Pevanija-Jovan Jovanovic Zmaj, kao nova, neotvorena

Pevanija- Jovan Jovanović Zmaj

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! • Fototipsko izdanje iz 1882 godine • Kultura Beograd • 1992. • 612 strana • Veci Format Jovan Jovanović Zmaj (Novi Sad, 6. decembar 1833 — Sremska Kamenica, 14. jun 1904) je bio jedan od najvećih liričara srpskog romantizma. Po zanimanju je bio lekar, a tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa. Njegove najznačajnije zbirke pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“, prva o srećnom porodičnom životu, a druga o bolu za najmilijima. Pored lirskih pesama, pisao je satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu. Jovan Jovanović Zmaj je izabran za prvog potpredsednika Srpske književne zadruge i izradio je njenu oznaku (amblem).

nije putovala

RAZGLEDNICA - GIMNAZIJA JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ [V4-5] Stanje : kao na slikama Putovala 1901

Pevanija-Jovan Jovanovic Zmaj, kao nova, neotvorena.

U tri knjige! Divot izdanje! Odabrane celokupne umotvorine u pesmi i prozi sa opsirnim zivotopisom Zmaj-pesnikovim. Izdanje srpske knjizare Brace M. Popovica Stampano u Novom Sadu 1882. godine. Knjige u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,divot povez, 1434 strane. (18)

Trebalo bi je odneti kod knjigovesca inače same stranice knjige su sve lepo očuvane Staračke pege na nekim mestima što je normalno za knjigu ove starosti Retko u ponudi Cena drastično spuštena 1882 Pevanija Zmaj Jovana Jovanovića 1. izdanje, izdanje većeg formata u 1 knjizi, Novi Sad 1882, tvrdi orig. divot povez, zlatotisk, strana 612+sadržaj, ćirilica. Izdavač: Knjižara Braće M. Popovića, N. Sad Autor: Jovan Jovanović Zmaj

Pevanija Zmaja Jovana Jovanovića četvrta knjiga,korice zaprljane,sa tragovima žutih fleka od stajanja. Autor:Jovan Jovanović Zmaj. Izdavač:Narodno Delo,Institut Za Nacionalni Publicitet P.M.Petrovića,Beograd. Format:24cm x 17cm. Broj Strana:487 strana,tvrd povez,ćirilica.

Dodatne informacije Pisac JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ Izdavač DEČJE NOVINE – GORNJI MILANOVAC Izdanje 1990 Povez TVRDI SA KUTIJOM Strana 263 Stanje Odlično

Odabrana dela Jovana Jovanovića Zmaja 1-10, komplet Jovan Jovanović Zmaj 1. Đulići uveoci 2. Pevanija I 3. Pevanija II 4. Snohvatice Devesilje 5. Političke i satirične pesme I 6. Političke i satirične pesme II 7. Pesme za decu 8. Pesme i priče za decu 9. Proza 10. Prepevi MATICA SRPSKA, NOVI SAD, 1975 format 13x20 cm, tvrdi povez, Stanje: Veoma dobro. Informacije ** BESPLATNA ISPORUKA NA TERITORIJI CELE SRBIJE UZ PREDHODNU UPLATU NA TEKUĆI RAČUN ! !! (ne važi za postexpress /dexpress, slanje pošiljaka pouzećem , kao ni za slanje pošiljaka van teritorije Srbije) za sve knjige kupljene sa našeg naloga:

Kao na slikama Trebalo bi je odneti kod knjigovesca da se sredi Stoga dosta niža cena nego realna Retko u ponudi 1882 Zmajeve pesme strana 612 + sadržaj, ćirilica. Izdavač: Knjižara Braće M. Popovića, Novi Sad Celokupne umotvorine kroz pesme sa opširnim životom pesnikovim Poezija Zmaj Jovana Jovanovića Jovan Jovanović Zmaj (Novi Sad, 6. decembar 1833 — Sremska Kamenica, 14. jun 1904) bio je jedan od najvećih liričara srpskog romantizma.[1] Po zanimanju je bio lekar, a tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa. Njegove najznačajnije zbirke pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“, prva o srećnom porodičnom životu, a druga o bolu za najmilijima. Pored lirskih pesama, pisao je satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu. Jovan Jovanović Zmaj Jova Jovanovic Zmaj.jpg Datum rođenja 6. decembar 1833. Mesto rođenja Novi Sad, Austrijsko carstvo Datum smrti 14. jun 1904. (70 god.) Mesto smrti Sremska Kamenica, Austrougarska Supružnik Ruža Ličanin Roditelji Pavle Jovanović Najvažnija dela Đulići Đulići uveoci Svetli Grobovi Potpis Jovan Jovanović Zmaj je izabran za prvog potpredsednika Srpske književne zadruge i izradio je njenu oznaku (amblem).[2] Biografija Uredi Jovan Jovanović Zmaj je rođen u Novom Sadu 6. decembra (24. novembra po julijanskom kalendaru) 1833. godine u uglednoj plemićkoj porodici.[3] Po jednoj verziji, pesnikov pradeda bio je Cincarin, a od 1753. godine živi i posluje u Novom Sadu; bio je bakalin, krčmar, dželebdžija, trgovac hranom i brodovlasnik. Po drugom, pouzdanijem izvoru, druga osoba (istog imena i prezimena) je pradeda Kosta Jovanović `trgovac iz Makedonije` primljen je 15. januara 1767. godine za građanina Novog Sada.[3] Deda Jovan poznat kao `Kišjanoš` je bio manje vičan ekonomiji, ali iako se bavio činovničkim poslovima, tražio je 1791. godine i počekao, da bi stekao je plemićku titulu.[4] Otac Zmajev bio je „blagorodni gospodin Pavle ot Joannovič”, senator, pa gradonačelnik Novog Sada, a majka Marija kći Pavla Gavanskog bila je iz Srbobrana.[5] Mali Jova je rođen i prve godine života proveo u novosadskoj čuvenoj ulici `Zlatna greda`. Njihov porodični dom bio je inspirativno mesto; kao stecište novosadske elite i kulturnih radnika. Osnovnu školu je pohađao u Novom Sadu, a gimnaziju u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Iz gimnazijskih dana su njegovi prvi pesnički pokušaji; `Prolećno jutro` je spevao 1849. godine.[6] Posle završene gimnazije upisao je, po očevoj želji, studije prava u Pešti, a studirao još i u Pragu i Beču. Ali bio je naklonjen prirodnim naukama, i to će kasnije prevladati kao životno opredeljenje, od kada je izučio medicinu. Za njegovo književno i političko obrazovanje od posebnog značaja je boravak u Beču, gde je upoznao Branka Radičevića, koji je bio njegov najveći pesnički uzor. Takođe u Beču upoznao se i sa Svetozarom Miletićem i Đurom Jakšićem. Za vreme gimnazijskog školovanja i potom studija, upoznao je u originalu prvo mađarsku, a zatim i nemačku književnost. Bavio se tada mnogo prevođenjem na srpski jezik, pesama Petefija, Cucorija, Garaija, Đulaija. Izdao je 1857. godine knjigu `Toldiju` od Aranjija, zatim 1860. godine `Viteza Jovana` od Petefija, te deceniju kasnije 1870. godine, Aranjijevu `Toldijinu starost`.[7] Bio je naklonjen mađarskim pesnicima, a i Mađari su ga javno i iskreno poštovali. Tako su mađarski prijatelji u Budimpešti, okupljeni u `Kišfaludijevom društvu`[8] (čiji je on bio član)[9], u dvorani Mađarske učene akademije, 17/29. maja 1889. godine, sa bogatim kulturnim sadržajima, obeležili 40. godišnji Zmajev `pesnički rad`.[10] Ali zbog te svoje ne samo mladićke `slabosti` prema `srpskim dušmanima`, on je među Srbima (liberalima), podrugljivo (kao i deda mu, ali sa više prava) nazivan `Kiš Janoš`. Posle prekida studija - ne završenih[11] studija prava, Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad, i kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika postao službenik - podbeležnik u novosadskom magistratu. Pisao je poeziju sa mnogo uspeha u novosadskoj `Danici`. Tu se upoznao sa svojom budućom suprugom Eufrozinom - Rozinom. koju je `prekrstio` Ružom, - postala Ružica Ličanin. Ružini roditelji su bili Pavle Ličanin, sin novosadskog trgovca Mihaila, i Paulina, ćerka Pavla ot Duka.[12] Svadba je bila upriličena o Sv. Savi 1862. godine.[13] Ljubav i srećan porodičan život nadahnuli su Zmaja da napiše ciklus (zbirku) pesama Đulići (od turske reči Gül, što znači ruža). Spomenik Jovanu Jovanoviću Zmaju u Novom Sadu u Zmaj Jovinoj ulici Ipak, služba u magistratu nije mu odgovarala, pa ju je napustio i posvetio se književnom radu. Tada je pokrenuo književni časopis Javor i preuzeo od Đorđa Rajkovića, satirični list Komarac. Godine 1863. preselio se u Peštu, gde je radio u Matici srpskoj i kao nadzornik Tekelijanuma. Prihvatio se nadzorništva `Tekelijanuma`, da bi mogao da završi medicinu u Pešti. Godine 1864. pokrenuo je satirični list Zmaj (igra rečima, pošto je 3. maj po julijanskom kalendaru bio dan održavanja Majske skupštine 1848), čiji će naziv postati sastavni deo njegovog imena. Pored ovog, Zmaj je imao još 398 pseudonima, od kojih su mnogi bili likovi iz njegovih dela, ali i imena časopisa koje je objavljivao.[14] Godine 1870. Zmaj je završio studije medicine, vratio se u Novi Sad, gde je započeo svoju lekarsku praksu. Na poziv Pančevaca, preselio se u Pančevo gde je radio kao opštinski lekar i pokrenuo humoristički list Žižu. Navodno je više živeo od pisanja (honorara) nego od lečenja. Ovde ga je ubrzo zadesila porodična tragedija, umrla su mu deca, a potom i žena Ruža. Iz ove porodične tragedije proizišao je niz elegičnih pesama objavljene pod zajedničkim nazivom Đulići uveoci. Očajan i `gonjen` vratio se Zmaj u zavičaj; posle neuspelog angažmana u Karlovcima, počinje jednogodišnju lekarsku praksu u Futogu. Ali tu umire jedina kćerka Smiljka. Put ga dalje vodi preko Kamenice i Beograda, do Beča. U Kamenicu se doselio 1875. godine, i tu dočekuje izbijanje hercegovačkog ustanka. Bio je sreski lekar za Kamenicu, Ledince i Rakovac. U Beogradu je dva puta radio kao lekar; prvi put je i privatni lekar i dramaturg Narodnog pozorišta. Pokreće u Novom Sadu časopis `Ilustrovanu ratnu hroniku`, u kojoj je publikovati građu tog srpskog ustanka. U Beču je radio deset godina kao privatni lekar i uređivao humoristički list `Starmali`. U Zagrebu se bavio od 1898. godine, uz put svojim dečijim listom `Nevenom`, a otišao je tamo (kako je sam govorio) sa misijom da poradi na zbližavanju Srba i Hrvata. Bavio se on politikom i nekoliko puta bi biran u Vršcu, za poslanika srpskog crkveno-narodnog sabora u Karlovcima. Tokom života se puno selio, radeći kao lekar među Srbima, i nije se mogao skućiti, sve dok nije od srpske Narodne skupštine u Beogradu, dobio `narodno priznanje` - penziju od 4.000 dinara. On je do tada bio opštinski lekar u srpskoj prestonici, a u isto vreme se osetio `nemoćan da više juri kvartovima beogradskim`. Kupio je tada malu kuću zvanu `Zmajevac` u Sremskoj Kamenici. Druga strana medalje Uredi Spomen ploča na zgradi turske ambasade u Beogradu, na uglu Krunske i Kneza Miloša Zgrada ambasade Turske u Beogradu je na mestu gde je ranije bila Zmajeva kuća Jovanović je za života bio i slavljen i hvaljen u svom narodu. Srpski akademici su ga primili u svoje redova za `pravog člana` 1896. godine.[15] Ali zbog nekih svojih postupaka, doživljavao je i osporavanja. Na primer, zamerano mu je zbog prevoda `Harfe Siona`, bogoslužbene zbirke pesama nazarenske zajednice, za koju se u to vreme smatralo da je sekta koja je nanela veliku štetu pravoslavlju i srpskoj crkvi.[16] Prijatelj pesnik Laza Kostić, tada na suprotnim političkim pozicijama, ga je neočekivano osporio lucidnim opaskama, tokom svog predavanja 1899. godine, na jubilarnom skupu posvećenom Zmaju, od strane Književnog odeljenja Matice srpske u Novom Sadu. Jova i njegova trojica braće Đura, Mita i Kornel bili su poznati po sklonosti piću, kao uostalom i Svetozar Miletić i mnogi drugi tadašnji `narodnjaci` - pežorativno nazivani `nerednjaci`. Kaluđer istoričar Ilarion Ruvarac je zapisao da je: Zmaj nekad prezirao novac, zato je u tartanj straćio onih 100 lanaca, što mu ih je otac ostavio, kojih da je sačuvao, ne bi danas morao biti radikal, no danas ga ne prezire. Ruvarac je pogrešio samo utoliko, da se radilo od majčinom mirazu - kapitalu Gavanskih u Srbobranu (175 lanaca) i porodičnoj kući u Novom Sadu. Jovanovići, sinovi na čelu sa ocem Pavlom su lagodnim životom rano `spiskali` dedovinu. Dr Jovanović je `četvrt veka` bio lekar, menjajući često nameštenje. Ali nema sumnje da je pesnik škodio lekaru; on je bio isuviše cenjen kao pesnik da bi mu se verovalo kao lekaru. Jedan lični Zmajev prijatelj i sam lekar je napisao ono što su mnogi upućeni znali: Zmaju nije bilo u prirodi da bude lekar. Nije umeo ni u lakšim slučajevima da postavi dijagnoze, pokazivao se vrlo često neodređen, i u propisima neodlučan. Bio je dobar čovek, naklonjen pacijentu, ali sa druge strane nije mu se mnogo verovalo te je bio malo tražen. Čestiti lekar nije znao ni da naplati svoj učinak[11] Vratio se 1902. godine iz Zagreba, u svoj dom u Kamenici, i mada je bio star i bolestan nije ispuštao pero do svog kraja. Preminuo je 14. juna (1. juna po julijanskom kalendaru) 1904. u Sremskoj Kamenici, gde je i sahranjen. Književni rad Uredi Dve najbolje zbirke njegovih pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“. Veliki broj njegovih šaljivih i dečjih pesama, štampanih po raznim listovima i časopisima, izašao je u dva izdanja celokupnih dela: „Pevanija“ i „Druga pevanija“. Jovan Jovanović Zmaj je prvi pisac u srpskoj književnosti koji je pisao pesme za decu, riznica `Smilje`[17] sadrži pesme sa bogoljubivim i rodoljubivim temama, koje su pravi dar u srpskoj književnosti za decu. Deca će iz njih saznati kako valja podnositi nevolje, pomagati bližnjima, radovati se životu, prirodi, potoku i cvetu, blagodariti za sve, poštovati starije, voleti svoju otadžbinu, kako se moliti i uzdati u Boga. Sigurno je čika Jova imao na umu svoju decu dok je pisao ove pesme, jer se njegova najmlađa kći zvala Smiljka, a ceo naziv je pod imenom `Smilje`. Poznata je i njegova rodoljubiva oda „Svetli Grobovi” (1879). Poslednje su štampane zbirke: „Snohvatice“ i „Devesilje“. U prozi je napisao jednu pesničku legendu („Vidosava Branković“) i jedan šaljivi pozorišni komad („Šaran“) 1866. godine. Prikupljao je građu za Rečnik srpskog jezika u kasnijem izdanju SANU.[18] Prevodilački rad Uredi Zmaj je i prevodio, naročito iz mađarske književnosti. Najbolji su mu prevodi mađarskog pesnika srpskog porekla Šandora Petefija. Pored ostalih pesama, od njega je preveo spev „Vitez Jovan“. Iz nemačke poezije prevodio je Getea („Herman i Doroteja“, „Ifigenija u Tavridi“) i s uspehom podražavao Hajneovu ljubavnu liriku i epigram i orijentalsku poeziju Fridriha Bodenšteta („Pesme Mirca Shafije“) 1871. godine. Preveo je sa nemačkog i objavio 1861. godine knjigu `Istočni biser`. Od ostalih prevoda iz strane književnosti najpoznatiji su „Demon“ od Ljermontova i „Enoh Arden“ od engleskog pesnika Tenisona. Pored Zmaja, uređivao je satirične listove Žižu i Starmali. Od 1880. pa do smrti izdavao je dečji list Neven, najbolji srpski dečji list tog vremena. Fotogalerija Antikvarne knjige stara srpska knjiga srpske knjige devetnaestog 19. Xix veka stare

Vlasnik lista Jovan Jovanović Zmaj Urednik Dr Ilija Ognjanović List za zabavu, pouku i književnost 1884. Ukoričeno zajedno od 1. do 51. broja. Svi listovi su sačuvani ali veći deo se odvojio kao što se vidi na jednoj od slika, pa bi trebalo odneti knjigovescu. Javor : list za zabavu i pouku je časopis vezan za književnost. Period izlaženja ovog časopisa je od 1862. godine do 1893. godine. Izdaje i uređuje ga Jovan Jovanović Zmaj. Javor : list za zabavu i pouku Javor Magazine.jpg Naslovna strana Javora, 1. januar 1884. Tip ilustrovani list Format 24 cm, 25 cm, 28 cm Vlasnik Jovan Jovanović Zmaj Izdavač Novi Sad Glavni urednik Jovan Jovanović Zmaj Osnivanje 1862. Jezik srpski Ukidanje 1893. Sedište Novi Sad O časopisu Uredi Čedo vilino od Laze Kostića, Javor, 15. februar 1862. Javor je tokom dužeg perioda izlaženja bio jedan od značajnih srpskih književnih časopisa. Saradnici su bile ugledne ličnosti iz Srbije i Vojvodine. Pokretači i stalni članovi su bili Jovan Jovanović Zmaj, Jovan Bošković, Milan Jovanović, Laza Kostić, Kosta Trifković, Antonije Hadžić. Prvi broj je izašao januara 1862. godine, a poslednji aprila 1863. godine. U tom broju urednik obaveštava čitaoce da Javor prestaje da izlazi i ustupa mesto Danici. Posle jedanaest godina, tačnije 2. januara 1874. godine Jovan Jovanović zajedno sa Kostom Trifkovićem i Ilijom Ognjanovićem ponovo pokreće Javor. Poslednji broj izlazi 1. novembra 1893. godine. Urednik D. Živaljević[1] Promene podnaslova Uredi Do promene podnaslova došlo je od broja jedan 1874. godine. Tada je podnaslov bio list za zabavu, pouku i književnost.[1] Periodičnost izlaženja Uredi List je izlazio 5, 15. i 25. dana svakog meseca, a od 1876. godine svake nedelje.[1] Teme Uredi U Javoru su objavljivani prozni, poetski i dramski književni tekstovi. Osim književnih tekstova Javor je objavljivao i brojne naučne članke iz oblasti istorije, geografije, etnografije, fizike, astronomije, hemije, medicine, pedagogije.[2] Rubrike Uredi Listići Urednici Uredi Prvi urednik je bio Jovan Jovanović Zmaj. Ilija Ognjanović Abukazem je uređivao časopis od 1889. do 1892. godine, a od 1893. Danilo Živaljević.[3] Štamparija Uredi List Javor štampan je u Novom Sadu, a samo poslednje, 1893. godine, u Zemunu. Iz Javora Uredi „ Odgovori: Dekojima, koji nas pitaše, zašto ne odgovaramo na presudu `Glasonoše` o `Javoru`. Kritičar kudi nam samo jezik, a da se mi odande, a naročito od istog g. jeziku našem učiti ne možemo, to će svaki uvideti. Ta de ima više ačenja, više germanizama, i to kakvi, nego u časopisi latinicom pisani. Naposledak i da je kakve nedoslednosti u Javoru, nije naša krivica, mi priloge bar vrsniji naši spisatelja, štampamo onako kako nam pošalju.[4] Časopis 19. vek srpski casopisi xix veka

Opis "Velika riznica pesama - Jovan Jovanović Zmaj" Izbor najlepših pesama za decu iz pera Jovana Jovanovića Zmaja, pesama koje nas očaravaju svojom neposrednošću, toplinom i jednostavnošću i vraćaju nas u magične i bezbrižne dane odrastanja. Pesme čika Jove Zmaja predstavljaju pravo blago naše književnosti koje se prenosi sa generacije na generaciju i ostaje neizostavni deo detinjstva svakog čoveka. Format: 230x300 mm br. str.: 160 povez: tvrd Pismo : ćirilica

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaća poezija , Srpska književnost Ostali naslovi iz oblasti: Poezija

Jovan Jovanovic Zmaj 6 knjiga iz Odabranih dela: 1. Decje pesme 2. Snohvatice devesilje 3. Prepevi 4. Politicke i satiricne pesme I 5. Politicke i satiricne pesme II 6. Proza Izdavac : Matica Srpska Godina : 1969. Povez : tvrd,ćirilica Stanje : Vrlo dobro. # Budite u toku sa najnovijim objavama

Zmaj Jovan Jovanović - Dečja zbirka pesama , izdanje Matica srpska Novi Sad . Solidno očuvana

Dodatne informacije Pisac JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ Izdavač S. B. CVIJANOVIĆ – BEOGRAD Izdanje 1925 Povez TVRDI Strana 74 Stanje Dobro

Odabrana dela Jovana Jovanovića Zmaja 1-10,kompletJovan Jovanović Zmaj1. Đulići uveoci2. Pevanija I3. Pevanija II4. Snohvatice Devesilje5. Političke i satirične pesme I6. Političke i satirične pesme II7. Pesme za decu8. Pesme i priče za decu9. Proza10. PrepeviMATICA SRPSKA, NOVI SAD, 1975format 13x20 cm,tvrdi povez,Stanje: Veoma dobro, potpis na predlistu.

► Matica srpska, 1978► tvrd povez► nema podvlačenja, stranice ne ispadaju► očuvanost: 4/51. Đulići uveoci2. Pevanija I3. Pevanija II4. Snohvatice Devesilje5. Političke i satirične pesme I6. Političke i satirične pesme II7. Pesme za decu8. Pesme i priče za decu9. Proza10. PrepeviG015► LIČNO PREUZIMANJE: Novi Beograd (Opština, Merkator, Fontana)► Šaljem poštom nakon uplate (preporučena tiskovina)► Šaljem pouzećem kurirskom službom (isključivo Post expres)► Troškovi slanja idu na teret kupca.► Knjige šaljem u inostranstvo uz prethodni dogovor oko plaćanja i isporuke.► Uvažavam sve opravdane reklamacije

Antologijska edicija Deset vekova srpske književnosti, knjiga 36

Jovan Jovanović Zmaj - Komplet 10 knjiga , izdanje Matica srpska . Komplet iz biblioteke, unutrašnjost knjiga odlična, spolja od solidnih do vrlo dobrih 1. Đulići uveoci 2. Pevanija I 3. Pevanija II 4. Snohvatice devesilje 5. Političke i satirične pesme I 6. Političke i satirične pesme II 7. Pesme za decu 8. Pesme i priče za decu 9. Proza 10.Prepevi

nema pisanih, i sl strana, korice kao na slici unutrašnjost odlično očuvana narodno delo

Novo nekorisceno luksuzno izdanje 260 strana Decje novine, Permanent Press

Odabrana dela Jovana Jovanovića Zmaja 1-10, komplet Jovan Jovanović Zmaj 1. Đulići uveoci 2. Pevanija I 3. Pevanija II 4. Snohvatice Devesilje 5. Političke i satirične pesme I 6. Političke i satirične pesme II 7. Pesme za decu 8. Pesme i priče za decu 9. Proza 10. Prepevi MATICA SRPSKA, NOVI SAD, 1975 format 13×20 cm, tvrdi povez, Stanje: Veoma dobro.