za kolekcionare precnik8.7-6 cm visina 10.5

ROYAL SPHINX, Holland - Šolja i tacna `Balmoral` Dimenzije šoljica: Visina: 5 cm Širina: 6 cm Prečnik dna: 3,5 cm Prečnik otvora: 6,5 cm Dimenzije tacni: Prečnik: 12 cm Visina: 1,5 cm Ukupna težina: 230 g Veoma sitni, jedva vidljivi tragovi pribora na dnu tacne. U unutašnjosti tacne, na jednom mestu naneto je više glazure nego što treba. Žig na dnu: BALMORAL P. Regout (ispod crteža sfinge, u krugu) Royal Sphix Maastricht (u pastenu oko sfinge) MADE IN HOLLAND PORSELEIN (u ukrasnom okviru oko kruga) DETERGENT PROOF (polukružno, ispod okvira) Fabrika “Petrus Regout & Co.” proizvodila je model “Balmoral” oko 1920. godine. Petrus Regout (Petrus Rehu, 1801-1878) pripadao je porodici koja se od XVII veka bavila trgovinom staklom i keramikom u holandskom gradu Maastricht (Mastriht). Posle smrti oca, Petrus je sa 14 godina morao da prekine školovanje da bi pomagao majci u poslu. Fabriku “Royal Sphinx” osnovao je 1834. godine. Pored toga što je bio svestran i energičan preduzetnik, Regout je bio i član Senata (Donji dom) holandskog Parlamenta i autor brojnih brošura o socijalnim i ekonomskim pitanjima. Prvobitno, fabrika je proizvodila predmete od stakla, a dve godine kasnije počela je da proizvodi i jednostavne predmete od fajansa za lokalno tržište. Da bi povećao svoj udeo na tržištu, Regout je morao da se takmiči sa tada veoma popularnom engleskom keramikom. To je bio razlog zašto je zapošljavao engleske stručnjake i radnike, pa čak i uvozio materijal iz Engleske. Kada su Petrusovi sinovi uključeni u upravljanje fabrikom, promenila je ime u “Petrus Regout & Co.” Najstariji sin, koji se takođe zvao Petrus, postao je poznat po svojim ciničnim odgovorima na optužbe o teškim uslovima rada u njegovim fabrikama, koji su šokirali mnoge. Na primedbu da dečaci rade noćne smene u njegovoj staklari, on je primetio : “Pa dobro, ja znam da momci ponekad uopšte ne idu na spavanje, ali ne vidim da se razboljevaju zbog toga”. Na početku XX veka, otac i sin Regout postali su personifikacija kapitalističke eksploatacije radnika. Iako je statua Regouta starijeg i dalje u centru grada, pokazalo se politički neizvodljivim da se po njemu imenuje jedna ulica u prestižnom novom naselju Céramique (Keramik) u Maastrichtu. 1879. godine slika sfinge je počela da se koristi kao znak kompanije. Od 1899. kompanija je dobila naziv „De Sphinx (v/h Petrus Regout & Co.) “. Od 1934. do 1954. godine fabrikom je upravljao Adolphe (Adolf) Regout. 1958. godine kompanija se spojila sa “Société Ceramique“ i promenila ime u “N.V. Sphinx-Céramique“. 1960. godine, zahvaljujući kraljevskoj odluci, ime je promenjeno u “Royal Sphinx“. 1994. godine sve akcije kompanije otkupila je švedska kompanija “Gustavberg”, a naziv promenjen u “NV Koninklijke Sphinx Gustavsberg“. 1997. godine proizvodnja keramičkih pločica je odvojena u nezavisnu kompaniju, koja je bankrotirala 2008. godine. Samu fabrika Spinx kupio je 1999. godine finski “Sanitec”. U julu 2009. godine najavljeno je da će proizvodne aktivnosti “NV Koninklijke Sphinx Gustavsberg“ u Maastrichtu biti prekinute, jer su pogoni suviše mali da bi bili profitabilni. 2010. godine fabrika u Maastrichtu je zatvorena, pri čemu je više od 100 radnika izgubilo posao, a proizvodnja je preseljena u postrojenja „Saniteca“ u Švedskoj. U Maastrichtu su ostali samo odeljenje marketinga i magacini. Prodaju se bez držača za tanjir. (116/30-36/116-kp/1215)

Junaci crtaća visina 9.5prečnik oko 8 za kolekcionare

Set za kafu nekadašnjeg proizvođača porcelana Zaječar, sadrži 5 šolja za kafu. Sve je vrlo dobro do skoro odlično očuvano, osim dve tacne koje su malo okrnjene. Set nema svih šest šolja, zato i niža cena.

Visina 6,5cm, prečnik otvora 8cm.

Vintidž 2 šolje-čaše za kafu, čaj, tople i hladne napitke. Kombinacija staklo i plastika. Visina 9 cm, prečnik 7 cm. Stanje vidite na slikama. Lična kupovina u centru BG-a, ili posle uplate šaljem kurirskom službom.

Set dve šoljice za kafu proizvođača Boris Kidrič. Centralni dominantni motiv zrna kafe u braon boji na jednoj stranici šolje kao idealan detalj za levoruke osobe. Retro, vintidž, ex Yu, Jugoslavija, Made in Yugoslavia, kafa, kava, kahva, espreso, kafić, retoran, bistro. Konačna cena je za obe. Nedostaci: u manjim merama 1-2 mm okrnjene na samom rubu dna i više izgleda kao fabrička nepravilnost nego realno oštećenje minimalna vizuelna nepravilnost bez ikakvog uticaja na oslanjanje šoljica, uz jedno zrno kafe tamnija linija. Dimenzije približno: tacne prečnik 12 cm, šoljice visina 6,8 cm, širina max kod ušice 9,3 cm, prečnik 7,9 cm, zapremina 125 ml, ukupna težina 532 gr. Stanje kao na fotografijama.

Šolje od crnog francuskog arkopala oslikane pticama iz 1990ih. Dužina 15 cm. Visina 9 cm. Prečnik 12 cm. Zapremina 7 dl. Dobro očuvane. Cena za sve 3.

Šoljica za kafu sa tacnom poznate Poljske firme WAWEL. Sa ornamentima u porculanu Šolja visina 4,5 cm, prečnik 7 cm, Tacne prečnik 12 cm Bez oštećenja. Stoji kao ukras u vitrini. Lična kupovina u centru BG ili posle uplate šaljem kurirskom službom. Ako se šalje pakujem u sunđer i stiropor, maksimalno zaštićeno i sigurno.

Exlusiv Šoljica za kafu. Vrhunski, čuveni nemački porcelan SCHIRNDING Bavaria. Šolja su od porcelana sa izuzetno lepo i bogato dekorisana ZLATNIM ornamentima. Šoljica Visina 5,5 cm prečnik 5,5 cm Bez oštećenja. Stanje kao na slici Lična kupovina u centru BG-a, ili posle uplate šaljem kurirskom službom. Ako se šalje pakujem u sunđer i stiropor, maksimalno zaštićeno i sigurno

Kolekcionarska ArtDeco Šoljica za kafu. Sa rukom slikanim cvetnim motivom. Šolja - prečnik 4,3 cm , visina 4 cm Tacna - prečnik 7,8 cm Bez oštećenja. na tacni ponegde skinuta glazura. Stanje vidite na slici Lična kupovina u centru BG-a, ili posle uplate šaljem kurirskim službama. Ako se šalje pakujem u sunđer i stiropor, maksimalno zaštićeno i sigurno

Stare solje sa dipikcijom vozova proizvod fabrike porcelana Zajecar Jujoslavija sa pretiskom pecata MADE IN UKRAIN

Set za doručak se sastoji iz šolje za čaj, tacne i desert ili tanjira za salatu. Dimenzije: visina šolje 5,5cm, prečnik otvora 10,4cm, prečnik tacne 15cm i prečnik tanjira 19,5cm. Na rubu tacne jako mali tragovi starosti. Stanje pretežno odlično.

Čemu služi noša Čitajući ovu slikovnicu najmlađi čitaoci će naći odgovore na brojna pitanja. Zašto nam je noša uopšte potrebna? Kako se ona koristi? Da li se sa nošom možemo igrati? Kad može da se sa noše pređe na veliku WC šolju? Šarmantne ilustracije, diskretan humor, jednostavan tekst i preklopi sa dodatnim sadržajima iza njih pomoći će najmlađima da iz pelena lako pređu u… gaćice!

Opis proizvoda Maja je završila drugi razred, a letnji raspust počeo je kišom. Tata radi od kuće i po ceo dan je za kompjuterom, a beba u maminom stomaku rešila je da izađe pre vremena, pa je mama u bolnici, a beba u inkubatoru. Maja ne zna šta da radi sama po ceo dan, sem da uz picu gleda televiziju i da recituje dijaloge iz omiljenih serija. Ali to mora da prestane! I zato su Maju poslali na raspust kod prababa-tetke, iako ona to nikako nije želela. Prababa-tetka, koju svi zovu bakata, živi u sivoj zgradi, ima starinski crnobeli televizor, okrnjene šolje i kadu u kuhinji. Ima i mačka. A on govori! Ima baštu prepunu cveća i voća i u njoj vevericu koja je umislila da je lisica! Ili je obrnuto? I ima Prevrtljive Ljiljane, a one su ključ svih zagonetki. Ima i nesnosnog komšiju koji svima pravi smicalice. Povrh svega, na tavanu bakatine kuće živi dobrodušni duh jednog dečaka sa amnezijom.< Njemu Maja mora da pomogne!

Beograd 2021. Mek povez sa klapnama, ilustrovano, 412 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). R18 Kompletan (i totalno uvrnut) vodič kroz ljudsko telo. Kada lekar piše o ljudskom telu, to mora da je dosadno, jelda? Neee! Urnebesno! Presmešno! Zabavno! Ova knjiga je dokaz! Svakog od nas u nekom momentu mučilo je pitanje: zašto nam krče creva i kako to lekari zovu? Koliko vremena u životu ćemo provesti na ve-ce šolji? Šta našem telu rade bolesti poput epilepsije ili dijabetesa? Šta je ono pufnasto u pupku? Svakog od nas fasciniraće brojne neverovatne činjenice poput ovih: srce nije ni ružičasto ni srcolikog oblika. Pluća svakog dana izduvaju količinu vazduha kojom bi moglo da se naduva hiljadu rođendanskih balona. A odrastanje ne podrazumeva samo nošenje odela i kravate, ispijanje kafe i urlanje na one kojima si šef, već je to metamorfoza u paketu s kojom ide obilje emocija s kojima tinejdžer mora da se nosi. Vesela anatomija je kompletan vodič kroz ljudsko telo. Edukativno, informativno, jasno napisano štivo, s opisima i karikaturama, s dijagramima i škakljivim temama. Možete je čitati kao roman, od korica do korica, a možete je uzimati onda kada poželite da znate više o određenoj temi. Posebno blago predstavljaju završni odeljci na kraju svakog poglavlja: istina ili ćorak? Nešto kao verovali ili ne, samo o anatomiji.

VILLEROY & BOCH - Ukrasni tanjir `Bataille de Ligny` Korišćen je kao zidni tanjir, ide zajedno sa kukicom za kačenje koja se lepi na poleđinu tanjira - vidljiva je na jednoj slici. Dimenzije Prečnik: 21 cm Visina: 1,5 cm Težina: 340 g Natpis ispod slike: BATAILLE DE LIGNY (Bitka kod Linjija) 16 Juin 1815 Žig na dnu: VILLEROY & BOCH (u traci ispod crteža Merkura) METTLACH (u polukrugu ispod trake) METTLACHER KUPFERSTICH * UNTERGLASURDEKOR * SEIT 1809 * MADE IN GERMANY (kružno oko svega) Žig se ne može tačno datirati. Svakako druga polovina XX veka. 1748. godine ugledni trgovac Francois Boch (Fransoa Boš) započeo je proizvodnju keramičkog posuđa u selu Audun-le-Tiche (Odan-le-Tiš) u vojvodstvu Lorena. Njegovi tanjiri, šolje, lonci i posude imali su jednostavne oblike, ali su bili vrhunskog kvaliteta i zbog toga je njegova roba postala poznata u relativno kratkom vremenskom periodu. Nakon početnog uspeha, 1767. godine sa braćom je osnovao kompaniju “Jean-François Boch et Frères“, i podigao fabriku u mestu Septfontaines (Sefonten), nedaleko od luksemburške tvrđave. Uskoro su i drugi biznismeni pokušali da kopiraju uspeh Francoisa Bocha, a jedan od njih bio je i Nicolas Villeroy (Nikola Vilrua) koji je 1789. godine na reci Saar osnovao fabriku zemljanog posuđa u Vaudrevangeu (Vdrevong, danas Wallerfangen). 1809. godine Boch je kupio benediktinsku opatiju u mestu Mettlach (Metlah) na reci Saar, gde je uspostavio moderan mehanizovan sisetem za proizvodnju posuđa. Mnoge mašine je dizajnirao sam Boch i njegovi su izumi započeli novu eru u kojoj je ručna proizvodnja keramike zamenjena industrijskom proiuzvodnjom. Danas je ova barokna zgrada još uvek sedište kompanije “Villeroy & Boch”. Pierre Joseph Boch (Pjer Žozef Boš), kojeg je u trgovinu uveo brat Françoisa, uveo je poboljšanja u sistem osiguranja za radnike tokom 1812. godine. Taj sistem uveliko je premašio efikasnost često hvaljenog sistema socijalnog osiguranja koje je 70 godina kasnije uveo nemački vođa Bismack (Bizmark). Kako bi preživeli na evropskom tržištu, dva konkurenta, Jean-Francois Boch i Nicolas Villeroy, spojili su tri svoje fabrike u jedno poslovno preduzeće. Venčanje njihove dece 1842. godine još više je povezalo obe porodice. Od 1846. godine “Villeroy & Boch” je u Septfontainesu započeo revolucionarni proces u proizvodnji keramičkih pločica, koji je uticao na čitavu industriju, a pločice širom sveta se i danas rade na isti način. Posle odvajanja oblasti Saar od nemačkog Rajha 1920. godine, kao posledice I Svetskog rata, “Villeroy & Boch” je ostao bez tamošnjih fabrika, i otkupio je fabrike u Nemačkoj koje su grupisane kao korporacija sa sedištem u Dresdenu (Drezden). Posao je ponovo napredovao i kompanija je uskoro imala 10.000 radnika. Međutim, recesija je uzela svoj danak i do 1931. godine fabrike u Bonnu i Wallerfangenu morale su da budu zatvorene. Posle II Svetskog rata kompanija je opet izgubila velik deo kapaciteta: mnoge fabrike su bile razrušene, neke su eksproprisane u Istočnoj Nemačkoj a one u Saarskom bazenu našle su se u francuskom području. Ipak, kompanija se polako oporavljala, naročito proizvodnjom sanitarija i keramičkih pločica. Porastao je i interes za tradicionalno dizajniran porcelan, pa je kompanija 1976. godine kupila poznatu fabriku “Heinrich” u mestu Selb (Zelb). 1986. godine kompanija je otkupila brend “Gallo Design”, koji je proširio asortiman prema ukusu mlađih kupaca. U isto vreme počela je uspešna saradnja sa Palomom Pikaso koja je razvila uspešnu kolekciju pločica, pribora za jelo i kristala. 1987. godine “Villeroy & Boch” je pretvoren u akcionarsko društvo. Iako fabrikom više ne rukovode članovi porodice, mnogi još uvek rade na različitim pozicijama u kompaniji, i presudan broj akcija je u rukama porodice. Većinu akcija danas poseduje turska holding kompanija “Eczacibasi ” (Ekzađibsi). Prodaje se bez držača za tanjir. (121/19-45/147-kp/1362)

VILLEROY & BOCH - Šest malih tanjira (1874-1909) Dimenzije Prečnik: 16 cm Visina: 1,5 cm Težina: 860 g Na svim tanjirima glazura je na čitavoj površini mrežasto ispucala i zlatna boja mestimično izbledela; na jednom tanjiru naprslina sa strane - na slici označeno belom strelicom; na drugom tanjiru fabrička greška u bojenju i naprslina sa strane; na trećem dve naprsline sa strane i dva manja oštećenja na ivici označena crnim strelicama- sve je vidljivo na kolaž-slici Žig na dnu: VILLEROY & BOCH (u krugu, u traci ispod crteža Merkura) METTLACH (u polukrugu ispod trake) GESETZLICH GESCHÜTZT (zaštićeno zakonom) Fabrika “Villeroy & Boch” u Mettlachu koristila je žig između 1874. i 1909. godine. 1748. godine ugledni trgovac Francois Boch (Fransoa Boš) započeo je proizvodnju keramičkog posuđa u selu Audun-le-Tiche (Odan-le-Tiš) u vojvodstvu Lorena. Njegovi tanjiri, šolje, lonci i posude imali su jednostavne oblike, ali su bili vrhunskog kvaliteta i zbog toga je njegova roba postala poznata u relativno kratkom vremenskom periodu. Nakon početnog uspeha, 1767. godine sa braćom je osnovao kompaniju “Jean-François Boch et Frères“, i podigao fabriku u mestu Septfontaines (Sefonten), nedaleko od luksemburške tvrđave. Uskoro su i drugi biznismeni pokušali da kopiraju uspeh Francoisa Bocha, a jedan od njih bio je i Nicolas Villeroy (Nikola Vilrua) koji je 1789. godine na reci Saar osnovao fabriku zemljanog posuđa u Vaudrevangeu (Vdrevong, danas Wallerfangen). 1809. godine Boch je kupio benediktinsku opatiju u mestu Mettlach (Metlah) na reci Saar, gde je uspostavio moderan mehanizovan sisetem za proizvodnju posuđa. Mnoge mašine je dizajnirao sam Boch i njegovi su izumi započeli novu eru u kojoj je ručna proizvodnja keramike zamenjena industrijskom proiuzvodnjom. Danas je ova barokna zgrada još uvek sedište kompanije “Villeroy & Boch”. Pierre Joseph Boch (Pjer Žozef Boš), kojeg je u trgovinu uveo brat Françoisa, uveo je poboljšanja u sistem osiguranja za radnike tokom 1812. godine. Taj sistem uveliko je premašio efikasnost često hvaljenog sistema socijalnog osiguranja koje je 70 godina kasnije uveo nemački vođa Bismack (Bizmark). Kako bi preživeli na evropskom tržištu, dva konkurenta, Jean-Francois Boch i Nicolas Villeroy, spojili su tri svoje fabrike u jedno poslovno preduzeće. Venčanje njihove dece 1842. godine još više je povezalo obe porodice. Od 1846. godine “Villeroy & Boch” je u Septfontainesu započeo revolucionarni proces u proizvodnji keramičkih pločica, koji je uticao na čitavu industriju, a pločice širom sveta se i danas rade na isti način. Posle odvajanja oblasti Saar od nemačkog Rajha 1920. godine, kao posledice I Svetskog rata, “Villeroy & Boch” je ostao bez tamošnjih fabrika, i otkupio je fabrike u Nemačkoj koje su grupisane kao korporacija sa sedištem u Dresdenu (Drezden). Posao je ponovo napredovao i kompanija je uskoro imala 10.000 radnika. Međutim, recesija je uzela svoj danak i do 1931. godine fabrike u Bonnu i Wallerfangenu morale su da budu zatvorene. Posle II Svetskog rata kompanija je opet izgubila velik deo kapaciteta: mnoge fabrike su bile razrušene, neke su eksproprisane u Istočnoj Nemačkoj a one u Saarskom bazenu našle su se u francuskom području. Ipak, kompanija se polako oporavljala, naročito proizvodnjom sanitarija i keramičkih pločica. Porastao je i interes za tradicionalno dizajniran porcelan, pa je kompanija 1976. godine kupila poznatu fabriku “Heinrich” u mestu Selb (Zelb). 1986. godine kompanija je otkupila brend “Gallo Design”, koji je proširio asortiman prema ukusu mlađih kupaca. U isto vreme počela je uspešna saradnja sa Palomom Pikaso koja je razvila uspešnu kolekciju pločica, pribora za jelo i kristala. 1987. godine “Villeroy & Boch” je pretvoren u akcionarsko društvo. Iako fabrikom više ne rukovode članovi porodice, mnogi još uvek rade na različitim pozicijama u kompaniji, i presudan broj akcija je u rukama porodice. Većinu akcija danas poseduje turska holding kompanija “Eczacibasi ” (Ekzađibsi). (123/38-46/153-kp/1455)