju na kome ne sme biti oštećenja. U slučaju korišćenja prava na odustanak od ugovora prodavac je dužan da izvrši povraćaj uplata koje je primio od kupca bez odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je primio obrazac za odustanak od ugovora. Prodavac vrši povraćaj koristeći ista sredstva plaćanja koja je kupac koristio u prvobitnoj transakciji. Kada se izvrši povrat sredstava,kupac dobija e-mail obaveštenje o izvršenju. U slučaju vraćanja artikala, koji predstavljaju predmet Ugovora o prodaji na daljinu i sledstveno povraćaja sredstava kupcu, koji je platio nekom od platnih kartica, delimično ili u celosti, a bez obzira na razlog vraćanja, Sportina d.o.o. je u obavezi da povraćaj izvrši preko VISA, EC/MC,Dina i Maestro metoda plaćanja, što znači da će banka, na zahtev prodavca, obaviti povraćaj sredstava na račun korisnika kartice. Šta se ne smatra odustankom od ugovora u smislu čl. 28 Zakona o zaštiti potrošača: Ukoliko kupac nakon što je naručio određeni artikal putem Sportina Internet prodavnice i poružbenica mu je potvrđena od strane Sportina Internet prodavnice ne preuzme pošiljku, nakon dva pokušaja dostavljanja od strane kurirske službe sa kojom Sportina d.o.o. Beograd ima zaključen Ugovor o pružanju ekspresnih usluga u unutrašnjem saobraćaju, smatra se da kupac nije odustao od ugovora u smislu čl. 28 Zakona o zaštiti potrošača. U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, ukoliko kupac ne preuzme naručene artikle, ugovor o prodaji se raskida zbog povrede ugovorne obaveze preuzimanja stvari i isplate kupoprodajne cene od strane kupca, te prodavac ima pravo na naknadu štete koju zbog toga trpi, prema opštim pravilima o naknadi štete. Obaveza naknade štete se smatra dospelom od trenutka nastanka štete. Dakle, u slučaju nepreuzimanja pošiljke, kupac je dužan da prodavcu naknadi nastalu štetu, u visini troškova transporta. U cilju izvršenja povrata poručenog, kupci treba da kontaktiraju prodavca putem telefona (+381)60 3780022 ili slanjem e-mail-a sa svojim ličnim podacima (ime i prezime i kontakt telefon) i brojem porudžbine na e-mail adresu [email protected]

Svojstva Sastav: 61% POLIESTER, 39% PAMUK Boja: Bela(WHITE) Art: 12249326 WHITE Prilikom kupovine u Sportina Internet prodavnici plaćanje možete izvršiti na sledeće načine: 1. Plaćanje po prijemu pošiljke (pouzećem) u gotovini; Plaćanje pouzećem omogućuje vam da porudžbine platite prilikom same isporuke na navedenu adresu odnosno tek kada naručene proizvode vidite pred sobom. Plaćanje pouzećem nije moguće kod ličnog preuzimanja u odabranoj prodavnici. Plaćanje pouzećem vrši se isključivo jednokratno u gotovini, dostavljaču prilikom same isporuke na navedenu adresu. 2. Rezervacija u prodavnici Možete odabrati kupovinu u odabranoj Sportina prodavnici i plaćanje artikla u prodavnici (karticom ili gotovinom). U tom slučaju, vaša vas porudžbina čeka 2 kalendarska dana od primitka obavesti, nakon čega će se vaša porudžbina automatski otkazati i na vašu e-mail adresu primit ćete obavest o otkazivanju. 3. Plaćanje putem platne kartice: - DINA- Mastercard (do 6 rata)- Maestro- Visa- American Express (do 6 rata) Sve ovo omogućava: Plaćanje karticama Svoju narudžbinu možete platiti koristeći Visa, MasterCard, Maestro, American Express i Dina platnu karticu. Kartica mora biti odobrena od strane banke izdavaoca za online (Internet) plaćanje. Prilikom plaćanja u našoj internet prodavnici koristite CorvusPay - napredni sistem za sigurno prihvatanje platnih kartica putem Interneta. CorvusPay osigurava potpunu poverljivost podataka vaše kartice od trenutka kada ste ih uneli u CorvusPay obrazac za plaćanje. Podaci o plaćanju prosleđuju se šifrovani iz vašeg veb pregledača u banku koja je izdala vašu karticu. Naša prodavnica nikada ne dolazi u kontakt sa potpunim informacijama o vašoj platnoj kartici. Takođe, podaci su nedostupni čak i zaposlenima u CorvusPay sistemu. Izolovano jezgro nezavisno prenosi i upravlja osetljivim podacima, održavajući ih u potpunosti bezbednim. Obrazac za unos podataka o plaćanju obezbeđen je SSL transportnim kodom najveće pouzdanosti. Svi sačuvani podaci su dodatno zaštićeni šifrovanjem, koristeći kriptografski uređaj sertifikovan prema standardu FIPS 140-2 Level 3 standardu. CorvusPay ispunjava sve zahteve u vezi sa sigurnošću plaćanja putem interneta propisane od strane vodećih kartičnih brendova, odnosno posluje u skladu sa standardom - PCI DSS Level 1 - najvišim bezbednosnim standardom u industriji platnih kartica. Prilikom plaćanja karticama uključenim u 3-D Secure program, Vaša banka, osim važnosti same kartice, dodatno potvrđuje vaš identitet pomoću tokena ili lozinke. Corvus Info smatra da su svi prikupljeni podaci bankarska tajna i tretira ih u skladu sa tim. Informacije se koriste isključivo u svrhe kojima su namenjene. Vaši osetljivi podaci su potpuno sigurni, a privatnost im garantuju najsavremeniji bezbednosni mehanizmi. Prikupljaju se samo podaci neophodni za obavljanje posla u skladu sa propisanim zahtevnim procedurama za onlajn plaćanje. Sigurnosne kontrole i operativni postupci koji se primenjuju na našu infrastrukturu osiguravaju trenutnu pouzdanost sistema CorvusPay. Pored toga, održavanjem stroge kontrole pristupa, redovnim praćenjem bezbednosti i detaljnim proverama radi sprečavanja ranjivosti mreže i planiranom primenom odredbi o bezbednosti podataka, oni trajno održavaju i poboljšavaju nivo bezbednosti sistema zaštitom podataka Vaše kartice. Na ovoj stranici je potrebno da unesete sledeće podatke: Broj kartice, Datum isteka i CVC2/CVV2 kod, koje možete pročitati sa Vaše kartice. Plaćanje karticama na rate bez kamate Svoju narudžbinu možete platiti i na rate, bez kamate, do 6 mesečnih rata, koristeći Visa, MasterCard ili American Express kartice banke Intesa. Kartica mora biti odobrena od strane banke izdavaoca za online (Internet) plaćanje. Nakon unosa podataka sa kartice, sistem će prepoznati da li je plaćanje na rate moguće karticom koju posedujete i dobićete novo polje gde klikom odabirate željeni broj rata za plaćanje Vaše porudžbine: Plaćanje nije moguće u stranoj valuti, već isključivo u valuti RSD. Plaćanje na rate je moguće jedino karticama banke Intesa. Kupac koji koristi uslugu online plaćanja karticama preko e-shopa mora ispunjavati sledeće uslove: Isporuka robe je moguća samo na teritoriji Republike Srbije, na adresi navedenoj u porudžbini. Samo vlasnik platne kartice može izvršiti plaćanje. U slučaju dodatnih pitanja možete nam se obratiti putem online formulara ili pozivom na +381 60 378 0022 Želimo vam uspešnu kupovinu. U postupku poručivanja su prikazani mogući načini slanja robe, troškovi isporuke i procenjeno vreme isporuke robe. Isporuka robe moguća je na sledeće načine: - preuzimanjem u radnji Sportina Delta city, - isporukom na kućnu adresu koju vrši ugovorni partner Post Express. Nakon prijema porudžbine od strane kupca, vrši se provera dostupnosti i ispravnosti artikala. Ukoliko su poručeni artikli dostupni, kupcu se šalje potvrda o prijemu porudžbine i počinju da teku rokovi za isporuku. Ukoliko poručenog artikla nema na stanju, kupac dobija e-mail o nedostupnosti artikla. Sve porudžbine će biti isporučene u roku od 5 radnih dana (pod uslovom da je roba na zalihama). Robu ne isporučujemo nedeljom i praznicima,dok je za subotu moguća isporuka samo na određenim lokacijama. Tokom praznika i vikendom produžava se vreme isporuke za radne dane.Kupac na dan isporuke dobija SMS poruku da očekuje isporuku u toku dana. Spisak pošti koje vrše isporuku subotom i spisak pošti koje ne vrše isporuku ako je paket preko 2kg težine možete pogledati na sledećem linku : http://www.postexpress.rs/struktura/lat/usluge/urucenje-danas-za-sutra-a-z.asp Isporuka će biti izvršena na adresu, koju ste naveli prilikom prijave ili poručivanja. Kupac obezbeđuje prisustvo punoletne osobe na adresi iz porudžbine, a u svrhu preuzimanja proizvoda. U slučaju, da niste kod kuće u trenutku isporuke,kurir će na vašoj adresi ostaviti izveštaj sa kojim možete preuzeti pošiljku u dostavnoj ili isporučnoj pošti u roku od 5 radnih dana.Po isteku tog roka pošiljka će biti vraćena prodavcu.Ukoliko kupac želi ponovni pokušaj isporuke dok traju tih 5 dana može nam uputiti takav zahtev. Ukoliko dođe do vraćanja pošiljke usled neuspele isporuke krivicom kupca, prodavac će obavestiti kupca da je ugovor o kupoprodaji robe raskinut i pozvati ga da istakne zahtev za povraćaj kupoprodajne cene, umanjen za troškove pokušanog dostavljanja. Isporuka se vrši isključivo na teritoriji Republike Srbije, pri čemu se ne vrši isporuka na teritoriju AP Kosovo i Metohija. Troškovi isporuke variraju u zavisnosti od načina isporuke robe: - Preuzimanje u radnji Sportina Delta city - besplatno - Standardna isporuka, 5 radnih dana besplatno za sve porudžbine preko 5.000,00 Rsd - Za porudžbine u vrednosti manjoj od 5.000,00 Rsd cena isporuke je 350,00 Rsd Kupac ima pravo da odustane od ugovora zaključenog na daljinu u roku od 14 dana od momenta kada roba dospe u državinu kupca, odnosno trećeg lica koje je odredio kupac, a koje nije prevoznik (u daljem tekstu: odustanak od ugovora). Kupac ostvaruje pravo na odustanak od ugovora izjavom koju može dati na posebnom obrascu za odustanak od ugovora zaključenog na daljinu, koji dobija u paketu sa isporučenim artiklima, odnosno izvan poslovnih prostorija ili na drugi nedvosmislen način (u daljem tekstu: obrazac za odustanak). Roba koja se vraća šalje se po uputstvu za povrat artikala zajedno sa računom i popunjenom izjavom za odustanak od ugovora koja se dobija u paketu po isporuci. Na paket koji vraćate zalepite nalepnicu sa adresom koja vam je poslata. Ako iz nekog razloga niste sačuvali prethodno poslata dokumenta sa porudžbinom možete ih preuzeti i ovako : Ugovor o kupoprodaji zaključen na daljinu Uputstvo za povrat artikala Izjava o odustanku od ugovora – Pošaljite nam zahtev i poslaćemo Vam dokument putem e-mail-a. Izjava o odustanku od ugovora kod ugovora zaključenog na daljinu smatra se blagovremenom ukoliko je poslata prodavcu poštom, na adresu Sportina Internet prodavnice, u roku iz stava 1. ovog člana. Izjava o odustanku od ugovora proizvodi pravno dejstvo od dana kada je poslata Prodavcu. Kupac snosi teret dokazivanja da je postupio u skladu sa odredbama ovog člana, radi ostvarivanja prava na odustanak od ugovora. Protekom roka od 14 dana od momenta kada roba dospe u državinu kupca, odnosno trećeg lica koje je odredio kupac, a koje nije prevoznik, prestaje pravo kupca na odustanak od ugovora. Kupac je dužan da vrati robu prodavcu bez odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je poslao obrazac za odustanak od ugovora prodavcu. Kupac snosi isključivo direktne troškove vraćanja robe, osim u slučaju kada je razlog povraćaja greška prodavca. Kada prodavac primi robu, obavestiće kupca putem e-mail-a o prijemu vraćene robe. Kupac je isključivo odgovoran za umanjenu vrednost robe, koja nastane kao posledica rukovanja robom na način koji nije adekvatan, odnosno prevazilazi ono što je neophodno, kako bi se ustanovili priroda, karakteristike i funkcionalnost robe. Roba se ne može menjati.Ako kupac želi zamenu,mora vratiti robu u skladu sa postupkom vraćanja i napraviti novu porudžbinu. Opcija povrata se ne odnosi na već korišćene proizvode i proizvode koji više nisu originalno upakovani. Prilikom povrata robe istu je potrebno vratiti u ispravnom stanju,nekorišćenu,sa zaštitnom etiketom i u originalnom pakovanju na kome ne sme biti oštećenja. U slučaju korišćenja prava na odustanak od ugovora prodavac je dužan da izvrši povraćaj uplata koje je primio od kupca bez odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je primio obrazac za odustanak od ugovora. Prodavac vrši povraćaj koristeći ista sredstva plaćanja koja je kupac koristio u prvobitnoj transakciji. Kada se izvrši povrat sredstava,kupac dobija e-mail obaveštenje o izvršenju. U slučaju vraćanja artikala, koji predstavljaju predmet Ugovora o prodaji na daljinu i sledstveno povraćaja sredstava kupcu, koji je platio nekom od platnih kartica, delimično ili u celosti, a bez obzira na razlog vraćanja, Sportina d.o.o. je u obavezi da povraćaj izvrši preko VISA, EC/MC,Dina i Maestro metoda plaćanja, što znači da će banka, na zahtev prodavca, obaviti povraćaj sredstava na račun korisnika kartice. Šta se ne smatra odustankom od ugovora u smislu čl. 28 Zakona o zaštiti potrošača: Ukoliko kupac nakon što je naručio određeni artikal putem Sportina Internet prodavnice i poružbenica mu je potvrđena od strane Sportina Internet prodavnice ne preuzme pošiljku, nakon dva pokušaja dostavljanja od strane kurirske službe sa kojom Sportina d.o.o. Beograd ima zaključen Ugovor o pružanju ekspresnih usluga u unutrašnjem saobraćaju, smatra se da kupac nije odustao od ugovora u smislu čl. 28 Zakona o zaštiti potrošača. U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, ukoliko kupac ne preuzme naručene artikle, ugovor o prodaji se raskida zbog povrede ugovorne obaveze preuzimanja stvari i isplate kupoprodajne cene od strane kupca, te prodavac ima pravo na naknadu štete koju zbog toga trpi, prema opštim pravilima o naknadi štete. Obaveza naknade štete se smatra dospelom od trenutka nastanka štete. Dakle, u slučaju nepreuzimanja pošiljke, kupac je dužan da prodavcu naknadi nastalu štetu, u visini troškova transporta. U cilju izvršenja povrata poručenog, kupci treba da kontaktiraju prodavca putem telefona (+381)60 3780022 ili slanjem e-mail-a sa svojim ličnim podacima (ime i prezime i kontakt telefon) i brojem porudžbine na e-mail adresu [email protected]

Svojstva Sastav: 61% POLIESTER, 39% PAMUK Boja: Crna(BLACK/FLOWER) Art: 12250682 BLACK/FLOWER Prilikom kupovine u Sportina Internet prodavnici plaćanje možete izvršiti na sledeće načine: 1. Plaćanje po prijemu pošiljke (pouzećem) u gotovini; Plaćanje pouzećem omogućuje vam da porudžbine platite prilikom same isporuke na navedenu adresu odnosno tek kada naručene proizvode vidite pred sobom. Plaćanje pouzećem nije moguće kod ličnog preuzimanja u odabranoj prodavnici. Plaćanje pouzećem vrši se isključivo jednokratno u gotovini, dostavljaču prilikom same isporuke na navedenu adresu. 2. Rezervacija u prodavnici Možete odabrati kupovinu u odabranoj Sportina prodavnici i plaćanje artikla u prodavnici (karticom ili gotovinom). U tom slučaju, vaša vas porudžbina čeka 2 kalendarska dana od primitka obavesti, nakon čega će se vaša porudžbina automatski otkazati i na vašu e-mail adresu primit ćete obavest o otkazivanju. 3. Plaćanje putem platne kartice: - DINA- Mastercard (do 6 rata)- Maestro- Visa- American Express (do 6 rata) Sve ovo omogućava: Plaćanje karticama Svoju narudžbinu možete platiti koristeći Visa, MasterCard, Maestro, American Express i Dina platnu karticu. Kartica mora biti odobrena od strane banke izdavaoca za online (Internet) plaćanje. Prilikom plaćanja u našoj internet prodavnici koristite CorvusPay - napredni sistem za sigurno prihvatanje platnih kartica putem Interneta. CorvusPay osigurava potpunu poverljivost podataka vaše kartice od trenutka kada ste ih uneli u CorvusPay obrazac za plaćanje. Podaci o plaćanju prosleđuju se šifrovani iz vašeg veb pregledača u banku koja je izdala vašu karticu. Naša prodavnica nikada ne dolazi u kontakt sa potpunim informacijama o vašoj platnoj kartici. Takođe, podaci su nedostupni čak i zaposlenima u CorvusPay sistemu. Izolovano jezgro nezavisno prenosi i upravlja osetljivim podacima, održavajući ih u potpunosti bezbednim. Obrazac za unos podataka o plaćanju obezbeđen je SSL transportnim kodom najveće pouzdanosti. Svi sačuvani podaci su dodatno zaštićeni šifrovanjem, koristeći kriptografski uređaj sertifikovan prema standardu FIPS 140-2 Level 3 standardu. CorvusPay ispunjava sve zahteve u vezi sa sigurnošću plaćanja putem interneta propisane od strane vodećih kartičnih brendova, odnosno posluje u skladu sa standardom - PCI DSS Level 1 - najvišim bezbednosnim standardom u industriji platnih kartica. Prilikom plaćanja karticama uključenim u 3-D Secure program, Vaša banka, osim važnosti same kartice, dodatno potvrđuje vaš identitet pomoću tokena ili lozinke. Corvus Info smatra da su svi prikupljeni podaci bankarska tajna i tretira ih u skladu sa tim. Informacije se koriste isključivo u svrhe kojima su namenjene. Vaši osetljivi podaci su potpuno sigurni, a privatnost im garantuju najsavremeniji bezbednosni mehanizmi. Prikupljaju se samo podaci neophodni za obavljanje posla u skladu sa propisanim zahtevnim procedurama za onlajn plaćanje. Sigurnosne kontrole i operativni postupci koji se primenjuju na našu infrastrukturu osiguravaju trenutnu pouzdanost sistema CorvusPay. Pored toga, održavanjem stroge kontrole pristupa, redovnim praćenjem bezbednosti i detaljnim proverama radi sprečavanja ranjivosti mreže i planiranom primenom odredbi o bezbednosti podataka, oni trajno održavaju i poboljšavaju nivo bezbednosti sistema zaštitom podataka Vaše kartice. Na ovoj stranici je potrebno da unesete sledeće podatke: Broj kartice, Datum isteka i CVC2/CVV2 kod, koje možete pročitati sa Vaše kartice. Plaćanje karticama na rate bez kamate Svoju narudžbinu možete platiti i na rate, bez kamate, do 6 mesečnih rata, koristeći Visa, MasterCard ili American Express kartice banke Intesa. Kartica mora biti odobrena od strane banke izdavaoca za online (Internet) plaćanje. Nakon unosa podataka sa kartice, sistem će prepoznati da li je plaćanje na rate moguće karticom koju posedujete i dobićete novo polje gde klikom odabirate željeni broj rata za plaćanje Vaše porudžbine: Plaćanje nije moguće u stranoj valuti, već isključivo u valuti RSD. Plaćanje na rate je moguće jedino karticama banke Intesa. Kupac koji koristi uslugu online plaćanja karticama preko e-shopa mora ispunjavati sledeće uslove: Isporuka robe je moguća samo na teritoriji Republike Srbije, na adresi navedenoj u porudžbini. Samo vlasnik platne kartice može izvršiti plaćanje. U slučaju dodatnih pitanja možete nam se obratiti putem online formulara ili pozivom na +381 60 378 0022 Želimo vam uspešnu kupovinu. U postupku poručivanja su prikazani mogući načini slanja robe, troškovi isporuke i procenjeno vreme isporuke robe. Isporuka robe moguća je na sledeće načine: - preuzimanjem u radnji Sportina Delta city, - isporukom na kućnu adresu koju vrši ugovorni partner Post Express. Nakon prijema porudžbine od strane kupca, vrši se provera dostupnosti i ispravnosti artikala. Ukoliko su poručeni artikli dostupni, kupcu se šalje potvrda o prijemu porudžbine i počinju da teku rokovi za isporuku. Ukoliko poručenog artikla nema na stanju, kupac dobija e-mail o nedostupnosti artikla. Sve porudžbine će biti isporučene u roku od 5 radnih dana (pod uslovom da je roba na zalihama). Robu ne isporučujemo nedeljom i praznicima,dok je za subotu moguća isporuka samo na određenim lokacijama. Tokom praznika i vikendom produžava se vreme isporuke za radne dane.Kupac na dan isporuke dobija SMS poruku da očekuje isporuku u toku dana. Spisak pošti koje vrše isporuku subotom i spisak pošti koje ne vrše isporuku ako je paket preko 2kg težine možete pogledati na sledećem linku : http://www.postexpress.rs/struktura/lat/usluge/urucenje-danas-za-sutra-a-z.asp Isporuka će biti izvršena na adresu, koju ste naveli prilikom prijave ili poručivanja. Kupac obezbeđuje prisustvo punoletne osobe na adresi iz porudžbine, a u svrhu preuzimanja proizvoda. U slučaju, da niste kod kuće u trenutku isporuke,kurir će na vašoj adresi ostaviti izveštaj sa kojim možete preuzeti pošiljku u dostavnoj ili isporučnoj pošti u roku od 5 radnih dana.Po isteku tog roka pošiljka će biti vraćena prodavcu.Ukoliko kupac želi ponovni pokušaj isporuke dok traju tih 5 dana može nam uputiti takav zahtev. Ukoliko dođe do vraćanja pošiljke usled neuspele isporuke krivicom kupca, prodavac će obavestiti kupca da je ugovor o kupoprodaji robe raskinut i pozvati ga da istakne zahtev za povraćaj kupoprodajne cene, umanjen za troškove pokušanog dostavljanja. Isporuka se vrši isključivo na teritoriji Republike Srbije, pri čemu se ne vrši isporuka na teritoriju AP Kosovo i Metohija. Troškovi isporuke variraju u zavisnosti od načina isporuke robe: - Preuzimanje u radnji Sportina Delta city - besplatno - Standardna isporuka, 5 radnih dana besplatno za sve porudžbine preko 5.000,00 Rsd - Za porudžbine u vrednosti manjoj od 5.000,00 Rsd cena isporuke je 350,00 Rsd Kupac ima pravo da odustane od ugovora zaključenog na daljinu u roku od 14 dana od momenta kada roba dospe u državinu kupca, odnosno trećeg lica koje je odredio kupac, a koje nije prevoznik (u daljem tekstu: odustanak od ugovora). Kupac ostvaruje pravo na odustanak od ugovora izjavom koju može dati na posebnom obrascu za odustanak od ugovora zaključenog na daljinu, koji dobija u paketu sa isporučenim artiklima, odnosno izvan poslovnih prostorija ili na drugi nedvosmislen način (u daljem tekstu: obrazac za odustanak). Roba koja se vraća šalje se po uputstvu za povrat artikala zajedno sa računom i popunjenom izjavom za odustanak od ugovora koja se dobija u paketu po isporuci. Na paket koji vraćate zalepite nalepnicu sa adresom koja vam je poslata. Ako iz nekog razloga niste sačuvali prethodno poslata dokumenta sa porudžbinom možete ih preuzeti i ovako : Ugovor o kupoprodaji zaključen na daljinu Uputstvo za povrat artikala Izjava o odustanku od ugovora – Pošaljite nam zahtev i poslaćemo Vam dokument putem e-mail-a. Izjava o odustanku od ugovora kod ugovora zaključenog na daljinu smatra se blagovremenom ukoliko je poslata prodavcu poštom, na adresu Sportina Internet prodavnice, u roku iz stava 1. ovog člana. Izjava o odustanku od ugovora proizvodi pravno dejstvo od dana kada je poslata Prodavcu. Kupac snosi teret dokazivanja da je postupio u skladu sa odredbama ovog člana, radi ostvarivanja prava na odustanak od ugovora. Protekom roka od 14 dana od momenta kada roba dospe u državinu kupca, odnosno trećeg lica koje je odredio kupac, a koje nije prevoznik, prestaje pravo kupca na odustanak od ugovora. Kupac je dužan da vrati robu prodavcu bez odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je poslao obrazac za odustanak od ugovora prodavcu. Kupac snosi isključivo direktne troškove vraćanja robe, osim u slučaju kada je razlog povraćaja greška prodavca. Kada prodavac primi robu, obavestiće kupca putem e-mail-a o prijemu vraćene robe. Kupac je isključivo odgovoran za umanjenu vrednost robe, koja nastane kao posledica rukovanja robom na način koji nije adekvatan, odnosno prevazilazi ono što je neophodno, kako bi se ustanovili priroda, karakteristike i funkcionalnost robe. Roba se ne može menjati.Ako kupac želi zamenu,mora vratiti robu u skladu sa postupkom vraćanja i napraviti novu porudžbinu. Opcija povrata se ne odnosi na već korišćene proizvode i proizvode koji više nisu originalno upakovani. Prilikom povrata robe istu je potrebno vratiti u ispravnom stanju,nekorišćenu,sa zaštitnom etiketom i u originalnom pakovanju na kome ne sme biti oštećenja. U slučaju korišćenja prava na odustanak od ugovora prodavac je dužan da izvrši povraćaj uplata koje je primio od kupca bez odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je primio obrazac za odustanak od ugovora. Prodavac vrši povraćaj koristeći ista sredstva plaćanja koja je kupac koristio u prvobitnoj transakciji. Kada se izvrši povrat sredstava,kupac dobija e-mail obaveštenje o izvršenju. U slučaju vraćanja artikala, koji predstavljaju predmet Ugovora o prodaji na daljinu i sledstveno povraćaja sredstava kupcu, koji je platio nekom od platnih kartica, delimično ili u celosti, a bez obzira na razlog vraćanja, Sportina d.o.o. je u obavezi da povraćaj izvrši preko VISA, EC/MC,Dina i Maestro metoda plaćanja, što znači da će banka, na zahtev prodavca, obaviti povraćaj sredstava na račun korisnika kartice. Šta se ne smatra odustankom od ugovora u smislu čl. 28 Zakona o zaštiti potrošača: Ukoliko kupac nakon što je naručio određeni artikal putem Sportina Internet prodavnice i poružbenica mu je potvrđena od strane Sportina Internet prodavnice ne preuzme pošiljku, nakon dva pokušaja dostavljanja od strane kurirske službe sa kojom Sportina d.o.o. Beograd ima zaključen Ugovor o pružanju ekspresnih usluga u unutrašnjem saobraćaju, smatra se da kupac nije odustao od ugovora u smislu čl. 28 Zakona o zaštiti potrošača. U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, ukoliko kupac ne preuzme naručene artikle, ugovor o prodaji se raskida zbog povrede ugovorne obaveze preuzimanja stvari i isplate kupoprodajne cene od strane kupca, te prodavac ima pravo na naknadu štete koju zbog toga trpi, prema opštim pravilima o naknadi štete. Obaveza naknade štete se smatra dospelom od trenutka nastanka štete. Dakle, u slučaju nepreuzimanja pošiljke, kupac je dužan da prodavcu naknadi nastalu štetu, u visini troškova transporta. U cilju izvršenja povrata poručenog, kupci treba da kontaktiraju prodavca putem telefona (+381)60 3780022 ili slanjem e-mail-a sa svojim ličnim podacima (ime i prezime i kontakt telefon) i brojem porudžbine na e-mail adresu [email protected]

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Treba da se obseku! Mek povez, Beograd oko 1930 Knjiga 1 - Gospodar i sluga - Polikuska - Gorosega - Na svetu nem krivaca - Idila - Dve razlicne price o kosnici - Pesma na selu - Decja mudrost - Hodite dokle imate - Tri sina Knjiga 2 - Bracna sreca - Platnomer - Uvod u pricu o jednoj majci - Mladi car - LAzni kupon - Ko je u pravu - Zapisi jednog ludaka - Otac vasilije - Molitva - Tri price - Prolaznik i seljak - To si ti Knjiga 3 - Zasto? - Krojcerova sonat - Sevastopolj - Tri pitanja - Decemarci Knjiga 4 - Mecava - Hadzi Murat - Sta sam video u snu - KO seu ubice - JAgode - Rad, smrt i bolest - Tri smrti - Susret na frontu Knjiga 5 - Bozanski i ljudski - Kornej Viljev - Jutro jednog spahije - Hodinka - Otac ergej - Ukidanjei obnova pakla - Asiriski kralj Asarhadon - Vuk - Kamenje - Prica za decu - Tihon i Malanja - Cetrdeset godina - Razgovor zalutalih ljudi - Iz neopreznosti - Posle bala Knjiga 6 - Prepad - Kozaci - Zapisii starca Fjodora Kuzmica - Markerovi zapisi - Aljosa Loncic - O sudu Knjiga 7 - Vrag - Dva Husara - Lucern - Albert - Smrt Ivana Iljica - Radnik Jemeljan i prazan bubanj - Jermonah Isidor Knjiga 8 - Rob - Koliko coveku treba - Od cega ljudi zive - Gde je ljubav tu je i Bog - Za tudj greh - Dva saputnika - Sveca - Tri podviznika - Ilija - Dva brata i zlato - Pametnije devojcice od odraslih - Vrazje lukavo a Bozje jako - Kako je necastivi iskupljivao komad hleba - Pokajnik - Zrno koliko kokosije jaje - Gasi dok ne bukne - Dva starca - Kumce - Ivan ludak - Zasto zivimo Lav Nikolajevič Tolstoj (rus. Лев Николаевич Толстой; Jasna Poljana, 9. septembar 1828 — Astapovo, 20. novembar 1910) bio je grof, ruski pisac svrstan u najveće ruske realiste toga doba. Poznat po svoja dva najveća dela, Ana Karenjina i Rat i mir, koja olikavaju duboku, psihološku i društvenu pozadinu Rusije i njenog društva u 19. veku. Bio je esejista, dramaturg, kritičar i moralni filozof, a pored svega pacifista i levičar. Svojim naprednim idejama o nenasilnom otporu je uticao na ličnosti, koje su se pojavile kasnije, među kojima su najpoznatije Martin Luter King[1] i Gandi.[2] Proglašen je za najboljeg pisca u poslednjih 200 godina i to od strane 125 američkih i britanskih književnika koji su učestvovali u anketi koja je trajala više godina. Tolstoj je rođen u Jasnoj Poljani, porodičnom imanju 12 km (7.5 mi) južno od Tule, i 200 km (120 mi) južno od Moskve. Tolstoji su dobro poznata familija starog ruskog plemstva, čiji su preci poznati još od plemića po imenu Indris iz Litvanskog carstva u 1353;[3][4] preciznije, on je zapamćen po uzviku „iz zemlje Cezara, od Germana“ kad je za Ruse takva generalna formula označavala sve tipove stranaca.[5] On je bio četvrto od petoro dece grofa Nikolaja Iliča Tolstoja, veterana Domovinskog rata iz 1812, i grofice Marije Tolstoj (rođena kneginja Volkonskaja). Tolstojevi roditelji su umrli kad je on bio veoma mlad, tako da su njega i njegovu braću i sestre odgajili rođaci. Godine 1844, on je počeo da studira pravo i orijentalne jezike na Kazanskom univerzitetu. Njegovi učitelji su ga opisali sa „nesposoban i nevoljan da uči“.[6] Tolstoj je napustio univerzitet u sred svojih studija, vratio se u Jasnu Poljanu i zatim proveo najveći deo svog vremena u Moskvi i Sankt Peterburgu. Godine 1851, nakon što je nakupio teške kockarske dugove, on je otišao sa svojim starijim bratom na Kavkaz i pristupio armiji. U to vreme je počeo da piše. Njegov preobražaj iz autora raskalašnog i privilegovanog društva u nenasilnog i duhovnog anarhistu njegovog kasnijeg doba je uzrokovan njegovim iskustvima u vojsci. Tome su takođe doprinela i dva putovanja po Evropi 1857. i 1860-61. Drugi koji su sledeli istim putem su Aleksandar Hercen, Mihail Bakunjin i Petar Kropotkin. Tokom svoje posete iz 1857. godine, Tolstoj je prisustvovao javnom pogubljenju u Parizu, što je bilo traumatično iskustvo koje je obeležilo ostatak njegovog života. On napisao u pismu svom prijatelju Vasiliju Botkinu: „Istina je da je država zavera namenjena ne samo eksploataciji, nego pre svega da korumpira svoje građane ... Od sada, nikada neću služiti bilo kojoj vladi bilo gde.“[7] Tolstojev koncept nenasilja ili Ahimsa je bio ojačan nakon što je pročitao nemačku verziju Tirukurala. On je kasnije doprineo usađivanju tog koncepta kod Mahatme Gandi putem svog Pisma indusu kad je mladi Gandi korespondirao s njim tražeći savet.[8] Njegovo evropsko putovanje tokom 1860–61 oblikovalo je njegov politički i književni razvoj. Imao je priliku da se sretne sa Viktorom Igom, čije literarne talente je Tolstoj veličao nakon čitanja Igove tek završene Les Misérables. Slične evokacije scena bitki u Igovoj noveli i Tolstojevom Ratu i miru indicaraju taj uticaj. Na Tolstojevu političku filozofiju je isto tako uticala njegova poseta francuskom anarhisti Pjeru Žozefu Prudonu iz marta 1861, koji je u to vreme živeo u egzilu u pod lažnim imenom u Briselu. Osim pregleda Prodonove predstojeće publikacije, La Guerre et la Paix (Rat i mir na francuskom), čiji naslov je Tolstoj pozajmio za svoje remek-delo, njih dvoje su diskutovali obrazovanje, kao što je Tolstoj napisao u svojem obrazovnim zapisima: „Ako spominjem ovaj razgovor s Prudonom, to je da bi pokazao da je u mom ličnom iskustvu, on bio jedini čovek koji je razumeo značaj obrazovanja i štampe u naše vreme. Ispunjen entuzijazmom, Tolstoj se vratio u Jasnu Poljanu i osnovao 13 škoja za decu ruskih seljaka, koji su upravo bili emancipovani od kmetstva 1861. Tolstoj je opisao školske principe u svom eseju iz 1862. godine „Škola u Jasnoj Poljani“.[9] Tolstojevi obrazovni ekseprimenti su bili kratkog veka, delom zbog uznemiravanja od strane carske tajne policije. Međutim, kao diretna pretača A. S. Nilovog Samerhila, škola u Janoj Poljani[10] se može opravdano smatrati prvim primerom koherentne teorije demokratskog obrazovanja. Lični život Dana 23. septembra 1862, Tolstoj je oženio Sofiju Andreevnu Bers, poreklom Nemicu, koja je bila 16 godina mlađa od njega i ćerka uglednog dvorskog lekara Andreja Bersa, a praunuka grofa Petra Zavadovskog, prvog ministra obrazovanja u carskoj Rusiji. Familija i prijatelji su je zvali Sonja, što je ruski deminutiv imena Sofija.[11] Oni su imali 13 dece, osam od kojih je preživelo detinjstvo.[12] Tolstojeva žena Sofija i njihova ćerka Aleksandra Grof Sergej Lavovič Tolstoj (10. jul 1863 – 23. decembar 1947), kompozitor i etnomuzikolog Grofica Tatjana Lavovna Tolstoj (4. oktobar 1864 – 21. septembar 1950), supruga Mihajla Sergeviča Suhotina Grof Ilija Lavovič Tolstoj (22. maj 1866 – 11. decembar 1933), pisac Grof Lav Lavovič Tolstoj (1. jun 1869 – 18. oktobar 1945), pisac i vajar Grofica Marija Lavovna Tolstoj (1871–1906), supruga Nikolaja Leonidoviča Obolenskog Grof Peter Lavovič Tolstoj (1872–1873), umro u detinjstvu Grof Nikolaj Lavovič Tolstoj (1874–1875), umro u detinjstvu Grofica Varvara Lavovna Tolstoj (1875–1875), umrla u detinjstvu Grof Andrej Lavovič Tolstoj (1877–1916), služio u Rusko-japanskom ratu Grof Mihael Lavovič Tolstoj (1879–1944) Grof Aleksej Lavovič Tolstoj (1881–1886), umro u detinjstvu Grofica Aleksandra Lavovna Tolstoj (18. jul 1884 – 26. septembar 1979) Grof Ivan Lavovič Tolstoj (1888–1895), umro u detinjstvu Brak od samog početka bio obeležen seksualnom strašću i emocionalnom neosetljivošću imajući u vidu da je Tolstoj, neposredno uoči njihovog braka, dao Sofiji svoje dnevnike s detaljima njegove ekstenzivne seksualne prošlosti i činjenicom da mu je jedna kmetkinja na njegovom imanju rodila sina.[11] Uprkos toga, njihov rani bračni život je bio srećan i pružio je Tolstoju mnogo slobode i sistem podrške da napiše Rat i mir i Anu Karenjinu pri čemu je Sonja radila kao sekretarica, editor i finansijski menadžer. Sonja je ručno prepisivala njegove epičke radove s vremena na vreme. Tolstoj je nastavljao da uređuje Rat i Mir, i bile su mu potrebne čiste finalne verzije da se isporuče izdavaču.[11][13] Međutim, njihov kasniji zajednički život je A. N. Vilson opisao kao jedan od najnesrećnijih u književnoj istoriji. Tolstojev odnos sa njegovom suprugom je pogoršan, jer su njegova verovanja postajala sve radikalnija. On je želeo da se odrekne svog nasleđenog i zarađenog bogatstva, uključujući odricanje od autorskih prava nad njegovim ranijim radovima. Tolstojeva porodica je napustila Rusiju nakon Ruske revolucije iz 1905. i naknadnog uspostavljanja Sovjetskog Saveza, i stoga njegovi potomci i rodbina danas žive u Švedskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Sjedinjenim Državama. Među njima je švedski pevač Viktorija Tolstoj i Švedski zemljoposednik Kristofer Paus, Heresta. Novele i fikcija Lav Tolstoj 1897. Tolstoj je jedan od velikana ruske književnosti; njigovi radovi obuhvataju romane Rat i mir i Ana Karenjina i novele kao što su Hadži Murat i Smrt Ivana Iliča. Njegovi savremenici su mu odali visoka priznanja. Fjodor Dostojevski ga je smatrao najvećim od svih živih romanopisaca. Gistav Flober, nakon čitanja i prevođenja Rata i mira, je izjavio, „Kakav umetnik i kakav psiholog!“ Anton Čehov, koji je često posećivao Tolstoja na njegovom seokom imanju, je napisao, „Kada literatura poseduje Tolstoja, lako je i prijatno biti pisac; čak i kada znate da niste ništa postigli i još uvek ne ostvarujete ništa, to nije tako strašno kako bi inače bilo, jer Tolstoj postiže za sve. Ono što on radi služi da opravda sve nade i težnje uložene u književnost.“ Britanski pesnik i kritičar iz 19. veka Matju Arnold je smatrao da „Tolstojev roman nije umetničko delo, već deo života“.[14] Kasniji kritičari i romanopisci nastavljaju da veličaju Tolstojevu umetnost. Virdžinija Vulf ga je proglasila „najvećim romanopiscom od svih.“[14] Džejms Džojs je zapazio, „On nikad nije dosadan, nikad glup, nikad umoran, nikad pedantan, nikad teatralan!“. Tomas Man je pisao o Tolstojevoj naizgled bezgrešnoj umetnost: „Retko je umetnost radila tako mnogo poput prirode“. Takve stavove su delile i javne figure poput Prusta, Foknera i Nabokova. Nabukov je imao visoko mišljenje o Smrti Ivana Iliča i Ani Karenjinoj; on je međutim preispitivao je reputaciju Rata i mira, i oštro je kritikovao Vaskrsenje i Krojcerovu sonatu. Tolstojevi najraniji radovi, autobiografske novele Detinjstvo, Dečaštvo, i Mladost (1852–1856), govore o sinu bogatog zemljoposednika i njegovoj sporoj realizaciji o postojanju jaza između sebe i njegovih seljaka. Iako ih je kasnije odbacio kao sentimentalne, oni otkrivaju znatan deo Tolstojevog života. Oni zadržavaju svoj značaj kao primeri univerzalne priče o odrastanju. Tolstoj je služio kao potporučnik u artiljerijskom puku tokom Krimskog rata, što je opisano u njegovim Sevastopoljskim pričama. Njegova iskustva u bici pomogla su u formiranju njegovog kasnijeg pacifizma i dala su mu materijal za realističan opis strahota rata u njegovom kasnijem radu.[15] Njegova fikcija konzistentno pokušava da realistično prikaže rusko društvo u kojem je živeo.[16] Roman Kozaci (1863) opisuje kozački život i ljude kroz priču o ruskom aristokrati koji je zaljubljen u kozačku devojku. Ana Karenjina (1877) sadrži paralelne priče o preljubnoj ženi zarobljenoj konvencijama i lažnošću društva i filozofkog zemljoposednika (sličnog Tolstoju), koji radi uz seljake u poljima i pokušava da reformiše njihove živote. Tolstoj ne samo da je koristio sopstvena životna iskustava već i stvorio likove po sopstvenom imidžu, kao što su Pjer Bezukov i princ Andrej u „Ratu i miru“, Levin u „Ani Karenjinoj“ i u izvesnoj meri princ Nehludov Vaskrsenju. Moć tame 2015. u Bečkom Akademskom pozorištu Rat i mir se generalno smatra jednim od najvećih romana ikad napisanih, izuzetan po svojoj dramatičnoj širini i jedinstvu. Njegova ogromna slika sadrži 580 likova, mnogi su istorijski uz niz drugim fiktivnih. Priča se kreće od porodičnog života do glavnog štaba Napoleona, od dvora Aleksandara I Pavloviča do bojnih polja Austerlica i Borodina. Tolstojeva originalna ideja za roman je bila da istraži uzroke ustanka dekabrista, čime se bavi samo u zadnjih nekoliko poglavlja, iz čega se može zaključiti da će sin Andreja Bolkonskog postati jedan od dekabrista. Roman istražuje Tolstojevu teoriju istorije, a posebno beznačajnost osoba kao što su Napoleon i Aleksandar. Donekle je iznenađujuće da Tolstoj nije smatrao da je Rat i mir roman (niti je smatrao mnoga druga velika dela ruske proze tog vrenema romanima). Takvo gledište postaje manje iznenađujuće ako ima u vidu da je Tolstoj bio romanopisac realističke škole koji je smatrao da je roman okvir za ispitivanje društvenih i političkih pitanja u životu devetnaestog veka.[17] Rat i mir (koji je za Tolstoja zapravo ep i prozi) stoga se nije kvalifikovao. Tolstoj je smatrao da je Ana Karenjina bila njegov prvi roman.[18] Nakon Ane Karenjine, Tolstoj se koncentrisao na hrišćanske teme, i njegovi kasniji romani kao što su Smrt Ivana Iliča (1886) i Šta treba uraditi? razvijaju radikalnu anarho-pacifističku hrišćansku filozofiju, što je dovelo do njegovog izopštenja iz Ruske pravoslavne crkve 1901. godine.[19] Uprkos svih pohvala koje je dobio za Anu Karenjinu i Rat i mir, Tolstoj je odbacio ta dva rada tokom svog kasnijeg života kao nešto što nije istinska realnost.[20] U svom romanu Vaskrsenje, Tolstoj pokušava da izloži nepravdu ljudskih zakona i licemerje institucionalizovane crkve. Tolstoj isto tako istražuje i objašnjava ekonomsku filozofiju Džordžizma, čiji je postao predani zagovarač pri kraju svog života. Kritike i prihvaćenost Engleska književnica Virdžinija Vulf tvrdi da je Tolstoj najveći romanopisac svih vremena. I sam Džejms Džojs je zapisao: “On nije nikad dosadan, niti glup, nikad umoran, pedantan ili teatralan.“ Tomas Man je pisao o Tolstojevoj bezazlenosti: “Rijetko je radio kao umetnik, više kao prirodnjak.“ Veliku reputaciju su mu doneli dela „Rat i mir“, „Ana Karenjina“. Njegov književni rad sastojao se iz pokušaja napada na rusko društvo, koje je verno slikao, a i sam mu je pripadao. U delu „Kozak“(1863) opisuje kozački život i ljubav jednog aristokrate, zaljubljenog u seosku devojku. Delo „Ana Karenjina“ (1877) ima za temu život uzorne majke i supruge u atmosferi licemerja visokog plemstva, koja razbija okove i protiv pravila započinje život sa čovekom koga voli. Na sasvim drugoj strani je lik Ljevina, seoskog vlastelina, koji je u potrazi za verom u Svevišnjeg i filozofskim motivima za život. On živi i radi sa seljacima, pokušavajući da sprovede reformu njihovog postojećeg stanja. Tolstoj kao pedagog Lav Nikolajević Tolstoj poznat je i kao pedagoški entuzijasta, najviše poznat po svom neobičnom radu u Jasnoj Poljani, kojim pozitivno utiče na nove pedagoške koncepcije. Celokupan književni i pedagoški rad posvetio je razobličavanju teškog društvenog stanja u Rusiji i ukazivao da se problemi mogu rešiti samo mirnim putem kroz prosvetiteljski i vaspitni rad.[21] Bogata pedagoška aktivnost Tolstoja može se podeliti u tri perioda. Prvi period (1859—1862) obeležava otvaranje ćkole u Jasnoj Poljani i pokretanje časopisa „ Jasna Poljana“, drugi period (1870—1876) odnosi se na njegovu izdavačku pedagočku aktivnost, kada objavljuje „ Azbuku“, „Novu azbuku“ i „ Rusku knjigu za čitanje“, bavi se i praktičnim problemima vaspitanja. Treći period odnosi se na njegov sadržajan rad do kraja života, kada prelazi na pozicije religioznog misticizma, pa i pitnja vaspitanja tretira u duhu religioznog mističkog shvatanja sveta.[21] Praktičan rad Tolstoja počinje 1859. godine, kada je u Janoj Ponjani otvorio svoju prvu školu, a Rusija dobija prvu školu za decu seljaka (kmetova) u Tolstojevoj kući. Želja za proučavanjem obrazovanja odvodi Tolstoja na put po Evropi (Nemačka, Engleska, Francuska), gde se upoznaje sa organizacijom školstva, sa istorijom pedagogije i najpoznatijim pedagozima praktičarima. Obilazeći škole od kojih je određen broj bio otvoren za svu decu, više je upoznao mane nego prednosti školskog obrazovanja. U učionicama je vladao strah, autoritet učitelja se zasnivao na zaplašivanju, fizička kažnjavanja su bila redovna, a gradivo je bilo potpuno odvojeno od života i stvarnih potreba onih koji uče.[22] Na osnovu stečenih zapažanja izradio je kritiku tih škola, čija je suština da škola ne brine o prirodi deteta, da ga želi pasivizirati, zaplađiti i tako njime bezbrižnije vladati. O tome je Tolstoj pisao u svom pedagoškom časopisu „ Jasna Poljana“, koji je počeo da izdaje 1861. godine. Tolstoj dolazi do zaključka da obrazovanje mora da bude usklađeno sa životnim iskustvom ljudi i da se razvija u okvirima života, pa takav princip primenjuje u radu se decom iz Jasne Poljane. U ovoj školi, u kojoj je vladala sloboda i želja za znanjem koja nije nametnuta, učitelji su bili studenti iz Moskve ali i sam veliki Tolstoj. Razume se, da je Tolstojeva aktivnos izazvala nepoverenje vlasti, pa je posle policijske racije 1862. godine, škola u Jasnoj Poljani prestala s radom, da bi rad nastavila tek 70-tih godina.[21] Pedagoški pogledi Tolstoja javljaju se kao protest i optužba protiv tadašnjeg birokratskog obrazovnog i vaspitnog sistema i protiv „prinudne škole“, kako naziva škole na Zapadu. Njegovo zalaganje usmereno je ka školi koja će motivisati decu za većim znanjem, koja će razvijati ljubav prema životu, odnosno pristalica je teorije slobodnog vaspitanja.[21] Izuzetno negativan stav prema vaspitanju, kome u početku nije pridavao nikakav životni smisao, Tolstoj obrazlaže činjenicom kako državna škola inapred odrećuje u čemu će poučavati svoje učenike i kako će postupati sa decom. U njegovoj školi deca su u učionicama mogla da sede kako god žele, a časove su često imali u prirodi okruženi divnim pejzažima. Nije postojao strogo određen plan rada i raspored pa su deca mogla da odu kući kada god požele, ali su ipak često ostajala dugo tražeći još znanja zbog načina na koji su im ih učitelji prenosili. Ličnost učenika je bila poštovana i učiteljima je uvek bilo najvažnije šta deca žele da nauče i šta im je potrebno, a domaćih zadataka nije bilo jer su decu kmetova kod kuće čekali teški poslovi. Roditelji su u početku bili protivnici škole u kojoj učitelji ne tuku decu jer su smatrali da tako ništa neće naučiti, ali su mogli decu da ispišu iz škole ako žele. Međutim pobedilo je zadovoljstvo koje su deca osećala u školi u kojoj je uvek vladala sloboda ali nikada anarhija. Časovi su se sastojali od velikog broja eksperimenata i izučavanja prirode na licu mesta. Deca seljaka su prvi put učila matematiku, geografiju, crtanje, pevanje i istoriju koju je im Tosltoj pričao kao bajku. Osim toga, u ovoj školi su uspešno spajana znanja iz prirodnih nauka i religije, sticala su se znanja o narodnim umotvorinama i ruskoj tradiciji, a naglasak je naravno bio na književnosti. U ovoj školi učenje nikada nije bilo obaveza jer je učitelj Tolstoj smatrao da ako je znanje dobro, želja za njim će nastati prirodno kao glad. Tako je i bilo. Njegovi učenici su uvek bili gladni novih saznanja i priča.[23] Bojeći se bilo kakvog šablona Tolstoj odlazi u drugu krajnost u jasnopoljanskoj školi. Školu je organizovao bez nastavnog plana i rasporeda časova, bez obaveze da učenici redovno posećuju nastavu i bez obaveze da nauče lekcije. Ali je zato od učitelja zahtevao da dobrim pripovedanjem kod dece pobućuju interesovanje za nastavu. Njegova škola bila je suprotstavljena formalističkoj staroj školi.[21] Njegova teorija slobodnog vaspitanja, koju je preuzeo od Rusoa, dovela ga je do odvajanja vaspitanja i obrazovanja, sa obijašnjenjem da je vaspitanje prinudno uticanje na drugog čoveka i da ono kvari, a ne popravlja čoveka. Neposreeno pred kraj svog života napustio je ovakav stav i priznao neodrživost teorije slobodnog vaspitanja.Njene pozitivne strane su bile svakako individualno postupanje sa decom, ljubav i poštovanje, upoznavanje i razvijanje ličnosti deteta. Danas, posle 150 godina, Tolstojev način rada i spisi o pedagogiji prizanti su kao značajan doprinos razvoju obrazovanja i rada se decom.[21] Smrt Veruje se da je Tolstoj umro od zapaljenja pluća u Astapovu, na železničkoj stanici 1910. godine, nakon što je usred zimske noći napustio dom. Imao je 82 godine. Dugo je bolovao, pa su brigu o njemu preuzele supruga i kćerke. Na mesto smrti odmah su došli lekari, dajući mu injekcije morfija. Policija je pokušala da ograniči pristup posmrtnoj ceremoniji, ali hiljade seljaka je bilo u koloni na njegovoj sahrani. Neki su, doduše, znali samo da je „neki aristokrata preminuo“. Tako se ispostavilo da nisu dovoljno znali o životu i delu ovog ruskog realiste.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi! Rasprodato Prvo objavljivanje trotomne monogarfije o kralju Aleksandru Karađorđeviću nameće samom autoru Branislavu Gligorijeviću potrebu da čitaocima razjasni neke probleme s kojima se suočava tokom istraživanja i pisanja, kaoi i da ukaže na neka iskustva koja je u svom radu stekao. O kralju Aleksandru Karađorđeviću do sada se u nas nije pisalo. Verovatno ne postoji nijedna ličnost takvog značaja, koja je toliko dugo i uporno ignorisana i brisana iz pamćenja svoga naroda, ili se o njemu, bez ispitivanja stvarnih činjenica, izricani najneponovljivi sudovi, davane najteže kvalifikacije. Druga knjiga monografije obuhvata period parlamentalne vladavine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je kao građanska država izgrađivana na demokratskim temeljima Srbije. Događaji su sami nametali sadržaj knjige. Njen pretežni deo posvećen je centralnoj temi, hrvatsko-srpskom sporu, u kojoj je zbog čestih parlamentarnih kriza i razjedinjenosti srpskih nacionalnih snaga sve veću posredničku ulogu imao kralj Aleksandar. Pisati danas o Aleksandru Karađorđeviću ne znači samo po sebi puniti jednu veliku prazninu u našoj istoriografiji. Nije reč samo o životu jednog kralja, već je u pitanju jedno burno vreme, kome je on, kao duhovni pokretač i kreator mnogih značajnih zbivanja, davao lični pečat. Komplet se sastoji od tri knjige: U evropskoj politici, Srpsko-hrvatski spor i U ratovima za nacionalno oslobođenje. Aleksandar I Karađorđević (Cetinje, 4/16. decembar 1888 — Marselj, 9. oktobar 1934) je bio regent prestolonaslednik Kraljevine Srbije (1914—1918), regent prestolonaslednik Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918—1921), kralj Srba, Hrvata i Slovenaca (1921—1929) i kralj Jugoslavije (1929—1934). Bio je mlađi sin Petra I Karađorđevića i kneginje Zorke i brat Đorđa P. Karađorđevića. Aleksandar je svoju mladost proveo van Srbije, kojom je tada vladala rivalska dinastija Obrenović. Školovao se u Ženevi i Sankt Peterburgu, a u Srbiju je došao kada je njegov otac izabran za kralja Srbije posle Majskog prevrata 1903. Nakon što se njegov stariji brat Đorđe Karađorđević odrekao prestola 1909, Aleksandar je postao prestolonaslednik. Aleksandar Karađorđević je bio prvi Srbin koji je leteo avionom. Bilo je to tokom njegove posete Francuskoj 5. aprila do 27. aprila 1910 godine. Aleksandar je leteo na avionu faler broj 2.[2] Postao je regent svom ocu 24. juna 1914. i kao takav bio je vrhovni zapovednik srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Posle pobede u Prvom svetskom ratu, Aleksandar je postao regent nove Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca,a kralj 1921. posle očeve smrti. Vladao je autokratski zemljom u kojoj su bili izraženi socijalni i nacionalni kontrasti. Posle ubistava u Narodnoj skupštini, zaveo je Šestojanuarsku diktaturu 1929, a 1931. godine je doneo Oktroisani ustav. Grupa zaverenika iz redova ustaša i bugarskog VMRO-a ga je ubila u Marselju, 1934. godine. Nasledio ga je najstariji sin Petar, ali je zbog njegove maloletnosti zemljom do 1941. vladalo namesništvo na čijem je čelu bio Aleksandrov rođak knez Pavle. Aleksandar je rođen na Cetinju 16. decembra 1888. Njegov deda po majci bio je crnogorski kralj Nikola I Petrović, a baba kraljica Milena. Kum na krštenju bio mu je, preko izaslanika, ruski car Aleksandar III.[3] Detinjstvo je proveo u Crnoj Gori, a osnovnu školu završio u Ženevi. Dalje školovanje nastavio je u vojnoj školi u Sankt Peterburgu,[4] a potom u Beogradu,[5] po dolasku kralja Petra I na srpski presto 1903. godine. Prestolonaslednik Srbije Kraljević Aleksandar Sudbinski preokret u životu mladog princa Aleksandra nastupio je 1909, kada se njegov stariji brat, princ Đorđe odrekao prava nasledstva prestola. Đorđa su mnogi u Srbiji dugo smatrali nepodesnim da postane kralj Srbije, a među njima su bili političari kao što je Nikola Pašić i visoki oficiri poput Dragutina Dimitrijevića Apisa i Petra Živkovića, kojima nije odgovarao impulsivan Đorđev karakter i nestabilna ličnost sklona incidentima.[4] Đorđe je bio počinitelj tragičnog incidenta iz 1909. kada je šutnuo svog slugu u stomak, izazvavši njegovu smrt nekoliko dana kasnije. Ovaj incident je bio poslednja kap, zbog kog je izbio veliki skandal u srpskoj javnosti, kao i u austrougarskoj štampi, koja je intenzivno izveštavala o tome, pa je princ Đorđe bio primoran da se odrekne prava na presto. Princ Aleksandar je 1910. skoro preminuo od stomačnog tifusa i zbog toga je imao stomačne probleme do kraja svog života. Kada je Aleksandar postao prestolonaslednik, borba za vlast između Pašićevih radikala i Apisove Crne ruke je dobila i trećeg učesnika. Aleksandar je sve više smatrao sebe jedinim presudnim faktorom, pa je oko sebe okupio Belu ruku, grupu oficira predvođenih Petrom Živkovićem, Petrom Mišićem i Josif Kostićem.[6] Kao prestolonaslednik, princ Aleksandar je pristupio reorganizaciji vojske, pripremajući je za konačan obračun sa Turskom. Prestolonaslednik Aleksandar sa XVI pukom, koji je nosio ime cara Nikolaja II, u Nišu. Balkanski ratovi i Prvi svetski rat Regent Aleksandar na Solunskom frontu 1916. godine. U Prvom balkanskom ratu (1912), prestolonaslednik Aleksandar je kao formalni zapovednik Prve armije vodio pobedonosne bitke na Kumanovu i Bitolju, a potom 1913[7]. u Drugom balkanskom ratu bitku na Bregalnici. Regent Aleksandar obilazi ranjenike na Solunskom frontu 1917. godine. Aleksandar Karađorđević U Prvom svetskom ratu bio je vrhovni zapovednik srpske vojske u bitkama na Ceru i Kolubari 1914, kad je srpska vojska potpuno razbila vojsku Austrougarske Monarhije. Ponovo napadnuta 1915. od Nemačke i Bugarske, Srbija je podlegla u neravnopravnoj borbi. Sa mnogim gubicima srpska vojska se, zajedno sa starim kraljem Petrom I i prestolonaslednikom Aleksandrom povukla preko Albanije na ostrvo Krf, gde je reorganizovana. Kada se kralj Petar I zbog bolesti povukao od vladarskih poslova (24. juna 1914. po novom kalendaru), prestolonaslednik Aleksandar je postao regent. Posle oporavka i popune srpska vojska je iste godine odnela veliku pobedu na Solunskom frontu, na Kajmakčalanu. Završne operacije proboja Solunskog fronta u jesen 1918, srpska vojska je izvršila pod vrhovnom komandom regenta Aleksandra, sa odličnim komandnim kadrom u koji spadaju vojvode Živojin Mišić, Stepa Stepanović i Petar Bojović. U Kragujevcu postoji Regentova kuća gde je živeo tokom 1914-1915. Tokom 1917-1919 postojala je Srpska rezervna bolnica prestolonaslednika Aleksandra. Markica sa prikazom proboja Solunskog fronta Prvodecembarsko ujedinjenje Prvodecembarsko ujedinjenje Prestolonaslednik Aleksandar sa vojnicima VI puka Posle vojničkih došli su i državnički uspesi. Narodno veće u Zagrebu je 24. novembra 1918. godine proglasilo ujedinjenje. Odluci o ujedinjenju prethodio je ultimatum dalmatinske vlade od 16. novembra 1918, po kojem je iz Splita imalo da se proglasi neposredno ujedinjenje sa Srbijom ako se u roku od pet dana to ne učini iz Zagreba. Delegacija Narodnog veća, od trideset članova, stigla je u Beograd ujutro 28. novembra 1918. Za utvrđivanje načina kako da se proglasi ujedinjenje, obrazovan je odbor od šestorice. U njega su ušli Ante Pavelić (Stariji), Svetozar Pribićević i Josip Smodlaka kao predstavnici narodnog veća, i Stojan Protić, Ljubomir Jovanović i Momčilo Ninčić, kao predstavnici Vlade Kraljevine Srbije. U odboru šestorice odlučeno je da se ujedinjenje izvrši tako što bi delegacija Narodnog veća uputila adresu regentu Aleksandru Karađorđeviću, koja bi sadržala zaključak i naputke „uputstva“ od 24. novembra. Dvočanski akt ujedinjenja izvršen je u 8 sati uveče, 1. decembra 1918. godine, u salonu kuće Krsmanovića na Terazijama u kojoj je regent Aleksandar privremeno stanovao nakon oslobođenja prestonice. Aleksandar i Marija na dan venčanja 1922. godine. Članovi delegacije Narodnog veća, stojeći u polukrugu, čekali su dolazak regenta. Regent Aleksandra se zatim pojavio u pratnji Protića, Jovanovića, Ninčića i vojvode Živojina Mišića. Potom je istupio Ante Pavelić i pročitao adresu. Regent Aleksandar je u odgovoru na Adresu izrazio zadovoljstvo odlukom zagrebačkog Narodnog veća od 24. novembra i proglasio ujedinjenje. Regent Aleksandar je odbio da za prvog predsednika Vlade postavi Nikolu Pašića, već je na to mesto ukazom postavio Stojana Protića. Na listi ministra prve Vlade Kraljevine SHS bilo je 9 Srba, 5 Hrvata, 3 Slovenca i 1 musliman. Vlada pod Protićevim predsedništvom nosila je jugoslovensko obeležje. Krajem decembra Vlada je notifikovala stvaranje nove Kraljevine, a do sredine 1919. godine usledila su međunarodna priznanja. Posle smrti kralja Petra I (16. avgusta 1921), Regent Aleksandar je postao kralj Srba, Hrvata i Slovenaca. Nije mogao prisustvovati očevoj sahrani jer je u Parizu bolovao od zapaljenja slepog creva.[8] U zemlju se vratio krajem oktobra i 6. novembra položio pred skupštinom zakletvu na ustav. Oženio se 1922. godine, princezom Marijom od Rumunije. U tom braku rođena su tri sina — Petar, Tomislav i Andrej. Politička delatnost 1918-1929. Otpor ujedinjenju i neredi Talas socijalističke revolucije se iz Rusije širio na zapadi doveo do socijalističkih pobuna 1919. u Mađarskoj i Nemačkoj. Neki od Jugoslovena koji su učestvovali u Oktobarskoj revoluciji tada su se vraćali u otadžbinu. Prevratnički duh je zahvatio deo naoružanih odmetnika u „zelenom kadru” i običnih stanovnika, naročito u Slavoniji i Banatu. Seljaci su pljačkali imanja bogatih na području Osijeka, a u istočnom Banatu došlo je do pokušaja stvaranja „sovjetske republike”.[9] Vojska Kraljevine Srbije je morala, pored zaštite predviđenih granica, zaustaviti širenje revolucije i suprotstavi se pobunama protiv ujedinjenja. Veću pretnju za granice predstavljalo je prisustvo vojske Italije u Dalmaciji i primorju, a manju upadi pripadnika VMRO-a (Vnatrešna makedonska revolucionerna organizacija) iz Bugarske u Makedoniju.[10] U delu hrvatskog stanovništva postojala je duga tradicija otpora centralističkim težnjama. Ona se spojila sa netrpeljivošću prema pravoslavnom stanovništvu. Zbog toga se ubrzo javio otpor ujedinjenju pod dinastijom Karađorđević. Deo netrpeljivih Hrvata nije želeo lako da pristane na stvaranje države u kojoj će katolici biti manjina u odnosu na pravoslavce. Među onima koji su se protivili ujedinjenju i tražili stvaranje hrvatske republike isticao se Stjepan Radić. Posle proglašenja ujedinjenja, on je govorio da je sakupio oko 200.000 potpisa protiv ujedinjenja u nameri da ih uz protest pošalje Mirovnoj konferenciji u Parizu. Nasuprot tome, pristalice ujedinjenja su stvarale sokolske legije.[11] Svađe zbog načina ujedinjenja dovele su do pobune u Zagrebu 5.12.1918. Pobunili su se hrvatskih vojnici Nacionalne garde, koju je stvorilo Narodno vijeće. Oni su na Trgu bana Jelačića tražili stvaranje republiku i podržavali S. Radića. Na naredbu Narodnog vijeća mornari su pucali na pobunjenike. Gušenje protesta pomogli su i hrvatski sokoli. U sukobu bilo je i nekoliko ubijenih. Prema zvaničnim tvrdnjama, u tom sukobu nisu učestovali Srbi, nego su na obe strane bili Hrvati. Narodno vijeće je raspustilo pobunjene odrede. Vojska je morala umiriti protestne skupove po Hrvatskoj na kojima se tražilo stvaranje republike. Deo Srba, koji je pamtio odanost velikog dela Hrvata prema Habzburgovcima, nije verovao ovom „republikanskom pokretu”. Oni su mislili da je to samo otpor kralju Srbinu kao vladaru zajedničke države.[12] Kralj Nikola i njegova vlada nisu prihvatili odluke Podgoričke skupštine. Ipak, prividno su pokušali delovati nenasilno. Nikolina vlada je izdala proglas kojim je pozivala narod da se bez oružja suprotstavi „srbijanskoj okupaciji”. Italija je pomogla pristalicama porodice Petrović-Njegoš da organizuju oružanu pobunu. Pobunjenici, koje su predvodili Nikčević i Čelebić, su poraženi na Cetinjskom polju početkom januara 1919. (Božićna pobuna).[13] Nakon vladine odluke iz decembra 1918. da se 10.000 ljudi regrutuje u žandarmeriju stvaranje jedinstvene žandarmerije u Kraljevini SHS je dovršeno donošenjem uredbe u februaru 1919. Žandarmerija je smatrana pomoćnim delom stalne vojske od koje je dobijala oružje. Istovremeno je plate dobijala od Ministarstva unutrašnjih dela. U martu 1919. stvorena je i jedinstvena vojska Kraljevine SHS. Njen pun sastav u miru je imao 140.000 vojnika. Komandnom sastavu srpske vojske je pridodato oko 500 crnogorskih oficira i oko 1.000 oficira bivše Austrougarske.[14] Država je nasledila međunarodne dugove Srbije, Crne Gore i deo dugova Austrougarske i Turske. Ujednačavanje novca je izvršeno 1920. Tada je određeno da se austrougarske krune povuku iz opticaja menjanjem 4 krune za 1 srpski dinar. Iste 1920. je Narodna banka Srbije postala Narodna banka Kraljevine SHS. Zamena preostalih kruna (kuna) za dinar je trajala do 1923.[15] Privremeno narodno predstavništvo i pitanje agrarne reforme Države većinom nastaju i nestaju u ratnim sukobima, tj. vojnom silom, a ređe demokratskim procesima. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca nije izuzetak. Ona je stvorena sporazumom Vlade Kraljevine Srbije sa Narodnim vijećem iz Zagreba, ali je u tom stvaranju presudna bila pobeda srpske vojske u ratu. Do izbora i donošenja prvog ustava vlast u Kraljevini SHS imali su kralj, tj. regent u njegovo ime, privremena vlada i Privremeno narodno predstavništvo.[16] Regent Aleksandar je sastavljanje vlade poverio 20.12.1918. Stojanu Protiću iz Narodne radikalne stranke. Potpredsednik vlade je postao Anton Korošec. Ministar spoljnih poslova bio je Ante Trumbić, a ministar unutrašnjih poslova Svetozar Pribićević. N. Pašić je očekivao da on dobije mesto predsednika vlade, ali je regent odlučio da ga pošalje u Pariz, kao vođu pregovarača na Mirovnu konferenciju. Odeljenja vlade Kraljevine SHS stvorena su u Crnoj Gori, Banatu, Bačkoj i Baranji, a regent je postavio i pokrajinske vlade u Sremu, Slavoniji, BiH, Hrvatskoj, Dalmaciji i Sloveniji.[17] Otvoreno nezadovoljstvo se ponovo javilo u proleće 1919. Dešavalo se da družine seljaka samovoljno prisvajaju delove veleposeda. Društveni nemiri, koji su nastali pod uticajem Oktobarske revolucije, ubrzali su provođenje agrarne reforme u Kraljevini SHS. Njome je trebalo umiriti seljaštvo. Već, u januaru 1919. regent Aleksandar obećao je proglasom davanje zemlje seljacima. Vlada je u februaru 1919. donela „Prethodne odredbe za primenu agrarne reforme”. Tada je napokon proglašeno ukida- nje kmetovskih odnosa, tj. ostataka feudalizma. Privremeno narodno predstavništvo (PNP) je samo upoznato sa tim odredbama. Vlada je odlučila da izvrši i naseljavanje ratnih dobrovoljaca, iz manje plodnih oblasti, na Kosmet, u Makedoniju, Vojvodinu i Slavoniju. Tamo su im besplatno deljeni zemljoposedi, obično veličine 3-8 hektara. Za naseljavanje kolonista država je većinom upotrebila državnu i opštinsku zemlju, ali manjim delom i odu zete posede odmetnutih Albanaca (kačaka) i dr. Država je koloniste besplatno prevozila, a posle naseljavanja bili su nekoliko godina oslobeđeni plaćanja poreza prema državi i lokalnoj upravi. Kolonizacija nije završena do 1938. U međuratnom periodu na Kosmet je naseljeno 10-11.000 porodica kolonista, tj. 50-60 hiljada osoba, a u Makedoniju 6-8.000 porodica, tj. 30-40.000 osoba.[18] Glavni sastavljač Privremenog narodnog predstavništva (PNP) bila je vlada i njen ministar za „Konstituantu” A. Kramer. U PNP su ušli predstavnici skupština Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore, članovi Narodnog vijeća i Jugoslovenskog odbora. PNP je održavalo sednice od marta 1919. do oktobra 1920. a na njegov rad su uticale borbe oko političkog uređenja države. U njemu se razgovaralo o izborima za Ustavotvornu skupštinu, mirovnim ugovorima, društvenim, privrednim prilikama i dr. Svađe, nedostaci radne većine, tj. kvoruma, i prekidi rada PNP doveli su do kratkotrajnosti vlada.[19] Na predlog socijaldemokratskih partija Srbije i BiH, na kongresu u Beogradu od 20. do 23.4.1919. stvorena je Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista). Ona je pristupila III internacionali (Kominterni). Kominterna je stvorena u Moskvi u martu 1919. Ona je bila središnja uprava za komunističke partije izvan Rusije, tj. Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR-a). Kominterna je određivala rukovodioce za partije koje su bile učlanjene u nju. Davala im je uputstva za rad i novac. Iz Moskve je preko partija učlanjenih u Kominternu spremano pokre tanje socijalističkih revolucija.[20] U julu 1919. SRPJ (K) je organizovala opšti štrajk kao protest protiv stranih napada na revolucije u Sovjetskom Savezu i Mađarskoj. Na II kongresu u junu 1920. SRPJ (K) je promenila ime u Komunistička partija Jugoslavije (KPJ). U to vreme, srednom 1920. iz Kominterne je preuzeto mišljenje da je federacija najbolji oblik uređenja višenacionalnih država.[21] Protićeva vlada zamenjena je u avgustu 1919. vladom Ljubomira Davidovića, a u februaru 1920. je vladu ponovo sastavio Protić. U aprilu 1920. zemlju je potresao opšti štrajk desetina hiljada radnika na železnici. Vlada je štrajk zaustavila uvođenjem vojnog suda na železnici. Od maja 1920. do donošenja Obznane u decembru 1920. predsednik vlade bio je Milenko Vesnić.[22] Agrarna reforma Predstava kralja Aleksandra na aversu novčića od 50 para iz 1925. godine Kralj Aleksandar I Karađorđević U vreme ujedinjenja, u Jugoslaviji su postojali ostaci feudalnih odnosa. U Makedoniji to su bili čifčijski odnosi, u BiH beglučko-kmetovski odnosi, u Dalmaciji kolonatski odnosi. Pored toga, postojali su kapitalistički veleposedi i u Vojvodini, Slavoniji, Hrvatskoj i Sloveniji.[23] Agrarna reforma se ostvarivala prema uredbi vlade iz februara 1919. Sprovođenje agrarne reforme bilo je povezano sa verskim i nacionalnim odnosima. Većina veleposednika u BiH, age i begovi (oko 4 hiljade), bili su muslimani, a u Vojvodini većina veleposednika bili su Nemci. Veleposednici su bile i verske organizacije. One su na oduzimanje dela zemljoposeda gledale kao na ugrožavanje ekonomske osnove za svoje delovanje. Agrarna reforma nije oduzela veleposede od banaka i imovinu verskih ustanova.[24] U prvom periodu sprovođenja agrarne reforme ukinuti su kmetovski i čivčijski odnosi u BiH, na Kosmetu i u Makedoniji. U Dalmaciji su ukinuti kolonatski odnosi. Ranijim vlasnicima obećano je obeštećenje za zemlju koja je stavljena pod sekvestar. Imovina Habzburgovaca bila je oduzeta. Zemlja oduzeta i sekvestrirana, davana je u jednogodišnji, a kasnije i višegodišnji zakup seljacima.[25] Većina nekadašnjih kmetovskih porodica koja je dobila zemlju, zahvaljujući agrarnoj reformi, bila je u BiH, tj. više od 100.000 porodica. Te su porodice oduzetu zemlju prvo privremeno dobile u zakup. Agrarna reforma je završena do sredine dvadesetih godina XX veka. Od 1925. do 1931. bogatijim seljacima je omogućeno da otkupe zemlju koja je već bila sekvestrirana, tj. uzeta od veleposednika na čuvanje do konačnog sudskog rešenja. Godine 1931. donet je Zakon o likvidiranju agrarne reforme. Nasuprot oduzimanju veleposeda, kasnije je povećan zemljišni maksimum, sa 57 na 288 hektara, koji je neko mogao posedovati. Oko dve trećine poljoprivrednih domaćinstava u Kraljevini Jugoslaviji imalo je manje od 5 hektara zemlje. Za područje Srbije iz 1912. taj procenat je bio malo manji, tj. oko 62%. Domaćinstva, sa posedima do 5 hektara, su koristila približno polovinu ukupnog poljoprivrednog zemljišta u državi. Posede veće od 20 hektara imalo je oko 3% zemljoradničkih porodica, ali su te porodice raspolagale sa oko 23% poljoprivrednog zemljišta u Jugoslaviji. Veleposedi sa više od 100 hektara zemlje postojali su uglavnom na području Vojvodine, Slavonije, Hrvatske i Slovenije.[26] Kraljevina Jugoslavija je imala i značajan broj seljaka bez zemlje ili sa veoma malo zemlje. Oni su radili kao nadničari i zakupci na tuđoj zemlji. Takvih porodica je 1931. bilo oko 470.000. Seljaci bezemljaši (najamnici) su 1931. godine činili oko 9,6% stanovništva Jugoslavije. Njihov broj u Srbiji je bio oko tri puta manji od proseka Kraljevine, osim u Vojvodini. U Vojvodini je bilo mnogo bezemljaša, najamnika, ali je na tom području još od XIX veka bio raširen kapitalistički način proizvodnje na selu. U njoj su veleposednici zapošljavali nadničare. Društveni i ekonomski položaj seoskih nadničara i bezemljaša bio je sličan položaju gradskih najamnih radnika. 150-200.000 domaćinstava u međuratnom periodu bavilo se zemljoradnjom kao dodatnim zanimanjem. Nastavilo se i sa pečalbarstvom. Sa područja Srbije do 100.000 ljudi se u godinama pred Drugi svetski rat bavilo se „pečalbarenjem” u Srbiji i izvan nje.[27] Priznanje Kraljevine SHS i određivanje granica Kraljevina SHS nije bila priznata neposredno posle stvaranja od glavnih država u Antanti. Francuska i Engleska su imale obaveze prema Italiji. Zato nisu žurile sa priznavanjem Kraljevine SHS. Prve su je priznale Grčka i Norveška u januaru 1919. Zato je na mirovnim pregovorima u Parizu, od sredine januara 1919. delegacija Kraljevine SHS zvanično gledana kao delegacija Kraljevine Srbije. Ona se morala suprostaviti težnjama Italije da dobije teritorije u Dalmaciji i željama Rumunije da dobije ceo Banat. To je dovelo i do rasprava Pašića sa političarima iz Dalmacije Trumbićem i Josipom Smodlakom. Međusobno su se optuživali za nezainteresovanost Srba za Dalmaciju, odnosno Hrvata za Banat. Da bi uticao na priznavanje nove države i umanjio sukobe svojih političara, regent Aleksandar je putovao u Pariz na Mirovnu konferenciju, a često je predsedavao i radom svojih vlada.[28] Potpisivanje mirovnog sporazuma Antante sa Nemačkom 28. juna 1919. u dvorcu Versaju u Parizu donelo je i zajedničko priznavanje Kraljevine SHS. Ona je pod tim imenom bila potpisnik sporazuma. Sporazum o miru sa Austrijom u Senžermenu 10.9.1919. godine predvideo je da se spor oko Koruške reši plebiscitarnim izjašnjavanjem njenog stanovništva. Izjašnjavanjem u oktobru 1920. stanovništvo Koruške se opredelilo da bude u Austriji. Prema miru sklopljenom u dvorcu Neiju 27.11.1919. sa Bugarskom izvršena je manja izmena granice. Bugarska je 2.600 kilometara kvadratnih predala Kraljevini SHS. U pregovorima sa Mađarskom Kraljevina SHS nije uspela da dobije i Mohač. Mir sa Mađarskom je potpisan 4.6.1920. u dvorcu Trijanonu. Prema njemu, Banat je podeljen između Kraljevine SHS i Rumunije.[29] U Rijeci su Italijani, tada većina stanovništva u gradu, predvođeni pesnikom D`Anuncijem u septembru 1919. preuzeli vlast. U novembru 1920. u Rapalu je potpisan sporazum Italije i Kraljevine SHS o razgraničenju. Italiji su pripali Istra, Zadar i nekoliko ostrva, a Rijeci je priznat status samostalne države.[30] Međunarodni položaj Kraljevine SHS Revolucija i građanski rat u Rusiji imali su veliki uticaj i na Kraljevinu SHS. Kada su boljševici zauzeli Odesu, veliki broj izbeglica krenuo je prema Kraljevini SHS. Izbegli Rusi su u velikim grupama dolazili od proleća 1919. do kraja 1921. Prema izveštajima u Kraljevinu SHS tada je došlo više od 70.000 osoba iz Rusije. Veliku većinu činili su muškarci. Ruski doseljenici su većinom imali status emigranata, a tek kasnije pojedinačno su uzimali državljanstvo nove domovine. Zato je broj Rusa popisanih kao državljani Kraljevine SHS 1921. bio mali, tj. oko 28.000. Među došljacima iz Rusije bilo je mnogo intelektualaca (lekara, naučnika, umetnika i dr). Oni su znatno uticali na kulturu i nauku u Jugoslaviji u decenijama koje su usledile. Nesreća ljudi iz Rusije, koji su morali napustiti svoju domovinu, bila je sreća za Srbe jer je obogatila njihovu nauku i kulturu.[31] Neredi koje je izazvao ratni poraz u Mađarskoj doveli su do proglašenja republike sredinom novembra 1918. U njoj je u martu 1919. došlo do socijalističke revolucije. Mađarske protivnike socijalizma pomogle su vojske Francuske, Rumunije i Čehoslovačke. Početkom avgusta 1919. revolucionari su bili poraženi. Vlast u Budimpešti krajem 1919. preuzeo je admiral Mikloš Horti. On je u martu 1920. proglašen za regenta Mađarske Kraljevine. Mađarska je mirovnim ugovorom iz Trijanona izgubila oko polovine teritorije koju je imala kao deo Austrougarske.[32] U avgustu 1920. Kraljevina SHS je sklopila ugovor o savezu sa Čehoslovačkom. U proleće 1921. u Mađarsku je došao bivši kralj Karlo Habzburški. Njegov pokušaj da ponovo postane mađarski kralj izazvao je protest Rumunije, Kraljevine SHS i Čehoslovačke. To je ubrzalo njihovo povezivanje i stvaranje Male antante.[33] Francuska je nastojala da Versajskim mirom što više oslabi Nemačku i postane najznačajnija država u Evropi. Ona nije želela nikakvu obnovu vlasti Habzburgovaca, a pogotovo ne obnovu Austro-Ugarske. Zato je podržala stvaranje Male antante. Sredinom 1921. završeno je stvaranje, preko dvojnih ugovora, saveza Čehoslovačke, Rumunije i Kraljevine SHS, poznatog kao Mala antanta. U oktobru 1921. Karlo Habzburški je ponovo posetio Mađarsku. Mobilizacija vojske u Čehoslovačkoj i Kraljevini SHS uz nespremnost Mađara za rat doveli su do njegovog trajnog odlaska iz Mađarske. Mađarskom je nastavio da upravlja M. Horti i ona je ostala kraljevina bez kralja.[34] Savez Kraljevine SHS sa Rumunijom ojačan je i brakom kralja Aleksandra sa Marijom, kćerkom rumunskog kralja Ferdinanda. Na njihovom venčanju u junu 1922. godine nije prisustvovao „glavni kum” engleski kralj Džordž V, nego ga je zamenio sin Albert. Sledeće, 1923. u septembru kraljica je rodila prestolonaslednika Petra, a posle su rođeni Tomislav i Andrej.[35] Italija je u Kraljevini SHS videla prepreku za svoje širenje na istočnoj obali Jadranskog mora. To se naročito videlo od oktobra 1922. kada je predsednik vlade postao vođa fašista Benito Musolini. On je želeo da „obnovi” vladavinu iz Rima, Italije, zemljama oko Sredozemnog mora. Vojska Italije je u martu 1922. ušla u Rijeku. Kraljevina SHS morala je sporazumom iz 1924. da prizna pripajanje grada Italiji.[36] U vreme stvaranja zajedničke južnoslovenske države, Bugari su bili nepomirljivi neprijatelji Srba. Zato 1918. nije bilo ozbiljnih pomisli da se i oni nađu u zajedničkoj državi. Na zahteve da se u Makedoniji uvede samouprava vlade iz Beograda se nisu osvrtale. Posle pobede Srbije, deo pristalica samoupravne Makedonije ili pristalica velike Bugarske je iz Makedonije otišao u Bugarsku. Oni su sa Bugarima već od 1919. ubacivani u četama „komita” u Kraljevinu SHS. Ti „Makedonstvujušči” su na jugoistoku Kraljevine SHS napadali i ubijali civile, policajce, vojnike i žandare. Tako su želeli da pokrenu borbu za autonomiju Makedonije ili njeno pripajanje Bugarskoj.[37] U takvim okolnostima, Aleksandar Stambolijski, vođa Zemljodelske stranke, stvorio je 1919. vladu u Bugarskoj. On je želeo drugačije odnose sa Srbijom. Dao je i izjavu da nije Bugarin nego Južni Sloven. A. Karađorđeviću je predlagao stvaranje jedne federativne južnoslovenske države od dve članice (Bugarska i Kraljevina SHS). A. Karađorđević i N. Pašić tada nisu želeli ozbiljno razgovarati o takvom predlogu. U aprilu 1923. potpisan je srpsko bugarski sporazum koji je predvideo pojačanu kontrolu granice da se suzbije četovanje. Nezadovoljna bugarska vojska i nacionalisti odgovorili su prevratom 9.7.1923. Stambolijski je pobegao, ali je nekoliko dana kasnije bio uhvaćen i ubijen. Njegovo obezglavljeno telo je bačeno u reku Maricu, a njegova stranka je bila progonjena. Vlast su preuzeli Aleksandar Cankov i protivsrpski nacionalisti. Od tada je u Bugarskoj podrška četama VMRO-a koje su upadale u Kraljevinu SHS postala otvorena.[38] Kraljevina SHS je morala da pojača nadgledanje granice, a kralj Aleksandar Karađorđević je pomišljao i da pošalje vojsku u Bugarsku kako bi tamo uništi komitske čete. Borbe žandarmerije i vojske protiv komita prenele su se i na civile koji su podržavali jednu od sukobljenih strana. U tom sukobu cela sela su spaljivana. Stvarane su srpske četničke jedinice i naoružani odredi civila, „narodna milicija”. Prema zvaničnim tvrdnjama u tim sukobima samo u Makedoniji izgubljene su stotine života, ali postoje osnovane tvrdnje da je ubijeno nekoliko hiljada osoba.[39] Slično se dešavalo i u borbama sa kačacima na Kosmetu. Još u oktobru 1918. došlo je do oružanog otpora srpskoj vlasti na Kosmetu. Tamo su morala da se pošalju vojna pojačanja. Sa prekidima, borbe protiv pobunjenih Albanaca trajale su i 1919. Tada je i manji broj Crnogoraca sa Albancima pokušao da pokrene pobunu na području južno od Podgorice, ali su poraženi. Upadi četa kačaka iz Albanije na Kosmet i u zapadnu Makedoniju nastavili su se i posle. Iza tih napada je bio Kosovski komitet, tj. Hasan Priština. Nerede je pojačavao spor Albanije i Kraljevine SHS oko određivanja granice.[40] Sredinom 1924. Ahmeda Zogua je sa vlasti zbacio Fan Noli, ali je i njegova vlada pomagala upade kačaka. Zato je Kraljevina SHS pomogla Ahmeda Zogua, koji se bio sklonio u Jugoslaviju. On je organizovao svoje pristalice i sa njima krajem decembra 1924. ponovo preuzeo vlast u Albaniji. Ubrzo je Zogu zaključio da mu je važnija podrška iz Italije, nego iz Beograda. Počeo je otvoreno da podržava zahteve Albanaca iz Kraljevine SHS da se pripoje Albaniji. U septembru 1928. Zogu se proglasio za kralja Albanaca.[41] Izbori 1920. i suspenzija rada KPJ Da bi se održali izbori, prvo je bilo potrebno odrediti granice, odnosno teritoriju na kojoj će se birati. Posle toga PNP je moralo da se usaglasi oko prihvatanja Nacrta zakona o izborima koji im je predala Vlada. Prema usvojenom izbornom zakonu, pravo da biraju dobili su muškarci koji su bili državljani Kraljevine SHS. Oni su morali imati dvadeset jednu godinu i šest meseci boraviti u opštini u kojoj biraju. Pravo glasa nisu imala vojna lica. Muškarci stariji od dvadeset pet godina koji su bili pismeni mogli su se prijaviti da budu birani. Državni službenik je morao dati ostavku na državnu službu ako bude izabran, tj. dobije poslaničko mesto u Ustavotvornoj skupštini. PNP je u drugoj polovini oktobra 1920. održalo poslednju sednicu. Raspisivanjem izbora za Ustavotvornu skupštinu ono je raspušteno.[42] Na izborima za Ustavotvornu skupštinu u novembru 1920. godine učestvovale su dvadeset dve stranke. Neke od njih delovale su i u prethodnim državama, a neke su nastale u Kraljevini SHS. Od novoorganizovanih stranaka najviše uspeha na izborima imale su Demokratska stranka i Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista). Demokratska stranka je osnovana u Sarajevu sredinom februara 1919. U nju je ušao deo članova nekadašnje Samo-stalne radikalne stranke i deo Hrvatsko-srpske koalicije oko Svetozara Pribićevića. Neko vreme Demokratska stranka je bila glavni zagovornik zamisli „integralnog jugoslovenstva”.[43] Na izborima je učestvovalo oko 65% upisanih glasača, tj. više od 1,6 miliona od skoro 2,5 miliona upisanih. Najviše mesta u Ustavotvornoj skupštini, koja je ukupno imala 419 poslanika, osvojile su Demokratska stranka (92 mandata), Narodna radikalna stranka (91 mandat), Komunisti (58 mandata), Hrvatska republikanska seljačka stranka, koja se od kraja 1920. zvala Hrvatska seljačka stranka (50 mandata), Samostalna kmetijska stranka sa Savezom zemljoradnika (39), Slovenska ljudska stranka (27) i Jugoslovenska muslimanska organizacija (24).[44] Komunistička partija je na izborima dobila veliki broj glasova. Ranije, u avgustu 1920. na opštinskim izborima, bila je značajna i pobeda komunističke liste sa njenim sekretarom Filipom Filipovićem na području opštine Beograd. Vlada nije želela da komunisti upravljaju prestonicom. Zato je opštinsku upravu u Beogradu suspendovala. Štrajkovi rudara u Sloveniji i Bosni pokazali su da se društvene pobune ne smiruju. Zato je Vlada u decembru 1920. donela Obznanu. Prema toj uredbi privremeno je zabranjeno izlaženje komunističkih novina i suspendovan je rad Komunističke partije, jer su predstavljali opasnost po kapitalistički poredak i monarhiju.[45] Ipak, komunistički poslanici su pristali da polože zakletvu kralju i radili su u Narodnoj skupštini. Napustili su je u prvoj polovini juna 1921. kada je postalo izvesno kakav će ustav ona doneti. Posle toga su među komunistima ojačale nestrpljive i nasilne družine.[46] Vidovdanski ustav [ikona] Ovaj odeljak treba proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. U decembru 1920. Ustavotvorna skupština je počela sa radom. Rasprave sa najviše sukoba vođene su oko uređenja države. Vođe Demokratske i Radikalne stranke, Lj. Davidović i N. Pašić, radili su na tome da zajednička država bude monarhija unitarno uređena, sa jedinstvenom teritorijom i bez veće samostalnosti istorijskih pokrajina. Pri tome su isticali zamisao da u Kraljevini SHS živi jedan troimeni narod. Unutar Radikalne stranke, ideje S. Protića, koji se zalagao za podelu na 9 istorijskih pokrajina sa posebnim skupštinama i vladama, smatrane su za poziv da se razbije jedinstvo države.[47] Isto je gledano i na zahteve da se Hrvatskoj da poseban položaj. Vođa Hrvatske seljačke stranke S. Radić je stalno isticao „državne” tradicije Hrvatske i narodnu posebnost Hrvata. On je tražio da u zajedničkoj federalnoj, ili konfederalnoj, državi Hrvatska bude uređena kao republika. Anton Korošec i njegova Slovenska ljudska stranka su tražili da se u državi izdvoje autonomne pokrajine, na osnovu kulturnog i privrednog kriterijuma. Muslimanski predstavnici su tražili stvaranje samoupravnih oblasti, za njih, unutar Kraljevine SHS.[48] Predstavnici radikala i demokrata su za svoj nacrt ustavnog uređenja pridobili mali deo nesrba. To su bili poslanici Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO), Džemijeta (uglavnom Albanci i Turci) i Slovenačke kmetijske stranke. Prestavnici JMO su pristali da podrže ustav kada su im obećana mesta u vlasti uz uvođenje sudske i školske autonomije za muslimane. Ustav je izglasan 28.6.1921. Zato je nazvan Vidovdanski ustav. Za njega je glasalo 223 od 258 prisutnih poslanika. Malo Slovenaca i Hrvata je glasalo za Vidovdanski ustav (oko 20).[49] Prvim članom Vidovdanskog ustava država je proglašena za „ustavnu, parlamentarnu i naslednu monarhiju”. Trećim članom za službeni jezik je proglašen „srpsko-hrvatsko-slovenački” jezik. Ustavom je određeno da zakonodavnu vlast vrše zajedno Narodna skupština i kralj. Zakone su predlagali ministri i poslanici, u Narodnoj skupštini, a izglasavala ih je većina prisutnih poslanika u njoj. Izglasane zakone je morao potvrditi i proglasiti kralj da bi postali punovažni. Kralj je, po ustavu, sazivao i raspuštao skupštinu. On je predstavljao i zastupao državu u odnosima sa drugim državama. Kralj je bio vrhovni zapovednik vojske, a ustav je propisao opštu vojnu obavezu za stanovnike. Uz saglasnost Narodne skupštine kralj je sklapao međunarodne ugovore. Imenovao je vladu, državne činovnike i dodeljivao vojne činove. Izvršna vlast, Vlada je odgovarala kralju i Narodnoj skupštini.[50] Građanima je obećano pravo slobodnog udruživanja i sloboda štampe. Propisano je opšte, slobodno i tajno glasanje za Narodne skupštine. Obećano je pravo na privatnu svojinu, ali je istaknuto da ona ne sme štetiti opštim interesima. Država se ustavom obavezala da brine o narodnom zdravlju i opštim higijenskim uslovima. Proglašeni su besplatna lekarska pomoć, briga o invalidima i siromašnima.[51] Kraljevina je nasledila nekoliko različitih pravnih sistema koji su primenjivani. Sudovi su, prema Ustavu, proglašeni nezavisnim u odnosu na sve vlasti i određeno je da sude samo po zakonima. Sudije je postavljao kralj. On je imao i pravo da amnestira osuđenike. Redovni (opšti) sudovi bili su sreski, okružni, apelacioni, kasacioni i trgovački. Kasacioni sud je bio jedinstven za celu zemlju. Pored toga postojali su i posebni sudovi (vojni i drugi).[52] Donošenjem ustava i zakona nije izvršeno uvođenje jedinstvenog zakonodavstva i sudstva. Pored zakona Kraljevine Srbije, primenjivani su zakoni iz Austrougarske, Kraljevine Crne Gore. U porodičnim i naslednim sporovima među muslimanima određeno je da sude šerijatske sudije. Oni su bili u službi države i radili pri sreskim sudovima. Primena različitih pravnih sistema stvarala je probleme u sudstvu. U zaostalim oblastima kao što su Kosmet i Raška oblast, zatečeni su feudalni odnosi, a krvna osveta je bila garant ljudskog života i dostojanstva.[53] Država se po Vidovdanskom ustavu delila na oblasti, a oblasti na okruge. Okruzi su se delili na srezove, a srezovi na opštine. Kao upravnike oblasti kralj je imenovao velike župane. Oni su bili podređeni ministru unutrašnjih dela. Po mišljenju Vladimira Ćorovića oni „nisu imali više prava ni više ugleda od starih okružnih načelnika”. Kasnije (1922), Uredbom o podeli zemlje na oblasti određeno je da država bude podeljena na 33 oblasti. Primetna je neujednačenost u veličini tih oblasti. Kasnije zakonodavna delatnost nije donela zakone koji bi ozakonili sve principe (osnovna, polazišna pravila) sadržane u Vidovdanskom ustavu.[54] Posle usvajanja Vidovdanskog ustava, Ustavotvorna skupština je nastavila da radi kao, redovna, zakonodavna.[55] Smrt kralja Petra I Karađorđevića i zabrana Komunističke partije U januaru 1921. N. Pašić je stvorio radikalsko-demokratsku vladu. U njegovu drugu vladu iste 1921. godine bili su uključeni i predstavnici manjih stranaka, tj. JMO, Zemljoradničke i Samostalne kmetijske stranke.[56] Početkom marta 1921. u Francuskoj je umro kralj Nikola Petrović-Njegoš. Nekoliko godina posle njegove smrti prestalo je četovanje njegovih pristalica u Crnoj Gori. Sredinom avgusta 1921. u Beogradu je umro kralj Petar I. Posle njegove smrti Aleksandar je postao kralj, ali za razliku od oca on nije obavio obred krunisanja.[57] Aleksandar je imao netrpeljiv stav prema komunistima, a zbog čega je bio u lošim odnosima sa komunističkim vlastima u Rusiji. Od donošenja Obznane, deo komunista se odlučio na niz atentata na predstavnike vlasti. Kada je 29.6.1921. proglašavan ustav, komunisti su u Beogradu pokušali atentat na regenta Aleksandra. U julu 1921. Alija Alijagić i grupa „Crvena pravda” ubila je bivšeg ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića u Delnicama. Da bi se zaustavio „crveni teror”, početkom avgusta 1921. donet je Zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi. Zakon je zabranio govorenje i delovanje protiv ustavom stvorenog političkog i društvenog sistema. Poništeni su mandati komunista u Narodnoj skupštini i opštinskim telima. Komunistima je zabranjeno da rade, ali su oni nastavili da rade nezakonito, tj. ilegalno. KPJ je od tada svoje kongrese održavala i van Kraljevine SHS.[58] Vođe SSSR-a videle su u Kraljevini SHS protivnika socijalizma i zemlju koja podržava carističke izbeglice iz Rusije. Kominterna je na svom kongresu 1924. zaključila o „jugoslovenskom pitanju” da u Jugoslaviji „srpska buržoazija” ostvaruje prevlast, a da su nesrbi izloženi „nacionalnom ugnjetavanju”. KPJ je preuzela mišljenja iz Kominterne. Sima Marković i deo komunista su pokušali ublažiti ili odbaciti te optužbe, ali su bili potisnuti.[59] Sredinom dvadesetih godina XX veka većina u KPJ je odbacila zamisao o nacionalnom jedinstvu Srba, Hrvata i Slovenaca, tj. o „troimenom narodu”. Na Trećem kongresu KPJ (u Beču 1926), pored optužbe da „srpska buržoazija” iskorištava druge narode, usvojeno je i mišljenje da je u Jugoslaviji vladajuća „srpska nacija”. Pored Slovenaca i Hrvata, priznato je postojanje Makedonaca kao nacije. Iz toga je zaključeno da je potrebno federativno i republikansi urediti Jugoslaviju. Na kongresu KPJ u Drezdenu 1928. KPJ je usvojila izjavu po kojoj je njen cilj da predvodi radnike i seljake u uništenju Kraljevine SHS. Po toj zamisli bi „ugnjeteni” narodi dobili nacionalnu nezavisnost, a potom bi stvorili balkansku federaciju republika.[60] Početak političkog života u zajedničkoj državi i izbori 1923. godine Da bi se u političkom životu poništili veliki gubici Srba u Prvom svetskom ratu, izborni okruzi su pravljeni prema popisu iz 1910. Zato su premoć u Skupštini imali Srbi. Politički život bio je ispunjen sukobima i nestabilnošću. Vlade su često menjane, a predsednici vlada većinom su bili iz Radikalne stranke. Samo predsednik poslednje vlade pred diktaturu nije bio Srbin. Ministri unutrašnjih i spoljnih dela samo izuzetno nisu bili Srbi. Srba je bilo najviše u državnim službama, vojsci i žandarmeriji. To je moglo biti i posledica okolnosti da su upravo Srbi najviše želeli da rade za zajedničku državu, tj. da je grade i brane.[61] Želja da se proširi sopstvena vlast i uticaj dovele su do toga da su vlade iz Beograda često donosile ili odobravale odluke lokalnih uprava u unutrašnjosti zemlje. Tako velika vlast donosila je i velika iskušenja. U lokalnoj upravi građani su često, dajući novac ili druge „poklone”, primenjivali potkupljivanje državnih službenika da bi dobili neku odluku ili obavili neki posao. Takva korupcija nije postojala samo među nižim državnim službenicima nego i unutar vlada. Iz tih razloga narod je gubio poverenje u potkupljive i nepravedne političare i vlade. Nestalnost i nedelotvornost vlada bila je posledica svađa stranaka u Narodnoj skupštini. U njoj su postojale duboke podele i stalne svađe. Njeni zakonodavni odbori ni za pet godina rada nisu uspevali da obave svoj osnovni zadatak i ujednače različito zakonodavstvo koje je nasledila Kraljevina SHS.[62] Unutar onoga za šta se govorilo da je srpski narod, postojala su određena razilaženja i sukobi. Od grupe oko Sekule Drljevića, bivšeg ministra kralja Nikole, 1922. oblikovani su se crnogorski federalisti koji su tražili više samostalnosti za Crnu Goru, na osnovu njenih državnih tradicija, ali su na rečima, prihvatali nacionalno jedinstvo sa ostalim Srbima. Glavni predstavnik muslimana JMO je isticala da su muslimani „poseban ogranak” jedinstvenog naroda. Ona je nastojala da postigne više samouprave za BiH. Pored toga, nastojala je i da sačuva sudsku autonomiju muslimana i da obezbedi „pravednu” odštetu za oduzetu feudalnu zemlju muslimanskim veleposednicima. 1922. vođa JMO postao je Mehmed Spaho.[63] U Kraljevini SHS se službeno davala prednost upotrebi imena Južna Srbija, kao zajedničkog imena za Makedoniju i Staru Srbiju (Kosmet i Raška). U službenom imenu je bila izražena misao da će slovensko stanovništvo u Makedoniji biti srbizovano. Ipak, to se nije dogodilo. Stanovništvo u Makedoniji je u velikom broju izbegavalo odazivanje u vojsku, a pokušaj da se proširi upotreba „službenog”, tj. srpskog, jezika nije dala veće rezultate. Većina u Makedoniji je koristila narodni jezik tog područja, tj. makedonski. U Makedoniji srpsku svest je imalo stanovništvo na području Kumanova, veliki deo činovništva i „kolonista”. Otpor srbizaciji je pogodovao da Makedonija postane područje na kome je deo stanovništva pružao podršku upadima pripadnika VMRO-a iz Bugarske. Da bi se suprostavila tome 1921. Kraljevina SHS je morala da uveća žandarmeriju na oko 20.000 pripadnika. Između polovine i dve trećine žandarmerije je u sledećih deset godina stalno boravio u Južnoj Srbiji, tj. Staroj Srbiji i Makedoniji.[64] Političke svađe Srba i Hrvata bila su glavno obeležje političkog života u Kraljevini SHS. Svađe sa S. Radićem i glavnim predstavnicima Hrvata bile su neprestane. Nasuprot nepomirljivim sukobima srpskih i hrvatskih političkih predstavnika, slovenački politički predstavnici uglavnom su nalazili način da sudeluju u svakoj vladi. Tako su uspevali da postignu svoj glavni cilj, tj. da obezbede autonoman položaj teritorije na kojoj su Slovenci bili većina. Uspeli su da za to područje dobiju škole na slovenačkom jeziku i upravu sa skoro potpuno slovenačkim činovništvom.[65] U decembru 1922. Pašić je sastavio radikalsku vladu bez demokrata. Drugi izbori za Skupštinu su održani marta 1923. Zemlja je bila politički podeljena i zavađena. Tokom izborne kampanje 1923. u Hrvatskoj je dolazilo do fizičkih obračuna pristalica Hrvatske republikanske seljačke stranke i Demokratske stranke. U njima su upotrebljavani noževi i pištolji. Vlasti su u nekim mestima morale da uvode policijski čas i vanredno stanje.[66] Najviše poslaničkih mesta na izborima 1923. osvojila je Radikalna stranka (107 poslanika). Druga po snazi bila je Hrvatska republikanska seljačka stranka (70 poslanika), a Demokratska stranka je bila treća. Posle izbora, Hrvatska republikanska seljačka stranka (HRSS) je sa Slovenskom ljudskom strankom (SLjS) i JMO stvorila „Federalistički blok”. Radikali su odlučili da im učine ustupke, a da bi dobili podršku za stvaranje svoje vlade. Dogovoreno je da se zamene službenici u pokrajinskim upravama, a novi postave u dogovoru sa HRSS, SLjS i JMO. Stjepan Radić je iste 1923. godine na skupštini HRSS vređao kraljevski dvor. Kada je zapretila opasnost da ga uhapse, on je pobegao u inostranstvo.[67] Nestabilnost parlamentarnog sistema Marta 1924. iz Demokratske stranke konačno se izdvojila družina oko S. Pribićevića i stvorila Samostalni demokratski klub, kasnije Samostalnu demokratsku stranku (SDS). Pribićević je privremeno pružio podršku Pašićevoj vladi. Zbog odricanja radićevaca od republikanizma i njihovog dolaska u Skupštinu, Pašić je morao da podnese ostavku vlade. Pašićevu vladu jesmenila Davidovićeva (od jula do oktobra 1924), ali ni ona nije uspela da obezbedi trajniju većinu u Narodnoj skupštini. U novembru 1924. kralj je sastavljanje vlade, ponovo, poverio Pašiću.[68] Izbori u februaru 1925. doneli su Radikalnoj stranci 143 poslanička mesta. Sa njom je sarađivala Pribićevićeva SDS koja je imala dvadeset jednog poslanika. Vođa HRSS Stjepan Radić je početkom 1925. na osnovu Zakona o zaštiti države bio uhapšen. Optužen je jer je 1924. pristupio Trećoj internacionali. Vlada je odlučila da poništi mandate članova HRSS. U martu 1925. Pavle Radić je po odobrenju S. Radića u Narodnoj skupštini dao svečanu izjavu da HRSS napušta republikanizam i prihvata Vidovdanski ustav i dinastiju Karađorđević. Zato su u martu 1925. poništeni samo mandati S. Radića i nekoliko vođa Hrvatske seljačke stranke (HSS). U junu 1925. su potvrđeni mandati ostalih poslanika HSS, a S. Radić je dobio pomilovanje od kralja. Po želji kralja, u julu 1925. došlo je do stvaranja radikalsko-radićevske vlade.[69] Početkom 1926. u samoj Radikalnoj stranci počeli su sukobi. N. Pašić je optuživan da je iznemogao i da je preterano popustljiv prema sinu Radomiru. Radomir Pašić se javljao kao učesnik u brojnim slučajevima nezakonitog bogaćenja uz zloupotrebu očevog političkog uticaja. HSS se dogovorila sa opozicijom i u Skupštini stavila na dnevni red interpelaciju o korupciji. Ministar kome je iz Skupštine upućeno takvo pitanje mogao je dva meseca da odlaže odgovor pod izgovorom da prikuplja podatke. Često se dešavalo da ministri nikada ne odgovore. Kritike i kriza zbog korupcije doveli su do Pašićeve ostavke na mesto predsednika vlade u aprilu 1926. Vladu je obrazovao Nikola Uzunović, ali je i on primoran na ostavku zbog nastavka saradnje poslanika HSS sa opozicijom. U Radikalnoj stranci pojavili su se zahtevi da se „Pašićevci”, kao leglo korupcije, potisnu iz stranke. Nekoliko meseci kasnije, u decembru 1926. umro je Nikola Pašić. U to vreme na vlasti je bila poslednja radikalsko-radićevska vlada.[70] Sukob se nastavio u januaru 1927. Tada je radikalski deo vlade preko ministarstva unutrašnjih poslova ometao rad na povećanju broja pristalica HSS na području BiH i Vojvodine. Zato se u januaru 1927. konačno raspala radikalsko-radićevska koalicija. Novu vladu radikali su stvorili u februaru 1927. podržani prvenstveno od Slovenske ljudske stranke. U aprilu 1927. morala se stvoriti nova vlada radikala i demokrata. U tu vladu Velimira Vukićevića su ušli A. Korošec i M. Spaho.[71] Izbori 1927. godine i atentat u skupštini 1928. godine Na izborima u septembru 1927. Hrvatska seljačka stranka je prvi put učestvovala kao stranka koja prihvata Vidovdanski ustav i monarhiju. Radikalna stranka je dobila 117 mandata, HSS i DS po 61 mandat. Pribićevićeva SDS je bila četvrta po snazi sa 22 mandata. Među skoro beznačajnim grupama dva mandata je dobio Hrvatski blok. Njega su stvorile manje hrvatske političke stranke u leto 1926. U njemu su bili Hrvatska stranka prava, Hrvatska federalistička stranka Ante Trumbića i Hrvatski republikanski seljački savez. U septembru 1927. u Skupštinu su izabrani Ante Trumbić i Ante Pavelić. Pavelić, predstavnik pravaša, govoreći prvi put u Skupštini izjavio je da njegov dolazak nije potvrda da on priznaje postojeće stanje, nego da će se boriti protiv njega za samostalnost Hrvatske. Koliko se netrpeljivosti i nasilnosti krilo iza te izjave tada se nije moglo naslutiti.[72] Vladu Radikalne stranke podržali su DS i SLjS. U novembru 1927. stvoren je zajednički klub poslanika HSS i SDS. Tako je stvorena Seljačko-demokratska koalicija. Lj. Davidović je ubedio demokrate da istupe iz vlade i odlučio da otpočne pregovore sa Seljačko-demokratskom koalicijom. To je dovelo do ostavke Vukićevićeve vlade u februaru 1928. Seljačko-demokratska koalicija je tražila poboljšanje položaja „prečanskih” krajeva, tj. područja severno od Dunava i zapadno od Drine, i veću samoupravu srezova i oblasti. Tražila je i promenu velikih župana u Hrvatskoj, Dalmaciji, Slavoniji i BiH. Pored toga, Seljačko-demokratska (SD) koalicija je tražila za sebe značajna mesta u vladi.[73] Početkom 1928. kralj Aleksandar Karađorđević je mandat za sastavljanje vlade ponudio Stjepanu Radiću, ali je, tada, najjača Radikalna stranka odbila da bude deo vlade ako ne dobije mesto predsednika. Zato je obnovljena Vukićevićeva koaliciona vlada.[74] Krajem maja 1928. u Beogradu su održani veliki protesti protiv vladajuće koalicije. Opozicija, tj. SD koalicija i Savez zemljoradnika, je prenela proteste i u Skupštinu. Radić je zbog „neparlamentarnih izraza” često bio isključivan sa sednica. Optužbe protiv vlade dovodile su i do fizičkih obračuna poslanika. Skupštinska policija je morala nasilno da udalji neke poslanike. Nasilničko raspoloženje je toliko poraslo da je 15.6.1928. na sednici Puniša Račić, poslanik radikala, predlagao da se usvoji „Zakon o dvoboju”. Vrhunac sukoba se dogodio 20.6.1928. Uvredama prekinuti, Puniša Račić pucao je i ubio P. Radića i Đuru Basaričeka, a S. Radić je bio smrtno ranjen.[75] Posle ubistava poslanici Seljačko-demokratske koalicije napustili su Narodnu skupštinu, tražili njeno raspuštanje i nove izbore. Stjepan Radić je umro u Zagrebu početkom avgusta 1928. Novi vođa HSS je postao Vlatko Maček. Od tada Ante Trumbić istupa sa otvorenim zahtevom za odvajanje Hrvatske od Srbije. Podržavao ga je A. Pavelić. Kralj je odbio da se raspišu izbori kako bi sprečio da „Hrvati iskorištavaju leševe u toku izborne borbe”. Predsednik vlade u takvim okolnostima postao je Anton Korošec. U njegovu vladu su ušli SLjS, JMO, radikali i jedan Hrvat iz DS. A. Korošec je atentat osudio kao postupak jedne osobe za koji se ne može optužiti poslanička grupa ili ceo narod.[76] Opozicija je 1.12.1928. organizovala proteste u Zagrebu, oni su prerasli u nasilje i krvoproliće. Demokratska stranka je izašla iz vlade, ali nikakav celovit sporazum stranaka nije mogao da se sklopi. Tako je Davidović prihvatio zahtev Vlatka Mačeka da se Skupština raspusti, ali se nije slagao sa zahtevom da se stvori šest federalnih jedinica. Koroščeva vlada krajem 1928. više nije mogla da vlada državom. Kralj je morao da razgovara sa političarima o stvaranju nove vlade. Krajem novembra 1928. Narodna skupština je održala poslednju sednicu, a Koroščeva vlada je krajem decembra 1928. podnela ostavku.[77] Kraljevo preuzimanje vođenja državne politike Šestojanuarska diktatura Detaljnije: Šestojanuarska diktatura Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Kraljevska proklamacija od 6. januara 1929.. Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Zakon o kraljevskoj vlasti i vrhovnoj državnoj upravi (1929). Kralj Aleksandar I na naslovnoj stranici Tajmsa, 11. februar 1929. godine Na planu unutrašnje politike, u Kraljevini SHS došlo je do ozbiljne državne krize izazvane zaoštrenim partijskim i međunacionalnim odnosima. I sam kralj je rušio vlade sa skupštinskom većinom, kralj je zadržavao i one koje je nisu imale. Vidovdanskim ustavom osigurana pravo da saziva i raspušta skupštinu i raspisuje izbore učinile su kralja važnim faktorom na političkoj sceni.[78] Kralj se mešao u politički život preko političara bliskih dvoru, preko kojih je stvarao svoja uporišta, naročito u Demokratskoj i Radikalnoj stranci. Aleksandar se u vojsci oslanjao na pripadnike Bele ruke, na čijem čelu su se nalazili generali Petar Živković, Josif Kostić, Dragutin Okanović, Đura Dokić i Petar Mišić.[79] 6.1.1929. „Proklamacijom narodu” kralj je izjavio da između kralja i naroda više ne sme i ne može biti posrednika. Optužio je političare da su u svojoj zaslepljenosti zloupotrebili parlamentarizam i da dovode u opasnost državu i narod. Objavljeno je da Vidovdanski ustav prestaje da važi, a Skupština se raspušta.[80] Zakoni su ostali da važe dok se nekim ukazom ne ukinu i donesu novi. Rad političkih partija i udruženja sa plemenskim i verskim obeležjem je zabranjen.[81] Istovremeno je kao zamena za ustav proglašen Zakon o kraljevskoj vlasti i vrhovnoj državnoj upravi. Prema njemu, kralj je proglašen nosiocem sve vlasti u Kraljevini SHS. Zakon o kraljevoj vlasti je predvideo da kralj kao nosilac sve vlasti nikome ne odgovara. To je bilo uvođenje diktature. Kralj Aleksandar se nadao da će on moći da izvrši nacionalno ujedinjenje (u Jugoslovene) koje su sprečavale borbe političkih stranaka. Novu vladu poverio je dotadašnjem komandantu kraljeve garde generalu Petru Živkoviću. Da bi se istaklo narodno jedinstvo, u vladu su pored Srba uključeni i Hrvati i Slovenci.[82] Novine su bile strogo nadgledane i objavljivale su samo ono što su kralj i vlada želeli da bude objavljeno. Političari su praćeni i znalo se šta su izjavljivali na ulici, u kafani, čak i u privatnim kućama. Znalo se da političke partije i dalje postoje, iako je objavljeno da se zabranjuje njihov rad. Samo je prestalo njihovo delovanje u javnosti.[83] Većina političara je prihvatila proglašenje diktature bez otpora, ali deo političara je napustio zemlju. Pribićević je 1929. bio prisilno interniran u Brus, a zatim je napustio Kraljevinu SHS. U inostranstvu je i umro 1936. U inostranstvo je prešao i deo vođa HSS. Oni su pokušavali da skrenu pažnju međunarodne javnosti i političara na diktaturu „srpskog kralja” nad Hrvatima. Tako su se januara 1930. obratili i Društvu naroda, ali ono nije pokazalo interes za te žalbe. Zemlju je napustio i Ante Pavelić. Komunisti su pomislili da je uvođenje diktature prilika za revoluciju. Njihov pokušaj da organizuju ustanak olakšao je vlastima primenu sile. Nekoliko stotina članova KPJ i SKOJ-a (Saveza komunističke omladine Jugoslavije) ubijeno je, a u sudskim procesima mnogi su osuđeni na robiju.[84] Reakcija države na Veliku ekonomsku krizu 1929-1933. Velika ekonomska kriza je počela slomom na berzi u Njujorku u oktobru 1929. a zatim se proširila na ceo svet. Najviše je pogodila Sjedinjene Američke Države (SAD) i Nemačku. Zemlje pogođene krizom su uvele zaštitne carine za svoje proizvode. U vreme Velike ekonomske krize 1929-33. prihvaćena je zamisao Džona Majnarda Kejnza da je uvođenje monopola sprečilo da se cene na tržištu slobodno stvaraju i time pokrenulo ekonomsku krizu. Da bi se obnovila ravnoteža i zaposlenost, Kejnz je tražio uplitanje države u procese na tržištu. Država je svojim uplitanjem morala povećati zaposlenost i tražnju na tržištu. Tako je u SAD organizovanjem velikih javnih radova povećavala se proizvodnja i zaposlenost, a omogućeno je prevazilaženje krize.[85] U prvim mesecima svetske ekonomske krize njeno dejstvo nije se osetilo u Jugoslaviji. Ipak, sredinom 1930. stigla je i do Jugoslavije. Nanela je štete trgovini, bankarstvu, industriji i poljoprivredi. Uvođenjem zaštitnih carina evropske države su uticale da se vrednost robe izvezene iz Jugoslavije 1932. smanji za skoro dve trećine u odnosu na 1929. Do 1933. vrednost ukupne domaće proizvodnje u Jugoslaviji opala je na polovinu vrednosti iz 1929. Radnici koji su imali posao 1934. dobijali su manje nadnice nego u vreme kada je kriza počela. Tada se nezaposleni nisu morali javiti na biro rada. Zato nema tačnih podataka o broju onih koji su izgubili posao u Jugoslaviji tokom Velike ekonomske krize. Procenjuje se da je taj broj iznosio oko 300.000. U taj broj je spadao veliki broj „polutana” (seljaka-radnika). Drugi su prihvatali sve poslove u zamenu za stan i hranu bez novčane naknade. Prosjačenje dece, žena i muškaraca bilo je masovna pojava. Desetine hiljada skitnica su u vreme krize kao samci ili sa porodicom živeli na ulicama gradova bez ikakvog smeštaja. Samo u Beogradu je takvih bilo najmanje 6.000.[86] Država je tada pokušavala da svoju industrijsku proizvodnju zaštiti od strane konkurencije. O tome se vodilo računa pri određivanju carina. U državnim nabavkama prednost je imala domaća roba. Cene industrijskih proizvoda su zbog smanjene kupovne moći između 1929. i 1934. godine pale za skoro četvrtinu vrednosti, a cene poljoprivrednih proizvoda su istovremeno izgubile skoro polovinu vrednosti na tržištu.[87] Da bi se sprečio pad cena, došlo je do monopolističkog udruživanja industrijskih preduzeća. Uzor za to bila su udruženja koji su postojali u inostranstvu. Preduzeća koja su proizvodila istu robu sklapala su dogovore a prema njima su po jedinstvenoj ceni nudila robu ili usluge na domaćem tržištu. To nastojanje da se stekne položaj jedinog prodavca neke robe na tržištu Kraljevine Jugoslavije a tako postigne sigurnija i veća zarada izazvalo je proteste dela trgovaca i zanatlija. Država je 1934. usvojila Zakon o kartelima koji je zabranio stvaranje monopola. Došlo je do protesta industrijalaca. Zato je 1935. utvrđen postupak za odobravanje stvaranja kartela. Od tada se u Jugoslaviji stvorilo više monopolističkih udruženja.[88] Početak oporavka privrede u Jugoslaviji osetio se tek od 1935. Ovo se podudarilo sa „novim ekonomskim kursom” koji je objavio Milan Stojadinović. Osnovu Stojadinovićeve ekonomske politike činilo je veće mešanje države u privredu. Mere su uvođene po uzoru na politiku zapadnih zemalja i po preporukama iz inostranstva. Tako je Društvo naroda preporučivalo organizovanje javnih radova da se umanji nezaposlenost na jugoistoku Evrope. Vlada je još 1933. donela takvu odluku, ali je do značajnijeg organizovanja javnih radova došlo tek od 1935. Prvenstveno je to bilo građenje saobraćajnica, puteva i pruga. Intervencijom vlade ostvaren je napredak i rudarstva kao i metalurgije. U železari u Zenici povećane su količine proizvedenog gvožđa i njegov kvalitet, a u borskom rudniku je počela da radi električna rafinerija. Država je postala najznačajniji kapitalista u industriji Jugoslavije. To je dovelo do toga da 1939. porezi i carine nisu bili glavni izvor prihoda Jugoslavije. Država je 1939. bila vlasnik oko 15% industrije u Jugoslaviji i od toga ostvarivala trećinu prihoda države. Oko šestinu državnih prihoda država je ostvarivala od svojih monopola. Imala je monopole na neke proizvode(duvan, so, petrolej ...). Najveće monopolske prihode je imala od duvana. Duvan je otkupljivan od privatnih proizvođača, a zatim prerađivan u državnim fabrikama.[89] Septembarski ustav Detaljnije: Septembarski ustav Otvorena diktatura nije mogla da bude trajno zadržana. Popuštajući pred zahtevima iz Zapadne Evrope, kralj je odlučio da obnovi ustavno stanje. 3.9.1931. proglašen je Septembarski (ili Oktroisani) ustav. Zakonodavnu vlast imali su kralj i Narodno predstavništvo. Ono je bilo nova ustanova, sastojalo se od Narodne skupštine i Senata. Partije se nisu mogle stvarati na verskoj, plemenskoj ili pokrajinskoj osnovi. Kralj je uglavnom imao sličan položaj u odnosu na Narodno predstavništvo kao što je imao u odnosu na Narodnu skupštinu prema Vidovdanskom ustavu. Ipak, član 116. je kralju davao pravo da u vanrednim okolnostima (rat, pobuna i slično) svojim ukazom postupa izvan ustava i zakona. Ustav je predvideo da kralj, posle ukaza, traži saglasnost od Narodnog predstavništva za ono što je učinio u vreme vanrednih okolnosti.[90] Banovine su imale banovinska veća i banovinske odbore. Njih su imenovali banovi. Narodni poslanici, članovi banovinskih veća i predsednici opština birali su polovinu Senata, a polovinu je imenovao kralj. Senatori nisu mogli da imaju manje od 40 godina. Građanski političari u Ustavu iz 1931. nisu videli obnovu ustavnog stanja nego pokušaj da se diktatura učini trajnom. Posle njegovog objavljivanja, u novembru 1931. organizovani su „izbori” za Narodnu skupštinu. Postojala je samo jedna izborna lista Petra Živkovića, a opozicione stranke nisu učestovale. Na izbore je izašlo oko 65% upisanih birača. Da bi se stvorila stranka koja će podržati kraljevo integralno jugoslovenstvo, krajem 1931. stvorena je Jugoslovenska radikalna seljačka demokratija (JRSD). Ona je 1933. preimenovana u Jugoslovenska nacionalna stranka (JNS).[91] Pokušaj svođenja srpskog naroda na stepen plemena Kralj Aleksandar u admiralskoj uniformi na Jadranu (1930), ulje na platnu, rad Ivana Vavpotiča Kralj Aleksandar i Mustafa Kemal Ataturk, prvi predsednik Republike Turske (1933) Detaljnije: Integralno jugoslovenstvo Kralj Aleksandar je bio veliki pobornik i glavni politički pokrovitelj ideologije integralnog jugoslovenstva, koja je oblikovana u vreme njegove mladosti, krajem 19. i početkom 20. veka, kada su pojedini ideolozi jugoslovenskog pokreta počeli su da napuštaju izvornu jugoslovensku, odnosno južnoslovensku ideju, koja se zasnivala na konceptu saradnje između južnoslovenskih naroda, a umesto toga su počeli da promovišu novu, integralističku tezu po kojoj Srbi i Hrvati, a zajedno sa njima i Slovenci, predstavljaju jedinstven narod, sastavljen od tri plemena: srpskog, hrvatskog i slovenačkog. Već kao prestolonaslednik (od 1909. godine), a potom i kao regent (od 1914. godine), Aleksandar se okružio pristalicama integralističkog koncepta, a nakon stvaranja Kraljevine SHS (1918), integralistička ideologija je dobila sasvim novu, državnu dimenziju. Upravo u toj ideologiji, Aleksandar je pokušao da pronađe rešenje za prevazilaženje unutrašnjih podela u novostvorenoj državi. Ključni korak ka definisanju integralnog jugoslovenstva kao zvanične državne ideologije učinjen je 1929. godine, kada je naziv države promenjen u Kraljevina Jugoslavija. Od tog trenutka, integralistička politika je sprovođena putem represivnog negiranja narodne posebnosti Srba, Hrvata i Slovenaca, a sva tri naroda (srpski, hrvatski, slovenački), zvanično su proglašeni pukim plemenima u sastavu jedinstvene jugoslovenske nacije. Takva politika je u Kraljevini Jugoslaviji intenzivno sprovođena od uvođenja Šestojanuarske diktature (1929), do Aleksandrove pogibije (1934). Nestankom kralja Aleksandra, integralistička politika je izgubila svog glavnog pokrovitelja, nakon čega je zapala u krizu, a potpuni slom je doživela u razdoblju između 1939. i 1941. godine, kada je i zvanično napuštena, čime je okončan i neslavni pokušaj svođenja srpskog naroda na stepen plemena.[92][93][94] Obnova delatnosti političkih stranaka 1932. U aprilu 1932. Živkovićevu vladu smenila je vlada Voje Marinkovića. Posle obnove ustavnog stanja, kao glavni protivnik centralizma V. Maček je isticao da zamisao da su Srbi i Hrvati jedan narod nije istinita. On je tražio podršku Velike Britanije za svoje političke stavove. Od sredine 1932. Maček je često davao izjave da je moguće otcepljenje Hrvatske i raspad Jugoslavije. Musolini se nadao da je to dobra prilika da se počne sa građanskim ratom koji će razbiti Jugoslaviju. Za to je odlučio da iskoristi ustaše koje je u Italiji (i Mađarskoj) organizovao Ante Pavelić. Sa