Vintage šoljica,manjeg obima,na sebi ima oslikan srednjevekovni motiv Dolazi iz Nemačke Pogledajte slike

Zapremina 2,5dl. Sindikat inženjera i tehničara HIP petrohemije `Nezavisnost`. Kao nova.

Ređi model šolje sa slikom grada Rijeka. Pri vrhu dve pozlaćene linije i jedna zelena. Zapremina 2 dl. Bez ostecenja.

Ređi model šolje sa slikom grada Rijeka. Pri vrhu dve pozlaćene linije i jedna zelena. Zapremina 2 dl. Sitni tragovi korišćenja.

Exlusivna, Kolekcionarska ART NUVO šolja za kafu. Vrhunski, debeli Porcelan. šolja je od debelog porcelana sa izuzetno lepo i Bogato dekorisanim ornamentima . Visina 5,8 cm, prečnik 6,5 cm, Ima na nekoliko mesta na obodu i na rucki mesta gde sj skinuta glazura i izgledaju kao fleke, u sredini šolje nekoliko fleka, Ima naprslinu na rucki. Stanje vidite na slikama. Lična kupovina u centru BG-a, ili posle uplate šaljem kurirskom službom. Ako se šalje pakujem u sunđer i stiropor, maksimalno zaštićeno i sigurno

DITMAR URBACH, Germany - Šolja za čaj (1938?) Dimenzije: Visina: 5 cm Širina: 11,5 cm Prečnik dna: 6 cm Prečnik otvora: 10 cm Težina: 140 g Sitno oštećenje na obodu dna, koje je popravljeno - na posebnoj slici označeno je strrlicom. Zlatna boja na rubu mestimično je izbledela. Žig na dnu: DITMAR-URBACH (u traci) (Inicijal) Z (za češki grad Znojmo gde se nalazila filijala fabrike, u krugu sa krilom i zvezdom, u polukrugu ispod trake) Made in Germany (ispod polukruga) Nigde nisam uspeo da pronađem podatke o žigu kompanije „Ditmar-Urbach AG“ u kombinaciji sa oznakom „Made in Germany“. Jedino što je moguće jeste da je takav žig korišćen neko kratko vreme pošto je Austrija pripojena Nemačkoj 1938. godine, a pre nego što je ime promenjeno u “Ostmark-Keramik A.G.” U tom istom periodu, i grad Znojmo bio je pod Nemačkom okupacijom. Karl Rudolf Ditmar (1818-1895) i njegov brat Friedrich (Fridrih) doselili su se u Beč 1839. godine, gde su otvorili trgovinu lampama za osvetljenje, tzv. moderatornim lampama koje su bile revolucionarni izum tog vremena. Imale su podesivi mehanizam za dopremu ulja, gorele su i do 8 časova i zbog svoje praktičnosti dominirale su svetskim tržištima. Ove lampe prvobitno su imale telo od metala, koje je ubrzo zamenjeno keramičkim, što je omogućilo primenu bezbroj razlitih dizajna. Da bi odgovorio na potražnju, Rudolf je otvorio fabriku za umetničku keramiku u gradu Znojmo (danas Češka Republika) 1879. godine, prvu te vrste u Evropi. Glavni cilj je bio proizvodnja keramičkih tela za lampe, ali su uskoro počeli i eksperimenti sa porcelanom. Proizvodnja je zvanično počela 1880. godine, i bila fokusirana na tela za lampe, rustično posuđe i predmete od majolike.Tokom 1884. godine proizvodnja se postepeno pomera ka opremi za medicinu, kao što su sudopere i kade od keramike. Oko 1890. godine počela je proizvodnja i različito dizajniranih vrčeva. Zahvaljujući kvalitetu, proizvodi su brzo ostvarili uspeh i značajnu prodaju na tržištima širom Evrope. Kompanija je imala ispostave u Pragu, Milanu, Cirihu, Hamburgu, ali i u Bombaju, gde je bilo zaposleno preko 600 radnika. Rudolf Ditmar umro je 1895. godine, a 1910. godine kompanija je, pod upravom braće Richarda i Oskara Lichtensterna (Rihard i Oskar Lihtenštern) promenila ime u “Rudolf Ditmar Erben” (Rudfolf Ditmar Naslednici). Kupila ju je kompanija “K. u. K. privilegierte Wilhelmsburger Steingut- und Porzellanfabrik” i 1919. godine spojila sa fabrikom braće Urbach (Urbah) iz Teplitz-Turna (sada Teplice-Trnovoni, Češka Republika) u kompaniju „Ditmar-Urbach AG“. Udruženim snagama, kompanija je prozvodila široku paletu proizvoda. 1913. godine obe kompanije otkupio je „Triptis A.G.“. Međutim, fabrika Ditmar uskoro je opet postala nezavisna, kada je konfiskovana od strane novoosnovane države Čehoslovačke 1919. godine, i pod nazivom “Ditmar-Urbach” prozvodila je opet pod upravom prethodnog vlasnika, Richarda Lichtensteina. Tokom “Anschluss-a” , pripajanja Austrije nacističkoj Nemačkoj, fabrika je konfiskovana od strane austrijske vlade i preimenovana u “Ostmark-Keramik A.G.”. Posle rata, 1945. godine fabrika je nacionalizovana. 1947. godine, sin Richarda Lichtensterna, Kurt, koji je za vreme rata emigrirao u SAD i promenio ime u Conrad H. Lester (Konrad. H. Lester), preuzeo je fabriku i promenio ime u ÖSPAG (Österreichische Sanitär-, Keramik- und Porzellan-Industrie AG). 1967. godine fabriku je konačno preuzeo „Keramik Holding Laufen”, koji je deo ROCA grupe. (121/2-44/144-KP/1338)

Na solji su Butterbear i Rhinokey likovi iz Diznijeve animirane televizijske serije The Wuzzles iz 1985. Zapremina 3,5dl. Kao nova.

majolikazapremina 2 dl visina 1 cm precnik max 9 k1

Stara šolja sa dve tacne. Veoma dopadljivi voćni motivi. Visina šolje je 5,5 cm, a prečnik je 5 cm. Prečnik tacni je 11,5 cm.

Stare šoljice za kafu, FP Zaječar Yugoslavia Jedna je malo iskrzana po obodu na tri mesta, nezavisno od toga, ima i ona funkcionalnu svrhu, a u svakom slučaju su obe kolekcionarski primerci. Dimenzija šoljica je, visina 6,5 cm, a gornji prečnik 7 cm.

Stari par Ex Yu šoljica za kafu. FP Zaječar Yugoslavia Jedine preostale i sačuvane od nekadašnjeg seta. Veoma dopadljiv primerak sa kišobranima i šarenom kišom. Vidi se na obe po jedna mala iskrzanost na obodu, na jednoj veoma mala. Dimenzija šoljica, dubina /visina/ 5,5 cm, a gornji obod 6 cm.

Dve šolje,proizvedene u Holandiji.

Fena Porcellan tacna bez solje. Precnik 12 cm. Ex Yu, retko.

VILLEROY & BOCH - Tacna za šoljicu `Burgenland` Dimenzije: Prečnik: 14,5 cm Visina: 2 cm Prečnik mesta za šoljicu: 5 cm Težina: 150 g Žig na dnu: VILLEROY & BOCH (u traci ispod crteža Merkura) METTLACH (u polukrugu ispod trake) BURGENLAND METTLACHER KUPFERDRUCK * UNTERGLASURDEKOR * SEIT 1748 * MADE IN GERMANY (kružno oko svega) Fabrika “Villeroy & Boch” proizvodila je novu verziju dekora “Burgerland“ od 1964. do 2001. godine. 1748. godine ugledni trgovac Francois Boch (Fransoa Boš) započeo je proizvodnju keramičkog posuđa u selu Audun-le-Tiche (Odan-le-Tiš) u vojvodstvu Lorena. Njegovi tanjiri, šolje, lonci i posude imali su jednostavne oblike, ali su bili vrhunskog kvaliteta i zbog toga je njegova roba postala poznata u relativno kratkom vremenskom periodu. Nakon početnog uspeha, 1767. godine sa braćom je osnovao kompaniju “Jean-François Boch et Frères“, i podigao fabriku u mestu Septfontaines (Sefonten), nedaleko od luksemburške tvrđave. Uskoro su i drugi biznismeni pokušali da kopiraju uspeh Francoisa Bocha, a jedan od njih bio je i Nicolas Villeroy (Nikola Vilrua) koji je 1789. godine na reci Saar osnovao fabriku zemljanog posuđa u Vaudrevangeu (Vdrevong, danas Wallerfangen). 1809. godine Boch je kupio benediktinsku opatiju u mestu Mettlach (Metlah) na reci Saar, gde je uspostavio moderan mehanizovan sisetem za proizvodnju posuđa. Mnoge mašine je dizajnirao sam Boch i njegovi su izumi započeli novu eru u kojoj je ručna proizvodnja keramike zamenjena industrijskom proiuzvodnjom. Danas je ova barokna zgrada još uvek sedište kompanije “Villeroy & Boch”. Pierre Joseph Boch (Pjer Žozef Boš), kojeg je u trgovinu uveo brat Françoisa, uveo je poboljšanja u sistem osiguranja za radnike tokom 1812. godine. Taj sistem uveliko je premašio efikasnost često hvaljenog sistema socijalnog osiguranja koje je 70 godina kasnije uveo nemački vođa Bismack (Bizmark). Kako bi preživeli na evropskom tržištu, dva konkurenta, Jean-Francois Boch i Nicolas Villeroy, spojili su tri svoje fabrike u jedno poslovno preduzeće. Venčanje njihove dece 1842. godine još više je povezalo obe porodice. Od 1846. godine “Villeroy & Boch” je u Septfontainesu započeo revolucionarni proces u proizvodnji keramičkih pločica, koji je uticao na čitavu industriju, a pločice širom sveta se i danas rade na isti način. Posle odvajanja oblasti Saar od nemačkog Rajha 1920. godine, kao posledice I Svetskog rata, “Villeroy & Boch” je ostao bez tamošnjih fabrika, i otkupio je fabrike u Nemačkoj koje su grupisane kao korporacija sa sedištem u Dresdenu (Drezden). Posao je ponovo napredovao i kompanija je uskoro imala 10.000 radnika. Međutim, recesija je uzela svoj danak i do 1931. godine fabrike u Bonnu i Wallerfangenu morale su da budu zatvorene. Posle II Svetskog rata kompanija je opet izgubila velik deo kapaciteta: mnoge fabrike su bile razrušene, neke su eksproprisane u Istočnoj Nemačkoj a one u Saarskom bazenu našle su se u francuskom području. Ipak, kompanija se polako oporavljala, naročito proizvodnjom sanitarija i keramičkih pločica. Porastao je i interes za tradicionalno dizajniran porcelan, pa je kompanija 1976. godine kupila poznatu fabriku “Heinrich” u mestu Selb (Zelb). 1986. godine kompanija je otkupila brend “Gallo Design”, koji je proširio asortiman prema ukusu mlađih kupaca. U isto vreme počela je uspešna saradnja sa Palomom Pikaso koja je razvila uspešnu kolekciju pločica, pribora za jelo i kristala. 1987. godine “Villeroy & Boch” je pretvoren u akcionarsko društvo. Iako fabrikom više ne rukovode članovi porodice, mnogi još uvek rade na različitim pozicijama u kompaniji, i presudan broj akcija je u rukama porodice. Većinu akcija danas poseduje turska holding kompanija “Eczacibasi ” (Ekzađibsi). Prodaje se bez držača za tanjir. (121/35-45/148)

VILLEROY & BOCH - Dva mala tanjira (1874-1909) Dimenzije Prečnik: 16 cm Visina: 1,5 cm Težina: 280 g Na oba tanjira glazura je sitno ispucala na čitavoj površini i pukotine su potamnile, na jednom tanjiru više, na drugom manje - vidljivo je na kolaž slikama. Žig na dnu: VILLEROY & BOCH (u krugu, u traci ispod crteža Merkura) METTLACH (u polukrugu ispod trake) GESETZLICH GESCHÜTZT (zaštićeno zakonom) Fabrika “Villeroy & Boch” u Mettlachu koristila je žig između 1874. i 1909. godine. 1748. godine ugledni trgovac Francois Boch (Fransoa Boš) započeo je proizvodnju keramičkog posuđa u selu Audun-le-Tiche (Odan-le-Tiš) u vojvodstvu Lorena. Njegovi tanjiri, šolje, lonci i posude imali su jednostavne oblike, ali su bili vrhunskog kvaliteta i zbog toga je njegova roba postala poznata u relativno kratkom vremenskom periodu. Nakon početnog uspeha, 1767. godine sa braćom je osnovao kompaniju “Jean-François Boch et Frères“, i podigao fabriku u mestu Septfontaines (Sefonten), nedaleko od luksemburške tvrđave. Uskoro su i drugi biznismeni pokušali da kopiraju uspeh Francoisa Bocha, a jedan od njih bio je i Nicolas Villeroy (Nikola Vilrua) koji je 1789. godine na reci Saar osnovao fabriku zemljanog posuđa u Vaudrevangeu (Vdrevong, danas Wallerfangen). 1809. godine Boch je kupio benediktinsku opatiju u mestu Mettlach (Metlah) na reci Saar, gde je uspostavio moderan mehanizovan sisetem za proizvodnju posuđa. Mnoge mašine je dizajnirao sam Boch i njegovi su izumi započeli novu eru u kojoj je ručna proizvodnja keramike zamenjena industrijskom proiuzvodnjom. Danas je ova barokna zgrada još uvek sedište kompanije “Villeroy & Boch”. Pierre Joseph Boch (Pjer Žozef Boš), kojeg je u trgovinu uveo brat Françoisa, uveo je poboljšanja u sistem osiguranja za radnike tokom 1812. godine. Taj sistem uveliko je premašio efikasnost često hvaljenog sistema socijalnog osiguranja koje je 70 godina kasnije uveo nemački vođa Bismack (Bizmark). Kako bi preživeli na evropskom tržištu, dva konkurenta, Jean-Francois Boch i Nicolas Villeroy, spojili su tri svoje fabrike u jedno poslovno preduzeće. Venčanje njihove dece 1842. godine još više je povezalo obe porodice. Od 1846. godine “Villeroy & Boch” je u Septfontainesu započeo revolucionarni proces u proizvodnji keramičkih pločica, koji je uticao na čitavu industriju, a pločice širom sveta se i danas rade na isti način. Posle odvajanja oblasti Saar od nemačkog Rajha 1920. godine, kao posledice I Svetskog rata, “Villeroy & Boch” je ostao bez tamošnjih fabrika, i otkupio je fabrike u Nemačkoj koje su grupisane kao korporacija sa sedištem u Dresdenu (Drezden). Posao je ponovo napredovao i kompanija je uskoro imala 10.000 radnika. Međutim, recesija je uzela svoj danak i do 1931. godine fabrike u Bonnu i Wallerfangenu morale su da budu zatvorene. Posle II Svetskog rata kompanija je opet izgubila velik deo kapaciteta: mnoge fabrike su bile razrušene, neke su eksproprisane u Istočnoj Nemačkoj a one u Saarskom bazenu našle su se u francuskom području. Ipak, kompanija se polako oporavljala, naročito proizvodnjom sanitarija i keramičkih pločica. Porastao je i interes za tradicionalno dizajniran porcelan, pa je kompanija 1976. godine kupila poznatu fabriku “Heinrich” u mestu Selb (Zelb). 1986. godine kompanija je otkupila brend “Gallo Design”, koji je proširio asortiman prema ukusu mlađih kupaca. U isto vreme počela je uspešna saradnja sa Palomom Pikaso koja je razvila uspešnu kolekciju pločica, pribora za jelo i kristala. 1987. godine “Villeroy & Boch” je pretvoren u akcionarsko društvo. Iako fabrikom više ne rukovode članovi porodice, mnogi još uvek rade na različitim pozicijama u kompaniji, i presudan broj akcija je u rukama porodice. Većinu akcija danas poseduje turska holding kompanija “Eczacibasi ” (Ekzađibsi). (123/36-46/153)