Knjiga je kao nova. Amerikanci III tom. Demokratsko iskustvo - Danijel Dž. Borstin Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2005 Broj strana: 692 Format: 23 cm Povez: Broširani Završnom knjigom svoje monumentalne trilogije Danijel Dž. Borstin nastavlja da gradi složenu sliku istorije američkog društva, otkrivajući pojave i procese koji su uticali na njegovu često nepredvidivu i za evropske pojmove neshvatljivu dinamiku i ritmove. Zahvaljujući Borstinovom ogromnom istraživačkom i analitičkom naporu, shvatanje kompleksa obuhvaćenih zajedničkim imeniteljem demokratsko iskustvo i u ovom tomu je, kao i u prethodna dva, veoma široko i sasvim opravdano. Autor prati transformacije američkog demokratskog modela kroz ceo vek – od kraja građanskog rata do kraja šezdesetih godina dvadesetog veka, uočavajući njegove uspone, nove osobenosti, protivrečnosti, krize, manjkavosti i prednosti. Pred čitaocem raste, ponovo, jedna istoriografska freska, na kojoj su se, uporedo, odvijala dva procesa – nastavak osvajanja zapada i njegovo pretvaranje u ogromnog proizvođača mesa, žita i nafte. Ovo novo osvajanje postavljalo je, takođe, velike zahteve u stvaranju sistema novih društvenih, političkih, privrednih, pa i moralnih i etičkih pravila i odnosa. U isti mah premrežavanje kontinenta železnicom, kasnije, posle Fordove automobilske revolucije autoputevima, otvorilo je novu još dinamičniju epohu povesti američkog društva. Borstin skreće pažnju da je jedna od njegovih posebnosti činjenica da je ono u ovom periodu postalo prvo totalno potrošačko društvo, hranjeno nezaustavljivom plimom novih roba i podsticanjem i stvaranjem potrošačkih potreba. Visokourbanizovano društvo, sa gradovima na obalama koji su brzo rasli u visinu i širinu, primajući svake godine nove stotine hiljada emigranata, nastavljalo je traganje za svojim kulturnim identitetom, gradeći jednu – za posmatrača sa strane – kontradiktornu konstrukciju samoviđenja. To je bio slučaj sa mitom o herojskom liku kauboja, centralnoj figuri popularne američke kulture, koji je nastao kao nostalgični refleks društva čiji su mnogo realniji simboli, u isti mah, bili proizvodi tehnološki visokorazvijene civilizacije, dokazi rastuće snage američkog modela: prvi neboderi, robne kuće, automobili, film, mediji. Ali, na drugoj strani, to je društvo u kome su ostali ukorenjeni i misionarski i istraživački duh, u kome je insistirano na slobodi pojedinca. To društvo je odbijalo da se otvoreno suoči – sve do kraja pedesetih i početka šezdesetih godina dvadesetog veka, sa nekim od svojih najtežih protivrečnosti, kao što je postojanje na istoku marginalizovane i diskriminisane zajednice Afroamerikanaca, dugo izolovanog „društva u društvu“. Borstin se i u ovoj knjizi bavi fenomenima transformacije jezika, usponom američke književnosti, uticajem medija, obrazovanja i razvitkom moderne američke umetnosti. Njegov istraživački i analitički napor, sposobnost da materiju uobliči i izloži na zanimljiv i svež način, čini i ovu knjigu, kao i prethodne dve, dostojnom visoke reputacije koju je Borstin s pravom stekao. Milan Ristović Danijel Dž. Borstin (1914-2004), istaknuti američki istoričar, radio je u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, od 1975. do 1987, kao upravnik Nacionalnog muzeja američke istorije Smitsonijan, a dvadeset pet godina predavao je istoriju na Univerzitetu u Čikagu. Izuzetan stvaralac i čovek ogromnog obrazovanja, bavio se istorijom, sociologijom, politikom i pravom. Njegova plodna karijera pisca trajala je preko pedeset godina i za to vreme napisao je dvadesetak knjiga koje su prevedene na isto toliko jezika i prodavane u milionskim tiražima širom sveta. Neki od naslova iz ovog bogatog opusa su: Tajanstvena nauka prava, Genij američke politike, Amerika i predstave o Evropi, Demokratija i njena nezadovoljstva, Skrivena istorija, Izgubljeni svet Tomasa Džefersona, kao i trilogija Svet otkrića, Svet traganja i Svet stvaranja, koju je Geopoetika objavila u prevodu na srpski jezik. Njegovo najpoznatije delo je trotomno izdanje Amerikanci. Za prvi tom, Kolonijalno iskustvo, dobio je Bankroftovu nagradu, za drugi tom, Državotvorno iskustvo, Parkmanovu, a za treći tom, Demokratsko iskustvo, Pulicerovu nagradu. Jedan je od samo nekoliko ljudi koji su za svoje delo dobili ove tri najuglednije nagrade, pored velikog broja drugih nagrada i priznanja. Bio je poznat po sposobnosti da vešto povezuje različite žanrove i istorijske teme, ogromnu količinu istorijskih podataka i zanimljive priče, i to izuzetnim jezičkim bogatstvom koje nedostaje mnogim profesionalnim istoričarima. Često je isticao da se istorija uvek može i pisati i čitati kao lepa književnost i to je potvrdio svojim knjigama.

AJAX Hub osnovne prednosti Koristi GSM ili Ethernet da šalje alarme vlasniku Šalje obaveštenje u slučaju gubitka električne energije i može da radi do 15 sati pomoću svoje ugrađene baterije Proverava funkcionalnost detektora najmanje svakih 12 sekundi Kompletno upravljanje preko mobilne aplikacije Princip rada Uređaj prikuplja informacije o radu detektora u šifriranom i zaštićenom formatu, analizira podatke, a u slučaju alarma obaveštava vlasnika sistema u milisekundi. Karakteristike Uređaj koristi Jeveler radio tehnologiju za nadgledanje detektora i osigura brzo odgovor na opasnost. U slučaju sabotaže prebacuje ceo sistem na drugu frekvenciju. Uređaj je zaštićen od virusa na nivou softvera. Instalacija i postavke Spreman za rad čim ga raspakujete. Konfiguriše se sve pomoću mobilne aplikacije, a detektori se povezuju samo jednim klikom. Može se montirati za samo nekoliko minuta korišćenjem nosača koji se nalazi na samom uređaju. Sigurna kućna i kancelarijska automatizacija Povećajte potencijal vašeg bezbednosnog sistema sa scenarijima da aktivno otklonite potencijalne pretnje i automatizuje vašu rutinu. Podesite aktiviranje noćnog režima rada pomoću rasporeda; Npr. isključite sve kancelarijske lampe i sijalice automatski prilikom naoružavanja sistema prilikom odlaska. Programirajte spoljnu rasvetu prilikom detekcije uljeza na nekom od spoljnih senzora. Sistem kad programirate i izvodi sve scenarije čak i ako je veza sa Ajax oblakom izgubljena, a to su: Reakcije na potencijalne pretnje Planirane radnje Reakcije na bezbednosni način promene Pregledač video zapisa 00:00 00:00 00:00 Koristite strelice gore/dole za povećavanje ili smanjivanje glasnosti. Na osnovni model AJAX Hub možete povezati 100 uređaja Ajax senzore pokreta Ajax detektore dima ili vode Ajax magnetne kontakte Ajax unutrašnje i spoljašnje sirene Ajax šifratore – tastature Ajax daljince, panik tastere ili releje Ajax pojačivače signala Takođe, ukoliko vam je lakše možete odabrati neke od predefinisanih AJAX kompleta. AJAX Hub WH tehnički podaci Proizvođač AJAX Tehnologija Bežična Ugradnja Modularna Broj ugrađenih bežičnih zona 99 Max broj zona – ukupno 99 Bežična frekvencija 868 Mhz Bežična komunikacija Dvosmerna Automatsko prijavljivanje bežičnih uređaja putem QR koda Max proširivo bežične zone 99 Ukupan broj pristupnih šifri 50 (smartphone aplikacija) Ukupan broj daljinskih upravljača 99 Ukupan broj bežičnih tastatura – 2 way 99 Dimenzije 162,7 x 162,7 x 35,9 mm Stepen bezbednosti Grade 2 (EN50131-1) Napajanje glavno 220VAC Napajanje pomoćno – baterija Li-ion 2Ah (ugrađeno) Max broj PGM izlaza slabe struje 99 (Ajax Relay) Ugrađen ispravljač mrežnog napajanja Da Max broj PGM izlaza jake struje 99 (Ajax WallSwitch / Ajax Socket) Dojava na CDS IP / GPRS 1 + 1 IP address Softver za programiranje smartphone ili desktop aplikacija Formati dojave na CDS Ajax Translator, SIA-IP Privatna dojava SMS / Poziv (zahteva SIM karticu) SMS Da Nadzor komunikacije i tel. linije Da GSM / GPRS komunikator Integrisani GSM/GPRS IP komunikator Integrisan Videoverifikacija alarmnih događaja Opcija Smartphone aplikacija Da Ugrađena pomoćna baterija Da Radni uslovi 0°C do +50°C Materijal ABS plastika Ugrađeni RFID čitač Ne Sajt proizvođača: link

format: LP artist: DAVID NIKOLIĆ, Đorđe (Serbia / Yugoslavia) title: Balkan release date: 1995 label, Cat. No.: PGP RTB, 211973 style: rock Ploča: VG+ (4+), omot: G (3). `Đole Šampon`, kako je prozvan zbog manijakalne opsesije da pere kosu po par puta na dan, je početkom 90-ih, nakon što je pristupio GENERACIJI 5, odlučio da promeni ime u medijski `atraktivnije` - i od Đorđa Nikolića postao Đorđe David, što je služilo za sprdnju u rokerskim krugovima. No, morali smo mu priznati da je u ono vreme bio dobar frajer, visok, dugokos i najčešće u braon kišnom mantilu često se dao videti u centru grada... Bio je na ceni kod devojaka (čemu je više doprinela njegova prethodna glumačka karijera, nego ona pevačka), a kako ni ja nisam loše izgledao tih godina, dešavalo se da budemo u emotivnim vezama sa istim tadašnjim beogradskim lepoticama, pa sam imao i neke `insajderske informacije`, koje naravno nisu za širu javnost... No, da se vratimo na ovu ploču. Kako se GENERACIJA 5 nije pretrzala od želje da snimi album, pa im je ova specifična lenjost bila i `zaštitni znak`, Đole, današnji član žirija u narodnjačkoj emisiji Grand Šou, je odlučio da snimi solo album pod imenom `Balkan`. Mastermind projekta je bio nedavno preminuli Sanja `Balkanika` Ilić (1951-2021), koji je komponovao, aranžirao i producirao ceo album. Na ploči je svirala respektabilna beogradska rock postava: Japanac (Nenad Stefanović iz PILOTA, bas), Proka iz Atlantide (aleksandar Prokić, bubnjevi), Krle iz GENERACIJE 5 (Dragan Jovanović, gitara), dok je klavijature odsvirao, naravno - Sanja Ilić. Zanimljivo je da je tekst za numeru `Fandango` napisao Đoletov idol koga i danas pevački pokušava da oponaša - Dado Topić, dok je sve ostale tekstove napisao poznati glumac Irfan Mensur! Ako uzmemo u obzir da je gl. urednik PGP-a i ove ploče bio Ilke, vođa GENERACIJE 5, a da je Đole pevao, i Krle svirao - možemo ovo smatrati kao nekim `polu-(ne)zvaničnim` albumom beogradskog benda. Ploča je izašla u nevreme, 1995. kada se `lomio rezultat`, i vodila se oštra opoziciona borba protiv Miloševićevog režima, pa nezavisne opozicione radio stanice pretežno nisu emitovale izdanja `režimskog` PGP-a. Sa druge strane, režimski mediji su bili pretežno `narodnjački` orijentisani, pa im se ova muzika nije uklapala u koncepciju. Takođe, bilo je to vreme kada su se ploče više nisu kupovale, i PGP ih je štampao po nekom automatizmu, najviše radi radio promocije, u minimalnim tiražima od 300-500 kopija, pa je zbog toga ovo danas veoma retka ploča. Takođe treba zabeležiti da je Srbija bila pod sankcijama, da se papir teško nabavljao, pa su omoti tog doba dosta loši, i često se sa njih skida boja, kao što je slučaj i sa ovom pločom, kod koje se danas gotovo ne može više naći primerak sa idealno očuvanim omotom, već su najčešće prisutni tragovi baš kao na primerku koji prodajem u ovom oglasu. Sa druge strane, ploče su uglavnom veoma dobro očuvane, jer je većina primeraka iz fonoteka radio stanica, koje se nisu `ubile` od puštanja ove ploče. Tako je i sa ovim primerkom, koji je bio u fonoteci RTM iz Ćuprije, što se vidi po pečatu na etiketi. Pomenuta medijska kuća je ovu ploču pustila nekoliko puta, pa je primerak veoma dobro očuvan. Šta reći o samoj muzici i pesmama? Ovo je jedan kompromiserski album, kojim verovatno niko nije bio zadovoljan. Sanja Ilić je pokušao d anapravi `tvrd` album, daleko tvrđi od onog što lično voli. No, to je za Đoleta i rockersku publiku bilo `premekano`. Inače, tih godina a i dosta kasnije Đorđe David je lično preferirao daleko tvrđi saund, HR/HM, što se dalo čuti u njegova dva kasnija projekta - FUZZBOX i DEATH SAW. Od pesama malo se vrteo `Balkan` za koji je snimljen i spot, pa se mogla videti i čuti i na TV, a izdvojiću i pomenutu `Fandango`, pa i `Nižinski`, koju sam voleo tih davnih godina, krajem prošlog veka.. A1 Lepotica Dana 4:14 A2 Sve Je K`o Blesak 5:10 A3 Ulica 4:17 A4 Balkan 4:08 A5 Fandango 4:09 B1 Dobro Jutro 5:09 B2 Belo 5:38 B3 Osvajači 5:05 B4 Nižinski 5:28 ====================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeće ploče GENERACIJE 5 i njenih članova: GENERACIJA 5 - kompletna vinilna diskografija: I - GENERACIJA 5: kompletna vinilna LP diskografija 1) LP GENERACIJA 5 - `Generacija 5` (PGP RTB, 1980) https://www.kupindo.com/Ploce/74750337_LP-GENERACIJA-5-I-album-1980-1-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77197413_LP-GENERACIJA-5-I-album-1980-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77197441_LP-GENERACIJA-5-I-album-1980-6-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74302981_LP-GENERACIJA-5-I-album-1980-skoro-PERFEKTNA 2) LP GENERACIJA 5 - `Dubler` (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/74302937_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74302941_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-2-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77197377_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-2-press-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74302949_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-2-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77197385_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-2-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74302957_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-2-pressing-G- 3) LP GENERACIJA 5 - `78 - 94` (PGP RTS, 1994) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - GENERACIJA 5 - intervju ploče: 1) GENERACIJA 5 i Zoran Modli - Razgovori sa članovima grupe GENERACIJA 5 o ploči `Dubler` (PGP RTB, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/69663465_intervju-LP-GENERACIJA-5-i-Zoran-Modli-Dubler-1982- 2) GENERACIJA 5 i Nikola Nešković - Radio emisija PGP `Generacija 5` LP `Dubler` (PGP RTB, 1982) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III - GENERACIJA 5 - kompletna vinilna SP diskografija: 1) SP GENERACIJA 5 - `Novi život / Izgubljeni san` (PGP RTB, 1978) 2) SP GENERACIJA 5 - `Opatija 79 (Svemu dođe kraj / Noćni mir)` (PGP RTB, 1979) https://www.kupindo.com/Ploce/77196633_SP-GENERACIJA-5-Svemu-dodje-kraj-1981-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74302925_SP-GENERACIJA-5-Svemu-dodje-kraj-1981-VG- 3) SP GENERACIJA 5 - `Umoran od svega / Ti samo budi dovoljno daleko` (PGP RTB, 1980) https://www.kupindo.com/Ploce/77196785_SP-GENERACIJA-5-Umoran-od-svega-80-4-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77197245_SP-GENERACIJA-5-Umoran-od-svega-80-4-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77197253_SP-GENERACIJA-5-Umoran-od-svega-80-5-pres-PERFEKTNA 4) SP GENERACIJA 5 - `Spakuj se požuri / Samo laži` (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77197293_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/65800433_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77197281_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70591213_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-VG-G https://www.kupindo.com/Ploce/65800485_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69663433_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-PGP-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69663437_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-PGP-VG-VG- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV - GENERACIJA 5 - kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Opatija `79 - Rock grupe` (Jugoton, 1979) pesme: a) Ponekad poželim i ja, da se vrate jutra b) Svemu dođe kraj 2) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (Beograd Disk, 1980) pesma: Po Titu se vek poznaje https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa V - ĐORĐE DAVID - kompletna vinilna diskografija: 1) ĐORĐE DAVID NIKOLIĆ - `Balkan` (PGP RTS, 1995) https://www.kupindo.com/Ploce/70591249_LP-DjORDjE-DAVID-Balkan-1995-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/69663529_LP-DjORDjE-DAVID-Balkan-1995-Generacija-5-VG-G

format: LP artist: DAVID NIKOLIĆ, Đorđe (Serbia / Yugoslavia) title: Balkan release date: 1995 label, Cat. No.: PGP RTB, 211973 style: rock Ploča: M (5+), neslušana, omot: NM (5-). PERFEKTAN PRIMERAK: `Đole Šampon`, kako je prozvan zbog manijakalne opsesije da pere kosu po par puta na dan, je početkom 90-ih, nakon što je pristupio GENERACIJI 5, odlučio da promeni ime u medijski `atraktivnije` - i od Đorđa Nikolića postao Đorđe David, što je služilo za sprdnju u rokerskim krugovima. No, morali smo mu priznati da je u ono vreme bio dobar frajer, visok, dugokos i najčešće u braon kišnom mantilu često se dao videti u centru grada... Bio je na ceni kod devojaka (čemu je više doprinela njegova prethodna glumačka karijera, nego ona pevačka), a kako ni ja nisam loše izgledao tih godina, dešavalo se da budemo u emotivnim vezama sa istim tadašnjim beogradskim lepoticama, pa sam imao i neke `insajderske informacije`, koje naravno nisu za širu javnost... No, da se vratimo na ovu ploču. Kako se GENERACIJA 5 nije pretrzala od želje da snimi album, pa im je ova specifična lenjost bila i `zaštitni znak`, Đole, današnji član žirija u narodnjačkoj emisiji Grand Šou, je odlučio da snimi solo album pod imenom `Balkan`. Mastermind projekta je bio nedavno preminuli Sanja `Balkanika` Ilić (1951-2021), koji je komponovao, aranžirao i producirao ceo album. Na ploči je svirala respektabilna beogradska rock postava: Japanac (Nenad Stefanović iz PILOTA, bas), Proka iz Atlantide (Aleksandar Prokić, bubnjevi), Krle iz GENERACIJE 5 (Dragan Jovanović, gitara), dok je klavijature odsvirao, naravno - Sanja Ilić. Zanimljivo je da je tekst za numeru `Fandango` napisao Đoletov idol koga i danas pevački pokušava da oponaša - Dado Topić, dok je sve ostale tekstove napisao poznati glumac Irfan Mensur! Ako uzmemo u obzir da je gl. urednik PGP-a i ove ploče bio Ilke, vođa GENERACIJE 5, a da je Đole pevao, i Krle svirao - možemo ovo smatrati kao nekim `polu-(ne)zvaničnim` albumom beogradskog benda. Ploča je izašla u nevreme, 1995. kada se `lomio rezultat`, i vodila se oštra opoziciona borba protiv Miloševićevog režima, pa nezavisne opozicione radio stanice pretežno nisu emitovale izdanja `režimskog` PGP-a. Sa druge strane, režimski mediji su bili pretežno `narodnjački` orijentisani, pa im se ova muzika nije uklapala u koncepciju. Takođe, bilo je to vreme kada su se ploče više nisu kupovale, i PGP ih je štampao po nekom automatizmu, najviše radi radio promocije, u minimalnim tiražima od 300-500 kopija, pa je zbog toga ovo danas veoma retka ploča. Takođe treba zabeležiti da je Srbija bila pod sankcijama, da se papir teško nabavljao, pa su omoti tog doba dosta loši, i često se sa njih skida boja, pa se danas veoma teško može naći primerak sa idealno očuvanim omotom. Sa druge strane, ploče su uglavnom veoma dobro očuvane, jer je većina primeraka iz fonoteka radio stanica, koje se nisu `ubile` od puštanja ove ploče. Šta reći o samoj muzici i pesmama? Ovo je jedan kompromiserski album, kojim verovatno niko nije bio zadovoljan. Sanja Ilić je pokušao d anapravi `tvrd` album, daleko tvrđi od onog što lično voli. No, to je za Đoleta i rockersku publiku bilo `premekano`. Inače, tih godina a i dosta kasnije Đorđe David je lično preferirao daleko tvrđi saund, HR/HM, što se dalo čuti u njegova dva kasnija projekta - FUZZBOX i DEATH SAW. Od pesama malo se vrteo `Balkan` za koji je snimljen i spot, pa se mogla videti i čuti i na TV, a izdvojiću i pomenutu `Fandango`, pa i `Nižinski`, koju sam voleo tih davnih godina, krajem prošlog veka.. A1 Lepotica Dana 4:14 A2 Sve Je K`o Blesak 5:10 A3 Ulica 4:17 A4 Balkan 4:08 A5 Fandango 4:09 B1 Dobro Jutro 5:09 B2 Belo 5:38 B3 Osvajači 5:05 B4 Nižinski 5:28 ====================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeće ploče GENERACIJE 5 i njenih članova: GENERACIJA 5 - kompletna vinilna diskografija: I - GENERACIJA 5: kompletna vinilna LP diskografija 1) LP GENERACIJA 5 - `Generacija 5` (PGP RTB, 1980) https://www.kupindo.com/Ploce/74750337_LP-GENERACIJA-5-I-album-1980-1-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77197413_LP-GENERACIJA-5-I-album-1980-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77197441_LP-GENERACIJA-5-I-album-1980-6-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74302981_LP-GENERACIJA-5-I-album-1980-skoro-PERFEKTNA 2) LP GENERACIJA 5 - `Dubler` (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/74302937_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74302941_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-2-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77197377_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-2-press-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74302949_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-2-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77197385_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-2-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74302957_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-2-pressing-G- 3) LP GENERACIJA 5 - `78 - 94` (PGP RTS, 1994) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - GENERACIJA 5 - intervju ploče: 1) GENERACIJA 5 i Zoran Modli - Razgovori sa članovima grupe GENERACIJA 5 o ploči `Dubler` (PGP RTB, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/69663465_intervju-LP-GENERACIJA-5-i-Zoran-Modli-Dubler-1982- 2) GENERACIJA 5 i Nikola Nešković - Radio emisija PGP `Generacija 5` LP `Dubler` (PGP RTB, 1982) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III - GENERACIJA 5 - kompletna vinilna SP diskografija: 1) SP GENERACIJA 5 - `Novi život / Izgubljeni san` (PGP RTB, 1978) 2) SP GENERACIJA 5 - `Opatija 79 (Svemu dođe kraj / Noćni mir)` (PGP RTB, 1979) https://www.kupindo.com/Ploce/77196633_SP-GENERACIJA-5-Svemu-dodje-kraj-1981-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74302925_SP-GENERACIJA-5-Svemu-dodje-kraj-1981-VG- 3) SP GENERACIJA 5 - `Umoran od svega / Ti samo budi dovoljno daleko` (PGP RTB, 1980) https://www.kupindo.com/Ploce/77196785_SP-GENERACIJA-5-Umoran-od-svega-80-4-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77197245_SP-GENERACIJA-5-Umoran-od-svega-80-4-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77197253_SP-GENERACIJA-5-Umoran-od-svega-80-5-pres-PERFEKTNA 4) SP GENERACIJA 5 - `Spakuj se požuri / Samo laži` (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77197293_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/65800433_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77197281_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70591213_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-VG-G https://www.kupindo.com/Ploce/65800485_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69663433_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-PGP-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69663437_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-PGP-VG-VG- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV - GENERACIJA 5 - kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Opatija `79 - Rock grupe` (Jugoton, 1979) pesme: a) Ponekad poželim i ja, da se vrate jutra b) Svemu dođe kraj 2) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (Beograd Disk, 1980) pesma: Po Titu se vek poznaje https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa V - ĐORĐE DAVID - kompletna vinilna diskografija: 1) ĐORĐE DAVID NIKOLIĆ - `Balkan` (PGP RTS, 1995) https://www.kupindo.com/Ploce/70591249_LP-DjORDjE-DAVID-Balkan-1995-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/69663529_LP-DjORDjE-DAVID-Balkan-1995-Generacija-5-VG-G

Marin Držić KomedijeTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruМарин Држић (Дубровник, 1508 — Венеција, 2. мај 1567)[1] био је драматург, писац и песник из Дубровачке републике.[2]У србистици се третира као српски писац и припадник српске те потенцијално двојно припадајући, српској и хрватској књижевној баштини.БиографијаКорице трећег издања књиге ТиренаПотиче из дубровачке племићке породице Држић,[2] која је до тада већ дала књижевника Џора Држића. Та породица се у 12. веку преселила из Котора. Џоров синовац Марин Држић је исто припадао српској књижевности и изучавао се у 6. разреду у оквиру лектире за гимназије у Краљевини Србији.[3]Рођен је у Дубровнику од родитеља Марина Николина и Ануле (родом из Кутриља). Марин је имао још четири брата и две сестре, а име је добио по деди по мајци. Некад битна и богата породица је у његово време била сиромашна, да су је сматрали "пучком".[4] Школовао се прво у Дубровнику, а један од учитеља био му је песник Илија Цријевић. Као стасао младић постао је 1526. године "ректор" половине католичке цркве Св. Марије. Становао је под кирију у згради женског Бенедиктанског самостана. Живео је у великој оскудици (1536), за разлику од браће, двојице трговаца и Влаха сликара. Знао је више језика и свирао више инструмената па је био принуђен да се прихвати било каквог посла.Године 1538. Веће умољених дубровачке републике га је изабрало за оргуљаша столне цркве Св. Марије. Као драмски писац формирао се за време петогодишњих студија у Тоскани, у граду Сијени, камо је отишао у тридесетој години живота, после материјалног слома своје породице. Учио се у Италији, где је отишао исте године уз финансијску помоћ републике, са стипендијом од 30 дуката. Током студија књижевности га 1541. године општинско веће Сијене бира за вицеректора Универзитета. Био је упоредо и ректор "Куће мудрости"; радио све - и посао ректора, јер овај није тада биран. Полиција га је ислеђивала већ 1542. године, због играња у једној кућној позоришној представи. Наступао је као протагонист у улози љубавника, током извођења у једној вили, али није био кажњен, због свог високог друштвеног положаја у том граду. Са временом су његови неспоразуму са људима расли јер је био свадљив по нарави. Иако је напустио Сијену 1543. године, вратио се у Дубровник тек 1545. године. У родни град вратио се без дипломе, без звања, али обогаћен животним и књижевним искуствима каква је у то време могла пружити само космополитска средина ренесансне Италије. У Дубровнику је ступио у службу извесног проблематичног аустријског грофа Кристофа Рогендорфа, и као његов пратилац боравио у Бечу и на путу за Цариград имао прилике да упозна Србију и Бугарску.[2]Од 1550. године он је католички свештеник у родном граду.[5] Упоредо обавља више дужности, јер није имао мира, тежећи ка променама и путовањима. Авантуристичког духа често од 1562. године борави у Италији, нарочито у Венецији и Фиренци. Умро је 1567. године и сахрањен у Венецији[2], у базилици Св. Ивана и Павла.ПозорницаИзведена је 1548. године представа комедија "Помет" на тргу пред двором. А следеће 1549. године на истом месу се изводи пастирска игра "Тирена". Савременици и грађани Дубровника га нападају тврдећи да је реч о плагијату.[6]Песник је имао надимак "Видра", као други надимак је био "надгробница" а односи се на његов покој.[7] У младости је писао љубавне песме које се ни по чему не издвајају изнад тадашњег просека писања петраркистичке лирике у Дубровнику.Његово драмско дело састоји се од укупно једанаест познатих комада, од којих су неки изгубљени а неки сачувани непотпуни. Сви су настали за десетак година, између четрдесете и педесете године ауторова живота. У пастирским играма идилично и романтично преплићу се с реалистичким и комичним, у свет костимираних пастира и вила упадају сељаци из дуборовачке околине (Тирена) или смешне личности из града (Плакир и вила). Држићев основни домен је комедија. Ова динамична врста, најоригиналнија у читавој дубровачкој књижевности и најближа стварном животу, нашла је у њему свог великог мајстора, који по својим стварним дометима може да стане у први ред европских комедиографа свог доба. Произишао је из ерудитске или плаутовске комедије.Представа „Манде" која се одржала у Задужбини Илије М. Коларца, 1951. године.У комедији Скуп дао је дубровачку верзију Плаутове комедије о тврдици, коју су обрађивали и други писци, између осталих и Молијер и наш Стерија. Комедија Манде доноси обраду новеле о неверној жени из Бокачова Декамерона, пренесену у амбијент града супарника Котора.Кратка фарса Новела од Станца, писана у стиху за разлику од других комедија које су све у прози, доводи у Дубровник, за време једне карневалске ноћи, једног типичног простака, „Влаха“ из унутрашњости, сељака „с ријеке Пиве“, и чини га предметом обесне шале дубровачких младића и тобожњих вила. У новели Држић критикује морал грађана Дубровника и њихове обичаје.[8]У великој комедији Дундо Мароје, његовом најбољем делу, [2]приказани су, како писац каже, „нашијенци у Риму“. „Нашијеци“ су најпре Дубровчани, стари трговац Дундо Мароје који јури расипног сина Мара, Марова остављена вереница Пера, затим наши људи из других крајева, Трипче Которанин, Паво Новобрђанин и његов син Грубиша, Гулисав Хрват и др. Представа "Дундо Мароје" изведена је 1550. године.Типичан производ ренесансног духа и разиграног медитеранског смеха, Дундо Мароје превладао је карактеристична ограничења поетике свог жанра и у мноштву шароликих епизода и ликова, међу којима су најживљи ликови слуга, ненадмашни довитљивац и спадало Помет, spiritus movens комичног заплета, њему потпуно равноправна у свим ђаволијама слушкиња Петруњела, незасити Бокчило и др, постигао раскошну пуноћу у сликању живота и високе домете у уметности комедиографије, по којима се може мерити с највећим делима ренесансне књижевности у Европи.ДелаКопија Хекубе из 1559.Помет (1548)Тирена (1549)Новела од Станца (1550)Венере и Адон (1551)Тирена (друго извођење 1551)Дундо Мароје (1551)Пјерин (1552)Џухо Крпета (1553)Скуп (1555?)Плакир (1556)Хекуба (1559)МандеАркулин9/5

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! SKZ Knjiga br 343 Marin Držić (Dubrovnik, 1508 — Venecija, 2. maj 1567)[1] bio je dramaturg, pisac i pesnik iz Dubrovačke republike.[2] U srbistici se tretira kao srpski pisac i pripadnik srpske te potencijalno dvojno pripadajući, srpskoj i hrvatskoj književnoj baštini. Biografija Korice trećeg izdanja knjige Tirena Potiče iz dubrovačke plemićke porodice Držić,[2] koja je do tada već dala književnika Džora Držića. Ta porodica se u 12. veku preselila iz Kotora. Džorov sinovac Marin Držić je isto pripadao srpskoj književnosti i izučavao se u 6. razredu u okviru lektire za gimnazije u Kraljevini Srbiji.[3] Rođen je u Dubrovniku od roditelja Marina Nikolina i Anule (rodom iz Kutrilja). Marin je imao još četiri brata i dve sestre, a ime je dobio po dedi po majci. Nekad bitna i bogata porodica je u njegovo vreme bila siromašna, da su je smatrali `pučkom`.[4] Školovao se prvo u Dubrovniku, a jedan od učitelja bio mu je pesnik Ilija Crijević. Kao stasao mladić postao je 1526. godine `rektor` polovine katoličke crkve Sv. Marije. Stanovao je pod kiriju u zgradi ženskog Benediktanskog samostana. Živeo je u velikoj oskudici (1536), za razliku od braće, dvojice trgovaca i Vlaha slikara. Znao je više jezika i svirao više instrumenata pa je bio prinuđen da se prihvati bilo kakvog posla. Godine 1538. Veće umoljenih dubrovačke republike ga je izabralo za orguljaša stolne crkve Sv. Marije. Kao dramski pisac formirao se za vreme petogodišnjih studija u Toskani, u gradu Sijeni, kamo je otišao u tridesetoj godini života, posle materijalnog sloma svoje porodice. Učio se u Italiji, gde je otišao iste godine uz finansijsku pomoć republike, sa stipendijom od 30 dukata. Tokom studija književnosti ga 1541. godine opštinsko veće Sijene bira za vicerektora Univerziteta. Bio je uporedo i rektor `Kuće mudrosti`; radio sve - i posao rektora, jer ovaj nije tada biran. Policija ga je isleđivala već 1542. godine, zbog igranja u jednoj kućnoj pozorišnoj predstavi. Nastupao je kao protagonist u ulozi ljubavnika, tokom izvođenja u jednoj vili, ali nije bio kažnjen, zbog svog visokog društvenog položaja u tom gradu. Sa vremenom su njegovi nesporazumu sa ljudima rasli jer je bio svadljiv po naravi. Iako je napustio Sijenu 1543. godine, vratio se u Dubrovnik tek 1545. godine. U rodni grad vratio se bez diplome, bez zvanja, ali obogaćen životnim i književnim iskustvima kakva je u to vreme mogla pružiti samo kosmopolitska sredina renesansne Italije. U Dubrovniku je stupio u službu izvesnog problematičnog austrijskog grofa Kristofa Rogendorfa, i kao njegov pratilac boravio u Beču i na putu za Carigrad imao prilike da upozna Srbiju i Bugarsku.[2] Od 1550. godine on je katolički sveštenik u rodnom gradu.[5] Uporedo obavlja više dužnosti, jer nije imao mira, težeći ka promenama i putovanjima. Avanturističkog duha često od 1562. godine boravi u Italiji, naročito u Veneciji i Firenci. Umro je 1567. godine i sahranjen u Veneciji[2], u bazilici Sv. Ivana i Pavla. Pozornica Izvedena je 1548. godine predstava komedija `Pomet` na trgu pred dvorom. A sledeće 1549. godine na istom mesu se izvodi pastirska igra `Tirena`. Savremenici i građani Dubrovnika ga napadaju tvrdeći da je reč o plagijatu.[6] Pesnik je imao nadimak `Vidra`, kao drugi nadimak je bio `nadgrobnica` a odnosi se na njegov pokoj.[7] U mladosti je pisao ljubavne pesme koje se ni po čemu ne izdvajaju iznad tadašnjeg proseka pisanja petrarkističke lirike u Dubrovniku. Njegovo dramsko delo sastoji se od ukupno jedanaest poznatih komada, od kojih su neki izgubljeni a neki sačuvani nepotpuni. Svi su nastali za desetak godina, između četrdesete i pedesete godine autorova života. U pastirskim igrama idilično i romantično prepliću se s realističkim i komičnim, u svet kostimiranih pastira i vila upadaju seljaci iz duborovačke okoline (Tirena) ili smešne ličnosti iz grada (Plakir i vila). Držićev osnovni domen je komedija. Ova dinamična vrsta, najoriginalnija u čitavoj dubrovačkoj književnosti i najbliža stvarnom životu, našla je u njemu svog velikog majstora, koji po svojim stvarnim dometima može da stane u prvi red evropskih komediografa svog doba. Proizišao je iz eruditske ili plautovske komedije. Predstava „Mande` koja se održala u Zadužbini Ilije M. Kolarca, 1951. godine. U komediji Skup dao je dubrovačku verziju Plautove komedije o tvrdici, koju su obrađivali i drugi pisci, između ostalih i Molijer i naš Sterija. Komedija Mande donosi obradu novele o nevernoj ženi iz Bokačova Dekamerona, prenesenu u ambijent grada suparnika Kotora. Kratka farsa Novela od Stanca, pisana u stihu za razliku od drugih komedija koje su sve u prozi, dovodi u Dubrovnik, za vreme jedne karnevalske noći, jednog tipičnog prostaka, „Vlaha“ iz unutrašnjosti, seljaka „s rijeke Pive“, i čini ga predmetom obesne šale dubrovačkih mladića i tobožnjih vila. U noveli Držić kritikuje moral građana Dubrovnika i njihove običaje.[8] U velikoj komediji Dundo Maroje, njegovom najboljem delu, [2]prikazani su, kako pisac kaže, „našijenci u Rimu“. „Našijeci“ su najpre Dubrovčani, stari trgovac Dundo Maroje koji juri rasipnog sina Mara, Marova ostavljena verenica Pera, zatim naši ljudi iz drugih krajeva, Tripče Kotoranin, Pavo Novobrđanin i njegov sin Grubiša, Gulisav Hrvat i dr. Predstava `Dundo Maroje` izvedena je 1550. godine. Tipičan proizvod renesansnog duha i razigranog mediteranskog smeha, Dundo Maroje prevladao je karakteristična ograničenja poetike svog žanra i u mnoštvu šarolikih epizoda i likova, među kojima su najživlji likovi sluga, nenadmašni dovitljivac i spadalo Pomet, spiritus movens komičnog zapleta, njemu potpuno ravnopravna u svim đavolijama sluškinja Petrunjela, nezasiti Bokčilo i dr, postigao raskošnu punoću u slikanju života i visoke domete u umetnosti komediografije, po kojima se može meriti s najvećim delima renesansne književnosti u Evropi.

Marin Držić KomedijeTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruМарин Држић (Дубровник, 1508 — Венеција, 2. мај 1567)[1] био је драматург, писац и песник из Дубровачке републике.[2]У србистици се третира као српски писац и припадник српске те потенцијално двојно припадајући, српској и хрватској књижевној баштини.БиографијаКорице трећег издања књиге ТиренаПотиче из дубровачке племићке породице Држић,[2] која је до тада већ дала књижевника Џора Држића. Та породица се у 12. веку преселила из Котора. Џоров синовац Марин Држић је исто припадао српској књижевности и изучавао се у 6. разреду у оквиру лектире за гимназије у Краљевини Србији.[3]Рођен је у Дубровнику од родитеља Марина Николина и Ануле (родом из Кутриља). Марин је имао још четири брата и две сестре, а име је добио по деди по мајци. Некад битна и богата породица је у његово време била сиромашна, да су је сматрали "пучком".[4] Школовао се прво у Дубровнику, а један од учитеља био му је песник Илија Цријевић. Као стасао младић постао је 1526. године "ректор" половине католичке цркве Св. Марије. Становао је под кирију у згради женског Бенедиктанског самостана. Живео је у великој оскудици (1536), за разлику од браће, двојице трговаца и Влаха сликара. Знао је више језика и свирао више инструмената па је био принуђен да се прихвати било каквог посла.Године 1538. Веће умољених дубровачке републике га је изабрало за оргуљаша столне цркве Св. Марије. Као драмски писац формирао се за време петогодишњих студија у Тоскани, у граду Сијени, камо је отишао у тридесетој години живота, после материјалног слома своје породице. Учио се у Италији, где је отишао исте године уз финансијску помоћ републике, са стипендијом од 30 дуката. Током студија књижевности га 1541. године општинско веће Сијене бира за вицеректора Универзитета. Био је упоредо и ректор "Куће мудрости"; радио све - и посао ректора, јер овај није тада биран. Полиција га је ислеђивала већ 1542. године, због играња у једној кућној позоришној представи. Наступао је као протагонист у улози љубавника, током извођења у једној вили, али није био кажњен, због свог високог друштвеног положаја у том граду. Са временом су његови неспоразуму са људима расли јер је био свадљив по нарави. Иако је напустио Сијену 1543. године, вратио се у Дубровник тек 1545. године. У родни град вратио се без дипломе, без звања, али обогаћен животним и књижевним искуствима каква је у то време могла пружити само космополитска средина ренесансне Италије. У Дубровнику је ступио у службу извесног проблематичног аустријског грофа Кристофа Рогендорфа, и као његов пратилац боравио у Бечу и на путу за Цариград имао прилике да упозна Србију и Бугарску.[2]Од 1550. године он је католички свештеник у родном граду.[5] Упоредо обавља више дужности, јер није имао мира, тежећи ка променама и путовањима. Авантуристичког духа често од 1562. године борави у Италији, нарочито у Венецији и Фиренци. Умро је 1567. године и сахрањен у Венецији[2], у базилици Св. Ивана и Павла.ПозорницаИзведена је 1548. године представа комедија "Помет" на тргу пред двором. А следеће 1549. године на истом месу се изводи пастирска игра "Тирена". Савременици и грађани Дубровника га нападају тврдећи да је реч о плагијату.[6]Песник је имао надимак "Видра", као други надимак је био "надгробница" а односи се на његов покој.[7] У младости је писао љубавне песме које се ни по чему не издвајају изнад тадашњег просека писања петраркистичке лирике у Дубровнику.Његово драмско дело састоји се од укупно једанаест познатих комада, од којих су неки изгубљени а неки сачувани непотпуни. Сви су настали за десетак година, између четрдесете и педесете године ауторова живота. У пастирским играма идилично и романтично преплићу се с реалистичким и комичним, у свет костимираних пастира и вила упадају сељаци из дуборовачке околине (Тирена) или смешне личности из града (Плакир и вила). Држићев основни домен је комедија. Ова динамична врста, најоригиналнија у читавој дубровачкој књижевности и најближа стварном животу, нашла је у њему свог великог мајстора, који по својим стварним дометима може да стане у први ред европских комедиографа свог доба. Произишао је из ерудитске или плаутовске комедије.Представа „Манде" која се одржала у Задужбини Илије М. Коларца, 1951. године.У комедији Скуп дао је дубровачку верзију Плаутове комедије о тврдици, коју су обрађивали и други писци, између осталих и Молијер и наш Стерија. Комедија Манде доноси обраду новеле о неверној жени из Бокачова Декамерона, пренесену у амбијент града супарника Котора.Кратка фарса Новела од Станца, писана у стиху за разлику од других комедија које су све у прози, доводи у Дубровник, за време једне карневалске ноћи, једног типичног простака, „Влаха“ из унутрашњости, сељака „с ријеке Пиве“, и чини га предметом обесне шале дубровачких младића и тобожњих вила. У новели Држић критикује морал грађана Дубровника и њихове обичаје.[8]У великој комедији Дундо Мароје, његовом најбољем делу, [2]приказани су, како писац каже, „нашијенци у Риму“. „Нашијеци“ су најпре Дубровчани, стари трговац Дундо Мароје који јури расипног сина Мара, Марова остављена вереница Пера, затим наши људи из других крајева, Трипче Которанин, Паво Новобрђанин и његов син Грубиша, Гулисав Хрват и др. Представа "Дундо Мароје" изведена је 1550. године.Типичан производ ренесансног духа и разиграног медитеранског смеха, Дундо Мароје превладао је карактеристична ограничења поетике свог жанра и у мноштву шароликих епизода и ликова, међу којима су најживљи ликови слуга, ненадмашни довитљивац и спадало Помет, spiritus movens комичног заплета, њему потпуно равноправна у свим ђаволијама слушкиња Петруњела, незасити Бокчило и др, постигао раскошну пуноћу у сликању живота и високе домете у уметности комедиографије, по којима се може мерити с највећим делима ренесансне књижевности у Европи.ДелаКопија Хекубе из 1559.Помет (1548)Тирена (1549)Новела од Станца (1550)Венере и Адон (1551)Тирена (друго извођење 1551)Дундо Мароје (1551)Пјерин (1552)Џухо Крпета (1553)Скуп (1555?)Плакир (1556)Хекуба (1559)МандеАркулин9/5

Pisaća mašina ADLER-TRIUMPH Contessa de luxe (1972) Proizvođač: `Triumph-Adler` Model “Contessa” dizajnirali su 1969. godine Gerhard Dietrich (Gerhart Ditrih) i Peterheinz Meyes (Peterhajnc Majs) za “Triumph Werke Nürnberg AG”, koja je već od 1957. godina bila deo “Triumph-Adler”. Model su proizvodile obe fabrike, “Triumph” od 1971. do 1977. godine a “Adler” od 1971. do 1979. godine. Iako su obe fabrike tesno sarađivale, “Contessa” je postala poznatija kao “Adler”. Tokom 1960-ih i 1970-tih godina modeli su dolazili u jarkim bojama kao što su narandžasta, žuta i crvena. Prema serijskom broju: 3064068 (nalazi se ispod desne strane kolica) mašina je proizvedena 1972. godine. Oznake: Contessa (sa krunom iznad slova C, na prednjem panelu) TRIUMPH (na levoj strani klizača hartije) Contessa (sa krunom iznad slova C) de luxe (na desnoj strani klizača hartije) T - A Vertiebs Gmbh (Ditribucija Triumph-Adler, na zadnjoj strani kolica) Dimenzije mašine: Visina: 10 cm (bez ručice sa vraćanje kolica) Dužina: 33 cm Širina: 32 cm Težina: 4,1 kg Tastatura je nemačka latinica. QWERTZ-tastatura sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O). Mašina koristi standardnu dvobojnu traku širine 13 mm (postavljena je nova). Mašina je pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja. U potpuno ispravnom stanju, sve funkcioniše besprekorno. Poluga tipke za slovo Ä je bila iskrivljena - ispravljena je, ali je tipka ostala malo viša od ostalih. Funkcioniše ispravno. Ukrasna svetla traka oko panela mašine je mestimično potamnila, naročito na uglovima. Na plastičnim panelima u koji sitni tragovi upotrebe. Osnivač kompanije bio je Siegfried Bettmann (Zigfrid Betman), rođen 1863. godine u Nürmbergu (Nirnberg). Učio je jezike i sa 20 godina 1883. godine nastanio u Engleskoj. U početku, zahvaljujući svom poznavanju jezika, radio je za nekoliko kompanija.1885. godine, kada je jedna od tih firmi propala i on izgubio posao, pokrenuo je sopstveni agneciju za prodaju nemačkih mašina za šivenje u Britaniji i za izvoz britanskih bicikala u inostranstvo. Ime kompanije: “S.Bettmann and Company” promenjeno je u “Triumph Cycle Company Limited”. Deset godina kasnije, 1896. godine, kada je njegov britanski biznis procvetao, Bettmann se vratio u svoj rodni grad Nürnberg da bi osnovao nemačku filijalu, “Deutsche Triumph Fahrradverke Aktiengesellschaft”. 1900. godine Bettmann je otkupio poslovanje kompanije za proizvodnju pisaćih mašina “Kührt and Riegelman GmbH”, koja je proizvodila mašinu “Norica”. Nastavio je da pravi „Noricu“, ali je imao sreću da angažuje jednog od najvećih nemačkih dizajnera pisaćih mašina, Paula Grützmanna (Pol Gricman), koji je za Bettmanna dizajnirao novu mašinu, nazvanu „Triumph“. 1911. godine Bettmann je ponovo promenio ime kompanije, ovog puta u „Triumph Werke Nürnberg AG“, i počeo da izvozi u Rusiju, Italiju i Argentinu. Posle Prvog svetskog rata, „Triumph“ je nastavio da napreduje i do 1921. godine dotigao je proizvodnju od 3000 pisaćih mašina godišnje. 1929. godine fabrika je predstavila svoju prvu prenosivu pisaću mašinu, „Klein Triumph“, čiji su razvoj, prodaja i marketing obavljen u koordinaciji sa tada jednako uspešnom kompanijom „Adler“. Kada je izbio Drugi svetski rat „Triumph“ je bio na vrhuncu moći, sa 1800 radnika i godišnjim obrtom od 15 miliona maraka. Tokom rata u fabriku su raspoređeni prinudni radnici i bila je primorana da proizvodi naoružanje. Proizvodnja pisaće mašine je obustavljena 1942. godine, a sledeće godine fabriku su teško oštetili saveznički bombarderi. Međutim, uspela je da preživi, jer su radnici odbili naređenja nacističkih vlasti da unište sve mašine i opremu pre nego što su američke trupe stigle 20. aprila 1945. godine. Proizvodnja je polako nastavljena sledećeg meseca, uključujući i pisaće mašine. „Triumph“ je brzo povratio izgubljeno tlo u periodu rekonstrukcije nakon rata. Prenosive pisaće mašine „Norm“ i „Perfekt“, proizvođene od 1935. godine, moderno su preuređene posle rata što je obezbedilo da „Triumph“ zadrži svoju veoma visoku reputaciju za dizajn i proizvodnju mašina najvišeg kvaliteta. Krajem 1957. proizvođač radio i televizijskih aparata Max Grundig (Maks Grundig) preuzeo je većinski udeo u velikoj mašinskoj kompaniji „Adler“, a kada je preuzeo i „Triumph“, one su spajene u „Triumph-Adler“. Zajedno, dve kompanije kontrolisale su preko 50 % nemačkog tržišta pisaćih mašina. 1968. godine Grundig je prodao „Triumph-Adler“ američkoj kompaniji „Litton Industries Inc.“ Deset godina nakon preuzimanja prodaja „Triumph-Adlera“ je porasla deset puta, naročito u području profesionalnih mikroračunara. 1979. godine kompaniju je preuzela „Volkswagen AG.“ Od tada kompanija počinje da pravi gubitke. Proizvodnja je restruktuirana a broj zaposlenih smanjen na polovinu. Većinu svojih akcija „Vokswagen“ je prodao 1986. godine „Olivetti“ grupi, jedna od najvećih evropskih konkurenata kompanije. Do 1993. godine kompanija se smanjila na četvrtinu svoje nekadašnje veličine. Ostala je, zapravo, samo proizvodnja pisaćih mašina u Frankfurtu na Majni. 1997. godine „Triumph-Adler“ je zatvorio i ovu fabriku: lični računari su pobedili u trci sa ograničenijim mogućnostima pisaće mašine, i proizvodnja više nije bila profitabilna. (123/30-I-kp/1450)

Odlično stanje Retko! Prvo izdanje 1957 Svjetlost Sarajevo dizajn Raul Goldoni Priča Ivana Galeba je, zapravo priča o vremenu i o onom ja ko-je je nestalo u tom vremenu. Vladan Desnica (1905-1967) je nastojao da pronađe najbolji oblik za tu priču. Otuda mu se nametnula potreba da i čitoaca uvede u probleme vezane za pričanje priča, pošto je samo na taj način mogao da mu pokaže koliko je “šta” u književnosti suštinski vezano za “kako”. Time je Desnica došao u priliku da svoj roman izgradi kao modernu književnu tvorevinu koja neke od najvažnijih ideja u tzv. naukama o čoveku pretvara u romaneskno gradivo na jedinstven način - tako što ih „potapa` u dramu i tragediju umetnika koji ostaje bez svega, sa jedinim uporištem u uspomenama, u svesti da je mnogo toga bilo i da on to mora da uvede u priču, pošto je priča jedini način da se sačuva ljudsko osećanje i ona životna podloga koja ga je izazvala, koja mu je dala sadržaj. Vladan Desnica (Zadar, 17. septembar 1905 — Zagreb, 4. mart 1967) je bio srpski i jugoslovenski književnik. Vladan Desnica rođen je u Zadru u srpskoj porodici Desnica, pravoslavne veroispovesti.[1] Njegov otac je Uroš Desnica, a majka Fani Desnica, rođ. Luković. Vladan Desnica je po majčinoj liniji Stojana Mitrovića Jankovića[2] (oko 1635—1687), u srpskoj narodnoj pesmi poznatog kao Janković Stojan, vođe srpskih kotarskih uskoka u XVII veku, serdara Kotara, kavaljera sv. Marka, konjičkog kapetana, zapovednika tvrđave Ostrovice.[3] Desnice su srpska porodica poreklom iz Srba u Lici, odakle je pradeda Vladana Desnice, Danilo Desnica, trgovac i posednik, došao u Obrovac gde mu se rodio sin Vladimir Desnica (1850—1922) koji je sa Olgom Janković, kćerkom grofa (conte veneto) Ilije Dede-Jankovića (1818—1874), potomkom Stojana Jankovića, poznatim slovenofilom, pesnikom, prvakom srpskog naroda u Dalmaciji, imao sina Uroša Desnicu, pravnika i člana Srpske stranke. Pošto je konte Ilija Dede-Janković bio poslednji muški izdanak svoje porodice, Jankoviće su po njegovoj kćerki Olgi, nasledile Desnice, celokupnu imovinu u Islamu Grčkom, uključujući dvore Jankovića, porodičnu crkvu, zemljišne posede i dr.[4] Uroš Desnica se oženio sa Fani Luković, kćerkom pomorskog kapetana Đure Lukovića iz Prčnja u Crnoj Gori.[5] Uroš Desnica je sa Fani Desnica, rođ. Luković imao sina Vladana Desnicu i kćerke Olgu i Natašu. U hrvatskim kulturnim krugovima postoje nastojanja da se Desnica predstavi kao primarno hrvatski pisac. Sam Desnica je u pismu predsedniku UKS D. Jeremiću naveo da duhovno pripada srpskoj kulturi.[6] Biografija Kuća Desnica u Zadru bila je mjesto okupljanja gradskih inteletkualaca i umjetnika Vladan Desnica studirao je prava i filozofiju u Zagrebu i Parizu, diplomirao na zagrebačkom Pravnom fakultetu 1930. Radio je kao advokat, a zatim je prešao u državnu službu.[7] 1934. pokrenuo je književno-istorijski godišnjak „Magazin sjeverne Dalmacije“, koji je uređivao dve godine i štampao ćirilicom u Splitu. U njemu je, između ostalog, objavio dva sopstvena eseja „Jedan pogled na ličnost Dositejevu” (1933/34) i „Mirko Korolija i njegov kraj” (1935). U periodu između 1935 i 1940. napisao je zbirku pripovedaka, koju je poslao beogradskom izdavaču Geci Konu. Zbirka zbog početka Drugog svetskog rata nije štampana, a sam rukopis je izgubljen.[8] Roman „Zimsko ljetovanje“ objavio je 1950. U romanu se pripoveda o sukobu i nerazumevanju između seoskog stanovništva i građana izbeglica iz Zadra, koji su se u seosku sredinu sklonili bežeći od bombardovanja njihovog grada. Književna kritika je negativno dočekala „Zimsko ljetovanje”, jer su ton i vizija sveta u njemu bili u suprotnosti sa vladajućom komunističkom ideologijom i nezvaničnim pravilima na koji način se pisalo o Drugom svetskom ratu. Branivši se od kritika, Desnica je napisao tekst „O jednom gradu i jednoj knjizi“.[9]. Potom izlaze zbirke pripovedaka „Olupine na suncu” (Zagreb, 1952), „Proleće u Badrovcu” (1955), zbirka pesama „Slijepac na žalu” (Zagreb, 1955) i zbirka pripovedaka „Tu odmah pored nas” (Beograd, 1956). Paralelno radi na svom romanu Proljeća Ivana Galeba. Kad je delo završeno, u autoru se javio strah da ga niko neće hteti objaviti, jer je po svemu odudaralo od ondašnje književne produkcije.[10] Izdavačka kuća „Svjetlost” objavljuje roman u Sarajevu 1957. Naredne godine delo osvaja Zmajevu nagradu. Glavni junak Ivan Galeb je pedesetogodišnji propali violinista, koji se nalazi u bolnici, gde se budi iz postoperacione narkoze. On se u danima koji slede seća sopstvenog života i refleksivno meditira o različitim idejama (lepoti, umetnosti, vlasti, smrti, vremenu, itd). Neke od njegovih pripovedaka imaju antologijsku vrednost: Posjeta, Priča o fratru sa zelenom bradom, Florjanović, Konac dana, Bunarevac, Solilokviji gospodina Pinka. U značajnija dela ubraja se zbirka pesama „Slijepac na žalu“ i drama „Ljestve Jakovljeve“. Bavio se i filmom, napisao je scenario za film „Koncert“ 1954. jednan od najznačajnijih filmova jugoslovenske kinematografije. Po njegovom scenariju je snimljen i film „Prvada“ 1962, a posle njegove smrti „Pred zoru“ 1974. na osnovu istoimene novele, koja je realistička analiza gradsko-seoskih odnosa u okviru ratnih dešavanja. 1974. po noveli „Florijanović“ snimljena je istoimena TV drama. Pravoslavna crkva Svetog Đorđa, Janković-crkva, u Islamu Grčkom, izgrađena 1675, u kojoj je sahranjen Vladan Desnica. Vladan Desnica je sahranjen u srpskoj pravoslavnoj crkvici Svetog Georgija pored dvora Janković Stojana u Islamu Grčkom. Crkvu u kojoj je sahranjen su uništile hrvatske snage tokom operacije Maslenica u januaru 1993. godine.[11] Desničina „Sabrana djela” u četiri knjige izlaze u Zagrebu u izdanju „Prosvjete” 1974. i 1975. Tada su objavljena i neka dela koja su ostala u rukopisu, kao na primer, njegov nezavršeni roman „Pronalazak Athanatika”.[10][12] Desnica je govorio pet jezika i bio je svestrano obrazovan. Prevodio je sa italijanskog, francuskog i ruskog.[13] On i supruga Ksenija Carić imali su četvoro djece.[14] Nasljeđe Smatra se nastavljačem Sime Matavulja odnosno dalmatinske proze.[15] Povodom stogodišnjice Desničinog rođenja u Biblioteci grada Beograda je 2005. organizovana izložba o njegovom stvaralaštvu i životu.[16] Od 2016. u Srbiji se organizuje trodnevna manifestacija Desničini susreti.[17] Djela Selektivna bibliografija Vladana Desnice obuhvata 202 bibliografske jedinice.[18] Zimsko ljetovanje, Zagreb, 1950.[19] Olupine na suncu, Zagreb, 1952.[20] Koncert, scenario za film, 1954.[21] Proljeće u Badrovcu, Beograd, 1955.[22] Slijepac na žalu, zbirka pjesama, Zagreb, 1956.[23] Tu, odmah pored nas, Beograd, 1956.[24] Proljeća Ivana Galeba, Zagreb i Sarajevo, 1957.[25] Fratar sa zelenom bradom, zbirka pripovjetki, Zagreb, 1959.[26] Ljestve Jakovljeve, psihološka drama, 1961.[27] Sabrana djela I-IV, Zagreb, 1975. Pronalazak Athanatika [Brajevo pismo]: nedovršeni roman, 1979.[28] Progutane polemike, Beograd, 2001.[29] Hotimičino iskustvo: diskurzivna proza Vladana Desnice I, Zagreb, 2005.[30] Hotimičino iskustvo: diskurzivna proza Vladana Desnice II, Zagreb, 2006. Raoul Raul Goldoni (Split, 27. siječnja 1919. – Zagreb, 24. ožujka 1983.) je bio hrvatski slikar, kipar, likovni urednik, projektant interijera, dizajner. Svjetski je pionir na području likovnog oblikovanja u staklu. Pisao je u teorijskim problemima umjetničkog odgoja. Izrazio se kroz nekoliko stilova: u okvirima Cézanneova konstruktivističkog slikarstva, fovizma, apstrakcije, eksprezionizma. Slikao je mrtve prirode, krajobraze, crteže, interijere, ilustracije i likovne opreme knjiga, dizajnirao je tapiserije, keramiku. Jedno od njegovih dizajnerski najkompleksnijih djela u kojem je riješio čitav dizajnerski program obuhvaćajući različite materijale staklo, kovina, keramika, tekstil, drvo, beton, što je bio hotel Libertas u Dubrovniku, radio je od 1969. do 1971., uništen je u srpsko-crnogorskoj agresiji na Hrvatsku 1991. godine. Raul Goldoni radio je skice za serijsku proizvodnju. Dizajnirao je čaše, tanjure, boce i vaze. Drugi dio njegova opusa čini modeliranje unikatnih skulptura, staklenih biomorfnih objekata. Rodio se je u Splitu. U rodnom je gradu 1938. maturirao na Realnoj gimnaziji. Još kao gimnazijalac počeo se baviti slikarstvom te je još prije nego je maturirao izlagao na skupnim izložbama u Splitu. Na studij je otišao u Zagreb gdje je u klasi Marina Tartaglije ratne 1942. diplomirao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu. Sljedeću akademsku godinu 1942/43. nastavio je studirati na Akademiji likovnih umjetnosti u Rimu. 1944. je godine otišao u partizane. Radio je u partizanskom tisku pri hrvatskim partizanskim postrojbama na poluotoku Istri. Stevan Binički svjedočio je pred `Anketnom komisijom za utvrđivanje zločina putem kulturne suradnje s okupatorom`, 7. kolovoza 1945., zajedno s kolegama da im je slikar Josip Horvat Međimurec pomogao tijekom rata i da je bio antifašist. U istom svjedočenju spomenuo je Goldonijev odlazak u partizane i kako je Horvat bio upoznat s time.[1] Dvije godine nakon rata zaposlio se je kao likovni urednik u Nakladnom zavodu Hrvatske gdje je radio do 1951., dvanaest je godina proveo u izdavačkom poduzeću »Mladost« Dok je bio likovni urednik u izdavačkoj kući Mladost, pozvao je hrvatsku slikaricu Cvijetu Job raditi na oslikavanju bajki Ivane Brlić-Mažuranić.[2] Još dok je radio u Mladosti, zaposlio se je u Staklarskoj školi kao nastavnik oblikovanja i obradbe stakla. Tri godine poslije postao je profesor na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu. Od 1967. godine radi u Rogaškoj Slatini u tamošnjoj tvornici stakla kao voditelj odjela za dizajn. 1969. zajednom sa skupinom osnivača osnovao je Galeriju Forum. Pored Žarka Vinceka, kao suradnici na projektima Andrije Čičina-Šaina često se pojavljuju Zdenka Rabotić, Spomenka Maretić, Ljerka Saw, Zdenko Sila, Vojo Kalavaris, Dunja Čičin-Šain (kći Andrije Čičin-Šaina), te slikar Raul Goldoni kao projektant interijera. Izlagao je na samostalnim i skupnim izložbama. Djela mu se nalaze u raznim galerijama, među ostalim i u Galeriji umjetnina Branislav Dešković u Bolu na Braču.[3] Interijeri koje je dizajnirao i zahvati u prostoru nalaze se diljem Hrvatske. Citati Wikiquote „Za staklo sam se opredijelio onda kada sam osjetio da u njemu mogu svladati, s relativnom sigurnošću, tri osnovna elementa: svjetlo, volumen i prostor“ (―) Wikiquote „Svjetlo definira postojanje volumena u prostoru, a kvantum svjetla zarobljenog krajnjim površinama oblika stalno je u pokretu pri minimalnoj promjeni kuta promatranja. Taj ritam i kretanje, njihove izmjene, omogućavaju totalitet doživljaja u materiji stakla.“ (―) Wikiquote „Nijedna materija u mojemu dugogodišnjem iskustvu nije budila toliko moju narav koliko staklo. Njegova osnovna svojstva - prozirnost, obojenost, krhkost, hladnoća, varljivost amorfne mase, sam put do transformacije u volumen, organizirano svjetlo u srčiki, pa sve do prostorne vrijednosti stakla - motivirala su moju fantaziju“ (―) Nagrade 1959.: Zagrebački triennale primijenjenih umjetnosti – II. nagrada za projekt stakla) 1959.: Nagrada grada Zagreba za industrijsko oblikovanje 1978.: Zagrebački salon - nagrada za skulpturu 1968.: izložba Form und Qualität, München 1968 – Zlatna medalja bavarske vlade za skulpturu u staklu 1974.: Nagrada »Vladimir Nazor« Dizajn Raul Goldoni

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Kartareskuova trilogija Zaslepljenost, visceralni memoar o snovima i fiktivno putovanje kroz halucinantni Bukurešt, jedno je od najreprezentativnijih dela savremene rumunske književnosti. Neprepričljivo čudna, izdašna priča Zaslepljenosti nesvodiva je na putovanje u detinjstvo glavnog junaka, njegova sećanja na hospitalizaciju, daleku istoriju njegove porodice, putujući cirkus, Sekuritateu, zombi vojsku, andergraund džez scenu Nju Orleansa i uspostavljanje režima Čaušeskuovih: ovaj kaleidoskopski svet je istovremeno nelagodno poznat i duboko nov. Čitaoci iz iskustva Zaslepljenosti izlaze uznemireni i preobraženi. „Ništa vas ne može pripremiti za opseg i ambicije prvog toma hvaljene trilogije Zaslepljenost. Ovaj roman je fantazmagorični spoj fantastike, memoara, nadrealizma, entomologije, rata, seksa, smrti i razaranja i, rečima pripovedača – „beskrajni niz stvarnost–halucinacija–san”.” – BOOKFORUM „Kartareskuov fantazmagorični svet nalikuje Dalijevim predelima.” – KIRKUS REVIEWS „Kao što je Borhes rekao za Džojsovog Uliksa, ovaj tekst ne teži da bude roman, već katedrala… Zaslepljenost je užitak i iznenađenje, veliko otkriće, roman snažnog, originalnog glasa, jedinstvene arome i dobro oblikovanog pesničkog jezika.” – LOS ANGELES REVIEW OF BOOKS Mirča Kartaresku (rum. Mircea Cărtărescu) (1. juni 1956, Bukurešt) je rumunski pripovedač, pesnik, književni kritičar i esejista. Biografija Jedan od trenutno vodećih rumunskih pisaca. Pohađao školu Kantemir Voda. Za vreme školskih dana pripadao grupi Nikolajea Manuleskua. Književnu karijeru počeo kao pesnik, godine 1978. Kasnije, studirao na bukureštanskom univerzitetu, na departmanu rumunskog jezika i književnosti, na kojem je diplomirao 1980. godine sa tezom o poeziji Mihaila Emineskua, koja će se kasnije pojaviti u njegovoj poetskoj knjizi Himerički san. Iste godine, neke od njegovih radova objavila je poznata rumunska izdavačka kuća Karta Romaneska. Između 1980. i 1989. godine radio je kao nastavnik rumunskog jezika, potom je radio u Udruženju pisaca Rumunije kao urednik, i u Kajeteu, magazinu za književnu kritiku. Godine 1991. postao je predavač na Katedri za rumunsku književnu istoriju, odseku bukureštanskog univerziteta, departmana za rumunsku književnost. Doktorirao sa tezom o rumunskom postmodernizmu 1999. godine. Od 2010. godine, na toj katedri je postavljen kao vanredni profesor. Između 1994. i 1995. godine postao je gostujući profesor na Univerzitetu u Amsterdamu, gde je bio na istoj poziciji kao i na štutgartskom univerzitetu. Za novelu Telo, dobio je Međunarodnu književnu nagradu. Oženio je pesnikinju Joanu Nikolaje. Njegova dela su prevedena na 22 svetska jezika, uključujući i srpski.[1] Godine 2013. bio je laureat Međunarodnog novosadskog književnog festivala.[2] O književnom delu Njegovo književno i intelektualno sazrevanje je bilo pod senkom Čaušeskuovog režima, ali sa razumevanjem da mora izgraditi svoj svet u skladu sa dubinskim vezama sa najvišim zahtevima rumunske kulture i njene evropske određenosti. Kao i većina intelektualaca tog doba njegova lektira su savremeni postmodernistički mislioci i pisci: Ihab Hasan, Žan Fransoa Liotar, Mišel Fuko, Žak Derida, Rolan Bart, Suzan Zontag, Vladimir Nabokov, Umberto Eko, Borhes, Milan Kundera, David Lodž, Mišel Turnije, Žoze Saramago, Hulio Kortasar. Tako je izgradio intelektualnu optiku, zahvaljujući čitanju i boravcima u Evropi, definišući se kao pisac otpora i kritički intelektualac, ne samo u sferi doktrinarnih polemika između modernizma i postmodernizma, nego i političkih stavova o odnosu totalitarizma i demokratije, utopije i liberalne skepse. Svoja stanovišta o novoj književnosti izložio je polemički u esejističkoj knjizi Rumunski postmodernizam, 1999. godine. Mirče Kartaresku je predstavnik bogate kulture koja je u njemu našla snažnog i inventivnog tumača i stvaraoca. Njegovo pesničko i prozno delo je i posledica i polemički odgovor i slika vremena i sveta. On je lavirintski ispitivač savremenog života, društva i pojedinca i njegovih emocija. Njegov roman Nostalgija je izazvao najveće poštovanje, jer je i jednostavan, emotivan i potresan baveći se politikom i sudbinom grada i traganjem pojedinca za svojim mestom između uzvišenih smislova i trivijalnih slika svakodnevlja. Njegovi romani su istovremeno globalne metafore, gde vidimo transfiguracije velikih priča, od Homera do Džojsa i koračanja po tlu svakidašnjice gde se njegovi junaci otkrivaju kao akteri sveta preživljavanja i nemogućih fantazija. Ono čime Kartaresku osvaja kao pisac nisu samo eruditne i duboko ukorenje slike kulture, koje srećemo u romanima, kao i u epskoj poemi Levant, nego i emocije u kojim pokazuje posebno znanje, emocije koje izaziva žena, emocije sreće i tuge zbog neuzvraćene ili izgubljene ljubavi, emocija izazvane životom, koji je `prožet nestvarnim bljeskovima velike i istinske sreće`. Njegova knjiga veličanstvenih i jednostavnih priča Zašto volimo žene, kao i njegove pesme ljubavi potvrđuju osobenu kulturu razumevanja čoveka i njegovog sveta. Lakoća i suštastvenost njegovih uvida u ovakvim doprinosima približavaju ga ostvarenjima Čehova i Rejmonda Karvera...

Detalji predmeta Stanje Polovno Vrlo dobro očuvano, sa zaštitnom kutijom, Antonio Canaletto, tvrd povez, omot , u koloru Giovanni Antonio Canal.jpg Kanaleto Datum rođenja 18. oktobar 1697. Mesto rođenja Venecija Mletačka republika Datum smrti 19. april 1768. (70 god.) Mesto smrti Venecija Mletačka republika Polje slikarstvo Pravac/tradicija barok Uticao na Bernardo Beloto Kanaleto[1] ili pravim imenom Đovani Antonio Kanal (ital. Giovanni Antonio Canal; Venecija, 18. oktobar 1697 — Venecija, 19. april 1768.[2] je bio italijanski barokni slikar.[3][4] Slikao je uglavnom gradske pejzaže Venecije, poznate i kao vedute. Svoje slike je prvobitno slikao u prirodi, a kasnije je prihvatio uobičajenu praksu slikanja u ateljeu koristeći tamnu komoru kameru obskuru. Njegove slike se odlikuju bogatstvom boja, svetla i senki, kao i zanimljivim scenama iz svakodnevnog života Venecije. Usled velike popularnosti njegovih dela u Engleskoj, tamo se preselio i stvarao od 1746—1756. Kvalitet dela u ovom periodu je slabiji u odnosu na ranije godine. Pogled na kanal Grande - Kanaleto Slikar pogleda na grad ili veduta, Venecije, Rima i Londona, slikao je i zamišljene poglede (koji se nazivaju kapriči), iako razgraničenje u njegovim delima između stvarnog i imaginarnog nikada nije sasvim jasno.[5] On je takođe je bio važan grafičar koristeći tehniku graviranja. U periodu od 1746. do 1756. radio je u Engleskoj, gde je naslikao mnoge poglede na London i druge lokacije, uključujući dvorac Vorvik i dvorac Alnik.[6] On je bio veoma uspešan u Engleskoj, zahvaljujući britanskom trgovcu i poznavaocu Džozefu „Konzulu“ Smitu, čija je velika zbirka Kanaletovih dela prodata kralju Džordžu III 1762. godine.[5] Njegov nećak i učenik, Bernardo Beloto, stvarao je u sličnom stilu. Sadržaj 1 Rani radovi 1.1 Slikanje na otvorenom 1.2 Rani i kasni radovi 2 Rad u Engleskoj 3 Market 4 Reference 5 Spoljašnje veze Rani radovi Kanaletovo rodno mesto Klesarsko dvorište , naslikano cca 1725 Улаз у Велики канал у Венецији, cca 1730 On je rođen u Veneciji kao sin slikara Bernardovog kanala, otuda i njegov mononim Kanaleto („mali kanal”), i Artemisije Barbieri.[7] Kanaleto je bio na stažiranju kod oca i kod svog brata, slikara pozorišne scene. Tokom svog boravka u Rimu radio je sa svojim ocem proizvodeći scenografiju za dve opere kompozitora Alesandra Skarlatija, Tito Sempronio Greco i Turno Aricino koje su izvedene u Teatru Katranica tokom karnevalske sezone 1720.[8] Kanaleto je bio inspirisan rimskim vedutistom Điovani Paolo Paninem, i počeo je da slika svakodnevni život grada i njegovih ljudi. Po povratku iz Rima 1719. godine, počeo je da slika u svom topografskom stilu.[9] Njegovo prvo poznato potpisano i datirano delo je Architectural Capriccio (1723, Milan, u privatnoj zbirci).[2] Učeći kod starijeg Luke Karlevarijsa, uglednog slikara urbanih gradskih pejzaža,[9][10] brzo je postao ravan svom učitelju. Godine 1725, slikar Alesandro Marčesini, koji je takođe bio kupac kolekcionara lukeških umetničkih dela Stefana Kontija, raspitivao se o kupovini još dva 'pogleda na Veneciju', kada ga je agent pozvao da umesto toga razmotri delo „Antonija Kanalea ... to je kao Karlevaris, ali možete videti sjaj sunca u njemu.“[11] Slikanje na otvorenom Većina Kanaletovih ranih umetničkih dela naslikana je „iz prirode”, za razliku od tada uobičajene prakse dovršavanja slika u ateljeu. Neki od njegovih kasnijih radova ipak se vraćaju ovom običaju, što je sugerisano tendencijom da se udaljene figure naslikaju kao mrlje boje - efekat koji je verovatno nastao korišćenjem kamere opskure, koja zamagljuje udaljenije objekte, iako su istraživanja istoričara umetnosti koji rade za Kraljevsku zbirku u Ujedinjenom Kraljevstvu pokazala je da Kanaleto skoro nikada nije koristio kameru opskuru.[12] Međutim, njegove slike su uvek značajne po svojoj preciznosti: on je zabeležio sezonsko potapanje Venecije u vodu i led.[13] Rani i kasni radovi Pogled na ulaz u Venecijanski arsenal, 1732 Kanaletova rana dela ostaju njegova najpoželjnija i, prema mnogim autorima, najbolja. Jedan od njegovih ranih dela je Klesarsko dvorište (oko 1725, Nacionalna galerija u Londonu) koje prikazuje skromno radno područje grada. To se smatra jednim od njegovih najboljih dela, a predstavio ga je Sir Džordž Bomon 1823. i 1828. godine.[14] Kasnije je Kanaleto naslikao velike scene kanala Venecije i Duždeve palate. Njegovi veliki pejzaži oslikavali su veličanstvenost grada i opadajuću tradiciju, koristeći inovativne efekte atmosfere i jake lokalne boje. Za ove kvalitete, može se reći da su njegova dela predviđala impresionizam. Njegov grafički otisak S. A. Giustina in Prà della Vale pronađen je u Minhenskoj kolekciji 2012. godine.[15] Rad u Engleskoj Mnoge njegove slike prodate su Englezima na njihovoj Velikoj turneji, prvo preko agencije Oven Svajni, a kasnije i bankara Džozefa Smita. Svajni je krajem 1720-ih ohrabrio umetnika da naslika male topografske prikaze Venecije sa komercijalnim apelom za turiste i strane posetioce grada. Neko vreme pre 1728. godine, Kanaleto je započeo svoje druženje sa Smitom, engleskim biznismenom i kolekcionarom koji je živeo u Veneciji, a koji je imenovan britanskim konzulom u Veneciji 1744. Smit je kasnije postao glavni umetnikov agent i pokrovitelj, pribavivši skoro pedeset slika, sto pedeset crteža i petnaest retkih bakropisa od Kanaleta, što je najveća i najbolja pojedinačna grupa umetnikovih dela, koje je prodao kralju Džordžu III 1763.[16] Tokom 1740-ih godina Kanaletovo tržište je bilo poremećeno kada je Rat za austrijsko nasleđe doveo do smanjenja broja britanskih posetilaca Veneciji.[17] Smit je takođe organizovao objavljivanje niza bakropisa „kapriči” (ili arhitektonskih fantazija) (kapričio italijanski za kitnjast) u svom vedute idealu,[10] ali prihodi nisu bili dovoljno visoki, te se 1746 Kanaleto preselio u London, kako bi bio bliže svom tržištu.[9] Dok je bio u Engleskoj, između 1749. i 1752. Kanaleto je živeo na adresi Bik strit 41 u londonskoj četvrti Soho.[18] On je ostao je u Engleskoj do 1755. godine, pružajući poglede na London (uključujući nekoliko novog Vestminsterskog mosta, koji je završen tokom njegovog boravka), kao i na kuće i zamkove svojih pokrovitelja. Ovo je uključivalo kuću Nortamberland za ser Hjua Smitsona, koji je kasnije brakom postao drugi grof od Nortamberlanda; i dvorac Vorvik za lorda Bruka, kasnije prvog grofa od Vorvika. Smitson je bio jedan od poverenika Vestminsterskog mosta, i „nije nemoguće” da je ohrabrio Kanaleta da dođe u Englesku i zabeleži početak životnog veka ovog mosta.[19] Njegova slika Old Volton mosta iz 1754. godine sadrži sliku samog Kanaleta. Često se od njega očekivalo da slika Englesku na način na koji je slikao svoj rodni grad. Kanaletovo slikarstvo je počelo da ispašta od ponavljanja, gubeći svoju fluidnost i postajući mehaničko do te mere da je engleski likovni kritičar Džordž Vertu sugerisao da je čovek koji slika pod imenom 'Kanaleto' varalica. Možda je to bilo zato što je Kanaletov nećak, Bernardo Beloto, takođe koristio ujakov nadimak; ili verovatnije zato što su priču proširili beskrupulozni trgovci umetničkim delima koji su predavali kopije Kanaletovog dela i bili nestrpljivi da ga što pre isprate za Veneciju.[19] Istoričar Majkl Livi opisao je njegov rad iz ovog perioda kao „inhibiran”.[20] Da bi opovrgao ovu tvrdnju, umetnik je putem oglasa u novinama pozvao „bilo kog gospodina“ da pregleda njegovu najnoviju sliku Sent Džejmzes Parka u njegovom ateljeu u Silver ulici (sada Bik ulica) kod Zlatnog trga;[19] međutim, njegova reputacija se nikada nije potpuno oporavila tokom njegovog životnog veka.[21] Nakon povratka u Veneciju, Kanaleto je izabran za Venecijansku akademiju 1763. godine i imenovan za nastojnika Collegio dei Pittori. On je nastavio da slika do svoje smrti 1768. U poznim godinama često je radio na starim skicama, ali je ponekad stvarao iznenađujuće nove kompozicije. Bio je voljan da napravi suptilne izmene u topografiji radi umetničkog efekta.[10] Architectural Capriccio, crtež, Morganova biblioteka i muzej Trem sa fenjerom, iz serije Vedute, oko 1740–1744, bakropis Prvi Vestminsterski most, 1746 Reka Temza iz Ričmondove kuće: klasična veduta, 1747 Vestminsterska opatija sa povorkom Vitezova od Bata, 1749 Market Njegovi učenici su bili njegov nećak Bernardo Beloto, Frančesko Gvardi, Mičele Marieski, Gabriele Bela i Đuzepe Moreti. Slikar Đuzepe Bernardino Bison bio je sledbenik svog stila.[13] Džozef Smit je prodao veći deo svoje kolekcije Džordžu III, stvarajući najveći deo velike kolekcije Kanaletovih dela u vlasništvu Kraljevske kolekcije. Godine 1762, Džordž III je platio 20.000 funti za zbirku od 50 slika i 142 crteža konzula Smita.[22] Ima mnogo primera njegovog rada u drugim britanskim kolekcijama, uključujući nekoliko (19) u Volasovoj kolekciji i set od 24 rada u trpezariji opatije Vubern. Veliki skup Kanaletovih dela takođe je bio deo kolekcije grofova od Karlajla, međutim mnogi su izgubljeni u požaru dvorca Hauard 1940. godine, a drugi su prodati tokom prošlog veka. Među onima koji su ranije bili u kolekciji Karlajla su The Bacino di San Marco: looking East, sada u Muzeju lepih umetnosti u Bostonu (prodato 1939)[23] i par Ulaz na Veliki kanal sa Mola, Venecija i Trg Svetog Marka, Venecija, sada u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu (prodato 1938). Poslednja važna venecijanska veduta u dvorcu Hauard bila je delo Bernarda Belota, Pogled na Veliki kanal gledajući južno iz Palaco Foskari, koja je prodata u Sohebiju u julu 2015. godine za 2,6 miliona funti.

AJAX Hub osnovne prednosti Koristi GSM ili Ethernet da šalje alarme vlasniku Šalje obaveštenje u slučaju gubitka električne energije i može da radi do 15 sati pomoću svoje ugrađene baterije Proverava funkcionalnost detektora najmanje svakih 12 sekundi Kompletno upravljanje preko mobilne aplikacije Princip rada Uređaj prikuplja informacije o radu detektora u šifriranom i zaštićenom formatu, analizira podatke, a u slučaju alarma obaveštava vlasnika sistema u milisekundi. Karakteristike Uređaj koristi Jeveler radio tehnologiju za nadgledanje detektora i osigura brzo odgovor na opasnost. U slučaju sabotaže prebacuje ceo sistem na drugu frekvenciju. Uređaj je zaštićen od virusa na nivou softvera. Instalacija i postavke Spreman za rad čim ga raspakujete. Konfiguriše se sve pomoću mobilne aplikacije, a detektori se povezuju samo jednim klikom. Može se montirati za samo nekoliko minuta korišćenjem nosača koji se nalazi na samom uređaju. Sigurna kućna i kancelarijska automatizacija Povećajte potencijal vašeg bezbednosnog sistema sa scenarijima da aktivno otklonite potencijalne pretnje i automatizuje vašu rutinu. Podesite aktiviranje noćnog režima rada pomoću rasporeda; Npr. isključite sve kancelarijske lampe i sijalice automatski prilikom naoružavanja sistema prilikom odlaska. Programirajte spoljnu rasvetu prilikom detekcije uljeza na nekom od spoljnih senzora. Sistem kad programirate i izvodi sve scenarije čak i ako je veza sa Ajax oblakom izgubljena, a to su: Reakcije na potencijalne pretnje Planirane radnje Reakcije na bezbednosni način promene Pregledač video zapisa Media error: Format(s) not supported or source(s) not found Preuzmi datoteku: https://ajax.systems/wp-content/themes/ajax/assets/images/template/scenarios/video/M-en.mp4?_=1 00:00 00:00 00:00 Koristite strelice gore/dole za povećavanje ili smanjivanje glasnosti. Na osnovni model AJAX Hub možete povezati 100 uređaja Ajax senzore pokreta Ajax detektore dima ili vode Ajax magnetne kontakte Ajax unutrašnje i spoljašnje sirene Ajax šifratore – tastature Ajax daljince, panik tastere ili releje Ajax pojačivače signala Takođe, ukoliko vam je lakše možete odabrati neke od predefinisanih AJAX kompleta. AJAX Hub WH tehnički podaci Proizvođač AJAX Tehnologija Bežična Ugradnja Modularna Broj ugrađenih bežičnih zona 99 Max broj zona – ukupno 99 Bežična frekvencija 868 Mhz Bežična komunikacija Dvosmerna Automatsko prijavljivanje bežičnih uređaja putem QR koda Max proširivo bežične zone 99 Ukupan broj pristupnih šifri 50 (smartphone aplikacija) Ukupan broj daljinskih upravljača 99 Ukupan broj bežičnih tastatura – 2 way 99 Dimenzije 162,7 x 162,7 x 35,9 mm Stepen bezbednosti Grade 2 (EN50131-1) Napajanje glavno 220VAC Napajanje pomoćno – baterija Li-ion 2Ah (ugrađeno) Max broj PGM izlaza slabe struje 99 (Ajax Relay) Ugrađen ispravljač mrežnog napajanja Da Max broj PGM izlaza jake struje 99 (Ajax WallSwitch / Ajax Socket) Dojava na CDS IP / GPRS 1 + 1 IP address Softver za programiranje smartphone ili desktop aplikacija Formati dojave na CDS Ajax Translator, SIA-IP Privatna dojava SMS / Poziv (zahteva SIM karticu) SMS Da Nadzor komunikacije i tel. linije Da GSM / GPRS komunikator Integrisani GSM/GPRS IP komunikator Integrisan Videoverifikacija alarmnih događaja Opcija Smartphone aplikacija Da Ugrađena pomoćna baterija Da Radni uslovi 0°C do +50°C Materijal ABS plastika Ugrađeni RFID čitač Ne Sajt proizvođača: link

AJAX Hub 2 Plus osnovne prednosti Koristi 2G, 3G, 4G (LTE), GSM, Wi-Fi ili Ethernet da šalje alarme vlasniku Mogućnost 2 SIM kartice Šalje obaveštenje u slučaju gubitka električne energije i može da radi do 15 sati pomoću svoje ugrađene baterije Proverava funkcionalnost detektora najmanje svakih 12 sekundi Kompletno upravljanje preko mobilne aplikacije Podržava foto verifikaciju Princip rada Uređaj prikuplja informacije o radu detektora u šifriranom i zaštićenom formatu, analizira podatke, a u slučaju alarma obaveštava vlasnika sistema u milisekundi. Karakteristike Uređaj koristi Jeweller i Wings radio tehnologiju za nadgledanje detektora i osigurvaa brz odgovor na opasnost. U slučaju sabotaže prebacuje ceo sistem na drugu frekvenciju. Uređaj je zaštićen od virusa na nivou softvera. Povećana stabilnost i pouzdanost Hub Plus ima ugrađen GSM modul sa dva slota za SIM kartice koji podržava 2G, 3G i 4G(LTE) mrežu. Ako SIM kartica jednog od provajdera nije u mreži onda se uređaj automatski prebacuje na drugu mrežu. Hub plus se povezuje na internet na dva načina: preko kabla i preko Wi-Fi koji mogu da budu kod odvojenih dobavljača internet usluga koji takođe omogućava sigurnu komunikaciju. Instalacija i postavke Spreman za rad čim ga raspakujete. Konfiguriše se sve pomoću mobilne aplikacije, a detektori se povezuju samo jednim klikom. Može se montirati za samo nekoliko minuta korišćenjem nosača koji se nalazi na samom uređaju. Sigurna kućna i kancelarijska automatizacija Povećajte potencijal vašeg bezbednosnog sistema sa scenarijima da aktivno otklonite potencijalne pretnje i automatizuje vašu rutinu. Podesite aktiviranje noćnog režima rada pomoću rasporeda; Npr. isključite sve kancelarijske lampe i sijalice automatski prilikom naoružavanja sistema prilikom odlaska. Programirajte spoljnu rasvetu prilikom detekcije uljeza na nekom od spoljnih senzora. Sistem kad programirate i izvodi sve scenarije čak i ako je veza sa Ajax oblakom izgubljena, a to su: Reakcije na potencijalne pretnje Planirane radnje Reakcije na bezbednosni način promene Na model AJAX Hub 2 Plus možete povezati 100 kamera i dvr-ova, do 5 ekstendera dometa ido 200 uređaja: Ajax senzore pokreta Ajax detektore dima ili vode Ajax magnetne kontakte Ajax unutrašnje i spoljašnje sirene Ajax šifratore – tastature Ajax daljince, panik tastere ili releje Ajax pojačivače signala Takođe, ukoliko vam je lakše možete odabrati neke od predefinisanih AJAX kompleta. Ajax Hub 2 Plus WH tehnički podaci Proizvođač AJAX Tehnologija Bežična Ugradnja Modularna Bežična frekvencija 868 MHz Bežična komunikacija Dvosmerna Automatsko prijavljivanje bežičnih uređaja putem QR koda Dimenzije 162,7 x 162,7 x 35,9 mm Stepen bezbednosti Grade 2 (EN50131-1) Napajanje glavno 220VAC Napajanje pomoćno – baterija Li-ion 2Ah (ugrađeno) Ugrađen ispravljač mrežnog napajanja Da Dojava na CDS IP / GPRS 1 + 1 IP address Softver za programiranje smartphone ili desktop aplikacija Formati dojave na CDS Ajax Translator, SIA-IP Privatna dojava SMS / Poziv (zahteva SIM karticu) SMS Da Nadzor komunikacije i tel. linije Da GSM / GPRS komunikator Integrisani GSM/GPRS IP komunikator Integrisan Smartphone aplikacija Da Ugrađena pomoćna baterija Da Radni uslovi 0°C do +50°C Materijal ABS plastika Ugrađeni RFID čitač Ne

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Od autorke bestselera Tetovažer iz Aušvica Zasnovano na potresnoj istinitoj priči o ljubavi i opstanku Lepota ju je spasla – i osudila. Cilka je imala svega šesnaest godina kad je 1942. odvedena u koncentracioni logor Aušvic-Birkenau, gde je komandant odmah primetio njenu lepotu. Zbog toga će biti prisilno odvojena od ostalih zatvorenica, i ubrzo shvatiti da moć, čak i nerado prihvaćena, znači opstanak. Završetak rata i oslobađanje logora Cilki neće doneti slobodu već optužbu za kolaboraciju jer je spavala s neprijateljem i osudu na zatočeništvo u sibirskom logoru. Ali da li je zaista imala izbora? I gde su granice morala za Cilku, koja je odvedena u Aušvic kad je još bila dete? U Sibiru se Cilka suočava i sa novim i sa starim, jezivim izazovima uključujući i neželjenu pažnju stražara. Ali kad upozna ljubaznu lekarku, Cilka dospeva pod njeno okrilje i počinje da neguje bolesne logoraše trudeći se da im pomogne u surovim uslovima. Svakodnevno se suočavajući sa smrću i užasom, Cilka u sebi otkriva snagu kakvu nije ni znala da poseduje. A kad počne da s oklevanjem gradi veze i odnose u toj surovoj novoj stvarnosti, Cilka shvata da, uprkos svemu što joj se dogodilo, u njenom srcu ima mesta za ljubav. Od deteta do žene, od žene do isceliteljke, Cilkin put rasvetljava izdržljivost ljudskog duha i našu volju da preživimo. „Nikad nisam sreo hrabriju osobu od Cilke.“ Lali Sokolov, tetovažer iz Aušvica „Cilkina neizmerna hrabrost i odlučnost da preživi čak i kad je svaka nada već izgubljena bude veliko poštovanje. Potresna priča koju ćete dugo pamtiti.“ Sunday Express „Izuzetna priča o snazi da se prevaziđu nezamislive teškoće.“ Woman’s Weekly Heder Moris rođena je na Novom Zelandu, a sada živi u Australiji. Nekoliko godina, dok je radila u velikoj državnoj bolnici u Melburnu, studirala je i pisala scenarija, od kojih je jedan otkupio scenarista, dobitnik Oskara, iz Sjedinjenih Država. Heder je 2003. upoznala starijeg gospodina „čiju priču vredi čuti“. Dan kad je upoznala Lalija Sokolova promenio je i njen i njegov život. Njihovo prijateljstvo se produbljivalo i Lali se otisnuo na put samoispitivanja, poveravajući joj najintimnije pojedinosti svog života. Heder je prvobitno Lalijevu priču napisala kao scenario – koji se visoko kotirao na međunarodnim takmičenjima – a zatim ju je preoblikovala u svoj prvi roman Tetovažer iz Aušvica.

ISBN:978-86-521-4045-9 Godina izdanja: 2020 Jezik: Srpski Autor: Strani 341 strana 20 cm NOVA!!!!!!! Od autorke bestselera Tetovažer iz Aušvica Zasnovano na potresnoj istinitoj priči o ljubavi i opstanku Lepota ju je spasla – i osudila. Cilka je imala svega šesnaest godina kad je 1942. odvedena u koncentracioni logor Aušvic-Birkenau, gde je komandant odmah primetio njenu lepotu. Zbog toga će biti prisilno odvojena od ostalih zatvorenica, i ubrzo shvatiti da moć, čak i nerado prihvaćena, znači opstanak. Završetak rata i oslobađanje logora Cilki neće doneti slobodu već optužbu za kolaboraciju jer je spavala s neprijateljem i osudu na zatočeništvo u sibirskom logoru. Ali da li je zaista imala izbora? I gde su granice morala za Cilku, koja je odvedena u Aušvic kad je još bila dete? U Sibiru se Cilka suočava i sa novim i sa starim, jezivim izazovima uključujući i neželjenu pažnju stražara. Ali kad upozna ljubaznu lekarku, Cilka dospeva pod njeno okrilje i počinje da neguje bolesne logoraše trudeći se da im pomogne u surovim uslovima. Svakodnevno se suočavajući sa smrću i užasom, Cilka u sebi otkriva snagu kakvu nije ni znala da poseduje. A kad počne da s oklevanjem gradi veze i odnose u toj surovoj novoj stvarnosti, Cilka shvata da, uprkos svemu što joj se dogodilo, u njenom srcu ima mesta za ljubav. Od deteta do žene, od žene do isceliteljke, Cilkin put rasvetljava izdržljivost ljudskog duha i našu volju da preživimo. „Nikad nisam sreo hrabriju osobu od Cilke.“ Lali Sokolov, tetovažer iz Aušvica „Cilkina neizmerna hrabrost i odlučnost da preživi čak i kad je svaka nada već izgubljena bude veliko poštovanje. Potresna priča koju ćete dugo pamtiti.“ Sunday Express „Izuzetna priča o snazi da se prevaziđu nezamislive teškoće.“ Woman’s Weekly Heder Moris rođena je na Novom Zelandu, a sada živi u Australiji. Nekoliko godina, dok je radila u velikoj državnoj bolnici u Melburnu, studirala je i pisala scenarija, od kojih je jedan otkupio scenarista, dobitnik Oskara, iz Sjedinjenih Država. Heder je 2003. upoznala starijeg gospodina „čiju priču vredi čuti“. Dan kad je upoznala Lalija Sokolova promenio je i njen i njegov život. Njihovo prijateljstvo se produbljivalo i Lali se otisnuo na put samoispitivanja, poveravajući joj najintimnije pojedinosti svog života. Heder je prvobitno Lalijevu priču napisala kao scenario – koji se visoko kotirao na međunarodnim takmičenjima – a zatim ju je preoblikovala u svoj prvi roman Tetovažer iz Aušvica.

TRAKTAT O SLIKARSTVU OPŠTA UMETNOST Šifra artikla: 324358 Isbn: 9788683507924 Autor : Leonid Šejka Izdavač : GRADAC K Činjenica da je slikarska i teorijska zaostavština Leonida Šejke danas zapostavljena među mlađim umetnicima i teoretičarima umetnosti govori o krizi jedne kulture. Ovo bogato i puno izazova delo ostalo je u tami nad kojom su umetnička pretumbavanja uglavnom bila uzrokovana i pokretana odnekud izv... Detaljnije Činjenica da je slikarska i teorijska zaostavština Leonida Šejke danas zapostavljena među mlađim umetnicima i teoretičarima umetnosti govori o krizi jedne kulture. Ovo bogato i puno izazova delo ostalo je u tami nad kojom su umetnička pretumbavanja uglavnom bila uzrokovana i pokretana odnekud izvan našeg prostora, podstaknuta tuđim iskustvima i idejama. To govori o sudbinama malih kultura – uvek sputanih strahom i nepoverenjem u sebe, u „rodnu melodiju“, kako je govorio još jedan „zaboravljeni“, Momčilo Nastasijević. Šejka je bio stvaralac koji je svet umetnosti posmatrao na specifičan način. Naime, njegova osnovna misao bila je ideja o „tradiciji budućnosti“, tj. o postojanju sveobuhvatne niti koja povezuje prošlost i budućnost, zbog čega se ni jedna ni druga ne mogu shvatiti, uklopiti i izgraditi bez uzajamnog povezivanja. Na prvi pogled ovo je paradoksalno i prividno konzervativno mišljenje, ali evolucija idejâ ovekovog napretka upravo podrazumeva takvu putanju. U tome je, u stvari, smisao Tradicije. Na tom putu Šejka je zapazio da uvek kada se ova nit prekine dolazi do entropije, do nagomilavanja suvišnosti – do postvarenja sveta i čoveka u hajdegerovskom smislu tog stanja. Kao da u ovom odnosu prošlog, sadašnjeg i budućeg postoji nekakva mera koja je u osnovi Sveta, ali mera koja se s vremena na vreme gubi. Šejka je to sublimisao parabolom Grad-Đubrište-Zamak, koju u jednom svom zapisu upoređuje sa Danteovim Paklom-Čistilištem-Rajem, želeći time da naglasi da ta parabola ima metafizičko značenje. Baveći se raznim vidovima umetničke prakse (da upotrebim ovaj rogobatan izraz kako bi me savremeni čitalac razumeo), Šejka je fiksirao sve promene na putu razgrađivanja Sveta, unoseći u taj proces čežnju za izgubljenom i zaboravljenom pradomovinom. Kada se njegov slikarski put iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka uporedi sa onim što se u isto vreme događalo u savremenoj svetskoj umetnosti, potvrdićemo njegovo uverenje da je u odnosu na ta zbivanja otišao nekoliko godina unapred: „1956. godine radio sam nešto blisko današnjim neodadi i pop-artu. Znači, bio sam 4-5 godina ispred Evrope. Ali sada mogu reći, ako je zaista tako bilo, da sam sa ovim što sada radim najmanje 10 godina ispred ostalih.“ Odvažiti se i napisati ovakvu knjigu koja govori o odnosu tradicije i savremenosti, sa idejama koje su aktuelne i u vremenu koje dolazi, podvig je u svakoj kulturi. Zato ovaj Traktat o slikarstvu pripada riznici srpske kulture i pokazuje mladim stvaraocima da se iza ovih odškrinutih vrata nalazi nada za novi početak. Branko Kukić Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija OPŠTA UMETNOST Autor Leonid Šejka Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač GRADAC K Pismo Latinica Povez Broš Godina 2014 Format 14x23 Strana 144 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Činjenica da je slikarska i teorijska zaostavština Leonida Šejke danas zapostavljena među mlađim umetnicima i teoretičarima umetnosti govori o krizi jedne kulture. Ovo bogato i puno izazova delo ostalo je u tami nad kojom su umetnička pretumbavanja uglavnom bila uzrokovana i pokretana odnekud izvan našeg prostora, podstaknuta tuđim iskustvima i idejama. To govori o sudbinama malih kultura – uvek sputanih strahom i nepoverenjem u sebe, u „rodnu melodiju“, kako je govorio još jedan „zaboravljeni“, Momčilo Nastasijević. Šejka je bio stvaralac koji je svet umetnosti posmatrao na specifičan način. Naime, njegova osnovna misao bila je ideja o „tradiciji budućnosti“, tj. o postojanju sveobuhvatne niti koja povezuje prošlost i budućnost, zbog čega se ni jedna ni druga ne mogu shvatiti, uklopiti i izgraditi bez uzajamnog povezivanja. Na prvi pogled ovo je paradoksalno i prividno konzervativno mišljenje, ali evolucija idejâ ovekovog napretka upravo podrazumeva takvu putanju. U tome je, u stvari, smisao Tradicije. Na tom putu Šejka je zapazio da uvek kada se ova nit prekine dolazi do entropije, do nagomilavanja suvišnosti – do postvarenja sveta i čoveka u hajdegerovskom smislu tog stanja. Kao da u ovom odnosu prošlog, sadašnjeg i budućeg postoji nekakva mera koja je u osnovi Sveta, ali mera koja se s vremena na vreme gubi. Šejka je to sublimisao parabolom Grad-Đubrište-Zamak, koju u jednom svom zapisu upoređuje sa Danteovim Paklom-Čistilištem-Rajem, želeći time da naglasi da ta parabola ima metafizičko značenje. Baveći se raznim vidovima umetničke prakse (da upotrebim ovaj rogobatan izraz kako bi me savremeni čitalac razumeo), Šejka je fiksirao sve promene na putu razgrađivanja Sveta, unoseći u taj proces čežnju za izgubljenom i zaboravljenom pradomovinom. Kada se njegov slikarski put iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka uporedi sa onim što se u isto vreme događalo u savremenoj svetskoj umetnosti, potvrdićemo njegovo uverenje da je u odnosu na ta zbivanja otišao nekoliko godina unapred: „1956. godine radio sam nešto blisko današnjim neodadi i pop-artu. Znači, bio sam 4-5 godina ispred Evrope. Ali sada mogu reći, ako je zaista tako bilo, da sam sa ovim što sada radim najmanje 10 godina ispred ostalih.“ Odvažiti se i napisati ovakvu knjigu koja govori o odnosu tradicije i savremenosti, sa idejama koje su aktuelne i u vremenu koje dolazi, podvig je u svakoj kulturi. Zato ovaj Traktat o slikarstvu pripada riznici srpske kulture i pokazuje mladim stvaraocima da se iza ovih odškrinutih vrata nalazi nada za novi početak. Branko Kukić Leonid Šejka (1932 — 1970) je bio jugoslovenski arhitekta i slikar. Bio je jedan od osnivača umetničke grupe Medijala i učestvao je na svim izložbama grupe do 1970. godine. Njegova dela bliska su nadrealizmu a na njima je zastupljena bogata simbolika i duboka intelektualnost. Leonid Šejka, rođen je 24.04. 1932. godine u Beogradu. Posle završene Ruske osnovne škole, četiri razreda gimnazije i srednjotehničke škole (odsek arhitekture) 1949., diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1960. godine[1]. Slikarstvom se bavio od 1950. godine. Bio je jedan od osnivača i teoretičara grupe Baltazar, koja je prerasla u grupu MEDIALA 1957. god. Od 1961. bio je član ULUS-a. Prvi put grupno izlaže 1953. godine, a prvu samostalnu izložbu priredio je u beogradskoj Galeriji Grafički kolektiv, 1958. godine. Šejka je radio i skulpturu, zatim objekte, ilustracije knjiga, scenografiju, a bavio se i vanlikovnim eksperimentima i teorijom. Pored niza članaka publikovanih u časopisima (Vidici, Polja, Razlog, Danas, Student i Umetnost), objavio je Traktat o slikarstvu za koji je 1965. godine dobio Nolitovu nagradu. Izgradio je vrlo složeno delo koje polazi od iskustva nadrealizma i dadaizma, da bi od 1960. formirao individualni izraz u kome je bio posebno zaokupljen problemom uloge predmeta u strukturi slikarske predstave. Učestvovao je u radu likovnih kolonija u Sićevu 1966. i u Počitelju 1969. godine. U leto 1967. putuje u Minhen, Salcburg i Bern; a u proleće 1968. u Cirih i Frankfurt, da bi preko leta iste godine obišao Italiju sve do Napulja i Pompeje. Do kraja života boravio je u Cirihu, Bernu i Parizu a putovao je i u Englesku i Holandiju. Izlagao je na 72 kolektivne izložbe širom Jugoslavije i inostranstvu i imao je 15 samostalnih izložbi u Beogradu, Minhenu, Cirihu, Bazelu i Bernu u periodu od 1958-70. godine. Šejkin opus se može podeliti u pet osnovnih tema kojima se bavio: - „Multiplikacija predmeta“, „Đubrišta“, „Skladišta“, „Enterijeri“ i „Mrtve prirode“. Umro je u Beogradu, 15. decembra 1970. godine. Mediala Detaljnije: Mediala Godine 1957, sa grupom slikara — osnovao je grupu „Mediala“. koju su predstavljali mladi slikari, pisci, filozofi, arhitekte, kompozitori. Svim članovima Medijale bila je zajednička jedna jedina ideja: beskrajna ljubav prema umetnosti i beskrajno verovanje u njene sveukupne moći. Članovi Mediale su bili: (Olja Ivanjicki, Leonid Šejka, Miro Glavurtić, Siniša Vuković, Kosta Bradić, Uroš Tošković, Miodrag Dado Đurić, Ljuba Popović, Vladimir Veličković, Milić Stanković, Milovan Vidak, Svetozar Samurović i Vladan Radovanović). Prva izložba pod nazivom „Medijalna istraživanja“ održana u galeriji Grafički kolektiv a izlagali su Olja Ivanjicki, Leonid Šejka, Miro Glavurtić, Vladan Radovanović. Grupa Mediala je imala 12 izložbi.

AJAX Hub Plus osnovne prednosti Koristi 2G, 3G, GSM, Wi-Fi ili Ethernet da šalje alarme vlasniku Mogućnost 2 SIM kartice Šalje obaveštenje u slučaju gubitka električne energije i može da radi do 15 sati pomoću svoje ugrađene baterije Proverava funkcionalnost detektora najmanje svakih 12 sekundi Kompletno upravljanje preko mobilne aplikacije Princip rada Uređaj prikuplja informacije o radu detektora u šifriranom i zaštićenom formatu, analizira podatke, a u slučaju alarma obaveštava vlasnika sistema u milisekundi. Karakteristike Uređaj koristi Jeweller i Wings radio tehnologiju za nadgledanje detektora i osigurvaa brz odgovor na opasnost. U slučaju sabotaže prebacuje ceo sistem na drugu frekvenciju. Uređaj je zaštićen od virusa na nivou softvera. Povećana stabilnost i pouzdanost Hub Plus ima ugrađen GSM modul sa dva slota za SIM kartice koji podržava 2G i 3G mrežu. Ako SIM kartica jednog od provajdera nije u mreži onda se uređaj automatski prebacuje na drugu mrežu. Hub plus se povezuje na internet na dva načina: preko kabla i preko Wi-Fi koji mogu da budu kod odvojenih dobavljača internet usluga koji takođe omogućava sigurnu komunikaciju. Instalacija i postavke Spreman za rad čim ga raspakujete. Konfiguriše se sve pomoću mobilne aplikacije, a detektori se povezuju samo jednim klikom. Može se montirati za samo nekoliko minuta korišćenjem nosača koji se nalazi na samom uređaju. Sigurna kućna i kancelarijska automatizacija Povećajte potencijal vašeg bezbednosnog sistema sa scenarijima da aktivno otklonite potencijalne pretnje i automatizuje vašu rutinu. Podesite aktiviranje noćnog režima rada pomoću rasporeda; Npr. isključite sve kancelarijske lampe i sijalice automatski prilikom naoružavanja sistema prilikom odlaska. Programirajte spoljnu rasvetu prilikom detekcije uljeza na nekom od spoljnih senzora. Sistem kad programirate i izvodi sve scenarije čak i ako je veza sa Ajax oblakom izgubljena, a to su: Reakcije na potencijalne pretnje Planirane radnje Reakcije na bezbednosni način promene Na model AJAX Plus možete povezati�50 kamera i dvr-ova, do 5 ekstendera dometa ido 150 uređaja: Ajax senzore pokreta Ajax detektore dima ili vode Ajax magnetne kontakte Ajax unutrašnje i spoljašnje sirene Ajax šifratore – tastature Ajax daljince, panik tastere ili releje Ajax pojačivače signala Takođe, ukoliko vam je lakše možete odabrati neke od predefinisanih AJAX kompleta. AJAX Hub Plus BL tehnički podaci Proizvođač AJAX Tehnologija Bežična Ugradnja Modularna Bežična frekvencija 868 MHz Bežična komunikacija Dvosmerna Automatsko prijavljivanje bežičnih uređaja putem QR koda Ukupan broj daljinskih upravljača 150 Dimenzije 162,7 x 162,7 x 35,9 mm Stepen bezbednosti Grade 2 (EN50131-1) Napajanje glavno 220VAC Napajanje pomoćno – baterija Li-ion 2Ah (ugrađeno) Max broj PGM izlaza slabe struje 150 (Ajax Relay) Ugrađen ispravljač mrežnog napajanja Da Max broj PGM izlaza jake struje 150 (Ajax WallSwitch / Ajax Socket) Dojava na CDS IP / GPRS 1 + 1 IP address Softver za programiranje smartphone ili desktop aplikacija Formati dojave na CDS Ajax Translator, SIA-IP Privatna dojava SMS / Poziv (zahteva SIM karticu) SMS Da Nadzor komunikacije i tel. linije Da GSM / GPRS komunikator Integrated GSM / 2G-3G IP komunikator Integrisan Videoverifikacija alarmnih događaja Opcija Smartphone aplikacija Da Ugrađena pomoćna baterija Da Radni uslovi 0°C do +50°C Materijal ABS plastika Ugrađeni RFID čitač Ne

AJAX Hub 2 Plus osnovne prednosti Koristi 2G, 3G, 4G (LTE), GSM, Wi-Fi ili Ethernet da šalje alarme vlasniku Mogućnost 2 SIM kartice Šalje obaveštenje u slučaju gubitka električne energije i može da radi do 15 sati pomoću svoje ugrađene baterije Proverava funkcionalnost detektora najmanje svakih 12 sekundi Kompletno upravljanje preko mobilne aplikacije Podržava foto verifikaciju Princip rada Uređaj prikuplja informacije o radu detektora u šifriranom i zaštićenom formatu, analizira podatke, a u slučaju alarma obaveštava vlasnika sistema u milisekundi. Karakteristike Uređaj koristi Jeweller i Wings radio tehnologiju za nadgledanje detektora i osigurvaa brz odgovor na opasnost. U slučaju sabotaže prebacuje ceo sistem na drugu frekvenciju. Uređaj je zaštićen od virusa na nivou softvera. Povećana stabilnost i pouzdanost Hub Plus ima ugrađen GSM modul sa dva slota za SIM kartice koji podržava 2G, 3G i 4G(LTE) mrežu. Ako SIM kartica jednog od provajdera nije u mreži onda se uređaj automatski prebacuje na drugu mrežu. Hub plus se povezuje na internet na dva načina: preko kabla i preko Wi-Fi koji mogu da budu kod odvojenih dobavljača internet usluga koji takođe omogućava sigurnu komunikaciju. Instalacija i postavke Spreman za rad čim ga raspakujete. Konfiguriše se sve pomoću mobilne aplikacije, a detektori se povezuju samo jednim klikom. Može se montirati za samo nekoliko minuta korišćenjem nosača koji se nalazi na samom uređaju. Sigurna kućna i kancelarijska automatizacija Povećajte potencijal vašeg bezbednosnog sistema sa scenarijima da aktivno otklonite potencijalne pretnje i automatizuje vašu rutinu. Podesite aktiviranje noćnog režima rada pomoću rasporeda; Npr. isključite sve kancelarijske lampe i sijalice automatski prilikom naoružavanja sistema prilikom odlaska. Programirajte spoljnu rasvetu prilikom detekcije uljeza na nekom od spoljnih senzora. Pregledač video zapisa 00:00 00:00 00:00 Koristite strelice gore/dole za povećavanje ili smanjivanje glasnosti. Sistem kad programirate i izvodi sve scenarije čak i ako je veza sa Ajax oblakom izgubljena, a to su: Reakcije na potencijalne pretnje Planirane radnje Reakcije na bezbednosni način promene Pregledač video zapisa 00:00 00:00 00:00 Koristite strelice gore/dole za povećavanje ili smanjivanje glasnosti. Na model AJAX Hub 2 Plus možete povezati 100 kamera i dvr-ova, do 5 ekstendera dometa ido 200 uređaja: Ajax senzore pokreta Ajax detektore dima ili vode Ajax magnetne kontakte Ajax unutrašnje i spoljašnje sirene Ajax šifratore – tastature Ajax daljince, panik tastere ili releje Ajax pojačivače signala Takođe, ukoliko vam je lakše možete odabrati neke od predefinisanih AJAX kompleta. Ajax Hub 2 BL tehnički podaci Proizvođač AJAX Tehnologija Bežična Ugradnja Modularna Bežična frekvencija 868 MHz Bežična komunikacija Dvosmerna Automatsko prijavljivanje bežičnih uređaja putem QR koda Dimenzije 162,7 x 162,7 x 35,9 mm Stepen bezbednosti Grade 2 (EN50131-1) Napajanje glavno 220VAC Napajanje pomoćno – baterija Li-ion 2Ah (ugrađeno) Ugrađen ispravljač mrežnog napajanja Da Dojava na CDS IP / GPRS 1 + 1 IP address Softver za programiranje smartphone ili desktop aplikacija Formati dojave na CDS Ajax Translator, SIA-IP Privatna dojava SMS / Poziv (zahteva SIM karticu) SMS Da Nadzor komunikacije i tel. linije Da GSM / GPRS komunikator Integrisani GSM/GPRS IP komunikator Integrisan Smartphone aplikacija Da Ugrađena pomoćna baterija Da Radni uslovi 0°C do +50°C Materijal ABS plastika Ugrađeni RFID čitač Ne

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Maia je petnaestogodišnja seljačka lepotica koja raste u siromaštvu pored jezera Serelind. Zavedena od očuha i izdana od ljubomorne majke, Maja se nalazi u rukama trgovaca robljem da bi je prodala kao konkubina. Ona privlači pažnju generala Kembrija koji je koristi da dobije informacije od svojih obožavalaca, a njene avanture otkrivaju zaveru za građanski rat. Proglašena heroinom, ona otkriva da je jedan zlokobni rezultat slave imati neprijatelje na visokim pozicijama, a Maja mora da se bori za opstanak kroz izdaju, okrutnost, izgubljenu ljubav i konačni let kroz divlje carstvo da bi pobegla od režima koji se raspada. Richard George Adams (9. svibnja 1920. – 24. prosinca 2016.) [2] bio je engleski romanopisac i pisac knjiga Watership Down, Maia, Shardik i The Plague Dogs. Studirao je modernu povijest na sveučilištu prije nego što je služio u britanskoj vojsci tijekom Drugog svjetskog rata. Nakon toga je završio studij, a zatim se pridružio britanskoj državnoj službi. Godine 1974., dvije godine nakon što je Watership Down objavljen, Adams je postao stalni autor.[3][4] Rani život i obrazovanje Richard Adams rođen je 9. svibnja 1920. u Wash Commonu, u blizini Newburyja, Berkshire, Engleska, kao sin Lillian Rosa (Button) i Evelyn George Beadon Adams, liječnice.[4] Pohađao je školu Horris Hill od 1926. do 1933., a zatim koledž Bradfield od 1933. do 1938. Godine 1938. otišao je na Worcester College u Oxfordu kako bi čitao modernu povijest. U srpnju 1940. Adams je pozvan da se pridruži britanskoj vojsci. Upućen je u Kraljevski vojni korpus[5] i izabran je u Zračno-desantnu četu, gdje je radio kao brigadni poveznik. Služio je u Palestini, Europi i istočnoj Aziji, ali nije vidio izravnu akciju ni protiv Nijemaca ni protiv Japanaca. Nakon što je napustio vojsku 1946., Adams se vratio na Worcester College kako bi nastavio studij još dvije godine. Diplomirao je 1948., a magistrirao 1953. [7] Nakon što je diplomirao 1948., Adams se pridružio britanskoj državnoj službi, popevši se do čina pomoćnika tajnika u Ministarstvu stanovanja i lokalne uprave, kasnije dijelu Odjela za okoliš. Počeo je pisati vlastite priče u slobodno vrijeme, čitajući ih svojoj djeci, a kasnije i unucima.[8] Karijera Adams je prvobitno počeo pričati priču koja će postati Watership Down svojim dvjema kćerima na putovanju automobilom.[9] Na kraju su inzistirali da to objavi kao knjigu. Počeo je pisati 1966., a trebale su mu dvije godine da ga dovrši.[9] Godine 1972., nakon što su četiri izdavača i tri pisačke agencije odbile rukopis, Rex Collings je pristao objaviti djelo.[8] Knjiga je gotovo odmah stekla međunarodno priznanje jer je oživjela antropomorfnu fikciju naturalizmom.[9][10] U sljedećih nekoliko godina Watership Down prodan je u više od milijun primjeraka diljem svijeta. Adams je osvojio obje najprestižnije britanske nagrade za dječje knjige, jedan od šest autora koji su to uspjeli: Carnegiejevu medalju i Guardianovu nagradu za dječju beletristiku.[11][12][a] Godine 1974., nakon objavljivanja njegovog drugog romana, Shardik , napustio je državnu službu kako bi postao autor s punim radnim vremenom. Izabran je za člana Kraljevskog književnog društva 1975. godine.[13] U jednom trenutku, Adams je radio kao pisac u rezidenciji na Sveučilištu Floride[14] i na Sveučilištu Hollins u Virginiji.[3] Adams je u siječnju 2010. dobio inauguralnu nagradu Whitchurch Arts Award za inspiraciju, dodijeljenu u pubu Watership Down u Freefolku, Hampshire. [15] [16] Godine 2015. dodijelio mu je počasni doktorat Sveučilišta Winchester.[17] Javna osoba Godine 1982. Adams je godinu dana služio kao predsjednik RSPCA. Osim kampanje protiv krzna, Adams je napisao The Plague Dogs kako bi satirizirao pokuse na životinjama (kao i vladine i tabloidne medije).[18] Također je napravio putovanje kroz Antarktik u društvu ornitologa Ronalda Lockleya.[19] Neposredno prije svog 90. rođendana, napisao je novu priču za dobrotvornu knjigu Gentle Footprints, kako bi prikupio sredstva za Born Free Foundation.[8] Osobni život Godine 1949. Adams je oženio Elizabeth (Barbara), kćer R.A.F. Vođa eskadrile Edward Fox Dyke Acland, sin odvjetnika i suca Sir Reginalda Brodieja Dykea Aclanda, čiji je otac, znanstvenik Henry Wentworth Dyke Acland (koji je i sam stvorio baroneta Svete Marije Magdalene, Oxford) potjecao od Aclandskih baroneta Columba Johna. [20][21] Do svoje smrti živio je sa suprugom u ulici Church Street, Whitchurch, unutar 16 km (10 milja) od svog rodnog mjesta. Njihove kćeri, kojima je Adams izvorno ispričao priče koje su postale Watership Down, su Juliet i Rosamond.[22][8] Adams je 2010. proslavio svoj 90. rođendan zabavom u White Hartu u svom rodnom gradu Whitchurchu, Hampshire, gdje mu je Sir George Young poklonio sliku lokalnog umjetnika. Adams je napisao poetsko djelo slaveći svoj dom u proteklih 28 godina.[23][24] Adams je preminuo 24. prosinca 2016. u dobi od 96 godina u Oxfordu u Engleskoj od komplikacija krvnog poremećaja...

Betmen, tajanstveni heroj Gotama, zakleo se da će osloboditi grad od kriminalaca koji žele da preuzmu vlast. Kadgod se neki pojavi, na nebu se vidi Betmenov znak, a ni on sam nije daleko! Broj ocena: 67 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Akcione Figure i Rekviziti Šifra Proizvoda: 75999 Poslednja cena bila je: 1440 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Schleich Figurice Superheroji - Betmen 22559 Schleich Figurice Superheroji - Betmen Igračka i kolekcionarska figura Linija proizvođača: DC Comics Dimenzije pakovanja: 14 x 8,5 x 18,5 cm Materijal: Visokokvalitetni, puni vinil Ručno bojeno netoksičnim bojama (CE tested and approved) Visokokvalitetna završna obrada daje relističan utisak Edukativna igračka Igračka je pogodna za podsticanje razvoja lingvističke inteligencije i osećanja kod dece Uzrast: 3g+ (3 godine i više) Upozorenje: Igračka nije namenjena deci mlađoj od 3 godine! Opis proizvoda: Schleich Figurice Superheroji - Betmen 22559 Betmen, tajanstveni heroj Gotama, zakleo se da će osloboditi grad od kriminalaca koji žele da preuzmu vlast. Kadgod se neki pojavi, na nebu se vidi Betmenov znak, a ni on sam nije daleko! Kako nastaju Schleich igračke O Schleich figurama (izvor www.schleich-s.com): Kompanija Schleich je osnovana u Nemačkoj 1935. godine, a sada već čuvene figurice su prvi put ugledale svet 1950. U to vreme stručnjaci i zaposleni u Schleich-u su počeli intenzivan rad na razvoju, proizvodnji i marketingu figurica iz stripa i crtanih filmova. Te prve figure su i dandanas popularne i dobro poznate: Štrumfovi, Snoopy, likovi iz Muppet Show-a i još mnogo, mnogo njih. Od ranih 1980-ih asortiman širimo i na figure životinja. Serije figura životinja su pravi odraz prirode, samo u manjem obimu, u rasponu od izgubljenog sveta dinosaurusa do domaćih i divljih životinja današnjice. Od 2003. godine svetu Schleich figura dodate su serije Vitezovi, Divlji zapad i Vilenjaci. Filozofija Schleich-a Samo najbolje je dovoljno dobro za razvoj naše dece. Naše Schleich figure pomažu da se unapredi razvoj deteta i da im pomogne da, kroz kreativnu i maštovitu igru, nauče trajne vrednosti koje će ih pripremiti za radostan i pozitivan život. Ovaj cilj je prioritet Schleich-a i čvrsto je usađen u sve što radimo. Deca su najvredniji poklon na svetu! Ona su budućnost našeg duštva. Iz tog razloga roditelji i nastavnici žele samo najkvalitetnije igračke. Mi smo obezbedili da Schleich igračka vašeg deteta bude vrhunskog kvaliteta i potpuno bezbedna! Da bi se to postiglo postoji širok spektar zakona i propisa o proizvodnji igračaka. Mi činimo sve da ispunimo ove zahteve i čak smo otišli malo dalje: sami smo sebi postavili strožije propise od zakonom predviđenih. Kao proizvođač igračaka nosimo posebnu odgovornost prema roditeljima i deci. Cilj nam je da budemo poznati kao proizvođač igračaka vrhunskog kvaliteta koje imaju obrazovni aspekt. Naši proizvodi su razvijani uz pomoć roditelja, nastavnika i dece i zato su posebno dizajnirani za dečje ruke. Dizajn naših proizvoda je realističan i što je moguće više naturalistički. To omogućava deci da, kroz igru sa figurama, iskuse veliku raznovrsnost prirode - od domaćih životinja na farmi do divljih životinja u džungli. Prilikom odlučivanja o proizvodnji licenciranih figura, kao što su strip junaci ili likovi iz crtanih filmova, dobro smo pazili na njihov karakter i poruku koju nose. Obrazovni aspekti su nam uvek ispred potencijala prodaje. Neke od nagrada koje su osvojile Schleich figure: Great Britain and Nothern Ireland Practical Pre-School Awards 2009 (Gold Award) Great Britain and Nothern Ireland Creative Play Awards 2009 (Highly Commended) Germany Top Ten Toys 2009 Germany Top Ten Toys 2010 North America Parent Choice Awards 2010 North America Creative Child Awards Program Toy of the Year 2010. Svi proizvodi iz: Akcione Figure i Rekviziti Sve iz: Dečije igračke, lutke i igračke za bebe * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Vraćajući se iz bitke, princ je u grad ušao na mala vrata, skoro neprimetno! Pun samopouzdanja posle pobedonosnog podviga, odišući hrabrošću, najzad je stigao do cilja. Broj ocena: 318 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Akcione Figure i Rekviziti Šifra Proizvoda: 22743 Poslednja cena bila je: 1609 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Schleich Vitezovi - Princ na propetom konju 70009 Schleich Vitezovi - Princ na propetom konju 70009 Jednodelna figura u sojećem položaju Igračka i kolekcionarska figura Linija proizvoda: World of History - The World of Knights Materijal: visokokvalitetni, puni vinil Dimenzije proizvoda: 14.98 x 8.64 x 18.03 cm Ručno bojeno netoksičnim bojama (CE tested and approved) Visokokvalitetna završna obrada daje relističan utisak Edukativna igračka Uzrast: 3g+ (3 godine i više) Upozorenje: Igračka nije namenjena deci mlađoj od 3 godine! Opis proizvoda: Schleich Vitezovi - Princ na propetom konju 70009 Vraćajući se iz bitke, princ je u grad ušao na mala vrata, skoro neprimetno! Pun samopouzdanja posle pobedonosnog podviga, odišući hrabrošću, najzad je stigao do cilja. Schleich princ na propetom konju čini da njegovo kraljevstvo bude spokojno! O Schleich figurama (izvor www.schleich-s.com): Kompanija Schleich je osnovana u Nemačkoj 1935. godine, a sada već čuvene figurice su prvi put ugledale svet 1950. U to vreme stručnjaci i zaposleni u Schleich-u su počeli intenzivan rad na razvoju, proizvodnji i marketingu figurica iz stripa i crtanih filmova. Te prve figure su i dandanas popularne i dobro poznate: Štrumfovi, Snoopy, likovi iz Muppet Show-a i još mnogo, mnogo njih. Od ranih 1980-ih asortiman širimo i na figure životinja. Serije figura životinja su pravi odraz prirode, samo u manjem obimu, u rasponu od izgubljenog sveta dinosaurusa do domaćih i divljih životinja današnjice. Od 2003. godine svetu Schleich figura dodate su serije Vitezovi, Divlji zapad i Vilenjaci. Filozofija Schleich-a Samo najbolje je dovoljno dobro za razvoj naše dece. Naše Schleich figure pomažu da se unapredi razvoj deteta i da im pomogne da, kroz kreativnu i maštovitu igru, nauče trajne vrednosti koje će ih pripremiti za radostan i pozitivan život. Ovaj cilj je prioritet Schleich-a i čvrsto je usađen u sve što radimo. Deca su najvredniji poklon na svetu! Ona su budućnost našeg duštva. Iz tog razloga roditelji i nastavnici žele samo najkvalitetnije igračke. Mi smo obezbedili da Schleich igračka vašeg deteta bude vrhunskog kvaliteta i potpuno bezbedna! Da bi se to postiglo postoji širok spektar zakona i propisa o proizvodnji igračaka. Mi činimo sve da ispunimo ove zahteve i čak smo otišli malo dalje: sami smo sebi postavili strožije propise od zakonom predviđenih. Kao proizvođač igračaka nosimo posebnu odgovornost prema roditeljima i deci. Cilj nam je da budemo poznati kao proizvođač igračaka vrhunskog kvaliteta koje imaju obrazovni aspekt. Naši proizvodi su razvijani uz pomoć roditelja, nastavnika i dece i zato su posebno dizajnirani za dečje ruke. Dizajn naših proizvoda je realističan i što je moguće više naturalistički. To omogućava deci da, kroz igru sa figurama, iskuse veliku raznovrsnost prirode - od domaćih životinja na farmi do divljih životinja u džungli. Prilikom odlučivanja o proizvodnji licenciranih figura, kao što su strip junaci ili likovi iz crtanih filmova, dobro smo pazili na njihov karakter i poruku koju nose. Obrazovni aspekti su nam uvek ispred potencijala prodaje. Neke od nagrada koje su osvojile Schleich figure: Great Britain and Nothern Ireland Practical Pre-School Awards 2009 (Gold Award) Great Britain and Nothern Ireland Creative Play Awards 2009 (Highly Commended) Germany Top Ten Toys 2009 Germany Top Ten Toys 2010 North America Parent Choice Awards 2010 North America Creative Child Awards Program Toy of the Year 2010. Svi proizvodi iz: Akcione Figure i Rekviziti Sve iz: Dečije igračke, lutke i igračke za bebe * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Švelec, Franjo Наслов Komički teatar Marina Držića / Franjo Švelec Врста грађе књига ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.) Језик хрватски Година 1968 Издавање и производња Zagreb : Matica hrvatska, 1968 (Zadar : Narodni list) Физички опис 382 str. ; 21 cm Збирка Knjižnica studija i monografija o hrvatskoj kulturnoj baštini Напомене Rječnik manje poznatih riječi i izraza: str. 373-375 Bilješka o piscu: str. 382 Registar. Предметне одреднице Држић, Марин, 1508-1567 УДК 821.163.42.09 Држић М. Marin Držić (Dubrovnik, 1508 — Venecija, 2. maj 1567) bio je dramaturg, pisac i pesnik iz Dubrovačke republike. Sadržaj 1 Biografija 2 Pozornica 3 Dela 4 Vidi još 5 Reference 6 Spoljašnje veze Biografija Korice trećeg izdanja knjige Tirena Potiče iz dubrovačke plemićke porodice Držić, koja je do tada već dala književnika Džora Držića. Ta porodica se u 12. veku preselila iz Kotora. Džorov sinovac Marin Držić je isto pripadao srpskoj književnosti i izučavao se u 6. razredu u okviru lektire za gimnazije u Kraljevini Srbiji.[1] Rođen je u Dubrovniku od roditelja Marina Nikolina i Anule (rodom iz Kutrilja). Marin je imao još četiri brata i dve sestre, a ime je dobio po dedi po majci. Nekad bitna i bogata porodica je u njegovo vreme bila siromašna, da su je smatrali "pučkom".[2] Školovao se prvo u Dubrovniku, a jedan od učitelja bio mu je pesnik Ilija Crijević. Kao stasao mladić postao je 1526. godine "rektor" polovine katoličke crkve Sv. Marije. Stanovao je pod kiriju u zgradi ženskog Benediktanskog samostana. Živeo je u velikoj oskudici (1536), za razliku od braće, dvojice trgovaca i Vlaha slikara. Znao je više jezika i svirao više instrumenata pa je bio prinuđen da se prihvati bilo kakvog posla. Godine 1538. Veće umoljenih dubrovačke republike ga je izabralo za orguljaša stolne crkve Sv. Marije. Kao dramski pisac formirao se za vreme petogodišnjih studija u Toskani, u gradu Sijeni, kamo je otišao u tridesetoj godini života, posle materijalnog sloma svoje porodice. Učio se u Italiji, gde je otišao iste godine uz finansijsku pomoć republike, sa stipendijom od 30 dukata. Tokom studija književnosti ga 1541. godine opštinsko veće Sijene bira za vicerektora Univerziteta. Bio je uporedo i rektor "Kuće mudrosti"; radio sve - i posao rektora, jer ovaj nije tada biran. Policija ga je isleđivala već 1542. godine, zbog igranja u jednoj kućnoj pozorišnoj predstavi. Nastupao je kao protagonist u ulozi ljubavnika, tokom izvođenja u jednoj vili, ali nije bio kažnjen, zbog svog visokog društvenog položaja u tom gradu. Sa vremenom su njegovi nesporazumu sa ljudima rasli jer je bio svadljiv po naravi. Iako je napustio Sijenu 1543. godine, vratio se u Dubrovnik tek 1545. godine. U rodni grad vratio se bez diplome, bez zvanja, ali obogaćen životnim i književnim iskustvima kakva je u to vreme mogla pružiti samo kosmopolitska sredina renesansne Italije. U Dubrovniku je stupio u službu izvesnog problematičnog austrijskog grofa Kristofa Rogendorfa, i kao njegov pratilac boravio u Beču i na putu za Carigrad imao prilike da upozna Srbiju i Bugarsku. Od 1550. godine on je katolički sveštenik u rodnom gradu.[3] Uporedo obavlja više dužnosti, jer nije imao mira, težeći ka promenama i putovanjima. Avanturističkog duha često od 1562. godine boravi u Italiji, naročito u Veneciji i Firenci. Umro je 1567. godine i sahranjen u Veneciji, u bazilici Sv. Ivana i Pavla. Pozornica Izvedena je 1548. godine predstava komedija "Pomet" na trgu pred dvorom. A sledeće 1549. godine na istom mesu se izvodi pastirska igra "Tirena". Savremenici i građani Dubrovnika ga napadaju tvrdeći da je reč o plagijatu.[4] Pesnik je imao nadimak "Vidra", kao drugi nadimak je bio "nadgrobnica" a odnosi se na njegov pokoj.[5] U mladosti je pisao ljubavne pesme koje se ni po čemu ne izdvajaju iznad tadašnjeg proseka pisanja petrarkističke lirike u Dubrovniku. Njegovo dramsko delo sastoji se od ukupno jedanaest poznatih komada, od kojih su neki izgubljeni a neki sačuvani nepotpuni. Svi su nastali za desetak godina, između četrdesete i pedesete godine autorova života. U pastirskim igrama idilično i romanitično prepliću se s realističkim i komičnim, u svet kostimiranih pastira i vila upadaju seljaci iz duborovačke okoline (Tirena) ili smešne ličnosti iz grada (Plakir i vila). Držićev osnovni domen je komedija. Ova dinamična vrsta, najoriginalnija u čitavoj dubrovačkoj književnosti i najbliža stvarnom životu, našla je u njemu svog velikog majstora, koji po svojim stvarnim dometima može da stane u prvi red evropskih komediografa svog doba. Proizišao je iz eruditske ili plautovske komedije. U komediji Skup dao je dubrovačku verziju Plautove komedije o tvrdici, koju su obrađivali i drugi pisci, između ostalih i Molijer i naš Sterija. Komedija Mande donosi obradu novele o nevernoj ženi iz Bokačova Dekamerona, prenesenu u ambijent grada suparnika Kotora. Kratka farsa Novela od Stanca, pisana u stihu za razliku od drugih komedija koje su sve u prozi, dovodi u Dubrovnik, za vreme jedne karnevalske noći, jednog tipičnog prostaka, „Vlaha“ iz unutrašnjosti, seljaka „s rijeke Pive“, i čini ga predmetom obesne šale dubrovačkih mladića i tobožnjih vila. U velikoj komediji Dundo Maroje, njegovom najboljem delu, prikazani su, kako pisac kaže, „našijenci u Rimu“. „Našijeci“ su najpre Dubrovčani, stari trgovac Dundo Maroje koji juri rasipnog sina Mara, Marova ostavljena verenica Pera, zatim naši ljudi iz drugih krajeva, Tripče Kotoranin, Pavo Novobrđanin i njegov sin Grubiša, Gulisav Hrvat i dr. Predstava "Dundo Maroje" izvedena je 1550. godine. Tipičan proizvod renesansnog duha i razigranog mediteranskog smeha, Dundo Maroje prevladao je karakteristična ograničenja poetike svog žanra i u mnoštvu šarolikih epizoda i likova, među kojima su najživlji likovi sluga, nenadmašni dovitljivac i spadalo Pomet, spiritus movens komičnog zapleta, njemu potpuno ravnopravna u svim đavolijama sluškinja Petrunjela, nezasiti Bokčilo i dr, postigao raskošnu punoću u slikanju života i visoke domete u umetnosti komediografije, po kojima se može meriti s najvećim delima renesansne književnosti u Evropi. Dela Kopija Hekube iz 1559. Pomet (1548) Tirena (1549) Novela od Stanca (1550) Venere i Adon (1551) Tirena (drugo izvođenje 1551) Dundo Maroje (1551) Pjerin (1552) Džuho Krpeta (1553) Skup (1555?) Plakir (1556) Hekuba (1559) Mande Arkulin Vidi još Džore Držić Reference "Prosvetni glasnik", Beograd 1902. "Bitef 36", Beograd 2002. "Srđ", Dubrovnik 28. februara 1905. Spoljašnje veze P vip.svg Portal Biografija Više informacija o članku Marin Držić pronađite na Vikipedijinim sestrinskim projektima: Mediji na Ostavi Tekstovi na Vikizvorniku Podaci na Vikipodacima Novela od Stanca Marina Držića Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. januar 2007) Pjesni razlike Marina Držića

Veljko Petrović, VARLjIVO PROLEĆE – DESET PRIPOVEDAKA, knjižarsko-izdavački zavod „Napredak“, Pančevo, 1921. unutra odlična korice kao na slici Jezik srpski, ćirilica, 208 str. Knjiga sadrži sledeće pripovetke: PROLEĆNI POGREB, EVO KAKO JE BILO, PERICA JE NESREĆAN (IZ PRVIH UTISAKA JEDNOG SUMORNOG USAMLjENOG ČOVEKA), JESENjE SEĆANjE, TATA SE IGRA, TECA MILKA, NAŠ UČITELj ČETVRTOG RAZREDA, PILETA, IGRAČKE, MATURANSKI SASTANAK Veljko Petrović (Sombor, 4. februar 1884 – Beograd, 27. jul 1967) je bio srpski književnik. Biografija Uredi Veljko Petrović je rođen u Somboru. Njegov otac Đorđe bio je somborski katiheta koji će 1891. u monaštvu dobiti ime Gerasim i predavaće u Bogosloviji u Sremskim Karlovcima. Veljkova mati se zvala Mileva i bila je kćerka somborskog paroha Jovana Momirovića. Mati je umrla nekoliko nedelja posle porođaja. Veljko Petrović je imao dve starije sestre Vidu i Anđu, te brata Milivoja. Gimnaziju na mađarskom jeziku završio je u rodnom Somboru. Godine 1902. stiže u Budimpeštu gde je studirao pravo. Istovremeno bio je pitomac prvog srpskog koledža, zavoda Save Tekelije, čuvenog peštanskog Tekelijanuma. Prve pesme je počeo da objavljuje 1905. godine. Održava prijateljske veze sa Petrom Konjovićem i Vasom Stajićem. U proleće 1906. godine u Budimpešti sa Jurajom Gašparcem uređuje mesečnik na mađarskom jeziku „Kroacija“ („Croatia“), u čijem podnaslovu stoji „Hrvatsko-srpski sociopolitička, ekonomska i književna mesečna revija“. Iste godine, pošto je apsolvirao, glavni urednik Svetozar Pribićević zagrebačkog „Srbobrana“ obaveštava ga da je primljen u uredništvo. 1908. godine Veljko Petrović prelazi u Sremsku Mitrovicu za urednika „Slobode“, a 1909. godine postaje urednik sarajevske „Srpske riječi“. Potom je 1911. emigrirao u Beograd, gde je radio kao ratni dopisnik za novosadski „Branik“ i za sarajevski „Narod“. Između 1914-1915 bio je u štabu Moravske divizije II poziva, dok nije pozvan u niški Jugoslovenski odbor za jednog od urednika „Savremenih pitanja“. U Beogradu upoznaje pesnika Simu Pandurovića i uglednog Jovana Skerlića kome će postati književni miljenik. U jeku Balkanskih ratova u beogradskom Narodnom pozorištu upoznaje sedamnaestogodišnju Maru Mandrašević, kćerku pančevačkog trgovca sa kojom će se venčati u njenom rodnom mestu, Kuli, 20. novembra 1919. godine. Prešavši Albaniju upućen je u Ženevu, u novinarski propagandistički biro, gde je radio do 1918. god na štampi i publikacijama. 1918. god. izabran je za člana Jugoslovenskog odbora. Veljko Petrović se tada nadao da će biti postavljen za ambasadora u Budimpešti, međutim, umesto toga 1919. je imenovan za referenta u odseku Ministarstva prosvete za Bačku, Banat i Baranju u Novom Sadu. Sledeće 1920. godine premešten je u Ministarstvo prosvete u Beograd. Između 1921. i 1923. bio je šef Kabineta ministra, zatim je imenovan za referenta u Umetničkom odeljenju, a od 1925. godine postaje inspektor u istom Ministarstvu. U to doba održava vezu sa mnogim uglednim srpskim književnicima kao što je bio Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Miloš Crnjanski i Milan Kašanin, ali i sa likovnim umetnicima kao što je Petar Dobrović koji je uradio grafiku za naslovnu stranu njegove zbirke pripovedaka „Bunja i drugi u Ravangradu“. 1929. uz pomoć Miloša Crnjanskog tadašnjeg člana presbiroa pri Ambasadi Kraljevine Jugoslavije u Berlinu Veljko Petrović je boravio nemačkoj prestonici gde se upoznao sa vodećim ličnostima kulturnog života Nemačke. Dana 12. januara 1930. Petrović u svečanoj dvorani beogradskog Univerziteta, kralju Aleksandru pročitao je svoju raspravu „Šumadija i Vojvodina“. Početkom maja 1930. kao izveštač lista „Politika“ boravio je u Budimpešti i piše o Srbima u Mađarskoj i njihovoj kulturnoj baštini. Svoj boravak u Budimpešti i Sentandreji ponovio je 1961. godine. Tom prilikom njegov domaćin bio je Stojan D. Vujičić doajen srpskih književnika u Mađarskoj. Umro je u Beogradu 1967. a sahranjen je uz velike počasti u Aleji velikana. Književnost Uredi Na književnom planu počeo je da sarađuje još 1903. u „Novom Srbobranu“, pišući političke članke, kozerije, dopise i prevodeći priče. Od 1905. počeo je da objavljuje stihove, priče i književne članke i beleške u „Srpskom književnom glasniku“ i „Brankovom kolu“, a potom i u „Delu“, „Savremeniku“, „Novoj iskri“, „Bosanskoj vili“ i „Slovenskom jugu“. 1912. god. je izdao svesku „Rodoljubive pesme“, a 1914. knjigu pesama „Na pragu“. Iste godine spremio je dve knjige pripovedaka za izdanja Matice srpske i „Napretka“, ali je u toku ratu rukopis izgubljen. Tek 1920. počeo je da štampa izbor svojih novela, u knjigama: “Bunja i drugi iz Ravangrada“, predratna pričanja, dvanaest pripovedaka (1921), „Pomerene savesti“, deset pripovedaka (1922), „Tri pripovetke“ (1922), „Iskušenje“, petnaest pripovedaka (1924). 1925. izdala je Srpska književna zadruga izbor iz Petrovićevih novela (Pripovetke). Petrović je napisao oko sto pripovedaka, i velik broj članaka iz književnosti i umetnosti u „Politici“, „Letopisu“ itd. O stogodišnjici Matice srpskePetrović je uredio „Album vojvođanske umetnosti“ i u njemu napisao pregled srpske umetnosti od kraja 17. do 20. veka. Veljko Petrović je 1933. god. u decembru mesecu na glavnoj skupštini Čitaonice izabran „radi zasluga u nacionalnom i kulturnom pogledu“ za njenog počasnog člana. Veljko Petrović je bio član Srpske akademije nauka i umetnosti, bio je predsednik Matice srpske u Novom Sadu i Srpske književne zadruge u Beogradu, i dugogodišnji upravnik Narodnog muzeja u Beogradu. Pretežno je pisao o Vojvodini, njenom ambijentu i ljudima, a i autor je mnogih članaka i studija iz oblasti književnosti i likovnih umetnosti uopšte, posebno vojvođanskog slikarstva XVIII i XIX veka. Dobitnik je nagrade Saveza književnika Jugoslavije. Mara Petrović, njegova supruga, poštujući želju Veljka Petrovića, zaveštala je gradu Beogradu sve kulturno istorijske vrednosti koje su ga u njihovoj kući za života okruživale. Tu su, pre svega, rukopisi, prepiska i biblioteka Veljka Petrovića, zatim umetničke slike, stilski nameštaj i predmeti primenjene umetnosti. Legat još uvek nije otvoren za javnost, zbog nedostatka sredstava za adaptaciju porodične kuće, takođe poklonjene Gradu, za muzejsku namenu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1.- Varljivo proleće 2.- Izdanci iz opaljena grma I 3.- Izdanci iz opaljena grma II 4.- Zemlja 5.- Razgovoru nikad kraja I 6.- Razgovoru nikad kraja II Veljko Petrović (Sombor, 4. februar 1884 – Beograd, 27. jul 1967) je bio srpski književnik. Veljko Petrović je rođen u Somboru. Njegov otac Đorđe bio je somborski katiheta koji će 1891. u monaštvu dobiti ime Gerasim i predavaće u Bogosloviji u Sremskim Karlovcima. Veljkova mati se zvala Mileva i bila je kćerka somborskog paroha Jovana Momirovića. Mati je umrla nekoliko nedelja posle porođaja. Veljko Petrović je imao dve starije sestre Vidu i Anđu, te brata Milivoja. Gimnaziju na mađarskom jeziku završio je u rodnom Somboru. Godine 1902. stiže u Budimpeštu gde je studirao pravo. Istovremeno bio je pitomac prvog srpskog koledža, zavoda Save Tekelije, čuvenog peštanskog Tekelijanuma. Prve pesme je počeo da objavljuje 1905. godine. Održava prijateljske veze sa Petrom Konjovićem i Vasom Stajićem. U proleće 1906. godine u Budimpešti sa Jurajom Gašparcem uređuje mesečnik na mađarskom jeziku „Kroacija“ („Croatia“), u čijem podnaslovu stoji „Hrvatsko-srpski sociopolitička, ekonomska i književna mesečna revija“. Iste godine, pošto je apsolvirao, glavni urednik Svetozar Pribićević zagrebačkog „Srbobrana“ obaveštava ga da je primljen u uredništvo. 1908. godine Veljko Petrović prelazi u Sremsku Mitrovicu za urednika „Slobode“, a 1909. godine postaje urednik sarajevske „Srpske riječi“. Potom je 1911. emigrirao u Beograd, gde je radio kao ratni dopisnik za novosadski „Branik“ i za sarajevski „Narod“. Između 1914-1915 bio je u štabu Moravske divizije II poziva, dok nije pozvan u niški Jugoslovenski odbor za jednog od urednika „Savremenih pitanja“. U Beogradu upoznaje pesnika Simu Pandurovića i uglednog Jovana Skerlića kome će postati književni miljenik. U jeku Balkanskih ratova u beogradskom Narodnom pozorištu upoznaje sedamnaestogodišnju Maru Mandrašević, kćerku pančevačkog trgovca sa kojom će se venčati u njenom rodnom mestu, Kuli, 20. novembra 1919. godine. Prešavši Albaniju upućen je u Ženevu, u novinarski propagandistički biro, gde je radio do 1918. god na štampi i publikacijama. 1918. god. izabran je za člana Jugoslovenskog odbora. Veljko Petrović se tada nadao da će biti postavljen za ambasadora u Budimpešti, međutim, umesto toga 1919. je imenovan za referenta u odseku Ministarstva prosvete za Bačku, Banat i Baranju u Novom Sadu. Sledeće 1920. godine premešten je u Ministarstvo prosvete u Beograd. Između 1921. i 1923. bio je šef Kabineta ministra, zatim je imenovan za referenta u Umetničkom odeljenju, a od 1925. godine postaje inspektor u istom Ministarstvu. U to doba održava vezu sa mnogim uglednim srpskim književnicima kao što je bio Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Miloš Crnjanski i Milan Kašanin, ali i sa likovnim umetnicima kao što je Petar Dobrović koji je uradio grafiku za naslovnu stranu njegove zbirke pripovedaka „Bunja i drugi u Ravangradu“. 1929. uz pomoć Miloša Crnjanskog tadašnjeg člana presbiroa pri Ambasadi Kraljevine Jugoslavije u Berlinu Veljko Petrović je boravio nemačkoj prestonici gde se upoznao sa vodećim ličnostima kulturnog života Nemačke. Dana 12. januara 1930. Petrović u svečanoj dvorani beogradskog Univerziteta, kralju Aleksandru pročitao je svoju raspravu „Šumadija i Vojvodina“. Početkom maja 1930. kao izveštač lista „Politika“ boravio je u Budimpešti i piše o Srbima u Mađarskoj i njihovoj kulturnoj baštini. Svoj boravak u Budimpešti i Sentandreji ponovio je 1961. godine. Tom prilikom njegov domaćin bio je Stojan D. Vujičić doajen srpskih književnika u Mađarskoj. Umro je u Beogradu 1967. a sahranjen je uz velike počasti u Aleji velikana. Književnost Na književnom planu počeo je da sarađuje još 1903. u „Novom Srbobranu“, pišući političke članke, kozerije, dopise i prevodeći priče. Od 1905. počeo je da objavljuje stihove, priče i književne članke i beleške u „Srpskom književnom glasniku“ i „Brankovom kolu“, a potom i u „Delu“, „Savremeniku“, „Novoj iskri“, „Bosanskoj vili“ i „Slovenskom jugu“. 1912. god. je izdao svesku „Rodoljubive pesme“, a 1914. knjigu pesama „Na pragu“. Iste godine spremio je dve knjige pripovedaka za izdanja Matice srpske i „Napretka“, ali je u toku ratu rukopis izgubljen. Tek 1920. počeo je da štampa izbor svojih novela, u knjigama: “Bunja i drugi iz Ravangrada“, predratna pričanja, dvanaest pripovedaka (1921), „Pomerene savesti“, deset pripovedaka (1922), „Tri pripovetke“ (1922), „Iskušenje“, petnaest pripovedaka (1924). 1925. izdala je Srpska književna zadruga izbor iz Petrovićevih novela (Pripovetke). Petrović je napisao oko sto pripovedaka, i velik broj članaka iz književnosti i umetnosti u „Politici“, „Letopisu“ itd. O stogodišnjici Matice srpskePetrović je uredio „Album vojvođanske umetnosti“ i u njemu napisao pregled srpske umetnosti od kraja 17. do 20. veka. Veljko Petrović je 1933. god. u decembru mesecu na glavnoj skupštini Čitaonice izabran „radi zasluga u nacionalnom i kulturnom pogledu“ za njenog počasnog člana. Veljko Petrović je bio član Srpske akademije nauka i umetnosti, bio je predsednik Matice srpske u Novom Sadu i Srpske književne zadruge u Beogradu, i dugogodišnji upravnik Narodnog muzeja u Beogradu. Pretežno je pisao o Vojvodini, njenom ambijentu i ljudima, a i autor je mnogih članaka i studija iz oblasti književnosti i likovnih umetnosti uopšte, posebno vojvođanskog slikarstva XVIII i XIX veka. Dobitnik je nagrade Saveza književnika Jugoslavije. Mara Petrović, njegova supruga, poštujući želju Veljka Petrovića, zaveštala je gradu Beogradu sve kulturno istorijske vrednosti koje su ga u njihovoj kući za života okruživale. Tu su, pre svega, rukopisi, prepiska i biblioteka Veljka Petrovića, zatim umetničke slike, stilski nameštaj i predmeti primenjene umetnosti. Legat još uvek nije otvoren za javnost, zbog nedostatka sredstava za adaptaciju porodične kuće, takođe poklonjene Gradu, za muzejsku namenu....