Informacije o Proizvodu Grad: Beograd Materijali: kamennje metal Tagovi: unikat šaena masivna Stanje predmeta: veoma dobro Boja: bež Toliko je moćna da je dovoljno da samo nju stavite i to je to! Svo kamenje je u boji poludragog kamena a belo je staklo.Rađena kao mreža-izgubljen put-ručni filigranski rad.Svečana , teška , široka i jako , lepa .Lepša u prirodi.Dužina 19,5cm širina 3.5cm Narukvica je u svim nijansama dim boje od bele dosvih nijansi boje topaza i zelene. Pitati za dimenzije i još slika. Dođite , probajte , uverite se 0638441659 RAZMENE NE RADIM. ŠALJEM POSTEXPRESOM NAKON UPLATE NA RAČIN ili POSTNETOM U POŠTI. NOVAC NE VRAĆAM ZATO PITAJTE SVE , BAŠ SVE ŠTO VAS INTERESUJE PRE KUPOVINE . LIČNO PREUZIMANJE ISPRED MAŠINSKOG FAKULTETA

Superheroji nestaju! Svi, sem jednog! Obično je jutro za Spajdermena, radio je ono što svaki njegov uobičajeni herojski dan nosi sa sobom: izvodio je akrobacije, čuvao ljubimce, pronalazio izgubljene stvari starijim gospođama. Odjednom, prekida ga Fantastična četvorka u društvu s Namorom. Donose mu uznemirujuće vesti: veliki podvodni grad Atlantida je nestao, a herojima treba Spajdijeva pomoć da ga pronađu. Misija je nesigurna, ali Spajdermen ne želi da razočara drugare heroje. Međutim, ne samo da je nestala Atlantida, sad u čitavom gradu počinju da nestaju i drugi superheroji. Znači, biće mu potrebno nešto više od „običnih supermoći” da bi i ovog puta spasao svet.Mister Fantastik, Čovek-baklja, Ben Grim, Su Ričards, Mravko, Čovek-Mrav, Žena-Hulk, Osa… jedan po jedan nestaju. Sve dok s njima ne nestane i Spajdermen. Srešće se svi opet u kvantnoj sferi. Ček, gde?Dakle, u dimenziji smeštenoj negde ispod naše, gde je sve baaaš malecko i uvrnuto.Dok čitaju ovu dečju knjigu, dobro, strip, deca će:- zainteresovati se za Atlantidu, kosmos i druge dimenzije;- navijati za superheroje;- iznenada osetiti neodoljivu želju da jedu takose.Uzbudljiva superherojska avantura puna preokreta.

Arheološki artefakti tehnofilskih civilizacija prošlosti 2CD CD 1 - Dijagnoza: 1-1 Uvek Isto Zbogom 1-2 Slobodan Pad 1-3 Ima Dana (Kada Mene Moja Duša Boli) 1-4 Mreža 1-5 Ponekad 1-6 Buđenje 1-7 Dg. Paranoia 1-8 Igrač Na Žici 1-9 Psyhoneurosis* 1-10 U Znaku Lava 1-11 Marina CD 2 - Dizajn Za Stvarni Svet: 2-1 Radio Paranoja 2-2 Crno Je Moja Boja 2-3 Gde Si Sad 2-4 Jutarnja Pesma 2-5 Kraj Avanture Otimača Izgubljenog Kovčega Na Peščanoj Planeti 2-6 Bio Sam I Ja Na Moru 2-7 Mali Grad 2-8 Prvi Sneg (Slađana) 2-9 Kraj Leta 2-10 Mlade Mame 2-11 Mali Princ Ikar 2-12 King Fu Bojz (Bioskop Partizan) 2-13 Povedi Me 2-14 Prvi Sneg (Spira) 2-15 Molitva Svetom Kamenku Katiću 2-16 Kažu Mi (Moji Prijatelji) 2-17 Negde U Gradu 2-18 U 5:15 Za Rumu 2-19 Vruće Pile 2-20 Bolja Od Mene 2-21 Vruće Pile (Demo)

2CD U KARTONU ODVOJENI CD 1 + CD 2 PROMO COPY OMOT 5 CDi 5 NOVI NESLUŠANI 2 × CD, Album, Compilation, Reissue, Promo, Cardboard Sleeve Country: Serbia Released: 2007 Genre: Rock Style: New Wave, Experimental Tracklist Dijagnoza CD1.1 Uvek Isto Zbogom CD1.2 Slobodan Pad CD1.3 Ima Dana (Kada Mene Moja Duša Boli) CD1.4 Mreža CD1.5 Ponekad CD1.6 Buđenje CD1.7 Dg. Paranoia CD1.8 Igrač Na Žici CD1.9 Psyhoneurosis* CD1.10 U Znaku Lava CD1.11 Marina Dizajn Za Stvarni Svet CD2.1 Radio Paranoja CD2.2 Crno Je Moja Boja CD2.3 Gde Si Sad CD2.4 Jutarnja Pesma CD2.5 Kraj Avanture Otimača Izgubljenog Kovčega Na Peščanoj Planeti CD2.6 Bio Sam I Ja Na Moru CD2.7 Mali Grad CD2.8 Prvi Sneg (Slađana) CD2.9 Kraj Leta CD2.10 Mlade Mame CD2.11 Mali Princ Ikar CD2.12 King Fu Bojz (Bioskop Partizan) CD2.13 Povedi Me CD2.14 Prvi Sneg (Spira) CD2.15 Molitva Svetom Kamenku Katiću CD2.16 Kažu Mi (Moji Prijatelji) CD2.17 Negde U Gradu CD2.18 U 5:15 Za Rumu CD2.19 Vruće Pile CD2.20 Bolja Od Mene CD2.21 Vruće Pile (Demo)

Potraga za trećim kamenom čarobnog Pojasa Deltore se nastavlja. Broj ocena: 153 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Dečji romani u nastavcima - tomovima Šifra Proizvoda: 6774 Poslednja cena bila je: 399 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Dragulji Deltore 3 : Grad Pacova, Emili Roda Grad Pacova Knjiga br. 3 Iz serijala Dragulji Deltore Autor : Emili Roda Format: 13 x 20 cm Izdavač : Laguna Broj Strana : 113 Opis proizvoda: Dragulji Deltore 3 : Grad Pacova, Emili Roda *** O Knjizi : Lif, Barda i Jasmin – drugovi koji nemaju ničeg zajedničkog osim mržnje prema neprijatelju – u opasnoj su potrazi za sedam izgubljenih dragulja čarobnog Pojasa Deltore. Tiranija zlog Gospodara Senke biće srušena tek kada Pojas ponovo bude ceo. Uspeli su da pronađu zlatni topaz i veliki rubin. Moći ova dva tajanstvena kamena dale su im snagu i hrabrost da nastave potragu za trećim draguljem. Ali nijedno od njih ne zna kakvi ih užasi očekuju u zloglasnom Gradu pacova. Krenite na putovanje kroz magičnu zemlju Deltora i upustite se u potragu za šest magičnih dragulja! Sve Knjige Serijala Dragulji Deltore : 1 : Šume Tišine, 2 : Jezero Suza, 3 : Grad Pacova, 4 : Podmukli Pesak, 5 : Planina Užasa, 6 : Lavirint Zveri. *** O Autoru : Emili Roda rođena je 1948.godine u Sidneju. Jedna je od najuspešnijih australijskih pisaca. Diplomirala je i magistrirala englesku književnost. Godinama je radila kao urednik u izdavačkoj kući Angus i Robertson. Kao pasionirani čitalac prirodno je da je započela karijeru pisca. Prva knjiga joj je objavljena 1984. godine. Od tada pa do danas napisala je sama, ili kao koautor, više od 50 knjiga za decu. Isti uspeh postiže pišući i knjige za odrasle pod pseudonimom Dženifer Rou. Svetsku slavu doneo joj je ciklus Dragulji Deltore. Godine 1995. Emili Roda je dobila prestižnu Dromkinovu medalju, koja se dodeljuje za najveća dostignuća u dečijoj književnosti. Živi u Sidneju. www.emilyrodda.com Svi proizvodi iz: Dečji romani u nastavcima - tomovima Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Spajdermen - Kvantna potraga Superheroji nestaju! Svi, sem jednog! Obično je jutro za Spajdermena, radio je ono što svaki njegov uobičajeni herojski dan nosi sa sobom: izvodio je akrobacije, čuvao ljubimce, pronalazio izgubljene stvari starijim gospođama. Odjednom, prekida ga Fantastična četvorka u društvu s Namorom. Donose mu uznemirujuće vesti: veliki podvodni grad Atlantida je nestao, a herojima treba Spajdijeva pomoć da ga pronađu. Misija je nesigurna, ali Spajdermen ne želi da razočara drugare heroje. Međutim, ne samo da je nestala Atlantida, sad u čitavom gradu počinju da nestaju i drugi superheroji. Znači, biće mu potrebno nešto više od „običnih supermoći” da bi i ovog puta spasao svet. Mister Fantastik, Čovek-baklja, Ben Grim, Su Ričards, Mravko, Čovek-Mrav, Žena-Hulk, Osa… jedan po jedan nestaju. Sve dok s njima ne nestane i Spajdermen. Srešće se svi opet u kvantnoj sferi. Ček, gde? Dakle, u dimenziji smeštenoj negde ispod naše, gde je sve baaaš malecko i uvrnuto. Dok čitaju ovu dečju knjigu, dobro, strip, deca će: zainteresovati se za Atlantidu, kosmos i druge dimenzije; navijati za superheroje; iznenada osetiti neodoljivu želju da jedu takose. Uzbudljiva superherojska avantura puna preokreta.

Doktor Spira I Ljudska Bića – Arheološki Artefakti Tehnofilskih Civilizacija Prošlosti Ili Naučna Fantastika Kao Žanr U Umetničkim Delima S Kraja Dvadesetog Veka Knjizica 28 strana, nova. Oba diska takodje. Lista pesama : Dijagnoza 1-1 Uvek Isto Zbogom 1-2 Slobodan Pad 1-3 Ima Dana (Kada Mene Moja Duša Boli) 1-4 Mreža 1-5 Ponekad 1-6 Buđenje 1-7 Dg. Paranoia 1-8 Igrač Na Žici 1-9 Psyhoneurosis 1-10 U Znaku Lava 1-11 Marina Dizajn Za Stvarni Svet 2-1 Radio Paranoja 2-2 Crno Je Moja Boja 2-3 Gde Si Sad 2-4 Jutarnja Pesma 2-5 Kraj Avanture Otimača Izgubljenog Kovčega Na Peščanoj Planeti 2-6 Bio Sam I Ja Na Moru 2-7 Mali Grad 2-8 Prvi Sneg (Slađana) 2-9 Kraj Leta 2-10 Mlade Mame 2-11 Mali Princ Ikar 2-12 King Fu Bojz (Bioskop Partizan) 2-13 Povedi Me 2-14 Prvi Sneg (Spira) 2-15 Molitva Svetom Kamenku Katiću 2-16 Kažu Mi (Moji Prijatelji) 2-17 Negde U Gradu 2-18 U 5:15 Za Rumu 2-19 Vruće Pile 2-20 Bolja Od Mene 2-21 Vruće Pile (Demo)

Volt Vitman Život i pustolovine Džeka Engla tvrd povez Odlično očuvana Roman izgubljen 1852. i pronađen 2016. U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč. Ova kratka, vragolasta priča na temu dece bez roditelja, pohlepe i avanture u gradu Njujorku – Život i pustolovine Džeka Engla – tada se pojavila u tišini. Pojavila se i potom je nestala. Niko je nije video punih 165 godina, sve do 2016, kada je književni stručnjak sa Univerziteta Hjuston Zakari Terpin, prateći novinske tragove u arhivama Kongresne biblioteke, pronašao jedine sačuvane primerke romana u nastavcima, koji je generacijama čekao da bude otkriven. Terpin je potom svoju avanturu pretočio u uzbudljivu, obimnu studiju koja kao specijalan, podroban i koristan Uvod prethodi Geopoetikinom izdanju samog romana. „Godine 2015. Zakari Terpin je uzbudio međunarodnu javnost otkrićem odavno izgubljenog Vitmanovog novinarskog ostvarenja pod naslovom `Muško zdravlje i vežbanje` (1858), koje je odmah bilo proglašeno najznačajnijim otkrićem Vitmanovog rada za više generacija. No, prosto je neverovatno da je Terpin prevazišao sebe pronašavši potom još važnije delo – ovoga puta roman – jedino koje pripada tzv. lepoj umetnosti, a za koje znamo da je napisano u vreme kad je Vitman započeo rad na Vlatima trave.“ - Ed Folzom, urednik u Walt Whitman Quarterly Review i kodirektor Arhiva Volta Vitmana

Život i pustolovine Džeka Engla Roman izgubljen 1852. i pronađen 2016. U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč. Ova kratka, vragolasta priča na temu dece bez roditelja, pohlepe i avanture u gradu Njujorku – Život i pustolovine Džeka Engla – tada se pojavila u tišini. Pojavila se i potom je nestala. Niko je nije video punih 165 godina, sve do 2016, kada je književni stručnjak sa Univerziteta Hjuston Zakari Terpin, prateći novinske tragove u arhivama Kongresne biblioteke, pronašao jedine sačuvane primerke romana u nastavcima, koji je generacijama čekao da bude otkriven. Terpin je potom svoju avanturu pretočio u uzbudljivu, obimnu studiju koja kao specijalan, podroban i koristan Uvod prethodi Geopoetikinom izdanju samog romana. „Godine 2015. Zakari Terpin je uzbudio međunarodnu javnost otkrićem odavno izgubljenog Vitmanovog novinarskog ostvarenja pod naslovom 'Muško zdravlje i vežbanje' (1858), koje je odmah bilo proglašeno najznačajnijim otkrićem Vitmanovog rada za više generacija. No, prosto je neverovatno da je Terpin prevazišao sebe pronašavši potom još važnije delo – ovoga puta roman – jedino koje pripada tzv. lepoj umetnosti, a za koje znamo da je napisano u vreme kad je Vitman započeo rad na Vlatima trave.“ - Ed Folzom, urednik u Walt Whitman Quarterly Review i kodirektor Arhiva Volta Vitmana Prikaži više

Autor: Volt VitmanRoman izgubljen 1852. i pronađen 2016.U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč. Ova kratka, vragolasta priča na temu dece bez roditelja, pohlepe i avanture u gradu Njujorku – Život i pustolovine Džeka Engla – tada se pojavila u tišini.Pojavila se i potom je nestala. Niko je nije video punih 165 godina, sve do 2016, kada je književni stručnjak sa Univerziteta Hjuston Zakari Terpin, prateći novinske tragove u arhivama Kongresne biblioteke, pronašao jedine sačuvane primerke romana u nastavcima, koji je generacijama čekao da bude otkriven. Terpin je potom svoju avanturu pretočio u uzbudljivu, obimnu studiju koja kao specijalan, podroban i koristan Uvod prethodi Geopoetikinom izdanju samog romana.„Godine 2015. Zakari Terpin je uzbudio međunarodnu javnost otkrićem odavno izgubljenog Vitmanovog novinarskog ostvarenja pod naslovom 'Muško zdravlje i vežbanje' (1858), koje je odmah bilo proglašeno najznačajnijim otkrićem Vitmanovog rada za više generacija. No, prosto je neverovatno da je Terpin prevazišao sebe pronašavši potom još važnije delo – ovoga puta roman – jedino koje pripada tzv. lepoj umetnosti, a za koje znamo da je napisano u vreme kad je Vitman započeo rad na Vlatima trave.“ - Ed Folzom, urednik u Walt Whitman Quarterly Review i kodirektor Arhiva Volta Vitmana

Песник Драган Грбовић спада у ред ретких, истинских песника за децу који овај свет посматрају очима детета. Из песме у песму, полако нас води у њихов, уствари, наш свет, за којим смо мислили да је заувек изгубљен. Битне одлике поезије Драгана Грбовића су игра и смех. Свет је створен из игре и кроз њу постаје лепши. а смех је леп, звонак, здрав, прави дечји... Ова књига је право песничко освежење у нашој новијој поезији за децу. „И кад се играм и када радим, и када се шетам беспослен градом, просто обожавам да се засладим, подразумева се - чоколадом“... Наслов: Кобајаги озбиљно Издавач: Legenda Страна: 65 (cb) Писмо: ћирилица Формат: cm Година издања: 2008 ИСБН: 978-86-7784-129-4

U početku, Borne izgleda kao ništa – samo zelena grudvica koja bi mogla biti odbačena od strane kompanije. Kompanija, iako je ozbiljno oštećena, priča se da i dalje pravi stvorenja i šalje ih na udaljena mesta koja još nisu pretrpela kolaps. Born nekako podseća Rejčel na ostrvsku državu njenog rođenja, koja je sada davno izgubljena u porastu mora. Oseća privrženost koju mrzi; vezanosti su zamke, a na ovom svetu svaka slabost može da te ubije. Ipak, kada odvede Borna u svoje podzemno utočište, Balkonske litice, Rejčel ubeđuje svog ljubavnika, Vika, da Borna ne predaje sirovom genetskom materijalu za lekove koje on prodaje — ona ne može da prekine tu vezu. Oni prodaju sićušna stvorenja koja se mogu progutati ili zaglaviti u uhu, a koja oslobađaju moćna sećanja na srećnija vremena drugih ljudi ili izvlače zaboravljena sećanja iz sopstvenog uma korisnika — ili samo stvaraju prelepe vizije koje omogućavaju bekstvo iz neplodnih, kraterskih pejzaža Grad. Protiv njegove bolje prosudbe, iz naklonosti prema Rejčel ili možda nekog drugog impulsa, Vik poštuje njenu odluku. Rejčel, u međuvremenu, uprkos njenoj odanosti Viku, zna da on krije tajne od nje. Pretražujući njegov stan, pronalazi spaljen, nečitljiv časopis pod nazivom „Mord“, zagonetno spominjanje Magičara (suparničkog dilera droge) i dokaz da je Vik planirao izgled Balkonskih litica tako da odgovara nacrtu zgrade Kompanije. šta on krije? Zašto joj ne kaže šta se dogodilo kada je radio za kompaniju?

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Pancevo i prvi Srpski ustanak - Mihovil Tomandl - Slavko Gavrilovic - Andrija Popovic, ucesnik u Ticanovoj buni u Prvom ustanku Mihovil Tomandl (Brčko, 19. april 1894 — Pančevo, 21. maj 1963) bio je vojvođanski advokat, novinar, publicista, istoričar. U Pančevu je proveo veći deo svog života i njegova karijera vezana je za ovaj grad. Pančevo je najviše zadužio na poljima arhivistike i istoriografija. Pisac je knjige Pančevo za vreme Prvog svetskog rata 1914–1918, i tako jedini ostavio pisana svedočanstva o Pančevu u ovom periodu i o stradanjima Srba Pančevaca. Biografija Mihovil Tomandl rođen je 19. aprila 1894. godine u Brčkom, kao sin Katarine (rođena 1885. ??? u Novom Sadu) i Josifa Tomandla (rođen 1870). Osnovnu školu završio je u Bosanskoj Gradiški, a Gimnaziju u Zemunu i Zagrebu. Završio je Pravni fakultet u Beču, 1913/14. a doktorirao je u Zagrebu 1922. godine. Studirao je i filozofiju (istoriju i geografiju) na Univerzitetu u Beogradu, od 1919. do 1922. godine. Pored advokature, bavio se i kulturno-političkom istorijom. Tomandl je ostavio jedina pisana svedočanstva o Pančevu u Prvom svetskom ratu. Posle Prvog svetskog rata bio je postavljen za honorarnog nastavnika na Državnoj realnoj Gimnaziji u Pančevu, a od 1. juna 1919. radio je kao sudski beležnik, zatim kao sudija Okružnog suda u Pančevu. Kao advokatski pripravnik radio je do 1925. nakon čega je položio advokatski ispit u Novom Sadu. Bio je član Demokratske stranke, urednik lista Narodna sloga, sekretar Francuskog kluba u Pančevu i Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva, u kome je i pevao.[1]Tomandlu je 1933. godine uručen, u ime Francuske, orden Akademske palme, koju je ustanovio Napoleon, za doprinose na intelektualnom, naučnom i umetničkom polju. Sve do oslobođenja Pančeva 1944. radio je kao advokat, a od tada kao Gradski bibliotekar. Za vreme okupacije proganjan je i zatvoren od strane Nemaca, a posle rata svedočio je pred Komisijom za utvrđivanje ratnih zločina o stradanju kulturnih dobara u Pančevu. Mnogo je sarađivao u letopisu Matice srpske i Glasniku Istorijskog društva u Novom Sadu. Bio je takođe član Istorijkog društva u Novom Sadu. Održao je veliki broj javnih predavanja od kojih je sam naročito isticao ciklus o Danteovoj Božanstvenoj komediji, Miltonovom Izgubljenom raju, o Geteu i Francuzima, o Volteru, Stendalu, Rabindrantu Tagori i druga.[1] Govorio je nemački jezik, a služio se i italijanskim, mađarskim i francuskim. Postao je upravnik Gradske arhive u Pančevu, sadašnjeg Istorijskog arhiva u Pančevu, a od 1955. do penzionisanja bio je arhivski i naučni saradnik. Istorijski arhiv u Pančevu objavio je nekoliko njegovih dela.

Danja oka mog Vesna Milinčić (Beograd, 1958), školovala se i živi u rodnom gradu. Autor je romana Pasijans, Boja mraza i Marin bez mora. Po obrazovanju profesor opšte književnosti i teorije književnosti, radila je kao novinar, književni prevodilac, lektor, nastavnik, bibliotekar... Danja oka mog, četvrti roman Vesne Milinčić, živa je i životna, humorom protkana slika onog najvrednijeg što imamo – mladosti, ljubavi i prijateljstva – odnegovanim talentom i sigurnim perom (ni muškim ni ženskim, i studenim i vrućim, samo nikad mlakim) uhvaćena u višeslojno tkivo uzbudljivog umetničkog dela. Danja oka mog gusta je tkanica usuda balkanskih, razasutih pod beogradskim nebom, po starogradskim ulicama i salonskim stanovima, ali i mračnim suterenima, po dušama koje su svoje jade donele izdaleka, ili ih baš tu našle i tažile. Koliko kazuje o odrastanju generacije stasale podno devedesetih, toliko otkriva i o izgubljenim godinama njihovih roditelja, prikleštenih zupcima je-dnog nevremena bez prognoze. I ne samo o njima. Na gotovo svakoj strani ove jezički uzorno izbrušene i stilski zaokružene proze otvaraju se mnogo širi i dublji vidici, na istorijske lomove, socijalna, pa i moralna potonuća, ali i na čudesna vaskrsenja.

Vesna Milinčić (Beograd, 1958), školovala se i živi u rodnom gradu. Autor je romana Pasijans, Boja mraza i Marin bez mora. Po obrazovanju profesor opšte književnosti i teorije književnosti, radila je kao novinar, književni prevodilac, lektor, nastavnik, bibliotekar… Danja oka mog, četvrti roman Vesne Milinčić, živa je i životna, humorom protkana slika onog najvrednijeg što imamo – mladosti, ljubavi i prijateljstva – odnegovanim talentom i sigurnim perom (ni muškim ni ženskim, i studenim i vrućim, samo nikad mlakim) uhvaćena u višeslojno tkivo uzbudljivog umetničkog dela. Danja oka mog gusta je tkanica usuda balkanskih, razasutih pod beogradskim nebom, po starogradskim ulicama i salonskim stanovima, ali i mračnim suterenima, po dušama koje su svoje jade donele izdaleka, ili ih baš tu našle i tažile. Koliko kazuje o odrastanju generacije stasale podno devedesetih, toliko otkriva i o izgubljenim godinama njihovih roditelja, prikleštenih zupcima je-dnog nevremena bez prognoze. I ne samo o njima. Na gotovo svakoj strani ove jezički uzorno izbrušene i stilski zaokružene proze otvaraju se mnogo širi i dublji vidici, na istorijske lomove, socijalna, pa i moralna potonuća, ali i na čudesna vaskrsenja. Dragana Veljković Stanković

Slobodan Stanišić Komplet 1 - 10Meki povezIzdavač Vulkan1 Dušan dečak na prestolu2 Dušan i Durundilo3 Vitezovi Dušana silnog4 Lazar na dvoru kraja Dušana5 Uroš nejaki i tajna izgubljene princeze6 Marko Kraljević i blago kralja Vukašina7 Miloš Obilić i mač Srpske vatre8 Knez Stefan Lazarević pod majčinim suncem9 Simonida10 Dušan princ suncaСлободан Станишић (Велика Градуса, 9. јула 1939) српски је писац за децу и младе.Деценијама је присутан на литерарној сцени. Његова поезија, проза и драмско стваралаштво награђени су готово свим наградама које се у Србији додељују ствараоцима за децу и младе.Живи и ствара у Београду где је завршио Филолошки факултет и Факултет драмских уметности, одсек драматургије.Цртао карикатуре за многе домаће и стране листове, током година уређивао бројне радио и телевизијске програме за које је добијао висока признања и награде РТС. Био је уредник дечјег листа Невен, а потом часописа Лењи Гаша, Змај, Чика Јова (Швајцарска), а од 1996—2001. одговорни уредник Програма за децу и младе РТС-а.Познат је по великом броју књижевних сусрета, на којима глуми, рецитује и црта на лицу места, користећи десетогодишње искуство сарадње са „Јежом“ док је радио као карикатуриста.Превођен је на енглески, руски, белоруски, кинески, шведски, мађарски, румунски, бугарски, словачки, русински...Објавио је више од 125 књига романа, збирки прича и песама, аутор је и 12 антологија и сценарија за многе телевизијска емисије и серије.НаградеДобитник је награда `Политикин забавник`, „Стара маслина“ за животно дело, `Златног лептира` за песничко стваралаштво `Златног кључића` града Смедерева, „Златног Гашиног пера 98`, награде Културног центра и библиотеке града Алексинца за подстицај и унапређење дечје литературе, награде Вечерњих новости `Гордана Брајовић`.Добитник је Повеље Змајевих дечјих игара за трајан допринос и унапређење литературе за децу, а био је и домаћин-носилац Змајевог штапа на Змајевим дечјим играма 1993.Многа од набројаних дела штампане су у више издања, а роман Душан принц сунца био је најчитанија књига у дечјем одељењу новосадске Градске библиотеке 2002. Награду дечје критике `Доситејево перо` добили су Душан принц сунца (2000), Лучка капетанија (2001), Цвонки (2003), Хајдук Вељко - јунак вредан целе војске (2019), Љуба хајдук Вукосава (2021).У сарадњи са Издавачком кућом `Пчелица` Слободан Станишић је написао тридесет илустрованих књига у оквиру две едиције - Деца читају српску историју и Векови српске писмености. Књиге је илустровала читава плејада домаћих илустратора за децу, предвоћених Алексом Гајићем, Јованом Укропином, Мијатом Мијатовићем и другима. За поменуте едиције, које су доживеле велику полуарност код најмлађих читалаца, Станишић је добио бројна признања. Едиција Деца читају српску историју проглашена је најбољом едицијом књига за децу на Међународном сајму књига у Београду 2014. године, а на Фестивалу словенске књиге у Минску 2016. године је награђена као најбоља едиција књига за децу на словенским језицима. Едиција векови српске писмености награђена је на Сајму књига у Бањалуци 2018. године као издавачки подухват и исте године је добила награду Лоза на Сајму књига у Пироту.Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[1]Добитник је Вукове награде за 2020. годину.[2]ДелаОбјавио је 36 романа, од којих су најзначајнији:Танго за троје (награда `Политикин забавник` - најбоље дело за младе 1992, књига године Колашин (1993) и годишња награда Фестивала хумора за децу, Лазаревац (1993))Алек трејд (награда «Раде Обреновић» Змајевих дечјих игара – најбољи роман за младе 1998),Двоје на ветруЦвонки 1-7, (од којих је „Цвонки и вилин коњиц“ добио Доситејево перо 2003. године),Душан принц сунцаДушан, дечак на престолу,Душан и Дурундило,Пластична кифлаЗелена зуаЗбирке прича и песама:Плаве шаргарепе,Осмица са брковима,Коцкасте лубенице (књига године, награда Вечерњих новости „Гордана Брајовић“ Алексинац 1998),Била једном два робота,Принцеза солитера,Како се каже: волим те,Децо паркирајте се,Не дирај Весну,Чекам те,Имам госта из друге галаксије,Вечерас долазим касније кући,Не користи руж за уснеДеца читају српску историјуВекови српске писменостиЗлато на свилиПозоришни комади:Јава у Сновиграду (Позориште младих, Нови Сад),Монодраме:Мађија (у извођењу Бранке Веслиновић),Помешани лончићи (Ивана Деспотовић),Ретка тетка (Ружица Сокић),Зашто је ћутао Игор (Рада Ђуричин)Радио-драме за децу:Била једном два робота,Излет на чудно зелено, (прва награда на јавном конкурсу Радио Београда)Никола и страшни Зма,Дружење са Ивицом Смејачем,Радио комедије:Роботи (1965), Џепни зоолошки врт (1967), Хиљаду неједнаких комадића (1975), Кућерина, Витаминизирана Плаутоменехмијада, Пасја ноћ1/22

Slobodan Stanišić Komplet 1 - 10Meki povezIzdavač Vulkan1 Dušan dečak na prestolu2 Dušan i Durundilo3 Vitezovi Dušana silnog4 Lazar na dvoru kraja Dušana5 Uroš nejaki i tajna izgubljene princeze6 Marko Kraljević i blago kralja Vukašina7 Miloš Obilić i mač Srpske vatre8 Knez Stefan Lazarević pod majčinim suncem9 Simonida10 Dušan princ suncaСлободан Станишић (Велика Градуса, 9. јула 1939) српски је писац за децу и младе.Деценијама је присутан на литерарној сцени. Његова поезија, проза и драмско стваралаштво награђени су готово свим наградама које се у Србији додељују ствараоцима за децу и младе.Живи и ствара у Београду где је завршио Филолошки факултет и Факултет драмских уметности, одсек драматургије.Цртао карикатуре за многе домаће и стране листове, током година уређивао бројне радио и телевизијске програме за које је добијао висока признања и награде РТС. Био је уредник дечјег листа Невен, а потом часописа Лењи Гаша, Змај, Чика Јова (Швајцарска), а од 1996—2001. одговорни уредник Програма за децу и младе РТС-а.Познат је по великом броју књижевних сусрета, на којима глуми, рецитује и црта на лицу места, користећи десетогодишње искуство сарадње са „Јежом“ док је радио као карикатуриста.Превођен је на енглески, руски, белоруски, кинески, шведски, мађарски, румунски, бугарски, словачки, русински...Објавио је више од 125 књига романа, збирки прича и песама, аутор је и 12 антологија и сценарија за многе телевизијска емисије и серије.НаградеДобитник је награда `Политикин забавник`, „Стара маслина“ за животно дело, `Златног лептира` за песничко стваралаштво `Златног кључића` града Смедерева, „Златног Гашиног пера 98`, награде Културног центра и библиотеке града Алексинца за подстицај и унапређење дечје литературе, награде Вечерњих новости `Гордана Брајовић`.Добитник је Повеље Змајевих дечјих игара за трајан допринос и унапређење литературе за децу, а био је и домаћин-носилац Змајевог штапа на Змајевим дечјим играма 1993.Многа од набројаних дела штампане су у више издања, а роман Душан принц сунца био је најчитанија књига у дечјем одељењу новосадске Градске библиотеке 2002. Награду дечје критике `Доситејево перо` добили су Душан принц сунца (2000), Лучка капетанија (2001), Цвонки (2003), Хајдук Вељко - јунак вредан целе војске (2019), Љуба хајдук Вукосава (2021).У сарадњи са Издавачком кућом `Пчелица` Слободан Станишић је написао тридесет илустрованих књига у оквиру две едиције - Деца читају српску историју и Векови српске писмености. Књиге је илустровала читава плејада домаћих илустратора за децу, предвоћених Алексом Гајићем, Јованом Укропином, Мијатом Мијатовићем и другима. За поменуте едиције, које су доживеле велику полуарност код најмлађих читалаца, Станишић је добио бројна признања. Едиција Деца читају српску историју проглашена је најбољом едицијом књига за децу на Међународном сајму књига у Београду 2014. године, а на Фестивалу словенске књиге у Минску 2016. године је награђена као најбоља едиција књига за децу на словенским језицима. Едиција векови српске писмености награђена је на Сајму књига у Бањалуци 2018. године као издавачки подухват и исте године је добила награду Лоза на Сајму књига у Пироту.Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[1]Добитник је Вукове награде за 2020. годину.[2]ДелаОбјавио је 36 романа, од којих су најзначајнији:Танго за троје (награда `Политикин забавник` - најбоље дело за младе 1992, књига године Колашин (1993) и годишња награда Фестивала хумора за децу, Лазаревац (1993))Алек трејд (награда «Раде Обреновић» Змајевих дечјих игара – најбољи роман за младе 1998),Двоје на ветруЦвонки 1-7, (од којих је „Цвонки и вилин коњиц“ добио Доситејево перо 2003. године),Душан принц сунцаДушан, дечак на престолу,Душан и Дурундило,Пластична кифлаЗелена зуаЗбирке прича и песама:Плаве шаргарепе,Осмица са брковима,Коцкасте лубенице (књига године, награда Вечерњих новости „Гордана Брајовић“ Алексинац 1998),Била једном два робота,Принцеза солитера,Како се каже: волим те,Децо паркирајте се,Не дирај Весну,Чекам те,Имам госта из друге галаксије,Вечерас долазим касније кући,Не користи руж за уснеДеца читају српску историјуВекови српске писменостиЗлато на свилиПозоришни комади:Јава у Сновиграду (Позориште младих, Нови Сад),Монодраме:Мађија (у извођењу Бранке Веслиновић),Помешани лончићи (Ивана Деспотовић),Ретка тетка (Ружица Сокић),Зашто је ћутао Игор (Рада Ђуричин)Радио-драме за децу:Била једном два робота,Излет на чудно зелено, (прва награда на јавном конкурсу Радио Београда)Никола и страшни Зма,Дружење са Ивицом Смејачем,Радио комедије:Роботи (1965), Џепни зоолошки врт (1967), Хиљаду неједнаких комадића (1975), Кућерина, Витаминизирана Плаутоменехмијада, Пасја ноћ1/22

SLOBODAN STANIŠIĆ KOMPLET 1 - 10 Meki povez Izdavač Vulkan 1 Dušan dečak na prestolu 2 Dušan i Durundilo 3 Vitezovi Dušana silnog 4 Lazar na dvoru kraja Dušana 5 Uroš nejaki i tajna izgubljene princeze 6 Marko Kraljević i blago kralja Vukašina 7 Miloš Obilić i mač Srpske vatre 8 Knez Stefan Lazarević pod majčinim suncem 9 Simonida 10 Dušan princ sunca Слободан Станишић (Велика Градуса, 9. јула 1939) српски је писац за децу и младе. Деценијама је присутан на литерарној сцени. Његова поезија, проза и драмско стваралаштво награђени су готово свим наградама које се у Србији додељују ствараоцима за децу и младе. Живи и ствара у Београду где је завршио Филолошки факултет и Факултет драмских уметности, одсек драматургије. Цртао карикатуре за многе домаће и стране листове, током година уређивао бројне радио и телевизијске програме за које је добијао висока признања и награде РТС. Био је уредник дечјег листа Невен, а потом часописа Лењи Гаша, Змај, Чика Јова (Швајцарска), а од 1996—2001. одговорни уредник Програма за децу и младе РТС-а. Познат је по великом броју књижевних сусрета, на којима глуми, рецитује и црта на лицу места, користећи десетогодишње искуство сарадње са „Јежом“ док је радио као карикатуриста. Превођен је на енглески, руски, белоруски, кинески, шведски, мађарски, румунски, бугарски, словачки, русински... Објавио је више од 125 књига романа, збирки прича и песама, аутор је и 12 антологија и сценарија за многе телевизијска емисије и серије. Награде Добитник је награда `Политикин забавник`, „Стара маслина“ за животно дело, `Златног лептира` за песничко стваралаштво `Златног кључића` града Смедерева, „Златног Гашиног пера 98`, награде Културног центра и библиотеке града Алексинца за подстицај и унапређење дечје литературе, награде Вечерњих новости `Гордана Брајовић`. Добитник је Повеље Змајевих дечјих игара за трајан допринос и унапређење литературе за децу, а био је и домаћин-носилац Змајевог штапа на Змајевим дечјим играма 1993. Многа од набројаних дела штампане су у више издања, а роман Душан принц сунца био је најчитанија књига у дечјем одељењу новосадске Градске библиотеке 2002. Награду дечје критике `Доситејево перо` добили су Душан принц сунца (2000), Лучка капетанија (2001), Цвонки (2003), Хајдук Вељко - јунак вредан целе војске (2019), Љуба хајдук Вукосава (2021). У сарадњи са Издавачком кућом `Пчелица` Слободан Станишић је написао тридесет илустрованих књига у оквиру две едиције - Деца читају српску историју и Векови српске писмености. Књиге је илустровала читава плејада домаћих илустратора за децу, предвоћених Алексом Гајићем, Јованом Укропином, Мијатом Мијатовићем и другима. За поменуте едиције, које су доживеле велику полуарност код најмлађих читалаца, Станишић је добио бројна признања. Едиција Деца читају српску историју проглашена је најбољом едицијом књига за децу на Међународном сајму књига у Београду 2014. године, а на Фестивалу словенске књиге у Минску 2016. године је награђена као најбоља едиција књига за децу на словенским језицима. Едиција векови српске писмености награђена је на Сајму књига у Бањалуци 2018. године као издавачки подухват и исте године је добила награду Лоза на Сајму књига у Пироту. Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[1] Добитник је Вукове награде за 2020. годину.[2] Дела Објавио је 36 романа, од којих су најзначајнији: Танго за троје (награда `Политикин забавник` - најбоље дело за младе 1992, књига године Колашин (1993) и годишња награда Фестивала хумора за децу, Лазаревац (1993)) Алек трејд (награда «Раде Обреновић» Змајевих дечјих игара – најбољи роман за младе 1998), Двоје на ветру Цвонки 1-7, (од којих је „Цвонки и вилин коњиц“ добио Доситејево перо 2003. године), Душан принц сунца Душан, дечак на престолу, Душан и Дурундило, Пластична кифла Зелена зуа Збирке прича и песама: Плаве шаргарепе, Осмица са брковима, Коцкасте лубенице (књига године, награда Вечерњих новости „Гордана Брајовић“ Алексинац 1998), Била једном два робота, Принцеза солитера, Како се каже: волим те, Децо паркирајте се, Не дирај Весну, Чекам те, Имам госта из друге галаксије, Вечерас долазим касније кући, Не користи руж за усне Деца читају српску историју Векови српске писмености Злато на свили Позоришни комади: Јава у Сновиграду (Позориште младих, Нови Сад), Монодраме: Мађија (у извођењу Бранке Веслиновић), Помешани лончићи (Ивана Деспотовић), Ретка тетка (Ружица Сокић), Зашто је ћутао Игор (Рада Ђуричин) Радио-драме за децу: Била једном два робота, Излет на чудно зелено, (прва награда на јавном конкурсу Радио Београда) Никола и страшни Зма, Дружење са Ивицом Смејачем, Радио комедије: Роботи (1965), Џепни зоолошки врт (1967), Хиљаду неједнаких комадића (1975), Кућерина, Витаминизирана Плаутоменехмијада, Пасја ноћ

Vesna Milinčić (Beograd, 1958), školovala se i živi u rodnom gradu. Autor je romana Pasijans, Boja mraza i Marin bez mora. Po obrazovanju profesor opšte književnosti i teorije književnosti, radila je kao novinar, književni prevodilac, lektor, nastavnik, bibliotekar... Danja oka mog, četvrti roman Vesne Milinčić, živa je i životna, humorom protkana slika onog najvrednijeg što imamo – mladosti, ljubavi i prijateljstva – odnegovanim talentom i sigurnim perom (ni muškim ni ženskim, i studenim i vrućim, samo nikad mlakim) uhvaćena u višeslojno tkivo uzbudljivog umetničkog dela. Danja oka mog gusta je tkanica usuda balkanskih, razasutih pod beogradskim nebom, po starogradskim ulicama i salonskim stanovima, ali i mračnim suterenima, po dušama koje su svoje jade donele izdaleka, ili ih baš tu našle i tažile. Koliko kazuje o odrastanju generacije stasale podno devedesetih, toliko otkriva i o izgubljenim godinama njihovih roditelja, prikleštenih zupcima je-dnog nevremena bez prognoze. I ne samo o njima. Na gotovo svakoj strani ove jezički uzorno izbrušene i stilski zaokružene proze otvaraju se mnogo širi i dublji vidici, na istorijske lomove, socijalna, pa i moralna potonuća, ali i na čudesna vaskrsenja. Naslov: Danja oka mog Izdavač: Čigoja štampa Strana: 143 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 20 cm Godina izdanja: 2018 ISBN: 978-86-531-0452-8

U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč. Ova kratka, vragolasta priča na temu dece bez roditelja, pohlepe i avanture u gradu Njujorku – Život i pustolovine Džeka Engla – tada se pojavila u tišini. Pojavila se i potom je nestala. Niko je nije video punih 165 godina, sve do 2016, kada je književni stručnjak sa Univerziteta Hjuston Zakari Terpin, prateći novinske tragove u arhivama Kongresne biblioteke, pronašao jedine sačuvane primerke romana u nastavcima, koji je generacijama čekao da bude otkriven. Terpin je potom svoju avanturu pretočio u uzbudljivu, obimnu studiju koja kao specijalan, podroban i koristan Uvod prethodi Geopoetikinom izdanju samog romana. Posle prvog koraka Univerziteta Ajova i drugih institucija, pojedinaca, kao i američkog izdavača, i Geopoetika se uključila u divan i bitan posao predstavljanja važnog književnog otkrića unošenjem ovog do sada svetu nepoznatog dela u srpski jezik, a pomoću njega i u nanovno definisanje američke književnosti. - V. Bajac "Godine 2015. Zakari Terpin je uzbudio međunarodnu javnost otkrićem odavno izgubljenog Vitmanovog novinarskog ostvarenja pod naslovom 'Muško zdravlje i vežbanje' (1858), koje je odmah bilo proglašeno najznačajnijim otkrićem Vitmanovog rada za više generacija. No, prosto je neverovatno da je Terpin prevazišao sebe pronašavši potom još važnije delo – ovoga puta roman – jedino koje pripada tzv. lepoj umetnosti, a za koje znamo da je napisano u vreme kad je Vitman započeo rad na Vlatima trave." - Ed Folzom, urednik u Walt Whitman Quarterly Review i kodirektor Arhiva Volta Vitmana Čitaj dalje

U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč. Ova kratka, vragolasta priča na temu dece bez roditelja, pohlepe i avanture u gradu Njujorku – Život i pustolovine Džeka Engla – tada se pojavila u tišini. Pojavila se i potom je nestala. Niko je nije video punih 165 godina, sve do 2016, kada je književni stručnjak sa Univerziteta Hjuston Zakari Terpin, prateći novinske tragove u arhivama Kongresne biblioteke, pronašao jedine sačuvane primerke romana u nastavcima, koji je generacijama čekao da bude otkriven. Terpin je potom svoju avanturu pretočio u uzbudljivu, obimnu studiju koja kao specijalan, podroban i koristan Uvod prethodi Geopoetikinom izdanju samog romana. Posle prvog koraka Univerziteta Ajova i drugih institucija, pojedinaca, kao i američkog izdavača, i Geopoetika se uključila u divan i bitan posao predstavljanja važnog književnog otkrića unošenjem ovog do sada svetu nepoznatog dela u srpski jezik, a pomoću njega i u nanovno definisanje američke književnosti. V. Bajac „Godine 2015. Zakari Terpin je uzbudio međunarodnu javnost otkrićem odavno izgubljenog Vitmanovog novinarskog ostvarenja pod naslovom 'Muško zdravlje i vežbanje' (1858), koje je odmah bilo proglašeno najznačajnijim otkrićem Vitmanovog rada za više generacija. No, prosto je neverovatno da je Terpin prevazišao sebe pronašavši potom još važnije delo – ovoga puta roman – jedino koje pripada tzv. lepoj umetnosti, a za koje znamo da je napisano u vreme kad je Vitman započeo rad na Vlatima trave." Ed Folzom, urednik u Walt Whitman Quarterly Review i kodirektor Arhiva Volta Vitmana

Srđan V. Tešin MOJE IZDAVAČ: Arhipelag, Beograd BIBLIOTEKA: Zlatno runo ŽANR: Roman FORMAT: 14x21 BROJ STRANICA: 176 POVEZ: Tvrdi Novi roman jednog od vodećih pisaca srednje generacije u srpskoj književnosti. Tri odustanka od poezije ispunila su uzbudljivu i nesmirujuću priču Tešinovog romana. Jedno je odustanak Danila Kiša od poezije iz koga je proistekla jedna od najblistavijih priča moderne srpske književnosti. Drugo je odustanak piščeve majke, Milice Zrnić Tešin, od poezije za koju je dobila rane nagrade i okretanje iskustvima porodičnog života, sve do tragične smrti. Treći je odustanak samog pisca od poezije i posvećivanje pisanju proze u kojoj se ogleda drama savremenog života. Troje ljudi različitih ljudskih i književnih sudbina, u različitim trenucima i vođeni različitim motivima, doneli su odluku da odustanu od pesništva i ta je odluka presudno uticala na sve njihove buduće izbore. Tu počinje roman Moje u kome se prepliću porodične i književne istorije, društvena istorija druge Jugoslavije i savremene okolnosti, devedesete godine i izgubljeno vreme čitave jedne generacije, lične i društvene drame, biografije i imaginacija, mašta i činjenice, autofikcija i uzbudljiva priča. Potraga za iščezlim pesnicima suočava nas sa vremenom koje nije okončano i sa događajima koji i dalje učestvuju u našim životima. Roman sa kojim nećete biti ravnodušni. Knjiga koja će vas podsetiti na vaše izbore i na vaše odustanke, ali i na događaje koje ste zaboravili i na događaje koje nipošto ne želite da zaboravite. Srđan V. Tešin (Mokrin, 1971) je studirao filozofiju i komunikologiju u Beogradu. Diplomirao je na poetici kratke priče. Objavio je dvanaest knjiga. Važniji naslovi: Sjajan naslov za pantomimu (1997), Antologija najboljih naslova (2000, 2013), Kazimir i drugi naslovi (2003), Kroz pustinju i prašinu (2005, 2008), Kuvarove kletve i druge gadosti (2006, 2014, nagrada „Borislav Pekić“), Ispod crte (2010, nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, najuži izbor za Andrićevu nagradu), Priče s Marsa (2015, najuži izbor za književnu nagradu „Zlatni suncokret“ i Andrićevu nagradu), Gori gori gori (2017) i Moje (2019, uži izbor za nagradu DKSG za najbolju knjigu nefikcijske književnosti). Objavio je knjigu priča za decu i razmažene roditelje Luka kaže (2020, Nagrada grada Niša „Maleni cvet“ za knjigu godine za decu i mlade). Priredio je sedam tematskih antologija, panorama i izbora kratkih priča. Roman Kuvarove kletve i druge gadosti preveden je na slovenački i na makedonski (dva izdanja), roman Kroz pustinju i prašinu na nemački, a zbirka priča Ispod crte na makedonski. Roman Gori gori gori je objavljen u Hrvatskoj. Po odlomcima iz romana Kuvarove kletve i druge gadosti mađarski umetnik Geza Ric (Ricz Géza) nacrtao je strip koji je objavljen u subotičkom časopisu Symposion (2009). Drugi program Radio Beograda je 2012. godine, u okviru serije Radio igra, premijerno emitovao radio dramu nastalu prema romanu Kroz pustinju i prašinu, u režiji Zorana Rangelova i u radijskoj dramatizaciji Ivana Velisavljevića. Proza mu je prevođena na desetak evropskih jezika. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama i izborima iz srpske savremene književnosti. Njegova priča Where Is Grandma, Where Do You Think She Hides?, iz zbirke Priče s Marsa, uvrštena je u Antologiju najbolje evropske priče američkog izdavača Dalkey Archive Press. Dobitnik je Medalje kulture za multikulturalnost i interkulturalnost Zavoda za kulturu Vojvodine. Član je Srpskog PEN centra. Živi u Kikindi. MG35

Izdavač: Laguna, Beograd Godina: 2007 Format: 13x20 cm Broj strana: 420 Pismo: Latinica Povez: Mek ISBN: 978-86-7436-822-0 Prevodilac: Goran Skrobonja ; Slavica Bogić Mijović Stanje: novo Dok se Točak okreće, vetrovi sudbine šibaju zemlju, a Rand al’Tor se upinje da ujedini narode pred Poslednju bitku, kad Mračni bude oslobođen i kada neoprezno čovečanstvo bude upalo u zamke koje su postavili besmrtni Izgubljeni. Bela kula u Tar Valonu, pod Elaidom kao Amirlin, zaključila je da se Rand mora obuzdati – i smiriti, ako zatreba – i to odmah. Zato u Salidar, među Aes Sedai u izgnanstvu, stiže izaslanica, Tarna Fejr. Tamo je i Mogedijen, jedna od Izgubljenih, kao i Birgita, legendarna junakinja, ali samo Elejna i Ninaeva znaju ko su one zapravo. Suša i letnja žega nastavljaju se i tokom zime. Zbiva se još mnogo toga što nikad bilo nije: Rand okuplja muškarce sposobne da usmeravaju, brojne Dvorečanke kreću u Tar Valon na obuku, a jedna Aes Sedai vezuje za sebe Zaštitnika bez njegove saglasnosti – i to glavom i bradom Ponovorođenog Zmaja. Iako ih deli pola kontinenta, Perin Ajbara oseća kako ga Rand vuče ka sebi, kao ta`veren ta`verena, a strelci iz Dveju Reka prvi put u hiljadu godina ponovo marširaju u rat. U Ebou Daru, Elejna, Avijenda i Met upinju se da nađu ter`angreal koji ima moć da spreči Mračnog da upravlja vremenskim prilikama sveta – ali, suočavaju se sa prastarim prokletstvom. U Salidaru, Egvena al`Ver prikuplja vojsku da bi povratila Tar Valon i ponovo ujedinila Aes Sedai... Koliko će drevnih neporecivih pravila Aes Seadai pogaziti, a koliko Mudre? Šta će se desiti kada se sukobe Mudre, Aes Sedai i muškarci koji mogu da usmeravaju? Ko je prijatelj, a ko neprijatelj? A u Šadar Logotu, gradu Tame, užasne moći se budi... Robert Džordan (1948–2007) ili Džejms Oliver Rigni, kako mu je pravo ime, rođen je u Čarlstonu u Južnoj Karolini. Naklonost prema književnosti razvio je već u četvrtoj godini života, kada je pored svog dvanaestogodišnjeg brata naučio da čita. Sa pet godina već se nosio sa Markom Tvenom i Žilom Vernom. Diplomirao je na Vojnom koledžu u Južnoj Karolini, na odseku za fiziku. Po završetku studija radio je kao nuklearni inženjer za vojsku SAD. Dva puta je služio vojsku u Vijetnamu 1968. i 1970. godine i odlikovan je sa tri ordena. Počeo je da piše 1977. godine i tokom dugogodišnje karijere koristio je više pseudonima. Najpoznatiji alijasi su mu Džekson O’Rajli i Rejgan O’Nil. Uživao je u lovu, pecanju, pokeru, šahu, jedrenju i sakupljanju lula. Sa suprugom Harijet Mekdugal živeo je u kući koja je sagrađena 1797. godine. Pored serijala Točak vremena, napisao je i niz romana posvećenih kultnom junaku Konanu. Svetsku slavu stekao je zahvaljujući serijalu Točak vremena koji je u svetu prodat u više od 70 miliona primeraka. MG151 (K)

Sonja živi u Kopenhagenu, prevodi sa švedskog krimi romane pune nasilja, upravo ju je ostavio momak zbog mlađe devojke, a ona je prevalila četrdesetu i sada je upisala časove vožnje uporna u tome da nauči da upravlja automobilom. Uz to, pati od paroksizmalnog pozicionog vertiga, odlazi kod Elen, koja sebe naziva masažnom terapeutkinjom, i ponekad se viđa s drugaricom iz detinjstva Moli, koja ima master iz psihologije i ljubavnika šamana… I da, Baling, Sonjin rodni grad, malo provincijsko mesto na severu Danske, sada je daleko iza nje. U Balingu su Sonjini stari roditelji i sestra Kejt, sa svojom srećnom porodicom koju čine muž, deca i, naravno, zlatni retriver, srećna sestra Kejt sve dok neko ne otvori vrata njenog mračnog podruma… Retrovizor, rame, žmigavac je priča velikog grada koji često velika očekivanja ume da pretvori u veliku usamljenost. Ovo je priča o izgubljenim ljubavima i čežnji da se vratimo na mesta koje više ne postoje. O potrebi i želji da se živi svoj život i istovremenoj zaglavljenosti u sopstvenom životu. Dorte Nors je veličanstvena, smela i duhovita spisateljica, a drama koju razotkriva u svom romanu pre svega je ljudska: šta znači živeti u savremenom metropolisu, kako biti žena u 21. veku i najzad, kako pronaći svoje mesto u svetu, ma koliko ono bilo beznačajno i neizvesno. Dorte Nors (1970) predstavlja jedan od najoriginalnijih glasova savremene danske književnosti. Diplomirala je književnost i istoriju umetnosti, a piše eseje, priče, novele i romane. Međunarodnom uspehu Dorte Nors svakako su doprinele njene priče koje su objavljene u bezbrojnim publikacijama od Harpers magazina, Boston rivjua, AGNI-ja, do Gernike. Dorte Nors je prva među danskim književnicama i književnicima čija je priča objavljena u prestižnom časopisu Njujorker. Nagrađena je stipendijom Danske umetničke fondacije za „nesvakidašnji i vanserijski talenat“. Njena zbirka priča dobila je prestižnu nagradu P. U. Enkvist, a roman Retrovizor, rame žmigavac bio je u najužem izboru za nagradu Međunarodni Buker 2017. Piše i na danskom i na engleskom, na danskom romane i priče, a na engleskom eseje. Eseje je, između ostalog, pisala za Radio BBC, Gardijan, Elektrik litričer, Pablic spejs, Literari hab.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! „Istorijski događaj... prelepo ostvaren, najčistiji i najvažniji izraz generacije kojoj je sam Keruak dao ime bit generacija.“ New York Times Roman koji je definisao jednu generaciju. Damarajući ritmovima marginalne Amerike sredinom XX veka, džeza, seksa, lakih droga i tajanstvenih obećanja kojima doziva otvoreni put, kultni roman Džeka Keruaka o slobodi i žudnji definisao je bit generaciju i postao nadahnuće za sve sledeće naraštaje od trenutka kada je prvi put objavljen pre više od pola veka. Zasnovan na Keruakovim avanturama s Nilom Kasidijem, roman govori o dvojici prijatelja čija su četiri putovanja preko čitavog kontinenta potraga za smislom i autentičnim iskustvom. Mešavina melanholične naivnosti i bezumnog osećanja napuštenosti, prožeta Keruakovom ljubavlju prema Americi, saosećanjem prema čitavom čovečanstvu i njegovim osećajem za jezik kao vrstu džeza, Na putu je do srži američka vizija slobode i nade – neodoljiva i puna života i čuda. „Život je izvrstan i malo je onih koji njegovu radost i čudesnost, tugu i humor umeju preneti na papir poput Keruaka.“ San Francisco Examiner „Kao što roman Sunce se ponovo rađa predstavlja svedočenje izgubljene generacije dvadesetih godina XX veka, tako je sasvim sigurno da je Na putu roman koji nam za pokolenja ostavlja bit generacija.“ The New York Times Džek Keruak (1922, Louel, Masačusets – 1969, Sent Pitersburg, Florida), rođen kao Žan-Luj Lebri de Keruak. Srednju školu u Louelu završio je 1939. godine kao najbolji sportista i dobio fudbalsku stipendiju za Pripremni koledž Horas Men i Univerzitet Kolumbija. Za vreme Drugog svetskog rata radio je u trgovačkoj mornarici, gde je započeo pisanje romana More je moj brat (1950). U ranim godinama bio je pod uticajem Sarojana i Hemingveja, da bi kasnije razvio sopstveni stil, beležeći život američkog putnika i iskustvo bit generacije pedesetih godina. O tome svedoče brojni romani, kao što su: Grad i velegrad (1950), Na putu (1957), Ljudi iz podzemlja (1958), Darma lutalice (1958), Tristesa (1960), Usamljeni putnik (1960), Big Sur (1960), Žerarove vizije (1963), Anđeli Desolejšn Pika (1965), Satori u Parizu (1966), Kodijeve vizije (1972), i nekoliko knjiga poezije poput Meksiko Siti bluza (1959) i San Francisko bluza (1983).